PROGRAM

PROIZVODNJA LEKOVITOG I AROMATI NOG BILJA

- KAMILICA -
Matricaria chamomilla L., fam. Compositae
KAMILICA
Matricaria chamomilla L., fam. Compositae
TITRICA, KAMOMILA, MALA TITRICA,
MATERNIK, PODRUMICE, HERMANEK
U promet dolazi: Cvetne glavice kamilice - Chamomillae flus i Etarsko ulje kamilice -
Chamomillae aetheroleum
Samonikla kamilica raste u ravnicama i u planinskim predelima. Poto podnosi
alkalna zemljita uspeva na slatinama Jugoslavije i Ma arske, a nalazi se i na
zemljitima kisele, neutralne i bazi ne reakcije. Ogledima je ustanovljeno da najbolji
prinos kamilica daje ako zemljite ima pH 7-8,2, to zna i da na neutralnom i slabo
alkalnom zemljitu najbolje uspeva.
Morfoloke i fizioloke odlike
Kamilica je jednogodinja zeljasta biljka, visine 30-60 cm. Visina zavisi od
zemljita na kome se biljka nalazi. Na vojvo anskim slatinama visina kamilice ne
prelazi 25-30 cm, a na normalnim zemljitima raste i do 60 cm. Li e kamilice je
viestruko perasto deljeno, jako urezano i vlaknasto. Stabljika je razgranata. Cvetna
glavica je pre nika 1,5-2,5 cm, a sastoji se od mnogo zbijenih cvetova u vr enih na
irokoj loi. Po obodu glavica ima 15-18 jezi astih belih latica u zrakastom
rasporedu. Duina ovih latica je 4-8 mm, a irina 2-3 mm. uti cevasti ili fertilni cveti i
su levkastog oblika, pri dnu srasli u cev. Cvet ima karakteristi an prijatan miris, a
ukus malo nagorak i aromati an. Cveta krajem aprila i maja. Jednom cvetu za njegov
puni razvoj potrebno je 20-25 dana.
Pored prave kamilice (Matricaria chamomilla L.) postoje i druge vrste roda
Matricariae, koje nemaju isto farmakodinamsko svojstvo kao kamilica. Od postoje ih
vrsta, sa kojima je mogu a zamena prave kamilice, navodimo: M atricaria maritima L.
i M. discoidea. Obe ove vrste su po svom izgledu veoma sli ne kamilici. Razlikuju se
od nje jer nemaju karakteristi an prijatan miris i nagorak ukus. Druga karakteristika
koja isklju uje zamenu je to prava kamilica ima uplju cvetnu lou, dok ostale vrste
u preseku cveta nemaju upljinu.
Hemijski sastav i upotreba
Kamilica se gaji radi dobijanja cvetnih glavica. Poslednjih godina se proizvodi i
etarsko ulje, koje se dobija destilacijom kamilice u cvetu.
Cvet kamilice se upotrebljava u narodnoj i nau noj medicini kao neotrovno i
nekodljivo sredstvo protiv upala koe i sluzokoe. Daje se za le enje raznih
opekotina i rana, za ispiranje o iju i dr. Pranje glave jakim ajem (infuzumom)
kamilice pomae obolelom korenu kose.
Etarsko ulje upotrebljava se u medicini, farmaciji, a poslednjih godina sa
uspehom u kozmetici i hemijskoj industriji.
Sadraj etarskog ulja u kamilici je prili no neujedna en. Naa kamilica ima
etarskog ulja u granicama od 0,2 do 1%. Gajena ima ve i procenat etarskog ulja od
samonikle. Glavni sastojak ulja je azulen, koji je nosilac karakteristi ne plave boje
ulja. Od sadraja azulena zavisi kvalitet ulja.
Osim za podmirenje naih potreba, kamilica je veoma vaan izvozni artikal. Do
pre nekoliko godina Jugoslavija je bila jedan od najve ih izvoznika kamilice.
Uslovi uspevanja
Podneblje. - lako se kamilica kao samonikla javlja na severu Evrope, pa gotovo
do krajnjeg juga, ona za razvoj zahteva umereno vlanu i toplu klimu. Ukoliko su
klimatski uslovi povoljniji, utoliko je njen prinos ve i. Na niske temperature je veoma
otporna.
Zemljite. - U pogledu zemljita kamilica ne postavlja neke odre ene uslove.
Moe da se gaji gotovo na svim zemljitima - kako na plodnim i bogatim, tako i na
siromanim. Kao samonikla u nas se javlja na zaslanjenim zemljitima Vojvodine.
Zbog toga se do nedavno pogreno smatralo da kamilica najbolje uspeva na
zaslanjenim zemljitima. Kasnije je ogledima utvr eno da kamilica najbolje prinose
daje na normalnim zemljitima, ali da dobro uspeva i na zaslanjenim. Dobar uspeh
kamilice na naim slatinama tuma i se time to se ona relativno rano bere (krajem
aprila i po etkom maja), kada je vlanost zemljita jo povoljna, pa koncentracija soli
nije postala takva da tetno deluje na biljku. Zbog osobine da dobro uspeva na
slatinama, kamilicu bi trebalo najvie gajiti ba na tim zemljitima.
Gajenje
Plodored. - Kamilica podnosi monokulturu, naime, moe da se gaji dve do tri
godine uzastopno na istom zemljitu. Gajenje kamilice nekoliko godina na
istom mestu preporu uje se zato jer je setva pojedinih godina nesigurna, pa
se sistem >>zaliva ivanja<< smatra kao najpovoljniji na in gajenja. Kamilica
se zaliva uje tako to se posle berbe preostali cvetovi ostave da dozru. Posle
zrenja cvetovi se ne beru, nego se parcela jednom ili dva puta podrlja tekom
drlja om. Drlja a omlati preostalo seme, rasturi ga po njivi i pomea sa
zemljom. Kada je ovo ura eno, ako u me uvremenu nije bilo kie, parcelu
treba jednom ili dva puta zaliti. Do jeseni na istom polju ni i e nova kamilica.
U prole e naredne godine donosi redovno cvet. Kamilica gajena kao
monokultura obavezno se mora ubriti kombinovanim mineralnim ubrivima
NPK.
Obrada zemljita. - Zemljite za kamilicu treba pripremiti tokom leta, a
najkasnije do po etka jeseni, tj. u septembru. Naro ito je vano da se
zemljite to ranije obradi u onim krajevima gde nema dovoljno atmosferskih
taloga. Prema tome, obra ivanje zemljita treba otpo eti odmah posle
skidanja prethodnog useva.
Dubina oranja za kamilicu, ako se gaji na slatinama, ne treba da pre e 10-15 cm.
Oranjem na ve oj dubini izvaljuju se velike buse i grudve, koje se kasnije
povrinskom obradom teko mogu da usitne. Osim toga, postoji i opasnost da se
dubokim oranjem isprana natrijumova so vrati u gornje slojeve zemljita, pa da se na
taj na in jo vie zaslani. Na normalnim zemljitima za kamilicu se ore do 30 cm
duboko.
Pri obra ivanju zemljita za kamilicu najve u panju treba posvetiti unitavanju
korovskih biljaka. Kamilica, koja se na istom mestu gaji vie godina, obi no je prili no
zakorovljena. Naro ito veliku tetu mogu da joj nanesu viegodinji korovi, kao i oni
sa irokom lisnom povrinom (goruica).
ubrenje . - Na normalnim i bogatim zemljitima kamilicu ne treba ubriti
mineralnim ubrivima, jer je ubrena kamilica bujna, pa je berba znatno
oteana.
Na siromanijim zemljitima, kao i na slatinama, dovoljno je da se sa setvom
unese 150-200 kg/ha mineralnog ubriva NPK 15:15:15
Setva.- Kamilica se seje u jesen i u prole e. Za nae prilike jesenja setva je
bolja i sigurnija od prole ne. Jesenja setva je po etkom ili sredinom
septembra. Nedostatak ove setve je to je septembar obi no u nas mesec bez
ve ih padavina, pa se deava da posejano seme ne nikne zbog nedostatka
vlage. Ukoliko seme dobije dovoljno vlage, za 8-10 dana po inje da klija. Ako
jesen nije sasvim suva, mlade biljke do zime oja aju i takve prezime. Rano s
prole a, im se sneg otopi, kamilica intenzivno po inje da se razvija. Ako
nismo uspeli da kamilicu posejemo u jesen, onda se setva obavlja rano u
prole e. Prole na setva je krajem februara ili po etkom marta, odnosno im se
moe u i u njivu. Ako se taj vremenski termin propusti, onda treba odustati od
setve.
Kamilica se seje uglavnom omake i u redove. Bilo da je u pitanju jedan ili drugi
na in setve, pravilo je da seme mora da se nalazi na povrini zemljita, jer je seme
kamilice sitno i klija isklju ivo na svetlu.
U redove (vrste) seje se sejalicom za ito. Rastojanje izme u redova treba da
iznosi 30-35 cm. Izbegava se da se seje isto seme kamilice, nego se prethodno
pomea sa sitnim peskom, kukuruznom prekrupom ili mineralnim dubrivom. Odnos
semena kamilice prema materijalu sa kojim se mea je 1:3. Posle setve, posejana
povrina valja se lakim glatkim valjkom da bi se seme priljubilo uz zemlju, dolo u
dodir sa zemljinom vlagom i osiguralo da ga vetar ne odnese. Kako se valjanjem
stvara pokorica koja negahtivno uti e na posejanu kulturu potrebno je, im se pojave
mlade biljke, da se pokorica razbije praenjem ili okopavanjem.
Omana setva se obavlja ru no. NJu moe da obavi samo iskusni i vet seja .
Seme se i ovde mea prethodno sa nekim materijalom da bi se to ravnomernije
rasturilo. Seje se po tihom vremenu, jer i najslabiji vetar moe da poremeti setvu.
Posle setve zasejana povrina se obavezno valja. Nedostatak ove setve, izmedu
ostalog, je i u tome to je za odravanje parcele u istom stanju potreban ve i broj
radnika, jer povrina moe samo da se plevi.
Koli ina semena potrebna za setvu 1 ha zavisi od upotrebne vrednosti semena.
Pri isto i od 90 odsto i klijavosti od 80 odsto dovoljno je 4-5 kg semena za setvu 1
ha. Kako se ovakva isto a semena retko postie (u nas je obi no isto a semena
oko 50 odsto), to je za setvu 1 ha potrebno 10-12 kg semena kamilice, pod uslovom
da je klijavost semena oko 80 odsto.
Nega
Nega kamilice je okopavanje, plevljenje i prihranjivanje. Ako je sejana omake,
onda se nega sastoji samo u plevljenju i prihranjivanju.
Plevljenje. - Kamilica za berbu pristie rano, dok korovi jo nisu krenuli, tj. od
po etka do kraja maja, pa borba protiv korova ne iziskuje mnogo napora. Jedno
prskanje protiv korova krajem marta i eventualno plevljenje krupnijih korova sredinom
aprila bila bi cela nega ove kulture u toku godine.
Prihranjivanje. - Prihranjivanje kamilice treba da se obavi to ranije u prole e i to
sa malom dozom azotnih ubriva. Preporu uje se da se na 1 ha baci 100-120 kg
KAN-27. Prihranjuje se samo ona kamilica koja je posejana na slabo produktivnim
zemljitima.
Bolesti i teto ine. - Od bolesti na kamilici je zapaena vrsta plamenja e
(Pernospora leptosperma De By), koja je zabeleena i na drugim pripadnicima
familije Compositae. U kulturi kamilice ovo oboljenje do sada nije zapaeno u ve im
razmerama, tako da se njegovo suzbijanje ne postavlja kao problem.
Od teto ina treba spomenuti larve jednog sjajnika (Olibrus aeneus Fbr.) koji
izgriza unutranjost cvetnih glavica, ali ni ova teto ina nije u nas zapaena u ve im
razmerama.
Neke vrste pueva gola a (Limax sp.) koriste kamilicu za ishranu, nasuprot
ranijim shvatanjima po kojima su biljke koje sadre etarsko ulje, alkaloide i sli ne
materije bile zati ene od njih.
Osuen cvet kamilice napadaju neke skladine teto ine, od kojih je
najzapaenija gusenica plamenca suvog vo a (Plodia interpunctella Hb.). Razvi u
ve ine skladinih teto ina pogoduje vlaga, a kako je osuen cvet kamilice
higroskopan, drogu u magacinu treba e e kontrolisati i im se primeti da je kamilica
primila vlagu odmah je treba dosuiti.
Berba. - Kamilica se gaji radi dobijanja cvetnih glavica. Cvetanje kamilice po inje
krajem aprila, a zavrava se znatno kasnije. Najve i procenat etarskog ulja u cvetnim
glavicama nalazi se u fazi punog cvetanja. Kamilica ne cveta istovremeno, pa se
etva produava za dui vremenski period. Jo zatvorene ili napola otvorene cvetne
glavice ne treba brati, jer im je sadraj etarskog ulja manji nego kad su cvetovi
potpuno otvoreni. Najbolje je ako se berba obavi kada bele latice zauzmu vodoravan
poloaj.
Berba se obavlja ru no, pomo u naro ito za to napravljenih eljeva. Berba
kamilice obi no po inje u zoru i bere se sve dok dan ne otopli. Kasnije ubrana
kamilica se lako ugreje i dolazi do gubljenja kvaliteta.
Pre suenja kamilica se reeta na sitima odgovaraju ih dimenzija (12-15 mm), i
na taj na in se vri klasifikacija droge.
Osim ru ne berbe, poslednjih godina, po inje da se uvodi u proizvodnju i
kombajn (bera ) za kamilicu. Me utim, on je za sada jo uvek u fazi ispitivanja.
Suenje. - Obrana kamilica se sui u termi kim suarama i sli nim promajnim
mestima. Ako se kamilica sui po tavanima onda se ona rasprostire u to tanjem
sloju i tako ostavlja dok se ne osui. Za vreme suenja kamilica se ne prevr e da se
ne bi izdrobila. U termi kim suarama sui se na temperaturi 30-35
o
C. Na ve oj
temperaturi droga se bre sui, ali znatno gubi boju i sadraj etarskog ulja, pa na taj
na in i trgova ku vrednost. Vreme suenja zavisi od temperature prostorije u kojoj se
kamilica sui, kao i od debljine sloja. Prirodno suenje moe da traje 7-10 dana. U
termi kim suarama suenje je mnogo kra e. Odnos suenja, tj. odnos svee
kamilice prema suvoj moe biti razli it i kre e se od 4:1 do 6:1. Kod nas su, kako
proizvo a i, tako i stru njaci prihvatili da se od 6 kg sveih cvetnih glavica dobije 1
kg suvih.
Dobro osuena kamilica pakuje se u sanduke koji su sa unutranje strane
obloeni papirom. Ovako upakovana uva se na suvom, hladnom i promajnom
mestu. I pored toga to je pravilno upakovana i uvana, kamilicu treba prodati jo iste
godine. Stara droga gubi prirodnu boju, karakteristi an miris, drobi se, a i podlee
kvarenju.
Prerada. - Osim upotrebe kao cvetne droge, kamilica se poslednjih godina gaji i
radi dobijanja etarskog ulja. Ulje je nalo veliku primenu u farmaciji, a naro ito u
kozmeti koj industriji. Nae etarsko ulje od kamilice veoma je traeno zbog velikog
sadraja azulena i karakteristi nog i prijatnog mirisa. Kamilica se destilie u
standardnim aparatima kao i ostalo aromati no bilje. Jugoslovenski zavod za
standardizaciju propisao je za drogu Chamomillae flos - cvet kamilice standard JUS
E.B3-015. Prema obradi sirovine droga se razvrstava u tri kvaliteta: kvalitet I, kvalitet
II i kvalitet Ill.
Merila za ocenu kvaliteta droge dajemo u slede oj tabeli:
N a z i v Sadraj u procentima za kvalitet
I II III
Glavica koje su sa uvale prirodnu
boju sveeg cveta,najmanje 85 80 80
Glavica na drkama ve im od
20mm,najvie 5 8 10
Pupoljaka,najvie 6 8 10
Smrvljenih glavica,najvie 10 15 20
Delova kamilice (drke,li e,
semenje),najvie 0,5 1,6 2,5
Stranog bilja i drugih ne isto a
najvie 0 0,25 0,8 2,5
Alkoholni ekstrakt (70%alkohol),
najmanje 25 %
Vodeni ekstrakt,najmanje 28%
Etarsko ulje,najmanje 0,30%
Vlaga,najvie 15%
Pepeo,najvie 9 10 11
Prinos.- U nas je kamilica po ela da se gaji od nedavno,pa zbog toga nemamo neka
velika iskustva sa njom. Istraiva ki rad na polju ispitivanja mogu nosti gajenja
kamilice,kao i njenih prinosa,zapo et je nedavno.Ipak, utvr eno je da se prinos
gajene kamilice u nas kre e u slede im granicama:
prinos suvih cvetnih glavica 700-1200kg/ha
prinos sirovih cvetnih glavica 5000-6500kg/ha
prinos semena kamilice 100- 120kg/ha
prinos etarskog ulja 2,5- 3kg/ha
Uopte,prinosi kamilice variraju i razlike od godine do godine su prili no velike.
Trokovi proizvodnje po 1 ha
1. Mainska obrada 153
2. Repromaterijal 300
3. Radna snaga 200
4. Trokovi berbe (mainsko) 250
5. . Suenje sirovog cveta 150
6. Ambalaa 200 vre a 130
Svega trokovi 1183
Prinos i prihod
1.000 kg suvog cveta 2 = 2000
Bilans uspeha
1. Ukupan prihod 2000
2. Trokovi proizvodnje 1183
3. Bruto dobit 817
4. Porez na dobit 204
5. Neto dobit 613
Na 1 hektar kamilice ostvaruje se dobit koja je ve a od 50 % trokova
proizvodnje