76

6. FLUIDIZACIJA SIPKAVIH MATERIJALA

6.1 Fiziki prikaz stanja meavine fluid - vrste estice
Razlikuju se tri osnovna hidromehanika stanja fluid-vrste estice:
fluidizacija
taloenje
transport fluidom.
Pod fluidizacijom sipkavih materijala podrazumeva se ono hidromehaniko stanje fluid-vste
estice koje se ostvaruje za vreme strujanja fluida kroz prostor izmeu estica materijala koji
miruje. Taloenje predstavlja kretanje materijala kroz sredinu koja miruje, dok transport
fluidom podrazumeva kretanje sistema flid-vrste estice. U ovom kursu bie razmatrani
fluidizacija i transport fluidom (hidraulini i pneumatski transport).
Razmotrimo prethodno mehanizam fluidizacije. Neka se u jednom sudu ili cevi iznad
poroznog dna nalazi sipkavi materijal poznatih fizikih svojstava, poroznosti
0
do visine H
0
.
Porozno dno zadrava materijal i obavlja ravnomernu raspodelu fluida po poprenom preseku
suda. Pri malim protocima fluida bie i brzine fluida izmeu estica materijala manje (oblast
I). Zavisnost pada pritiska od srednje brzine strujanja prikazana je linijom OA na dijagramu.
Da li je ova linija prava ili kriva zavisi od reima strujanja. Za laminarno strujanje linija je
prava, a za turbulentno - parabolina kriva. Reim strujanja e zavisiti i od krupnoe estica
poto ove odreuju veliinu protonog preseka. Linija OA se ostvaruje za vreme fluidizacije
materijala u nasutom stanju pri konstantnoj poroznosti , poto sila trenja nije dovoljna da
izazove promenu poloaja estica a time i promenu poroznosti. Dostizanjem brzine , koja
se naziva prvom kritinom brzinom fluidizacije, poroznost materijala e se promeniti i to po
obliku, jer se materijal postavlja u pravcu najmanjeg otpora a ne menja zapreminu. Zbog toga
dolazi do naglog smanjenja pada pritiska za vrednost 10 15 %, zavisno od fizikih svojstava
materijala.
*
1
c

*
1
c
*
2
c f
c
v
m&
Slika 6.1 Fazni dijagram
77
Poveanjem brzine fluida iznad brzine poveava se njegova poroznost poto mu visina
u sudu raste. Poveanje brzine znai porast pada pritiska, dok sa druge strane poveanje
poroznosti dovodi do njegovog smanjenja. Ova dva efekta se meusobno ponitavaju, tako da
pad pritiska ostaje nepromenjen, odnosno, linija BC na dijagramu je prava linija. U oblasti II
ostvaruje se fluidizacija materijala pri poveanoj poroznosti >
*
1
c
0
i to odgovara
horizontalnom transportu materijala (pneumatsko korito). Materijal u sudu je i dalje u stanju
mirovanja, ali sa visinom H > H
0
. Ovakvo stanje traje sve do neke brzine koja se naziva
drugom kritinom brzinom fluidizacije. Pri ovoj brzini dostie se najvea visina materijala i
najsitnije estice poinju da naputaju sud zajedno sa fluidom. Ako bi se tada ostvario
odreeni nadpritisak iznad materijala i tako spreilo odnoenje najsitnijih estica dolo bi do
kretanja materijaka u vidu fluidizovanog stuba. Kontinualnim dovoenjem novog materijala
iznad poroznog dna ostvarivao bi se vertikalni transport na bazi fluidizacije koji se naziva
fluid-liftom (linija CD na dijagramu).
*
c
2
Poveanjem brzine, iznad one koja odgovara taki D na dijagramu, dolazi do jednog novog
vida kretanja pri kojem materijal kao da kljua i kree se po principu dva koraka napred
jedan korak nazad (kriva DE). Daljim poveanjem brzine dolazi se do transporta pri kojem
je zapreminska koncentracija materijala relativno mala ( tzv. letei pneumatski transport) pa
je i linija pada pritiska (kriva EF) sve blia liniji koja odgovara padu pritiska pri transportu
istog fluida (kriva OG).
Postepenim zatvaranjem ventila i smanjenjem brzine moe se ostvariti povratni proces, ali ne
sasvim po istoj liniji. Odstupanja se zapaaju pri prelasku sa leteeg pneumatskog transporta
na transport na bazi fluidizacije (kriva FEE) i prilikom prelaska sa potpuno fluidizovanog u
nasuto stanje. Do porasta pada pritiska za BA ne moe doi poto su estice ve postavljene u
pravcu najmanjeg otpora.
6.2 Odreivanje pada pritiska za vreme fluidizacije
Pritisak fluida ispod poroznog dna moe da se odredi ukoliko se nau padovi pritisaka kroz
porozno dno i kroz sloj materijala. Odreivanje pada pritiska pri strujanju kroz porozno svodi
se na odreivanje pada pritiska usled lokalnog otpora. Pad pritiska pri strujanju kroz prostor
izmeu estica zavisi od reima strujanja. Postoji u literaturi veliki broj formula za njegovo
izraunavanje. Kozeny, koristei izraz za pad pritiska pri laminarnom strujanju predlae izraz
c
d
k
H
p
v

2 3
0
2
0
0
) 1 (
36
(6.1)
gde je visina sloja kuglica,
0
H
0
poroznost sloja, d prenik kuglica,
f
dinamika
viskoznost fluida a c brzina fluida svedena na ceo popreni presek suda za fluidizaciju.
Carman je kasnije naao vrednost konstante k = 5 (36 k = 180), da bi zatim Leva tu vrednost
korigovao na k = 5,5 (36 k = 200). Tako je nastala Kozeny-Carman-ova formula.
c
d
H
p
v

2 3
0
2
0
0
) 1 (
200 (6.2)
Zatim je Carman uoptio ovu formulu i za prelazno i turbulentno strujanje
2
1
4
) 1 (
180
2
3
0
0
2 3
0
2
0
0
c
d
c
d
H
p
v
v

. (6.3)
Eksperimentalno, Ergun i Orning su izveli slinu jednainu
78
p
H
d
c
d
c
v
v
=

+

150
1
3 5
1
2
2
3 2 3
2
( )
,

. (6.4)
Ovde je izostavljen indeks 0 jer se formula moe primeniti za sve vrednosti brzina c > c
f
.
Prvi lan u prethodne dve jednaine odnosi se na pad pritiska usled viskoznog trenja a drugi
na pad pritiska usled turbulencije. Kod laminarnog strujanja drugi lan je zanemarljiv u
odnosu na prvi lan, dok je kod turbulentnog strujanja obrnuto. Veza izmeu prividne brzine
c
f
i stvarne brzine c u odnosu na stvarni popreni presek A sledi iz jednaine kontinuiteta.
A c A c m
f v v v v
= = & ,
tako da je
c
A
A
c
f
v
= = c. (6.5)


Slika 6.2

Ve je reeno da se potpuna fluidizacija postie u trenutku dostizanja prve kritine brzine
fluidizacije. Tada sipkavi materijal dobija svojstva fluida. U proizvoljnom preseku suda A(z)
tada vlada pritisak p, odnosno p+dp na rastojanju z+dz od poroznog dna. Ravnotea sila glasi,
m
dm F dp z A = ) (
gde je F sila polja po jedinici mase F = g, a dm
m
efektivna masa estica materijala
dz z A dV dV dm
v m v m m v m m
) ( ) 1 ( ) ( ) 1 ( ) ( ) ( = = =
Ako se fluidizacija vri gasom tada je
v m
<< pa je,
A z dp g A z dz
m
( ) ( ) ( ) = 1 .
Za trenutak postizanja prve kritine brzine fluidizacije reenje prethodne jednaine glasi:
0 0
) 1 ( H g p
m
= . (6.6)
U oblasti potpune fluidizacije ( ) je c c c
1 2
* *
< < p const = pa je
0 0
) 1 ( ) 1 ( H H = . (6.7)
Odavde se moe izraunati trenutna poroznost materijala ako se zna odgovarajua visina H
koju on zauzima u tom trenutku u sudu, poto se zna poetno stanje. Ali, ne moe se odrediti
zavisnost izmeu trenutne poroznosti materijala i brzine gasa kojom se obavlja fluidizacija.
79
6.3 Odreivanje prve kritine brzine fluidizacije
Prva kritina brzina fluidizacije deli fluidizaciju na onu koja se obavlja pri konstantnoj
poroznosti i onu koja se obavlja pri promenljivoj poroznosti. U drugom sluaju poroznost se
menja ne samo po veliini ve i po "obliku" u smislu da je on povoljniji. Za odreivanje prve
kritine brzine fluidizacije koriste se razne formule dobijene teorijski ili eksperimentalno.
Leva, polazi od jednakosti pada pritiska pri postizanju prve kritine brzine fluidizacije (6.6) i
pada pritiska koji sledi iz Cozeny-jeve formule (6.2) koja vai za . Iz jednakosti

<
1
c c
200
1
1
0
2
2
0
3 2
1 0
( )
( )

s
v m
d
c g
dobija se izraz za prvu kritinu brzinu fluidizacije
c
g d
s m
v
1
2
0
3
0
2
200 1

( )
. (6.8)
Na osnovu eksperimenta Leva je utvrdio da je
( )
( )

s v
Re
c d
2
0
3
0
0 063
0 063
1
0 063
200 1
0 0007 0 0007
( )
, ,
*
,
,
,

= ,
pa izraz za brzinu glasi:
c
d
v
m
v
1
3
1 82
0 88
0 94
9 23 10

=

,
,
,
,

. (6.9)
Ova formula (kao i Cozeny-jeva) vai samo za laminarno strujanje. To znai da izraunata
brzina mora dati . Prethodna formula moe da se napie i u obliku Re

10
94 , 0 3
10 08 , 1 Ar e R

= , (6.10)
gde je zbog fluidizacije gasom
Ar g
d
v
m
v
=
3
2

(6.11)
Todes polazi od jednakosti pada pritiska u trenutku postizanja prve kritine brzine fluidizacije
(6.6) i pada pritiska dobijenog na osnovu Ergun-Orning-ove formule (6.4). Iz jednakosti:
150
1
3 5
1
2
1
0
2
0
3 2
1
0
0
3
1
2
0
( )
,

+

=

( )

d
c
d
c
g
v
v
v
(6.12)
moe da se izrauna brzina pri emu bi samo jedno reenje fiziki bilo mogue. Meutim
Todes prethodnu formulu svodi na bezdimenzijski oblik mnoei je sa pa sledi:
c
1

d
v v
3 2
/( )
Ar e R e R =

2
3
0
3
0
0
) (
75 , 1 1
150 , (6.13)
odakle se moe nai reenje za , a zatim brzina Re

c
1

. Za turbulentan reim strujanja vai

Re Ar

=

0
3
1 75 ,

80
koja se moe iskoristiti za transformaciju drugog lana na levoj strani prethodne jednaine
poto je on posledica turbulentnog strujanja gasa. Piui da je
( )
,
Re Re Ar

2 0
3
1 75

iz jednaine (6.13) sledi
Re
Ar
Ar

+ 150
1 1 75
0
0
3
0
3

,
. (6.14)
Izraunatoj vrednosti za odgovara prva kritina brzina fluidizacije c Re

Re d
v 1

= / .
Za sluaj slobodno nasutih kuglica u dovoljno velikom sudu (
0
= 0,4) iz izraza (6.14) sledi:
Re
Ar
Ar

=
+ 1400 5 22 ,
. (6.15)
Kod prainastih materijala je Ar < 1 pa se drugi lan u imeniocu moe zanemariti u odnosu na
prvi lan (sluaj laminarnog strujanja). Kod zrnastih materijala je Ar broj veliki pa se prvi
lan u imeniocu formule moe zanemariti u odnosu na drugi lan (sluaj turbulentnog
strujanja).
6.4 Odreivanje druge kritine brzine fluidizacije
Kao to je reeno u trenutku postizanja druge kritne brzine fluidizacije ostvaruje se najvea
visina materijala u sudu, a time i njegova najvea poroznost. Tada estice materijala poinju
da naputaju sud i odlaze u atmosferu, a ukoliko se to sprei, na primer postavljanjem porozne
prepreke iznad materijala doi e do kretanje celokupnog materijala u vidu fluidizovanog
stuba. Odreivanje druge kritine brzine fluidizacije je sloenije od odreivanja prve kritine
brzine fluidizacije. Postojee reenje polazi od toga da se brzina brojno izjednai sa
brzinom lebdenja (taloenja) jedne kuglice koja reprezentuje esticu materijala. Time je
c
2

Re c Re v
Ar
Ar
n

= =
+
( ) ( )
,
2
18 0 61
(6.16)
i druga kritna brzina fluidizacije se odreuje kao c Re v
v n 2
d

= ( ) / poto se prvo izrauna

vrednost Re (v
n
) iz prethodnog izraza. Kada se poslednji izraz podeli sa izrazom (6.15) sledi
Re c
Re c
c
c
Ar
Ar
( )
( )
,
,
2
1
2
1
1400 5 22
18 0 61

= =
+
+
(6.17)
i izvri procena ovog odnosa za dva reima strujanja dobie se da je:
za laminarno podruje (Ar << 1),
c
c
2
1
1400
18
77 8

= , , (6.18)
za turbulentno podruje (Ar >> 1).
c
c
Ar
Ar
2
1
5 22
0 61
8 56

=
,
,
, (6.19)
Korienjem drugih formula dobijaju se razliite vrednosti, to potvruje da problem jo uvek
nije dovoljno izuen.