Zavisnost i

normalne forme
1
Za eme relacija sa loim strukturama iz prakse se zna
Nepogodnosti u radu sa relacijama (izmeu atributa
jedne relacije mogu postojati zavisnosti kojima se
ograniavaju vrednosti atributa u n-torkama)
Vremenom je formulisana posebna oblast matematike
Teorija zavisnosti
Iz ove teorije: formulacija normalnih formi - kao
kriterijuma za valjanost ema relacija
Normalizacija dekompozicija eme relacije loe
strukture na dve ili vie ema koje su u skladu sa
eljenom normalnom formom
2
Clan (SifC,Ime)
Knjiga(SifK,SifN)
Naslov(SifN,Naziv,SifO)
Oblast(SifO,Naziv)
Autor(SifA,Ime)
Pozajmica(SifP, SifC,Dana)
Rezervacija(SifN, SifC,Datum)
Drzi(SifK, SifC,Datum)
Je_autor(SifA,SifN, Izdanje)

Jedna ema relacije moe da sadri vie stranih kljueva
Strani klju moe biti u sastavu primarnog kljua
Strani klju moe istovremeno biti i primarni klju u celini

3

Primer 1

Nova ema relacije, kao rezultat elje da se smanji
ema RBP, tako to e se podaci o naslovima i
autorima objediniti u jednu .r.
AUTOR(SIFA, IME, SIFN, IZDANJE)
SIFA, SIFN ine primarni klju
Odreeni autor je samo jednom autor odreenog
naslova
4
Identifikacioni integritet proizilazi iz
osobina unikatnosti n-torki u relaciji i svodi
se na formulaciju odgovarajueg uslova
Uslov identifikacionog integriteta:
Ni jedan atribut eme relacije R koji je u
sastavu primarnog kljua nikada ne sme
imati NULL vrednost u relaciji r.
Ukoliko ovo ne bi bilo ispunjeno, moe
nastupiti situacija da dve ili vie n-torki u
relaciji postanu identine
5
Je_autor (SifA SifN Izdanje)
....................................
AP0 RBP0 1
AP0 PI00 1
Ako bi se dozvolilo da npr. SifN uzme vrednost NULL
Je_autor (SifA SifN Izdanje)
....................................
AP0 NULL 1
AP0 NULL 1
Dobile bi se dve identine n-torke to je nedozvoljeno u
relacionom modelu.
6
Sutina referencijalnog integriteta je u
ograniavanju vrednosti stranog kljua.
Uslov referencijalnog integriteta:
Svaki podskup atributa eme relacije R
koji predstavlja strani klju moe u
relaciji R imati:
ili vrednost primarnog kljua u ciljnoj
relaciji
ili vrednost NULL.
7
Referencijalni integritet
Sa stanovita izmena (auriranja) u relaciji koja
sadri strani klju to podrazumeva da vae
sledea ogranienja:
Ne moe se uneti n-torka sa vrednou stranog
kljua koja nije jednaka nekoj vrednosti
primarnog kljua u ciljnoj relaciji ili NULL
vrednosti
Ne moe se izmeniti n-torka tako da vrednost
stranog kljua ne bude jednaka nekoj vrednosti
primarnog kljua u ciljnoj relaciji ili NULL
vrednosti
Sa stanovita izmena (auriranja) u ciljnoj
relaciji:
Dodavanje nove n-torke (u ciljnoj relaciji) ne
naruava ref. int. - nastaje samo nova vrednost
primarnog kljua
Uklanjanjem n-torke (a izmena ponekad) dovodi
do nestanka jedne vrednosti primarnog kljua.
Ako bi se ta operacija izvravala bezuslovno to bi
naruilo referencijalni integritet

8
Referencijalni integritet
Neka u jednom trenutku postoji prethodni sadraj
U budunosti, moe postojati potreba da se unose
novi naslovi za autora: ZP0 Z.Petrovi, pa bi se on
pojavljivao vie puta
esto je uz ime potrebno evidentirati i neki dodatni
podatak o autoru, koji bi se opet pojavljivao vie puta
uz Z.Petrovi
9
autor(SIFA IME SIFN IZDANJE)
JN0 J.Nikoli RBP0 2
ZP0 Z.Petrovi PP00 1
AP1 A.Petrovi PJC0 1
ZP0 Z.Petrovi PJC0 2
Ako se pokua izbegavanje unosa imena autora vie
puta (samo prvi put se upisuje, a u ostalim
sluajevima NULL), gube se neke informacije
Nemogunost postavljanja upita:
Npr: Imena svih autora jednog naslova
Npr: Svi naslovi autora odreenog imena
10
Osnovni nedostatak relacije autor je:
redudansa viestruko ponavljanje u relaciji
Ovaj nedostatak izaziva probleme kod sva tri vida
auriranja relacije:
Viestruko unoenje: ime autora unosi se onoliko
puta koliko je napisao naslova
Viestruko menjanje: eventualne promene imena
autora vre se na svim mestima
Viestruko uklanjanje: ako se eli potpuno uklanjanje
podataka o autoru, vri se onoliko puta koliko je
napisao naslova
11
Uz nedostatke auriranja postoje jo dva drastina
nedostatka:
Anomalija unoenja: ne mogu se uneti podaci o
autoru, a da se pri tome ne unesu i podaci o bar
jednom njegovom naslovu
Anomalija uklanjanja: uklanjanjem podataka o
jedinom naslovu koji je napisao neki autor uklanjaju
se i podaci o tom autoru
Za razliku od razmatrane eme relacije autor, eme
relacija iz RBP Biblioteka nemaju navedene nedostatke
Ime svakog autora unosi se samo jednom i
nezavisno od podataka o naslovu
12
Uzrok ogranienja u Primeru 1
Svakoj vrednosti atributa SIFA, koji je deo primarnog
kljua, odgovara jedna vrednost atributa IME koji nije
deo primarnog kljua
Kada se u relaciji autor ponovi vrednost atributa SIFA,
mora se ponoviti i IME
13
AUTOR(SIFA, IME, SIFN, IZDANJE)
Primer 2
Neka je formirana posebna ema relacije koja
objedinjava podatke o naslovima i oblastima
NASLOV( SIFN, NAZIVN, SIFO, NAZIVO)
Za sadraj RBP Biblioteka odgovarajua relacija naslov
bi bila:
14
naslov (SIFN NAZIVN SIFO NAZIVO)
RBP0 Relacione baze podataka BP Baze podataka
RK00 Raunarske komunikacije RM Raunarske mree
PP00 PASCAL programiranje PJ Programski jezici
PJC0 Programski jezik C PJ Programski jezici
Ako bi se zahtevao novi unos npr: C++, postojalo bi
tri puta PJ Programski jezici
Izbegavanje viestrukog unoenja, kao u prolom
primeru (NULL vrednosti), dovelo bi do gubitka
informacije (nemogunost pravog upita)
Uzrok ogranienja u Primeru 2:
Svakoj vrednosti atributa SIFO, koji nije deo
primarnog kljua, odgovara jedna vrednost atributa
NAZIVO, koji takoe nije deo primarnog kljua
15
NASLOV( SIFN, NAZIVN, SIFO, NAZIVO)
Primer 3
Posmatra se ema relacije koja evidentira
podatke o pozajmicama dopunjene sa iframa
naslova:
POZAJMICA(SIFN, SIFC, DATUM, DANA, SIFK)
16
Pozajmica ( SIFN SIFC DATUM DANA SIFK)
PJC0 JJ0 01.09.05. 5 004 *
PP00 PP0 02.09.05. 2 007
PJC0 JJ1 03.09.05. 6 005
PP00 JJ0 04.09.05. 7 008
RBP0 PP0 05.09.05. 4 002
PP00 JJ1 06.09.05. 3 009
PJC0 JJ1 07.09.05. 2 004 *
Osnovna anomalija: za istu vrednost atributa SIFK, dva
puta se morala uneti vrednost PJC0 (atribut SIFN)
Uzrok ogranienja u Primeru 3
Svakoj vrednosti atributa SIFK, koji nije deo
primarnog kljua, odgovara jedna vrednost atributa
SIFN koji je deo primarnog kljua
U RBP Biblioteka nema nedostataka, zato to su
razdvojene eme relacija: POZAJMICA i KNJIGA
17
POZAJMICA(SIFN, SIFC, DATUM, DANA, SIFK)
Zakljuci:
Ako je struktura eme relacije takva da postoji
viestruko ponavljanje pojedinih vrednosti ne
kljunih atributa, takva ema relacije je loa
ema relacije kod koje postoje neeljene veze, moe
se zameniti sa vie ema relacija, kod kojih navedeni
nedostaci nisu prisutni
18
Opte napomene:
Dekomponuje se i ema relacije i relacija nad njom
U nastalim emama relacija moraju biti prisutni svi
atributi polazne eme (da se ne izgubi deo podataka)
Ne mogu se pojaviti novi atributi koji nisu postojali u
polaznoj emi relacije
U najnepovoljnijem sluaju, relacija koja se
dekomponuje nije prazna, pa njen sadraj treba
preneti u novonastale relacije
19
Primer 1: (Loa dekompozicija)
Sprovedimo sledeu dekompoziciju:

POZAJMICA (SIFN, SIFC, DATUM, DANA, SIFK)
POZ1 (SIFC, DATUM, DANA, SIFK)
POZ2 (SIFN)
Odgovarajue relacije poz1 i poz2 mogu se dobiti kao
rezultat projekcija:

t
SIFC,DATUM,DANA,SIFK
(pozajmica)poz1

t
SIFN
(pozajmica)poz2
20
Sadraj dobijenih relacija je sledei:
21
Poz1 ( SIFC DATUM DANA SIFK)
JJ0 01.09.05. 5 004
PP0 02.09.05. 2 007
JJ1 03.09.05. 6 005
JJ0 04.09.05. 7 008
PP0 05.09.05. 4 002
JJ1 06.09.05. 3 009
JJ1 07.09.05. 2 004
Poz2 ( SIFN )
PJC0
PP00
RBP0
Uvidom u sadraj relacija zakljuuje se sledee:
Ne postoje veze izmeu ifara naslova i ostalih
podataka o pozajmicama
Pokuaj rekonstrukcije svih podataka o pozajmicama:
prirodnim spajanjem,
dobie se Dekartov proizvod sa 21 n-torkom
eme relacija nemaju ni jedan zajedniki atribut
(presek atributa je prazan skup)
Dobijenih 14 n-torki je nepotrebno
22
23
Pozajmica ( SIFN SIFC DATUM DANA SIFK)
PJC0 JJ0 01.09.05. 5 004
PJC0 PP0 02.09.05. 2 007 ?
PJC0 JJ1 03.09.05. 6 005
PJC0 JJ0 04.09.05. 7 008 ?
PJC0 PP0 05.09.05. 4 002 ?
PJC0 JJ1 06.09.05. 3 009 ?
PJC0 JJ1 07.09.05. 2 004
PP00 JJ0 01.09.05. 5 004 ?
PP00 PP0 02.09.05. 2 007
PP00 JJ1 03.09.05. 6 005 ?
PP00 JJ0 04.09.05. 7 008
PP00 PP0 05.09.05. 4 002 ?
PP00 JJ1 06.09.05. 3 009
PP00 JJ1 07.09.05. 2 004 ?
RBP0 JJ0 01.09.05. 5 004 ?
RBP0 PP0 02.09.05. 2 007 ?
RBP0 JJ1 03.09.05. 6 005 ?
RBP0 JJ0 04.09.05. 7 008 ?
RBP0 PP0 05.09.05. 4 002
RBP0 JJ1 06.09.05. 3 009 ?
RBP0 JJ1 07.09.05. 2 004 ?
Primer 2: (Loa dekompozicija)
POZAJMICA (SIFN, SIFC, DATUM, DANA, SIFK)
POZ1 (SIFC, DATUM, DANA, SIFK)
POZ2 (SIFC,SIFN)
Projekcijama se dobija:
24
Poz1 ( SIFC DATUM DANA SIFK)
JJ0 01.09.05. 5 004
PP0 02.09.05. 2 007
JJ1 03.09.05. 6 005
JJ0 04.09.05. 7 008
PP0 05.09.05. 4 002
JJ1 06.09.05. 3 009
JJ1 07.09.05. 2 004
Poz2 ( SIFC SIFN )
JJ0 PJC0
PP0 PP00
JJ1 PJC0
JJ0 PP00
PP0 RBP0
JJ1 PP00
Ovoga puta, nastale relacije imaju kao presek
zajedniki atribut SIFC
Moe se zakljuiti i sledee:
Veze izmeu ifara naslova (SIFN) i ostalih podataka
ne postoje direktno ni u jednoj relaciji
Rekonstrukcija svih pozajmica prirodnim spajanjem
po atributu SifC daje 14 n-torki (7 su suvine)

Osnovni kriterijum za ouvanje podataka pri
dekompoziciji eme relacije je:
Dekompozicija je bez gubitaka ako je reverzibilna, tj.
ako se prirodnim spajanjem novonastalih relacija
dobija polazna relacija
25
26
Pozajmica ( SIFN SIFC DATUM DANA SIFK)
PJC0 JJ0 01.09.05. 5 004
PJC0 JJ0 04.09.05. 7 008 ?

PP00 PP0 02.09.05. 2 007
PP00 PP0 05.09.05. 4 002 ?

PJC0 JJ1 03.09.05. 6 005
PJC0 JJ1 06.09.05. 3 009 ?
PJC0 JJ1 07.09.05. 2 004

PP00 JJ0 01.09.05. 5 004 ?
PP00 JJ0 04.09.05. 7 008

RBP0 PP0 02.09.05. 2 007 ?
RBP0 PP0 05.09.05. 4 002

PP00 JJ1 03.09.05. 6 005 ?
PP00 JJ1 06.09.05. 3 009
PP00 JJ1 07.09.05. 2 004 ?
U prethodnim primerima, problem je to postoji
viestruko spajanje n-torki
Vano je da pri dekompoziciji, svaka vrednost
zajednikog atributa u bar jednoj od nastalih relacija
ne sme da se ponavlja
Formulacija prethodnog uslova:
Zajedniki atribut (ili skup atributa) treba da je
kandidat klju u bar jednoj od nastalih relacija
Sledei prethodni pristup, dolazi se do dekompozicije
koja postoji u RBP Biblioteka
27
Primer 3: (Dobra dekompozicija)
POZAJMICA (SIFN, SIFC, DATUM, DANA, SIFK)
POZ1 (SIFC, DATUM, DANA, SIFK)
POZ2 (SIFK,SIFN)
Projekcijama se dobija:
28
Poz1 ( SIFC DATUM DANA SIFK)
JJ0 01.09.05. 5 004
PP0 02.09.05. 2 007
JJ1 03.09.05. 6 005
JJ0 04.09.05. 7 008
PP0 05.09.05. 4 002
JJ1 06.09.05. 3 009
JJ1 07.09.05. 2 004
Poz2 ( SIFK SIFN )
004 PJC0
007 PP00
005 PJC0
008 PP00
002 RBP0
009 PP00
Ako se pokua rekonstrukcija svih pozajmica
prirodnim spajanjem po atributu SifK dobija se 7
n-torki koje odgovaraju prvobitnom sadraju
Svaka n-torka relacija poz1 se spaja sa tano
jednom n-torkom relacije poz2
29
Pozajmica ( SIFN SIFC DATUM DANA SIFK)
PJC0 JJ0 01.09.05. 5 004
PP00 PP0 02.09.05. 2 007
PJC0 JJ1 03.09.05. 6 005
PP00 JJ0 04.09.05. 7 008
RBP0 PP0 05.09.05. 4 002
PP00 JJ1 06.09.05. 3 009
PJC0 JJ1 07.09.05. 2 004
Zakljuak:
Neka su R i r ema relacije i relacija, koja se
dekomponuje na R1 i R2, tj. r1 i r2, pri emu postoji
bar jedan zajedniki atribut tj.
R1 R2 = C Tada vai:
Uslov ouvanja atributa pri dekompoziciji
R1 R2 = R
Uslov ouvanja podataka (reverzibilnost)
t
R1
(r) >*< t
R2
(r) = r
Dekompozicija je reverzibilna ako je:
R1 R2 R1 v R1 R2 R2
(znaenje simbola je jednoznano odreuje)
30
Do sada su razmatrane zavisnosti pojedinanih atributa:
Svakoj vrednosti jednog atributa odgovara samo jedna
vrednost drugog atributa
U optem sluaju to moe vaiti za
podskupove atributa eme relacije
Definicija: Nad emom relacije R postoji
funkcijska zavisnost XY ako u relaciji r vai
da se svako r[X] preslikava na samo jedan
element skupa r[Y]
31
U praksi je uoeno da se na osnovu postojanja nekog
skupa zavisnosti, mogu da se izvedu nove zavisnosti
Primer:
Posmatra se ema relacije NASLOV
NASLOV(SIFN, NAZIVN, SIFO, NAZIVO)
Postoje zavisnosti:
SIFN NAZIVN i SIFO NAZIVO
Na osnovu prethodnog moe se izvesti da vai:
SIFN, SIFO NAZIVN, NAZIVO
32
Primer:
za prethodnu emu relacije NASLOV vai i sledee:
SIFN SIFO i SIFO NAZIVO
Na osnovu prethodnog moe se izvesti da jednoj ifri
naslova odgovara samo jedan naziv oblasti:
SIFN NAZIVO
Postoji minimalan skup pravila za izvoenje novih
zavisnosti iz poetnih:
Konani skup zavisnosti koji se moe izvesti iz
polaznih (kompletnost)
Ne moe se izvesti ni jedna zavisnost koja ne
proizilazi iz polaznih (pouzdanost)
33
1. Reflektivnost
Y_X _R XY
Svaki podskup atributa eme relacije jednoznano
odreuje svaki svoj sastavni deo
Posebni sluajevi:
za Y=X sledi X X, svaki podskup atributa
jednoznano odreuje sam sebe
za Y=0 sledi X C, svaki podskup atributa
jednoznano odreuje prazan skup
34
2. Armstrongovo pravilo: Uveanje
XY . Z_W XW YZ
Kod ovog pravila postoje tri specijalna sluaja
za Z=C sledi XW Y
za Z=W sledi XW YW
za Z=W=X sledi X YX

3. Armstrongovo pravilo: Tranzitivnosti
XY . Y Z X Z
35
4. pravilo: Unija
XY . X Z X YZ
5. pravilo: Dekompozicija
XY . Z_Y X Z
6. pravilo: Pseudotranzitivnost
XY . WY Z XW Z
36
Dekompozicija je dobra ako su posle nje sauvani
atributi i podaci
Pitanje: Ako je na polaznoj emi relacije R vaio neki
skup funkcijskih zavisnosti F, kakve zavisnosti postoje
posle dekompozicije
Funkcijske zavisnosti u RBP ogranienja izmeu
nekih svojstava u sistemu koga ta RBP predstavlja.
Ogranienja uvek moraju biti ispotovana prilikom
auriranja
37
Ako vai XY, onda svakoj vrednosti X (ma koliko
puta) mora da odgovara jedno Y
Mogua su dva sluaja:
X i Y se nalaze unutar iste eme relacije
X i Y su u razliitim .r., ali se pojavljuju u jednoj
relaciji nakon izvrenja upita
38
Primer 1: X i Y su u istoj emi relacije

Pored ostalog vai: SIFO NAZIVO
39
naslov (SIFN NAZIV SIFO NAZIVO)
RBP0 Relacione baze podataka BP Baze podataka
RK00 Raunarske komunikacije RM Raunarske mree
PP00 PASCAL programiranje PJ Programski jezici
PJC0 Programski jezik C PJ Programski jezici
Pri unosu n-torki znamo za pravilo:
Ne sme se ponoviti vrednost primarnog kljua SIFN
Ne sme se uneti NULL vrednost
Kada se unosi n-torka i za SIFO unese PJ, samo prvi
put se moe uneti proizvoljno NAZIVO
Ve u drugoj n-torci, unos ne moe biti slobodan, jer
bi se u suprotnom pokvarila zavisnost
SIFO NAZIVO
40
Primer 2: (razdvojenost X i Y)








Neka je kod unosa zadnje n-torke u naslov1 grekom
uneseno Baze podataka umesto Programski jezici
41
naslov2 (SIFN SIFO)
RBP0 BP
RK00 RM
PP00 PJ
PJC0 PJ
naslov1 (SIFN NAZIVN NAZIVO)
RBP0 Relacione baze podataka Baze podataka
RK00 Raunarske komunikacije Raunarske mree
PP00 PASCAL programiranje Programski jezici
PJC0 Programski jezik C Programski jezici
Baze podataka
Ako postavimo upit koji daje ifre i nazive oblasti dobili bi:
SELECT n2.sifo, n1.nazivo
FROM naslov1 n1, naslov2 n2
WHERE n1.sifn=n2.sifn;
Rezultat:
BP Baze podataka
RM Raunarske mree
PJ Programski jezici
PJ Baze podataka
Dobio bi se rezultat koji je u suprotnosti za zavisnou
SIFO NAZIVO
42
Dobar sistem za upravljanje RBP mora da sprei
prethodna naruavanja
Zbog toga se, prilikom kreiranja BP, zadaju i dodatna
ogranienja zasnovana na funkcijskim zavisnostima
ematski prikaz prethodne dekompozicije (SIFN je
kandidat klju u bar jednoj relaciji):
43
44
naslov(sifn,nazivn,sifo,nazivo)
naslov1(sifn,nazivn,nazivo)
naslov2(sifn, sifo)
sifn nazivn,sifo,nazivo
sifo nazivo
sifn nazivn,nazivo
sifn sifo
ematski prikaz prethodne dekompozicije
(SIFN je kandidat klju u bar jednoj relaciji):
U ovom primeru nije primenjiva zavisnost SIFONAZIVO
ni na jednu od nastalih relacija LOA DEKOMPOZICIJA
Bolja dekompozicija
Ne dovodi do gubitka skupa zavisnosti:
45
naslov(sifn,nazivn,sifo,nazivo)
naslov1(sifn,nazivn,sifo)
naslov2(sifo,nazivo)
sifn nazivn,sifo,nazivo
sifo nazivo
sifn nazivn,sifo
sifo nazivo
Ouvanje funkcijskih zavisnosti pri dekompoziciji:
Ako se iz funkcijskih zavisnosti novonastalih relacija
mogu izvesti prethodne zavisnosti
Normalizacija - pogodna dekompozicija eme relacije
u cilju otklanjanja anomalija auriranja
Uzroci anomalija su prisustvo neeljenih funkcijskih
zavisnosti
Normalna forma odreeni kriterijumi valjanosti neke
eme relacije
U nastavku se navode neki specijalni sluajevi
funkcijskih zavisnosti
46
Prednosti normalizacije:
Smanjenje fizikog prostora za smetanje podataka
Bolja organizacija podataka
Promene podataka se rade na nivou samo jednog rekorda
Mane normalizacije
Fiziki prostor diska je danas jeftin malo bitan (izuzev kod
velikih baza tipa Data warehouses- (DW je baza koja se koristi
za izvetaje. Podaci se uitavaju iz operativnog sistema za
analizu izvetaja. Primenjuje se za data mining, online analytical
processing, market research i decision support)
Minimizacija dovodi do visoke granularnosti. SQL JOIN QUERY se
sporo izvravaju
Nastaju eme relacija koje karakterie visoka kompleksnost sa
stanovita dizajnera i programera
47
Neka je R ema relacije, a X,Y i Z su podskupovi od R
Definicija 1
Funkcijska zavisnost XY je superkljuna ako vai
XR
Definicija 2
Funkcijska zavisnost XY je trivijalna ako vai Y_X
Definicija 3
Funkcijska zavisnost je totalna ako ne postoji ni jedan
pravi podskup Z od X za koji vai ZY odnosno:
XY . -Z (ZcX . ZY)
48
Definicija 4
Funkcijska zavisnost je parcijalna ako postoji neki
pravi podskup Z od X za koji vai ZY odnosno: XY
. -Z (ZcX . ZY)
Definicija 5
Funkcijska zavisnost XY je tranzitivna ako postoji
neko Z, razliito od X i Y za koje vai:
XZ i ZY
49
Primer:
Posmatra se gruba (nezgrapna) ema relacije o
pozajmicama:

pozajmica (SIFN,SIFC,DATUM,DANA,SIFK,NAZIVN,
SIFO,NAZIVO)
kao i skup funkcijskih zavisnosti:

F={ SIFN,SIFC,DATUMDANA SIFN,SIFC,DATUM SIFK
SIFN,SIFC,DATUMNAZIVN SIFN,SIFC,DATUMSIFO
SIFN,SIFC,DATUMNAZIVO SIFKSIFN
SIFN SIFO SIFN,SIFC SIFN SIFO NAZIVO}
50
Postoje sledei sluajevi specijalnih funkcijskih
zavisnosti:
superkljune
SIFN,SIFC,DATUMDANA SIFN,SIFC,DATUM SIFK
SIFN,SIFC,DATUMNAZIVN SIFN,SIFC,DATUMSIFO
SIFN,SIFC,DATUMNAZIVO
trivijalna
SIFN,SIFC SIFN
totalne
SIFN,SIFC,DATUMDANA SIFN,SIFC,DATUM SIFK
SIFKSIFN SIFN SIFO SIFO NAZIVO
parcijalne
SIFN,SIFC,DATUMNAZIVN
SIFN,SIFC,DATUMSIFO
tranzitivne
SIFN,SIFC,DATUMNAZIVO
51
Postupak normalizacije
Neka polazna .r. nije u odreenoj normalnoj formi,
ako u skupu funkcijskih zavisnosti F postoji bar
jedna koja naruava definiciju normalne forme
U svakom koraku normalizacije:
uoava se jedna takva zavisnost (X Y)
vri se dekompozicija u cilju uklanjanja takve
zavisnosti
Ako je u polaznoj vailo X Y, dekompozicijom
nastaju dve relacije, u prvoj se gube atributi Y, a
druga nastaje nad atributima X i Y
Ne dozvoljava se gubitak podataka
52