1

UPUTSTVO ZA RAD U Word-u 2007

1. Poetak rada

Word (re) omoguava pisanje rei odnosno izradu tekstova razliite sadrine. Word se
pokree pritiskom na dugme Start, zatim All Programs i izborom Microsoft Office Word 2007 iz
grupe programa Microsoft Office. Drugi nain je pokretanjem ikone Word 2007 na ekranu
monitora. Nakon pokretanja programa Word pojavljuje se osnovni prozor.

Na vrhu prozora je dugme Office (otvara funkcije za rad sa dokumentom: New, Save, Print,
...), paleta alatki Quick Access Toolbar, traka za naslov i dugmad za zatvaranje programa,
minimalnu i maksimalnu veliinu prozora. Ispod njih nalaze se palete sa alatkama (Home, Insert,
Page Layout, References, Mailings, Review i View), grupisanim po funkcijama koje su
predstavljene ikonama.

1.1 Iskljuenje funkcije AutoCorrect i Spelling&Grammar

Ovu funkciju iskljuujemo pomou Office button/Word Options/Proofing/AutoCorrect
Options i u karticama po elji selektujemo ili deselektujemo pojedine opcije. Ukoliko ne kucamo
tekst na engleskom jeziku iskljuujemo sve opcije na kartici Spelling&Grammar (Office
button/Word Options/Proofing/Spelling&Grammar).


1.2 Postavljanje parametara tampe

Prilikom prvog pokretanja Word-a postavljena je veliina strane - Letter (ameriki format)
pa je moramo promeniti naim standardom A4 (Page Layout/Page Setup/Size i izaberemo A4). Na
slian nain se na kartici Margins postavljaju odgovarajue margine. U polje Guter upisujemo nula
(0) jer oznaava prostor predvien za povez. U opciji Orientation izaberemo Portrait (uspravna
strana) ili Landscape (poloena strana). Na kartici Layout u opciji Headers and footers odreujemo
izgled zaglavlja i podnoja. U opciji From edge odreujemo prostor za Header i Footer. U opciji
Page odreujemo vertikalno ravnanje teksta na stranici (standardno je Top poetak teksta na vrhu
strane). Ukoliko elimo da nam dimenzija strane, vrednosti margina i drugi definisani parametri
budu poetni kod svakog narednog pokretanja Word-a pritisnemo na dugme Default.

Margine moemo podeavati i na osnovnom prozoru tako to strelicom mia doemo na
granicu belog i sivog dela lenjira, saekamo da se pojavi dvostruka strelica, pritisnemo levi taster
mia i drimo ga sve vreme dok se kreemo po lenjiru.

1.3 Postavljanje osnovnog fonta

Iz palete alatki Home izaberemo karticu Font. Postavimo za Font (Ctrl + Shift + F) Times
New Roman ili eljeni font, za veliinu 12 ili eljenu veliinu ili desni klik na radnu povrinu pa
opcija Font. Nakon toga podesimo eljeni Font, Font style Regular, Size 12, Font color -
postavimo Automatic, Underline style (none). Sve opcije u Effects iskljuimo. Na kartici
Character Spacing, postavimo Scale 100%, Spacing Normal, Position Normal, iskljuimo
Kerning for fonts. Kad smo zavrili sa svim podeavanjima pritisnemo na Default.

2. Rad na tekstu

Pre poetka rada na tekstu podesimo prikaz strane na ekranu. Opcije prikaza strane nalaze se
u paleti alatki View: Print Layout, Full Screen Reading, Web Layout, Outline, Draft. Najbolje je da
postavimo Print Layout jer se u tom sluaju na ekranu vidi strana onako kako e biti odtampana
2
(View, potvrdimo Print Layout). Ovaj izbor je od velike pomoi dok kucamo tekst jer smo stalno u
mogunosti da kontroliemo poloaj teksta na strani. Ako elimo da vidimo i margine u toku
kucanja teksta (one se inae ne vide na tampi): Office button/Word Options/Advanced/Show
document content i ukljuimo opciju Show text boundaries.

2.1 Otvaranje novog dokumenta

Izborom Office button/New otvara se Task Pane s opcijom New Document, na osnovnom
radnom prostoru bie otvoren nov, prazan dokument.

2.2 Snimanje dokumenta na disk

Kad ponemo s unosom dokumenta treba odmah pristupiti upisu: Office button/Save As u
polju Save in biramo mesto u fajl sistemu gde e biti upisan dokument, u polju File name upiemo
naziv dokumenta a u polju Save as type izaberemo Word document(*.docx). Upis potvrdimo
pritiskom dugmeta Save.

2.2.1 Postavljanje vremena za automatsko snimanje (AutoSaving)

injenica da zbog cene esto radimo na opremi koja nije vrhunskog kvaliteta, bez UPS
ureaja kao i zbog nepouzdanosti koju u radu povremeno pokazuje Windows operativni sistem,
dovodi do neregularne situacije na opremi koja onemoguava upis dokumenta. Zbog navedenih
razloga treba povremeno upisivati uneti sadraj u dokument. Meutim, ve posle prvih gubitaka
ukucanog a neupisanog sadraja dolazimo do zakljuka da upis sadraja prepustimo samom
programu. Upis sadraja od strane programa znatno umanjuje mogui obim izgubljenog teksta.

Office button/Word Options/Save i ukljuujemo opciju Save AutoRecover information
every i u polje u produetku upiemo broj minuta koji odreuje vreme izmeu dva automatizovana
upisa. Kod neregularnog zavretka, kad se stvore uslovi za ponovno pokretanje Word-a, prlikom
otvaranja dokumenta na kome smo prinudno prekinuli rad, pojavie se sadraj koji smo poslednji
put upisali ali i informacija o tome da taj sadraj moemo prekriti poslednjim automatski upisanim
sadrajem. Proverom utvrdimo koja verzija je poslednja upisana i nju zadravamo.

2.3 Ureivanje teksta

2.3.1 Poravnanje teksta

Word prua nekoliko naina poravnanja teksta. Prvo moramo oznaiti ceo tekst ili njegov
deo, koji elimo poravnati. Oznaavanje obavljamo tako to pritisnemo miem na poetak teksta
koji poravnavamo i drei taster prelazimo preko teksta koji poravnavamo. Kad doemo do kraja
teksta koji elimo poravnati putamo taster mia a tekst koji smo markirali pojavljuje se u negativu
(bela slova na crnoj podlozi). Za obeleavanje celog teksta (naroito ako je tekst veeg obima)
koristimo preicu Ctrl + A ili Home/Editing/Select/Sellect All. Poto smo oznaili tekst
pristupamo poravnanju. Na paleti Home/Paragraph pritiskom na odgovarajuu ikonu biramo nain
poravnanja:

Align Text Left (Ctrl + L) poravnanje po levoj margini
Center (Ctrl + E) poravnanje po sredini
Align Text Right (Ctrl + R) poravnanje po desnoj margini
Justify (Ctrl + J) poravnanje i levo i desno

Poravnanje moemo postaviti i pre unosa teksta, tako da je tekst po unosu ve poravnat.

3
2.3.2 Promena vrste zapisa

2.3.2.1 Promena vrste slova (fonta)

Selektujemo tekst kome menjamo font, pritisnemo strelicu koja se nalazi s desne strane polja
s nazivom fonta u paleti Font, na padajuem meniju izaberemo vrstu slova. Markirani tekst e
promeniti font u onaj koji smo izabrali. Izmenu fonta moemo vriti na sadraju od jednog slova do
celog teksta.

2.3.2.2 Promena izgleda slova

Za selektovani tekst pored osnovnog stila (Normal) moemo izabrati Bold (B) podebljan,
Italic (I) iskoen i Underline (U) podvuen. Izgled slova moemo definisati i pre unosa teksta.

2.3.2.3 Promena veliine slova

Za promenu veliine slova pritisnemo strelicu koja stoji s desne strane od broja za veliinu
slova. Od ponuenih veliina izaberemo jednu. Tekst moemo da unosimo tek poto smo izabrali
veliinu slova ili oznaimo uneti tekst koji prevodimo u drugu veliinu slova pa izaberemo veliinu.
Ako nam ne odgovara ni jedan od ponuenih parnih brojeva moemo uneti i neparan broj uz
prethodni klik na polje.

2.3.3 Premetanje teksta

2.3.3.1 Premetanje povlaenjem

Markiramo deo teksta koji prevlaimo, pritisnemo na markirani tekst i drimo pritisnuti
taster mia pri emu se kursor pretvori u isprekidanu liniju a u podnoju strelice se pojavi
isprekidani kvadrat. Kad doemo na eljeno mesto otputanjem tastera vrimo upis.

2.3.3.2 Premetanje isecanjem

Markiramo tekst, na paleti Home/Clipboard pritisnemo Cut, markirani tekst nestaje s
ekrana, idemo na mesto gde elimo da smestimo tekst i dvostruko pritisnemo levim tasterom,
pritisnemo dugme Paste na paleti, tekst koji premetamo pojavljuje se na ekranu.

2.3.3.3 Umnoavanje pomou alatki

Markiramo tekst, na paleti Home/Clipboard pritisnemo Copy, postavimo kursor na mesto
gde elimo da pone tekst koji umnoavamo, pritisnemo Paste, tekst se pojavljuje na izabranom
mestu. Umnoavanje moemo ponoviti viestrukim klikom na dugme Paste.

2.3.4 Formatiranje teksta tasterima mia

Markiramo tekst, postavimo kursor na markirani tekst, pritisnemo desnim tasterom mia,
izaberemo operaciju (Cut, Copy, Paste, ...) postavimo kursor na eljeno mesto, desni klik mia i
izaberemo funkciju.

2.3.5 Formatiranje paragrafa

Markiramo paragraf i biramo Home/Paragraph ili desni klik mia pa opcija Paragraph.
Nakon otvaranja dijaloga, ukljuimo karticu Indents and Spacing: u opciji Alignment biramo
ravnanje teksta (Left, Right, Center ili Justify), u Indentation opciji podeavamo udaljenost od
4
margine (Left, Right), u opciji Special (Frst line za uvlaenje prve linije, Hanging uvlaenje
svih linija osim prve), u opciji Spacing (Before razmak izmeu prethodnog i selektovanog
paragrafa, After razmak izmeu selektovanog i narednog paragrafa), Line spacing prored
unutar paragrafa. Na kartici Line and Page Breaks podeavamo sledee parametre paragrafa:

Widow/Orphan control spreava tampanje poslednjeg reda pasusa na sledeoj
strani
Keep lines together svi redovi jednog pasusa ostaju na istoj strani
Keep with next dva pasusa ostaju na istoj strani
Page break before prinudni prelom strane pre pasusa
Suppress line numbers iskljuivanje numerisanje redova ako je ukljuena funkcija
Line numbering
Dont hyphenate ne prelamaju se rei na kraju reda

U prozoru Preview pratimo ta radimo.

2.3.6 Viestubani tekst

Markiramo pasus koji elimo preformatirati u vie stubaca. Iz palete Page Layout/Page
Setup biramo Columns/More Columns. U opciji Presets biramo jednu od pet opcija, a ukoliko
elimo vie od tri stupca u polje Number of columns upiemo broj stubaca, u opciji Width vrimo
podeavanje irine stubaca, a u opciji Spacing podeavanje razmaka izmeu njih (Word automatski
prema broju stubaca postavlja iste vrednosti za irinu svih stubaca i razmak, ukoliko elimo da
stupci budu razliite irine kao i razmak izmeu njih onda iskljuujemo opciju Equal column
width ime polja postaju aktivna i za svaki stubac upiemo irinu i razmak), u opciji Apply to
postavimo This section. Ako elimo da izmeu stubaca postavimo liniju ukljuimo opciju Line
between. U prozoru Preview moemo pratiti izmene.

2.3.7 Veliko poetno slovo

Ako elimo da naglasimo poetak dokumenta ili istaknemo pasus moemo poveati poetno
slovo da bi izgledalo kao inicijal. Doemo kursorom na pasus u kome elimo da postavimo veliko
poetno slovo. Iz palete Insert/Text/Drop Cap izaberemo Drop Cap Options, u opciji Position
izaberemo jedan od ponuenih naina za vodee slovo:

Dropped poetno slovo e zauzeti broj redova koji zadajemo u opciji Lines to
drop a ako elimo da tekst bude malo odmaknut od poetnog slova onda u polju
Distance from text upiemo eljenu vrednost. Moemo promeniti i font poetnog
slova u polju Font.
In margin poetno slovo bie postavljeno u marginu levo od teksta

2.3.8 Tekst u polju

Pomeranje teksta u klasinim pasusima je vrlo ogranieno. Da bi tekst mogli slobodno da
postavljamo na strani potrebno je otvoriti polje za tekst i onda u njega smestiti tekst:

Insert/Text/Text Box - pojavi se okvir za crtanje, a kursor je u obliku krstia. Na eljenom
mestu drei pritisnut levi taster formiramo okvir eljene veliine. Kad pustimo taster pojavi se
kursor za pisanje teksta. Za razliku od teksta u dokumentu koji moemo pisati samo horizontalno, u
okviru moemo pisati tekst i horizontalno i vertikalno i to prema gore i prema dole:

5
Ovaj tekst se lako pomera
Text Box Tools/Format/Text/Text direction izaberemo smer pisanja. Kad je tekst
formiran moemo ga premestiti na bilo koje mesto u dokumentu (kursor dovedemo iznad polja,
pritisnemo levim tasterom mia, polje e biti uokvireno i
spremno za pomeranje, dovedemo strelicu mia na ivicu okvira,
pojavi se na njenom vrhu krsti u obliku strelica, pritisnemo
levi taster mia i drimo ga dok pomeramo okvir s tekstom). Pomeramo okvir dok ne doemo na
eljeno mesto.

Podeavanje izgleda teksta oko okvira:

Prvi nain je desni klik na okvir i izabere se opcija Format Text Box - otvara se dijalog
Format Text Box. U kartici Layout podeavamo kako e se ponaati tekst u odnosu na okvir za
crtanje grafike. Ako je okvir za tekst izvan okvira za grafiku u opciji Wrapping style na
raspolaganju su sledee mogunosti:

In line with text okvir je u liniji s tekstom tj. nema meusobnog prekrivanja
Square tekst okruuje okvir
Tight
Behind text okvir je ispod teksta
In front of text okvir je iznad teksta

U kartici Color and lines opcije definiu:

Fill - boju kojom se puni okvir s tekstom,
Line - parametre linije okvira,
Color boju linije okvira
Dashed vrste linija (puna, isprekidana, ...)
Weight debljinu linija
Style debljina i broj linija

U kartici Size odreujemo tanu veliinu okvira s tekstom.

Drugi nain je Text Box Tools/Format/Arrange/Text Wrapping i bira se nain izgleda
teksta oko okvira. Ponueno je sedam naina na koje tekst iz dokumenta obilazi oko okvira s
tekstom. Pored pet ve ponuenih mogunosti javljaju se jo dve:

Through
Top and Bottom tekst je ispod i iznad okvira s tekstom

U opciji Text Box Tools/Format/Arrange/Text Wrapping/More Layout Options/Text
Wrapping odreujemo na koji nain e tekst iz dokumenta obilaziti okvir s tekstom (Both sides
obostrano, Left only levo, Right only desno, Largest only po veoj strani). U opciji Distance
from text odreuje se koliko e tekst iz dokumenta biti udaljen od okvira teksta.


2.3.8.1 Umetanje postojeeg teksta u polje

Markiramo tekst, izaberemo Insert/Text/Text Box, tekst se smeta u polje i s njim
manipuliemo na ve opisan nain.



6
2.3.9 Unoenje specijalnih znakova u tekst

Ponekad je potrebno uneti neki specijalni znak koji se ne nalazi na tastaturi. Postavimo
kursor na mesto gde elimo da upiemo takav znak, Insert/Symbols/Symbol, izaberemo font,
selektujemo eljeni znak i on e se uveati, pritisnemo Insert, (ili dva puta levi klik na znak), Close
za povratak u Word.

2.4 Umetanje objekata u Word

2.4.1 Umetanje sliica iz ClipArt-a

Postavimo kursor na mesto gde elimo da uvezemo sliku, izaberemo Insert/Illustrations.
Postoje sledee mogunosti: Picture iz datoteke, Clip Art - sliice (crtei), Shapes ponueni
okviri koje moemo crtati, SmartArt - kolekcija dijagrama, Chart - za grafikone. Izaberemo
ClipArt. Izaberemo u polju Search in opciju Office Collections u kojoj se nalazi sliica koju elimo
umetnuti u Word. U velikom prozoru selektujemo eljenu sliicu, Insert.


2.4.2 Pisanje naslova u WordArt-u

WordArt predstavlja umetniko oblikovanje teksta za naslove. Pokree se izborom
Insert/Text/WordArt nakon ega biramo jednu od mogunosti za izgled teksta, otvara se okvir za
dijalog Edit WordArt text, u prozoru Text upisujemo eljeni tekst, izaberemo font za naslov, a u
polju Size podeavamo veliinu fonta. Slova moemo pretvoriti u bold (B) i italic (I), po zavretku
ispisa pritisnemo na OK. Na radnoj povrini se pojavljuje umetniki oblikovan tekst, a ispod njega
paleta s alatkama Word Art pomou kojih moemo naknadno oblikovati naslov (sadraj, oblik,
boja, veliina). Kad smo postavili tekst u WordArt-u moemo formirati ostali tekst koji se nalazi
oko njega.



2.4.3 Umetanje gotovih slika

Postavimo kursor gde elimo da postavimo sliku. Izaberemo Insert/Illustrations/Picture.
Otvara se dijalog Insert Picture, pronaemo mesto gde se nalazi slika koju elimo da umetnemo
Look in a zatim u polju ispod selektujemo naziv slike. Pritiskom na Insert smetamo sliku u
dokument.

Tanu kontrolu poloaja slike ostvarujemo desnim pritiskom na sliku, Format Picture
(postupak je slian kao formatiranje bilo kog objekta u Word-u).

7
2.4.3.1 Premetanje slike u dokumentu

Selektujemo sliku, drimo levi taster i premetamo sliku u dokumentu.

2.4.4 Umetanje ostalih objekata u Word

Insert/Text/Object/Create New - izaberemo program u kome emo raditi, selektujemo ga i
pritisnemo na OK, otvara se program koji smo selektovali, kad zavrimo s radom u tom programu
pritisnemo na prostor van okvira ime se vraamo u Word i kreacija e biti u njemu. Ako elimo
neto da menjamo u objektu uraenom u drugom programu potrebno je na njega dvaput pritisnuti
levim tasterom ime prelazimo u program u kome je objekat uraen.




2.4.5 Grafikoni u Word-u

Postavimo kursor na mesto gde elimo da ubacimo grafikon. Izaberemo Insert/
Illustrations/Chart na radnoj povrini dokumenta pojavie se grafikon i tabela Datasheet, u tabeli
upisujemo podatke koje elimo da prikaemo na grafikonu. Kursor je u obliku krsta a polje u tabeli
aktiviramo pritiskom na njega. Tokom upisivanja podataka moemo odmah na grafikonu videti sve
izmene koje smo uneli. Kad je unos gotov formiramo grafikon. Chart, Chart Type (grupe
grafikona), Chart sub-type (biramo eljeni oblik).
0
20
40
60
80
100
1st Qtr 2nd Qtr 3rd Qtr 4th Qtr
East
West
North

Ako elimo da tokom rada na formiranju dijagrama odmah vidimo efekat promena
pritisnemo i drimo pritisnuto dugme Press and Hold to View Sample. Na kartici Custom Types
postoji nekoliko vrsta grafikona sa detaljnim grafikim ureenjem. Posle izbora pritisnemo OK.
Pritisnemo desnim tasterom na grafikon a zatim izaberemo Chart Options da bi upisali oznake na
grafikonu i odredili kako e on izgledati:

Titles upisujemo naslov grafikona
Axes koordinatne ose grafikona
Gridlines pomone linije
Legend biramo nain prikaza legende
Data Labels ispisivanje vrednosti na samom grafikonu
Data table tabela vrednosti

Kad smo zavrili rad na grafikonu pritisnemo levim tasterom mia na radnu povrinu i
vraamo se u Word.
8
2.4.6 Pisanje formula u Word-u

Postavimo kursor na mesto gde elimo da napiemo formulu. Izaberemo
Insert/Symbols/Equation. Na radnoj povrini se pojavljuje okvir u kome piemo formulu a ispod
njega paleta s alatkama Equation. Formule piemo jednostavno upisivanjem teksta u aktivna polja i
izborom ablona i simbola iz palete Equation.

Brojevi (24, 145), promenljive (x, y, z) i matematiki operatori (=, +, -) mogu se unositi
direktno s tastature. Da bismo uneli operator ili simbol koji ne postoji na tastaturi, pritisnemo
odgovarajue dugme u gornjem redu palete alatki Equation i izaberemo jednu od opcija koje se
pojavljuju u padajuem meniju. Sloeni izrazi kao to su razlomci, kvadratni koreni sume ili
integrali, mogu se dodavati pritiskom na odgovarajue dugme u donjem redu palete alatki i izborom
jedne od opcija iz padajueg menija.

Primer:
Napisati sledeu formulu: = +

U gornjem redu naemo grka slova i pritisnemo na , s tastature unesemo znak +,
pritisnemo ponovo na ikonu za grka slova i potvtdimo , s tastature unesemo znak = i najzad na
ve opisani nain unesemo .

Kad zavrimo pisanje formule pritisnemo na radnu povrinu izvan okvira sa formulom ime
se vraamo u Word. U Word-u moemo prema potrebi kompletirati formulu, kao objekat,
poveavati je ili smanjivati. Prvo je selektujemo kao objekat, zatim dovedemo strelicu mia do
jednog od kvadratia, kad se strelica pretvorila u kosu crtu sa strelicama prema van pritisnemo levi
taster i drimo sve vreme dok menjamo veliinu formule.

Kao i kod slika, ako elimo neto da izmenimo u formuli dvaput pritisnemo tasterom mia
na okvir s formulama i automatski se ulazi u Equation editor. Posle izmena se vraamo u Word a
na mestu stare formule bie formula s izmenama. Formula se moe pisati u okviru teksta, tako da
ona automatski odreuje razmak izmedju redova.

Primer:
Napisati formulu:
a 2
ac 4 b b
x
2
2 , 1

=
Unesemo x s tastature, da bi napisali indekse
2 , 1
pritisnemo na treu ikonu u donjem redu i
izaberemo srednju ikonu u prvom redu (ima oznaku samo u donjem delu) i s tastature unesemo 1, 2,
s tastature unesemo = (prilikom unosa s tastature obratiti panju da je aktivna engleska tastatura a
ako nije pritisnemo odgovarajuu dirku), dalje pisanje podrazumeva pisanje razlomka pa zbog toga
biramo drugu ikonu u drugom redu zatim levu ikonu u prvom redu ime smo dobili znak za
razlomaku crtu i dva aktivna polja u koja unosimo odgovarajui brojilac i imenilac. U brojilac s
tastature unesemo b, za unos znaka pritisnemo etvrtu ikonu u gornjem redu zatim biramo
traeni simbol, pristupamo pisanju kvadratnog korena, biramo drugu ikonu u donjem redu i u
okviru liste levu ikonu u etvrtom redu (ako je potrebno napisati trei koren biramo desnu ikonu
koja ima aktivno polje), s tastature unesemo b a eksponent
2
kucamo tako to izaberemo treu
ikonu u drugom redu i odgovarajuu ikonu, koja ima oznaku samo gore (u prvom redu prva s leva),
da bi nastavili unos -4ac obratimo panju da prvo moramo zavriti unos eksponenta pritiskom na
strelicu nanie (na tastaturi) ime smo se pozicionirali na nivo kucanja gde je b zatim unesemo s
tastature 4ac, prelazimo na pisanje imenioca pritiskom na donje aktivno polje i u njega
jednostavno s tastature unesemo 2a. Na ovaj nain smo zavrili pisanje formule i klikom na praznu
9
povrinu vraamo se u reim za pisanje teksta. Ako prilikom pisanja formule elimo da nam prikaz
bude vei pritisnemo na prazan prostor, ime privremeno izlazimo iz reima za pisanje formula,
pritisnemo na formulu koja je do tada napisana i poveamo pravougaonik koji je uokviruje, dobili
smo krupniji prikaz u tekstu i kad dva puta pritisnemo na formulu s takvim prikazom ulazimo u
reim pisanja s krupnijim prikazom.

Primer:
Napisati formulu:
( ) n
1 i
x i
n
1 i
25
4
n
n
i
25
n
lim

+

Za pisanje limesa kod koga n tei beskonano prvo pritisnemo treu ikonu u donjem redu i
izaberemo srednju ikonu u poslednjem redu, pojavljuju se dva aktivna polja pri emu u donje
upisujemo n (simbole pronalazimo u 5 i 8 ikoni prvog reda), a u gornje aktivno polje
ukucamo lim, ako smo obrnutim redom popunili polja moramo se strelicama ili pritiskom mia
vratiti na nivo pisanja gde je lim, pristupamo pisanju sume ( )

tako to izaberemo etvrtu ikonu

u drugom redu, a zatim treu ikonu u prvom redu (ima tri aktivna polja), u aktivno polje s desne
strane znaka za sumu piemo formulu na ve opisan nain s tim da strogo vodimo rauna ta je pod
korenom a ta ne podeavajui poloaj pisanja strelicama ili pritiskom mia i pratei spojene
horizontalnu i vertikalnu liniju koje pokazuju poloaj za nastavak kucanja formule.

Relativni razmaci unutar formule definiu se izborom opcija na padajuem meniju ime se
otvaraju okviri za dijalog pomou kojih kontroliemo rastojanje izmeu redova, izmeu matinih
redova i kolona, visinu eksponenata, dubinu indeksa, graninu visinu izmeu simbola i sl.

2.5 Ureivanje dokumenata

2.5.1 Postavljanje zaglavlja i podnoja strane

Zaglavlja i podnoja strane se postavljaju u cilju lepeg i praktinijeg izgleda dokumenta a
ponavljaju se na celom dokumentu.

Insert/Header & Footer - u vrhu strane se otvara isprekidani pravougaonik za Header a u
dnu strane za Footer. Tekst na radnom delu strane postaje siv (neaktivan). U polju za zaglavlje
moemo, pored teksta, uneti i bilo kakav grafiki objekat, datum i vreme kao i automatsku
numeraciju strana. Podnoje se kreira na isti nain kao zaglavlje. Ako elimo da zaglavlja budu
razliita za levu i desnu stranu: Page Layout/Page Setup/Layout/Headers and footers/Different
odd and even. Pristupamo izradi zaglavlja i podnoja za levu i desnu stranu. Ako elimo da prva
strana ima posebno zaglavlje i podnoje onda u kartici Layout ukljuimo opciju Different first
page. Zatvaramo paletu s alatkama Header and Footer i vraamo se u osnovni tekst.

2.5.2 Numeracija strana

Insert/Header & Footer/Page Number - odreujemo gde e se nalaziti broj stranice (Top
of Page zaglavlje, Bottom of Page podnoje), margine i trenutnu poziciju. Pritisnemo na
Insert/Header & Footer/Page Number i pojavi se okvir za dijalog Page Number Format, u
opciji Number format biramo nain numerisanja strana (arapski i rimski brojevi, velika i mala
slova i sl.), u opciji Page numbering biramo Continue from previous section ako elimo da se
brojevi stranica normalno nastavljaju (1, 2, 3, ...) ili u polje Start at upiemo broj od kojeg elimo
da pone numerisanje dokumenta.

10
2.5.3 Prelazak na drugu stranu

Kad u Word-u tekstom ispunimo celu stranu automatski se otvara nova. Ako ne elimo da
ispunimo stranu a da preemo na drugu moramo napraviti prekid strane. Postavimo kursor gde
elimo da zavrimo stranu. Izaberemo Page Layout/Breaks, izaberemo opciju Page break/Page
(prekid strane). Pojavie se nova strana na ijem vrhu e biti kursor. To je znak da moemo da
nastavimo pisanje na novoj strani. Primena ovakvih prekida je recimo kod poetka novog paragrafa
bez obzira na popunjenost prethodne strane.

3. Rad s tabelama

3.1 Pravljenje tabela umetanjem u dokument

Postavimo kursor na mesto gde elimo da pone tabela. Izaberemo
Insert/Tables/Table/Insert Table u polje Number of columns upiemo broj kolona a u polje
Number of rows upiemo broj redova. Ako elimo jednostavnu kolonu pritisnemo na OK. Na
radnoj povrini se pojavljuje tabela sa zadatim brojem kolona i redova pri emu su kolone jednake
irine.

3.2 Pravljenje tabela na osnovu ve gotovih ablona

Iz Insert/Tables/Table/Quick Tables biramo eljeni izgled tabele.

3.3 Pravljenje tabele crtanjem

Insert/Tables/Table/Draw Table posle ega se na radnoj povrini pojavljuje paleta s
alatkama Table Tools/Design/Draw Borders. Na paleti aktiviramo ikonu s likom olovke Draw
Table. Strelica mia je sada u obliku olovke. Prvo nacrtamo okvir tabele na taj nain to drimo levi
taster mia sve vreme dok crtamo okvir. Kad zavrimo crtanje okvira putamo taster. Isprekidana
linija okvira pretvorie se u punu liniju, a kursor za tekst nai e se u okviru. Crtamo horizontalne i
vertikalne linije kojima od okvira pravimo tabelu. Linije se mogu crtati i ukoso, praviti redove i
kolone u odreenom segmentu okvira i sl. Prilikom unosa podataka u tabelu veliina redova
poveavae se automatski kada podaci popune neko polje u redu. Formatiranje teksta u tabeli
(ravnanje, font, stil fonta) isto je kao kod teksta u dokumentu.

3.3.1 Brisanje linija u tabeli

Na paleti s alatkama Table Tools/Design/Draw Borders izaberemo ikonu s likom gumice
za brisanje (Eraser). Kursorom doemo na liniju koju elimo da izbriemo i pritisnemo levim
tasterom mia. Linija, tanije deo linije ogranien drugim linijama bie izbrisan. Ako elimo da
izbriemo vie segmenata linije odjednom, drimo pritisnut levi taster mia i pomeramo ga du
linije preko tih segmenata.

3.4 Formatiranje tabele

Kod Word-a 2007 tabela se ponaa kao objekat, to znatno olakava selektovanje, promenu
veliine i premetanje dokumenta.

3.4.1 Selektovanje tabele

Kad doemo kursorom iznad tabele u gornjem levom uglu pojavi se oznaka, na koju
pritisnemo levim tasterom mia i tabela je selektovana.

11
3.4.1.1 Selektovanje kolone ili reda

Za selektovanje kolone dodjemo kursorom iznad kolone i pribliavamo se gornjoj granici
dok se kursor ne pretvori u strelicu okrenutu na dole. Tada pritisnemo levi taster mia i kolona je
selektovana. Ako elimo da selektujemo vie kolona odjednom, drimo pritisnut taster mia i
prevlaimo ga preko kolona koje elimo da selektujemo.

Za selektovanje reda potrebno je doi kursorom s leve strane tabele u nivo reda koji
selektujemo i pritisnemo levim tasterom mia. Za selektovanje vie redova odjednom drimo
pritisnut levi taster mia i prelazimo preko redova koje elimo da selektujemo.

3.4.2 Promena veliine tabele

Veliinu cele tabele moemo promeniti kao i kod svakog drugog objekta u Word-u. Kad
doemo kursorom iznad tabele u donjem desnom uglu izvan tabele pojavie se mali kvadrati.
Doemo kursorom na njega i kad se kursor pretvori u dvostruku strelicu pritisnemo levi taster mia.
Drimo pritisnut taster dok povlaimo ugao tabele unutar ili van tabele. Kad smo zavrili s
promenom veliine putamo taster. Promenom veliine tabele ne menjamo veliinu unetog teksta
(slova i brojevi) jer njihovu veliinu menjamo kao svaki drugi tekst.

3.4.3 Premetanje tabele

Doemo kursorom iznad tabele, selektujemo tabelu pomou oznake u gornjem levom uglu,
drimo pritisnut levi taster mia i premestimo tabelu kao objekat do eljenog mesta u dokumentu.
Kad postavimo tabelu u tekst potrebno je da odredimo poloaj teksta i tabele. Selektujemo tabelu,
desni klik, Table Properties, u kartici Cell podeavamo ponaanje oznaka unetih u tabelu, u opciji
Vertical alignment odreujemo vertikalno ravnanje u tabeli. Options, definiemo da li e oznake u
polju tabele proirivati tabelu ili e se smanjivati na fiksnoj irini tabele (Fit text) ili e poveavati
visinu polja (Wrap text).

3.4.4 Smer pisanja u tabeli

Selektujemo polje u tabeli (pritisnemo na polje), desni klik, izaberemo Text Detection, u
opciji Orientation biramo orijentaciju teksta, u polju Preview moemo videti izabrani smer
pisanja.

3.4.5 Vertikalno poravnanje oznaka u tabeli

Desni klik na polje, Cell Alignment, biramo jedan od devet naina poravnanja.

3.4.6 Umetanje nove kolone

Selektujemo kolonu, desni klik, biramo Insert, levo od markirane kolone bie umetnuta
nova iste irine kao markirana, ostale kolone bie pomerene udesno bez promene njihove irine. To
moe dovesti do toga da tabela ispadne iz formata za tampanje pa je potrebno ponovo podesiti
irinu pojedinih kolona.

3.4.7 Umetanje novog reda

Postavimo kursor u red gde treba da se umetne nov red. Desni klik, biramo Insert i mesto
gde emo umetnuti novi red (Insert Rows Above umetanje iznad selektovanog ili Insert Rows
Below umetanje ispod selektovanog reda). Za dodavanje vie redova ponavljamo isti postupak.

12
3.4.8 Podeavanje irine kolone

Postavimo kursor u neku eliju kolone kojoj elimo da promenimo irinu. Table/Table
Properties/Column u polje Preferred width unosimo eljenu vrednost. Za promenu irine
prethodne ili sledee kolone pritisnemo odgovarajue dugme (Previous prethodna ili Next
sledea). irina kolone se moe menjati i runo na samoj tabeli. Doemo kursorom na liniju tabele i
drei levi taster mia prevlaimo ime menjamo irinu kolone.

3.4.9 Podeavanje visine reda

Pritisnemo na red, desni klik, Table Properties/Row, unesemo eljenu vrednost. Visinu
reda moemo menjati i runo na samoj tabeli. Kursorom doemo na donju liniju reda. Kad se pojavi
dvostruka strelica pritisnemo levi taster mia i prevlaei menjamo visinu.

3.4.10 Spajanje vie polja tabele u jedno

Za pravljenje sloenih oblika tabele esto se javlja potreba za spajanjem vie elija u jednu.
Markiramo sve sukcesivne elije u tabeli (koje spajamo u jednu), desni klik, Merge Cells.

3.4.11 Uokviravanje tabele

Markiramo onaj deo tabele koji elimo da uokvirimo. Izaberemo Table Tools/Design/Table
Styles u kartici Borders definiemo kako e izgledati okvir.

3.4.12 Ispunjavanje tabela ili polja bojom

Markiramo polja ili celu tabelu. Izaberemo Table Tools/Design/Table Styles i u kartici
Shading biramo boju kojom punimo markiranu povrinu.

4. Automatsko oznaavanje

U cilju vee preglednosti moemo oznaiti pojedine pasuse, upisati redne brojeve spiskova i
sl.

4.1 Oznaavanje pasusa znakovima za nabrajanje

Home/Paragraph - biramo jednu od kartica: Bullets take ili oznake, Numbering
brojevi i slova, Multilevel List numeracija u vie nivoa. Izaberemo recimo karticu Numbering i
na njoj jedan od ponuenih naina oznaavanja. Desnim pritiskom na nabrajanje biramo
Numbering/Set Numbering Value Customize moemo izabrati jednu od dve ponuene opcije
(Start new list ili Continue from previous list). U polju Set value to oznaavamo odakle e poeti
oznaavanje (koji broj ili slovo e biti na startu).

4.2 Sortiranje i numerisanje spiskova

U praksi se esto javlja potreba za sortiranjem spiskova (najee po abecedi). Tako
sortirani spisak obino numeriemo rednim brojevima. Unesemo spisak, markiramo ga, izaberemo
Home/Paragraph/Sort, u opciji Sort by izaberemo Paragraph, ukljuimo opciju Ascending (sort
A do Z), dobijemo sortiran spisak. Selektujemo tako sortirani spisak, pritisnemo desnim tasterom
mia na spisak, pa Numbering i sada je sortirani spisak numerisan.



13
5. tampanje koverti i nalepnica

5.1 tampanje koverti

Mailings/Create Envelopes i u polje Delivery address ukucamo adresu primaoca, a u polje
Return address ukucamo adresu poiljaoca (ako ne elimo da tampamo adresu poiljaoca
ukljuimo opciju Omit. U Preview vidimo raspored adresa na koverti, a Feed pokazuje kako treba
uloiti kovertu u tampa. Options/Envelop options u polje Envelop size izaberemo veliinu
koverte, ako nema takve dimenzije na listi naemo Custom size i potvrdimo, ukucamo tane
dimenzije koverte, podesimo taan poloaj adresa u odnosu na levu i gornju ivicu - ako je potrebno,
izaberemo font (moe i na radnoj povrini).

5.2 tampanje nalepnica

Mailings/Create Envelopes, ako elimo da se jedna adresa tampa na svim nalepnicama
onda u polje Address unesemo adresu, Options odredimo vrstu tampaa; u polje Tray odredimo
nain na koji tampa uzima list s nalepnicama; u prozoru Product number biramo neku od
ponuenih standardnih veliina nalepnica; u polju Label information dobijamo informacije o
nalepnici. Dopunske korekcije vrimo pritiskom dugmeta Details.

6. Otvaranje postojeeg dokumenta

Office button/Open u polju Look in naemo mesto gde se dokument nalazi. Pritisnemo na
Open. Ukoliko se ne radi o Word dokumentu u polju Files of type definiemo vrstu zapisa.


7. tampanje

Office button/Print/Print Preview (proveravamo kako e izgledati tampa). Word 2007
omoguava da vrimo izmene u ovoj opciji bez vraanja u dokument. Zumiranje moemo vriti do
500% a za vizuelni izgled moemo prikazati do 40 strana odjednom, iz Print Preview izlazimo s
Close. Dokument tampamo sa Office button/Print u opciji Printer biramo naziv printera na kome
emo odtampati dokument, da bi podesili tampanje pritisnemo na
Properties/Layout/Orientation odreujemo orijentaciju papira. U polju Paper source
odreujemo nain ulaganja papira u tampa (Auto Select), Advanced podeavamo kvalitet tampe,
OK, Page range (All, tekua strana ili koje strane), u opciji Copies unosimo Number of copies
(broj kopija), u polju Print moemo selektovati jednu od tri mogunosti All pages in range
(tampa svih strana), Odd pages (tampa samo neparnih strana) i Even pages (tampa samo parnih
strana), ako pritisnemo na Options, potvrdimo Allow A4/Letter paper resizing (automatsko
podeavanje dokumenta prema veliini papira), u opciji Options for Duplex Printing podeavamo
tampu dokumenta s obe strane.

8. Pretraivanje

Home/Editing/Find, biramo jednu od kartica (Find, Go To). U polju Find what upiemo
izraz koji elimo pronai, Find, kad pronae pritisnemo na Find next, Close (i pre zatvaranja
dijaloga moemo raditi na dokumentu).

8.1 Zamena jednog izraza drugim

Home/Editing/Replace i u polje Find what unosimo izraz koji elimo da menjamo a u
polje Replace with upisujemo izraz kojim menjamo. Koristimo Replace (za pojedinanu zamenu) a
za zamenu svih odjednom (Replace All).
14

9. Fusnote (Footnote i Endnote)

References/Footnotes/Insert Footnote (postavljaju se na dno strane) ili Insert Endnote
(postavljaju se na kraju celog dokumenta).

10. Upotreba ablona

Office button/New/Templates i u zavisnosti koji dokument radimo biramo jednu od
ponuenih mogunosti.











































15
Veba 1. Formatiranje znakova

a) Unesite i formatirajte radni tekst, kako je to prikazano.
b) Tekst sauvajte pod imenom Font.docx.




Radni tekst:

Fontovi

Vrste slova mogu biti: Arial, Times New Roman, Courier New, ...
Veliina slova moe biti: 8, 10, 12, 13, 14, 16, ...
Stilovi teksta mogu biti: Regular, Italic, Bold, Bold Italic
Tekst moe biti podvuen sledeim vrstama linija: Single, Words only, Double, Dotted, Thich,
Dash, Dot dash, Dot dot dash, Wave
Specijalne vrste slova su: Strikethrough, Double strikethrough,
Superscript
,
Subscript
, SMALL CAPS, ALL
CAPS.
Tekst moe biti razliitih boja: Blue, Red, Yellow, Green, Pink, ...
Razmak izmeu slova u rei moe biti: Scaled 80%, Scaled 150%, Scaled 200%,
Condensed, More condensed, Expanded, Mo r e e x p a n d e d





















16
Veba 2. Formatiranje reda i pasusa

a) Unesite i formatirajte radni tekst, kako je to prikazano.
b) Tekst sauvajte pod imenom Paragraf.docx.




Radni tekst:

Ime i prezime, poravnato uz desnu ivicu
Ime firme, slova veliine 11
Grad


Centriran naslov
Ovaj tekst je pisan fontom veliine 12 i prostire se od leve do desne margine. Prva
linija je uvuena 3 cm u odnosu na ostali tekst. Leva i desna strana teksta su poravnate. Razmak
paragrafa od naslova je 24 pt, a od narednog paragrafa 18 pt.
Naslov

Ovaj paragraf je pisan fontom veliine 11, iskoenim slovima. Uvuen je po 2 cm
od desne i leve margine. Poravnat je uz levu stranu i ima razmak izmeu redova
jednak 1.3 reda. Od naslova je razmaknut 9 pt, a od narednog paragrafa 12 pt.
Napomena: Ovaj paragraf ima izvuenu prvu liniju 3cm u odnosu na ostale.
Da bi se poetak teksta poravnao sa preostalim linijama koristi
se Tab. Paragraf je uvuen sa leve i desne strane po 1.5 cm i
poravnat sa obe strane. Linije su skupljene na 0.8 veliine reda.

Potpis, poravnat uz desnu stranu

















17
Veba 3. Tabulacija i numeracija

a) Unesite i formatirajte radni tekst, kako je to prikazano.
b) Tekst sauvajte pod imenom Tabulacija.docx.




Radni tekst:


Ime Ime oca Datum Uplata Komentar
1) Pera Peri ika 11.3.1954. 1430.00 Sve uplaeno
2) Mika Miki Mika 12.3.1954. 235
3) Laza Lazi Laza 11.12.1965. 125.23 Popust



U cenu putovanja je uraunato:

3 noenja
prevoz autobusom
popust za decu
do 2 god. 70 %
od 2 do 7 50 %
studenti 20 %
boravina taksa



Uslovi putovanja:
Taka 1. Otkaz
a) otkaz do 5 dana
vraa se 95 % novca
b) otkaz na dan puta
vraa se 70 % novca

Taka 2. Reklamacije
a) reklamacije u hotelu
b) naknadne reklamacije

Uputstvo za rad:

Postaviti tabulatore na lenjiru: levi za ime oca, desni za datum, decimalni za uplatu, centralni za
komentar.Uneti nazive i podatke u spisak, razdvajajui stavke tasterom Tab.
Selektovati putnike i definisati numeraciju. Napraviti okvire.

















18
Veba 4. Jednaine i specijalni znaci

c) Unesite i formatirajte radni tekst, kako je to prikazano.
d) Tekst sauvajte pod imenom Jednacine.docx.




Radni tekst:

putena velika slova, zvana inicijalna velika slova su dekorativna, stilizovana slova novih
poglavlja, koja su obino vea od okolnog teksta. Sputeno veliko slovo radi samo sa tekstom
koji ima jednostruki razmak, ne funkcionie u tabelama ili zaglavljima. Neete moi da vidite
poziciju sputenog slova ili da ih kreirate u Outline pogledu.

Specijalni simboli:

Neke jednaine:

x sin
5 2 3
x b ax y

+ =
3. x
3, x 2
2, x
1, x
2,
x,
y

<
<

=
( )

+
=
50
1 n
1 n
1 n
n
1 S

Korienje Clip Arta:

Korienje WordArta:
S


Veba 5.
a) Unesite i formatirajte radni tekst.
b) Tekst sauvajte pod imenom Odmor.docx.

Radni tekst:

Kratak opis - Be

Be je glavni grad Austrije. Sa oko 1,7 miliona stanovnika (2,3 miliona na irem podruju) 10. je najvei
grad Evropske unije, daleko najvei grad Austrije i njeno politiko, ekonomsko i kulturno sredite.

Istorija Bea poinje pre oko 4 milenijuma, ime se podruje grada svrstava meu najstarije ljudske
naseobine. Be je tako jedna od najstarijih metropola u srcu Evrope, carski grad i mesto ukrtanja raznih
kultura i uticaja, grad koji je vekovima imao vodeu ulogu u kreiranju politike scene Evrope i ovog dela
sveta. Bio je sedite imperatora Svetog rimskog carstva, glavni grad Austrijskog carstva i Austrougarske
monarhije, kada i dostie svoj vrhunac krajem 19. veka i sa oko 2 miliona stanovnika postaje etvrti grad
po veliini na svetu (posle Londona, Pariza i Njujorka).
Be je danas jedan od najvanijih kongresnih centara na svetu i sedite mnogih meunarodnih
institucija. Grad je, izmeu ostalog, i jedno od omiljenih evropskih odredita turista iz itavog
sveta i godinje ga posete milioni, najvie zahvaljujui brojnim kulturno-istorijskim
spomenicima, palatama i raznovrsnoj kulturnoj ponudi.
Be nosi i epitet muzike prestonice sveta, u kojoj su iveli i stvarali kompozitori kao to su Mocart
ili Betoven. Od 2001. godine kulturno-istorijsko jezgro Bea je na listi centara kulturne batine
od posebnog znaaja i pod zatitom Uneska. Na osnovu studije iz 2009. godine, Be je po
kvalitetu ivota prvi grad na svetu.


Slika 1. enbrun

Informatika 1- Word

1



e je glavni grad Austrije. Sa oko 1,7 miliona stanovnika (2,3 miliona na irem podruju) 10. je
najvei grad Evropske unije, daleko najvei grad Austrije i njeno politiko, ekonomsko i kulturno
sredite.

Istorija Bea poinje pre oko 4 milenijuma, ime se podruje grada svrstava meu najstarije
ljudske naseobine. Be je tako jedna od najstarijih metropola u srcu Evrope, carski grad i mesto
ukrtanja raznih kultura i uticaja, grad koji je vekovima imao vodeu ulogu u kreiranju politike scene
Evrope i ovog dela sveta. Bio je sedite imperatora Svetog rimskog carstva, glavni grad Austrijskog
carstva i Austrougarske monarhije, kada i dostie svoj vrhunac krajem 19. veka i sa oko 2 miliona
stanovnika postaje etvrti grad po veliini na svetu (posle Londona, Pariza i Njujorka).


Slika 1. enbrun

Be je danas jedan od najvanijih kongresnih
centara na svetu i sedite mnogih
meunarodnih institucija. Grad je, izmeu
ostalog, i jedno od omiljenih evropskih odredita
turista iz itavog sveta i godinje ga posete
milioni, najvie zahvaljujui brojnim kulturno-
istorijskim spomenicima, palatama i raznovrsnoj
kulturnoj ponudi.
Be nosi i epitet muzike prestonice sveta, u
kojoj su iveli i stvarali kompozitori kao to su
Mocart ili Betoven. Od 2001. godine kulturno-
istorijsko jezgro Bea je na listi centara kulturne
batine od posebnog znaaja i pod zatitom
Uneska. Na osnovu studije iz 2009. godine, Be
je po kvalitetu ivota prvi grad na svetu.

B