1.

Ranohrianska umetnost- osnovne karakteristike

U rimskoj provinciji Palestini, na istonoj obali Sredozemnog mora, iveli su
semiti Jevreji. Kroz sve nevolje u svojoj istoriji, nade Jevreja podgrevala je vera
da e im Jeova poslati !esiju "pomazanika# koji e i osloboditi tu$inskog
ugnjetavanja.
%ako je, pored niza ostali kultova na &liskom istoku, esto vezani za verovanje
u mladog boga koji simbolino savla$uje mrak podzemlja i vraa se u ivot, a sve
e'e propovedani od mesija i proroka koji su, pored ostalog, izraavali protest i
znaili uteu i nadu potinjeni, nastalo i verovanje u (susa )rista, kao &ojeg
sina i namesnika na zemlji, koji je, posle pogubljenja, ustao iz mrtvi da bi svoju
poruku ljudima oivotvorio do kraja.
!nogi me$u podanicima *imskog +arstva smatrali su novu veru privlanom zato
'to je u njoj bilo i neki crta njiove stare religije ili ,ilozo,ije
)ri'anstvo je nastalo na razme$i ( veka p.n.e. i ( veka n.e. kada su ga
proprovedali (sus )ristos i njegovi uenici i sledbenici.%o je monoteistika religija
koja propoveda verovanje u trojedinog &oga "-ca, Sina i Svetoga dua#. .jeno
'irenje zapoelo je iz Palestine, gde je postepeno privuklo veliki broj vernika
zbog propovedanja razliiti socijalno prijemivi ideja, kao 'to su jednakost
me$u ljudima, pra'tanje, ljubav prema &ogu, a i spas du'e i vera u carstvo
nebesko i veni ivot u rajskim naseljima.
Kanonizacija ri'anskog predanja zavr'ena je u (/ veku. -no se sastoji od
ebrejske &iblije "Starog zaveta# i .ovog zaveta. 0utentinost rukopisa .ovog
zaveta tema je rasprava koje traju vi'e stotina godina.
Kako je vreme prolazilo, ri'ani su postajali brojno jai od drugi verski grupa,
ali je ri'anstvo nailazilo na jak otpor mnogi *imljana. (ako su imali svoju
tradicionalnu veru u mnogo bogova, kao i zvaninu religiju oboavanja samog
imperatora, *imljani su bili trpeljivi prema veini drugi vera, ali ri'ane su
simnjiili za izdaju, delimino stoga 'to su ri'ani odbijali da oboavaju
imperatore. (z ovog i drugi razloga, neki carevi su poku'avali silom da iskorene
ri'anstvo
Ponekad se to doga$alo i mimo zvaninog nare$enja, ali su carevi organizovali i
zvanina proganjanja ri'ana .ajzad je car 1alerije dao ri'anima slobodu da
oboavaju koga ele i kako ele, !ilanskim ediktom. car Konstantin proglasio je
ri'anstvo jednom od zvanini vera u +arstvu, a car %eodosije ( koji je izvr'io
podelu +arstva na (stono i 2apadno, proglasio ri'anstvo za jedinu dozvoljenu
veru *imske (mperije.
/reme i mesto uobliavanja prvi ri'anski umetniki dela nisu utvr$eni. U
osnovi, vrlo malo se zna o ri'anskoj umetnosti nastaloj pre vremena cara
Konstantina /elikog i jedino svedoanstvo nalazi se u rimskim katakombama,
podzemnim grobljima onovremeni ri'ana. Pre Konstantina *im nije bio
sredi'te ri'anske vere, te je sakralna umetnost u toj sredini morala da crpi
inspiraciju iz drugi izvora. !e$utim i pored toga pre vremena Konstantina
/elikog najveu koncentraciju najraniji dela nalazimo u *imu.
Slikani ukrasi rimski katakombi, podzemni grobni mesta su jedina dela iz
koji mozemo proucavati najraniju riscansku umetnost. Upravo nam slike u
katakombama govore o tome kakav je bio du zajednice koje su i naruivale.
Slike nisu mnogo detaljno i paljivo izra$ivane. /rednost slika je pre svega
simbolika.
Skulptura je imala sporednu ulogu jer su se plasili idolopoklonstva. %e se
odbacuju statue veliki razmera, pogotovo ljudsni ,igura u punoj veliini. .eguju
se samo plitki relje,i. Jedna od najraniji dela su sarko,azi.
2.Ranohrianska arhitektura (katakombe, bazilike, graevine centralnog
plana)

!"!#$%&
.ajstarije bolje sauvane spomenike ri'anske umetnosti predstavljaju
katakombe.-ne su sluile iskljuivo za saranjivanje lanova i'anske
zajednice, a ne za njiovo okupljanje i odravanje bogoslubeni obreda.
Posebni pogrebni rituali i obezbe$enje groba predstavljaju veoma vanu stavku u
ivotu ri'ana, jer njiova vera poiva na nadi u veni ivot u raju. %eme slikane
u katakombama jasno izraavaju preokupaciju drugim svetom. Upravo nam slike
u katakombama mnogo govore o tome kakav je du vladao zajednicama u
kojima su ta dela naruivana.
U katakombama su radili slikari skromniji sposobnosti. Slike su ra$ene na beloj
osnovi, a nain oblikovanja ,igura, pejzaa i kompozicija i podela ukra'enog
prostora slede obiaje paganskog rimskog slikarstva, osobito podela tavanice na
odeljke. Pored toga, pojavljuje se itav niz motiva koji su za ri'ane imali
posebno simbolino znaenje, kao 'to su, na primer, krst, dobri pastir, jagnje,
riba, orans, loza, paun, gozba, kao i starozavetne prie, osobito o proroku Joni,
ali i ceo niz motiva iz klasine antike.
Jedna od najukra'eniji katakombi je katakomba sv. Petra i !arcelina.
Katakombe se pored saranjivanja koristile povremeno, moda povodom slube
za mrtve. Slike u njima nisu detaljno izra$ivane, pre svega jer je njiova vrednost
bila simbolika.
%!'()(&
Stvoren je osnovni oblik ri'anske crkve3ranori'anska bazilika3 koji je
posluio kao uzor za kasniju crkvenu aritekturu u zapadnoj 4vropi. .ijedna
ranori'anska bazilika nije se ouvala u svom izvornom obliku. *anori'anska
bazilika je originalno ostvarenje koje u sebi saima elemente rimske aritekture3
bazilikalne dvorane za skupove, rama i privatne kue.
1ra$evini se prilazi sa zapada gde se najpre nalazi dvori'te s kolonadom,
atrijum, poput atrijuma u privatnim kuama, ija istona strana obrazuje ulazni
trem koji se zove narteks ili priprata. -datle se ulazi u ram iji je ulaz "za razliku
od paganski bazilika gde su portali esto bono postavljeni# na zapadnom kraju
broda. Kao paganske bazilike, ram ima dugi glavni brod sa apsidom osvetljen
prozorima u lateralnom prozorskom zidu, ,lankiran bonim brodovima i ima
drvenu tavanicu. .eprekinuti ritam arkada glavnog broda vodi ka istoku gde je
sme'ten veliki luk koji se zove trijum,alni luk kojim se vizuelno odvaja oltar
"bema#, kao novo sredi'te rama, pridodat pod pravim uglom iza glavnog i
boni brodova i ispred apside na istoku.Sva panja poklanja se unutra'njem
prostoru crkve, dok su spoljni zidovi izvedeni jednostavnom gradnjom u opeci.
*anori'anska bazilika kao i carska ima izduen glavni brod i bone brodove
osvetljene prozorima u zidu iznd nji.
*R!+,&-(.& /&."R!).#* 0)!.!
U isto vreme, pored bazilika podunog plana koje su sluile kao ramovi i gde su
se na bogosluenju okupljali vernici, podizane su i gra$evine centralnog plana.
-ne imaju krunu ili poligonalnu osnovu i zasvedene su kupolom nad sredi'njim
delom, ponekad i poluobliastim svodovima nad opodnim brodovima. Sluile su
kao grobnice "ili martirijumi# ili krstionice. .jiova koncepcija vodi poreklo iz
starije rimske graditeljske tradicije.1robnice i martirijumi direktni su naslednici
rimski paganski grobnica koje su imale obino krunu osnovu.
Krstionice su ponikle iz tradicije gra$enja rimski kupatila, koja su imala odaje
krune osnove zasvedene kupolom, te je na taj nain kupanje kao sveti obred
ri'anske inicijacije potpuno preuzeo paganski obrazac i odenuo ga u
ri'ansko ruo.
1.Ranohrianska arhitektura, bazilike
Stvoren je osnovni oblik ri'anske crkve3ranori'anska bazilika3 koji je
posluio kao uzor za kasniju crkvenu aritekturu u zapadnoj 4vropi. .ijedna
ranori'anska bazilika nije se ouvala u svom izvornom obliku.*anori'anska
bazilika je originalno ostvarenje koje u sebi saima elemente rimske aritekture3
bazilikalne dvorane za skupove, rama i privatne kue. 1ra$evini se prilazi sa
zapada gde se najpre nalazi dvori'te s kolonadom, atrijum, poput atrijuma u
privatnim kuama, ija istona strana obrazuje ulazni trem koji se zove narteks ili
priprata.
-datle se ulazi u ram iji je ulaz "za razliku od paganski bazilika gde su portali
esto bono postavljeni# na zapadnom kraju broda. Kao paganske bazilike, ram
ima dugi glavni brod sa apsidom osvetljen prozorima u lateralnom prozorskom
zidu, ,lankiran bonim brodovima i ima drvenu tavanicu. .eprekinuti ritam arkada
glavnog broda vodi ka istoku gde je sme'ten veliki luk koji se zove trijum,alni luk
kojim se vizuelno odvaja oltar "bema#, kao novo sredi'te rama, pridodat pod
pravim uglom iza glavnog i boni brodova i ispred apside na istoku. Sva panja
poklanja se unutra'njem prostoru crkve, dok su spoljni zidovi izvedeni
jednostavnom gradnjom u opeci. *anori'anska bazilika kao i carska ima
izduen glavni brod i bone brodove osvetljene prozorima u zidu iznd nji.
2. Ranohriansko slikarstvo (katakombe, mozaici, rukopisi)
!"!#$%&
U osnovi, vrlo malo se zna o ri'anskoj umetnosti nastaloj pre vremena cara
Konstantina /elikog i jedino svedoanstvo nalazi se u rimskim katakombama,
podzemnim grobljima onovremeni ri'ana. *etka sauvana ranori'anska
dela su zidne slike u 5uri 4uropos. .ajstarije bolje sauvane spomenike
ri'anske umetnosti predstavljaju katakombe. Posebni pogrebni rituali i
obezbe$enje groba predstavljaju veoma vanu stavku u ivotu ri'ana, jer
njiova vera poiva na nadi u veni ivot u raju. %eme slikane u katakombama
jasno izraavaju preokupaciju drugim svetom. U katakombama su radili slikari
skromniji sposobnosti. Slike su ra$ene na beloj osnovi, a nain oblikovanja
,igura, pejzaa i kompozicija i podela ukra'enog prostora slede obiaje
paganskog rimskog slikarstva, osobito podela tavanice na odeljke predstavlja
upro'eni odjek iluzionistiki aritektonski sema pompejanskog slikarstva.
%radicionalni renik paganske rimske umetnosti kori'en je za iskazivanje nove
simboline sadrine.
Pored toga, pojavljuje se itav niz motiva koji su za ri'ane imali posebno
simbolino znaenje, kao 'to su, na primer, krst, dobri pastir, jagnje, riba, orans,
loza, paun, gozba, kao i starozavetne prie, osobito o proroku Joni, ali i ceo niz
motiva iz klasine antike. Jedna od najukra'eniji katakombi je katakomba sv.
Petra i !arcelina.Katakombe se pored saranjivanja koristile povremeno, moda
povodom slube za mrtve. Slike u njima nisu detaljno izra$ivane, pre svega jer je
njiova vrednost bila simbolika.
$#'!(/(
*azvoj sakralne aritekture imao je snanog uticaja na stvaranje
monumentalnog slikarstva, jer je velike unutra'nje povr'ine zidova sakralni
zdanja trebalo pokriti slikama. .a ukra'avanju ti gra$evina nisu radili slikari
katakombi skromni mogunosti, ve darovitiji umetnici koji su verovatno potekli
iz radionica koje su radile za cara. Upravo se tada, umesto zidni slika, javlja
zidni mozaik. !ozaici su kori'eni za dekoraciju zidova jo' u Sumeru, a tek u
doba ranog ri'anstva pojavljuju se zidni mozaici od tesera od bojenog stakla
brojni boja i tonova koji ukljuuju i tesere oplaene zlatnim listiima..aalost, od
dekoracije crkava podignuti pod carskim okriljem u (/ veku gotovo da se ni'ta
nije sauvalo.
Pored dekoracije simbolinog sadraja "vree, loze, ptice i td#, izgleda da su,
sudei po ne'to kasnijim spomenicima, ve tada predstavljani veliki ciklusi scena
du zidova glavnog broda, trijum,alnog luka i u oltarskog apsidi.4stetska naela
grko3rimski slikarski tradicija sada su bila prilago$ena novim zatevima koji
su nagla'avali duovni, a zapostavljali ,iziki aspect.
R3#0(4(
Pretpostavlja se da su obrasci za prikazivanje narativni scena u
monumentalnom slikarstvu preuzeti iz iluminirani rukopisa. Kao religija
zasnovana na Svetom pismu, ranori'anska crkva morala je podsticati
prepisivanje sveti spisa. !ogunost da ovi spisi budu ukra'eni slikama bila je
podstaknuta i tenikim inovacijama.
U ovo doba u upotrebu ulazi pergament ili velum, te tekstovi vi'e nisu bili
prepisivani na papirusu uvijenom u rotulus, ve na 'tavljenoj koi koja je bila
iseena i uvezana u oblik kodeksa, odnosno knjige, ime je bilo mogue ne samo
crtati, ve i bojiti ilustracije tekstova..aalost, rukopisi iz prvi stolea ri'anstva
nisu sauvani.
5. Ranohrianska plastika i skulptura (sarko6azi, slonova7e, portreti)
2abrana idola u &ibliji, za ri'ane se odnosila na velike kultne statue, idole
oboavane u paganskim ramovima. /ajarstvo je zato u ranori'anskoj
umetnosti imalo sporednu ulogu i bilo je svedeno maom na plitke oblike mali
dimenzija.
4!R#8!'(
.ajstarija dela ri'anske skulpture jesu mermerni sarko,azi izra$ivani za vanije
pripadnike ri'anske zajednice od sredine (( veka. -ni su se razvili iz Paganski
sarko,aga. Pre Konstantina ukras na njima se sastojao vecinom od porodicni
motiva zastupljeni u katakombama, a vremenom se repertoar motiva
postepeno 'irio, dok tretman ,igura i kompozicija odaje privrenost poznorimskim
tradicijama "sarko,age *imljana, i pagana i ri'ana, izra$ivali su isti majstori#.
4)#.#-!9!
Ploice i diptisi od slonovae, namenjeni veinom privatnim potrebama, pokazuju
jo' snaniju vezanost za antike tradicije, prvenstveno u estetskom domenu, a
neretko i u izboru tema.
0#R"R&"(
Portreti najveim delom slede onaj estetski tok koji se pojavio u rimskoj
umetnosti krajem ((( veka u kojem ,izika slinost nema vrednosti, ve se oekuje
da on bude predstava duovne linosti.Podni mozaici, koji su krasili vile i dvorove
tokom istorije 1rke i *ima, kori'eni su u iste svre i u vreme ranog
ri'anstva.6elei da se pokae kao .ovi Konstantin, car Justinijan iz temelja je
obnovio mnoga zdanja koja je podigao prvi ri'anski car. (z tog vremena potiu i
ostaci podni mozaika iz carigradske /elike palate koji svojim temema i nainom
obrade ,igura nose seanje na antike tradicije. .eprekinutu tradiciju klasicizma
pokazuju i podni mozaici prona$eni na starim rimskim teritorijama.
:. (slamska umetnost (;<ami=e, mauzole=i, palate, tkanine, mini=ature)
(slam je zapoeo svoj ivot i 'irenje sa 0rabijskog poluostrva kojim je prolazio tzv.
Put tamjana koji je predstavljao vezu izme$u severne i june 0rabije u kojima je
ivelo razliito stanovni'tvo. (slamsku veru propovedao je prorok !uamed.
Prema tradiciji, pred njim se pojavio aran$eo 1avrilo. Poput jevrejski proroka,
!uamed je primao poruke o nenadma'noj moi &oga i o ukletoj polepi i o
besmrtnosti ljudski bia. Posle tri godine !uamed je poeo javno da
propoveda. .aredne godine donele su jo' vi'e otkrivenja koja e oblikovati
teologiju svete muslimanske knjige Kurana. *e islam znai pokornost, po'to su
muslimani oni koji se pokoravaju volji 0laa, jedinog boga, kao 'to je, kako je
otkriveno !uamedu, zabeleeno u Kuranu.
+'!$(,&
Prvi pedeset godina nakon Prorokove smrti muslimanima je za molitvu mogao
da poslui bilo kakav prostor i bilo je vano samo da se obelei kibla "pravac u
kome su vernici okrenuti pri molitvi#.
Krajem /(( veka muslimanski vladari poeli su da podiu damije i palate veliki
razmera kao vidljive simbole svoje moi koji je trebalo da nadma'e dimenzijama i
sjajem preislamske gra$evine. Kao uzor za gradnju damija sluila je
!uamedova kua u !edini. -snovu ini poploano dvori'te opkoljeno zidom od
opeka sa vi'e prostorija za'tieni tremom. Uskoro su se pojavili novi elementi,
sveta esma za obredno pranje u dvori'tu, kibla koja iznaava smer molitve koja
je dobila ni'u, kao i minare sa kojeg mujezin poziva verne na molitvu.
5rugi tip damije, damija medresa. 5amija medresa u sredini ima etvrtasto
dvori'te sa 'edrvanom u centru, a sa svake strane po jednu zasvedenu dvoranu
pravougaone osnove od koji ona okrenuta prema !eki slui kao svetili'te, dok
se u ostale tri odrava verska nastava "medresa je vi'a verska 'kola#.
2asvedene dvorane sa tri zida i jednom luno otvorenom stranom koje podseaju
na velike ni'e. geometrijska strogost i jasnoa.
%rei tip damije3/e u doba nakon 'to su zauzeli !alu 0ziju stvorili su trei tip
damije koji u sebi spaja elemente selduke damije medrese i vizantijske crkve
s kupolom.7esto su te damije gra$ene po uzoru na starije vizantijske crkve, ali
na osnovu jo' pravilniji razmeravanja i uz geometrijsku preciznost i strogu
simetriju.
$!3'#)&,(
Pored toga, pod uticajem persijske tradicije %urci Selduci su gradili mauzoleje.
Kvadratne osnove zasvedene kupolama "ponekad uoblienim po vizantijskim
uzorima#, a to je obiaj koji je docnije prenet i u druge oblasti.
0!)!"&
Palate spadaju u javnu aritekturu, postoje vladarske palate. U pustinju, sa
unutrasnjim dvoristem. 2imski dvorac3 stil dekoracije je po uzoru na Persiju.Krilati
lavovi, mitske zivotinje itd. 0 geometrijski oblik od cik cak linija nagovestava
muslimansku umetnost. Pored pustinjski postoje ( palate u gradovima, pored
dzamija sa unutrasnjim dvoristem. 5obijaju niz manji paviljona u vrtu.
"!.(.&
+ilimovima su se prekrivali zidovi svetilista, a muslimanski vernici sun a njima
klececi izgovarali molitve. %kanine su uglavnom nosile pecat radionica. .ajstariji
cilimi su ukraseni jednostavnim geometrijskim crtezima, rasporedjenim u
naizmenicne redove. %episi imaju borduru uradjenu kao okvir, centralno polje se
moze podeliti u vise kvadrata ili ukrasiti simbolicnim motivima koji se ponavljaju.
.a tepisima za molitvu se obicno predstavlja mirab. Postoje ( tepisi sa
,iguralnim predstavama.
$(.(,!"3R&
!uamed je osudio idolopoklonstvo i uklonio je sve idole. Kuran izriito kae da
su statue delo Satane, dok se slikarstvo i ,iguralne predstave uop'te ne pominju i
izgleda da !uamed nije imao odre$en stav prema slikarstvu i da u najstarijoj
muslimanskoj teologiji, za Proroka i njegove neposredne naslednike, slikane
predstave sveti uop'te nisu predstavljale ozbiljan problem. 2bog !uamedove
zabrane idolopoklonstva, vajarstvo je bilo svedeno na dela manji razmera i
veinom na ornamentalne relje,e, dok je u slikarstvu, osobito minijaturnom,
,iguracija ostala neprekinuto da ivi. %ek od vremena oko 899. u verskoj
knjievnosti javlja se osuda ,iguralni predstava. .i tu se ne iskazuje stra od
idolopoklonstva, ve od ljudske sujete3 ako umetnik slika iva bia, bespravno
sebi prisvaja stvaralaki in koji je rezervisan samo za &oga jer jedino &og moe
da udane du'u stvorenjima (pak, ,iguralne predstave u muslimanskoj umetnosti
jesu postojale, a osobito su bile popularene u manjem ,ormatu, u iluminiranju
knjiga razliite sadrine
Knjiga je bila veoma omiljena u islamskom svetu, svaki vernik je imap barem
kuran, koji je imao samo geometrijske ukrase. Prvo kreu da se ilustruju nauni
traktati, a zatim bajke ( price.

>. (slamska arhitektura, ;<ami=e
Prvi pedeset godina nakon Prorokove smrti muslimanima je za molitvu mogao
da poslui bilo kakav prostor i bilo je vano samo da se obelei kibla "pravac u
kome su vernici okrenuti pri molitvi#. Krajem /(( veka muslimanski vladari poeli
su da podiu damije i palate veliki razmera kao vidljive simbole svoje moi koji
je trebalo da nadma'e dimenzijama i sjajem preislamske gra$evine. Kao uzor za
gradnju damija sluila je !uamedova kua u !edini. -snovu ini poploano
dvori'te opkoljeno zidom od opeka sa vi'e prostorija za'tieni tremom. Uskoro
su se pojavili novi elementi, sveta esma za obredno pranje u dvori'tu, kibla koja
iznaava smer molitve koja je dobila ni'u, kao i minare sa kojeg mujezin poziva
verne na molitvu.
5rugi tip damije, damija medresa. 5amija medresa u sredini ima etvrtasto
dvori'te sa 'edrvanom u centru, a sa svake strane po jednu zasvedenu dvoranu
pravougaone osnove od koji ona okrenuta prema !eki slui kao svetili'te, dok
se u ostale tri odrava verska nastava "medresa je vi'a verska 'kola#.
2asvedene dvorane sa tri zida i jednom luno otvorenom stranom koje podseaju
na velike ni'e. geometrijska strogost i jasnoa.
/e u doba nakon 'to su zauzeli !alu 0ziju stvorili su trei tip damije koji u sebi
spaja elemente selduke damije medrese i vizantijske crkve s kupolom. 7esto
su te damije gra$ene po uzoru na starije vizantijske crkve, ali na osnovu jo'
pravilniji razmeravanja i uz geometrijsku preciznost i strogu simetriju.
?. arolinka umetnost- osnovne karakteristike
Srednji vek se danas ne posmatra kao mrano doba, ve kao razdoblje vere.
5ok o donjoj granici vladaju podeljena mi'ljenja, za gornju se obino privata
doba do vladavine Karla /elikog. 1ermanska plemena koja su dolazila u
zapadnu evropu nosila su sa sobom nomadsku opremu i umetnicku tradiciju
zivotinjskog stila. -vaj stil, s kombinacijom apstraktni i organski oblika,
slobodne uobrazilje i s disciplinom ,orme, postao je znaajan element u keltsko3
germanskoj umetnosti ranog srednjeg veka.
:judi na 2apadu poeli da veruju u istog boga i da privataju jednog oveka kao
njegovog predstavnika na zemlji -ni su verovali da je sv. Petar, kao osniva
ri'anske crkve na zemlji, pred svoju smrt bio na poloaju rimskog biskupa i da
zato oni rimski biskupi koji dolaze posle njega moraju nasle$ivati i njegovu vlast
nad crkvom. /remenom je biskup *ima postao poznat kao papa, 'to je prvobitno
znailo otac, ali sada postalo titula zemaljskog vrovnog poglavara zapadne
crkve. U poetku je papina vlast bila samo duovna, ali je papa vremenom
postao vladar nad stvarnom teritorijom oko *ima.
Karolinski umetnici su odrazavali carske ambicije svoji narucilaca gradeci crkve
i ritektonske komplekse u kojima su se svesno takmicili sa *imom. 5vorski
umetnici su takodje prepisivali stare knjige. %rodimenzionalne skumpture su opet
pocele da privlace paznju umetnika. U 4ngleskoj nalazi iz kneevski grobnica
najbolje ilustruju tokove i poreklo rane srednjovekovne umetnosti. (rski manastiri,
za razliku od njiovi egipatski uzora, brzo su postali sredi'ta nauke i
umetnosti, pravi kulturni centri epoe. .jiova aritektura je jednostavna, ali se u
minijaturnom slikarstvu ispoljila osobita ve'tina proeta keltskom tradicijom .
Prilikom posete 0peninskom poluostrvu Karlo /eliki upoznao se s aritektonskim
spomenicima Konstantinove ere u *imu i Justinijanove vlade u *aveni i smatrao
je da njegova prestonica u 0enu mora da izrazi velianstvo carstva isto tako
impresivnim gra$evinama. Prema pisanim izvorima, u karolin'ko doba crkve su
bile esto ukra'avane zidnim slikama ili mozaicima, ali su danas preostali samo
retki ,ragmenti koji svedoe da nije bilo utvr$eni pravila kako treba oslikavati
ramove, ni 'to se tie tema niti izgleda predstavljeni prizora i svetitelja. Kult
;autentinog< je jedna od glavni karakteristika karolin'ke obnove. Karlo /eliki
sproveo je veliku akciju sakupljanja i prepisivanja stare rimske knjievnosti,
dana'nja 'tampana slova, poznata kao rimska ili latinina, izvedena su iz pisma
karolin'ki rukopisa, samo su pogre'no nazvana latinina. *adovi u slonovai,
pored gra$evina i minijatura u rukopisima, najznaajnija su umetnika ostvarenja
karolin'kog doba.
@. arolinka arhitektura (!hen, /entula, 4ankt *alen)
!A&.
Karlo je osnovao u 0enu svoju stalnu prestonicu. ( on je trebalo da ima ;sveto
mesto< kao 'to je palatinska crkva u +arigradu, ali je trebalo da se Karlo, kao
;novi Konstantin< okrene i *imu, te je 0en trebalo da postane ;5rugi *im<.
Po'to je, prema predanju, :ateran bio palata Konstantina /elikog koju mu je
poklonila crkva, i palata Karla /elikog nazivala se ;:ateran< Svoju rezidenciju
podigao je u 0enu koji su savremenici smatrali novim *imom
U vestibilu palatinske kapele bronzana vuica podseala je na kapitolinsku
vuicu koja se tokom srednjeg veka uvala u :ateranu, a jedna konjanika statua
doneta iz *avene, bila je postavljena u predvorju palate kao paralela bronzanoj
konjanikoj statui !arka 0urelija, sada na Kapitolu, koja se u srednjem veku
uvala u :ateranu jer se verovalo da predstavlja prvog ri'anskog cara. Prilikom
posete 0peninskom poluostrvu Karlo /eliki upoznao se s aritektonskim
spomenicima Konstantinove ere u *imu i Justinijanove vlade u *aveni i smatrao
je da njegova prestonica u 0enu mora da izrazi velianstvo carstva isto tako
impresivnim gra$evinama. .jegova palatinska kapela u 0enu neposredno je
nadanuta crkvom San /itale u *aveni. Po uzoru na ranije bazilike na
0peninskom poluostrvu gra$ene su i onovremene crkve, obino trobrodne
bazilike sa drvenom tavanicom koje u doba Karolinga dobijaju i posebno
zapadno postrojenje zvano vestrverk3 ulaz sastavljen od predvorja sa galerijama
na dva nivoa ,lankiran krnim stepeni'tem. Unutar kupole kapele u 0enu bili su
mozaici koji su predstavljali )rista na prestolu okruenog simbolima jevan$elista i
=> starca 0pokalipse, a ispod se nalazio carski presto. Stubovi i svodovi su
upecatljive mase. -dlikuje se geometrijskom jasnocom i preglednoscu prostorni
elemenata. &ronzani stubovi i resetke su uvezeni iz (talije, stubovi su postavljani
ispod lukova gde konstruktivno nisu bili potrebni, ali naglasavaju utisak
podupiranja. -vde se prvi put pojavljuje vestverk3zapadno zdanje na nemackom.
Presto Karla /elikog se nalazi na tribini iza otvora iznad ulaza. %ako je vestverk
prvo sluzio kao kraljevska loza ili kapela.
/&."3)!
(ma jos slozeniji vestverk. .alazi se u istocnoj ?rancuskoj. !anastir je bio
potpuno razrusen, ali je njegov opis poznat iz nacrta. -buvatao je opatijsku
crkvu posvecenu svetom *ikijeu i dve kapele. %ri zgrade su povezane
natkrivenom stazom koja cini trouglasti klaustar "otvoreno dvoriste okruzeno
natkrivenom stazom sa arkadama koje sluze za meditaciju, ucenje i vezbe#. %aj
oblik ima simboliku vrednost jer govori o posebnoj odanosti ovog manastira
Svetom trojstvu. Plan je tradicionalna bazilika sa glavnim i bonim brodovima. .a
proelju se nalaze brojne kule koje nagla'avaju utisak vertikalnosti. /estverk
predstavlja ravnoteu i prua dodatni prostor za liturgijske potrebe velike
zajednice u kojoj je bilo i do @99 kalu$era, A99 isku'enika i brojno drugo osoblje.
.a ulazu u /estverk izloeno je =B relikvija koje se odnose na )rista a iznad toga
je bila gornja kapela.
4!." *!)&.
Plan idealnog manastira, uva se u Sankt 1alenu. (rski manastir Sankt 1alen "u
dana'njoj Cvajcarskoj# doiveo je najveu slavu u (D i D veku. 2naaj manastira
je njegova prisna povezanost sa +arskim dvorom. !anastirski plan je sloena
celina a ispunjava pravougaonik dimenzija otprilike AE9 F =@9 metara sa loginim
rasporedom gra$evina koji se zasniva na njiovim ,ukcijama. 1lavni prilaz je sa
zapadne strane izme$u staja i gostionice. Putnik prolazi kroz polukruni portik3
trem sa kolonadom izme$u dve krune kule, koje ine sastavni deo vestverka i
ponosno se uzdiu iznad niski spolja'nji zgrada. Plan istie crkvu kao sredi'te
manastirske zajednice. %a crkva je tradicionalna bazilika. 1lvni brod i boni
brodovi sa brojnim sporednim oltarima ne ,ormiraju jedinstven kontinuiran prostor
ve su pregradama podeljani na odeljke. Postoji vi'e ulaza. -vaj raspored je
odraz namene manastirske crkve projektovan vi'e za liturgijske potrebe kalu$era
nego za svetovnu zajednicu. Kompleks se sastoji iz mona'ki elija, tpezarija,
kuinja, 'kole, bolnice, kapele, groblja, vrta itd. !anastir je tada pod nizom veliki
opata dobio mnoge posede i postao 'kola muzike, literature i umetnosti U njegovom
skriptorijumu uvao se tradicionalni nain ukra'avanja irski rukopisa zasnovan na
velikim inicijalima sainjenim od prepleta, lisnati oblika i naroito akantusovog li'a.
1B. arolinke mini=ature
Jedan od glavni zadataka 0lkuina i njegovi kolega bilo je umnoavanje tekstova. Jo'
je znaajnija bila potreba za korektnim tekstovima Svetog pisma i liturgije. kult
;autentinog< je jedna od glavni karakteristika karolin'ke obnove. Karlo /eliki sproveo
je veliku akciju sakupljanja i prepisivanja stare rimske knjievnosti %o zalaganje bilo je
deo tenji da se zajedno sa carskom titulom obnovi stara rimska civilizacija.+ar je pri
dvoru osnovao Gakademiju; i podsticao skupljanje i umnoavanje brojni dela
starorimske knjievnosti..ajstariji sauvani tekstovi velikog broja latinski pisaca nalaze
se u karolin'kim rukopisima koji su donedavno pogre'no smatrani za rimske. U stvari,
dana'nja 'tampana slova, poznata kao rimska ili latinina, izvedena su iz pisma
karolin'ki rukopisa, samo su pogre'no nazvana latinina. *ukopisi su prepisivani u vi'e
skriptorija. .ajstariji i najvaniji skriptorijum nalazio se pri palati u 0enu. U *emsu su
uzori, klasini jednako kao i u palatinskom skriptoriju, prevedeni na osoben i lako
prepoznatljiv slikarski jezik kojim dominiraju nervozan ekspresivan potez i ustreptala
energija koji svaki detalj stavljaju u neprekidan pokret. U %uru. U poetku se vi'e panje
polagalo na kopiranje teksta, a tek kasnije na rasko'nu opremu rukopisa. %ada su
ra$ene velike &iblije zasnovane na starijim rukopisima nastalim u *imu (lustracije u
prilino ograniene. Skriptorij u !ecu tako$e je bio blizak dvoru. Ukra'en je sjajnom
serijom inicijala sa karakteristinim ornamentima. Sankt 1alen. U njegovom
skriptorijumu uvao se tradicionalni nain ukra'avanja irski rukopisa zasnovan na
velikim inicijalima sainjenim od prepleta, lisnati oblika i naroito akantusovog li'a.
11. #tonska umetnost- osnovne karakteristike
.akon procvata karolin'ke umetnosti nastupio je zastoj koji je trajao oko pola veka. 2a
razliku od vremena Karolinga, sada su poele da se jasnije istiu razlike me$u
evropskim plemenima i narodima i nastale su ;nacionalnosti<. .ovi gradovi u istonom
delu pro'irene drave postali su centri ri'anski misija za istone varvare. %e misije su
ukljuivale insistiranje na crkvenoj re,ormi i u politici saksonski careva dominanatna je
bila podr'ka papstvu. 2ato su na minijaturama u rukopisima esto prikazivane
personi,ikacije pokoreni provincija kako se klanjaju otonskom vladaru i na taj nain
stvarali sliku apoteoze univerzalistikog carstva. -d sredine D veka zapoeo je novi
razvoj umetnosti na podruju nekada'njeg istonog dela karolin'ke drave. U
podre$enju sa sveeropskom umetno'u karolin'kog doba, otonska ostaje, uprkos
'irokom uticaju izvan stvarnog podruja carevine, ipak ograniena pojava.
Svesnom nadovezivanju otonski careva na Karla /elikog i njegovu zamisao carevine
odgovara u negovanju umetnosti vraanje na karolin'ki stil kao bitni temelj. Pored toga,
umetnici su se ponekad vraali neposredno na ri'ansku antiku. 2ajednika crta
umetnosti karolin'kog i otonskog doba poiva u tome 'to su obe imale aristokratsko3
dvorski karakter. .ajznaajniji patroni umetnosti bili su carevi i lanovi njiove porodice,
odnosno carevi, biskupi koji su bili u srodstvu sa vladarskim domom ili povezani sa njim i
ene carskog roda koje su bile opatice. 2ato je umetnost nastala za vlade otonski
careva izrazito aristikratsko3dvorska. Umetnici su poticali preteno iz duovnikog
stalea i veinom su bili redovnici. Pri nekim samostanima i katedralama stvorene su
umetnike radionice.
.eizbeno je da se aritektura i umetnost razviju iz karolin'ke osnove. Slobodna
skulptura i dalje je retka, ali dobija monumentalne razmere i pune i snane oblike.
*adovi u slonovai, pored gra$evina i minijatura u rukopisima, kao i u vreme Karolinga,
ulaze me$u najznaajnija umetnika ostvarenja doba Saksonske dinastije.
12. #tonska arhitektura (4v. 0anteleon u elnu, 4v. $ihailo u Ail;esha=mu)
.eizbezno je da se aritektura i umetnost razviju iz karolin'ke osnove. .a nesreu, 'to
se tie aritekture, nije lako pronai dokaze. -snove, iskopavanja, ostaci, sve nagla'ava
karolin'ku osnovu otonske aritektureH svi osnovni planovi gra$evine su zasnovani u
karolin'kom periodu, ali je mogue da su otonski aritekti radili na novim koncepcijama
prostora i mase. .ekoliko novoosnovani manastira i zadubina u zemlji ubrzo je poelo
da igra vanu ulogu, ali to nije i'lo na u'trb visokog ranga stariji umetniki sredi'ta .
4-. 0!."&)&#. 3 &).3
+rkva datira iz A9og veka samo zapadni deo sauvao nepromenjen prvobitni oblik.
zapadni deo bio ouvan do 5rugog svetskog rata kada je uni'ten i potom obnovljen.
srednji prostor zapadnog dela gra$evine na spratu okruen emporama "galerijama# a u
prizemlju prema uzdunom brodu otvoren lukom. +rkva je trobrodna bazilika. U njoj su
saranjeni brat i ena -tona ((. +rkva je masivni i proporcionalni naslednik vestverka
karolinski crkava. Karakteri'e je kula nad ukrsnicom i dubok trem kome se sa obe
strane diu visoke okrugle kule sa stepeni'tem.
4-. $(A!()# 3 A()+&4A!,$3
Plan manastirske crkve sastoji se iz dva ora i ulazima sa strane. U crkvi je postignuta
velika simetrija, postoje dva jednaka transcepta, oba sa kulama i dvema kulicama sa
stepenistem na suprotnim krajevima. /ertikalni nosai arkada glavnog broda sastoje se
od para stubova koji se smenjuju sa nosaima kvadratnog poprenog preseka. Kako su i
boni brodovi i glavni brod vrlo 'iroki u odnosu na duinu namera graditelja bila je,
verovatno, da postigne ravnoteu. +rkva je bila jako o'teena u drugom svetskom ratu,
ali obnovljena unutra'njost i dalje poseduje velianstvo prvobitno projekta. Posebno je
zanimljiv zapadni or. 1raditelj je izdigao pod ora iznad nivoa crkve da bi se mogla
smestiti podzemna kapela ili kripta. Plan Svetog !iaila odlikuje se veliinom kripte i
njenim paljivo izvedenim sadejstvom sa itavom gra$evinom.
11.#tonska skulptura i rel=e6 (*erovo raspee, vrata biskupa %ernvar;a)
%okom otonskog razdoblja u vajarstvu se oseaju jasne promene u pore$enju sa ranijom
karolin'kom tradicijom i stvaranje novi i originalni crta. Slobodna skulptura i dalje je
retka, ali dobija monumentalne razmere i pune i snane oblike. !alobrojni ouvani relje,i
ra$eni u veem ,ormatu upuuju na raznorodne uticaje, u prvom redu na one ponikle iz
bogati tradicija rimski relje,a i ranori'anski i karolin'ki iluminirani rukopisa.
*&R#-# R!40&C&
Je nazvano po nadbiskupu 1eronu koji ga je naruio. -no je veliki dimenzija, zapravo
je prirodne veliine 'to ukazuje na vanu promenu u skulpturi. 1erovo raspee odi'e
saoseanjem prema patnjama 1ospoda. (zra$eno je od bojene i pozlaene rastovine, a
isklesano u snanim zaobljenim oblicima. .aroit utisak ostavlja isturenost klonulog tela,
zbog ega ,izika napregnutost mi'ia ruku i ramena izgleda skoro nepodno'ljivo
stvarno. :ice sa duboko urezanim uglastim crtama se pretvorilo u masku samrtni muka.
1erovo raspee je oigledno nastalo pod uticajem srednjevizantijske umetnosti. Postoji
otvor u potiljku 1eronovog )rista koji sadri ostiju3tanak komadi leba koji se uzima
za vreme priesti, 'to skulpturu pretvara u relikvijar.
-R!"! %(430! %&R.-!R+!
2a svoju crkvu &ernvard je naruio dva krila bogato ukra'eni vrata sa bronzanim
panelima. &ernvard se isticao poInavanjem umetnosti, a posebno se isticao u vestini
izrade metala i ukupnoj ve'tini gradnje. 2bog toga je najverovatnije i lino uestvovao u
radovima na crkvi. !oda ga je na zamisao o vratima podstakla i poseta *imu gde je
mogao da vidi stara rimska vrata.
/rata su ra$ena postupkom izdubljenog voska. -ba krila su izlivena u jednom komadu,
a visoka su oko B metara. .a njima su prikazani narativni prizori. /rata se nisu uvek
nalazila u manastiru u )ildesajmu, a njiovo preno'enje u isti i postavljanje u vestverk
katedrale koji je bio vrlo istaknuto mesto govori da su ona bila veoma cenjena.
Kompozicij je sigurno preuzeta iz iluminiranog rukopisa jer u srednjovekovim rukopisima
biblije nalazimo mnogo slii prizora. Pria je ispriana snano. Prst 1ospoda koji
optuuje nasuprot praznoj pozadini je sredi'nja taka drame. -n je usmeren prema
0damu zgrenom od straa koji prebacuje krivicu na 4vu, a ona optuuje zmiju. %eme
na levom krilu su uzete iz starog zaveta, a na desnom iz novog. Prie iz starog zaveta
su prikazane ronolo'ki od vra prema dnu, a iz novog se kreu u suprotnom smeru.
12.#tonske mini=ature
.ajvanije sredi'te iluminatorskog rada u to vreme bio je manastir Sv. Jor$a na ostrvu
*ajenau. *ajenau je uivao privilegije otonski careva i pape 1rgura /, manastir je
bio carska opatija iji je opat odgovarao jedino autoritetu cara i imao politiki rang jednak
biskupu ili ak nadbiskupu, a neki naunici veruju da je ovaj manastir jedno vreme bio
sedi'te germanskog sudstva i stoga glavni centar carske umetnosti.Problem umetnike
produkcije u *ajenau je, me$utim, veoma kompleksan. 7ak se de'ava da se u jednom
rukopisu nalaze minijature razliitog stila. *ani otonski iluminatori su verno kopirali
karolin'ke rukopise za dvorsku 'kolu, kasniji otonski rukopisi su pome'ali vizantijske i
karolin'ke elemente i razvili novi stil izvanredne snage i zamaa. /izantijski umetnici koji
su radili za dvor su podstakli prikazivanje religijski i carski slika na nov nain. -tonski
rukopisi ukazuju na sve vee zanimanje umetnika za narativne cikluse o (susovom
ivotu.U ponekim delima dolazi do grupisanja, tj me'anja klasini i vizantijski
elemenata i to dovodi do novog stila izraajne apstrakcije. *ukopisi su se veoma paljivo
prepisivali i postojale su veoma velika stilske razlike u rukopisima.
PrimeriK *ukopisi u 0enuK su do svakog detalja kopirani. U 1eru se vr'ilo ukra'avanje
inicijalima. *ukopisi 4gberta3tu nailazimo na novinu, a to su portreti careva i episkopa
itd.
15. Romani7ka umetnost- osnovne karakteristike
Sve snanije versko odu'evljenje ogledalo se u sve ivljem odoa'u svetim mestima i
dostiglo svoj vrunac u krsta'kim poodima. )odoasnici su na evropskom tlu poseivali
tradicionalno *im i njegova sveta mesta.)odoa'a su se esto neznatno razlikovala od
vojnog pooda. Sa poetkom krsta'ki ratova Sveti grob i 1olgota stalno su prikazivani
u primenjenoj umetnosti, naroito na relikvijarima. +rkve podizane nakon otonskog
perioda, a pre gotike nazivaju se romanikim. -vaj naziv dolazi stoga 'to su imale oble
svodove i lukove i bile vrste i masivne, zidane na nain slian rimskom nainu
gra$enja. 2a razliku od karolin'ke umetnosti koju su kreirali Karlo /eliki i njegovo
okruenje kao deo svesne politike obnove i otonske umetnosti koja se razvijala uz
carsku podr'ku lanova saksonsko3salijevskog roda, romanika se pojavila 'irom cele
zapadne 4vrope otprilike u isto vreme. 2a gotovo istovremeni razvoj ove aritekture na
celom 2apadu zasluni su bili i popularnost odoa'a i delatnost re,ormisani
mona'ki redova. U ovo doba zapaa se ogroman porast gra$evinske delatnosti u
odnosu na ranija vremena, a i same gra$evine su vee, bogatije razu$ene, zasvedene,
ukra'eni ,asada. *omanika aritektura, rasprostranjena 'irom 2apada, ipak nije
jedinstvena u svom izrazu, ve se sastoji od velikog broja raznoliki karakteristini
regionalni osobenosti koje su ipak vi'estruko me$usobno povezane iako nemaju jedan
centralni izvor. .i karolin'ka ni otonska umetnost nisu pokazivale nikakvu tenju ka
obnovi monumetalne kamene skulpture. U drugoj polovini D( veka zapoela je obnova
kamene skulpture koja se prevasodno pojavljuje na ,asadama crkava.
Skulptura je ograniena na odre$ene delove gra$evine. *omaniko slikarstvo, za razliku
od aritekture i skulpture, nije doivelo iznenadni razvoj i ne pokazuje nikakve izrazitije
rimske uzore od karolini'kog i otonskog slikarstva. U njemu se ogleda kontinuitet
slikarske tradicije negovane u pretodnim stoleima na 2apadu, naroito u minijaturnom
slikarstvu. Kao i u aritekturi i vajarstvu, razvilo se mnogo raznovrsni regionalni
stilova.!onumentalno slikarstvo ostvareno je u ciklusima zidni slika i odlikuju ga
suzdran kolorit, naivan crte i redukovana radnja. U minijaturnom slikarstvu postepeno
se pojavljuju elementi koji odgovaraju monumentalnim kvalitetima onovremenog
vajarstva, ali posebna istraivanja prostora i predstavljanja trodimenzionalnosti na njima
se ne uoavaju, ve dominira snana linija kojom se ocrtavaju sve konture ispunjene
obino jarkim bojama bez ,ini valerski prelaza.
Romanika umetnost je nikla irom Zapadne Evrope otprilike u isto
vreme. Stvorila se od velikog broja raznolikih regionalnih stilova, pa
ipak bez jednog centralnog izvora. Dolo je do pobede hrianstva u
celoj Evropi, obnavljanje sredozemnih trgovakih puteva, o!ivljavanje
trgovine i manu"akturne proizvodnje, jaanje gra#anskog !ivota.
Zapadna Evropa je u mnogo emu izme#u $%&%. ' $(%%. )odine
postala mnogo vie romanska nego to je bila od *' vek, obnavljajui
me#unarodnu trgovinu, gradski karakter kulture u vojnu snagu , kao i
centralnu vlast+duhovna vlast pape kao ujedinjujua snaga. ,rkve su
bile mnogobrojnije, vee i sve vie -rimske. po izgledu, jer su njihovi
brodovi imali sada svodove umesto drvenog krova, a njihova
spoljanjost je bila ukraena i arhitektonskim ornamentima i
skulpturama. )eogra"ski najva!niji spomenici bili su u oblasti od
severne /panije do Rajnske oblasti, od kotsko+engleskih granica, do
srednje 'talije. 0ajbogatija skupina, najvea raznovrsnost i najsmelije
ideje nalaze se u 1rancuskoj.
1:.Romani7ka arhitektura (8rancuska, &ngleska, .ema7ka)
.ajoevidnija razlika izme$u romanike aritekture i aritekture pretodni
vekova jeste neverovatan porast gra$evinske delatnosti. +rkve su bile
mnogobrojnije, vee i sve vi'e LrimskeM po izgledu, jer su njiovi brodovi imali
sada svodove umesto drvenog krova, a njiova spolja'njost je bila ukra'ena i
aritektonskim ornamentima i skulpturama. 1eogra,ski najvaniji spomenici bili
su u oblasti od severne Cpanije do *ajnske oblasti, od 'kotsko3engleski
granica, do srednje (talije. .ajbogatija skupina, najvea raznovrsnost i najsmelije
ideje nalaze se u ?rancuskoj.
8R!./34!
+rkva Sv.Saturnin u %uluzu je jedna iz skupine veliki crkava odoasnikog
stila. -snova ove crkve je mnogo sloenija i predstavlja mnogo potpuniju celinu
nego 'to je sluaj s ranijim gra$evinama. %o je izraziti latinski krst sa sredi'tem
gravitacije u istonom delu. -va crkva nije bila namenjena samo manastirskoj
zajednici, ve je u svom drugom brodu i transeptu trebalo da primi veliko
mno'tvo vernika svetovnjaka. 1lavni brod ima sa obe strane po dva bona
broda3unutra'nji se nastavlja du krakova transepta i apside"deambulatorijum#.
5eambulatorijum "ranije kao povezan sa kriptom u ranijim crkvama# sada se
pojavio sasvim na povr'ini, povezan sa bonim brodovima koji okruuju glavni
brod, obogaen apsidijalnim kapelama koje kao da zrae iz apside i nastavljaju
se du istone strane transepta "apsida, deambulatorijum i zrakaste kapele
sainjavaju celinu poznatu pod imenom odoasniki or#. Svi boni brodovi sv.
Saturnina su zasvo$eni krstastim svodovima, 'to namee itavom re'enju
pravilnost najveeg stepenaK boni brodovi sastoje se od kvadratni prostora
izme$u stubova N traveja, osnovne jedinice za ostale dimenzije. -dgovarajui
prostori glavnog broda i transepta ravni dvema modulama, ukrsnice i kule na
proelju velike su > module. .a ,asadi je bogata ra'lanjenost pojaana raznim
visinama krova, pa se srednji brod i transept izdvajaju od unutra'nji i spolja'nji
boni brodova, apside, deambulatorijuma i zrakasti kapelaH potpornim
stupcima N kontra,orama, koje pojaavaju zidove izme$u prozora da bi zadrali
boni pritisak svodovaH dekorativnim okvirima za portale i prozore i velikom
kulom nad ukrsnicom. 5ve kule na zapadnom proelju su zarubljene. 2idovi sv.
Saturnina su srodniji gra$evinama kao 'to je Koloseum. Sintaksa stare rimske
aritekture je ponovo osvojena do neverovatnog stepena. Sile ije je uzajamno
delovanje izraeno u glavnom brodu sv. Saturnina nisu vi'e ,izike snage grko3
rimske aritekture, ve duovne snage. Polustubovi se diu celom visinom zida
glavnog broda. .jiov ritam koji se stalno ponavlja pokree nas prema istonom
kraju crkve i njenoj apsidi i deambulatorijumu punom svetlosti. 2bog sigurnosti je
rtvovan prozorski zid. Sagra$ene su galerije iznad unutra'nji brodova da
private boni potisak brodskog svoda.
&urgundske aritekte su do'le do elegantnijeg re'enja. Katedrala u -tenu 3
galerije su zamenjene slepom arkadom "tri,orijumom# i prozorskim zidom. -vo
trospratno re'enje bilo je omogueno upotrebom prelomljenog luka u svodu
glavnog broda koji je prenosio pritisak vi'e nadole umesto upolje. -vaj
prelomljeni luk se javlja i na arkadama glavnog broda "verovatno iz islamske
aritekture#.
%rea alternativa se javlja na zapadu ?rancuske, u crkvama kao 'to su Sen
Savon Sur 1arton. Svod glavnog broda ovde nema lukove za pojaanje jer je
trebalo da ima jedinstvenu povr'inu za zidne slike. .jegova velika teina poiva
neposredno na arkadama glavnog broda koji je vrlo dobro osvetljen. .a istonom
kraju se nalazi odoasniki or.
.otr 5am la 1rand N u njegove arkade sme'tene su velike ,igure u sedeem ili
stojeem stavu, 'iroka traka relje,a se prua preko ,asade sa obe strane portala.
5alje, na severu u .ormandiji, zapadno proelje se razvijalo u sasvim drugom
pravcu. 5ekoracija je svedena na minimum, a etiri ogromna potporna stupca
dele proelje crkve na tri vertikalna sektora.
Katedrala u Kaenu3glavni brod je prvobitno zami'ljen s tribinom i prozorskim
zidom i sa drvenom tavanicom. U glavnom brodu traveji su priblino etvrtasti, pa
je obrazac dvostrukog D zamenjen jednim D sa jo' jednim poprenim rebrom, na
taj nain je dobijen krstasti svod od 'est polja umesto sedam. -vi 'estodelni
svodovi nisu vi'e razdvojeni masivnim poprenim lucima, ve obinim rebrima
"'to stvara snaniji utisak kontinuiteta srednjeg broda kao celine, a sistem
naizmenini stubaca ini manje nagla'enim#.
&.*)&4!
Katedrala u 5uramu nalazi se juno od 'kotske granice. (ma glavni brod koji je
za treinu 'iri nego u Sv Saturninu i veu ukupnu duinu zbog koje se ubraja
me$u najvee crkve srednjovekovne 4vrope. 1lavni brod je bio moda
projektovan jo' od poetka kao zasvo$en. -vaj svod je veoma zanimljiv jer
predstavlja najstariju sistematsku primenu krstasti svodova s rebrima na brodu
visokom tri sprata i tako znai bitan napredak u odnosu na re'enje koje smo
videli u -tenu. &oni brodovi sastoje se od uobiajeni odeljaka N traveja,
zasvo$eni krstastim svodom, koji su skoro kvadratnog oblika, dok su traveji
glavnog broda, razdvojeni monim poprenim lucima izrazito pravougaoni i
zasvo$eni krstastim svodom tako da rebra stvaraju 'aru u obliku dvostrukog
slova D i dele brod na sedam polja, umesto na uobiajena letiri. %raveji glavnog
broda su dva puta dui nego traveji boni brodova, stupci su iz tog razloga
naizmenino vei i manji"vei su sloenog oblika, drugi su cilindrini#. Krajevi
popreni poluobliasti svodova su pretvoreni u prozorski zid i boni pritisak je
usredsre$en na E sigurno utvr$eni taaka na visini tribina. 2id izme$u rebara je
minimalne debljine, ime je smanjena teina i pritisak. Popreni luci na ukrsnici
su okrugli, a oni prema zapadu su lako za'iljeni. 1lavni brod crkve u 5uramu
spada me$u najlep'e u romanikoj aritekturiK udesna snaga naizmenini
stubaca stvara izvanredan kontrast dramatino osvetljenim povr'inama svoda,
nalik na jedra.
.&$!9!
.emaka romanika aritektura, usredsre$ena u *ajnskoj oblasti, bila je
konzervativna, ali odraz trajanja karolin'ko3otonski tradicija. Katedrala u
Spejeru ima vestverk i monumentalnu grupu N kulu nad ukrsnicom i par kula sa
stepeni'tem na istonom kraju. 0ritektonski detalji vode poreklo iz :ombardije,
koja je dugo vremena bila ia nemaki carski ambicija, ali su visoke
proporcije severnjake, a dimenzije tako velike da sve crkve ovog perioda
upore$ene s njom izgledaju male. 1lavni brod, za treinu vi'i i 'iri nego
duramski, ima veoma zama'an prozorski zid, jer je prvobitno bilo predvi$eno da
nosi drveni krov. Podeljen je na kvadratne traveje i pokriven masivnim krstastim
svodom bez rebara, bliim lombardskom nego normanskom tipu.
1>.Romani7ka arhitektura u 8rancusko=
+rkva Sv.Saturnin u %uluzu je jedna iz skupine veliki crkava odoasnikog
stila. -snova ove crkve je mnogo sloenija i predstavlja mnogo potpuniju celinu
nego 'to je sluaj s ranijim gra$evinama. %o je izraziti latinski krst sa sredi'tem
gravitacije u istonom delu. -va crkva nije bila namenjena samo manastirskoj
zajednici, ve je u svom drugom brodu i transeptu trebalo da primi veliko
mno'tvo vernika svetovnjaka. 1lavni brod ima sa obe strane po dva bona
broda3unutra'nji se nastavlja du krakova transepta i apside"deambulatorijum#.
5eambulatorijum "ranije kao povezan sa kriptom u ranijim crkvama# sada se
pojavio sasvim na povr'ini, povezan sa bonim brodovima koji okruuju glavni
brod, obogaen apsidijalnim kapelama koje kao da zrae iz apside i nastavljaju
se du istone strane transepta "apsida, deambulatorijum i zrakaste kapele
sainjavaju celinu poznatu pod imenom odoasniki or#. Svi boni brodovi sv.
Saturnina su zasvo$eni krstastim svodovima, 'to namee itavom re'enju
pravilnost najveeg stepenaK boni brodovi sastoje se od kvadratni prostora
izme$u stubova N traveja, osnovne jedinice za ostale dimenzije. -dgovarajui
prostori glavnog broda i transepta ravni dvema modulama, ukrsnice i kule na
proelju velike su > module. .a ,asadi je bogata ra'lanjenost pojaana raznim
visinama krova, pa se srednji brod i transept izdvajaju od unutra'nji i spolja'nji
boni brodova, apside, deambulatorijuma i zrakasti kapelaH potpornim
stupcima N kontra,orama, koje pojaavaju zidove izme$u prozora da bi zadrali
boni pritisak svodovaH dekorativnim okvirima za portale i prozore i velikom
kulom nad ukrsnicom. 5ve kule na zapadnom proelju su zarubljene. 2idovi sv.
Saturnina su srodniji gra$evinama kao 'to je Koloseum. Sintaksa stare rimske
aritekture je ponovo osvojena do neverovatnog stepena. Sile ije je uzajamno
delovanje izraeno u glavnom brodu sv. Saturnina nisu vi'e ,izike snage grko3
rimske aritekture, ve duovne snage. Polustubovi se diu celom visinom zida
glavnog broda. .jiov ritam koji se stalno ponavlja pokree nas prema istonom
kraju crkve i njenoj apsidi i deambulatorijumu punom svetlosti. 2bog sigurnosti je
rtvovan prozorski zid. Sagra$ene su galerije iznad unutra'nji brodova da
private boni potisak brodskog svoda.
&urgundske aritekte su do'le do elegantnijeg re'enja. Katedrala u -tenu 3
galerije su zamenjene slepom arkadom "tri,orijumom# i prozorskim zidom. -vo
trospratno re'enje bilo je omogueno upotrebom prelomljenog luka u svodu
glavnog broda koji je prenosio pritisak vi'e nadole umesto upolje. -vaj
prelomljeni luk se javlja i na arkadama glavnog broda "verovatno iz islamske
aritekture#.
%rea alternativa se javlja na zapadu ?rancuske, u crkvama kao 'to su Sen
Savon Sur 1arton. Svod glavnog broda ovde nema lukove za pojaanje jer je
trebalo da ima jedinstvenu povr'inu za zidne slike. .jegova velika teina poiva
neposredno na arkadama glavnog broda koji je vrlo dobro osvetljen. .a istonom
kraju se nalazi odoasniki or.
.otr 5am la 1rand N u njegove arkade sme'tene su velike ,igure u sedeem ili
stojeem stavu, 'iroka traka relje,a se prua preko ,asade sa obe strane portala.
5alje, na severu u .ormandiji, zapadno proelje se razvijalo u sasvim drugom
pravcu. 5ekoracija je svedena na minimum, a etiri ogromna potporna stupca
dele proelje crkve na tri vertikalna sektora.
Katedrala u Kaenu3glavni brod je prvobitno zami'ljen s tribinom i prozorskim
zidom i sa drvenom tavanicom. U glavnom brodu traveji su priblino etvrtasti, pa
je obrazac dvostrukog D zamenjen jednim D sa jo' jednim poprenim rebrom, na
taj nain je dobijen krstasti svod od 'est polja umesto sedam. -vi 'estodelni
svodovi nisu vi'e razdvojeni masivnim poprenim lucima, ve obinim rebrima
"'to stvara snaniji utisak kontinuiteta srednjeg broda kao celine, a sistem
naizmenini stubaca ini manje nagla'enim#.
1?.Romani7ka arhitektura u (tali=i ()ombar;i=a i "oskana)
:ombardsku romaniku aritekturu istovremeno je bodrila i ometala neprekinuta
gra$evinska tradicija koja je dopirala unazad do u rimsko i starori'ansko doba i
obuvatala je i ravenske spomenike.
Sv. 0mbro$o u !ilanu N spolja'njost je od opeka, iako kitnjastija i daleko
monumentalnija, srazmerai geometrijska jednostavnost ravenski crkava. Strogo
i naoito proelje s duboko uvuenim arkadama, iza ega su dva zvonika dve
posebne gra$evine koje samo dodiruju spolja'nje zidove crkve. %radicija
slobodnog zvonika ili kampanila ostala je u (taliji tako snana da oni tamo skoro
uop'te nisu postali sastavni deo same crkve. Srednji brod Sv. 0mbro$a je nizak i
'irok, sastoji se iz etiri kvadratna traveja, razdvojena snanim poprenim
lucima. -vde nema transepta, ali najistoniji deo broda nosi oktogonalnu kulu sa
kupolom nad ukrsnicom ili lanternu. -vde postoji sistem naizmenini stubaca
zato 'to je duina traveja glavnog broda ravna dvostrukoj duini traveja boni
brodovaH ovi drugi su zasvo$eni krstastim svodom, kao i prva tri traveja srednjeg
broda i nose galerije. Svodovi glavnog broda se u znatnoj meri razlikuju od svoji
severnjaki paralelaH sagra$eni su od opeke i lomljenog kamena, nalik na
rimske krstaste svodove. 5ijagonalna rebra oblikuju pravilne polukrugove tako da
se svodovi diu do visine znatno iznad popreni lukova, 'to stvara utisak kupole
i daje svakom traveju izgled posebnog entiteta i poveava teinu svoda.
*ebrasti krstasti svod u :ombardiji je ostao konzervativan i nije se nikad pribliio
protogotikom stupnju.
Krivi toranj u Pizi je poeo da se naginje ka sada'njem uglu zbog lo'i temelja,
jo' pre nego 'to je bio gotov. -va kula je deo velelepnog ansambla koji se die
na otvorenom prostoru severno od grada i koji obuvata katedralu i krunu
krstionicu s kupolom zapadno od nje. -ne predstavljaju najastoljubiviji
spomenik toskanskog romanikog stila i ogledalo su bogatstva i gordosti grada N
republike Pize. %oskana je sauvala tokom celog srednjeg veka svest od svom
klasinom nasle$u. -snova katedrale u Pizi je osnova starori'anske azilike,
razra$ena u osnovu latinskog krsta dodavanjem dva kraka transepta koji i sami
lie na manje bazilike i imaju svoje apside. Ukrsnica je oznaena kupolom, ostali
delovi crkve pokriveni su drvenim krovom koji imaju krstaste svodove.
Unutra'njost se odlikuje ne'to vi'im razmerama nego ranori'anske bazilike jer
se iznad boni brodova nalazi galerija a isto tako i prozorski zid. /elianstveni
redovi klasini stubova koji nose arkade glavnog i boni brodova neminovno
podseaju na rimske gra$evine. Katedrala u Pizi i pratee gra$evine obloene su
belim mermerom sa orizontalnim prugama i ornamentima od tamnozelenog
mermera. -vaj obiaj se sauvao iz vremena carskog *ima samo u srednjoj
(taliji. .a eksterijerima, udruen sa slepim arkadama i galerijama, stvara ipkasto
bogatstvo gra$e i boje.
U ?irenci, ostvarenje toskanske romanike jeste krstionica naspram zapadnog
proelja katedrale, osmougaona zgrada s kupolom upeatljivi dimenzija. -vde
se mermerna obloga u ornamentu dri strogi geometrijski linija, a slepe arkade
su neverovatno klasine u proporcijama i pojedinostima. 7itava gra$evina odi'e
klasinim duom.
1@.Romani7ka skulptura- osnovne karakteristike
-bnova monumentalne kamene skulpture jo' nas vi'e zau$uje nego
aritektonska ostvarenja romanike ere, jer ni karolin'ka ni otonska umetnost
nisu pokazivale nikakvu tenju u tom pravcu. Jedina neprekinuta vajarska
tradicija u umetnosti ranog srednjeg veka je bila tradicija minijaturne plastike N
mali relje,i i pokoja statueta u metalu ili slonovai. .e zna se tano, ali se smatra
da je obnova skulpture u kamenu poela na jugozapadu ?rancuske i severu
Cpanije kuda su prolazili odoasniki putevi za Santjago de Kompostela.
Skulptura na ,asadama crkava je trebala da privue vernike svetovnjake, a ne
lanove zatvorene manastirske zajednice. &rz razvoj vajarstva u kamenu je
ogledalo jaanja verske revnosti me$u svetovnim stanovni'tvom u decenijama
pred prvi krsta'ki rat.
U tuluskom Sv.Saturninu nalazi se nekoliko znaajni primera klesani verovatno
oko A9O9. 1odine. !e$u njima je i 0postol. -va ploa je u deambulatorijumu
crkve. ?igura nije predviena da se gleda samo izbliza. .jena upeatljiva veliina
i teina dobacuju do priline udaljenosti. -vaj naglasak na masivnosti i veliini
nagove'tava 'ta je mogao biti glavni podstrek koji lei iza obnove vajarstva u
velikim dimenzijama. :ik klesan u kamenu, po'to je opipljiv i trodimenzionalan,
mnogo je vi'e realan nego kad je naslikan. 7vrstina oblika odi'e snanim
klasinim duom, ukazujui da je umetnik morao izbliza videti poznorimsku
skulpturu. Sveana ,rontalnost ,igure, njeno postavljanje u aritektonski okvir N to
sve potie iz vizantijskog izvora.
5rugo vano sredi'te najstarijeg romanikog vajarstva bila je opatija u !oasaku,
nedaleko od %uluza.
Srazmere tela i dimenzije ,igura se menjaju u skladu sa aritekturnim
kontekstom. &itna je slikovitost prianja a ne doslednost u obradi.
%impanon glavnog portala romaniki crkava obino je sauvan za kompoziciju
sa )ristom na prestolu, naje'e za viziju iz 0pokalipse ili Stra'ni sud.
Skultpure na portalima u !oasaku, -tenu i /ezleu, iako stilski razliite, imaju
mnogo zajedniki osobinaK snaan izraz, neobuzdanu ma'u i nervoznu gipkost
oblika, za koju vi'e duguju iluminaciji rukopisa i radovima u metalu nego
vajarskoj tradiciji antike. Uticaj klasini spomenika posebno je jak u Provansi N
klasini karakter aritektonskog okvira s njegovim slobodnim stubovima,
uzorkom meandre i mesnatim akantovim ornamentom "dve velike statue, vajane
skoro kao puna plastika, odaju smisao za teinu i masu#.
Potpisi umetnika nikako nisu retkost u romanikoj umetnosti. Pojava jasno
odre$eni umetniki linosti u D(( veku se retko priznaje i privata, moda zbog
toga 'to protivrei ra'irenoj postavci da je sva srednjovekovna umetnost
anonimna.
2B.Romani7ka skulptura u 8rancusko= ("uluz, $oasak, #ten, -ezle)
U tuluskom Sv.Saturninu nalazi se nekoliko znaajni primera klesani verovatno
oko A9O9. 1odine. !e$u njima je i 0postol. -va ploa je u deambulatorijumu
crkve. ?igura nije predviena da se gleda samo izbliza. .jena upeatljiva veliina
i teina dobacuju do priline udaljenosti. -vaj naglasak na masivnosti i veliini
nagove'tava 'ta je mogao biti glavni podstrek koji lei iza obnove vajarstva u
velikim dimenzijama. :ik klesan u kamenu, po'to je opipljiv i trodimenzionalan,
mnogo je vi'e realan nego kad je naslikan. 7vrstina oblika odi'e snanim
klasinim duom, ukazujui da je umetnik morao izbliza videti poznorimsku
skulpturu. Sveana ,rontalnost ,igure, njeno postavljanje u aritektonski okvir N to
sve potie iz vizantijskog izvora.
5rugo vano sredi'te najstarijeg romanikog vajarstva bila je opatija u !oasaku,
nedaleko od %uluza. /elianstveni trimo i zapadni dovratnik imaju talasasti pro,il
3 a stabla polustubova pripojeni dovratnicima i trimo prate ovaj isti progil koji kao
da je isce$en iz neke dinovske tube. :judski i ivotinjski oblici obra$eni su
neverovatnom savitljivo'u. .eke ivotinje samo oivljavaju stablo stuba,
podseaju na irske minijature. .jiova namena je dekorativna i izraajnaK ona
otelovljuje mrane sile koje su bile pripitomljene i pretvorene u ,igure uvara ili su
prisiljene da zauzmu poloaj u kome su zarobljene za sva vremena. (spred
samog portala u !oasaku nalazi se dubok trem sa rasko'no vajanim stranama.
.a istonoj strani u arkadi vidimo &lagovesti i Posetu &ogorodice Jelisaveti, a
izme$u nji Poklonjenje mudraca. 5rugi doga$aji iz )ristove mladosti prikazani
su na ,rizu iznad arkada "tanki udovi, reiti gestovi#. Srazmere tela i dimenzije
,igura se menjaju u skladu sa aritekturnim kontekstom. &itna je slikovitost
prianja a ne doslednost u obradi.
.a katedrali u -tenu, Stra'ni sud predstavljen je jedinstvenom snagom izraza.
%aj detalj prikazuje deo desne polovine timpanona, scenu merenja du'a. U dnu,
mrtvi se diu iz grobova, vi'e gore, njiova sudbina bukvalno visi o kanatru kome
$avoli cimaju jednu stranu a an$eli drugu.
!oda je najlep'i od svi romaniki timpanona onaj na crkvi u /ezleu nedaleko
od -tena. .jegova tema, oda'iljanje apostola, imala je specijalno znaenje za
ovo doba krsta'ki ratova, jer objavljuje da je dunost svakog ri'anina da 'iri
jevan$elje do na kraj zemlje. U samom nadvratniku i odeljcima oko sredi'ne
grupe su predstave iz neznaboakog sveta, koji je prava enciklopedija
srednjovekovne antropologije, koja obuvata sve legendarne rase. .a arivolti
predstavljeni su znaci zodijaka i radovi koji odgovaraju svakom mesecu u godini,
da bi se ukazalo na to kako je propovedanje vere neogranieno u vremenu i
prostoru.
Skultpure na portalima u !oasaku, -tenu i /ezleu, iako stilski razliite, imaju
mnogo zajedniki osobinaK snaan izraz, neobuzdanu ma'u i nervoznu gipkost
oblika, za koju vi'e duguju iluminaciji rukopisa i radovima u metalu nego
vajarskoj tradiciji antike. Uticaj klasini spomenika posebno je jak u Provansi N
klasini karakter aritektonskog okvira s njegovim slobodnim stubovima,
uzorkom meandre i mesnatim akantovim ornamentom "dve velike statue, vajane
skoro kao puna plastika, odaju smisao za teinu i masu#.
21.Romani7ko slikarstvo (monumentalno i mini=aturno)
2a razliku od aritekture i skulpture, romaniko slikarstvo se ne odlikuje
iznenadnim razvojem koji bi ga direktno izdvojio od karolin'kog ili otonskog. -no
ne izgleda ni malo LrimskijeM od karolin'kog ili otonskog slikarstva. -no podvlai
vei kontinuitet slikarske tradicije, naroito u iluminiranju rukopisa. .ailazimo na
poetke slikarskog stila koji odgovara monumentalnim kvalitetima romanikog
vajarstva a esto i i nagove'tava.
Sv. !arko "manastir Korbi u sev.?rancuskoj# N izvijene i krive linije koje
preovla$uju ne samo na ,iguri jevan$elista ve i na krilatom lavu, svitku i zavesi.
Plastino modelovanje remske 'kole i njeno nagove'tavanje svetlosti i prostora
bili su zamenjeni vrsto ocrtanim konturama koje su ispunjavane veoma svetlim,
jakim bojama, tako da je trodimenzionalnost slike svedena na naleganje ravni
planova. *omaniki umetnik dao je svom delu jasnou i preciznost kakve nisu
bile mogue u karolin'koj ili otonskoj eri. ?iguralni, simbolini i dekorativni
elementi kompozicije su sklopljeni u jedan jedinstven sklop.
-vaj stil ritmiki linija i povr'ina kloni se svi e,ekata koji bi se mogli nazvati
speci,ino slikarskim N ne samo tonalni valera ve i predstavljanja ,aktura i
najosvetljeniji taaka kakve stalno nalazimo u otonskom slikarstvu, i zbog toga
ono stie jednu novu univerzalnost proporcije. !inijatura iz Korbijea mogla bi se
preneti na zid, na prozor od bojenog stakla, tapiseriju ili relje,nu plou a da ne
izgubi nijedno od svoji bitni svojstava.
7vrsti obrisi i snano oseanje za kompoziciju isto tako su karakteristini za
romanino zidno slikarstvo. 2idanje /avilonske kule N duboko dramatina
kompozicija, puna napete ranje, puni crni obrisi i nagla'ena igra pokreta.
U romanikom slikarstvu razvilo se mnogo raznovrsni regionalni stilova u celoj
zapadnoj 4vropi, ali njegova najvea ostvarenja proizi'la su iz manastirski
pisarnica severne ?rancuske, &elgije i june 4ngleske. Stil minijature Sv Jovana
N apstraktni linearni crte rukopisa iz Korbijea obogaen vizantijskim uticajem.
Precizno kontrolisana dinamika kontura povezuje razliite elemente kompozicije
u loginu celinu. -va odlika linije jo' uvek odaje njen daleki izvor N keltsko3
germansko nasle$e.
Ubrzo posl pedeseti godina D(( veka poinje da se osea znatna promena u
stilu romanikog slikarstva sa obe strane :aman'a. Umesto apstraktne seme
odjednom nalazimo linije koje ponovo ocrtavaju trodimenzionalne oblike. .abori
draperije ne ive vi'e svojim ivotom ornamenta, ve nagove'tavaju oblu masu
tela koje se nalazi ispod nje. -bnovljeno je interesovanje za skraenje. -vde
nalazimo slikarski pandan klasicizmu. .ovi stil je mogao potei iz rada u metalu,
jer su njegove bitne odlike vajarske a ne slikarske.
22.*oti7ka arhitektura- nastanak (4en +eni)
0ritektura je zadrala vodeu ulogu, a gotika skulptura je najpre strogo vezana
za aritekturu po koncepciji. Slikarstvo je, opet, dostiglo vrunac stvaralaki
nastojanja. Pri ispitivanju gotike ere u celini otkrivamo pomeranje naglaska
aritekture na slikarstvo.
.i za jedan raniji stil ne moe se tako tano odrediti mesto i vreme postanka kao
za gotiki, on je ro$en izme$u AA@P. ( AA>>. 1odine. +rkva Sen 5eni je
osnovana krajem D( vekaH uvaavala je dvostruki ugled N u njemu je bio ivot
,rancuskog apostola, a u isto vreme je bila i glavni spomenik karolin'ke dinastije.
Suger je teo da od ove opatije naini duovno sredi'te ?rancuske, crkvu koja bi
sjajem zasenila sve druge, iu verski i rodoljubivi oseanja. Pojavljuju se
poznati elementi romaninog odoasnikog ora N apsida s arkadom, okruena
deambulatorijumom i zrakasto raspore$enim kapelama. -vi elementi su bili
sjedinjeni na jedan upadljivo nov nain N kapele, umesto da ostanu posebni
entiteti, tako su priljubljene da stvaraju drugi deambulatorijum, a rebrasti krstasti
svod zasnovan na prelomljenom luku primenjen je nad celim prostorom.
2avaljujui ovom postupku, itav plan se dri pomou jednog novog
geometrijskog reda N on se sastoji od sedam klinasti jedinica koje se lepezasto
'ire iz sredi'ta apside. Stvara se doivljaj neprekinutog prostora, iji je oblik
ocrtan mreom vitki lukova, rebara i stubova koji podupiru svod. -vaj enterijer
se razlikuje od drugi po njegovoj lakoi u oba smisla N aritektonski oblici su
ljupki, skoro bez teine, a prozori su uveani do te mere da nisu vi'e otvori u zidu
N oni pokrivaju celu povr'inu zida tako da sami postaju prozirni zidovi. &oni
pritisak svodova zadravaju masivni potporni lukovi, koji 'tre izme$u kapela.
1lavna teina konstrukcije je usredsre$ena tu i vidi se samo spolja. 1ornji deo
apside, koji se dizao iznad dvostrukog deambulatorijuma, imao je veoma visoke,
uske prozore. .ijedan od pojedinani elemenata koji su u'li u gotiku nisu
stvarno novi. Sve je to poznato iz regionalni 'kola ,rancuske i anglo3normanske
romanike, ali i je sve do Sen 5enija nigde ne sreemo udruene u istoj
gra$evini.
)or Sen 5enija je racionalnije projektovan i sagra$en nego 'to je to sluaj s
ijednom romanikom crkvom. Prelomljeni luk sada je postao sastavni deo
krstastog svoda s rebrima. 2avaljujui tome, ti svodovi nisu vi'e ogranieni na
kvadratne ili skoro kvadratne odeljke. -ni su postali prilagodljivi tako da im to
omoguuje da pokriju skoro svaku povr'inu bez obzira na njen oblik. Podupiranje
svodova je mnogo potpunije svaeno nego ranije. ?unkcija crkve ije samo da
zatvori maksimum prostora minimumom materijala. !ajstor N aritekta, i
pokrovitelj, udrueni, stvorili su gotiki stil.
(ako je Sen 5eni bio opatija, budunost gotikog stila leala je u gradovima a ne
u manastirskim zajednicama. -d poetka D( vekla do'lo je do snanog
oivljavanja gradskog ivota. -vaj pokret nastavio se ubrzanim tempom, gradovi
postaju sve vaniji, biskupi i gradsko sve'tenstvo zamenili su manastirska
sredi'ta uenja, dok su umetnike tenje tog doba dostigle vrunac u velikim
katedralama.
21.*oti7ka umetnost- osnovne karakteristike
.aziv gotika nastao je da bi se jasno izdvojila posebna vrsta gradnje koja se
pojavljuje sredinom D(( veka i prvobitno se odnosio veinom samo na aritekturu.
.a poetku, oko AAB9, oblast koju je obuvatala gotika umetnost bila je mala i
obuvatala je samo oblast (l3de3?rans, odnosno Pariz sa okolinom "veinom
severno od grada gde je bilo i dobrog kamena pogodnog za gradnju, postojanog i
lakog za obradu# 2apoela je kao lokalna ,orma u (l3de3?ransu i 'irei se po
ostalim oblastima ?rancuske i celoj 4vropi postala me$unarodna i poznata tada
pod imenom opus modernum ili ,rancigenum "moderni ili ,rancuski rad# %okom
D((( veka sve vi'e do izraaja dolaze regionalne varijante. -ko sredine D(/ veka
u tim lokalnim ostvarenjima zapaa se sve jaa tendencija me$usobni uticaja i
od oko A>99. skoro svuda preovla$uje tzv. me$unarodni stil.
22.*oti7ka arhitektura- osnovne karakteristike
&udunost gotikog stila leala je u gradovima a ne u manastirskim zajednicama.
-d poetka D( vekla do'lo je do snanog oivljavanja gradskog ivota. -vaj
pokret nastavio se ubrzanimtempom,gradovi postaju sve vaniji,biskupi i gradsko
sve'tenstvo zamenili su manastirska sredi'ta uenja, dok su umetnike tenje
tog doba dostigle vrunac u velikim katedralama.
0ritektura je zadrala vodeu ulogu, a gotika skulptura je najpre strogo vezana
za aritekturu po koncepciji. Slikarstvo je, opet, dostiglo vrunac stvaralaki
nastojanja. Pri ispitivanju gotike ere u celini otkrivamo pomeranje naglaska
aritekture na slikarstvo.
.i za jedan raniji stil ne moe se tako tano odrediti mesto i vreme postanka kao
za gotiki, on je ro$en izme$u AA@P. ( AA>>. 1odine.
)armonija jeste izvor sve lepote budui da primerima potvr$uje sve zakone po
kojima je boanski razum sagradio svetH LudesnaM svetlost koja obasjava or
postaje boanska svetlost, mistino otkrovenje boanskog dua. -vo simbolino
tumaenje svetlosti i numerike armonije vekovima je bilo uvr'eno u
ri'anskoj misli.
Pristalicama ,unkcionalnog inilo se da je gotika aritektura rezultat napretka u
aritektonskoj tenici, koji je omoguio da se grade jai svodovi, da se njiov
pritisak usredsredi na samo nekoliko kritini taaka i da se tako odstrane
masivni zidovi romanike.
1otiki je tako$e i vertikalizam unutra'njeg prostora.
(znad boni brodova masivni stupci se pretvaraju u potporne lukove N lune
mostove koji se diu ka kritinim takama izme$u prozora u prozorskom zidu gde
je usredsre$en boni pritisak svoda u glavnom brodu. -vaj metod uvr'ivanja
svodova, karakteristina crta gotike aritekture, potekla je iz ,unkcionalni
razloga. Potporni luk je ubrzo postao i estetski vaan, a njegov oblik mogao je da
izrazi podupiranje na mnogo razni naina, ve prema projektovanom oseanju
stila.
25.*oti7ka arhitektura u 8rancusko= (4en +eni, .otr- +am, Dartr, #ten,
Rems)
4&. +&.(
+rkva Sen 5eni je osnovana krajem D( vekaH uvaavala je dvostruki ugled N u
njemu je bio ivot ,rancuskog apostola, a u isto vreme je bila i glavni spomenik
karolin'ke dinastije. Suger je teo da od ove opatije naini duovno sredi'te
?rancuske, crkvu koja bi sjajem zasenila sve druge, iu verski i rodoljubivi
oseanja. Pojavljuju se poznati elementi romaninog odoasnikog ora N
apsida s arkadom, okruena deambulatorijumom i zrakasto raspore$enim
kapelama. -vi elementi su bili sjedinjeni na jedan upadljivo nov nain N kapele,
umesto da ostanu posebni entiteti, tako su priljubljene da stvaraju drugi
deambulatorijum, a rebrasti krstasti svod zasnovan na prelomljenom luku
primenjen je nad celim prostorom. 2avaljujui ovom postupku, itav plan se dri
pomou jednog novog geometrijskog reda N on se sastoji od sedam klinasti
jedinica koje se lepezasto 'ire iz sredi'ta apside. Stvara se doivljaj neprekinutog
prostora, iji je oblik ocrtan mreom vitki lukova, rebara i stubova koji podupiru
svod. -vaj enterijer se razlikuje od drugi po njegovoj lakoi u oba smisla N
aritektonski oblici su ljupki, skoro bez teine, a prozori su uveani do te mere da
nisu vi'e otvori u zidu N oni pokrivaju celu povr'inu zida tako da sami postaju
prozirni zidovi. &oni pritisak svodova zadravaju masivni potporni lukovi, koji
'tre izme$u kapela. 1lavna teina konstrukcije je usredsre$ena tu i vidi se
samo spolja. 1ornji deo apside, koji se dizao iznad dvostrukog
deambulatorijuma, imao je veoma visoke, uske prozore. .ijedan od pojedinani
elemenata koji su u'li u gotiku nisu stvarno novi. Sve je to poznato iz regionalni
'kola ,rancuske i anglo3normanske romanike, ali i je sve do Sen 5enija nigde
ne sreemo udruene u istoj gra$evini.
.#"R E +!$
.otr35am u Parizu zapoeta je AAE@. .a toj katedrali ogledaju se istaknute crte
Sen 5enija neposrednije nego igde drugde. -snova s naglaskom na duinskoj
osi, neverovatno je zbijena i celovita za razliku od vei romaniki crkava.
5vostruki deambulatorijum ora nadovezuje se neposredno na bone brodove, a
kratki transept jedva prelazi 'irinu ,asade. U unutra'njosti se jo' vide uticaji
normanske romanikeK 'estodelni svodovi u glavnom brodu nad etvrtastim
travejima izme$u stubova i tribine iznad unutra'nji boni brodova. Stubovi
arkade glavnog roda imaju jo' konzervativni crta, pa ipak, veliki prozori u
prozorskom zidu i lakoa i vitkost oblika stvaraju jedan gotiki utisak. 1otiki je
tako$e i vertikalizam unutra'njeg prostora. %o zavisi manje od stvarni razmera
glavnog broda. Potporni stupci ne vide se iznutra. (znad boni brodova masivni
stupci se pretvaraju u potporne lukove N lune mostove koji se diu ka kritinim
takama izme$u prozora u prozorskom zidu gde je usredsre$en boni pritisak
svoda u glavnom brodu. .ajmonumentalniji vid spolja'njosti crkve .otr N 5am
jeste zapadno proelje. (zuzev skulpture koja je te'ko o'teena za vreme
,rancuske revolucije, ovo proelje je zadralo prvobitni izgled. Potporni stupci koji
su pojaavali uglove kula i dele proelje na tri glavna dela, raspored portala,
trospratno reenje, bogata skulpturalna dekoracija. ?ormalna disciplina obuvata
i skulpturu, kojoj vi'e nije dozboljeno da spontano raste, ve joj je odre$ena,
tano de,inisana uloga unutar aritektonskog oblika. .a starijoj ,asadi veliki
okrugli prozor "rozeta# u sredini je jo' uvek duboko useen, pa se zbog toga
kameni ukrasi na prozoru koje dele otvor jasno odvajaju od povr'ine zida koji
okruuje rozetuH na ,asadi transeptam nasuuprot tome, vi'e ne razlikujemo
rozetu od njenog okvira N jedna jedina mrea ukrasa pokriva itavu povr'inu.
D!R"R
Katedrala u Cartru predstavlja pravo remek3delo zrelog, visokog gotikog stila.
%ribine su svedene na uske prolaze u okviru debljine samog zida pregra$ene
arkadama tri,orijumaH otvori arkada glavnog broda su ui i vi'iH stubovima
nosaima dodati su podupirai da bi naglasili povezanost vertikalni linija, a svod
glavnog broda nije vi'e 'estodelni. Katedrala u Cartru je jedina me$u veim
gotikim katedralama koja je sauvala vitra. Prozori propu'taju daleko manje
svetlosti, deluju kao ogromni raznobojni ,iltri za rasipanje svetlosti, daju joj
simboline i poetske vrednosti.
R&$4
.aglasak na vertikalnosti i prozirnosti lepo se prati i na razvoju visokogotikog
proelja. .ajuvenije me$u njima, proelje katedrale u *emsu, sasvime je
suprotno zapadnom proelju crkve .otr35am. !nogi od isti elemenata
zajedniki su za oba proelja ali su oni u novijoj gra$evini uklopljeni u sasvim
drugaiju celinu. Portali su izbaeni upolje, kao tremovi s ,rontonima i s
prozorima umesto timpanona iznad portala.
2:.*oti7ka arhitekt. u &nglesko= i .ema7ko= (4olzberi, *loster, -estminster,
.irnberg)
Krajnji razlog me$unarodne pobede gotike umetnosti leao je u neobinoj
ubedljivosti samog stila i njegovoj sposobnosti da raspaljuje ma'tu i budi versko
oseanje i kod sveta veoma udaljenog od kulturne klime (l 5e ?rans3a. 4ngleska
gotika nije izrasla neposredno iz anglonormanske romanike, ve iz gotike (l 5e
?rans3a.
ate;rala u 4olzberi=u N spolja'njost je duga, niska, istegnuta. /elika kula nad
presekom glavnog broda i transepta, koja daje jedinstven dramatian naglasak,
bila je sagra$ena sto godina kasnije nego sve ostalo i vi'a je nego 'to je bila
prvobino zami'ljena. Kako ovde nema stremljenja u visinu, potporni luci su
sagra$eni samo zbog nekog naknadnog priseanj. 2apadno proelje je postalo
pregradni zid koji je 'iri nego sama crkva i podeljen na slojeve nagla'enim
orizontalnim pojasevima s ornamentima i statuama, dok su se tornjevi smanjili
na niske kulice. -snova ima istaknut dvostruki transept, sauvala je karakter
romaniki zgrada podeljeni na odseke. )orizontalna podela je nagla'ena na
raun vertikalne, tako da zid glavnog broda vidimo kao neprekidni niz lukova i
nosaa. -vi nosai klesani su u tamnom mramoru. Strma krivina svoda glavnog
broda N rebra poinju da se diu uvis jo' od tri,orijuma, pa zbog toga prozorski
zid izgleda kao da je uu'kan me$u svodove. -vaj karakter se moe nazvati
konzervativnim u pozitivnom smislu N privaen je ,rancuski sistem, ali su
prigu'eni njegovi revolucionarni vidovi da bi se odralo jako oseanje
povezanosti sa anglo N normanskom pro'lo'u.
*)#4"&R
Katedrala u 1losteru sagra$ena je u drugoj etvrtini sledeeg stolea. %o je
upeatljiv primer engleske pozne gotike, koja se tako$e naziva perpendikularnom
"vertikalni naglasak koji je mnogo srodniji s ,rancuskim izvorima#. Ponavljanje
mali jednolini ploa s ornamentima podsea na zone sa skulpturama na
zapadnom proelju u SolzberijuH osnovom se podraava kvadratni istoni kraj
stari engleski crkava, a krivina luka koja stremi uvis je strma. *ebra su toliko
umnoena da stvaraju ornamentalnu mreu koja zaklanja granine linije izme$u
traveja, 'to ini da svod izgleda kao jedna jedinstvena povr'ina. -vo opet
ostavlja utisak nagla'avanja jedinstva unutra'njeg prostora. -vako dekorativna
razrada klasinog etvorodelnog svoda karakteristina je i za plameni stil u
4vropi.
-&4"$(.4"&R
/estminsterska opatija sagra$ena je prvi godina D/( veka. *ebra i 'upljikavi
ornament, koji pokriva ceo svod, stapaju se u jednu divotnu paradu aritektonske
rasko'i.
.(R.%&R*
Sv Sebald u .irnbergu N dvoranska crkva, iji glavni i boni brodovi imaju istu
visinu. -vde prostor ima elastinost i otvorenost, neprekidna linija stubaca
sastavljeni od snopova stabala, koji se postepeno razilaze da bi se pretvorili u
rebra, kao da ponavlja stalni pokret koji oseamo u samom prostoru.
2>.*oti7ka arhitektura u (tali=i (8osanova, 8irenca, #rvi=eto, $ilano)
(talijanska gotika aritektura stoji po strani od aritekture u ostaloj 4vropi. jedva
da bi se uop'te smeo nazvati gotikim, pa ipak, (talija je dala gra$evine
jedinstvene lepote i upeatljivosti koje se ne mogu svatiti kao puki produetak
lokalnog romanikog stila. %o je me'avina gotiki odlika i sredozemne tradicije.
1lavne uzore dali su cisterciti.
8#4!.#-!
-patija u ?osanovi N osnova izgleda kao upro'ena verzija Solzburija a ,ino
proporcionisana unutra'njost pokazuje izrazitu porodinu slinost sa svim
cistercitskim opatijama tog vremena. .a zapadnom prolelju nema kula nego
samo strela nad ukrsnicom kao pto i prilii cistercitskom idealu u jednostavnosti.
Krstasti svodovi nemaju dijagonalni rebera, prozori su mali a aritektonski
detalji sauvali su dosta od romanike vrstine. 0tmos,era cele crkve je ipak
nesumnjivo gotika.
8(R&./!
+rkva Santa Kroe u ?irenci moe da polae pravo na to da je najvea od svi
,ranjevaki gra$evina. -na je u isto vreme remek N delo gotike aritekture,
iako ima drvenu tavanicu umesto krstasti svodova. U osnovi se vidi kombinacija
cistercitski i ranori'anski karakteristika. %u nema ni traga od gotikog
konstruktivnog sistema, izuzev ora zasvo$enog krstastim svodovima. 2idovi
ostaju netaknute, jedinstvene povr'ine. Primena prelomljenog luka, kao i jedan
pogleda na unutra'njost N atmos,era i utisak koji ostavlja ova crkva jeste gotiki.
2idovi glavnog broda su oslobo$eni teine i prozirni kao u gotikim crkvama na
severu a o'tro nagla'avanje prozora na istonom kraju govori o dominantnoj
ulozi svetlosti isto onako snano kao i or u Sen 5eniju.
2apadno proelje u (taliji nikad nije dostiglo istu toliku vanost kao ,rancuske
katedrale.
#R-(,&"#
.ajlep'a je ,asada katedrale u -rvijetu. Kule su svedene na kulice da se u visini
ne bi takmiile sa srednjim ,rontonom, dok itavo re'enje deluje kao siu'no, bez
veze sa svojim stvarnim dimenzijama. Proelje katedrale u -rvijetu je manje
sloeno i mnogo manje ra'lanjeno nego proelje katedrale u *emsu. Proelju u
-rvijetu nedostaje dominantni motiv, tako da elementi koji ga sainjavaju
izgledaju skupljeni a ne sliveni u jednu celinu. 0ko izuzmemo rozetu skromni
dimenzija i portale, proelje nema otvora, pa se njegovi veliki delovi sastoje od
uokvireni odeljaka zidne povr'ine. !i i doivljavamo kao prozirne, jer su
ispunjene blistavim mozaicima koji ostavljaju isti utisak kao i gotiki bojeni prozori
na severu.
$()!.#
5aleko najvea gotilka crkva na italijanskom tlu, a istovremeno i najblia po
poreklu severnim gra$evinama, jeste katedrala u !ilanu. -na deluje kao usiljeni
kompromis, optereen preterano sloenom poznogotikom dekoracijom, ali li'en
svakog jedinstva oseanja. Posebno proelje otkriva svoje mane, ini se kao
meaniko nagomilavanje pojedinosti.
Svetovne gra$evine gotike (talije pokazuju iste lokalne karakteristike kao i crkve.
2?. *oti7ka skulptura u 8rancusko=- osnovne karakteristike
1otika 4vropa je imala vrlo sloen oblik. (zraz gotiki koristio se da opi'e stil
gradnje za koji se smaralo da potie od 1ota. 1otika umetnost je zapoeta kao
lokalana pojava ali se poela 'iriti po itavoj 4vropi gde je dobola naziv moderna
ili ,rancuski nain. U vreme gradnje katedrala aritektura je igrla veliku ulogu u
,ormiranju gotikog stila.
1otika skulptura je u poetku bila strogo aritektonska, ali posle A=99 godine
postala je ne zavisna. *ana gotika skulptura i slikarstvo odravaju disciplinu
svog monumentalnog okvira, dok aritektura i skulptura pozne gotike tee
slikovitijim e,ektima. Umetniki razvoj je tekao uporedo sa razvojem na politikoj
sceni.1otika skulptura je u velikoj meri stvorena za kori'enje i ukra'avnje
crkava. Uglavnom se predstavlja kao detalj na kapitelima, pregradama,
krstionicama, portalima u vidu monumentalni ,igura. !noge gotike skulpture
mogu se nai pre izvan nego unutar katesrale. U op'tim crtama s eodlikuju
vertikalizmom, statino'u, izduenom konturom ,igure, strogo
dranje,stilizovana odea. Jedini element pokreta jeste glava nagnuta napred ili
unazad sa pogledom u levo ili u desno. !noge enske ,igure a naroito
&ogorodice su nagla'eno izduene, izvijene u obliku slova 4, 'to je jo'
nagla'eno i arasporedom draperije. !adona je bila omiljena tema mali statua
koje su radili umetnici za seoske crkve, aristokrate i bogate trgovce.
%eme3 osim grupe !ajka sa detetom, kao glavnog sadraja poboni predstava
prikazivani su )ristos, Sv. Jovan, mrtav)ristos u &ogorodiinom naruju i
*aspea. 1otike skulpture su bile obojene, tako 'to su lice i ruke imali prirodnu
boju, odea je bila svetlo obojena, ukra'ena nakitom i kopamama. Upeatljiv
op'ti utisak je teio da nagovesti verodostojnu nebesku viziju.1otika skulptura
je u poetku bila vezana za aritekturu.
*anogotiko vajarstvo odrava disciplinu svog monumentalnog okvira.
Poznogotiko vajarstvo tei ka slikaskim e,ektima, a ne za jasnoom i vrstinom.
.ajstariji primeri ranogotikog vajarstva su na zapadnim portalima katedrale u
Cartru.
Karakteristike3novi oseaj za red , nagla'avanje simetrije i jasnoa ,igure, novi
nain obrade dovratnika.
/runac gotikog klasicizma je dostignut u nekim statuama na katedrali u
*emsu.Stvaranje Lelegantnog stilaM koji je postao obrazac za zrelu gotiku
skulpturu. Pola veka kasnije klasicizam i'ezava iz gotike skulptzre.
1otiki realizam3 je bio usredsre$en na posebne pojedinosti i to su skulpture
manji dimenzija3!eseni radovi na ,asadi u 0mijeni.0 emocionalna dra
predstavlja sr gotike umetnosti.
U ?rancuskoj skulpture na portalima za koje je postojalo zanimanje u doba rane i
visoke gotike postale su nevane u poznoj gotici. Pojedine ,igure su sada
odvojene od aritekture. Kako se poveala vanost pojedinaca u dru'tvu tako se
i pojedinano oblikovane ,igure postajale istaknutije. Skulptorski ceovi bili su
sada dobro organizovani. -sim od klesanog kamena skulpture su se radile i od
metala i slonovae.
2@. *oti7ka skulptura u 8rancusko= (Dartr, 4trazbur, Rems, !mi=en)
Dartr-Katedrala u Cartru .otr 5am. 2apadno proelje podsea na Sen 5emi
podeljeno sa tri elementa uzora ( jasnoe.%ornjevi imaju o'tre vrove, ali nisu
jednaki, jer toranj s leva nastao je mnogo ranije. /idi se das u isti majstori radili iz
Sen 5emija ( u Cartru.-be katedrale imaju visoke ,igure priljubljene uz stubove.
?igure na dovratnicima u Cartru su u su'tini statue sa sopstvenom osom. 2a
ljudske ,igure uzet je krut valjkasti oblik okruglog stuba, a takav oblik daje
statuama veu plastinost, a njiove glave odi'u veim ljudskim oseanjima.
Statue na dovratnicima ine neprekidan niz koji povezuje sva tri portal, one
predstavljaju biblijske proroke,patrijare, kraljeve, ( kraljice.(znad glavnog ulaza
simbol etvorice jevan$elista okruuju )rista vladaoca, ispod timpanona su
apostolic, a na arivoltama => prosve'tenika 0pokalipse. 5osta temaa imamo
vezani za )rista.Posle velike obnove Ktedrale posle velikog poara, imamo
veoma udubljene portale sa rasko'no ukra'enim skulpturama.Pet kopljasti
prozora3oni prozori koji se zavr'avaju prelomljenim lukom, velika rozeta koja je
dodata posle poara. !rea rozete je od tanki kameni rebara koje dre staklo.
?igure su monumentalnije nego u srednjovekovnoj skulpturi.Kod ,igura novo
oseanje za red, nagla'ena simetirja ( jasnoa ,igure, ,igure vezane za
stubove..Severni transept posveen &ogorodici.<Krunisanje &ogorodice<pripada
ranoj ,azi sculpture visoke gotike.-dnos sculpture ( stuba nije vi'e tako vrst,
stubovi su ostali u senci sve 'iri ,igura, ( vrlo isturni baldaina ( detaljno
obra$enog postolja ispod statua. Statua Sv.%eodora isklesana A93AB godina
kasnije stoji dosta opu'teno u stavu slinom klasinom kontrapostu, stopala su
mu na orizontalnoj podlozi a nisu nagnuta kao ranije, dok osa tela umesto da je
prava opisuje blagu ali uoljivu krivinu slova 4, te je ,igura veoma iva.
*ane ,igure u Cartru potpuno su prilago$ene naelima vertikalnosti ( stremljenja
ka visini 'to je izraeno ( u aritekturi,svaka ,igura ima krovi iznad glave,
isklesano postolje..jiov mir je strog, ruke vrsto priljubljene uz telo, noge prave,
stopala opu'tena..abori na odei spu'teniji u strogim paralelnim
linijama,izduenost ,igure ( svedenost bedara ( ramena, glava je ne'to umanjena
u odnosu na proporcije tela.(zraz produbljenosti ( blaenstva na licima pojaavaju
krupne oi ( ,ino blago nasme'ene usne.
4trazbur3 -va katedrala podignuta je pod velikim uticajem ?rancuske gotike.
;Smrt &ogorodice<3draperija, lice, pokreti odi'u klasinim dugom, gotiki elementi
se duboko oseaju, nenost koja proima itav prizor.Prisutno zajedniko
oseanje koje vezuje ove ,igure, kvslitet patosa ima ovde kalsine korene.2rela
gotika tipovi lica , draperija, gestovi odi'u klasinim duom. 2naaj gestova (
pogleda emocionalno poveazivanje kompozicije, uticaj vizantijske umetnosti u
ikonogra,skom obrascu .
Rems3( ovde tako$e imamo nagla'enost ka vertikalnosti ( prozranosti, svugde
je nagla'ena visina. Skulpturalna dekoracija najrasko'nija nije samo u proelju
nego ( na bonim stranama gra$evine.U nekim statuama u *emsu gotiki
klasicizam dostigao je vrunac. .ajpoznatije statue sui z grupe ;Poo$enje<.U
ranoj gotikoj skulpturi su pojedine ,igure bile odvojene od ostali, a u odnosu na
to likovi ;Poo$enja< sada slobodnije stupaju u me$uodnose pokazuju koliko se
sam stub povukao u pozadinu. Krivina u obliku slova S izraen kontrapost.
)orizontalni nabori tkanine povlae se preko ena ( nagla'avaju ,iziku masu
njiovog tela. %u je radilo vi'e razliiti skulptora razliitim stilovima. 5va od ti
stilova koji se razlikuju pojavljuju se u ;&lagovestima<.Strogi stil3koji su radili
skulptori na zapadnom portal .otr 5am u Parizu, a odatle se pro'iruje na *ems (
0mijenu.2a razliku od ;&ogorodice< koja je u storgom stilu, an$eo je graciozan,
sitno okruglo lice,osme, bogata draperija, kriva linija slova 43elegantan stil.
*elje,i3 karakteristian primer ;elegantnog stila< jeste lepa grupa iz Starog zaveta
stvoreno za zapadni zid u remsu. (deja za postavljanje skulptura je prosistekla
zato 'to se tu vr'ilo krunisanje kraljeva. /eoma dobro ura$eni nabori na odei, a
telo se gubi u tim naborima. 5uboka udubljenja ( izboine prikazuju novu svest
dejstva svetlosti ( senki.*ealizam ,igura pojaan sa prirodno oblikovanim
vegetabilnim ukrasom na spolja'nim okvirima ni'a me$u kojima se uoava
prepoznatljivo li'e rasta, smokve ( ira.
!mi=en3 U ovoj katedrali imamo izuzetnu visinu glavnog broda ( do >9m.%a
vetikalnost je jo' vi'e nagla'ena skopastim stubovima. Svodovi u 0mijeni su
tanki ( zategnuti. ?igure se sada 'ire preko cele ,asade ( nisu postavljane u
odvojene okvire Kod skulptura se vidi nagove'taj po'tovnja klasini uzora.
*elje,i N znaci zodijaka na zapadnoj ,asadi,realizam u jednistvenim prikazima.
1B. *oti7ka skulptura u .ema7ko= (.aumburg)
U .emakoj se gotika aritektura sporije ukrorenjivala nego u 4ngleskoj.
.emaki gotiki spomenici ponekad su dramatini, a ponekad snani i realistini,
ali uvek izraavaju duovno oseanje. Cirenje gotikog vajarstva u .emakoj
poinje dvadeseti godina D((( veka. .emaki majstor izuen u ,rancuskimr
adionicama su presa$ivali novi stil u .emakoj, iako je .emaka aritektura tada
bila romanika.1otiko vajarstvo poelo je da se 'iri na teritoriji .emakog
carstva.Karakteristike3 skolnost da manje bude vezano za svoj aritektonski
okvir,dela su stvorena za unura'njost crkve, razvijena individualnost i
sloboda..ajznaajnija dela gotike na ovom tlu su crkveni mobilijari" dela stvorena
unutar crkvenog zdanja#.
!ajstor iz .aumburga je bio umetnik, ije je najpoznatije delo serija statua i
relje,a koje je klesao z akatedralu u .aumburgu. .emaka gotika skulptura je
bila manje povezana sa svojom aritektonskom pozadinom. Kod umetnika vi'e je
izraena sloboda.M*aspeaL sredi'te orske pregrade na stranicama se nalaze
statue &ogorodice i Jovana krstitelja.MJudin poljubacMpokreti ruku,obrada
draperije, usredsre$enost pogledi vrlo suptilni prenose njiove ljuske kvalitete.
Skulpture bile bojene, ali ta boja je do danas veoma malo sauvna.MPijeta L
&ogorodica oplakuje mrtvog )rista.M*etgenska Pijeta L drvo rezbareno , bojeno
ivim bojama. :ice izraeno bol, tuga, rane su groteskno prenagla'ene, udovi
tanki prenagla'eni.
11. laus 4luter (Damol- portal kartuzi=anskog manastira, $o=si=ev
kla;enac)
&io je vajar rodom je .izozemac, po'to je boravio u &riselu jedno vreme je bio
lan cea vajara, slikara i graditelja./odio je vajarsku radionicu, tu su i njegova
dela koja su bitna za evropsko vajarstvo pozne gotike.
artuzi=anski manastir-,igure veliki dimenzija, sasvim trodimenzionalne i
svojim odnosom povezane u jednu celinu.?igure kao da su slobodne i samo
nanete na portal, vezuju i tradicionalni baldaini i postolja za noge.
$o=si=ev kla;enac3 to je simboliki kladenac koji podupire le$ima > statue,
!ojsije i drugi starozavetno proroci.Karakteristike Sluterove statue su saete u
!ojsijevoj statui3 meka rasko'na drapirana odea obavija masovno telo, vidljiv je
precizan realizam.
12. *oti7ka skulptura u (tali=i- osnovne karakteristike
Prouavanje antike misli i umetnosti, vodila je potrazi za moralnom jasnoom i
uzorima pona'anja, a to nastojanje i traenje naziva se umanizam. )umanisti
su cenili dela antike i knjievni likova, a re'enja savremeni problema traili u
klasinoj pro'losti. Prouavnje umetnosti 1rke i *ima iz korena e promenuti
4vropsku kultur.
/ajarstvo na 0peninskom poluostrvu pokazuje znatno opiranje severnjakim
idejama..ajstarije gotiko vajarstvo na tom podruju bilo je po svoj prilici
stvoreno na jugu 0pulije i na Siciliji, teritorije koje su bile jo' uvek pod vla'u
cara ?ridria (( koji je cenio izraen klasian stil, iji je koren bio u statuama
portala na transeptu katedrale u Cartru i jo' neki delovi iz *emsa, on je u sebi
video naslednika antikog cezara. Stil se uklapao u klasine tendencije
italijanskog romanikog vajarstva.
?asade italijanski gotiki crkava ne mogu se takmiiti sa ,rancuskim
katedralama.-vde imamo uticaj romanike tradicije skulpture na aritekturu, kao
'to su statue u ni'ama ili relje,i manji dimenzija koji pokrivaju zidne povr'ine.
(talijasko gotiko vajarstvo se odlikovalo na polju crkvenog mobilijara koj eine
predikaonice, orske pregrade, 'krinje i nadgrobni spomenici. Kod neki
umetnika imamo tenju ka veem realizmu i obnovljeno interesovanje za masu i
zapreminu, to je bio me$unardni stil koji je cvetao u 2apadnoj 4vropi, a glavni
predstavnik tog me$unarodnog stila u italijanskom vajarstvu je :orenzo 1iberti.
11. *oti7ka skulptura u (tali=i (.ik. i Fovani 0izano, )orenco $aitani,
)orenco *iberti)
?ranjevake crkve poele su da niu u (taliji, a jedan od primeraka za to jeste i
crkva Santa Kroe"crkva Svetog Krsta#, ima neka obeleja crkava severne
4vrope, ali sada su zastupljeni iskljuivi (talijanski elementi, to se de'avlo i sa
ostalim vrstama umetnosti kao i sa skulpturom i slikarstvom.
.ikola 0izano3i njegov sin Fovani 0izano izradili su vi'e monumentalin
propovedaonica, radili su na razliitim mestima po (taliji, a za krstionicu u Pizi
izradili su znaajna dela..ikola je iza'ao iz vajarske 'kole kojoj je uzor bila
antika. /runac njegovog stvaranja bio je u vreme postepenog privatanja gotike
i postepenog potiskivanja romanike sa ovog tla..jegov stil se kretao od realizma
antike prema sve jaoj psiolo'koj ekspresiji. 2a krstionicu u Pizi .ikola je
isklesao 'estougaonu mermernu propovedaonicu.(zme$u kapitela lisnati lukova
stoje male ,igure, a ,igure proroka sme'tene su u s,ernim uglovima lukova.Prizori
iz )ristovog ivota izvedeni su u relje,u . -n se slui krupnim ,igurama odevenim
u klasinu draperiju, da bi prizoru dao ozbiljnost i moralnu teinu.MPoklonjenje
mudracaM3gusto zbijene ,igure na prizorima poput oni na ranori'anskim
sarko,azima,likovi modelovani po antikom uzoru.
Fovani 0izano3 Sin .ikole, vajar, graditelj, kao mlad radi u radionici svoga oca
prvo kao pomonik, a kasnije kao ravnopravan partner i njegov stil se dosta
razlikuje od oevog.Proslavio se kao vo$a radova na izgradnji i ukra'avanju
katedrale u Sijeni,ali i drugim delima.-n je na propovedaonici za razliku od svog
oca stavio akcenat na ne'to drugo. *elje, L*a$anje (susaMi LPoklonjenje
PastiraM, on se zadrava na pejzau i prikazuje ivotinje, a samo ra$anje odvija
se u plitkoj peini. &ogorodica i dalje vlada kompozicijom. Svetlost i slika su
dinamini na njegovim radovima.
)orenco $a=tani3bio je vajar, muziar i slikar u staklu, a kao veoma mlad
uestvovao je u radovima katedrale u Sijeni.%ako$e je radio i u katedrali u
-rvijetu, ali radio je i u drugim gradovima. (zveo je ,asadu katedrale i njeni
plastini ukrasi bronzane ,igure an$ela, kameni plitki relje,i u donjim zonama
pilastara. L&ogorodica sa malim )ristomM3ljupkost, delikatnost, elegancija.
)orenco *iberti3 bio je vajar, zlatar, graditelj, slikar i pisac.*ealizam u modelaciji
ivo pokrenuti likova oznaava raskid sa ikonograa,kom 'emom i a,irmacija
renesansnog svatanja proetog smislom za prirodnost i lepotu.*adio je /rata za
krstionicu u ?irnci"izdeljena na =8 polja# uokvirena gotikim etvorolistovima,a
istona /rata izdeljena su na A9 polja.
12. *oti7ko slikarstvo u 8rancusko= (mini=ature--i=ar, #nore, 0isel, %raa iz
)imburga)
2a razliku od gotike aritekture i vajarstva, gotiko slikastvo nije imalo toliko
znaajnu ulogu kao u drugim periodima umetnosti. %enika slikanja u bojenom
staklu bila je usavr'ena u doba romanike, tako da je bojeno stkalo bilo sastavni
deo gotike aritekture od samog poetka. /itrai istu ornament, dekorativni
e,ekat i bili su omiljeni u srednjem veku ./itra je tenika bojenog stakla u doba
gotike primer crkva Sen 5eni, ukra'avali su visoke prozore gotiki crkava. Pa
kako su prozori postjalai sve vi'i vitra je bio najvanija grana u slikarstvu. %o su
sitni komadii stkla koji su sastaavljani po pretodno napravljenom crteu, a D(((
vek se predstavlja jo' i G2latno doba bojenog stakla; . 1eometrija i razmeravanje
gotiki graditelji, vajari, sliakri vitraamorali su unapred do detlaja da isplaniraju i
prouavaju svoje delo koje je bilo zasnovnano na sistemu geometrijski
odnosa..ajbolji primeri za to su vitrai Ktedrale u Cartru,prozori, rozeta,Sen
Capel Pariz.
-i=ar 3belenica ovog aritekte prikazuje brojne nacrte koji su sastavljeni od
geometrijske 'eme od mree krugova, trouglova a potom je taj apstraktni oblik
popunjen pojedinostima. (amo crt lava,kao i mnogobrojen 'eme za predstave
ljudi, ivotinja i aritekture.
(luminirani rukopisi3izvanredne minijature izra$ene radi linog uivanja i potrebe
kraljevske porodice i drugi ueni ljudikoji su imali sredstva da i nabave. %i
rukopisi su su proiza'li iz ,rancuski pisarnica, u poetku su to bili manastiri a
kasnije raionice. .a nekima od nji jasno se vidi uticaj vitraa,gde su isprepletani
krugovi, polukrugovi, drugi geometrijski oblici.Uglaana zlatna pozadina
iluminirane stranice ostavlja utisak kao vitra kroz koji prolazi svetlo.Poznogotiki
rukpisi i skulptura tako$e su prepuni rasko'no obra$enim ukrasim i detaljima.
#nore- iz Pariza izradio je minijature za !olitvenik ?ilpa (/ :epog.?igure su
vee, a relje,nost nagla'ena. (zgleda kao da ne stoje opu'teno jer stopalo
povijeno 'tri izvan stranice.5avid i 1olijat u donjem prizoru.
Gan 0isel 3,rancuski iluminator upravljao je radionicom u Parizu gde je imao i
mnogobrojne saradnike.-slobodio se gotike plone stilizacije, a teio ka
predstavljanu skulptorski trodimenzionalni ,igura.U malom privatnom
molitveniku iluminiranom u Parizu &lagovesti prikazane na desnoj, a izdaja )rista
na levoj.?ingrizaj3slikanje sa sivom bojom daje oblicima blagu plastinost, otkriva
prostornu dubinu .
%raa iz )inburga0ol. Gan i Aerman 3su bili ?lamanci koji su se nastanili u
?rancuskoj.U njiovim delim apostoji mnogo motiva i kompozicija koje su
pozajmljivali od veliki %oskanski majstora.!inijatura za brata ,rancuskog kralja.
?ebruarska minijatura3pria lisrsku priu o seoskom ivotu,Januarska minijatura3
grupni prizor u enterijeru sa vojvodom &erija.
15. *oti7ko slikarstvo u (tali=i (osnovne karakteristike)
1otika umetnost u (taliji bila je veoma osobena i razlikovala se od umetnosti
ostlog dela 4vrope. 1otika dostignua u (taliji su od velikog znaaja za kasniji
razvoj zapadne umetnosti. -d kraja D((( veka na 0peninskom poluostrvu dolazi
do izuzetnog razvoja slikarstva. -vo podruje ostalo je pod uticajem i dodirom
/izantije pa je zato zastupljeno slikarstvo na drvetu,mozaik i ,reska..ovi talas
/izantije pojavio se u D((( veku kada su zapadni /itezovi osvojili +arigrad. Sti
nastao u to vreme je 1rki manir koji je dominirao na 0peninskom poluostrvu do
kraja D((( veka. %ek kasnije se osete prodori gotike, a u slikarstvu iz tog
vizantijskog delovanja i grkog manira stvara se novi stil, koji e biti
karakteristian za ovo podneblje..ajznaajniji slikari tog vremena potekli su iz
umetnike radionice u ?irenci i Sijeni.Slike u 0siziju3oltarske slike posveene
svetoj Klari. Slikari se nisu trudili oko trodimenzionalnosti.
Slikarstvo je u velikoj mei kori'eno u svetovne ciljeve za ukra'avanje odaja u
zamkovima, kuama srednjeg plemstva i po gra$anskim domovima. Postojao je i
ekonomski razlog, jer je prekivnaje zidova ,reskama bilo je,tinije od
tapiserija.-miljene teme su bile ,antastine prie,prizori iz dvorskog ivota,
svetovne legende, vite'ki podvizi. Stil religioznog sliakrstva se odravao u
tapiseriji.
?resko sliakrstvo je tenika nano'enja boje na zidove kojom se dobija slika koja
je trajna i sjajna.Umetnik u vlanom malteru priprema crte, potom nanosi
pigment pome'an sa krenom vodom. %o su bole slike veliki dimenzija sa
verskim temama.
5ruge tipine crte gotikog slikarstva su ra$ene na drvenoj podlozi. (muni
gra$ani su poruivali male slike ili male oltare za privatne molitve,a sve'tenici za
crkve vei dimenzija. Ponekad su to bili oltari sa jednom tablom, a ponekad sa
vi'e sastavljeni delova "dipti dvokrilna ikona# ili tripti "trokrilna ikona#.Svaka
tabla bila je uokvirena prelomljenim lukom.7esto se primenjivali 'iljci, kule, cvetni
motivi koji su podseali na aritekturu.1otiko slikarstvo veliku panju obraa na
detalje, dok zanemaruje perspektivu. 2latna pozadina nagove'tava tajanstvenu
atmos,eru i istie druge boje. :ica ena su bila blaga, nena, pomalo stilizovana,
teei idealnom prototipu. !adone su imale 'iroke aljine koje su padale u
bogatim elegantnim izvijenim naborima.
1:. *oti7ko slikarstvo u (tali=i (8irenca i 4i=ena)
(talijansko slikarstvo je krenulo revolucionarnim razvojem. Srednjovekova (talija
je uvek ostla u dodiru sa /(zantijskom umetnosti.Slikarstvo na drvetu, mozaik,
zidno slikarstvo bili su razvijeni na tlu (talije u vremenu kada su prozori bojenog
stkala postal 1lavni vid slikarstva u ?rancuskoj, novi talas /izantijskog uticaja
preplavio je *omanike elemente koji su se zadrali u (talijanskom
slikarstvu..ovovizantijski stil "grki manir# pojavio se posle pada +arigrada u
ruke krsta'a. 1rki manir preovladava sve do kraja D((( veka. U tom razdoblju
(talijanski umetnici su privatili gotiku, ali upravo iz tog uzajamnog delovanja
novovizantijskog i gotikog stila stvoren je novo3revolucionarni stil iji je najvei
predstavnik Joto..ajznaajniji slikari iz tog vremena su potekli iz poznati
slikarski radionica u ?irenci ( Sijeni.
8irencaH U D((( veku gradska uprava je pozvala neke slikare u ?irencu, kako bi
obnovili slikarstvo u njiovoj sredini.Jedan od umetnika iz ?irence jeste i
9imabue ( njegovo poznato delo ;&ogorodica na prestolu<.%eio d ase oslobodi
'ema ( likove eleo da prikae neposrednije,u ivljim pokretima.%u su (
;*aspea<,katedrala u Pizi mozaik.Foto je tako$e ?irentinski slikar, prvenstveno
zidni slikar.5ela3radio je u crkvi u 0sizi, Jotova ;&ogorodica na prestolu< , radio je
( u Padovi i *imu.
4i=ena H +u7o ;i %uoninsen=a bio je Sijenski slikar,radio je i u ?irenci ( drugim
%oskanskim gradovima..jegova dela su N ;!ajesta<, ;!adona ?ranjevaca<,
;!adona *uelai<. 4imone $artin bio je Sijenski slikar radio je u 0siziju..jegova
dela su ;!aesta< ima nagla'en dramski akcenat,0izi ;Sv.!artina<, ;1vido *io da
?oljano<, ;&lagovesti<, 0vinjon3 scene iz &iblije" -plakivnje )rista, Put na 1olgotu
Q.#, 0i=etro )orenceti Sijenski slikar,njegovo poznato delo polipti za
&ogorodiinu crkvu u 0recu, tako$e je povezan ( sa radom u 0siziju, ;Strdanja<,
;Ulazak u Jerusalim<, ;*aspea<, ;*a$anje &ogorodice<, !mbroo )orenceti
Sijenski slikar,ali i u ?irenci gde se ulanio u slikarski ce.3njegova dela su
;5obra ( :o'a uprava<, ;&lagovesti<, ;Pejzai<.
1>. 9imabue ( $a;ona, !sizi, Raspee u 4anta ro7e)
Poznat ?irentinski sliakr je 7imabue.
.jegova slika I %ogoro;ica na prestolu I ili !adona namenjena je oltaru crkve
Santa %rinita u ?irenci. Kompozicija podsea na vizantijske ikone.&ogorodica sa
detetom sedi na prestolu izra$enim od drveta, sa obe strane su an$eli, a u
donjem delu su starozavetni proroci. Sjajna plava boja &ogorodiine aljine na
zlatnoj pozadini, ini je sredi'njom takom kompozicije.-n je teio da se oslobodi
'ema ( likove je teio da prikae neposrednije u ivljim pokretima.
.jegova dela su K ;*aspee< za crkvu Sv.5ominika u 0recu.
;*aspee< za crkvu Santa Kroe u ?irenci
5onja ( 1ornja crkva Sv. ?ranje u 0siziji
Katedrala u Pizi
IRaspeeJ za crkvu Santa Kroe u ?irenci, -bogaenje dramskog nadanua u
novim izraajnim elementim, novi oseajni senzibilitet. -'trim konturama boje
zamenjuje krajnju istananost svetlo3tamnog , svetlost koja gradi volumen.
5onja crkva Sv. ?ranje3.7imabue je naslikao I%ogoro;icuJ
1ornja crkva Sv. ?ranje3 ukrasio je transept ( svetili'te ( gornje zone broad.
Katedrala u Pizi Nmozaik po'tovanje tradicionalni naela, plastino modelovanje
( ,ina obrada draperije.
1?. +u7o ($aesta, $a;one- ;i revole, 8ran=evaca, Ru7elai)
5uo di &uoninsenja bio je Nsijenski slikar na njega je veliki uticaj imao vajar
Jovani Pizanokoji je radio na ukra'avnju katedrale u Sijeni. Prvi put se pominje
kada mu je plaeno da oslika A= sanduka za sudske spise arive sijenske
skup'tine. *adio je i u ?irenci i drugim toskanskim gradovima.-n je eleo da se
oslobodi /izantijski 'ema uz pomo grkog i rimskog klasinog nasle$a i
gotiki elemenata kako bi stvorio ive ljudske likove, pa je njegovo oblikovanje
likova znatno slobodnije. 5uo je vodio radionicu u Sijeni, a Sijena se uvek
nadmetala sa ?irncom, na razliitim poljima,vojnom, ekonomskom, kulturnom.
Sijena je uzela &ogorodicu za svoju za'titnicu i posvetila joj katedralu.%u vidimo
uticaj gotike aritekture iz ?rancuske.
I $a=estaJ- bila je proslava u Sijeni prilikom postavke 5uove ;!ajeste< u
katedrali. -n je bio izvor ponosa za gra$ane Sijene. Jeste slika veliki
razmera.&ogorodica sa deetom na prestolu obavijena modrom draperijom dosta
je meko prikazuje, tela, lice, ruke, trodimenzionalno prikazane, ali se vidi ( gotiki
uticaj po privlanoj prirodnosti ,igure, po pogledu razumevanja po kojima oni
komuniciraju.0ritektonski prostor uokviruje ,igure.
I%ogoro;ica sa ;etetom-$a;ona ;i revoleJ-znatno slobodnije oblikovnje
,igura, osea se neposrednost izme$u majke ( deteta. :ik &ogorodice ima nean
izraz. 5odao je svetlo ( ublaava konturu ( nagla'ava trodimnzionalnost. -be
,igure imaju zlatnu pozadinu.
I$a;ona 8ran=evacaJ3slika minijaturni dimenzija "&ogorodiin pla't pokriva
,igure koje klee# vidi se uticaj gotike po ritmu linija na dekorativnoj pozadini.
I$a;ona Ru7elaiJ Santa !arija .ovela ?irenca3 (ma te'ku ( razigranu draperiju
( akcntovane uskovitlane linije koje oznaavaju kraj &ogorodiinog pla'ta.
1@. Foto (!sizi, Rim, 0a;ova, 8irenca)
Joto je bio ?irentinski slikar, 'kolovao se kod 7imabuea.&io je prvenstveno zidni
slikar, sklon monumentalnim razmerama.Korenito je proistio i pojednostavio
kompozicije u kojima su ,igure veinom svedne na neopodne me$usobno
povezne u jasnu celinu i sme'tne u prvi plan slike. Svi oblici nose snanu
trodimenzionalnost. *adio je za naruioce iz najvi'i slojeva. Sa njim zapoinje
Lera slikarstvaM. Joto je radio u *imu gde je bilo dostupno prouavanje primera
antike i ranori'anske umetnosti.
!sizi3 crkva Sv. ?ranje gde je sa svojim uiteljem 7imabueom.Joto je radio
mnoge biblijedke scene, a pritom je izradio i ,reske o ivotu Sv.?ranje.Jotova
G&ogorodica na prestolu;3on prikazuje nebesku kraljicu sa detetom na prestolu
izme$u an$ela na zlatnoj pozadini i tamno3plavoj aljini privlai posmatrae, za
razliku od svog uitelja Joto svoje ,igure kupa u svetlosti.Joto izvodi prelaze od
svetlog ka tamnom.Pa ,igure izgledaju dosta trodimenzionalno. Sam presto
temelji se na italijanskoj aritekturi. -n zatvara &ogorodicu sa tri strane
odvajajui je od zlatne pozadine.Postojanje prostora potvr$uju ,igure koje se
preklapaju, koje stoje jedna uz drugu. *asko'ni ukrasi imaju posebno zanimljive
elemente.(luzionistika tekstura kamena koju je Joto koristio vrlo je razvijena kod
antiki slika.
0a;ova3 izraene su Jotove inovacije na planu svetlosti i prostora.U kapeli
0rena se nalazi veliki broj Jotovi slika.Joto i njegovi saradnici su oslikali itavu
kapelu od dna do vra u 8rsco tenici.Poluobliasti svod obojen je plavo bojom
sa zlatnim zvezdicama koje simboli'u nebo. .a zidovima su prikazane biblijske
scene uglavnom o )ristovom ivotu. Joto ima ve'tinu da savr'eno uskladi
kompoziciju.
Rim3:ateranska :o$a u *imu, papa bona,icije /((( progla'ava jubilarnu godinu,
baza %eodosijevog obeliska u +arigradu.
8irenca-tamo je bio imenovan za aritektu ,irentinske katedrale za koju je
projektovao zvonik. !adona za crkvu San Jor$o ala Kosta nain obrade
draperije prua oseaj volumioznosti.*aspee za crkvu Santa !arija .ovela.
2B. 4imone $artini ($aesta, !sizi- sv. $artin, *vi;o Ri7o, %lagovesti,
!vin=on)
Simone !artin je bio sijenski slikar.5uov je uenik koji je tako$e radio u 0siziji,
tako$e na njega je uticala ,rancuska gotika i dela Jovanija Pizana.Poznat je po
L!aestiM u gradskoj venici. Kada je boravio u .apulju radio je za kralja i tada
njegov stil poprima eleganciju koja se vidi u nenim bojama i valovitim
linijama..jegovo slikarstvo dolazi do punog sjaja i zrelosti u ciklusu ,resaka..a
slikama je nagla'en dramski akcenat.
K$aestaL Simonova oltarska slika pokazuje &lagovesti, a sa strane prikazuje
dvoje oltarski svetitelja na sjajnoj zlatnoj pozadini.&ogorodica sedi na prestolu
kako bi se povezala sa 5uovom L !ajestomM, prekrivena je slinom draperijom.
Scena je zatvorena unutar velikog okvira sa A= medaljona sa poprsjem )rista,
apostola, proroka crkveni otaca. Plastino su modelovane ,igure prekrivene
voluminoznom draperijom.
!sizi, 4v.$artina3 pria o svetitelju koji je iveo u doba Konstantina preneo je
atmos,eru poznog srednjeg veka.*adio je ,reske u 0siziju i crtee za vitarae.
*vi;o Ri7o ;a 8ol=ano3 u sredini slike je kapetan 1vido *io koji je odeven u
bogao gornju aljinu koj aje ukra'ena isto kao i ogrta njegovog konja.
%lagovesti3 tripti za katedralu u Sijeni, slika odi'e gotikim ukusom , liniju vodi
do krajni granicaekspresije i linije iskazuju lakou. Svedena pozadina li'ena je
aritektonski konstrukcija, slikani pod uvlai prostor.
!vin=on3 Polipti -rsini, -plakivanje )rista, snana ekspresija karakteristina je
upravo za veinu njegovi ostvarenja nastali u 0vinjonu. LPut na 1olgotuM3
,igure snano modelovane, povr'ine, drama, ivopisni detalji, intezivan kolorit.
21. 0i=etro )orenceti (!sizi, #ltar armeliana, Roen=e %ogoro;i7ino)
Pjetro :orenceti je bio Sijenski slikar. &oja i linija su izraene, dok se vidi i uticaj
Jota na volumenoznosti ,igure. Pjetro je povezan sa radom u 0siziji.
!sizi=a3 Polipti za &ogorodinu crkvu, &ogorodica i mali )aristos stalno
razmenjuju poglede 'to je motiv kojem e se Pjetro kasnije vraati.
5onja bazilika LStradanjeM3plastinost ,igura,MUlazak u JerusalimM, L*aspeeM
dramatika nagal'ena, LStradanjeM skidanje skrsta izraajna scena koja oblikuje
svetle ,igure na tamnoj pozadini.
#ltar armeliana3red koji po tradiciji vodi poreklo od proroka (lije. Predstavlja
iluziju dubine linijama perspektive poda.
LRaan=e %ogoro;iceL-tripti, aritektura naslikana na tom triptiu veoma je
dobro uskla$ena sa stvarnom aritekturom.Pjetro je imao velikog uspea u
stvaranju prostorne iluzije. Pjetro se na slici slui aritekturom da bi stvorio
zatvoren prostor u kojima e stajati njegove ,igure.
22. !mbroo )orenceti (+obra i )oa uprava, 4reten=e, %lagovesti, 0e=za<i)
0mbro$o :orenceti bio je Sijenski slikar, brat Pjetra :orencetija, a tako$e je bio
poznat i u ?irenci gde se ak i ulanio u slikarski ce. -n u svoja dela unosi
mnogo znanja klasine antike, literature, ,ilozo,ije. .a njegovim slikama rane ,aze
osea se veliki uticaj Jota u tenji prema plastinoj vrstini i krutom crteu koji
su mu sluili da de,ini'e strukturu oblika preciznom igrom snani linija.
4ksperimentisao je sa perspektivom po oseaju.
K+obra upravaL3 0mbro$ova idealna vizija grada i njegove okoline je ono 'to
nam daje uvid o nainu koji su gra$ani Sijene zami'ljali, svoju upravu i grad u
doba mira i blagostanja.:evo je grad kojim se dobro upravlja, lepi prizori, zgrade
koje se pruaju panoramom Sijene, katedrala, zvonik, trgovi i ulice ispunjeni
gra$anima,desno je otvoren pogled na Sijensku okolinu sa vinogradima, poljima,
breuljcima. Pre tri decenije su bile godine mira i ekonomske stabilnosti, a
etrdeseti godina D(/ veka i ?irencu i Sijenu je preplavio veliki broj nesrea.
.eprestani sukobi doveli su mnoge banke i trgovce do bankrota, nemiri su
vladali, glad, kuga koja je arala itavom 4vropom, a neki su to videli kao &oiju
kaznu.
K)oa upravaL 3 %iranski sud, rasklimatane zgrade oko trnice, gde se odvija
ubistvo i kra$e, okolina grada je uni'tena, une'teni usevi.
K4reten=eL3 oltrska pala za katedralu.Poploani pod, perspektiva, iluzija dubine,
osea se da je oltar na jo' veoj udaljenosti. 0mbro$o je bio zaokupljen radom
predstavljanja perspektive.(luzija perspektive prikazana iluzijom dubine.
K%lagovestiL3linije perspektive prostornog poda ovde se kreu ka jednoj taki a
njegov tok se zaustavlja apstraktnom zlatnom pozadinom.
0e=za<i3 pejza za ormane ili sanduke za knjige, L5vorac na obali jezeraM,
L1rad pokraj moraM.