PSIHOLOGIJA, 2004, Vol. 37 (1), str. 109-121 UDC 159.923.3.

072




UTICAJ OSOBINA LINOSTI I POZITIVNOG I
NEGATIVNOG FEED-BACKA NA PROCENU
SAMOEFIKASNOSTI


Sneana Smederevac
1

Filozofski fakultet, Novi Sad


Osnovni cilj istraivanja bio je utvrivanje relacija izmeu
samoefikasnosti, feedbeck-a i osobina linosti. U istraivanju je uestvovalo
114 studenata prve i tree godine psihologije Univerziteta u Novom Sadu.
U prvom delu istraivanja, studenti su popunili upitnik za procenu
osobina linosti NEO-PI-R (Costa and McCrae, 1992.). U drugom delu
istraivanja, ispitanici su dobili zadatak da konstruiu kratak merni
instrument. Pre i posle zadatka, kao i posle dobijenog feedback-a,
popunjavali su Upitnik za procenu samoefikasnosti (The Self-efficacy
Questionnaire, Terry, 1995) na tom zadatku. Feedback je bio kriterijum za
podelu ispitanika u tri grupe: prva grupa je dobila pozitivan feedback, druga
grupa negativan, a trea grupa nije dobila feedback.
Kriterijske varijable u MANCOVA (ponovljena merenja) bile su procena
uspenosti, tekoa i sposobnosti u sva tri nivoa merenja. Prediktorske
varijable bile su vrsta feedback-a i osobine linosti, kao kovarijeteti.
Rezultati pokazuju da je pre dobijenog feedbeck-a procena
samoefikasnoti zavisila od osobina linosti. Posle dobijenog fidbeka, procena
samoefikasnosti zavisila je od vrste dobijenog feedbeck-a. Dobijeni rezultati
ukazuju da na procenu samoefikasnosti vaan uticaj ostvaruju i osobine
linosti i karakteristike spoljanje situacije.

Kljune rei: osobine linosti, samoefikasnost, feedback




1
Adresa autora: savina@NSpoint.net
Sneana Smederevac


110

UVOD


ezdesetih godina prolog veka u psihologiji linosti poeo je sukob izmeu
nomotetski orijentisanih psihologa, koji se bave individualnim razlikama, sa
implicitnom pretpostavkom o postojanju stabilnih, trajnih struktura u individui i
situacionistiki orijentisanih psihologa, koji smatraju da promene u okruenju i
spoljanjim uslovima modifikuju ljudsko ponaanje. Ova debata poznata je kao
linost-situacija kontraverza i pokrenuta je snanim napadom Voltera Miela
(Mischel,1968 prema Winter and Barenbaum, 1999), koji je kritikovao tradiconalne
teorije linosti zbog njihove percepcije ljudskog ponaanja kao nepromenljivog u
vremenu i situacijama. On je smatrao da promene u spoljanjem okruenju dovode
do ponaanja specifinog za odreene uslove. Svaka spoljanja situcija utie
nezavisno na individualno ponaanje. Kritiku koncepta crta Miel je usmerio na
nedostatke dokaza za konzistenciju ponaanja u razliitim situacijama. Tokom
ezdesetih i sedamdesetih godina, crte linosti su naglo izgubile popularnost u
centru panje bili su samo ponaanje i reakcije.
Ranih osamdesetih, pojavom kognitivista, radikalni bihejviorizam pao je sa
svog pijedastala. Kognitivni naunici proklamovali su da u ljudskoj svesti postoji
neto vie osim stimulusa i reakcije (Brewin, 1988). Istovremeno, brojni istraivai
(Borkenau & Ostendorf, 1998) pruili su dokaze koji idu u odbranu teorije crta. Oni
su doli do zakljuka da je jedan od razloga za nedostatak dokaza za konzistenciju i
stabilnost crta sam kvalitet sprovedenih istraivanja. Naime, u dobro voenim
istraivanjima pojavljuju se dokazi koji podravaju stabilnost crta linosti. Drugi
razlog su neadekvatni uzorci ponaanja. Kada se adekvatan izbor ponaanja ispituje
u brojnim situacijama, poveava se pouzdanost merenja i pronalaze dokazi za
konzistenciju (Epstein, 1982, prema Pervin, 1989). Sa druge strane, mnoga
ponaanja naizgled se razlikuju, a mogu imati istu osnovu, te se konzistencija takvog
ponaanja ne prepoznaje. Neki ljudi ispoljavaju veu konzistenciju u ponaanju, ali,
konzistencija u velikoj meri zavisi i od prirode situacije u kojoj se ponaanje
ispoljava.
Implicitna pretpostavka ovog istraivanja bila je da osobine linosti imaju
vanu ulogu u ponaanju individue. Kao referentni okvir posluila je Bandurina
(Bandura, 1998) socijalno kognitivna teorija, odnosno koncept samoefikasnosti. U
socijalno kognitivnoj teoriji naglasak se stavlja na kognitivni razvoj oekivanja u
vezi sa rezultatima razliitih aktivnosti, kao i na razvoj pravila i standarda za
ponaanje. Odreeno ponaanje odrava se pomou oekivanja ili anticipiranja
posledica. Ponaanje nije regulisano samo spoljanjim potkrepljenjem, nego i
procesom samopotkrepljenja, pomou kog osoba nagrauje sebe za postizanje
standarda koje je postavila. Ostvarivanje tih standarda slui kao motivacija za
ponaanje. U pitanju je anticipacija zadovoljstva zbog eljenih posledica i
nezadovoljstva zbog neeljenih, koje u sutini predstavljaju potkrepljenje ovekovih
napora. Standardi ponaanja i anticipirane posledice na taj nain predstavljaju
objanjenje za ponaanje koje je usmereno ka odredenom cilju.
Uticaj osobina linosti i pozitivnog i negativnog feed-backa na procenu samoefikasnosti


111
Naglasak na razvoju stanadrada za samopotkrepljenje i na kognitivnim
procesima od najvee je vanosti za socijalno kognitivne teorije. Kroz razvoj takvih
kognitivnih mehanizama ljudi nisu samo sposobni da steknu ili ispolje izvesnu
kontrolu nad svojim ivotom, nego su sposobni da postavljaju planove i ciljeve za
budunost. Drugim reima, ljudi mogu menjati spoljanje mogunosti. Kapaciteti za
anticipiranje budunosti, standardi ponaanja, iskustvo zadovoljstva sobom i
samokriticizam vani su za angaovanje u duem vremenskom periodu.
Tokom razmatranja aktivnosti i njenog preduzimanja, ljudi prave procene koje
se odnose na njihovu sposobnost da izvre razliite traene zadatke. Na te procene
samoefikasnosti utiu misli (To je ono to bi trebalo da uradim nasuprot: Ja
nikada to neu uspeti. ta e ljudi misliti o meni?), emocije (radost naspram
anksioznosti, depresije) i aktivnosti (vee zalaganje nasuprot inhibiciji). Osoba
kreira standarde i ciljeve i pravi procene koje se zasnivaju na sposobnosti izvodenja
odredenog zadatka neophodnog za postizanje cilja. Iako su pod uticajem situacija,
ljudi su aktivni zato to postavljaju ciljeve, prave procene samoefikasnosti i vre
samoevaluaciju.
Bandura primenjuje mikroanalituku strategiju istraivanja. Prema toj
strategiji, detaljne mere opaene samoefikasnosti sprovode se pre odreenog
ponaanja u specifinoj situaciji. Ta strategija odraava stav da procene
samoefikasnosti zavise od specifinosti situacije i ne predstavlja optu dispoziciju
koja moe biti merena sveobuhvatnim upitnikom linosti. Procena samoefikasnosti
odnosi se na opaanje vlastite sposobnosti da se izvedu odreene aktivnosti, a ne na
sposobnost kontrole posledica ili potkrepljenja. Generalno, postoji odnos izmeu
odreenog ponaanja i posledica. Meutim, to nije uvek sluaj. Bandura sugerie da
procena samoefikasnosti operie kao kritini kognitivni medijator akcije.
Jedan od motiva za sprovoenje ovog istraivanja bila je elja da se testira
samouverena Bandurina pretpostavka o malom ili nikakvom znaaju koji osobine
linosti imaju u kreiranju odreenog ponaanja. Da li je samoevaluacija, u ovom
sluaju procena vlastite efikasnosti za sprovoenje i nakon sprovoenja odreenog
zadatka, pod uticajem spoljanjih okolnosti ili stabilnih, trajnih struktura, kao to su
dimenzije linosti.
Referentni okvir za procenu osobina linosti predstavljao je petofaktorski
model (McCreae and Costa, 1997). Autori modela pretpostavljaju da su pet velikih
dimenzija linosti odraz univerzalne ljudske prirode, a ne kulturalne konstrukcije
(McCRae and Costa, 1997; McCrae et al., 1998). U pitanju su Neuroticizam i
Ekstraverzija, kao dimenzije koje se prepoznaju u svim istraivanjiam, nezavisno od
poetne paradigme, kojima su pridruene Otvorenost ka iskustvu, Savesnost i
Prijatnost.
Strategija primenjena u istraivanju prilagoena je ovim osnovnim
pretpostavkama. Naime, u isti kontekst stavljeni su i dimenzije linosti, za koje se
pretpostavlja da imaju trajniji uticaj na ponaanje, stavove i samoevaluaciju
individue i determinante situacije, u vidu jasnog cilja i feedback-a.


Sneana Smederevac


112
METOD


Uzorak


U istraivanju je uestvovalo 114 studenata prve i tree godine psihologije.
Istraivanje je sprovedeno u dve faze i primenjeni instrumenti su se podudarali kod
100 ispitanika, te su nekompletni podaci 14 ispitanika izbaeni iz analize. U
poslednjoj fazi ispitivanja, subjekti su podeljeni u tri grupe, sluajnim izborom, ime
je obezbeena ujednaenost grupa u pogledu poetnog nivoa samoefikasnosti, kao
jedne od kriterijskih varijabli, kao i u pogledu osobina linosti, kao relevantnih
prediktorskih varijabli.


Postupak


Istraivanje je sprovedeno tokom novembra i decemra 2003. godine, na
Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Sastojalo se iz dve faze. U prvoj fazi
ispitanici su popunjavali upitnik za procenu osobina linosti. Posle nekoliko dana,
isti ispitanici uestvovali su u drugoj fazi, u kojoj je sprovedeno eksperimentalno
istraivanje.
Dobili su zadatak da naprave skalu za procenu samopotovanja, koja bi trebalo
da se sastoji od najmanje deset ajtema. Vreme im je bilo ogranieno na petnaest
minuta. Neposredno pre nego to su pristupili zadatku, popunili su upitnik za
procenu vlastite efikasnosti prilikom sastavljanja skale.
Nakon to su zavrili zadatak, popunili su upitnik za procenu vlastite
efikasnosti prilikom sastavljanja skale.
U treoj fazi eksperimenta, usledio je feedback od strane nastavnika. Tom
prilikom ispitanici su podeljeni u grupe, po principu sluajnog izbora. Primenjen je
ustaljen redosled za pruanje : 1. grupa pozitivan feedback; 2. grupa negativan
feedback, 3. grupa bez . Redosled je randomiziran (1,2,3; 2,1,3; 3,2,1; 2,3,1,
1,3,2). Pozitivan feedback svakom ispitaniku pruan je na identian nain: Kolega
(koleginice), odlino ste ovo uradili. Negativan feedback takoe je pruan svakom
ispitaniku selekcionisanom u 2.grupu na identian nain: Kolega (koleginice),
mislim da ste pogreili predmet merenja. Ovi ajtemi ne odnose se na
samopotovanje. Moraete ponovo raditi zadatak.. Pripadnicima tree grupe nije
reeno nita nakon itanja ajtema koje su sastavljali.
Nakon dobijanja , ponovo su pristupili popunjavanju upitnika za procenu
vlastite efikasnosti prilikom sastavljanja skale. Pored ovoga, dobili su i nekoliko
pitanja usmerenih na evaluaciju (u kojoj meri se slau sa njim i da li smatraju da je
procena od strane nastavnika bila adekvatna).
Na kraju, ispitanicima je saopten cilj istraivanja i objanjen ceo postupak.
Uticaj osobina linosti i pozitivnog i negativnog feed-backa na procenu samoefikasnosti


113
Instrumenti


U istraivanju je primenjen upitnik za procenu osobina linosti NEO-PI-R
(Costa and McCrae, 1992) Sastoji se od 240 tvrdnji, pored kojih se nalazi
petostepena Likertova skala sa ponuenim odgovorima. Upitnik se sastoji od 30
subskala. Po est subskala opisuje svaku od pet velikih dimenzija linosti:
Neuroticizam, Ekstraverzija, Otvorenost, Savesnost i Prijatnost. Neuroticizam je
opisana subskalama Anksioznost, Hostilnost, Depresivnost, Samousredsreenost,
Impulsivnost i Vulnerabilnost. Ekstarverzija je opisana subskalama Toplina,
Gregarnost, Aktivitet, Aktivitet, Traenje uzbuenja i Pozitivne emocije. Otvorenost
ka iskustvu opisana je subskslama Fantazija, Estetika, Oseanja, Akcije i Vrednosti.
Savesnost je opisana subskalama Kompetencija, Red, Dunost, Tenja ka
postignuu Samodisciplina i Promiljenost. Prijatnost je opisana subskalama
Poverenje, Iskrenost, Altruizam, Popustljivost, Skromnost i Blagost.Za analizu
podataka u ovom sitraivanju, korieni su faktorski skorovi 30 subskla upitnika,
ekstrahovanih metodom prve glaven komponente.
U eksperimentalnom delu istraivanja primenjivan je upitnik za procenu
samoefikasnosti (Self-efficacy questionnaire, Terry, 1995). Ispitanik procenjuje
uspenost, vlastite sposobnosti i tekoe u suoavanju sa odreenom situacijom. Na
pitanja odgovara zaokruivanjem odgovora na petostepenoj Likertovoj skali. Za
analizu podataka korieni su faktorski skorovi ove tri dimenzije samoefikasnosti.
Evaluacija feedback-a od strane nastavnika vrena je pomou pitanja
kreiranih za potrebe ovog istraivanja: U kojoj meri smatrate da je procena od
strane nastavnika bila adekvatna? i U kojoj meri se slaete sa tom procenom?
Pored pitanja takoe je bila petostepena Likertova skala za odgovore. Ova dva
pitanja faktorizovana su metodom prve glavne komponente i u analizu ukljuena u
vidu faktorskog skora.


REZULTATI


U cilju testiranja modela primenjen je postupak Multivarijatne analize
kovarijasi (ponovljena merenja). Kriterijske varijable u analizi bile su tri mere
samoefikasnosti: procena uspenosti, tekoa i sposobnosti. Ove tri dimenzije
samoefikasnosti ispitivane su pre i posle uraenog zadatka, kao i posle dobijenog
feedback-a, tako da ine faktor koji se sastoji od tri dimenzije u tri nivoa merenja.
Prediktorska varijabla je varijabla koja proizilazi iz eksperimentalne manipulacije.
U pitanju je pripadnost jednoj od tri grupe, formirane na osnovu dobijenog
feedback-a. Osobine linosti u analizu su ukljuene kao kovarijeteti, zajedno sa
procenom dobijenog feedback-a.

Sneana Smederevac


114
Tabela 1: Testiranje ukupnog modela

Efekat Wilks' Lambda F p
Merenje .999 .026 .974
Merenje x Grupa .680 6.91 .000
Samoefikasnost .999 .031 .970
Samoefikasnost x Grupa .834 3.09 .018
Merenje x Samoefikasnost x Grupa .917 .700 .691


Testiranjem modela u celini (tabela 1) dobijeni su rezultati koji ukazuju na to
da se znaajni efekti ostvaruju jedino u interakciji nivoa merenja i grupiue
varijable, kao i u interakciji procene samoefikasnosti i grupiue varijable. U
kontekstu ovog istraivanja, u kom su ispitanici podeljeni u grupe neposredno pre
treeg nivoa mernja, ovi rezultati su znaajni. Oni na prvom mestu idu u prilog
pretpostavci da do promene u proceni samoefikasnosti nije dolo sve do treeg nivoa
merenja, odnosno, nakon dobijenog feedback-a. Na taj nain potvrena je i
pretpostvaka o ujednaenosti ispitanika u pogledu poetnog nivoa procenjene
samoefikasnosti.
Nakon toga uraeni su testovi kontrastiranja. Postoji nekoliko mogunosti, a
samim tim i kriterijuma za multipla poreenja. U ovom istraivanju izabran je
efeov test, koji se moe okarakterisati kao konzervativniji u odnosu na ostale
steove (Newman-Keuls ili Duncan test).

Tabela2: efeov test


Zavisne
varijable

(I)
GRUPA

(J)
GRUPA
Mean
Difference
(I-J)
Standardna
greka

p

poz. fb neg. fb 1.01015 .217 .000
bez fb .27068 .227 .495
neg. fb poz. fb -1.01015 .217 .000
bez fb -.73947 .224 .006
bez fb poz. fb -.27068 .227 .495
procena
uspenosti posle
feedback-a





neg. fb .73947 .224 .006
poz. fb neg. fb .69802 .229 .012
bez fb .11754 .240 .887
neg. fb poz. fb -.69802 .229 .012
bez fb -.58048 .237 .055
bez fb poz. fb -.11754 .240 .887
procena tekoa
posle feedback-a




neg. fb .58048 .237 .055

Uticaj osobina linosti i pozitivnog i negativnog feed-backa na procenu samoefikasnosti


115
Znaajni efekti dobijeni su samo na dve kriterijske varijable (tabela 2). U
pitanju su varijable sa treeg nivoa merenja. Dakle, znaajne promene u proceni
samoefikasnosti nisu se javile u prva dva nivoa merenja. Promena se javlja nakon
dobijanja feedback-a i to na dve dimenzije samoefikasnosti - proceni uspenosti i
teine zadatka. Procena vlastitih sposobnosti za obavljanje zadatka nije dovedena u
pitanje.
U proceni uspenosti nakon dobijenog feedback-a razlikuju se grupa koja je
dobila pozitivan i grupa koja je dobila negativan feedback. Grupa sa pozitivnim
feedbackom procenjuje se znaajno uspenijom u odnosu na grupu sa negativnim
feedbackom.
Grupa sa negativnim feedbackom znaajno se razlikuje i od grupe bez
feedback-a. Ispitanici koji nisu dobili feedback po svojim rezultatima blii su grupi
sa pozitivnim feedback-om, od kojih se ne razlikuju znaajno u proceni uspenosti.
Slina situacija javlja se i prilikom procene tekoa u suoavanju sa zadatkom.
Ispitanici koji su dobili negativan feedback procenjivali su zadatak teim i u odnosu
na ispitanike sa pozitivnim feedbackom i u odnosu na ispitanike bez feedback-a.
Prediktorske varijable iz prostora linosti ostvarile su znaajan efekat na jednoj
dimenziji procene samoefikasnoti u prvom nivou merenja, odnosno pre obavljanja
zadatka, kao i na sve tri dimenzije procene samoefikasnosti posle obavljenog
zadatka. Prediktorske varijable iz prostora linosti nisu ostvarile efekat na
dimenzijama procene samoefikasnosti posle dobijenog feedback-a.

Tabela3 : Znaajni kovarijeteti za kriterijum procena tekoa pre zadatka

R = .6678; R
2
= .4460; F (31.66) = 1.7145; p = .033
Kovarijetet B-weight Standardna
greka
beta t (66) p
Gregarnost -.376277 .152500 -.373425 -2.46739 .016212
Traenje
uzbuenja
.305743 .148252 .306926 2.06232 .043117
Pozitivne
emocije
-.326846 .146817 -.328788 -2.22621 .029419
Akcija -.279526 .136793 -.279861 -2.04343 .045005
Iskrenost .320380 .116488 .317044 2.75031 .007675

Sneana Smederevac


116
Od ukupno 31 prediktorske varijable, statistiki znaajne veze sa kriterijum
procena tekoa pre zadatka ostvaruje pet (tabela 3). Povezanost varijabli prediktora
i kriterijske varijable, odnosno koeficijent multiple korelacije iznosti 0,6678, to
objanjava oko 45% zajednikog varijabiliteta. Tri dimenzije linosti koje se
pojavljuju kao znaajni kovarijeteti za procenu tekoa u suoavanju sa predstojeim
zadatkom nalaze se u domenu Ekstraverzije. U pitanju su gregarnost, traenje
uzbuenja i pozitivne emocije. Akcija, kao znaajan prediktor, nalazi se u domenu
Otvorenosti ka iskustvu, a iskrenost u domenu Prijatnosti. Drutvene i drueljubive
osobe, osobe koje su paljive u ispoljavaju pozitivne emocije prema drugima i
realitetu, kao i osobe koje preferiraju razliitosti sklonije su da zadatak sa kojim se
suoavaju procenjuju kao tei. Sa druge strane, manje tekoa u suoavanju sa
zadatkom predviaju iskrene osobe, kao i osobe koje tragaju za uzbuenjima, za
koje ova situacija predstavlja jedno iskustvo vie.


Tabela 4: Znaajni kovarijeteti za kriterijum procena uspenosti posle zadatka

R = .6617 R
2
= . 4378 F (31.66) = 1.6584 p = .043
Kovarijetet B-weight Standardna
greka
beta t (66) p
Anksioznost -.419092 .197064 -.419811 -2.12667 .037190
Disciplina .399284 .161237 .393403 2.47637 .015844

Dva prediktora ostvaruju znaajne efekte u odnosu na procenu uspenosti posle
uraenog zadatka (tabela 4). Koeficijent multiple korelacije izmeu 31 varijable
prediktora i ove kriterijske varijable iznosti 0.6617, to objanjava oko 44%
zajednikog varijabiliteta. Znaajen veze ostvaruje anksioznost, iz domena
Neuroticizam i disciplina, iz domena Savesnost. Anksiozni subjekti procenjuju se
manje uspenim nakon uraenog zadatka. Sa druge strane, ispitanici koji imaju
visok stepen samodicipline procenjuju sebe uspenijim.

Tabela 5: Znaajni kovarijeteti za kriterijum procena tekoa posle zadatka

R = .6617 R
2
= .4378 F (31.66) = 1.6584 p = .033
Kovarijetet B-weight Standardna
greka
beta t (66) p
Pozitivne
emocije
-.282113 .145535 -.286257 -1.93846 .056845
Akcija -.346182 .135598 -.349610 -2.55301 .012999

Koeficijent multiple korelacije izmeu varijbali prediktora i procene tekoa
posle zadatka iznosi 0,6617, to objanjava oko 45% zajednikog varijabiliteta
Uticaj osobina linosti i pozitivnog i negativnog feed-backa na procenu samoefikasnosti


117
(tabela 5). Kao i pre zadatka, osobe sa izraenim pozitivnim emocijama i
preferiranjem razliitosti procenjuju da su imali vie potekoa.

Tabela 6: Znaajni kovarijeteti za kriterijum procena sposobnosti posle zadatka

R = . 6607 R
2
= . 4366 F (31.66) = 1.6500 p = .044
Kovarijetet B-weight Standardna
greka
beta t (66) p
Dunost -.360485 .177383 -.359862 -2.03224 .046157
Procena .368046 .118095 .354666 3.11653 .002709

Koeficijent multiplekorelacije izmeu procene sposobnosti posle zadatka i
varijabli prediktora iznosi 0,6607, to objanjava oko 44% zajendikog varijabiliteta.
Sa procenom sposobnosti za izvrenje zadatka, u drugom nivou merenja, odnosno
posle sastavljanja skale, znaajne efekte ostvaruje osobina dunost, iz domena
Savesnosti. Osobe koje su svesne svojih dunosti i koje su pouzdane procenjivale su
se manje kompetentnim za izvravanje ovog zadatka. Sa druge strane, znaajnim se
pokazao i prediktor ije znaenje stupa na snagu u treem nivou merenja, odnosno,
posle feedback-a. U pitanju je procena od strane ispitanika.


DISKUSIJA


Sloenost nacrta istraivanja namee potrebu da se, pre diskusije, sumiraju
osnovni rezultati. Ispitanici su procenjivali vlastitu efikasnost pre i posle zadatka i
posle dobijenog feedback-a, koji je posluio kao kriterijum za grupiuu varijablu. U
prvom nivou merenja ne postoji znaajna razlika izmeu grupa ispitanika u odnosu
na procenu samoefikasnosti. Meutim, njihova procena samoefikasnosti povezana je
sa ispitivanim osobinama linosti. U drugom nivou merenja takoe ne postoji
znaajna razlika izmeu grupa ispitanika u odnosu na procenu samoefikasnosti, ali
postoji znaajna povezanost izmeu pojedinih aspekata samoefikansosti i osobina
linosti. U treem nivou merenja, posle feedback-a, procena samoefikasnosti nije
povezana sa osobinama linosti, nego sa dobijenim feedback-om.
Drutvene i radoznale individue procenjivale su vei stepen tekoa u
suoavanju sa zadatkom pred kojim su se nale. Ovaj rezultat prua dodatni pogled
na dimenziju ekstraverzije. Mogue je da ova osobina linosti prua znaajnu
osnovu za samoevaluaciju. Moe se pretpostaviti da su ekstraverti zadatak
procenjivali kao tei usled potrebe da angauju procese kao to su aktivna panja i
usredsreenost, to za njih moe predstavljati napor. Dimenzija akcija nalazi se,
prema pretpostavkama modela, u domenu Otvorenosti ka iskustvu, a znaajne
kovarijacije sa kriterijumom mogue je ssu posledica . Manje tekoa u suoavanju
sa zadatkom predviaju osobe koje su sklone da tragaju za uzbuenjima i kod kojih
Sneana Smederevac


118
situacija obavljanja novog zadatka zadovoljava potrebu za radoznalou. Njima se
pridruuju i one iskrene i otvorene osobe, koje nastupaju sa puno poverenja, a
verovatno i naivnosti.
Nakon obavljenog zadatka usledio je proces samoevaluacije. On zahteva
angaovanje kapaciteta individue za introspekciju i samokriticizam. Osobe sa
visokim stepenom anksioznosti sklonije su da se procenjuju manje uspene posle
obavljenog zadatka. Ovaj (logian) rezultat odraz je onih osobina koje anksiozni
subjekti inae ispoljavaju. Na prvom mestu su sklonost ka brigama i strah da neto
ne krene pogreno. Nasuprot tome, samodisciplinovani ispitanici, koji ispoljavaju
jaku usmerenost na izvravanje zadataka, procenjuju sebe kao uspenije. U pitanju
je osobina iz domena Savesnosti, koja ukazuje na snanu orijentaciju ka postignuu,
koja je verovatno praena i pozitivnom samoevaluacijom.
Osobe koje su pre zadatka predviale vei stepen tekoa, procenjivale su i
nakon zadatka da je bio tei. Jadnim ekstravertima oigledno nije prijala situacija
usresreivanja na jasno definisan zadatak.
Meutim, jo jedna dimenzija iz domena Savesnosti predstavlja znaajan
prediktor evaluacije vlastitih sposobnosti nakon izvrenog zadatka. U pitanju je
osobina dunost. Zanimljivo je da su osobe koje imaju razvijen oseaj za obaveze
sklone da vlastite sposobnosti procenjuju kao nedovoljne za izvravanje zadatka.
Mogue je da se ova osobina javlja kod savesnih, preterano adaptiranih individua,
koje imaju jak oseaj dunosti, ali ispoljavaju nesiguran stav prema vlastitim
sposobnostima. Sa procenom sposobnosti posle izvrenog zadatka znaajne veze
pokazuje i procena feedback-a od strane ispitanika. Znaenje ove povezanosti nije
do kraja jasno, ali se moe pretpostaviti da su se osobe koje imaju visoko miljenje o
vlastitim sposobnostima neophodnim za izvrenje zadatka u veoj meri slagale sa
feedback-om, smatrajui da je on adekvatan i opravdan.
Visoke multiple korelacije ukazuju na relativno veliki procenat zajednikog
varijabiliteta izmeu osobina linosti i procene samoefikasnosti. Meutim, ovim
rezultatima moe se uputititi primedba da je relativno mali broj prediktora iz
prostora linosti ostvario znaajne veze sa samoevaluacijom, odnosno, procenom
samoefikasnosti. Jedan od razloga moe biti i kontekst u kom je nastao petofaktorski
model linosti. Naime, u okviru istraivanja koja su podrala leksiku hipotezu
(Waller, 1999) prisutna je tendencija ka izbacivanju velikog broja evaluativnih
termina koji opisuju linost, a kodirani su u ljudskom jeziku i usmeravanja panje
iskljuivo na stabilne i trajne osobine, iz prve kategorije Olporta i Odberta (Waller,
1999). Mogue je da je sistematsko zanemarivanje evaluativnih termina pruilo
iskrivljen pogled na osnovnu strukturu linosti. No, ove pretpostavke svakako ne
mogu biti potvrene u istraivanju ovakvog dizajna, niti je to bio cilj.
Feedback dobijen od strane nastavnika predstavlja oiglednu snanu spoljanju
situaciju, nakon koje individualne razlike prestaju da igraju veliku ulogu i
samoevaluacija poinje da se odvija u skladu sa evaluacijom spoljanjeg autoriteta.
Da li bi situacija bila slina i u sluaju da je feedback pruala osoba koja nije jasno
povezana sa hijerarhijskim ustrojstvom obrazovnog sistema? Na primer, kako bi
reagovali ispitanici da im je feedback pruao neko od starijih studenata? Meutim, u
razmatranju uticaja spoljanje situacije na ponaanje i samoevaluaciju neophodno je
osvrnuti se na jo jedno istraivanje u kom su dobijeni slini rezultati. Naime, u
Uticaj osobina linosti i pozitivnog i negativnog feed-backa na procenu samoefikasnosti


119
jednom od prethodnih eksperimenata (Smederevac i sar., 2003) cilj je bio testiranje
hipoteze da e ispitanici, kada se suoe sa mogunou biranja hendikepa u situaciji
potencijalnog neuspeha, izbor vriti i na osnovu realne pretnje neuspeha i u skladu
sa ispitivanim osobinama linosti. Rezultati su pokazali da su u predikciji
samohendikeprijajuih strategija znaajniju ulogu imale varijable koje proizilaze iz
eksperimentalne manipulacije (uslovi testiranja i teina zadataka), u odnosu na
znaajne varijable iz prostora linosti (Smederevac i sar., 2003).
Ovi rezultati imaju znaajne implikacije za razumevanje odnosa linosti i
situacija. Verovatno je da je u situacijama koje nemaju eksplicitno evaluativni
karakter individua rukovoena stabilnim obrascima ponaanja. Spoljanja evaluacija
je, u ovom istraivanju, pokazala vei znaaj za stav prema vlastitoj uspenosti i
tekoama, nego osobine linosti. Meutim, spoljanja evaluacija nije se pokazala
znaajnom za stav prema vlastitim sposobnostima. Rezultati pokazuju da su posle
ispitanici razvili kognitivnu strategiju u vidu prihvatanja neuspeha, ali pravdanja
neuspeha stavom da je zadatak bio teak i da nije povezan sa njihovim bazinim
sposobnostima.
Bandurin (Bandura, 1999) stav u kom dimenzije linosti nemaju ulogu u
ponaanju u odreenom kontekstu ovim rezultatima je doveden u pitanje. Naime,
osobine linosti imaju znaaj sa samoevaluaciju sve do trenutka kada se osoba suoi
sa snanim spoljanjim feedbackom. Veina Bandurinih eksperimenata (Bandura,
1999) podrazumevala je variranje prisustva cilja i feedback-a u odreivanju nivoa
samoefikasnosti, te je mogue da je sistematsko zanemarivanje stabilnih inilaca
linosti u njegovim istraivanjima upravo dovelo do razvijanja tako eksplicitno
negativistikog stava prema crtama linosti.
Mogue je da je adekvatna paradigma u ispitivanju odnosa linosti i situacija u
odreivanju ponaanja ona koja ispituje relativan doprinos i situacija i individualnih
razlika varijasni ponaanja. Iako slinu poziciju zastupaju predstavnici
interakcionistikog pristupa, oni u sutini zastupaju stav da bi model crta trebalo
napustiti (Pervin, 1989). Osnovni nedostaci dosadanjih istraivanja usmerenenih na
ispitivanje odnosa osobina i sutuacija ogledaju se u injenici da su veoma retka, ali i
koncipirana u cilju potvrivanja jedne ili druge perspektive, uz a priori odbacivanje
dobrih, a naglaavanje loih strana suprotstavljenog pristupa. Istraivai izgleda
zanemaruju jedno od osnovnih pravila, koje namee jednostavna logika, da je
predmet kritike neophodno prethodno dobro upoznati. Retko se u literaturi koja nije
udbenikog tipa moe sresti podatak da je Katel razvio formulu za predikciju
ponaanja, u koju su ukljuene izvorne osobine, odnosno osobine temperamenta,
sposobnosti, ergova i metaergova, ali i situacioni i prolazni faktori.

P = S1jT1i+S2jT2I+ +SNjTNi

(Gde je P= predvieno ponaanje, T= svaka prediktivna crta , T1= prva crta,
S= situacioni indeks)

Sneana Smederevac


120
Kritiari su iz konteksta psihologije individualnih razlika u prvi plan izvukli
one karakteristike teorija, koje su se pokazale zgodnim za kritiku.
Pridruivi se mnogima koji su branili teorije crta, Hans Ajzenk je istakao: "Ja
smatram da je ova debata nerealna. Vi ne moete suprotstaviti linost i situaciju ni u
jednom znaajnom smislu, ili ispitivati ta je znaajnije, zato to je jasno da e osoba
uvek biti u situaciji, a relativna vanost linih i situacionih faktora zavisi od prirode
situacije, odabira ljudi, i posebno od izbora merenih crta linosti. Ni jednom fiziaru
ne biste uputili tako budalasto pitanje kao to je: ta je vanije prilikom otapanja
materije - situacija (toplota) ili priroda materije!" (Eysenck, Personal
communication, August 7, 1978, prema Pervin, 1989, str. 320).


LITERATURA


Bandura, A. (1999). Social cognitive theory of personality. In: L.A. Pervin and O.P.
John (Eds.). Handbook of personality: theory and research. New York, The
Guilford Press.
Borkenau, P., Ostendorf, F. (1988). The Big Five as states: How useful is the Five-
Factor Model to describe intraindividual variations over time? Journal of
Research in Personality, 32, 202 221.
Brewin, C.R. (1988). Cognitive foundation of clinical psychology. Hove, Lawrence
Erlbaum Ass.
Costa, P.T., McCreae, R.R. (1992). NEO-PI-R. Professional manual. Psychological
assessment resources, Inc.
McCrae, R.R., Costa, P.T. (1997). Personality trait structure as a human universal.
American Psychologist, 52, 509 516.
McCrae, R.R., Costa, P.Z., Pilar,G.H., Rolland, J.P., Parker, W.D. (1998). Cross-
cultural assessment of the Five-factor Model. Journal of Cross-Cultural
Psychology, 29, 171 188.
Pervin, L.A. (1989). Personality: theory and research. New York, Wiley
Smederevac, S., Novovi, Z., Milin, P., Janii, B., Paji, D., Biro, M. (2003).
Tendency to self-handicapping in the situation of expected failure. Psihologija,
36, 39 58.
Terry, D. J., & OLeary, J. E. (1995). The theory of planned behaviour: The effects
of perceived behavioural control and self-efficacy. British Journal of Social
Psychology, 34, 199-220
Waller, N.S. (1999). Evaluating the structure personality. In C.R. Cloninger (Eds.),
Personality and psychopatology. Washington (DC), American Psychiatric Press.
Winter, G.W., Barenbaum, N.B. (1999). History of Modern Personality Theory and
Research. In: L.A. Pervin and O.P. John (Eds.). Handbook of personality:
theory and research. New York, The Guilford Press.



Uticaj osobina linosti i pozitivnog i negativnog feed-backa na procenu samoefikasnosti


121
ABSTRACT


THE EFFECTS OF THE PERSONALITY TRAITS AND POSITIVE
AND NEGATIVE FEEDBACK ON THE PERCEIVED SELF-EFFICACY


Sneana Smederevac


The main purpose of this study was to determine the relation between the self-
efficacy, feedback and personality traits. The participants were 114 psychology
students attending their first and third year from the University of Novi Sad.
In the first part of the research, all subjects completed The NEO-PI-R (Costa
and McCrae, 1992.). In the second phase the subjects were asked to create a short
measurement scale. Before and after this task, as well as after the given feedback,
the students completed The Self-efficacy Questionnaire (Terry, 1995). The feedback
was the criterion to divide subjects into three groups: the first group received the
positive, the second negative, and third group received no feedback.
Criteria variables in the MANCOVA (repeated measures) were the estimated
success, difficulty and ability to perform the task in the three stages of measurement.
Predictor variables were the type of the feedback and the personality traits, as
covariates.
The results suggest that before feedback, the impact of traits on the self-
efficacy was significant. But after received feedback, self-efficacy was related to the
type of received feedback only. These results showed that self-efficacy was
significantly influenced both by personality traits and feedback context.