Visoka kola strukovnih studija

za obrazovanje vaspitaa i trenera

Subotica
KOREKTIVNO E!"#O$KI R"!
ASPERGEROV SINDROM
Subotica% &aj '()*
1. UVOD
"sper+erov sindro, ili "sper+erov pore,e-aj je neurobioloki pore,e-aj koji je dobio
naziv po poznato, beko, pedijatru .ansu "sper+eru% koji je )/**0 +odine objavio niz
lanaka u koji,a je opisao rezultate prouavanja ponaanja etvorice deaka sa
nor,alno, inteli+encijo, i jeziki, razvoje,% a koji su pokazivali ponaanje nalik
autistino, i upadljive ,anjkavosti u razvoju socijalnih i ko,unikacijskih vetina0 Iako
proseno inteli+entni% bili su vrlo neuspeni u i u verbalnoj i neverbalnoj ko,unikaciji%
nerazvijene e,patije u odnosu sa vrnjaci,a i ostali, osoba,a iz okru1enja% nespretnih
pokreta0 Nain +ovora bio i, je prilino neraz+ovetan ili nekako previe 2or,alan%
zvanian% potpuno razu,ljiv sa,o njihovi, roditelji,a uz izra1enu tendenciju preterane
zaokupljenosti jedno, odre3eno, te,o,0 "sper+er je stanje nazvao autistika
psihopatija i opisao +a kao pore,e-aj linosti obele1en drutveno, izolacijo,%
udaljavanje, od drutva0
#odine )//*0 pore,e-4j je u4o u ,e3un4rodnu kl4si2ik4ciju bolesti 5en+l0 I6!7 i
dij4+nostiki i st4tistiki prirunik z4 ,ent4lne pore,e-4je 5en+l0 !S&7% 4li su ip4k
ost4l4 nereen4 pit4nj4 o nje+ovi, 4spekti,40 Npr0% postoji su,nj4 oko to+4 d4 li se "S
r4zlikuje od visoko 2unkcion4lno+ 4utiz,4 5en+l0 .8"79 deli,ino i zbo+ te su,nje%
nje+ov4 uest4lost nije vrsto ust4novljen40
T44n uzrok "S:4 jo uvek je nepozn4t% i4ko istr41iv4nj4 podupiru verov4tnost +enetike
osnove0 Tehnike slik4nj4 ,oz+4 nisu identi2ikov4le j4snu optu p4tolo+iju0 Ne,4
posebno+ leenj4% 4 o delotvornosti pojedin4nih intervencij4 postoje s4,o o+r4nieni
pod4ci0 Intervencij4 je us,eren4 n4 pobolj4nje si,pto,4 i 2unkcij4% 4 tret,4n je
z4snov4n n4jvie n4 bihevior4lnoj ter4piji% 2okusir4ju-i se n4 nedost4tke u vetini
ko,unicir4nj4% opsesivne ili pon4vlj4ju-e postupke i 2iziku nespretnost0 Ve-in4
pojedin4c4 vre,eno, se opor4vi% 4li se teko-e s4 ko,unicir4nje,% drutveni,
pril4+o34v4nje, i s4,ost4lni, 1ivoto, n4st4vlj4ju i u odr4sloj dobi0 Neki istr41iv4i i
ljudi s4 "S:o, podst4kli su pro,enu u po+ledu n4 celu stv4r% pre,4 kojoj je ono to
treb4 leiti z4pr4vo r4zliitost% 4 ne ote-enost0
2. TA JE ASPERGEROV SINDROM?
"sper+erov sindro, je razvojni pore,e-aj0 Re je o neuroloko, stanju koje karakterie
,anji ili ve-i stepen proble,a sa +ovoro, i ko,unikacioni, vetina,a% ponavljani
obrasci u ponaanju% pridr1avanje stro+e rutine% siro,aan repertoar ponaanja0 Najraniji i
najizra1eniji si,pto, je deije prosto opsesivno interesovanje za odre3eni objekat ili
te,u uz potpuno iskljuivanje svako+ dru+o+ interesovanja0 Nain na koji vode raz+ovor
je jednostran0 Slabo sluaju svo+ sa+ovornika% naroito kada pokua da pro,eni te,u0
!eca obolela od "sper+erovo+ sindro,a ho-e% kao da ,oraju% da saznaju sve to se ,o1e
saznati o ono,e to i, zaokuplja pa1nju0 Njihova pa1nja je 2okusirana sa,o na to i te,e
za raz+ovor -e retko skretati u neko, dru+o, s,eru0 ; stanju su da sati,a raz+ovaraju i
zapitkuju% pri,era radi% o nainu 2unkcionisanja raunara ili televizora0 <a na ovakvi,
,esti,a% kad ispred sebe i,a,o dete koje stro+o 2or,alizovani, +ovoro,% uz visok
nivo znanja% raspravlja o odre3enoj proble,atici% vidi se i razlo+ to,e to esto deluju
poput ,alih pro2esora ili naunika0 #ovor je atipian% razliit od dru+e dece0 ; svoj
renik esto ubacuju pojedine rei koje sa,o za njih i,aju znaenje% s,iljaju bizarne
kovanice i rado ih i esto koriste0 onekad i, se toliko dopadne neto to uju od dru+ih%
pa +a usvoje kao potapalicu koju -e nadalje istrajno koristiti kad +od je ,o+u-e0 Ve-i
proble,i i od ovih koje i,aju u verbalno, izra1avanju% javljaju se u neverbalnoj
ko,unikaciji0 =ezik +estova% znakova% ,i,ika za njih su poput strano+ jezika0 =ako teko
ih tu,ae i otuda +lavni proble,i u ko,unikaciji sa vrnjacina i porodico,0 Naje-e
nisu u stanju da rastu,ae e,ocionalno stanje sa+ovornika% da do1ive i da se u1ive u
nje+ove e,ocije 5da e,patiu70 Tako se deava da >bubnu? neto e,u nikako nije ni
vre,e ni ,esto0 !rutveno i e,ocionalno ponaanje je neprikladno i kao da je socijalno
2unkcionisanje prava no-na ,ora za njih0 okreti tela su slabo koordinisani i iz+ledaju
vrlo trapavo0 &ali "sper+erovci polako bivaju izolovani zbo+ ote1ane ko,unikacije sa
vrnjaci,a% nedostatka vetina u opho3enju i zbo+ uskosti svojih interesovanja0 Retko ce
upaliti pokuaj da se pribli1ite dru+oj osobi neprikladni, ili ekscentrini, ponaanje, ili
izboro, sa,o jedne te,e za raz+ovor @ one koja vas zani,a0 Nespretna ,otorika dalje
se vidi i kroz kanjenje u razvoju nekih uobiajenih deijih vetina0 Kasnije naue da
voze bicikl% da plivaju% da se i+raju lopto,0 ;spevaju da razviju sposobnost +ovora ranije
od autistine dece% ali za nijansu kasnije od prosene0 .od i, je vrlo trapav% nekad spor%
nekad skakutav0
Karakteristike osoba sa "sper+erovi, sindro,o, su veo,a razliite i pore,e-aj ,o1e
uzi,ati raspon od bla+o+ do vrlo teko+0 Neke od odlika ovo+ pore,e-aja su i velike
teko-e i nedostaci u socijalni, vetina,a% proble,i sa tranzicija,a i bilo kakvi,
pro,ena,a% pre2erencije ka ustaljenoj rutini i vrlo o+ranieni% stereotipni interesi i
aktivnosti0 onaanje je u okviri,a stro+o utvr3ene rutine i u stanju su da sati,a budu
potpuno zaokupljeni neki, sa,o svoji, sasvi, sitni,% uski, interesovanje,0 Teko
tu,ae neverbalne +estove 5+ovor tela7 dru+ih osoba i vrlo su este +reke u percepciji
vlastito+ tela i spacijalnoj orijentaciji0 Aesto su osobe sa "sper+erovi, sindro,o,
preterano osetljive na jake zvuke% ukuse% ,irise i prizore0 Aeste su i o,ake u odevanju%
pre2erencije ka tano odre3enoj vrsti hrane i percepcije zvukova ili svetlosnih e2ekata
koje dru+i ne opa1aju% a koje izazivaju uzne,irenje kod ovih osoba0 Va1no je upa,titi da
oni svet opa1aju dosta dru+aije0 Sto+a% ,no+a ponaanja koja iz+ledaju udnovato%
neuobiajeno ili se esto brkaju sa nepristojno-u% r3avi, ponaanje, ili nevaspitanje,
su u osnovi posledica neurolokih razlika0 o de2iniciji% oni koji i,aju "sper+erov
sindro, poseduju nor,alan koe2icijent inteli+encije i veliki broj njih 5ne svi7 i,a i neke
vrlo speci2icne ili izuzetne sposobnosti0 Bbo+ svo+ visoko+ nivoa 2unkcionalnosti% ali i
uoljive naivnosti esto postaju 1rtve zadirkivanja ili nasilja% jer su sa strane pos,atrani
kao ekscentrici ili udaci0 I dok jeziki razvoj spolja deluje nor,alno% ovakve osobe
i,aju esto de2icit u pra+,atinosti +ovora ili prozodiji 5intonaciji i na+lasku70 Renik
,o1e biti neobino bo+at i poneko dete ,o1e zazvuati preozbiljno za svoj uzrast0 !anas
je aktuelna debata o to,e +de tano svrstati "sper+erov sindro,0 Naje-e +a opisuju
kao autistini spektralni pore,e-aj% a poznata naunica =uta 8rit u svojoj knjizi "utiza, i
"sper+erov sindro, dodeljuje osoba,a sa ovi, pore,e-aje, crtu autiz,a0 Neki
strunjaci do1ivljavaju "sper+erov sindro, kao visoko 2unkcionalni autiza,% dok dru+i
s,atraju da +a bolje opisuje naziv s,etnja neverbalno+ uenja0 "sper+erov sindro, deli
neke od svojih si,pto,a sa veliki, broje, ,entalnih oboljenja% te su s,etnje brojnih
pacijenata okarakterisane neki, dru+i, oboljenje, ili su ak ostajale
nedija+nostikovane0 !osta je i onih sa dvojno, dija+nozo, i autiz,a viih 2unkcija i
"sper+erovo+ sindro,a0 Razliita istra1ivanja su% kao i obino%dala razliite
rezultate% ali se strunjaci sla1u da se pore,e-aj znaajno e-e javlja kod deaka0
Razlike se oituju u to,e to% pre,a jedni,a% obolelih deaka i,a do dva puta vie% dok
dru+i tvrde da ih je vie etiri puta 5ili ak osa,70 "nksioznost i depresija esta su pratnja
"sper+erovo+ sindro,a0 rocenjuje se da se javljaju kod oko ezdeset procenata obolelih0
Ovo je eci sluaj kod odraslih osoba% dok je kod dece uobiajenije paralelno javljanje
hiperaktivno+ de2icita pa1nje 5"!.!70 Neke studije su pokazale da se ,edu ,ukarci,a
koji pate od ovo+ pore,e-aja esto sre-u i razliiti oblici epilepsije% a kod polovine i
pore,e-aj neverbalno+ uenja0 5Kostelnik i sur0% '((C7
3. KAKO NASTAJE
!oktor .ans "sper+er je sline si,pto,e oni,a koje je uoio kod +rupe svojih ,alih
pacijenata% otkrio i kod nekih njihovih bliskih ro3aka0 S,atra se da "sper+erov sindro,
i,a sna1niju +enetsku osnovu od autiz,a0 "sper+er je opis4o n4je-e si,pto,e kod
porodic4 nje+ovih p4cijen4t4% n4roito kod oev4% 4 jedno istr41iv4nje podr14v4 ovu
opserv4ciju i su+erie n4 doprinos +enetiko+ 24ktor4 "sper+erovo, sindro,u0 I4ko jo
nije identi2ikov4n poseb4n +en% veruje se d4 vie 24ktor4 i+r4 ulo+u u n4sle3iv4nju
4utiz,4% uzevi u obzir 2enotipsku v4rij4bilnost kod dece s4 "sper+erovi, Sindro,o,0
!ok4z z4 +enetiku vezu jeste tendencij4 poj4vljiv4nj4 "sper+erovo+ Sindro,4 unut4r
porodic4 i ve-i broj l4nov4 porodice s4 si,pto,i,4 pon44nj4 slini, "sper+erovo,
Sindro,u% 4li u vie o+r4nienoj 2or,i% n4 pri,er% bl4+e teko-e u drutvenoj inter4kciji%
+ovoru ili it4nju0 Ve-in4 istr41iv4nj4 su+erie d4 svi "S!:ovi i,4ju z4jednike
+enetike ,eh4niz,e% 4li "sper+erov sindro, ,o1e d4 i,4 j4u +enetiku ko,ponentu
od 4utiz,40 Nekoliko slu4jev4 "S!:4 povez4ni su s4 izlo1eno-u ter4to+eni,4%
4+ensi,4 koji uzrokuju uro3ene de2ekte% toko, prvih D nedelja od z4e-40 I4ko ovo ne
iskljuuje ,o+u-nost d4 se "S! ,o1e poj4viti k4snije% to je j4k dok4z d4 se j4vlj4 u
veo,4 r4ni, et4p4,4 r4zvoj40 B4 ,no+e 24ktore iz okoline pretpost4vlj4lo se d4 poinju
delov4ti n4kon ro3enj4% 4li n4un4 istr41iv4nj4 dos4d nisu potvrdil4 nijed4n0 Iako
ote1ano% ljudi sa "sper+erovi, sindro,o, ,o+u ostvariti e,otivne veze% zasnovati
porodicu i 1iveti sre-ni, i ispunjeni, 1ivoto,0
4. PRAENJE POREMEAJA
Roditelji dece s4 "S:o, obino ,o+u d4 pr4te r4zlike u r4zvoju njihove dece do dobi od
n4j,4nje C( ,eseci0 r4-enje r4zvoj4 toko, rutinsko+ pre+led4 kod lek4r4 opte pr4kse
ili pedij4tr4 ,o1e d4 otkrije zn4kove koji opr4vd4v4ju d4lje istr41iv4nje0
!ij4+nostikov4nje "S:4 ko,plikuje upotreb4 vie r4zliitih instru,en4t4 z4 pr4-enje%
ukljuuju-i >!ij4+nostiku sk4lu z4 "SE 5"S!S7% >;pitnik z4 pr4-enje spektr4 4utiz,4E
5"SSF7% >!eji test z4 "SE 56"ST7% >#ilij4,ovu sk4lu "S:4E 5#"!S7% >Kru+ov indeks
"S:4E 5K"!I7 i >Koe2icijent spektr4 4utiz,4E 5"F9 s4 verzij4,4 z4 decu% 4dolescente i
odr4sle70 Ni z4 jed4n od njih nije se pok4z4lo d4 pouzd4no ,o1e r4zlikov4ti "S od ost4lih
"S!:ov40
5. LEENJE
Ne postoji speci2ino leenje za "sper+erov sindro,0 Geenje je si,pto,atsko i
rehabilitaciono i ukljuuje psiho:socijalne i psiho:2ar,akoloke intervencije kao to suH
psihoterapija% edukacija roditelja% pro,ena ponaanja% ve1banje drutvenih vetina%
edukacija iIili pri,ena lekova 5psihosti,ulansi% antidepresivi% beta blokatori70
Specijalizovani terapeuti za autistine pore,e-aje postoje% ali u ve-ini sluajeva% roditelji
su ti koji ,oraju najvie povu-i0 Roditelji ,oraju popuniti praznine u nedostatku
od+ovaraju-ih pro+ra,a rade-i kod ku-e sa deco,0Terapija lekovi,a preporuuje se
sa,o u sluajevi,a ekstre,no+ ponaanja koje se ,ora kontrolisati0 "li ti lekovi ne lee
uzroke ovo+ sindro,a0 Iako se neki si,pto,i ,o+u ukloniti lekovi,a% +lavni proble,
jo uvek ostaje0
Idealan terapijski ,etod podrazu,eva prevazila1enje tri centralna si,pto,a oboljenjaH
loe ko,unikacijske vetine% opsesivno ili repetitivno ponaanje i 2iziku nespretnost0
Razliite terapijske kole posti1u dobre rezultate i iako ne postoji neko sveopte sla+anje
strunjaka u po+ledu izbora jedne jedinstvene ,etode rada sa ovakvi, pacijenti,a% svi se
sla1u u jedno,H to se ranije otpone sa terapijo,% pro+noza je bolja0
E2ikasan tret,an podrazu,eva proirivanje polja interesovanja% kreiranje dnevno+%
nedeljno+ i ,eseno+ rasporeda% uenje razliitih zadataka kroz napredovanje korak po
korak% an+a1,an pa1nje obolelo+ deteta neki, visoko strukturisani, aktivnosti,a i
poboljaanje u odnosi,a i ponaanju0 !obre ,etode su trenin+ socijalnih vetina%
ko+nitivno bihejvioralna terapija% ,edika,enti i razne dru+e terapijske ,ere0 5Kostelnik i
sur0% '((C7
Tipi ni >pro+ra, trenin+a?
Treniranje drutvenih sposobnosti za e2ektivnije ,e3uljudske interakcije9
ko+nitivnu bihejvioralnu terapiju za poboljanje noenja sa streso,
povezani, s anksiozno-u ili eksplozivni, e,ocija,a i s,anjenje opsesivnih
interesa i ponavljaju-ih rutina9
lek5ove7% za koe+zistiraju-a stanja% kao to su klinika depresija ili pore,e-aj
anksioznosti9
radnu ili 2izikalnu terapiju kao po,o- za poboljanje slabe ose-ajne
inte+racije i ,otorike koordinacije9
intervenciju u drutvenoj ko,unikaciji% tj0 +ovornu terapiju s cilje, po,o-i u
vezi s pra+,atiko, nor,alno+ raz+ovora
obuavanje i podrka roditelji,a% naroito u bihevioralni, tehnika,a za
Jku-no leenjeJ
6. TALENTI OSOBA SA ASPERGEROVIM SINDROMOM
Gjudi s "sper+erovi, sindro,o, estoH
ponaaju se na senzibilan nain
vide i zapa,te detalje nekih stvari koji pro,aknu dru+i, ljudi,a
dobri su u pa,-enju zakona% siste,a i va1nih injenica9 ovaj talent koristan je u
,no+i, vrsta,a poslova
bolji su u pisanju ne+o u raz+ovoru s ljudi,a jer pa1ljivo biraju rijei koje znae
tano ono to 1ele re-i
dobri su u ,ate,atici% ko,pjutersko, pro+ra,iranju i nauci
dobri su u crtanju% slikarstvu% 2oto+ra2iji% +lu,i ili ,uzici
i,aju posebne pred,ete interesa u koji,a postanu strunjaci
u1ivaju raditi istu stvar ,no+o puta% to je ve-ini ljudi dosadno9 ,no+e osobe s
"sper+erovi, sindro,o, dobre su u ve1banju ,uzike skale na klaviru%
raunanju du+akih zbirova% te tra1enju po knji+a,a i papiri,a 5da na3u
in2or,acije i +reke7
6. PRIPREMA I POSTUPCI VASPITAA
Nakon sto vaspita sazna da dete koje dolazi u nje+ovu +rupu i,a "sper+erov
sindro, va1no je da to prihvati i bude spre,an na rad s deteto, uz tipine vrnjake i rad
na sebi kako bi to bolje ,o+ao uticati na razvoj i podsticanje sposobnosti koje su u
de2icitu% ali i podsticanje jakih strana deteta0 os,atranje, deteta vaspita otkriva neke
od uzroka ponaanja% podruja koja ih zani,aju% razvoj sposobnosti te celovit rast i
razvoj deteta0 os,aranje po,a1e pri sakupljanju in2or,acija po,o-u kojih kreira,o
or+anizaciju i 2unkcionisanje +rupe u cilju napretka dece0
;z redovne sadr1aje% na,enjene svoj deci% detetu s tesko-o, treba o,o+u-iti
individualizirane pro+ra,e kako bi i,ao dodatan podsticaj za rad0 Ti pro+ra,i
o,o+u-uju lake ukljuivanje deteta s "sper+erovi, sindro,o, u vrti- i oni donose
ciljeve koji se u razvoju 1ele posti-i% osi+uravaju dodatnu po,o- strunjaka te ukazuju na
naine or+anizovanja prostora koji je povoljan i podsticajan za dete0 5!aniels i Sta22ord%
'((C70 Vaspita dete s "sper+erovi, pore,e-aje, ili neko, dru+o, poteko-o, iz
autistino+ spektra treba uiti jednostavni, radnja,a 5pranje ruku7 tako da ,u
pri,ero, pokazuje i usput objanjava te svaki dan ponavlja istu radnju0
roble, pro,ene rutine treba reavati tako da upozorava,o dete na to te ,u ponudi,o
neku aktivnost koju voli nakon to+a kako bi se u,irio0 Strpljenje se ui i zbo+ to+a detetu
,ora,o o,o+u-iti da vizualno shvati vre,e 5peani sat7 i uiti +a strate+ija,a ekanja
5duboko disanje70 !a bi dete shvatilo da sve to radi utie na dru+e ,ora,o davati jasna
pravila te iskazivati vidljive znakove koji,a ce lake razu,eti kako se dru+i ose-a0 !ete
treba ,odele koji e,ocije ne sakriva% ve- ih jasno pokazuje i radi razliku iz,e3u
po1eljnih koje -e,o na+raditi i onih ,anje po1eljnih 5!aniels i Sta22ord% '((C70
Ono to je neizostavno u celo, procesu inkluzije detata u vrti-u je i+ra0 ute, i+re dete
ui% susre-e se sa novi, situacija,a te +a i+ra cini sre-ni, i ispunjeni, 5Slunjski% '((D070
Roditelji su vrlo bitan deo vaspitanja i obrazovanja deteta% a njihova je ulo+a jos
va1nija ako dete i,a neku razvojnu poteko-u0 Oni znaajno ,o+u po,o-i detetu s
"sper+erovi, sindro,o, da razvije bolju senzornu inte+raciju% ko,unikaciju i socijalne
odnose% a u sve,u to,e bude sre-no0 ; procesu vaspitanja roditelji ,oraju da sara3uju s
vaspitai,a i redovno raz,enjivati in2or,acije kako bi detetu bila pru1ena to
kvalitetnija i potpunija po,o-0 ; saradnji s vaspitai,a roditelji se ,o+u do+ovarati i
zajedno os,isliti kakvu -e okolinu pripre,iti detetu te ,u olakati i dati podsticaj0
Vaspitai i roditelji jedni od dru+ih saznaju koliko je dete napredovalo ili nazadovalo te
se do+ovaraju na koji, aspekti,a treba vie raditi0 !a bi se roditelj vie trudio u celi
proces ,ora od vaspitaa i,ati neosu3ujuce ponaanje% prihvatanje i saose-anje u
celokupnoj situaciji 5!aniels i Sta22ord% '((C70 Iako vaspita detetu pru1a najbolje od
sebe% on esto nije u potpunosti upoznat s "sper+erovi, sindro,o, te se u takvoj
situaciji ,ora i treba savetovati sa struni, sadnici,a koji i,aju ,no+o ve-e i potpunije
znanje o odre3enoj potesko-i0Svake nedelje jedan od strunih saradnika dolazi u vrti-%
provodi ta,o neko vre,e i pos,atra dete% nje+ove vrnjake i vaspitaa0 !e2ektolo+ je
struna osoba koja individualno radi sa deteto, koje i,a "sper+erov sindro, te upu-uje
vaspitaa kako or+anizovati rad da bi ublazili poteko-u i spreiti novu0 Kreiranje ciljeva
zajedniki je posao vaspitaa i strunih saradnika% a kroz svoj rad nastoje ih ostvariti0
!ete s "sper+erovi, sindro,o, ,o1e i,ati proble,a u ko,unikaciji% pa i lo+oped kao
struna osoba tu i,a veliku ulo+u0 Sve ve1be koje stru-ni saradnici rade s deteto, ,o+u
raditi i vaspitai i roditelji pa se na taj nain proces br1e i kvalitetnije realizuje 5Trnka%
Skocic &ihi-% '()'70
. !AKLJUAK
Osnovni kriteriju,i za dija+nozu "pser+erovo+ sindro,a suH ,anjkavosti
socijalnih vetina% repetativni obrasci ponaanja% jednolina interesovanja% proble,
neverbalne ko,unikacije i ,otorna nespretnost0 !a bi se postavila tana dija+noza% pored
prisustva po,enutih kriteriju,a% neophodno je da dete i,a nor,alan ko+nitivni razvoj%
kao i razvoj jezikih vetina0 !ija+noza zahteva postojanje kvalitativnih odstupanja u
socijalnoj interakciji% uz o+raniene obrasce ispoljavanja interesovanja% to se poklapa sa
si,pto,i,a dece sa autiz,o,0 &e3uti,% kod dece sa autiz,o, ne postoje razvojno
znaajna kanjenja u razvoju +ovora% ko+nitivnih 2unkcija i vetina sa,opo,o-i0 !eca sa
"sper+ero, i,aju esto su1en opse+ intonacijskih obrazaca% kao i lou ,odulaciju
zvuka% uz ubrzan te,po iz+ovaranja rei% to utie na nje+ovu tenost pa su sklona
preterani, ,onolozi,a% ,o+u +ovoriti neprekidno o o,iljenoj te,i% esto zane,aruju-i
zainteresovanost sluaoca% odnosno sluaoev pokuaj da doda ko,entar i pro,eni te,u
raz+ovora0 Osobe sa "sper+erovi, sindro,o, neretko ispoljavaju razvojno kanjenje u
savladavanju ,otornih vetina kao to su vo1nja bicikla% hvatanje lopte% plivanje%
penjanje uz stepenice% otvaranje poklopca0
Sa dru+e strane% ova deca poseduju prednosti u ispoljavanju auditivnih i verbalnih
sposobnosti i uenju napa,et u odnosu na zdravu decu0 "sper+erov sindro, nije
uzrokovan loi, uslovi,a 1ivota i neadekvatni, roditeljstvo,0 ore,e-aj je zato to u
te1i, oblici,a re,eti detetov nor,alan 1ivot i razvoj% dok u bla1i, oblici,a predstavlja
izra1enu razliitost od dru+ih0 ; naoj kulturi% koja presudjuje ljude po to,e kako
ponaajno iz+ledaju% kako 2unkcioniu u odnosu s dru+i,a% ovaj pore,e-aj ili dru+e
razlike ,o+u i,ati ozbiljan uticaj na 1ivot osobe koja +a i,a0 ; odre3eni, podruji,a
svakodnevno+ 1ivota% "sper+erov sindro, razvija detetov u, da se us,erava na nain na
koji ve-ina od nas nije sposobna0 Njihovi su ose-aji intenzivniji% sna1nije ose-aju
povrine% te,perature% ,iris i ukus% a ,isli su i, us,erenije0 Na ,no+o naina%
sposobnost us,jerenosti pa1nje je veliki dar "sper+erovo+ sindro,a% i razlo+ zbo+ koje+
su ,no+i ljudi koji +a i,aju postali nadareni u,etnici% naunici i ko,pozitori0
Nave-u neke od njihH Nikola Tesla% "lbert Einstein% 8ranz Ka2ka% 8riedrich Nietzsche%
Vincent Van #o+h% Kol2+an+ ",adeus &ozartL
Iako i,a,o pri,ere odraslih osoba sa "sper+erovi, sindro, koji su razvili uspene
karijere i zani,ljive 1ivote% drutvo ih s,atra neobini, ljudi,a0
". LITERATURA
!aniels% E0% Sta22ord% K0 5'((C70 Kurikulu, za inkluzijuH razvojno:pri,jereni
pro+ra, za rad s djeco, s posebni, potreba,a0Ba+rebH ;dru+a roditelja Korak
po
korak za pro,icanje kvalitete 1ivljenja djece i obitelji0
Kostelnik% &0=0% Ona+a% E0% Rohde% <0% Khiren% "0 5'((C70 !eca s posebni,
potreba,aH prirunik za vaspitae% uitelje i roditelje Ba+rebH Educa
Slunjski% E0 5'((D70 !jeji vrti- : zajednica koja ui0 Ba+rebH SEKT"R &E!I"
Trnka% V0% Skoi- &ihi-% S0 5'()'70 Vaspita u radu s deteto, s pore,e-aji,a iz
autistino+ spektra @ prikaz sluaja iz perspektive studenta ;iteljski 2akultet u
Rijeci
$kolski prirunikH ouavanje uenika s autiz,o, 5'()C70 retra1ivanje
in2or,acija na internet
MMM0Mikipedia0or+