GENADI J PETROVI MAL AHOV

GLADOVANJ E
- PREVOD SA RUSK OG -
BEOGRAD
2003.
S A D R A J
UV OD 7
TEORIJA GLADOVANJA 9
GL A DOV A NJ E U P R I R O D I 9
GL A DOV A NJ E U I STORI J I OVEANSTVA 13
OBJ ANJ ENJ E POJ MA GL ADOVANJ E" 37
PROCESI KOJ I NASTAJ U U OVEJ EM ORGANI ZMU
PRI L I K OM GL ADOVANJ A 48
Procesi koji se deavaj u u fi zi komtelu oveka 61
NAI NI GL ADOVANJ A I NJ I HOVE K ARAK TERI STI K E 89
Dui na trajanja gl adovanj a 89
Peri odi gl adovanj a 90
Karakteri sti ke poj edi ni h nai na gl adovanj a 109
K ARAK TERI STI K E GL ADOVANJ A U ZAVI SNOSTI OD
BI OR1TMOVA, I NDI VI DUAL NE K ONSTI TUCI J E
I UZRASTA 131
GLADOVANJE U PRAKSI 141
K OME J E GL ADOVANJ E K ONTRAI NDI K ATI VNO 141
PRI PREMA ZA GL ADOVANJ E 143
PRAVI L NO SPROVOENJ E GL ADOVANJ A
T OK OM 24, 36 I 42 ASA 145
I ZL AZAK I Z GL ADOVANJ A TOK OM 24, 36 I 42 ASA 147
PRAVI L NO SPROVOENJ E 3-, 7- I 10-DNEVNOG
GL ADOVANJ A 148
I ZL AZAK I Z 7- I 10-DNEVNOG GL ADOVANJ A 151
I SHRANA ZA DOBRU PROBAVU 155
MOGUE GREK E PRI GL ADOVANJ U 158
I SK UST V OA UT ORA UGL A DOV A NJ U 163
GLADOVANJE PRI RAZNIM OBOLENJIMA 196
Koj e bol esti leci gl adovanj e 196
Akutni stadi j umoboljenja 198
Artri ti s, reumati zam i podagra (kostobol j a) 201
Astma 204
Behterova bol est 207
Beni gne i mal i gne neopl azme (tumori ) 208
Tumor u el ucu s metastazom 210
5
Rak grlia materi ce 211
Tumor doj ke 212
Sarkompl ua 213
Di j abetes 213
Epi l epsi j a 215
Goj aznost - 215
Hi pertoni j a i hi potoni j a 217
Hronina oboljenja 219
K amen u ui i bubrezi ma (holelitijaza i urolitijaza) 224
Kona oboljenja 226
Ekcem i psori j aza 228
Mul ti pl askl eroza 229
Narkomani j a i al kohol i zam 230
Nefri ti s 231
Nepl odnost 232
Nespeci fi ni infektivni pol i artri ti s 233
Obol j enj a endokri ni h l ezda 235
Obol j enj a krvi 235
Obol j enj a oiju 236
Obol j enj a organa za di sanj e 237
Obol j enj a uha 238
Pankreati ti s 238
Pneumoni j a 239
Pol i omi el i ti s 241
Poveanj e tei ne tela pomou gl adovanj a 241
Prehl ada 242
Prostati ti s 245
Psi hi ka oboljenja 245
Srana oboljenja 247
Vari kozno proi renj e vena 249
Zel udano-crevna obol j enj a 250
Ul kus (ir) na el ucu i dvanaestopal anom crevu 251
Kol i ti s 2 5 3
Z u t i c a
256
ZAK L J UAK o<R
6
U V O D
Mnogi od nas sluali su prie o tome da se neki ljudi
l ece gladovanjem i da ak postoje specijalne klinike u
koj i ma lekari gladovanjem lece bolesnike. I ma jo mnogo
nepoznani ca u toj kratkoj rei glad koja nas i stovremeno i
plai i privlai. ta nas plai, a ta privlai u toj rei?
Kada sam se praktino susreo s glau, kada sam poeo
da gladujem, vremenom sam shvatio ta je u mom orga-
ni zmu protiv gladi, a staj e prieljkuje. U svim uputstvi ma o
gladovanju ugl avnom se istie uticaj ovog stanja na fizio-
logiju i psihu oveka, ali niko nije j asno rekao kako gl ado-
vanje del uje na ovekov spoljanji izgled i na njegovu svest.
Gl adovanj e nam omoguava da kontroliemo svoja ose-
anja i um, pogotovu ako su se ona razrasl a" i ukoreni l a"
u naoj svesti, pa im je potrebno odreeno zadovoljenje.
ovek se u sutini samo ti me bavi, udovoljava svojim
prohtevi ma - ima apetit, uiva u mirisu jela, komforu i
seksu. Um kojim se ponosi mo, slui oseanjima, zado-
voljava njihove najmanje prohteve, razrauje najsloenije
kombi naci j e kako bi zaobi ao prirodu, da umiri savest, da se
pravda i opravdava. I vama je poznato do ega to na kraju
dovodi - do preterivanja i prezasienosti koji raaju bolest.
Kada pone dobrovoljno da gladuje ovek se ne bori s
boleu, ve s oseanjima i spretnou uma, koji ih je
stvori o. Prvog dana gladovanja nezadovoljena oseanja
protestvuju preko svih njima dostupnih mehani zama. U
naem umu stalno se izraavaju nezadovoljstvo, razdra-
enost, alost, saaljenje, strah i slina oseanja. Ali to
elite vi, vaa dua kojom gospodari " um?
7
Medicina, koja se bavi telom, nikada nas nee osl o-
boditi oboljenja iji se stvarni uzrok ne nalazi u naem
fizikom tclu, ve u naim spoljanjim manifestacijama
(svesti). Gladovanje se pokazalo kao pogodno sredstvo po-
mou kojeg moemo samostalno da upravljamo patol o-
gijom svesti i njenim posledicama u fizikom telu. Ako
elimo da se izleimo od svih oboljenja, treba da se menj a-
mo kao linosti.
Autor se nada da e ova knjiga mnogo ta promeniti u
vaoj svesti, u odnosu na vlastiti organi zam i ivot uopte.
Vi ete vremenom shvatiti i proceniti smi sao ruske pos-
lovice: Glad nije tetka, ve roena majka.
8
TEORIJA GLADOVANJA
GLADOVANJE U PRIRODI
Gladovanje je metoda prirodne terapije, koja
spada medu najsigurnije i najmanje tetne tera-
pije pod uslovom da se pravilno primenjuje.
Pogl edaj mo prirodu koja nas okruuje. Na Zemlji se
redovno smenjuju godinja doba. Pri tome, godinje doba
povoljno za rast biljaka i ivot ivotinja smenjuje se s
nepovol j ni m godinjim dobom. U prolee i leti svetlost i
topl ota podstiu rastinje koje u izobilju prekriva zeml j i nu
povri nu. ivotinje imaju dovoljno hrane, ive u povoljnim
uslovima, rastu i razmnoavaju se. Zimi u prirodi nastaje
drugi period, svetlosni dan se skrauje i manje je topl ote.
Biljke prekidaju svoju i votnu delatnost, odbacuju lie i
sue se. Za insekte i ivotinje nastaje period nestaice hrane.
Za to nepovoljno godinje doba insekti i ivotinje dobro su
pripremljeni. Skoro svi insekti i deo ivotinja padaju u
zi mski san. ivotinje koje ne spavaju zi mski m snom pod-
nose to nepovoljno godinje doba zadovoljavajui se mi ni -
mumom hrane, a u neki m peri odi ma ak nita ne j edu.
Prema tome, u prirodi postoje dva glavna mehani zma
koja omoguavaj u svemu i vom na Zemlji da uspeno odo-
leva nepovoljnim uslovima, koji se periodino ponavljaju.
Prvi mehani zam je sezonski san, a drugi - pri vremeno
odricanje od uzimanja hrane. Razmotri mo karakteristike
oba mehani zma.
Sezonski san. Kod ivotinja postoje tri tipa dubokog
zi mskog sna (kada oni nita ne j edu i ne piju) - stanje
anabi oze, sezonski san i neprekidni sezonski zimski san.
Analnom. Termi n potie od grkih rei ana - obratno,
iza i bias - ivot, to oznaava stanje organi zma u kome
odsustvuju svi vidljivi znaci ivota. Naunici su uoili daj e
za anabiozu karakteristino j ako hlaenje i/ili dehidracija
organi zma. Unutarelijska voda pri hlaenju pretvara se u
staklastu amorfnu (bezoblinu) masu, koja ne unitava pro-
topl azmu elija, kao kristali leda. Posle otapanja u takvim
elijama potpuno se obnavljaju ivotni procesi. Pri dehi -
draciji organi zma protoplazma elija (iva bel anevi na) iz
stanja hidrozoe (tene pihtijaste mase) prelazi u stanje
hidrogela (slino suvom elatinu) i due vreme zadrava
mogunost povratka u prethodno stanje ukoliko se stvore
povoljni uslovi u spoljanjoj sredini. im se takvi uslovi
stvore, protopl azma upija vodu - bubri (naduvava se), to
obnavlja i votne procese.
Stanje anabi oze karakteristino je za bakterije iz serne-
na biljaka, za insekte, vodozemce i gmi zavce. U takvom
stanju ta iva bia sposobna su da ostanu u ivotu pod
uslovima veite hladnoe (zaleenosti), velike vrui ne, su-
voe i poveane radijacije. Tako osuena seinena nekih
biljaka mogu da sauvaju sposobnost klijanja do pedeset i
vie godina.
Sezonski san. Za vreme sezonskog sna donekl e se sma-
njuje temperatura tela, frekvencija disanja i opti nivo pro-
cesa razmene. Pri promeni situacije ili uznemiravanju san se
lako prekida i ivotinja postaje aktivna. Takav san imaju
medvedi , rakuni, psi koji podseaju na rakune i j azavci . O
stanju ameri kog crnog medveda (grizlija)
1
koji zimi spava
moe se suditi prema sledeim podaci ma. Pri temperaturi
vazduha od mi nus 8
U
C na povrini koe izmerena je tem-
1 Primcclba prevodi oca.
10
peratura 4C, u debelom (pravom delu) crevu 22C, u usnoj
duplji 25C (naspram 35C u periodu bdenja). Frekvencija
disanja smanjuje se od 2 do 3 u minutu (naspram 814 za
vreme budnosti).
Sezonski zimski san. Ovo stanje karakterie se gubit-
kom sposobnosti za termoregulaciju, naglim smanjenjem
broja disajnih pokreta (frekvencije di sanj a)
2
i kontrakcija
sranog miia, kao i opadanjem opteg nivoa razmene
materija. Na primer, kod tekunice frekvencija disanja je
100360 u budnom stanju, a za vreme zi mskog sna sma-
njuje se na 115; broj sranih otkucaja (puis) od 100 do 350
u budnom stanju smanjuje se na 5-19 otkucaja za vreme
zi mskog sna; temperatura tela smanjuje se sa 35-39C u
budnom stanju na 1 13C za vreme zi mskog sna.
Za vreme zi mskog sna ne dolazi do potpunog prekida
razmene materija. ivotinje preivljavaju na raun rasho-
dovanja energijskih rezervi organizma. Na primer, kod
mrmota (svizea) utvreno j e sledee troenje tkiva orga-
ni zma za vreme zi mskog sna ( izraeno u %): masno tkivo
99; jetra - 59; dijafragma - 46; plua - 45; miii na telu -
30; srce - 27 i skelet - 12.
Za vreme sezonskog i zi mskog sna organi zam ivotinja
ima poveanu otpornost prema raznim nepovoljnim fak-
torima. Na primer, bez naruavanja zdravlja eksperi men-
talne ivotinje podnosi l e su poveane doze otrova, radio-
akti vnog zraenja i nisu obolevale od vetakog inficiranja
mi krobi ma i virusima.
Pri vremeno odri canje od uzi manja hrane. To j e na-
in prilagoavanja ivotinja na nepovoljne faktore spolja-
nje sredine i moe da bude: prinudno i dobrovoljno.
Pri nudno. Ovaj nain odricanja od uzimanja hrane
moe se dogoditi u dva sluaja. U prvom, ivotinja ne dobija
2 Pri ni cdba prevodi oca.
I I
dovoljno potrebne hrane j er j e ima vrlo mal o. To postepeno
slabi (iscrpljuje) organi zam, slabi imunitet itd. U drugom
sluaju ivotinja u toku nekoliko dana ne moe da nae
hranu, j er j e nema. Zato se snalazi bez hrane. Na pri mer,
vukovi i drugi mesoderi (grabljivice) za vreme lova mogu
po nekoliko dana da budu bez hrane. Slian reim ishrane za
njih je uobiajen i lako ga podnose. Osi m toga, uoeno je da
se ivotni vek vuka koji se redovno hrani skrauje za
treinu.
Dobrovol jno. Bez obzira na to veliki broj ivotinja
dobrovol j no" se odrie uzimanja hrane zbog prirode
vlastitog ivota. Na primer, kada je malo hrane u prirodi one
uopte ne j edu. Tako se ponaaju losovi krajem zi me. Briga
za potomstvo kod nekih ivotinja javlja se za vreme
odricanja od uzimanja hrane. Neto slino deava se kod
kraljevskih pi ngvi na, kada legu i othranjuju gol udrave
ptie. Kada enka kraljevskog pi ngvi na poloi jaje ona
odlazi u more da se hrani, a mujak ostaje da ,,nal ee'\
Tokom etiri meseca (!) mujak nita ne j ede. Pti ce gube do
40% vlastite teine, j ako mrave, perje im postaje prljavo,
gubi sjaj i svilenkast izgled. U to vreme vraaju se enke, a
mujaci ure u more da se nahrane. Pored toga, krajem
novembra odrasl e ptice se linjaju. Linjanje traje 20 dana. Za
to vreme pingvini gladuju.
U dobrovoljno odricanje od uzimanja hrane mogu se
svrstati i sluajevi kada ivotinje boluju. Teko obolela
ivotinja obi no se uzdrava od uzimanja hrane sve dok ne
ozdravi .
J edan ili drugi nain pri vremenog uzdravanja od hrane
u velikoj meri izraen je kod ivotinja koje se hrane
ml ekom. I pak, kada se ivotinja potpuno odri e hrane i
nalazi se u budnom stanju, u njenom organi zmu nastaje
posebno prestrojavanje koje omoguava kvalitetan unu-
tranji reim ishrane. Unutranja ishrana podstie obnav-
12
ljanje i munog i genetikog aparata. Po pravilu, ivotinje u
tom periodu ne boluju.
U vezi s tim moe se istai: ako hoemo da nam
imunitet i opstanak u ivotu budu na vi sokom nivou, treba
da se uzdravamo od hrane u nepovoljnom godinjem dobu
(za vreme bolesti). Sit i bezbrian (bez stresova)' ivot ini
svaki organi zam slabim i neotporni m. To je j edan od velikih
zakona prirode ije zanemarivanje ini bolesnim bogate i
site narode.
GLADOVANJE U [ STORIJI OVEANSTVA
Gladovanje zahteva vrstu odlunost i snagu
volje, to je borba razuma s ovejim telom.
Ako se osvrnemo na istoriju oveanstva uoavamo dva
pristupa metodi gladovanja.
Prvi pristup je negativan. U istoriji oveanstva postoji
veliki broj primera gladne smrti usled oskudice ili potpunog
nedostatka hrane. Tu spadaju i pomori od slabe letinc, smrt
brodol omni ka i mnogi drugi sluajevi, kada su ljudi umirali
j er nisu imali ta da j edu ili nije bilo dovoljno hrane. Osi m
toga, svaki ovek, koji ostane bez hrane, manje-vie osea
izvesnu nelagodnost. I skustvo govori da se bez hrane loe
ivi j er nam se vrti u glavi, smanjuje se snaga itd. Zato u
svesti svakog oveka postoji negativan odnos i otpor prema
pri nudnom prekidu uzimanja hrane.
Drugi pristup suprotan je prvom i zato izaziva ne-
doumi ce. Postoji na hiljade primera da su se ljudi dobro-
voljno uzdravali od hrane radi duhovnog savrenstva i
3 Pri mcdba prevodi oca.
13
izleenja od tekih oboljenja. U istoriji oveanstva za-
bel eeno je mnogo takvih sluajeva.
Drevni mudraci odlino su zapazili daj e ovek sazdan
od odreeni h vrsta energije, koje se nalaze u odreeni m
proporcijama - harmoniji (stvaraju informaciono-energet-
sku strukturu, koju moemo nazvati ovekovom spolja-
njom manifestacijom). Kada se usled j edni h ili drugi h
razloga ta harmonija narui nastaje bolest. Svaka bolest
tumaila se gubitkom ili vikom odreene energije (koja
izobliava normal nu spoljanju manifestaciju - ovekovu
svest).
Leonardo da Vini svojevremeno je govori o:
Treba shvatiti staj e ovek, staj e ivot, staj e zdravl j e,
kako ih ravnotea i usaglaavanje stihija odrava, a njihov
meusobni razdor razara i unitava."
Ta istina je bila, j este i bie prihvatljiva za svakog
oveka koji eli da bude zdrav.
J edna od vanih drevnih preporuka (ugl avnom ajurved-
skih) za sprovoenje gladovanja bio j e individualni pristup.
To je podrazumeval o da organizam svakog oveka ima
vlastitu proporciju energija (probiti, po ajurvedski), koja se
za vreme gladovanja u svakom sluaju menja. Polazei od
toga, svakom oveku preporuivali su se rokovi i uslovi
gladovanja.
I z Vasi one koja nas okruuje neprekidno dospevaj u
razna zraenja, koja svojom energijom izobliavaju ili j a-
aju ovekove spoljanje manifestacije. Drevni mudraci
predlagali su da se s tom pojavom bori gl adovanj em. Zato
to su osobenosti zraenja bile povezane s prostorom (koji
se radi oiglednosti oznaavao znaci ma Zodi j aka), pl ane-
tarna i drugi m osobi nama Kosmosa, predl oeno j e, a potom
ukorenjeno u religioznom obliku da se primenjuje uzdr-
avanje od hrane - post - u dane kada planeta aktivira
odreeni znak, stepen Zodijaka. Sva nauka o postovi ma bila
14
je zasnovana na energiji oveka, Kosmosa i njihovom sa-
dejstvu. Tako su i nastale preporuke da se gladuje u dane
ekadai" (posebni dani u l unarnom mesecu kod lndusa) i u
odreeni m godinjim periodima (religiozni postovi mus-
limana i hriana).
Nekada davno smatralo se da post blagotvorno utie na
telo i da krepi ovekov duh. Ugledna persijska i spartanska
ml ade morala je esto u duim intervalima da se uzdrava
od hrane i pia. Kod drevnih naroda broj obroka hrane bio je
ogranien na dva obroka dnevno. Persijanci su se, prema
Herodotu, zadovoljavali j edni m obrokom dnevno, to i da-
nas ine neki divlji narodi. Sokrat je nazivao varvari ma
ljude koji su jeli vie od dva puta dnevno. Sve do srednjeg
veka uzimanje hrane dva puta dnevno bila je obina pojava.
Znameni ti i duhovno nadareni ljudi svih vremena ukazuju
na to, da su se oni tokom dana zadovoljavali sa dva, a vi e
puta ak i j edni m obrokom dnevno.
I sus Hrist preporuivao je ljudima gladovanje radi i-
enja svesti i izleenja tela. U najstarijem manuskri ptu
(rukopi su) J evanelje Sveta I susa Hrista od uenika J o-
vana", koje je u nae vreme izdao Edmond Sekli (PjerZiljar,
Lozana) reeno j e:
Zato ste vi duni da oistite taj hram (vlastito telo), da
bi vladika hrama (Bog Otac) mogao da se useli u njega i da
zauzme mesto Njemu dostojno.
Da biste izbegli sva iskuenja vlastitog tela i svesti, koja
dol aze od satane, stavite se pod okrilje Neba Gospodnj eg.
Sami se preporodite i uzdrite se od uzimanja hrane!
J er J a vam govorim istinski: samo postom i mol i tvom
moe se isterati satana i sva njegova pakost.
Vratite se u svoj dom i postite u samoi i neka vas niko
ne vidi kako postite. Postite sve dok vas Veljzevul i sve
kvarno ne napuste, i svi Aneli nae Majke Zeml j e doi e
da vam slue. J er J a vam govorim istinski, dok ne postite -
15
neete se osloboditi od vlasti satane i svih bolesti, koje od
njega potiu. Postite i molite se s usrdnou, od sveg srca,
nadajui se da ete od Boga i vog dobiti snagu i izleenje.
Za vreme posta izbegavajte Sinove Coveje i vratite se u
drutvo Anela nae Majke Zemlje, j er ko usrdno trai, taj
e i nai.
Traite ist vazduh u umi , ili polju, j er ete tu nai
Anel a vazduha. I zujte se i skinite vau odeu i pustite da
Aneo vazduha obgrli itavo vae telo. Zatim diite duboko
i pol ako da bi Aneo vazduha prodro u vas. I stinski vam
govori m, Aneo vazduha izbacuje iz vaeg tela svu neis-
tou koja ga skrnavi spolja i iznutra. I tada e svi loi mirisi i
neistoa izai iz vas, kao di m od pl amena, koji se kovitla u
vazduhu i gubi u nebeskom okeanu. J er J a vam govori m
istinski, Aneo vazduha je svetac, on isti sve oskrnavl j eno
i pretvara u prijatnu aromu sve to isputa lo miris. Ni ko se
ne moe pojaviti pred licem Bojim ako ga ne propusti
Aneo vazduha. Stvarno, sve mora da se obnovi kroz vaz-
duh i istinu, j er vae telo udie vazduh Majke-Zemlje, a va
duh udie I stinu Nebeskog Oca. Posle Anela vazduha
traite Anela vode. Skinite vau obuu i odeu i dozvolite
Anel u vode da obgrli itavo vae telo. Prepustite se pot-
puno u njegove ruke koje vas uljukuju i neka se vae telo
njie i uzburkava vazduh toliko puta, koliko vae disanje
pri morava vazduh da struji. Istinski vam govori m, Aneo
vode izbacuje iz vaeg tela svu neistou, koja ga prlja ne
samo spolja nego i iznutra.
Ali nemojte da mislite da je dovoljno da vas Aneo
vode obgrli samo spolja. I stinski vam govori m, unutranja
neistoa je j o strasnija od spoljanje. Zato, onaj ko se isti
samo spolja, ostajui neist iznutra, lii na grobnicu ukra-
enu bletavom raskoi, a iznutra punu blata i prljavtine.
I stinski vam govori m, dozvolite Anelu vode da vas, ta-
kode, obasja iznutra da se izbavite od svih prolih grehova i
16
tada ete biti iznutra isti kao rena pena, koja se poigrava
na zraci ma Sunca.
Da biste to postigli nabavite veliku tikvu sa lozom
dui ne ovejeg rasta. Tikvu oistite i napunite renom
vodom, zagrej anom na suncu. Obesite tikvu o granu drveta,
kleknite kolenima na zemlju ispred Anela vode i strpite se
dok kraj loze od tikve ne prodre u va anus (mar) da bi voda
iz tikve mogla da potee kroz vaa creva. Ostanite na ko-
lenima na zemlji pred Anel om vode i molite Boga ivota
da vam oprosti sve vae grehe, i molite Anel a vode da
oslobodi vae telo od svih neistoa i bolesti, koje su prodrle
u njega. Posle toga ispustite vodu iz creva da biste s njom
odstranili sve to potie od satane, sve neisto i smrdljivo. I
vlastitim oi ma ete videti i osetiti vlastitim nosom sve
gadosti i neistoe, koje su oskrnavile hram vaeg tela. I vi
ete, takoe, shvatiti koliko je grehova obitavalo u vama i
mui l o vas bezbrojnim bolestima. I stinski vam govori m,
osvetavanje vodom oslobodie vas od svih bolesti. Svakog
dana posta ponavljajte to ienje vodom sve dok voda koja
istie iz vas ne postane ista kao pena reke. Tada potopite
svoje telo u tekue talase reke i u njoj, u zagrljaju Anel a
vode, zahvalite Bogu to vas je oslobodio grehova. I to sveto
ienje od strane Anela vode oznaava vaskrsnue u novi
ivot. J er od tog vremena vae oi e progledati, a ui uti.
Meuti m, posle tog ienja ne greite vie, da bi celu
venost Aneli vazduha i vode mogli da obitavaju u vama i
da vam slue svakog trenutka.
Ali ako i posl e toga u vama ostanu tragovi nei stoe,
imajui u vidu vae prole grehe, pozovite Anel a suneve
svetlosti. Izujte se, skinite odeu i dozvolite Anelu svet-
losti da obgrli vae telo. Zatim udiite vazduh pol ako i
duboko, da bi Aneo svetlosti mogao da prodre u vas. Tada
on isteruje demone, to podsea na povratak domai na kui
kada se sve grabljivice spaavaju bekstvom iz naputene
17
kue, j edne kroz vrata, druge - kroz prozor, a tree - preko
krova. Svako se spaava kako moe a vae telo napustie
demoni bolesti, svi proli gresi, sva neistoa, sve slabosti i
poboljevanja koji oskrnavljuju hram vaeg tela. I tada e
Aneli Majke-Zemlje toliko ovladati vaim telom da Vla-
dike hrama mogu ponovo da uu u njega; tada e svi odvrat-
ni mirisi u urbi napustiti vae telo kroz vae disanje ili
kou; iz vas e izlaziti voda puna trulei kroz vaa usta,
kou, anus i mokrane organe. I vi ete to videti vlastitim
oi ma, osetiti vlastitim nosom i opipati vlastitim rukama. I
kada svi gresi i neistoe budu odstranjeni iz vaeg tela,
vaa krv e postati isto tako ista, kao krv Maj ke-Zeml j e,
slino peni vode u bujici reke, koja se igra na sunevi m
zraci ma. 1 vae disanje postae isto tako isto kao mi omi ri s
cvetova, vaa koa e postati isto tako ista kao ljuska
voki, koje se rumene kroz lie drvea; sjaj vaih oiju bie
j asan i blistav kao sjaj Sunca u plavetnilu neba. I tada e
vam sluiti svi Aneli Majke-Zemlje. I vae disanje, vaa
krv, vae telo stopie se s disanjem, krvlju i telom Maj -
ke-Zemlje; i va duh stopie se s Duhom Oca Nebeskog. J er
uistinu, niko ne moe dostii Oca"...
Rei I susa Hrista o gladovanju i njegovoj lekovitoj sili
otkrivaju nam neke fenomene. Eto to je Boanski metod!
Samo primenjujte i menjajte svoju prirodu! Ali satana - u
obliku ulno-psiholokih stega, bez obzira na ma koje pred-
loge, tako vesto skree ovekov um od tog metoda, tako mu
se protivi, tako ga zatvara, da praktino ni gde nema tane
informacije o dejstvu gladovanja na ovekov organi zam.
Ali nastavi mo nae istraivanje. Poznaval ac drevnog
sveta Herodot pri opisivanju Egipta govorio j e:
Egi pani , najzdraviji od svih smrtnika, svakog meseca
po tri dana istili su organi zam pomou sredstava za po-
vraanje i pri menom klistira, smatrajui da ovek sve bol es-
ti dobij a hranom".
18
Otac medi ci ne - Hipokrat, pisao j e:
Ako telo nije oi eno, to ga vie hrani vie mu tete
nanosi ".
U kulminaciji bolesti, kada nastanu krize, radi po-
boljanja stanja bolesnika on je savetovao da se ne uzi ma
hrana.
Uopteno, mnogi drevni lekari primenjivali su gl ado-
vanje u lekovite svrhe. Cel zus gaj e primenjivao za leenje
uti ce i epilepsije. Avi cena je preporuivao bolesnicima da
gladuju tri do pet nedelja.
U XVI veku uveni lekar Paraceljs tvrdio je daj e gla-
dovanje najbolji lek protiv mnogih bolesti.
Drevni mudraci zapazili su da se tokom gladovanja
intenziviraju ovekove umne sposobnosti. Grki iilozoli
Platon i Sokrat redovno su gladovali po deset dana da bi
izotrili svoje intelektualne sposobnosti i odrali se u dobroj
fizikoj kondiciji. Pita gora je za poboljanje umni h spo-
sobnosti , pre polaganja ispita na Aleksandrijskom univer-
zitetu, gl adovao 40 dana. Kasnije je od svojih uenika zah-
tevao da odreeno vreme gladuju. Zahvaljujui tako suro-
vom izboru kod njega su uili samo strpljivi i uporni ue-
nici, sposobni da shvate zakone prirode, apstraktne matema-
tike formule i slino.
Kasnije, fenomen gladovanja prihvatili su istaknuti
umovi medi ci nskog sveta. Mnogi su istraivali gl adovanj e,
eksperimentisali i otkrili vie vanih osobina, koje su omo-
guile da se odredi njihovo lekovito dejstvo u sluaju pra-
vilne i tetno u sluaju nepravilne pri mene.
Ruski lekari dali su veliki doprinos razvoju nauke o
gladovanju. Petar Veni ami nov, profesor Moskovskog uni-
verziteta, u knjizi Re o postu kao profilaktikom sredstvu
protiv bolesti izdatoj 1769. godi ne, pisao j e:
Ljudi slabe telesne grae nalaze se u dobrom stanju
kad je re o zdravlju tek kada, osetivi slabost, mal o-pomal o
19
smanje svoju uobiajenu hranu, a u j o boljem stanju su
kada odreeno vreme, prema svojim mogunosti ma, uopte
ne uzimaju i sklope sa svojim el ucem neku vrstu primirja,
koji posle takvog odmora dobij a snagu za buduu hranu a
njenu probavu ini boljom".
L. A. Struve, profesor J urjevskog univerziteta, 1822.
godi ne aktivno je propagirao ideju lekovitog gladovanja,
preporuujui ga za leenje mnogih bolesti.
I . G. Spaski j , profesor Moskovskog univerziteta, us-
peno je primenjivao gladovanje kod upornih oblika nekih
hroninih oboljenja. Na primer, u lanku Uspeno dejstvo
gladovanja na oboljenja izazvana prehladom , objavljenom
1834. godi ne, tvrdio j e:
Gl adovanj e j e, sami m tim to ograni ava ishranu i
utie na nju, izvanredno sredstvo za leenje raznih hro-
ninih oboljenja. Gladovanjem se reguliu mnogi pore-
meaji u vegetati vnom procesu organi zma".
U nekoliko asopisa 1887-1888. godi ne pojavili su se
lanci N. L. Zel anda, eksperimentalnog lekara iz Al ma-Ate,
o dozi ranom gladovanju: on je opisivao uticaj gladovanja na
ivotinje i na samog sebe.
Kokoke, podvrgnute povremenom gladovanju, posta-
j al e su tee i izdrljivije od kokoaka koje nisu gl adoval e.
Petlovi su se bolje borili i lake podnosili hl adnou.
Zel anda su na gladovanje prinudili povremeni jaki bo-
lovi, koji su ga muili od ranog detinjstva a sa godi nama
ivota postajali su jai i uestaliji. Pored toga, povremeno
gaj e obuzimala i guila melanholija. Sa svim tim on se bori o
gl adovanj em. Evo kako opisuje to stanje:
J edan dan u nedelji, tanije oko 36 asova, nita nisam
ni j eo, ni pio, i to je trajalo pola godine. Kao to se mogl o
oekivati, tih dana bolovi su se u poetku pojaavali, a zati m
je nastalo vidno poboljanje. Ono ta me je obradoval o i
podstakl o u mojim namerama - jeste znatno poboljanje
20
raspoloenja; svaki put drugog dana posle gladovanja ose-
ao sam se tako i vahni m i punim nade, kao 15-godinji
deak. Za vreme najtoplijih letnjih dana esto sam sebi,
umesto gladovanja, uvodio dane ei , pri emu sam na-
merno poj aavao ed slanim j el i ma i duim etnjama po
suncu. Dejstvo je bilo isto. Kada sam primetio da mi se
zdravlje poboljava preao sam na laki oblik uzdravanja,
odnosno nisam j eo ni pio do 20-21 as uvee, a kasnije do
17-18 asova i na tome sam se zadrao. ak i danas, posl e
15 godina, imam obiaj da j ednom nedeljno ujutro popi j em
au aja ili kakaoa bez hleba i posle toga do 17 asova nita
ne j edem. Ve krajem prve godine leenja gl adovanj em
glavobolja mi se javljala j ednom u 6 nedelja, a kasnije
jednom u 2-3 meseca i na tome je ostalo; danas od toga rede
pati m, nego u detinjstvu. Zahvaljujui ovoj vrsti leenja
dol o je do radikalnih promena ne samo u nervnom sistemu,
ve su se poboljali moje raspoloenje, probava i sastav
krvi . Nekome ovo leenje moe izgledati j ednostavno, ali,
na osnovu linog iskustva, kaem da j e ono vrlo teko.
J ednom-dva puta, dan-dva gladovati bez obzira na sve, ali
godi nu dana sedmi deo svake nedelje gladovati ili biti edan
za to je potrebna izvanredna samodisciplina. Zato sam
ubeden da nijedan od priznatih metoda leenja u naunoj
medicini ne moe delovati na nervni sistem ak ni sa pol o-
vi nom efekta kao gladovanje. Pored toga, strogo leenje je
teko, a dani gladovanja koje ja praktikujem, laki su, j er ne
optereuju oveka, naroito ako se tih dana izabere lagan
posao koji je ujedno i zabava uz ohrabrujue rezultate.
Rezultati mog eksperimenta i linog pristupa gladovanju
zasluuju panju ne samo kao terapija nego imaju odreene
vrednosti u fiziologiji i pedagogiji.
Nae drutvo, zatrovano duvanom i al kohol om, poste-
peno prelazi na trovanje lakim drogama ali i opi j umom.
Depresija, prezasienost i votom, nedostatak volje i mogu-
21
nosti za rad izazivaju u oveku elju za samoubi stvom. U
takvim uslovima sve je vie pesimistikih filozofskih po-
gleda na svet koji ne donose nita lepo i korisno oveku".
Najznaajniji doprinos nauci o gladovanju dao je pro-
fesor V. V. Pautin (1902. godine) sa svojim ueni ci ma. U
Vojno-medicinskoj akademiji Rusije Pautin je izveo vie
eksperimenata gladovanja na raznim ivotinjama. Rezultat
toga je spoznaja fizioloke sutine mehani zama gladovanja.
On je postavio osnove uenja o stadijumima gladovanja, pa
se smatra osni vaem fizioloke teorije gladovanja. Uenje o
stadijumima procesa gladovanja omogui l o mu je da utvrdi
da su ti stadijumi razliiti kod raznih ivotinja i da se ne
smeju prekoraivati, j er se gladovanje iz blagodeti pretvara
u nesreu. Eksperi menti ma su potvreni fizioloki korisni
rokovi za gladovanje, koji produavaju mladost i ivot.
Poetkom tridesetih godina XX veka znatan dopri nos
nauci o gladovanju dao je A. A. Suvorin. To je bio jedan od
potomaka uvene porodice Suvorinovih, koji su vladali
tamparijama u Sent-Peterburgu. I nteresovao se za izua-
vanje istonih metoda samousavravanja i metoda leenja
bez lekova. Prouavao je indijske, tibetske, kineske i druge
medi ci nske lanke i knjige, zatim narodne medi ci nske lek-
sikone i knjige specijalista fiziologa Zapada. Suvorin je
sam napisao i objavio vie radova (pod pseudoni mom Al ek-
sej Poroin), od kojih su najpoznatiji: Iz/eenje gladova-
njem i hranom, teenje gladovanjem i Gladovanje u praksi.
Posle graanskog rata u Rusiji emi gri rao je u J ugo-
slaviju, gde je dugo vremena iveo u si romatvu pa je
odl ui o da izda j ednu od svojih knjiga. I zdava nije bio
voljan da deli novac s emigrantom i na osnovu l ane prijave
Suvorina su uhapsili i osudili, bez suda i suenja. U zatvoru
je primenio gladovanje. Hou da se podml adi m i obnovi m
svoju snagu koja se postepeno gubi " - objanjavao je svoju
odl uku. Tek tada su podaci o njemu dospeli do viih pravnih
22
instanci J ugoslavije. Trideset petog dana gladovanja Suvo-
rinu je pruena mogunost da se sam brani na sudu. On je
dobi o taj proces i produio je gladovanje do 42 dana. Ljudi
koji su bili sa Suvoi inom mogli su da posmatraju ne samo
proces gladovanja, ve i obnavljanje njegovog organi zma
posle gladovanja. Rezultati su bili zapanjujui. udotvornu
mo gladovanja odluili su da ispitaju na sebi naelnik
zatvora, njegov pomoni k i mnogobroj no osoblje tamni -
ara. Neizleivi bolesnici pohrlili su Suvorinu iz svih kra-
jeva J ugoslavije.
Suvorin je poeo uveliko da radi na leenju gl ado-
vanjem. Vodi o je prepisku sa velikim brojem italaca, koji
su se samostal no leili gladovanjem od najraznovrsnijih
oboljenja. Od desetine hiljada ljudi, koji su gladovali prema
njegovim uputstvima (vei deo preko prepiske), medu ko-
jima je bilo i teko obolelih, umrla su samo etvorica, dok je
u isto vreme smrtnost pri leenju drugim metodama bila
kudi kamo vea.
Suvori na su pozvali u Francusku da tamo u medicinskoj
praksi primeni svoj metod. Ali neto nije ilo kako treba.
Bez sredstava za ivot, usamljen u nepoznatoj zemlji,
Aleksej Suvorin otrovao se gasom. Njegova smrt podstakla
je uvoenje metoda gladovanja u medicinsku praksu Fran-
cuske, gde je nastala odlina kola koja se bavila gl ado-
vanjem.
Knjige Suvorina, izdate na ruskom jeziku u J ugoslaviji,
dospel e su u Zapadnu Belorusiju. Tridesetih godi na XX
veka pojavili su se sledbenici A. Suvorina. J edan od njih -
M. R. Zjazulja - leio je teke oblike tuberkuloze po metodi ,
opisanoj u knjigama Suvorina. On je prepisivao kure gla-
dovanja sa kratkotrajnim rokovima uzimanja hrane izmeu
kura gladovanja. Za j edanaest meseci bolesnici su gladovali
vie od sto dana, ali su se pri tom potpuno izleili. Na
osnovu te metode Georgije Aleksandrovi Vojtovi izumeo
j e metodu frakcionog gladovanja.
23
U dananje vreme najbolje praktino iskustvo u leenju
gladovanjem u Rusiji ima J urij Sergejevi Nikolajev. On je
oformio kolu za pripremu specijalista RDT (drugi naziv
gladovanja - rastereavajua dietoterapija).
Gladovanje su uveliko praktikovali doseljenici iz Evro-
pe u Severnu Ameri ku. Na primer, Herbert elton o pio-
nirima u istraivanju i primeni gladovanja, pie:
Tokom vie od 140 godina prirodni fiziolozi pri me-
njivali su gladovanje kao sredstvo za obnavljanje zdravlja,
koje prua organi zmu mogunost da se brzo izlei od bo-
lesti. Oni su stekli izvanredno kliniko iskustvo u toj oblasti.
Ti rezultati izraeni su u temeljito zasnovanom ubectenju da
je gladovanje stvaralaka snaga, koja se moe iskoristiti i
usavravati redovni m vebanjem tokom ivota".
J edan od osnivaa primene gladovanja kao sredstva
leenja u Ameri ci 1877. godine bio je Eduard Djui, ameriki
lekar iz Pensilvanije. Na osnovu vlastitog iskustva on je
doao do zakljuka da ni alopatski, ni homeopatski lekovi
ne mogu pomoi kod akutnih oboljenja i da kod njih dolazi
do gubitka teine nezavisno od toga da li je bol esni k dobro
ili slabo hranjen. Grozni avo stanje, u svakom sluaju, pro-
praeno je gubi tkom teine. S pojavom apetita uvek se
povezuje vraanje snage, nezavisno od toga da l i j e bolesnik
uzimao mnogo ili malo hrane. Na takve misli podstakao ga
je sluaj pacijentkinje, koja je bolovala od tekog oblika
tifusa. Ona tri nedelje nije mogla da uzima ni kakvu hranu,
ali se bez obzira na to oporavljala. Trideset petog dana kod
nje se j avi o zadovoljavajui apetit. Temperatura se nor-
mal i zoval a, a j ezi k je postao ist.
Taj sluaj podstakao je doktora Djuija da preporui
potpuno uzdravanje od hrane kod svih akutnih oboljenja i,
kao to se pokazal o, uvek s uspehom. Upravo tako izleio je
svog trogodinjeg sina koji je oboleo od difterije.
Pomou gladovanja Djui je izleio i iznemoglu enu,
koja j e patila od tekog oblika zgl obnog reumati zma. To-
24
kom gladovanja on je posmatrao nestajanje bolesti i
prel azak bledoute boje koe bolesnice u zdravo rumeni l o.
Posle mesec dana ona je ustala iz postelje i sela u fotelju.
etrdeset estog dana ta ena je bila u stanju da sama
proeta kroz nekoliko soba u svom stanu, bez obzira na to
to je ba tog dana prvi put za sve vreme bolesti s velikim
apeti tom pojela obian sendvi. Posle gladovanja ona je
dobila 18 ki l ograma.
Zagonetku procesa gladovanja E. Djui odgonetnuo je
tek kada je u j ednom od udbenika fiziologije ugledao sle-
deu tabelu gubitaka pojedinih komponenti organi zma u
sluaju gl adne smrti (u %):
Salo 97
Slezina 63
J etra 6
Miii 30
Krv 17
Nervni centri 0
Kao to pokazuje Tabela, sva tkiva vie ili manje stra-
daju zbog gladovanja, iskljuujui mozak. Polazei od te
injenice, Djui je zakljuio da su u ovcjem telu nago-
milane velike rezerve ranije asi mi l ovanog hranljivog mate-
rijala i mozak moe da koristi taj materijal kada nedostaje
druga hrana ili kada su probavne sposobnosti oslabljene. Na
taj nain mozak uva svoju materijalnu kompaktnost.
Zahvaljujui toj osobini organizma ovek zadrava umnu
del atnost ak i kada se telo pretvori u pravi skelet. Otuda
Djui donosi zakljuke, koji se potkrepljuju posmatranjima:
da bi se umrl o od gladi potrebni su ne dani, ve nedelje i
meseci . A to vreme znatno prevazilazi proseno trajanje
akutnih oboljenja. Kao dokaz Djui navodi sledee injenice.
Kod j ednog deaka jednjak i eludac bili su etiri go-
di ne oteeni nagrizajuom tenou, tako da ak ni naj -
25
manja koliina hrane ili tenosti nije mogla da dospe u
el udac. Deak je umro sedamdeset petog dana gladovanja
pri potpuno svesnom stanju a njegovo telo sastojalo se samo
od kostiju, tetiva i tanke koe.
J edna ena zbog paralize miia za gutanje, prouzro-
kovane apopleksinim udarom (insultom), nije mogl a da
proguta ni j ednu kap i umrla je tek posle etiri meseca.
Te injenice primorale su Djuia da drukije gleda na
funkciju mozga. On je poeo da rasuuje na sledei nain:
od ranog j utra do kasne veeri snaga organi zma sve vreme
se smanjuje, nezavisno od toga koliko se hrane unosi u
njega. Samo san omoguava da se izgubljena snaga ponovo
obnovi . Hrana ne moe da zameiii san. Mozak j e, smatra
Djui, organ koji sam sebe hrani, ali on predstavlja di na-
momaiiui koja sebe dopunjava energijom za vreme sna i
mirovanja.
Hrana ne moe biti izvor ivotne snage za vreme dok je
centar njene obrade - mozak - paralizo van boleu. A poto
procesi probave i asimilacije hrane zahtevaju njeno ras-
hodovani e, postaje jasno da hrana za vreme tekog obo-
ljenja gui ivotnu energiju i omela izleenje obol el og. U
organi zmu su nagomi l ane velike rezerve hrane (u vidu sala,
miia i drugih organa i tkiva), koje su sasvim dovoljne da
za to vreme hrane mozak. Primoravati bolesnika koji nema
apetit da j ede znai pogoravati njegovu bolest.
Eduard Djui napisao je knjigu o gladovanju u ijem
predgovoru itamo sledee rei:
Ova knjiga je istorija onoga to se odi graval o u dui
j ednog lekara za vreme njegovog profesionalnog rada. Po-
evi svoju praksu u neznanju, obavijenom magl om me-
dicinskog sujeverja, doao sam do vrstog ubeenja da sa-
mo priroda (pomou gladovanja) moe leiti bolesti. Gl ado-
vanje prikazano u ovoj knjizi po mnogi m svojim odre-
dni cama je revol uci onarno. Ono je uveliko ispitano u praksi
26
i njegova lekovita vrednost je nesporna. Svaki redak ove
knjige napisan je ubeenjem da lekovi podrivaju zdravlje a
uobiajena ishrana bolesnika u nae vreme ne opravdava
sebe".
Lekar Tajner (1880. godine) nazivao je gladovanje
eliksirom mladosti". Do gladovanja Tajner se isticao
sl abou i boleljivou. Meuti m, kada je napunio 52
godi ne i kada nije imao nita da izgubi, on je pri meni o
40-dnevno gladovanje i oslobodio se od svojih krasta".
Zi veoj ej o31 godinu.
Doktor Adol f Majer 1901. godine napisao je knjigu
Leenje gladovanjem - udotvorno teenje. On opisuje ko-
risno dejstvo gladovanja na ljudski organi zam s pozicija
fiziologije tog vremena. Za vreme gladovanja ljudski or-
gani zam poinje da j ede neprobavljene ostatke hrane i
patoloki nepromenj eno tkivo, koji su se zadrali u or-
gani zmu. Produkti raspada materija izvlae se s mesta
nj i hovog taloenja i razlazu: to je u njima upotrebljivo
pretvara se u hrani j i vi materijal, a neupotrebljivo se
izbacuje.
U SAD 1911. godine izala je knjiga ameri kog pisca
Eptona Sinklera Leenje gladovanjem, koja je doivela
veliku popularnost i stoga prevedena na mnoge j ezi ke. U
nastavku navodim kratak odl omak iz te knjige.
Okolnosti su bile takve da sam se susreo s j ednom
enom ija je izuzetna boja lica i neuobiajeno zdravlje
padalo svima u oi. Bio sam zapanjen kada sam uo daj e
pre 10 ili 15 godina kao invalid bila prikovana za postelju ...
Bolovala je od iijasa i akutnog reumati zma; patila je od
hroni ni h crevnih oboljenja, koja su lekari nazivali akutni
peritonitis, od velike nervne slabosti, melanholije, hro-
ni nog katara, koji uzrokuje gluvou. To je bila ena koja je
uspela da se jaui na konju popne na planinu Hamilton u
Kaliforniji i pree put od 28 milja za vreme j edne od
27
stranih oluja i kie, koje nikada ranije ni sam video!.. Ta
ena je u povratku j ahal a 4 dana. To je bio klju njenog
izleenja: leila se gladovanjem. Odricala se hrane na 8
dana i sve njene bolesti su nestajale, kao rukom odnesene...
I ranije sam sluao o leenju gl adovanj em, ali ovo je
bilo prvi put da sam se susreo s njim ... Poeo sam da
gladujem. Gladovanje mi j e postepeno prelo u navi ku, ali
pretpostavljam da je to za itaoce novo, kao i za mene, pa u
dozvoliti sebi da opi em kako sam se oseao tih dana.
Tokom prvog dana oseao sam glad. Bolesni, halapljivi
oseaj gladi, poznat svima koji pate od dispepsije. Sl edeeg
jutra imao sam manji oseaj gladi, a zatim, na moje vel i ko
zaprepaenje, nisam vie oseao glad. Ni sam vie i mao
nikakvu elju za j el om, kao da nisam znao kako je hrana
ukusna. Pre gladovanja svakog dana tokom 2-3 nedelje
imao sam glavobolju. Sada mi se glavobolja javljala samo
prvog dana gladovanja, potom je iezla i vie se nije po-
navljala. Drugog dana gladovanja osetio sam veliku slabost
i manju vrtogl avi cu kada sam ustajao. Bi o sam due vre-
mena na vazduhu i leao, grejui se na suncu, ceo dan. I sto
se desilo treeg i etvrtog dana - velika fizika slabost, ali
pri tom velika j asnoa uma. Posle petog dana osetio sam se
bolje, mnogo sam prepeaio i poeo sam pomal o da pi em.
Ali najvie me je zaprepastila jasnoa i aktivnost uma: vi e
sam itao i pi sao, nego to sam to mogao raditi ranijih
godina ...
Za vreme gladovanja dobro sam spavao. Oko podne
svakoga dana oseao sam neku slabost, ali masaa i hladan
tu obnavljali su moju snagu. Dvanaestog dana preki nuo
sam gladovanje i popi o sok od pomorandi ...
Moji oseaji za vreme obnovljene dijete bili su isto tako
interesantni kao i za vreme gladovanja. Pre svega, imao sam
neuobiajeni oseaj mira i spokojstva, j er se svaki nerv u
mom telu oseao kao maak na pei. Druga karakteristina
28
pojava bila je produena aktivnost uma - neprekidno sam
itao i pisao. 1, na kraju, neodoljiva elja za fizikim radom.
Ranijih dana dugo sam peaio i peo se na planinu, ali
nevoljno i s oseajem prinude. Posle ienja organi zma
gl adovanj em, idem u fiskiilturnu salu i radim vebe, koje bi
mi bukval no slomile kimu, s oseajem zadovoljstva i zapa-
njujuim rezultatima. Miii mi bukval no skau i odj ednom
otkri vam u sebi mogunost da postanem atleta. Uvek sam
bio mrav i naizgled boleljiv, pa su me drugovi zval i ,
oduhovl j en", a sada i mam tako dobru boju lica da stalno
sluam ale na svoj raun".
Herbert Selton - autor najpopularnijih knjiga o leenju
ljudi (Sistem higijene, u 7 tomova, Gladovanje moe spasiti
va ivot, Coveji ivot, njegova filozofija i zakoni i mnoge
druge) poeo je da gladuje u leto 1920. godine. Za to vreme
skoro 45 godina - on je hiljadama puta gladovao u trajanju
od nekol i ko dana do devedeset dana kako radi smanjivanja
teine, tako i radi obnove naruenog zdravlja. Knjige Sel-
tona smatraju se klasikom prirodnog leenja. U daljem
izlaganju esto emo se pozivati na njegove radove.
Savremena nauka stalno otkriva nove mehani zme bla-
gotvornog uticaja gladovanja na zdravlje i produavanje
ovekovog ivota. Ostali primeri bie navedeni u odgo-
varaj uim poglavljima.
Naini uzdravanja oveka od hrane analogni su ve
opi sani m za ivotinje. Na primer, postojali su i postoje ljudi
koji, slino ivotinjama, zapadaju u anabiozu i u takvom
stanju mogu se nalaziti mesec i vie dana. Drugi ljudi, slino
zi mskom snu kod ivotinja, nalaze se u stanju letarginog
sna po nekoliko godina. Postoje jedinstveni ljudi, koji ive
uobiajenim nai nom ivota, ali pri tome deseti nama
godi na uopte nita ne j edu ili uzimaju mrvice hrane, to se
ne moe nazvati ishranom. I , na kraju, svima su poznati ljudi
koji su vie puta gladovali ili gladuju po 10-40 i vie dana.
29
Svi ti ljudi se iz nepoznatih razloga (zbog neega) ne
iscrpljuju i ne umiru, ve obrnuto, predivno izgledaju i puni
su ivota.
Evo najboljih primera raznih fenomena gladovanja.
Anabi oza. J elena Blavatskaja u knjizi Iz petera (pe-
ina) i prauma Hindiistuna istie sledee sposobnosti ljudi
koji uporno vebaju:
Nedavno smo sluali da se jogini i drugi praktikanti
gutavide (tajne svete nauke) u Indiji hvale da su otkrili tajnu
da odjednom zadre disanje u trajanju od 21 do 43 mi nute i
da, bez obzira na to, ne umru! Neki od njih su viegodinjim
svakodnevni m vebanjem poprimili svojstva hibernizacije:
padaju, kao neke ivotinje, u zimski san i, ostajui u takvom
poloaju bez disanja i ak najmanjih znakova ivota, doz-
voljavaju da ih zakopaju u zemlju na nekoliko nedelja, ak i
meseci , a zati m ih oivljavaju!"
U knjizi uvenog vaj carskog etnografa O. tolja Hip-
noza i sugestija u psihologiji naroda (1904. godine) govori
se o tome da je 1837. godine izbio spor izmeu j ogi ste po
imenu Harida i maharade Rundit Singa. Maharada nije
verovao da ovek moe est nedelja da odlei sahranjen u
zemlji i da posle toga oivi. J ogista se zainatio da mu to
dokae.
Pred svoj estonedeljni san jogista je bio sedam dana na
mlenoj dijeti, a na dan udubljivanja" isprao je creva i
el udac. Svoje udubljivanje" u san Harida je poeo od toga
to je u oputenom stavu spustio glavu na grudi, u mi sl i ma
usmerio pogl ed na nosnu kost i monotono izgovarajui i
ponavljajui stalno rei Baam, Gaam, Zaam, Daam,
Naam" poeo da zadrava disanje. Kada se udubi o" u san,
uenik mu je zalepio voskom oi, nos i usta (da ne bi
prodirali insekti), stavio jogistu u vreu i poloio u drveni
sanduk.
30
Maharada je naredio da se sanduk s j ogi stom zakopa u
zemlju. Dopunski je iznad mesta sahrane posejana penica i
postavljena straa.
Posle est nedelja dolo je vreme buenja. Svi sta-
novnici grada Lahor i okolnih sela doli su da vide ishod
spora.
Kada je sanduk otvoren u njemu se, u dobro (her-
metiki) zaivenoj platnenoj vrei, vi deo ovek u neu-
dobnoj i savijenoj (sklupanoj) pozi. J ogistu su izvadili iz
vree i briljivo pregledali. Primetili su da je cela vrea
prekri vena plesnima. Ruke j ogi ste bile su smeurane, na
pipanje - ukruene, a glava se spustila na rame. Lekar je
uzeo rtiku j ogi ste traei puis - puis se nije mogao opipati.
Uenik Haride poeo je da ga poliva toplom vodom i trlja
mu ruke, stavivi prethodno na njegovu glavu zagrejano
peni no testo. Skinuo mu je iz uiju i nozdrvi vosak koji ih
je zapuavao, otvorio mu eljusti i izvukao jezik. Zati m je
sluga istrljao jogisti oi uljem i otvorio mu one kapke.U .
poetku oi kao da su bile mrtve (staklaste), one j abui ce
nisu se pokretal e, eni ce nisu reagovale na svetlost. Kada je
po trei put na glavu j ogi ste stavljeno vrue testo j avi l o se
jako konvul zi vno grenje tela (grenje ili podrhtavanje tela
znai da mu se vraaju spoljanje manifestacije), mal o-po-
mal o poeli su da se javljaju disajni pokreti, nozdrve su se
nadi mal e, udovi postajali prirodno puniji, mogao se osetiti
pui s, premda j e j o uvek bio veoma slab. Sluga j e dalje
stavljao u usta j ogi ste ulje i pri morao ga da ga guta. Tada su
se pol uzatvorene oi Haride otvorile i dobile prirodni sjaj.
Posl e pola sata od poetka oivljavanja j ogi sta j e, pre-
poznavi maharada Rundi t Singa, koji je sedeo pred njim,
duboki m, j edva razumljivim glasom izgovorio: Dakl e, da
li mi sada veruje?"Priblino nakon j ednog sata posl e iz-
vlaenja iz sanduka Harida je postepeno doao sebi.
Kasnije su lekari vie puta posmatrali j ogi ste u tom
stanju. U indijskim novinama Hindustan taj ms" u broju od
31
27-28. oktobra 1958. godine objavljena je reportaa sa
mesta sahranjivanja" 52-godinjeg j ogi ste Babari Ram-
dai Dinari. Posle desetodnevnog gladovanja smeten je u
grobnicu u kojoj je proveo 24 sata u stanju anabi oze. J o
ranije, 1950. godi ne, s tim istim j ogi stom, Ramdai j em,
izveden je j edi nstveni eksperiment, koji je opi sao indijski
lekar Vejkl u asopisu Lanceta". U Bombaj u u prisustvu
deset hiljada gledalaca jogista se zati pao u ranije i skopanu
grobnicu u zemlji, koja je zatim hermetiki zacementi rana i
tako ostala 56 sati. Ali to nije bilo sve. Posle navedenog roka
(56 sati) unutranjost grobnice nalili su vodom i Ramdai j e,
u stanju anabioze, bio pod vodom est i po sati, posle ega je
vraen u ivot u j ednoj od bombajskih klinika.
Zimski san. Veoma dug san oveka u istoriji ove-
anstva zabel een je vie puta. Tako je Ameri kanka Pa-
tricija Magui ra, saznavi za pogibiju verenika, odj ednom
poela da zeva. Savetovali su j oj da legne u postelju. Pat-
ricija je legla i bez buenja prespavala vie od 18 godi na!
Norveanka Avgusti na Langard prespavala je od 1919. do
1941. godine. Za to vreme ona se uopte nije izmenila. Kada
se probudila poela je veoma bizo da stari i posle pet godina
j e umrla. Dvadeset godina prespavala j e Nadeda Lebedina
iz grada Dnepropetrovsk. Probudila se na dan sahrane svoje
majke. Trebal o j oj je osam meseci da obnovi motorne
aktivnosti. I zgledala je mnogo mlada za svoje godi ne i nije
se alila na zdravlje.
Ovi sluajevi pokazuju sposobnost oveka, da slino
ivotinjama, moe da zapada u svojevrsni zi mski san i da
due vremena bude bez hrane.
i vot bez hrane. Tereza Njumen roena je u Strastni
petak 1898. godine. U dvadesetoj godini ivota, usled pos-
ledica nesrenog sluaja, oslepela je i ostala paral i zovana.
Mol i tvama Svetoj Terezi iz Lisje ona je na udan nain
1923. godi ne povratila vid. Kasnije se trenutno izleila od
32
paralize udova. Od 1923. godine Tereza se potpuno odrekla
jela i pia, osi m stoj e svakodnevno uzimala osvetene ob-
late (okrugli hlebi od presnog testa, koji katolici prinose
na priest)
4
. Od 1926. godine svake nedelje petkom kod nje
se pojavljuju stigme (Hristove rane).
Evo kako opisuje J oganana 37-godiuju Terezu
Nj umen u knjizi Autobiografija jogiste:
...Ona je izgledala mnogo mlaa, odlikovala se uistinu
dejom svei nom i mirisom. Zdrava, bodra, dobro graena i
s rumeni m obrazi ma - to je svetica, koja nita ne j ede! ...
- Vi nita ne j edete?
- Ne, osi m hostije (posveeni beskvasni kolai kojim
se katolici prieuju)' svakog dana u est sati ujutro.
- Kol i ko je velika hostija?
- Tanka, kao hartija, veliine male monete. J edem je j er
je osvetena, ako ona nije osvetena nisam u stanju ni nju da
j edem.
- Razume se, niste mogli s tim proiveti dvadeset
godi na?
- i vi m od Boje svetlosti!
- Vidim da shvatate, da se energija uliva u Vae telo iz
etera, od Sunca i iz vazduha.
- Tako sam srena to znam da shvatate kako i vi m.
- Moete li nauiti i druge kako da ive bez hrane?
To pitanje kao da j u j e okiralo.
- Ne mogu to da uradim. Bogu to ne bi bilo po vol j i ..."
... Svakog etvrtka od ponoi do podneva u petak rane
na nj enom telu se otvaraju i iz njih krvari; ona gubi etiri i po
ki l ograma normal ne teine na pedeset pet ki l ograma ...
... Profesor Vutc ispriao je o nekoliko sluajeva, koji su
se u njegovom prisustvu dogodili sa sveti com.
4 Pri ni edba prevodi oca.
5 Priniedba prevodioca.
33
... esto smo preduzimali vi ednevne ekskurzije po
Nemakoj . To je zapanjujui kontrast: u vreme dok smo jeli
tri puta dnevno, Tereza nije jela nita. Ona je bila sveza kao
rua, koju ne dodiruje umor koji se na nama oseao zbog
putovanja. Kada smo gladni i tumaramo po pri gradski m
gosti oni cama, ona se veselo smeje".
Profesor je dodao nekoliko interesantnih fiziolokih
detalja.
Poto ne uzi ma nikakvu hranu, njen el udac se sma-
njio. Kod nje nema nikakvih prirodnih izluevina, ali znoj ne
lezde funkcioniu, njena koa je uvek nena i elastina.
... I z razgovora sa Terezinom braom saznali smo da
svetica spava sat-dva. Ona je aktivna i puna energije, bez
obzira na mnogobroj ne rane po telu ...
... Tereza ima sposobnost da pomou molitve prenosi na
svoje telo bolesti drugih. Odricanje od hrane poinje od
trenutka kada se molila da bolest grla kod j ednog ml adog
oveka iz njene parohije prede u njeno vlastito grl o".
Tereza je umrla 18. septembra 1962. godi ne.
Moe se zakljuiti da iveti bez hrane i ak bez vode
nije nita neobino, i da se ta vetina moe nauiti ako
postoji velika elja za tim.
Dobrovol j no uzdravanj e od hrane. Obian ovek
moe biti bez hrane dosta dugo. Na dui nu gladovanja
svakog oveka utiu sledei faktori: bezbednosna situacija;
informacija o tome kako pravilno gl adovati ; individualna
ovekova konstitucija i starosno doba.
Bezbednosna situacija. Ako se ovek neoeki vano i
prinudno nae u situaciji da ne moe da uzi ma hranu, on
umire ne od gladi, ve zbog panike i neznanja kako da se
pravi l no ponaa bez hrane.
U leto 1942. godine etiri naa mornara nala su se
daleko od obala Crnog mora bez rezervi vode i nami rni ca.
Treeg dana probali su da piju morsku vodu. Zahvaljujui
34
tome to voda u Crnom moru ima dva puta manji salinitet od
vode u svetskim okeani ma, oni su se na nju navikli petog
dana. Svaki od njih pio je dnevno po dve uturice morske
vode. Pri svemu tome panika, nepovoljna situacija i ostali
faktori delovali su pogubno. Prvi mornar umro je 19. dana,
drugi - 24, a trei - 30. dana pri nudnog gladovanja. Pos-
lednji, kapetan medi ci nske slube, otkriven je i podi gnut na
brod trideset estog dana u stanju pomuene svesti. Za to
vreme izgubio j e 22 kilograma, to j e iznosilo 32% od
njegove prvobitne teine.
Poetkom naeg veka grupa od j edanaest ljudi tra-
jkovala je glau u zatvoru u irskom gradu Korku. Dva-
desetog dana u novi nama se tvrdilo da zatvorenici umiru.
Takve vesti pronosile su se tridesetog, etrdesetog, pede-
setog, ezdesetog i sedamdesetog dana. U stvari prvi za-
tvorenik umro j e sedamdeset etvrtog dana gladovanja,
drugi - osamdeset osmog, a ostali su devedeset etvrtog
dana prestali da gladuju, postepeno su se oporavili i ostali u
i votu.
U Odesi , j edna ena je u bezizlaznoj situaciji i i zmuena
bol esti ma resila da okona ivot samoubi stvom. Poto j e
bila veoma pobona nije mogl a da di gne na sebe ruku i
resila je da umre gladujui. J ednostavno je legla u postelju i
ekala da doe smrt. Odleala je tri meseca i za to vreme
izgubila 60% teine. Kada su je otkrili u stanju krajnje
iscrpljenosti, prebacili su je na odeljenje rastereujue-di-
j etal ne terapije kod lekara V. J . Davi dova. Uz njegovu
pomo i specijalnom dijetom potpuno joj je obnovljena
teina. Osi m toga, ispostavilo se da se ta ena potpuno
izleila od svih bolesti, koje su je ranije muile!
Kako pravilno gladovati. Ako se ovek ne boji da gla-
duje i zna kako da se ponaa za vreme gladovanja, moe
dugo i uspeno da ga primenjuje. Tako je brazilski fakir
Adel i nu da Silva pedeset godina zaraivao sebi za i vot
35
tako stoj e redovno gladovao. Za 57 godina ivota on je od-
gl adovao tri godi ne, a 1969. godine izdrao je bez hrane I 1 I
dana.
ovek po imenu Sui od 1886. do 1904. godine uz
novanu naknadu izveo je deset eksperimenata gladovanja -
od 20 do 45 dana. ovek po imenu Marleti nekol i ko puta
gl adovao je po 50 dana.
Autor ove knjige nije gladovao vie od 27 dana, ali je
video, itao i sl uao o ljudima koji ive u Rusiji, koji su radi
leenja, duhovnog usavravanja, gladovali od 30 do 50 dana
i ak 91 dan. Pri emu je to kod nekih prelo u naviku.
I ndividualna ovekova konstitucija i uzrast. Zato to se
za vreme gladovanja troe naa tkiva, ispostavilo se, da to
ovek ima veu teinu, due moe da gladuje. J elena Dons
iz Los Andelesa koja je patila od gojaznosti (143 ki l ograma)
gladovala je 119 dana. Za vreme gladovanja svakodnevno je
pila 3 litre vode, a dva puta nedeljno davali su joj vi tami nske
injekcije. Za to vreme njena teina smanjena je na 81 kilo-
gram, a lino oseanje je bilo odlino.
U gradu Gl azgov 1973. godine dve ene, koje su patile
od gojaznosti, gladovale su, radi normalizovanja teine 236
i 249 dana!
Ako govori mo o gladovanju i uzrastu moramo se po-
zvati na Hi pokrata, koji je pisao:
Starci veoma lako podnose glad, a zatim dol aze od-
rasli, tee od ostalih - mladi ljudi, a najtee deca, posebno
ona koja su suvie ivahna".
Kao to se vidi, uvaeni itaoci, ovek moe da bude
bez hrane ako koristi razliite mehani zme - od j edenj a"
svog tela do i shrane" svetlosnim zracima.
36
OBJANJENJE POJMA GLADOVANJE"
Arnold de Vriz u knjizi Terapija gladovanjem (Los
Anel es, 1963) oyako opisuje pojam gladovanja:
Pod termi nom gladovanje podrazumeva se potpuno ili
del i mi no uzdravanje od hrane ili vode iz bilo kojih razl-
oga. Takvo gladovanje moe biti vono, povrtarsko, ml e-
no, vodeno a ima i drugih tipova gladovanja. U zavisnosti
od uzroka, koji izazivaju gladovanje, ono se moe podeliti i
na drugi nain: religiozno, profesionalno, fizioloko, pato-
loko i eksperi mental no gladovanje.
Vono gladovanje je uzdravanje od uzimanja voa,
povrtarsko - uzdravanje od povra, mleno - od ml eka,
vodeno - od vode itd. Religiozno gladovanje (post") je
uzdravanje od uzimanja hrane radi razvoja duhovne misli
ili obavljanja religioznog obreda. Profesionalno gladovanje
je uzdravanje od hrane zbog popularnosti i reklame. Fizio-
loko je prirodno odricanje od hrane, koje se sree u prirodi,
na primer, za vreme zi mskog sna, ili sezonsko uzdravanje
od hrane kod nekih ivotinja. Patoloko gladovanje vezano
je za organska oboljenja, koja ine organizam nesposobni m
da uzima ili asimiluje hranu. Eksperimentalno gl adovanj ej e
vetako uzdravanje ljudi ili ivotinja od hrane radi nau-
nog istraivanja ...Terapeutsko (lekovito) gladovanje j e
potpuno uzdravanje od hrane, ali ne i od vode. Cilj tera-
peutskog gladovanja je jaanje organizma i obnavljanje
zdravlja".
Podel a gladovanja", koju je dao Vriz, govori o ne-
dopustivoj pometnji u umovi ma ljudi po tom pitanju. Da bi
se postigli odreeni fizioloki pomaci u organi zmu, a zatim
da se izvesno vreme odravaju radi leenja ili profilakse,
potrebno je potpuno uzdravanje od uzimanja hrane. Vo-
no, povrtarsko, mleno gl adovanj e" (tu moete dodati
mesno, hlebno itd.) je obina ishrana, koja nije u stanju da
37
iskljui probavne organe i akti vi razadremal e unutarelijske
mehani zme za obnavljanje i oporavak (rehabilitaciju). To su
svojevrsne (posebne) dijete, koje ne treba meati s pravi m
poj mom gladovanja.
U naem sluaju pojam gladovanje oznaava dobro-
voljno odri canje oveka od unoenja u organi zam bilo
kakve hrane, a u pojedinim sluajevima i vode na od-
reeno vreme radi ienja organi zma, izleenja od bo-
lesti ili duhovnog usavravanja. Pri tome granini rokovi
gladovanja ne smeju dovesti do iscrpljenosti organi zma i
nepovratnih promena.
Postoje i drugi nazivi za dobrovoljno odricanje oveka
od hrane - post, rastereujite-dijetalna terapija (RDT),
fizioloki korisno gladovanje (FKG). Obj asni mo nastanak
tih termina i otkl oni mo neke nedoumi ce, vezane za njih.
Re post" je francuskog porekla i oznaava: 1) od-
govoran i istaknutu dunost; 2) straara, postavljenog na
tano odreeno mesto; 3) mesto na kome se nalazi straar.
Ali najvanije je da se shvati kakvu funkciju izvrava ovek
na strai. A funkcija se svodi na zabranu prolaska kroz
straarsko mesto nepoeljnih dejstava, predmeta, ljudi i
slino.
Arhi mandri t Nikifor u Biblijskoj enciklopediji
(Moskva, 1891. godi ne) ovako opisuje pojam post:
... J udejci su imali obiaj i smatralo se rel i gi oznom
obavezom da poste, to jest da se uzdravaju od hrane, da se
mol e i prinose rtve ... J evreji su se pridravali postova s
posebnom strogou... i isticali su se ne samo uzdravanj em
od hrane, ve takoe i od svih drugih ulnih potreba".
Kada se govori o tome da se ovek pridrava posta" ili
da posti , to znai da je dobrovoljno postavio prepreku
svojim ulnim zadovoljstvima radi njihovog obuzdavanj a i
potinjavanja. Takvi m postupkom on se uzdi gao, zauzeo
38
gl avno mesto u sebi samom, odbacujui sve stoj e lano i
strano.
Ako se to ne radi svesno, dobrovoljno, tada e povl a-
ivanje vlastitim ulnim zadovoljstvima (odj el a, alkohola,
seksa, komfora itd.) uiniti oveka njihovim robom, raza-
rajui postepeno organi zam. Do toga dolazi tako nepri-
metno, da ovek ponekad ni u ta ne sumnja. Veoma dobro
je reeno u ./evanelju Sveta Isusa Hrista od uenika Jo-
vana:
... Bezbrojne bede i opasnosti oekuju Sinove Coveje.
Veljzevul, knez demona, izvor svog zla, nalazi se u telu
Sinova ovejih. On je izvor smrti, on raa sve nesree, i
pod oaravajuom maskom on iskuava i sablanjava Si-
nove oveje. On im obeava bogatstvo i vlast, velikolepne
dvorce, zlatnu i srebrnu odeu, mnotvo sluga i sve to oni
zael e; on j o obeava slavu i ugled, ulne radosti i rasko,
predi vna j el a i obilje vina, bune orgije i dane provedene u
praznovanju i neradu. Tako on sabl anj ava svakog,
prema emu j e vie skl ono nj egovo sree, i onog dana, kada
Sinovi oveji postanu potpuno robovi sve te sujete i svih
tih gnusnosti , tada on, kao platu za naslaivanja, oduzi ma
od Sinova ovcjih sve blagodeti koje im je Majka-Zemlja
dala u izobilju. On ih liava disanja, krvi, kostiju, utrobe,
oiju i uiju.
Disanje Sina ovejeg postaje plahovito (ubrzano) i
zaudara kao disanje neistih ivotinja; ono postaje krae i
bolesnije. Njegova krv postaje gua, rasprostirui takav
odvratan miris, kao voda u movari. Ona se zgruava i
tamni , slino smrtnoj noi. Njegove kosti se deformiu,
postaju lomljive, prekrivaju se spolja vorovi ma i razlazu
iznutra, a zati m se lome napola, kao kamen koji pada sa
stene. Njegova koa postaje masna i oteena; ona se raspada
i na njoj se javljaju kraste i odvratni gnojni irevi. Njegova
utroba se puni odvratnim neistoama, stvarajui trulene
39
bujice u kojima se gnezdi gomila poganih crva. Nj egove oi
se zamrauju sve dok u njima ne zavlada duboka tama.
Nj egovi m uima ovladava gluvoa i u njima caruje duboka
tiina.
I tako, na kraju krajeva, Sin oveji gubi ivot zbog
vlastitih greaka, to nije smogao da se naui da uvaava
zakone svoje Maj ke i samo je pravio greke - j ednu za
drugom. Zato su svi darovi njegove Maj ke-Zeml j e nj emu
bili oduzeti: disanje, krv, kosti, koa, utroba, oi i ui i, na
kraju krajeva, sam ivot, kojim je Majka-Zemlja ogradila
(sauvala) njegovo telo.
Ali ako Sin oveji priznaje svoje greke, ako zaali za
svoje grehe i odrekne ih se, ako se vrati svojoj Majci-Zemlji,
oslobodi se od noktiju satane i odupre se njegovim is-
kuenj i ma, tada e Majka-Zemlja ponovo prihvatiti njega,
svog sina, koji je iveo u zabludama i greio. Ona e mu
podariti svoju ljubav i posl ae mu svoje Anel e, koji e mu
sluiti.
J a vam uistinu govori m: im se Sin oveji usprotivi
satani, koji obitava u njemu, i prestane da se potinjava
njegovoj volji, istog momenta Aneli njegove Majke ut-
vrdie se u njemu da bi mu sluili svim to je u njihovoj
vlasti, oslobaajui ovejeg Sina od vlasti satane.
J er niko ne moe da slui dvojici gospodara. Uistinu, ili
slue Veljzevulu, ili naoj Majci-Zemlji i nj enom i votu.
J a vam uistinu govori m: blaeni oni, koji sl ede zakone
ivota i ne slede stazama smrti. J er u njima e i votna snaga
rasti, sve vie jaajui, i oni e izbei uticaju smrti ".
Prema tome, post" je isto to gladovanje, ali preciznije
odraava moti vaci onu stranu oveka. Kao to vidite pojam
post" nema ni kakve slinosti s posnom" hranom, osi m
zvunosti rei. Spoljanja slinost zvuanja, ali sasvi m su-
protne po smislu rei post" (francuska re, oznaava za-
branu) i postan" (ruska re, oznaava nemasnu i mesnatu
40
hranu) dovel a je do zbrke u umovi ma ljudi i do nepravi l nog
tumaenja religioznih postova. Umesto da gladuju, ljudi
uzimaju nemasnu hranu (meso ne moe, a riba moe!?),
izobliujui iz korena utemeljen smi sao.
Naravno, ne mogu svi ljudi da gladuju, pa zato neki
treba da uzimaju nemasnu hranu, koja rastereuje i ol akava
rad organi zma. Takvo odricanje od hrane, u prvom redu,
doprinosi ienju uma i kontrolisanju oseanja u spolja-
njim manifestacijama. To upravo i znai da crkveni post
leci duu.
Da ne bih rekao itaocu svoje miljenje, kao dopunu ve
reenom, naveu razgovor novinara sa j edni m sveteni-
kom.
Pitanje novinara: Koje su glavne razlike izmeu crk-
venog posta i lekovitog gladovanja koje mnogi primenju-
JU?
Odgovor: Kod crkvenih postova i lekovitog gl ado-
vanja ciljevi su razliiti, iako sutinskih razlika meu njima
nema. I pak ja bih se s izvesnom obazrivou i opreznou
odnosi o prema toj tehnici. Zato? Re je o tome da ak i u
crkveni m postovi ma postoji pastirska praksa, da svetenik
zabranjuje oveku da posti. Ne zato to takva dijeta moe
prouzrokovati bolest, ve zato to ovek moe biti potpuno
zdrav i istovremeno post za njega moe biti koban. To se
objanjava ti me to ovekovo telo nagomi l ava na dui kao
neke kraste, koje, kao sasuena krv na rani, sj edne strane,
ometaju kretanje, a s druge strane, one ga tite. Kada se taj
okl op istanji, ovek postaje osetljiviji na spoljanje uticaje i
ranjiviji. Zato se esto mogu sresti ljudi koji za vreme posta
postaju krajnje razdraljivi, to dovodi do paradoksa - ovek
se odri e ulja i ml eka, i pri tom zagorava ivot svojim
roaci ma i najbliim. (Gl adovanje omoguava da se uoe
i aktiviraju osetljive gnojne rane", koje, ne dobijajui
odgovarajui stimulans kroz ukus, pokuavaju da do-
41
biju potrebnu energiju od drugih ljudi na raun iza-
zivanja kod njih kontra emocija kao odgovor na slino
jedenje". Ti ljudi su potajni vampiri". Upravo takvi
ljudi treba da gladuju da bi oslobodili vlastitu spoljanju
manifestaciju od tih gadosti. Samo im post omoguava
da postanu savreno strpljivi i srdani. - Prim. Genei.)
Svaki svetenik e ua to rei: bolje jedi sve, nego da di ra
svoje blinje. Crkveni post ni u kom sluaju ne podra-
zumeva prostu dijetu na stolu. Najvanije je da vreme posta
bude vreme duhovnog uzdizanja - pojaavanje mol i tvi ,
poseta hramu, pomo blinjim, borba s gresima i strastima.
To mora biti vreme ispovesti i pokajanja. (Ovo svedoi o
tome da mi, izgovarajui iste rei, tim reci ma dajemo
sasvim drugi smi sao. Jer istinski duhovni poduhvat, u
prvom redu, pretpostavlja aktivnosti na ienju due i
svesti. Na prvo mesto treba postaviti borbu sa strasti ma
koje vode ka grehu. Tada nee biti potrebe da se i spo-
veda i kaje. Pomo blinjima postae pri rodna, a mol i tve
e se same ustremiti iz vaeg srca. - Prim. Ganei.) A gde
se u isto medi ci nske svrhe praktikuje gl adovanj e, moe se
pomoi kod j ednog, a naneti teta kod drugog'. ( Vano je
shvatiti, da bez isceljujueg rada u svesti obolelog o-
veka nema isceljujue aktivnosti u njegovom organi -
zmu. - Prim. Ganei.)
Pitanje novinara: Veina entuzijasta lekovitog gl a-
dovanja ubeeni su materijalisti, koji smatraju da je bitno
izleiti telo, a u zdravom telu zdrav je i duh". (Ovo pi tanje
ukazuje na potpuno neznanje o tome ta je kod oveka
pri marno i gl avno, a ta je sekundarno i zavi sno. - Prim.
Genei.)
Odgovor: J a se s velikim simpatijama odnosi m prema
materijal isti ma. Mnogo je gore kada ljudi, koje su vas-
pitavali ateisti, odjednom udare u neku religioznu, a naj -
42
ee pseudoreligioznu filozofiju, ponu da se ludiraju oku-
l ti zmom, leenjem, hiromantijom i astrologijom. 1 takvo
neomnogobotvo se potencira. J er crkva sama po sebi nije
protiv toga da ovek vodi zdrav nain ivota i da se brine o
svom telu. Meni se ini da je lekoviti efekat gladovanja
uslovljen ti me to se organi zam nalazi u eksperimentalnoj
situaciji, to ukljuuje rezervne mogunosti i poinje da
funkcionie pod surovijim rei mom, nego obino, i sami m
tim neke bolesti se odugovl ae. Mislim da nema potrebe da
se pribegava natprirodnim objanjenjima da bi se objasnio
lekoviti efekat gladovanja, kao neka ideja o udu boanske
blagodeti, koja toboe leci onoga koji posti, ili neke kos-
mi ke energije". (Stupajui dobrovol jno u okvire strogog
posta i gl adovanja ovek radi s najdivnijim to ima - s
Boanskom silom, ije je on projavljenje. On se potpuno
oslanja i polae nadu u Nju, a ne na Iekove, terapije i
druge i zume medicine. - Prim. Genei.)
Pitanje novinara: I spriajte, molim Vas, detaljnije, ka-
kva su pravila za vernike u vreme posta. Moda je nekome
teko da posti j er to ne radi kako treba?" (Sumnje ukazuju
na mnotvo psiholokih stega, koje ometaju oveka da
ostvari ono to je zami sl i o. - Prim. Genei.)
Odgovor: Pravilo broj j edan, koje je izrekao Hrist u
J evanelju glasi: kada postite nemojte biti utueni, da ne bi
padal o u oi da postite. (Istinski tana preporuka -
radujte se. Jer radost je spoljanje ispoljavanje l ekovi te
energije i pri bl i avanje Boanski m Izvori ma (zaeci ma)
u nama. - Prim. Genei.) Za vreme posta iz oveka ne sme
da se osea tuga i alost (melanholija). (Tuga i al ost su
spoljanja manifestacija toga, odnosno da je spoljanja
manifestacija jako oteena ul nom (senzi bi l nom)
stegom. Emocije tuge i alosti stvaraju u organi zmu
toksi ne materije, koje unitavaju oveka. - Prim.
43
Genei.) Nije sluajno to se, kada poinje Veliki post, sve
crkvene pesme pevaju o proleu: Nastupilo je prol ee
pokajanja, prolee obnavljanja". (Radosnu pesma je iz-
vanredno sredstvo za stvaranje lekovite energije u orga-
ni zmu, pojave vrlo aktivnih lekovitih materi ja - en-
dorfina. Posebno znaenje u pesmi imaju rei koje usled
specifinih vibracija i smisla podstiu stvaranje l ekovi te
energije i endorfina u organi zmu. Rei obnova" i pro-
lee" i maju te osobine. - Prim. Genei.) Veraici poz-
dravljaju j edan drugog (Pozdrav, bl agonakl onost i iskre-
nost nisu nita drugo, nego i nformaci ono-energetska
razmena sa stvaralakim i lekovitim energi jama. Pri m.
Genei.) s poetkom posta, j er po svojoj dubokoj sutini
Veliki post je vreme velike radosti. (Za vreme Vel i kog
posta Zemlja se nalazi u posebnom energetskom sektoru
prostranstva, koji stimulie obnavljanje i daje ivotni
i mpul s svemu i vom. S tim u vezi kod oveka se javl ja
veoma vedro raspoloenje. - Prim. Genei.) Tokom go-
di ne sve j e prekrila abokreina, okolo j e sve uobiajeno,
tako obi no i odj ednom se dua budi: potrebno j oj je neto
vie. Duhovno buenje, buenje pokajanja, na kraju kra-
j eva, donosi ogromnu radost oveku. (Pokajanje oznaava
akti vnost radi ienja nae svesti. Kada se pokaje zbog
neeg, ovek se isti od toga. Sada se stvara vie energi je,
to i izaziva oseaj radosti i lakoe. - Prim. Genei.) U to
vreme treba vie panje poklanjati ljudima koji nas okru-
uju, pomagati si romasi ma, pri emu oskudevati u nae
dane ne znai uvek da neto postoji. Na kraju krajeva,
smi sao posta je takav da treba jesti toliko da to ne ometa
molitvu. Treba zapamtiti da je to samo sredstvo za pos-
tizanje vieg cilja, post treba da pomogne oveku da ivi po
zakoni ma due, a ne po zakoni ma tela". (Istinski tano:
post je sredstvo, instrument, koji nam pomae u
spoznaji i leenju samog sebe. - Prim. Genei.)
Pitanje novinara: Kako se crkva odnosi prema postu i
gladovanju dece i bolesnih ljudi?"
Odgovor: Tu je crkveni stav j edi nstven: bolesnici,
deca, trudnice i majke dojilje ne mogu postiti, njima je
potrebna kvalitetna ishrana". (Kod bolesnog oveka masa
poremeaja je u spoljanjoj manifestaciji, zagaenost
fizikog tela. Za njih je gl adovanje najkvalitetnija
i shrana. - Prim. Genei.)
Pitanje novinara: ,,A ako je bolesnik ubeen da e mu
od posta biti l ake?"
Odgovor: Mislim da bi takva pitanja trebalo reavati u
i ndi vi dual nom razgovoru sa ispovednikom, sa ovekom
koji treba da zna stanje tog bolesnika i da ga posavetuje.
ovek mora da ima slobodu izbora. 1 u duhovnom i votu ne
srne se svakom prilaziti s istim stavom. Postoje situacije,
kada je za oveka korisnije da odustane od posta, a postoje i
obrnute, kada treba pojaati post, i to su sve razni oblici
duhovni h lekova. (Dobro reeno. Jer da bismo unitili du-
bi nske ul ne stege treba da se stavimo u neuobi ajeno
surove uslove. Na pri mer, suvo gl adovanje. Tada postoji
mogunost da se efikasno i brzo oslobodite psiholoke
koljke u spoljanjoj manifestaciji oveka, koja je
prouzrokoval a teko oboljenje. - Prim. Genei.) Po tome
se i razlikuje crkveni post od lekovitog gladovanja, to on ne
leci samo telo, ve i duu". (U prvom redu duu, koja ini
osnovu spoljanjih manifestacija svakog oveka. Za
vreme gl adovanja oveka treba motivisati ne na oslo-
baanje od jedne ili druge bolesti, ve na borbu sa
ul ni m stegama, koje u prouzrokoval e tu bol e s t . - Pr i m.
Genei.)
Termi n rastereujiie-dijetetska terapija uveo je pobor-
nik lekovitog gladovanja profesor J urij Sergejevi Ni ko-
lajev. U dejim i mladalakim godinama na njega je veliki
uticaj imao Nikolaj Georgijevi Sutkovoj, koji je propa-
45
girao prirodne nauke, zakone prirode i ideje lekovitog gl a-
dovanja. U porodici Nikolajevih i njihovih poznani ka za
vreme bolesti obavljali su se redovni postovi i gladovanja.
Kad je zavri o Moskovski medicinski institut J urij Ser-
gejevi specijalizirao je psihijatriju. U svojoj lekarskoj pra-
ksi trudio se da obolelim ljudima pomae pi i i odi m me-
todama, a ne lekovima.
Posmatrao je leenje obolelih od izofrenije i, videi
kako ih nasilno hrane, uporedio je metode leenja, koje se
primenjuju u psihijatriji, sa dejstvom dozi ranog gladovanja.
1 u j ednom i u drugom sluaju nastaju duevni potresi i
inhibicije.
Na psihijatrijskoj klinici Prvog Moskovskog medi ci n-
skog instituta i mena Korsakova 1948. godi ne Nikolajev
gl adovanj em leci psihiki obolele ljude.
Ali postavilo se pitanje: kako nazvati takav metod lee-
nja? Svaki ovek ima negativan odnos prema rei gla-
dovanj e". Posebno to se rat tek zavrio, pa su se ljudi vi e
godi na loe hranili odnosno gladovali.
I zuavajui procese koji se javljaju u organi zmu za
vreme gladovanja i posle toga, ispostavilo se da organi zam
u periodu dozi ranog gladovanja ivi na raun posebni h
mehani zama, koristei svoje rezervno tkivo. U sutini, gla-
dovanja nema, postoji samo kvalitetno drukiji nain is-
hrane.
U vezi sa tim momenti ma - negativnim odnosom ove-
ka prema rei gl ad" i kvalitetno sasvim drukijim nai nom
ishrane - i ti me, to se pri izlasku iz gladovanja primenjuje
posebna ishrana, Nikolajev je odluio da svoj metod leenja
psihikih oboljenja nazove rastereujue-dijetalnom tera-
pijom (RDT).
U Rusiji 1952. godine metodom RDT poeli su da lece
somatske bolesti: sranu i bronhijalnu astmu, upalu plua,
tromboflebitis, radikulitis, sklerozu itd.
46
Ugl avnom zahvaljujui naporima J . S. Nikolajeva me-
tod doziranog lekovitog gladovanja u naoj zemlji se uvr-
stio. Mnogi njegovi uenici i sada uspeno razvijaju taj
metod pri rodnog leenja. Nikolajev ima 90 godina, ali i
dalje praktikuje gladovanje.
Suren Avakovi Arakeljan, idui vlastitim putem izu-
avanja gladovanja i nairoko ga primenjujui u stoarstvu
za podml adi vanj e ivotinja, tu pojavu je nazvao fizioloki
kori sno gl adovanj e" (FKG).
Zato fizioloki korisno"? Na osnovu naunih i prak-
tinih istraivanja utvreno j e, da je za aktiviranje niza bio-
lokih mehanizama, koji su odgovorni za obnavljanje orga-
nizma, potrebno strogo uzdravanje od uzimanja bilo koje
vrste brane za odreeno vreme. To odreeno \ reme" treba da
traje dovoljno dugo da bi se pravilno razvili mehanizmi 2a
obnavljanje. Ako je on kratak, ti mehanizmi se nee aktivirati i
nee doi ni do kakvog podmlaujueg efekta. Ako je suvie
dugotrajan, nastaju nepovratne patoloke promene, koje mogu
da proirzrokuju smrt. Zato gladovanje traje tano onoliko,
koliko je potrebno za aktiviranje i dejstvo fiziolokih meha-
nizama za obnavljanje i podmladivanje organizma. Otuda i
naziv fizioloki korisno gladovanje.
U zakljuku ovog naeg istraivanja moemo rei sle-
dee: termi n post znai svesno prekidanje ishrane radi usa-
vravanja duhovnih kvaliteta i fizikog tela; termin glad
upotrebljavaju ljudi, koji tu pojavu, u sutini, veoma mal o
poznaju; termin rastereuj ucdi j etal na terapija - RDT upo-
trebljava se u uskim medicinskim krugovima kao metod
pri rodnog leenja pomou gladovanja i naknadne pravilne
ishrane kod velikog broja obolelih od psihikih i somatskih
oboljenja; termin fizioloki korisno gladovanje - FKG oz-
naava optimalni rok gladovanja, koji je dovoljan za na-
stajanje procesa podmladivanja u organizmu ivotinja i o-
veka. U daljem izlaganju koristiemo izraz glad, koji je
odomaen u narodu.
47
Gladovati - znai hraniti se na raun rezervi vlastitog
organi zma.
Gladovati - znai aktivirati posebne mehanizme.
PROCESI KOJI NASTAJU U OVEJEM
ORGANI ZMU PRILIKOM GLADOVANJA
Gladovanje je magini klju za obnavljanje vla-
stitog zdravlja kako bi se ono uzdigla do savr-
enstva.
Nekada davno medicina se nije odvajala od ostalih sfera
spoznajne delatnosti oveka i potpuno zaslueno smatrala se
prvim stepenom mudrosti. Iz tih razloga i rane podatke o
gladovanju dobili smo od Bude, Isusa Hrista, Muhameda, ali i
od mudraca kao to su Pitagora, Sokrat, Platon i mnogi drugi.
Tokom hiljada godina nagomilan j e ogroman materijal,
koji ilustruje viestrane efekte nastale u oveku usled pri-
mene gladovanja. Raznolikost efekata moe se svrstati u
dve kategorije uticaj na ovekove spoljanje manifestacije
i na fiziko telo. Metode i rezultati spoljanjeg preobraaja
ovekovog bia pomou gladovanja postepeno su padali u
zaborav istisnuti iz medicinske prakse oiglednijim rezul -
tatima, koji su se odraavali na fizikom telu.
PROCESI KOJI SE DEAVAJU U OVEKOVIM
SPOLJANJIM MANIFESTACIJAMA
Gladovanje - posebna grana nove nauke o oveku.
Vaa kazna - tetne navike, a najvea nagrada - zdrav nain
ivota.
48
Na ovekove spoljanje manifestacije gladovanje ima
dvojaki efekat: trenira ivotnu snagu organi zma za rege-
neraciju i obnavlja i isti svest od patogenih psiholokih
stega. Ta dva efekta gladovanja koristili su drevni mudraci
za prosveenje i postizanje svetosti.
Gl ad i ivotna snaga organi zma. ta se podrazumeva
pod ivotnom snagom organi zma? Tim termi nom ozna-
i emo informaciono-energijski nivo ovekovog bia, koji
upravlja razvojem naeg organi zma od stanja opl oene j aj -
ane elije do stanja polno sazrelog oveka, a zatim odrava
organi zam u stabilnom stanju tokom cel og ivota.
Radi bolje j asnoe o ivotnoj snazi reiemo sl edee.
ovek ima fiziko telo u kome se deavaju fizioloki pro-
cesi; iza fizikog tela i procesa koji nastaju u njemu, nalazi
se ni vo svih mogui h polja energije; energetska polja stva-
raju kvantni nivo ovejeg bia; taj kvantni nivo oveka
stvara i j o bolje podrava dubinski energetsko-i nforma-
cioni ni vo, koji smo nazvali i votnom snagom, ili i votnom
energi j om. Ajurvedski termin prakriti objanjava se ovako:
stvarna ovekova priroda sastoji se iz ivotne snage i kvant-
nog nivoa ovejeg bia, koji stvara ivotna snaga. Sve
ostale strukture ovejeg organi zma: energetska polja, fizi-
oloki procesi, tkiva organi zma i telesna teina odrasl og
oveka - mogu se menjati u procesu ivota, ali samo se
prakriti ne moe menjati.
Na ivotnu energiju i njenu ulogu u procesu gladovanja
pozivaju se mnogi naunici i lekari. Naveu njihove prie,
da biste imali bolju predstavu o tom vanom fenomenu.
Pol Breg:
i votna energija, koja se koristila za asimilaciju hrane,
za vreme gladovanja troi se na izbacivanje otrova iz orga-
ni zma. Kada gladujete organi zam se sam isti, leci i ob-
navlja na raun i votne energije.
I ma mnogo hiljada aktivnosti, koje zahtevaju energiju i
j o energije! Energija je veoma dragocena, ali se ne moe
49
spakovati u flau ili kutiju, niti kupiti. Mnogi smatraju da se
ona moe dobiti uzimanjem lekova, alkohola, duvana, kate,
aja, pepsi-kole, ali se varaju. Energija je nagrada za ivot,
stoj e mogue blii prirodnom ivotu. Smanjivanje energije
usporava funkcije svih sistema za luenje: creva, bubrega,
koe i plua. Kod tih organa nedostaje energija da bi fun-
kcionisali punom snagom. Tada se raznovrsni otrovi ne
izbacuju potpuno iz organi zma, postepeno se nagomi l avaj u
i nanose veliku tetu organizmu.
Gladovanje je klju od ostave, gde priroda uva ener-
giju. Gl adovanj e dospeva do svake elije, svakog organa i
daje ivotnu snagu*'.
Pogledajmo koji faktori gue ivotnu snagu organi zma
(njen drugi naziv je Kundalini). Preme tome, kod oveka
postoje:
i votna snaga", koja upravlja razvojem i odra-
vanjem ovejeg organizma.
Kvantni model ovejeg organi zma, koji predstavlja
prototip fizikog tela i fiziolokih funkcija.
Energetska polja, koja pokreu j edne ili druge
fizioloke procese. Na primer, erekcija pol nog uda kod
mukaraca. U datom fiziolokom procesu energetsko polje
pumpa krv, izazivajui erekciju.
Tkiva ovejeg organi zma, koja imaju j ednu ili drugu
strukturu.
oveji um, koji je zasnovan na ulnim organi ma i
pameti . oveji um j e specifian organ" pomou kojeg
ovek opti s okol i nom.
Ako se na osnovu toga razmatra oveji organi zam po
stepenu vanosti, najvaniji su ivotna snaga i um (loka-
lizacija - srce i mozak). Tkiva organizma mogu se raz-
matrati kao sputana" ivotna snaga, koja se pri potrebi
mogu cepati radi oslobaanja ivotne energije i njene dalje
50
upotrebe od strane organizma. Reju, u ovejem orga-
ni zmu postoji izvor ivotne snage (mozak i srce) i depo
i votne snage (ostala tkiva).
Na osnovu navedenog, razmotri emo proces potronje
hrane. I z fiziologije je poznato da se hrana sitni u usnoj
duplji, epa na sastavne delove uel udano-crevnom traktu,
upija u krv i dospeva u jetru.
Sigurno niste razmiljali zato krv iz el udano-crev-
nog trakta prvo proe kroz jetru a tek potom se raznosi po
el om organi zmu? Zato se hranljive materije, upijene u
krv, ne raznose odmah po organi zmu? Zato to su one strane
organi zmu i, ako se odmah raznesu po organi zmu -
izazivaju alergijsku reakciju. U jetri hranljive materije se
pretvaraju iz stranih u vlastite. Samo u lom sluaju orga-
ni zam moe kori sno da upotrebi hranljive materije. Na-
ravno, na to se troi energija organizma.
Zalogaj hrane ne ine samo materije koje ga sai-
njavaju, ve i informaciono-energetska polja, koja ine nje-
govu sutinu. Unoenjem hranom strane informacije i ener-
gije u informaciono-energetsko polje oveka prouzrokuje se
njegovo slabljenje. Zato organizam mora da potroi deo
svoje energije na preradu strane energije u svoju, slino
onome to se deava u jetri s hranljivim materijama. Strana
energetska polja neutraliu se u usnoj duplji i elucu. Meha-
ni /nm te neutralizacije nazvao sam informaciono-energet-
skom homeostazom.
Odumiranje vlastitih elija organizma, produkti i votne
delatnosti elija i strane materije, koje su na bilo koji nain
dospel e u organizam, imaju tendenciju nagomilavanja s
postepeni m poveavanj em. A svaka materija ima svoj kvan-
tni nivo. Tako se, u precizno uraenom kvantnom telu o-
veka postepeno pojavljuju i nagomilavaju strani kvanti odu-
mrlih elija, metabolita i stranih materija (raznorazno pro-
teiranje i korekcija figure pomou silikona podriva zrav-
51
lje organi zma na tom nivou). Kvantno ovekovo telo gubi
svoju kompaktnost, postaje podl okand" i slabo. To, sa
svoje strane, slabi i izobliava strukturu i funkciju organa.
Spolja se to odraava oronulou i prevremeni m starenjem.
Kada ovek pone da gladuje optereenje na i votnu
snagu bitno se smanjuje. Ona se sada ne troi na funkciju
informaciono-energetske homeostaze i taj njen suvi ak po-
inje da izbacuje sve suvino i strano s kvantnog nivoa
oveka. ljaka se strue s mesta taloenja i dospeva u
krvotok, a potom krvlju do organa za izluivanje i izbacuje.
I stovremeno s izbacivanjem ljake ivotna snaga re-
generie kvantno tel o'ovej eg organi zma. To obnavlja
strukturu elemenata u elijama i aktivira fermente, a takode
se obnavljaju genetiki aparat elija i elijske membrane.
Obnavljanje kvantnog tela pojaava i harmonizuje polja,
to se, sa svoje strane, ispoljava na aktiviranje svih fi-
ziolokih funkcija organi zma (izotravaju se oseauja, j av-
lja se izgubljena polna elja i slino).
Kao rezultat gladovanja ivotna energija u ovekovom
organi zmu popunjava se na dva naina: iz izvora njenog
stvaranja i iz depoa - tkiva organi zma. Prema stepenu
produavanja gladovanja tkiva organi zma se cepaju i i -
votna energija iz vezanog oblika prelazi u aktivni oblik -
rashodujui se na odravanje ivotnih procesa. Rezultat tog
procesa j este da se u ovejem organizmu javlja debal ans
izmeu postojee rezerve ivotne energije u tkivima or-
gani zma i energije koja bi trebalo da bude u skladu s
kvantni m telom. Slian debal ans uoava se kod organi zma
koji raste - kvantno telo deteta za vreme rasta prevazilazi
rast fizikog tela. To dovodi do toga da se, radi obnavljanja
organi zma, stvara mnogo j aa ivotna snaga kako bi se brzo
obnovi l a tkiva organizma prema crtei ma" kvantnog tela.
Drugi m recima, u periodu rehabilitacione ishrane u or-
gani zmu odrasl og oveka uoavaju se procesi koji su svoj -
52
stveni detetu koje raste. I ispostavlja se, to je vie de-
ponovane ivotne energije (tkiva organi zma) prevedeno u
aktivni oblik (upropaeno u procesu gladovanja), izraeniji
je efekat podmlaivanja ili efekat rasta organi zma.
Naravno, rokovi takvog gladovanja ne treba da se proteu
iza fiziolokih granica. Razumno ponavljanje slinog gla-
dovanja omoguava da se trenira mehani zam stvaranja
i votne energije, inei oveji organizam ml adi m i ot-
porni m na razne vrste tetnih faktora spoljanje sredine.
Na taj nain vlastita ivotna snaga oveka se obnavlja, a
organi zam u procesu gladovanja regenerie.
Gl ad i ovekova svest. Pod poj mom ovekova svest
podrazumeva se suma znanja o okolnoj sredini, vlastitom
organi zmu i nain na koji ovek ostvaruje sadejstvo s oko-
lnom sredi nom i svojim organi zmom.
U mojim ranijim radovima bilo je rei o spoljanjoj
manifestaciji ovekove svesti. Ukratko u ponoviti ono ta
je gl avno: na emu se zasniva ovekova svest, odakl e
nastaju potrebe i motivacije organizma i iz ega se sastoji
ponaanje oveka.
1) Na emu se zasniva ovekova svest? U prvom redu
ona se formira u ulnim organima. Drugo, temelji se na
pamenj u. Tree, funkcionie na raun pameti i razuma.
Tako na primer, dete u poetku samo osea. Ono vidi,
mirie itd. Postepeno kod njega se stvara banka" podataka
- pamet. Na primer, oseaj i raportiraju" da je spoljanji
izgled nekog oveka takav, glas takav itd. A zati m on
poinje da saznaje, da uporeuje i slino. To ve oznaava
postojanje umnog procesa uporeivanje u datom
momentu informacije koja dolazi od ulnih organa s po-
stojeom informacijom u umu i, na osnovu tog procesa,
donoenj e odluke. Na primer, dete vidi enu. Spoljni izgled
te ene uporeuje s katalogom ranije vienih figura ena.
53
Poinje proces raspoznavanja - to je majka. Naredno dej -
stvo uma - ispruiti ruke prema njoj i obradovati se. Ako u
pameti deteta nema figura, glasa itd., um preporuuje pot-
puno drugi odnos - oprezan pogled.
2) Potrebe i motivacije ovejeg organi zma ukorenjene
su u njegovim spoljanjim manifestacijama, ovekove spo-
ljanje manifestacije, pored due, svesti, i votne energije i
kvantnog tela, obuhvataju prostor, vreme, obrtnoosci l i ra-
j uu, svetlosnu, toplotnu, elektromagnetnu, gravi taci onu i
niz drugih energija, o kojima mi veoma malo znamo. Odnos
tih energija je individualan kod svakog oveka. Spol ja se to
izraava kroz j ednu ili drugu figuru, karakteristike fizio-
lokih i umnih procesa. Spoljanji uslovi stalno menjaju
odnos tih energija. Kao odgovor na te promene kod oveka
se nesvesno javlja motivacija - uravnoteiti te energije
pomou naina ivota, ishrane, terapija i tako dalje. elja za
uravnoteavanj em i j este potreba - uraditi neto, da bi se
uspostavilo normal no stanje unutranjeg komfora.
3) Ponaanje oveka je spoljanji izraz unutranjih in-
formaciono-energijskih procesa, vezanih za potrebe orga-
ni zma i umna istraivanja radi njihovog zadovoljavanja. Na
primer, ovek je edan. Radi zadovoljavanja te potrebe
ukljuuje se um. Pomou ulnih organa u okol nom prostoru
istrauje se predmet vode. Sve to dolazi od ulnih organa
uporeduje se u pameti s pojmom voda. im neki ulni organ
proita informaciju o vodi, umj e uporeduje po katalogu i
uoava, da se to moe piti i odmah donosi odluku - prii i
popiti vodu. Rezultat toga je da se oseaj zadovol j ava i
potreba nestaje, poto se ovekova energija vratila u nor-
malu.
Iz navedenogproizi/azi nekoliko zakljuaka.
Katalozi raznih stvari, pojava itd., stoj e vlastito i ini
memori j u, treba da stvore posebne informaciono-energijske
vorove" u kvantnom telu oveka.
54
Um, kao instrument za uporedivanje informacija koje
dol aze od ulnih organa i informacija koje se nalaze u
katal ozi ma memori j e, koristi ivotnu energiju.
Misaoni proces - kako zadovoljiti jednu ili drugu
potrebu, a takode proces tog zadovoljavanja - dovodi do
gubi tka i votne energije.
Neke prirodne potrebe organizma (zasienost hranom,
pol na strast, stanje komfora, intelektualno zadovoljstvo i
slino) ovek do te mere hipertrofua (oni tako narastu"), da
to vezuje ogromnu koliinu ivotne energije i zato sam ih
nazvao psihikim koljkama i psihikim stegama. Kao
rezultat toga ponaanje oveka postaje nepri rodno,
j ednostrano, naruava se normalan tok informaciono-ener-
gijskih procesa, to postepeno prouzrokuje oboljenja.
Na primer, ovek voli ukusna jela. To ga gura prema
omaml j uj ui m kulinarskim specijalitetima, odnosno da e-
e i obilnije j ede. Njegov ivot pretvara se u proces sticanja
novca za kupovi nu delikatesa. J avlja se ogromno patol oko
informaciono-energijsko arite hipertrofiranog oseaja
ukusa - psiholoka koljka ukusa". ovek prestaje da bude
ovek, postaje orue, instrument, pomono sredstvo za
zadovoljavanje vlastitog ukusa - zahteva koljke ukusa".
Kao rezultat toga ovek moe da oboli od gojaznosti,
el udano-crevni h bolesti, ateroskleroze, podagre (kosto-
bolje) itd. Svoje oboljenje moe povezati s bilo i m, samo
ne s patologijom u vlastitoj svesti. Savremeno leenje poku-
ava da obnovi naruenu bioloku funkciju pomou he-
rn ioterapije i drugih sredstava. Naravno, od toga se ne
dobija nita valjano. Obrnuto, stvara se zagaenost od
lekova, to gui ivotnu snagu i komplikuje bolest, a u
ovejoj svesti ostaje patologija i produava da deluje po-
gubni m dejstvom u vidu j edne ili druge rune navike ili
strasti (tj. psihike koljke").
55
Pol Breg se ovako izraava o h i pei tro Tiranom ukusu i
drugi m strastima:
Da li j edete so ili slanu hranu? Pijete li katu? Puite li?
Upotrebljavate li alkoholne napitke? Da li upotrebljavate
rafinirani beli eer ili druge produkte s tom bei votnom
materi j om? Koja devitaminizovana i demi neral i zovana hra-
na truje va organi zam? I mate li j aku volju? ta upravlja
vai m tel om? Loe navike? Ili razum upravlja vaim e-
ljama? Zapamti te: ljudske pohote i strasti su glupe. Tel o
ne moe da misli za vas. Samo snagom volje i razuma savla-
daete glupe navike koje upravljaju nemim telom.
Za gl upe navi ke mi smo kanjeni, za dobre nagraeni .
J er zbog glupih navika gubi se snaga i organi zam obol eva.
Gl upe navike nas iscrpljuju, smanjuju se zal i he energije,
nastaje opte slabljenje organizma i nedostaje nam energija
za potpuno ienje.
Otrovi se koneentriu u raznim delovima organi zma,
deluju na nervni sistem i vi patite od bolova. To su signali
prirode, koja vas upozorava da ne ivite po zakoni ma koje
vam je ona odredila u brizi o vaem blagostanju. Ali vi za
sve to vam se deava optuujete sve drugo, umesto da se
orjentiete na istinski uzrok neprijatnosti. Ne, - kau oni, -
prehladio sam se, premorio sam se, oseam se loe zato to
starim. Pronalaze opravdanje za opravdanj em, ali se ni kad
ne ukazuje na istinski uzrok - njih same! Vi i samo vi
odgovorni ste za svoje boli i bolesti, za svoje prevremeno
starenje. Kada vodite nepravilan nain ivota iscrpljujete
sebe. Ni vo vae ivotne snage se smanjuje, otrovi se ne
izbacuju iz organi zma. Oni vas mue ispoljavajui se kroz
oboljenja organa u kojima su koncentrisani. Ali bol u sutini
nastaje usled vaeg naina ivota. Ne okrivljujte ni koga i
nita, osim sebe samog. Vi ste oslabili svoj organi zam i
otrovne materije, koje nastaju iz mnotva izvora, truju vas.
Ojaajte svoju ivotnu snagu gladovanjem i pri rodni m na-
inom ivota i slabost e se povui!
56
Neuredan nain ivota - to je istinski (pravi) uzrok
vaeg loeg samooseanja, slabosti, iznurenosti, prevreme-
nog starenja i itavog niza raznih boletina, koje vas mogu
pretvoriti u alosnu ruinu. el i m da to sebi razjasnite j ed-
nom i zauvek.
Ljudi koji boluju ili prevremeno stare sanjaju o brzom i
lakom putu ka zdravlju i mladosti. Zapamtite: zdravl je
treba zaraditi! Ono se ne moe kupiti. Niko vam ga nee
prodati ".
Kada ovek pone svesno da gladuje, on prestaje da
hrani " patoloke ulne tvorevine u vlastitoj svesti. 1 upravo
tu se odvija borba na ivot i smrt izmeu istinske pri rode
ovej eg bia i hipertrofuanog oseaja uivanja. U vaoj
svesti nalazi se ogroman broj oseaja. Tu su i samoljublje,
alost, netrpeljivost, zavist, oseaj nepravednosti prema
sebi, nepostojanje elje za odricanjem, ljubomora, strah,
neodl unost, raznovrsne sumnje i slino. Trpei i smirujui
u sebi informaciono-energijsku buru vlastitih oseanja,
ovek ih rasplinjuje, oslobaa se patoloke energije i
uspostavlja normalnu energiju na nivou polja i kvantnog
tela.
Unutranji proces oslobaanja od patolokih stega ispo-
ljava se u vidu posebnih eneigijskih probadanj a" i ,,se-
vanja". Na primer, iz neobjanjivih razloga u telu (najee
u gl avi ) dolazi do elektrinog pranjenja, bleska - to je
nestanak normal ne patoloke stege i uspostavljanje nor-
malne cirkulacije na nivou kvantnog tela..Prema snazi ble-
ska moe se suditi o tome koliko je energije bilo vezano
ovom ili onom patolokom stegom. Samo ako oslobodi
svoju svest od te patologije pomou gladovanja, ovek
moe istinski da ozdravi, a ne da se zalei.
Eto na taj nain glad oslobaa deo i votne snage koju j e,
kao zmija, upijala patoloka stega ulnog zadovoljstva. Os-
lobodivi se od tih stega ovek postaje bolji, spokojniji,
sigurniji, otvoreniji i, naravno, zdraviji.
57
Gl ad i ovekove umne sposobnosti . ovekove umne
sposobnosti u procesu gladovanja (ako ne postoji j aka
intoksikacija) i naroito posle njega dobro se stimuliu.
Prvo, poboljava se pamenje, drugo, um se osposobljava
da bolje razmilja i, tree, prikupljaju se' informacije iz
informacionog polja Vasione. Razmotri mo, na raun ega
dolazi do toga.
ovekovo pamenje se poboljava zato to se aktiviraju
posebne funkcije, koje uporeuju informaciju od ulnih
organa sa informacijama u banci " memorije (pamenj a),
zbog prisustva smetnj i " - psiholokih stega. Psi hol oke
stege ine isti informaciono-energijski kondenzati , kao i
informacija u banci " memorije, ali koji se ne nalaze u
svojoj eliji" ve na putu" izmeu ulnog organa, ban-
ke" informacija stvorenih tim oseajem i funkcije uma, koja
donosi odluku kako dejstvovati na osnovu uporedne infor-
macije. Glad usled svesnog strpljenja bri e" patol oko-i n-
formaciono-energijski kondenzat psihike stege. Sada fun-
kcija uporeivanja i donoenja odluka funkcionie bez
smetnji, to se ispoljava pojaanim pamenj em, brzi nom i
j asnoom razmiljanja.
Drugi faktor koji naruava rad uma je ljaka. Stvarajui
u ovekovi m spoljanjim manifestacijama vlastita polja,
ljaka ometa informaciono-energijski proces miljenja sla-
bei ga i izobliujui ga. I zbacivanjem ljake iz organi zma
uspostavlja se istoa informaciono-energetskog polja, to
poboljava tok vlastitih informacionih procesa. Spolja se to
izraava pojaanom sposobnou brzog i j asnog miljenja i
preduzi manj em originalnih reenja (odluka).
Covek je svojim strukturama polja i kvantnim struk-
turama potopl j en" u informaciono-energijski okean Va-
sione . Bilo ta da se deava u okeanu", odmah se odraava
na navedene strukture, koje se menjaju. Da bi se raspoznao
signal takve modifikacije, treba dostii nivo rada uma, to se
58
izraava u intuitivnom pogledu. Ali na kvantnom ni vou i
nivou polja ve postoje izoblienja od psiholokih stega,
koja mnogo j ae signaliziraju", nadmaujui informacione
vibracije Vasi one svojim patolokim frekvencijama". Za-
hvaljujui gladovanju dolazi do ienja od ljake struktura
ovejih polja i poveava se osetljivost prema informacio-
ni m procesi ma, koji nastaju u Vasioni - takozvana ekstra-
senzitivnost (ekstra - na latinskom, u sloenim recima,
oznaava neto iznad", dopunski "; senzi ti van na latin-
skom znai osetljiv; obe rei spojene oznaavaju super-
osetljivost). Nekada davno gladovanje se primenjivalo
ugl avnom za razvoj i usavravanje navedenih sposobnosti .
Buda, I sus Hrist i Muhamed gladovali su radi toga.
Gl adovanj e i ovekova i ndi vi dual na konsti tuci j a.
Gl adovanj e j e informaciono-energijski proces. Kada ovek
pone da gladuje kod njega se menja proporcija energije,
koje sainjavaju njegovu spoljanju manifestaciju. Prvo se
smanjuje gravitaciona energija. Teina tela menja se iz dana
u dan. Zatim se smanjuje toplotna energija. Velikog gubitka
energije na probavu, asimilaciju i izluivanje hrane, koja je
zagrevala organi zam, sada nema. Razmena materija naglo
se usporava i stvara se znatno manje toplote. ovek koji
gladuje osea hladnou. Rasejavanje gravitacione energije
(preovladavanje procesa katabol i zma) organi zma poveava
proporciju obrtno-oscilatorne energije. A to, sa svoje strane,
potpomae isparavanje" vode iz organizma. ovekovo
telo se sui ", a koa peruta. Poveava se kol i i na" vre-
mena u organi zmu. Fizioloki procesi pri gladovanju su
sporiji. Oseaj vremena u procesu gladovanja potpuno je
drugaiji, ono se otee i otee. U poetku gladovanja sma-
njuje se koliina el ektromagnetne energije i esto nastaje
aritmija srca. U daljem toku gladovanja sve se izjednaava i
ak poveava, to se izraava pojaanom aktivnou i otpor-
nou organi zma. Priblino isto dogaa se i sa svetl osnom
59
energijom, koja je odgovorna za formiranje hol ografskog
tela. Holografsko telo, koje je na poetku gladovanja tamno
i razlokano, pri kraju gladovanja postaje j arko i j asno.
Svi energijski procesi uslovljavaju individualni pristup
za vreme gladovanja. Oni ukazuju na rokove gladovanja,
uslove njegovog sprovoenja i terapiju koju treba da pri-
menjuje svaki ovek.
Na primer, ovek koji ima telesnu teinu 20 i vie kilo-
grama (odreuje se na sledei nain: visina oveka u cen-
timetrima mi nus 100, ostatak je idealna teina. Na pri mer,
visina oveka je 180 centimetara. Oduzmi mo 100 i do-
bi j amo cifru 80. I dealna telesna teina oveka takve visine
je 80 ki l ograma) ima u izobilju energiju prostora, vremena i
gravitacionu energiju. Upravo ti oblici energije stvaraju
veliko po obi mu i teini ovekovo telo s preovl adavanj em
sala u njemu. Kod takvog oveka nedostaju obrtno-osci -
latorne, toplotne, svetlosne i el ektromagnetne energije.
Zbog nedostatka obrtno-oscilatorne energije kod takvog
oveka smanjuju se svi procesi ci rkul aci j e-probava hrane i
pranjenje, brzina umnih reakcija i opta razmena materija.
Zbog nedostatka toplotne i elektromagnetne energije sma-
njuju se probavne sposobnosti el udano-crevnog trakta,
aktivnost fermenata i toplotna produkcija organi zma. Zbog
nedostatka svetlosne energije telo je preterano ugojeno i
loptasto, poto se ne obezbeuje j asnoa holografskog tela,
odgovornog za ovekovu figuru.
Preporuke u vezi sa gladovanjem za takvog oveka su
sl edee: moe se gladovati 30 i vie dana, manje piti voda,
vie se kretati, primenjivati sauna i nalaziti se u suvoj i
toploj prostoriji. Pri izlasku iz gladovanja treba unositi u
organi zam produkte koji sadre malo vode i produiti ak-
tivno kretanje.
Za ljude sa suvonjavom telesnom graom, a shodno tome,
s drugom proporcijom energijskih polja tela, potrebna je
odgovarajua korekcija za vreme gladovanja i izlaska iz njega.
60
Opte preporuke tipa: gladovati j ednom nedeljno, ,,kas-
kadno suvo" gladovanje, izlazak iz gladovanja s takvim i
takvim produktima i slino, blago reeno, neumesne su i
esto se pretvaraju u veliku nesreu. Pitanje i ndi vi dual nog
gladovanja bie detaljnije razmotreno u odgovaraj uem
poglavlju.
U zakljuku ovog poglavlja treba posebno istai: kada
se ovek odri e od uzimanja hrane, a shodno tome, od
agresi j e" strane informacije, energije i rasejava vlastite
patol oko-ul ne steg|e, on time stvara povoljne uslove za
dejstvo ivotne snage na obnavljanju kvantnih struktura i
struktura polja svog organi zma. U zavisnosti od stepena
izoblienja (usled nepravi l ne ishrane ili umnog procesa)
kvantni h struktura i struktura polja potrebno je odre-
eno vreme za njihovo obnavl janje. Upravo otuda i
proistie da je za osl obaanje od jednog oboljenja (ma-
l og izoblienja) potrebno mal o vremena gl adovanja, a za
osl obaanje od drugog (velikog izoblienja) mnogo vie
vremena (nekoliko duih gl adovanja). Bitan momenat u
procesu gl adovanja jeste svesno strpljenje, koje omo-
guava ivotnoj snazi da podstakne organi zam na ob-
navl janje.
PROCESI KOJI SE DEAVA.IU U FIZIKOM TELU
OVEKA
Gladovanje je najbolji preista, posto samo u
oienom organizmu mogu normalno da fun-
kcioniu svi sistemi.
Utieaj gladi na kvantnom nivou i nivou polja odraava
se pojavom posebnih lekovitih fiziolokih procesa u ove-
jem organi zmu. Veina tih fiziolokih procesa kod oveka
0 1
koji je na reimu ishrane odvija se u ograni enom obi mu i
samo gladovanje omoguava da se potpuno zadejstvuju.
Mnogi istaknuti naunici i savremeni lekari izuavali su i
opisivali te procese. Ostaje nam samo da se koristimo nji-
hovim originalnim saznanjima o gladovanju i da ih prime-
njujemo na sebi.
Dakle, evo najvanijih procesa koji se po svom redo-
sledu aktiviraju" u ovekovom organi zmu pri gladovanju i
imaju po snazi dejstva nevienu lekovitu funkciju.
I - Oksi daci ja unutranje sredine organi zma. i m se
ovek potpunp odrekne od uzimanja hrane u njegovom
organi zmu troe se nagomilane rezerve i drugostepena tki-
va. Cepanje hranljivih materija i tkiva u procesu gladovanja
prouzrokuje nagomilavanje produkata nj i hovog raspada
unutar organi zma. Kao rezultat toga brzo dolazi do pomaka
pokazatelja pH organizma prema kiseloj strani (acidozi), ali
pri tome veliine oksidacije ne prelaze fizioloke norme.
Prvi i najvaniji fizioloki mehani zam pri gladovanju
j este aci doza, koja izaziva ukljuivanje lanca drugih l eko-
vitih mehani zama koji za vreme reima ishrane organi zma
funkcioniu na mi ni mal nom nivou.
Oksidacija unutranje sredine organi zma aktivira pro-
cese rastvaranja tkiva (autolizu). I spostavlja se, u kiseloj
sredini aktiviraju se fagociti (elije derai )
6
i neki enzi mi ,
ija se funkcija svodi na unitavanje osl abl j enog vlastitog
tkiva i svega stranog u organizmu.
Sa svoje strane, procesi autolize aktiviraju mehani zam
ienja organi zma od ljake, oslabljenog i patoloki pro-
menj enog tkiva. Usled cepanja tkiva oslobaa se ljaka koja
je bila zatvorena u njemu i izbacuje se iz organi zma, a tkivo
koje je promeni l o oblik unitava se.
Cepanje tkiva organi zma kontrolie se na nivou kvan-
tnog tela posebnom funkcijom, koju smo nazvali pri nci p
62
prioriteta". Upravo ta funkcija prati i obezbeuj e da se u
poetku cepaju sva suvina, patoloki izmenjena, a zati m
zdrava tkiva - po principu vanosti za i votnu delatnost
organi zma.
Oksidacija organizma i poveanje fagocitarne aktiv-
nosti normalizuju mikrofloru organi zma.
Aci doza ukljuuje mehani zam asimilacije ugljen-dio-
ksi da i azota iz vazduha pomou elija organi zma. Uk-
ljuivanje tog mehani zma oznaava prelazak organi zma na
potpuno endogenu ishranu, koja obezbeuje kvalitetnu sin-
tezu aminokiselina i drugih biolokih jedinjenja za vreme
gladovanja.
U procesu gladovanja mnogi organi i sistemi organi zma
svode se na stanje fiziolokog mirovanja, koje im omo-
guava da obnove svoje povreene (naruene) strukture i
funkcije. Poveano cepanje tkiva pri gladovanju kao rezul-
tat autolize i obnavljanja strukture i funkcija probavnih
organa stimulie poveanje razmene materija i poveava
probavnu sposobnost organizma u periodu obnavljanja
i shrane.
Za vreme gladovanja pojaavaju se zatitne funkcije
organi zma kako na nivou elija, tako i celog organi zma.
Organi zam postaje mnogo otporniji na razliite unutranje i
spoljanje tetne faktore.
Svi navedeni fizioloki mehanizmi izazivaju snaan
efekat preporoavanja i podmlaivanja u periodu posl e
gladovanja.
Posle opisa faktora koji aktiviraju" proces oksidacije
(aci dozu) unutranje sredine pri gladovanju, vrati mo se
samoj acidozi. Proces oksidacije unutranje sredine brzo se
iri. Obi no se maksi mum oksidacije uoava od estog do
desetog dana gladovanja. A do toga dolazi na ovaj nain. Na
poetku gladovanja, kada u organizmu j o postoje rezerve
ivotinjskog eera - glikogena, organizam ga koristi. i m
63
presue reze I've glikogena (to se deava obi no prvog ili
drugog dana gladovanja) u krvi se nagomilavaju kiseli
produkti nepotpunog eepanja masti (masne kiseline, ace-
ton), alkalne rezerve se smanjuju i to se odraava na lino
oseanje, kod oveka koji gladuje mogu se j avi ti glavobolja,
muka (gaenje), oseaj slabosti i opta iznemoglost. Takvo
stanje je rezultat nagomilavanja tetnih produkta u krvi.
Tada ovek treba da izae na vazduh, da radi vebe disanja,
da proisti creva pomou klistira, istuira se - i svi navedeni
si mptomi e nestati. I pak, bl ago samotrovanje kiselim pro-
dukti ma raspada masti (acidoznog pomaka) postepeno mo-
e da se pojaa oko estog - desetog dana gladovanja, ali
navedeni si mptomi brzo nestaju a ovek koji gladuje osea
se sve bolje. Zadravanj e ugljen-dioksida od strane elija i
korienje ketonskih tela u tom trenutku dostiu maksi -
mum. Ova faza naziva se aci doznom krizom.
Za vreme trajanja acidozne krize u elijama se aktivira
poseban preki da" i one poinju da koriste ugljen-dioksid
po principu fotosinteze. I stovremeno, i korienje ketonskih
tela spreava njihovo nagomilavanje. eer se sada dobija iz
vlastitih masti i belanevina, i u njegovom prisustvu masti
se cepaju ne ostavljajui produkte nepotpunog eepanja. Pri
tome se smanjuje acidozni pomak, poveava koliina eera
u krvi i ovek koji gladuje lako podnosi gladovanje sve dok
u njegovom organi zmu postoje rezerve masti i bel anevi na i
dok ima mogunosti da ih koristi.
Kao rezultat toga, kod oveka koji gladuje da bi se
izleio, pH prestaje da se pomera prema kiseloj sredini, ak
se donekl e i smanjuje (u poreenju sa pH za vreme aci dozne
kri ze). To se ispoljava izvesnim smanjenjem koncentracije
ketonski h tela u krvi. Zatim se acidoza odrava na priblino
istom nivou, neznatno oscilira oko sedamnaestog-dvadeset
treeg dana gladovanja. U to vreme nastaje druga aci dozna
kriza, ali je ona slabija od prve.
64
Posle prve acidozne krize ljudi koji gladuju gube znatno
manje na teini tokom narednih dana (u poreenju s prvim
danima gladovanja), a masno tkivo se troi ekonominije bez
obzira na intenzivniji motorni reim oveka koji gladuje.
Prva aci dozna kriza i njen znaaj za ozdravl jenje
organi zma. Postepena oksidacija unutranje sredi ne or-
gani zma za vreme gladovanja potiskuje veinu hroninih
oboljenja, koja se razvijaju i napreduju u ovejem orga-
ni zmu koji truli. U zavisnosti od stepena truljenja (truljenje
je alkalni proces) u njemu nastaju pojedina oboljenja. Na
primer, oboljenja prouzrokovana prehladom govore o ma-
lom stepenu truljenja, tuberkuloza i gangrena -o velikom.
Kada se bolest liava uslova, koji su je izazvali, ona
prelazi iz hroninog stanja u akutno stanje, a zatim iezava.
Do najjae oksidacije organizma dolazi u periodu aci dozne
krize i zato se u to vreme intenziviraju hronina oboljenja.
Prema stepenu intenziviranja moe se rasuivati s kakvi m
uspehom je glad zakai l a"j ednu ili drugu bolest i ,,upa"j e
iz organi zma. Ako je intenziviranje j asno izraeno moe se
oekivati potpuno izleenje. Ako j e sl abo, znai da gl ad
reava druge vanije probl eme u organi zmu. Posle i zvesnog
vremena treba ponoviti gladovanje i ono e delovati na
zaostale bolesti.
Kada acidozna kriza i zvue" iz organi zma bolesti nas-
taje proces jaanja imuniteta, koji je ranije troen na borbu
protiv bolesti. Tako E. enk i H. Major, koji su istraivali
reakcije organi zma na razliite bacile, navode da procesi
samozatite i poveanja imuniteta protiv mikroba nastaju
tek po isteku acidozne krize. To se ispoljava u tendenciji
brzog zarastanja rana, poveanju bakteriocidnosti organi -
zma, ime se objanjava povoljan uticaj gladovanja na mno-
ga septina (trulena) oboljenja.
7 Pri ni edba prevodioca.
65
I z navedenog sledi zakljuak - dok kroz ovekov orga-
ni zam koji gladuje ne proe prva aciodzna kriza ne moe se
raunati na izleenje hroninih oboljenja i nagl o poveanje
otpornosti organi zma.
Druga aci dozna kriza i njen znaaj za ozdravl jenje
organi zma. Svaka bolest ima svoj i nformaci ono-energi j -
ski koren" - psihiku koljku". Bilo koja bolest javlja se u
ovejem organi zmu samo kada kod oveka postoje i zo-
bliena polja, na koja se moe privrstiti i na kojima se moe
razvijati koren" bolesti.
I z linog iskustva mnogi znaju daj e bolest ranije bila
i zl eena" na ovaj ili onaj nain, ali posle i zvesnog vremena
ima tendenciju da se ponovo j avi . To upravo ukazuje na
prisustvo korena" bolesti u organizmu - psi hi ke kol j -
ke". Zato, im se u organi zmu stvore povol j ni " uslovi
koren" bolesti puta i zdanak" u obliku recidiva stare
bolesti.
Od trenutka prestanka prve acidozne krize do poetka
druge organi zam nagomilava ivotnu snagu i obnavlja izo-
bliene strukture polja, to informaciono-energijski koren"
bolesti liava ivotne sredine". I nformaciono-energijski
zaetak bolesti postepeno se i zvl ai " iz struktura spolja-
njih manifestacija (polja) oveka i nastaje druga acidozna
kriza. To se ispoljava u tome, to se kod nekih ljudi j ako
intenzivira njihova glavna bolest ili se naglo pogorava
lino raspoloenje, odnosno dolazi do gubitka snage itd.
Navedeni si mptomi ukazuju na to da je gl ad poela da
i zvl ai " bolest i da se treba strpiti dan - dva ili tri dana, da
bi smo se konano oslobodili bolesti.
Nakon prestanka druge acidozne krize, koja je obnovi l a
strukture ovekovi h spoljanjih manifestacija, poinje rad
na njihovom uvrivanju i jaanju. Tek sada su u orga-
ni zmu stvoreni uslovi za podmlaivanje i razvoj i znadnoi -
malnih sposobnosti .
66
Sledi zakljuak - dok ovekov organi zam koji gladuje
ne pretrpi drugu acidoznu krizu ne moe se raunati na
potpuno izleenje od hroninih oboljenja, niti na j asno
izraen efekat pomlaivanja i razvoj iznadnormalnih spo-
sobnosti .
Kao dopunski i prirodni oksidant unutranje sredine
organi zma moe se i potrebno je pri gladovanju pri me-
njivati vlastiti urin. To e omoguiti da se aktiviraju svi
navedeni procesi, aktivirani acidozom, i da se skrati duina
trajanja gladovanja.
Ako se progresija acidoze teko podnosi ona se moe
koi ti " pri menom mnogobrojnih terapeutskih, optefizio-
lokih i drugih terapija, a takode pijenjem mineralno-al-
kajnih voda.
Vano je istai sledee: opisani fizioloki procesi os-
tvaruju se samo pri potpunom iskljuivanju hrane (i ak
napitaka koji sadre eer: slatki ajevi, voda s medom i
slino), zbog cepanja masnog tkiva i stvaranja kompen-
zovane kisele sredine - acidoze. Upotreba j el a i eera u
zanemari vi m koliinama nee omoguiti aktiviranje l eko-
vitog procesa gladovanja a organi zam e zbog nedovoljne
ishrane biti potpuno iscrpljen.
II - Resorpeija tkiva organi zma (autoliza - samo-
probava"). Prema stepenu aktiviranja ivotne snage pri
gladovanju se obnavlja ranije pol okano" kvantno i hol o-
grafsko telo ovejeg organi zma. Ona postaju j asna i jar-
ka". Sve strane aktivnosti postepeno se unitavaju na kvan-
tnom nivou, to dovodi do fizike resorpcije tkiva koja nije
svojstvena zdravom organi zmu.
J edan od mehani zama unitavanja svega stoj e strano i
oslabljeno tokom gladovanja u organi zmu jeste poveana
fermentaciona i enzimska aktivnost, a isto tako i fagocitarna
(od grkih rei: phagein - prodirati, kytos - elija, tj.
67
prodrljivac elija") aktivnost leukocita. Rezultat tog pro-
cesa j este da se tkivo raspada na sastavne del ove. Ta pojava
poznata je pod nazi vom autoliza. Na taj nain autoliza
omoguava organi zmu da hrani elije na raun raspadnutog
tkiva, a neupotrebljivo da izbacuje.
Naunici su utvrdili da se enzimatinoj i fagocitarnoj
agresiji - autolizi u prvom redu podvrgavaju oslabljena i
boleu izmenjena tkiva, izrastaj i, tumori , hematomi , otoci ,
patogeni mikroorganizmi i ostalo.
Za vreme gladovanja u trajanju od 36 asova aktivnost
fagocita moe da se povea tri puta. Osim te naune i -
njenice vano je znati da aktivnost fagocita oscilira u zavi -
snosti od godinjeg doba. Fagociti su najaktivniji u
maj u-j unu, a najmanje aktivni u novembru-februaru.
Odavde proizilazi daj e za kvalitetno unitavanje stranog u
organi zmu (izrataja, masnih tkiva, tumora itd.) najbolje
primeniti due gladovanje u maju-junu (Petrov post) i po-
eljno na urinu. U novembru-februaru gladovanje je po-
trebno radi poveanja otpornosti organi zma, koja je sma-
njena u tom periodu (Boini post).
Vano je istai i injenicu da se s poveanjem tempera-
ture poveava aktivnost fermenata. Primena zagrevanja pri
gladovanju znatno pojaava procese autolize.
A. de Vriz, specijalista za lekovito gladovanje, pie:
Bukvalno prevedeno re ..autoliza" oznaava samo-
prohavu. U fiziologiji ta re se primenjuje za oznaavanje
procesa samoprobave ili raspada ivotnog tkiva pomou
fermenata (pobudivaa biolokih reakcija unutar elija) i
enzima (pobudivaa biolokih reakcija u vanelijskoj sre-
dini organizma), a to tkivo unitile su same elije orga-
nizma. Prema tome, to nije nita drugo, nego proces samo-
probave organizma i probave u elijama organizma. Auto-
liza je deo norma/ne fizioloke delatnosti organizma. Nor-
malna autoliza sastoji se u dejstvu enzima na takve materije
organizma kao to su glikogen, masno tkivo, kotana sr
radi pripreme tih materija za unoenje u krvotok. Slino
tome, za pranjenje sadraja apscesa (gnojno zapaljenje
tkiva)* na povrini tela potrebna je autoliza, pri kojoj enzimi
probavljaju tkivo izmeu apscesa i povrine tela.
lako se priznavalo da je autoliza uobiajena ivotna
pojava, veroval o se da se taj proces ne moe potiniti kon-
troli oveka i primenjivati u praktine svrhe. Bilo je poznato
da se patol oke tvorevine u organi zmu mogu resorbovati pri
autolizi, ali su smatrali da do dubokih promena, potrebnih
za taj proces, moe doi samo u redim sluajevima - posl e
velike iscrpljenosti u posleporodajnom periodu ili u periodu
menopauze. Takva stanja ne daju mogunost da se proces
autolize stavi pod kontrolu i usmeri prema potrebi. I zu-
avanje gladovanja dovel o je do preokreta u tradicionalnim
shvatanjima. Nesumnj i vo j e da gladovanje, vrei duboke
promene u biohemiji organi zma, predstavlja stimulans za
razvoj autolize i omoguava upravljanje tim procesom. To
nije novo otkrie u fiziologiji, j er su ga priznavali pre vie
od sto godina ljudi koji su primenjivali gladovanje. Po-
etkom XI X veka Silvester Grehem j e rekao: To j e opti
zakon i votne evolucije da se pri gladovanju u prvom redu
apsorbuju i odstranjuju materije koje su najmanje potrebne
za i votne funkcije. Pri strogom i duem gladovanju sma-
njuju se a esto i potpuno nestaju sve bolesne tvorevi ne -
masna tkiva, ciste, tumori, irevi itd/*.
Drugi specijalista za lekovito gladovanje, G. Voj tovi
navodi pri mer sline resorpcije. Leio je bolesnika J . od 47
godi na, koji je bol ovao od: ishemijske bolesti srca, nesta-
bilne stenokardije (angine pektori s)
9
, ateroskleroze aorte,
modani h i koronarnih arterija, ekstrasistola i hi pertoni ne
8 Pri ni edba prevodi oca.
9 Pri ni edba prevodi oca.
69
68
bolesti I I stadijuma. Osim toga, bolovao je i od propratnih
oboljenja: osteohondroze vratno-grudnog dela ki me, ira
na dvanaestopal anom crevu s deformacijom bulbusa, ek-
cema gornji li udova, zavisnosti od hormona kore nadbu-
brenih lezda (glukokortikoidna zavisnost), multifaktori-
j al ne alergije i dnigih bolesti. Bolesnik je pri meni o tri kure
l ekovi tog gladovanja po frakcionoj varijanti. Posl e prve
dvadesetodnevne kure gladovanja uoeno j e znatno pobol j -
anje linog oseanja bolesnika. Nestali su bolovi u srcu i
ki mi , prestali su da ga mue bolovi u podbratku itd. Ali na
fonu pozi ti vnog dejstva gladovanja nakon dve nedelje posl e
obnove ishrane intenzivirali su se ekcemi . Bol esni k je bio
upozoren na mogunost intenziviranja ekcema u pauzi iz-
meu leenja, pa zato nije obnovi o mazanje delova tela
hormonal ni m kremama, ve je u ishrani ograniio uzimanje
hrane ivotinjskog porekla i otklonio je intenziviranje ek-
cema lekovima koji ne sadre hormone. Posle druge kure
gladovanja u trajanju od 22 dana kod bolesnika je uoeno
stabilno slabljenje si mptoma svih hroninih oboljenja, me-
u kojima i ekcema. Trea kura gladovanja sprovedena je
kao profilaksa dva meseca posle druge kure gladovanja.
Nakon godinu i po dana kod biveg bolesnika nije bilo
nikakvih si mptoma ranijih bolesti. Na osnovu dva gas-
trofibroskopska ispitivanja eluca utvreno je da na el ucu i
dvanaestopal anom crevu nema patolokih promena i de-
formacija, koje su pre lekovitog gladovanja otkri vene pre
vie od deset godina.
III - Princip prioriteta (prvostepenosti). Ranije je
ukazivano na to da ivotna snaga iz vezanog oblika prilikom
gladovanja prelazi u dinamiki oblik. Tokom tog prel aska
tkivo organi zma se raspada. Patofiziolog V. V. Pautin, koji
j e mnoge godine svog naunog rada posvetio izuavanju
fiziolokih mehani zama gladovanja, potvrdio je tu vanu
70
zakoni tost: snani " organi za vreme gladovanja ive na
raun slabih". Najmanje gubitke ima tkivo nervnih centara
i srca. Navedeni podaci to i dokumentuju.
Gubitak teine organa i tkiva psa pri gladovanju do
momenta smrti (u % u odnosu na teinu pre gladovanja):
Salo 97
Creva 18
Slezina 60
Pl ua 17,7
J etra 53,7
Guteraa (Pankreas) 17
Miii 30
Kosti 13,9
Krv 26
Nervni sistem 3,9
Bubrezi 25,9
Srce 3
Koa 20,6
J . Nikolajev, na osnovu viegodinje prakse l ekovi tog
gladovanja, iznosi svoje miljenje o tom fenomenu:
Gl adovanj e naglo poveava rui l ake" procese, do
unitavanja i izbacivanja iz organi zma svih vikova, ljake, i
svega to zagauje organi zam i ometa njegovu normal nu
i votnu delatnost. To se pre svega odnosi na patol oke
tal oge i tvorevine, na primer taloge soli, viak sala, tok-
sinih produkata razmene materija i drugo. Oslobaajui se
ljake, organi zam prelazi na endogenu ishranu na raun
unitavanja vlastitog sala (masti), ugljenih hidrata i bel an-
evi na odreenih organa i tkiva, ali praktino ne zahvata
i votno vane organe kao to su srce i mozak. Taj proces
poj aanog razaranja tkiva, elija i molekula propraen je
poveanj em obnavljajuih procesa na mol ekul arnom, elij-
skom i tkivnom nivou i dovodi do obnavljanja i odreenog
71
podml ai vanj a celog organizma i svih njegovih organa.
Zato se metod RDT osnovano moe smatrati metodom
stimulacije fizioloke regeneracije. Taj metod u potpunosti
se podudara s podaci ma koje nudi nauka o regeneraciji, koji,
takoe, u svim sluajevima reparativne i fizioloke regene-
racije ima dve faze: unitavanje (razaranje) i obnavljanje ...
Prema tome, lekovito gladovanje moe se posmatrati kao
prirodni faktor stimulacije fizioloke regeneracije, koji ob-
navlja i podml auj e elije, tkiva, molekule i hemijski sastav
celog organi zma."
Dakl e, princip prioritetnog ouvanja i votno vanih
tkiva organi zma potreban je da bi se u potpunosti upravljalo
organi zmom u procesu gladovanja, i po prestanku gl ado-
vanja brzo pristupilo njegovom obnavljanju.
Taj princip ukazuje na to daj e, u prvom redu, potrebno
poj esti " sve to je strano i suvino. Zatim se moe ,j esti "
vlastito tkivo i organi prema principu vanosti. U vezi sa tim
gladovanje se smatra operacijom bez noa, a hi ri ng je pri-
roda.
IV - ienje od ljake. Pol Breg je govori o:
Gladovanje je jedini nain da se organizam
oslobodi otrovnih materija, koje dospevaju u
na organizam.
Gladovanje je veliki ista, ali ne i lek od
bolesti".
Proces autolize i princip prioriteta omoguavaj u da se
organi zam oisti od ljake. ljakom emo nazivati produkte
razmene materija, koji se postepeno nagomilavaju u e-
lijama naeg organi zma, strane materije dospel e u orga-
ni zam na ovaj ili onaj nain, kao i stare, odumrl e elije
promenj enog izgleda.
72
U ljaku, koja se stvara odprudukata razmene materija,
spadaju: krajnji produkti razmene belanevina - mokra-
evina, mokrana kiselina, kreatinin, amonijeve soli i neke
druge materije; krajnji produkti razmene ugljenih hidrata;
produkti koje organi zam ne prihvata (ne asimiluje) zbog
promene njihovog oblika usled termike i druge obrade
soli kalcij uma, kuhinjska so itd. Tome mnogo dopri nose
prekomerna ishrana, nepravilna kombinacija produkata, ne-
pravilan redosled uzimanja hrane u toku j ednog obroka,
nepridravanje bioritamske aktivnosti probavnih organa
(posebno uzimanje hrane nou).
U strane materije, dospele u na organi zam, spadaju
materije koje se primenjuju u tehnol okom procesu: za
pripremanje hl eba- izbeljivai brana, usitnjivai testa itd.;
pri konzerviranju konzervansi, materije koje poboljavaju
spoljanji izgled finalnog produkta (u kobasi cama), soljenje
(stavljanje u sal amuru), mariniranje itd.; hlorisanje vode,
boje za farbanje napitaka; nadevi u vakai m gumama,
bombonama i drugo. Veina l ekova i sintetikih vitamina,
uz mi ni mum koristi za organi zam, zagauje organi zam ma-
terijama koje su rezultat njihovog raspada. Uzmi te veknu
industrijskog belog hleba: on je obraen, izbeljen, ofarban,
obogaen, oien, smekan, konzerviran i aromati zovan. I
sve to pomou sintetikih hemijskih ingredijenata. Danas je
skoro nemogue nabaviti veknu hleba koja se 100% sastoji
iz neobraenog ml evenog peni nog brana, osl oboenog
arome i sintetikih dodataka hrani.
U produkti ma ishrane ima mnogo soli. To je takozvana
skrivena so". Kada se upotrebljava stalno s produkti ma
ishrane, ona izaziva nezasitu e, oseaj suenja u usti ma,
gubi tak elastinosti koe i tonusa miia, nastaju razliiti
otoci , figura oveka gubi oblik i oteava se rad bubrega. Na
nau sreu, prvo ega se organi zam oslobaa za vreme
gladovanje j esu so i tenost koja je vezana za nju.
73
Praksa pokazuje, da etverodnevno gladovanje uz upo-
trebu Protijeve vode (vidi knjigu ienje organi zma) omo-
guava da se iz organizma potpuno izbaei viak kuhinjske
soli i vode. Da bi se to ienje uoilo omoguava nam
prosta analiza mokrae. Za vreme gladovanja treba svakoga
j utra skupljati prvu jutarnju mokrau u flau i uvati je dve
do tri nedelje na prohladnom mestu. Zatim flau (tlae)
pogledati prema svetlosti. Na dnu flae uoiete talog ku-
hinjske soli zajedno s drugom ljakom itd.
To etvorodnevno ienje organizma spolja e se ispo-
ljiti u tome da ete izgledati mladi i vitkiji. Sa skri venom
solju" dalje se borite j ednom nedeljno dvadeset etvoro-
asovni m ili trideset estoasovnim gladovanjem i to je
mogue manje koristite so u hrani. Zamenjujte je zai ni ma
od trava (kinza Bi fora radians, perun - Petroselinum
sati vum, mirodija - Anethum graveolens itd.), l ukom, e-
njakom, koji su prirodni dodaci j el i ma. Oni daju j el i ma
pikantnost. Vi ete mnogo bolje izgledati i bolje ete se
oseati pri gladovanju i dijeti bez soli.
Pol Breg navodi sluaj iz svoje prakse, kada su iz
organi zma izbaene najtetnije materije (iva), sastavni deo
lekova kojima su ga leili" u ranom detinjstvu.
Naunici-lekari iz Odese obavili su istraivanja u vezi
sa izbacivanjem ive iz organizma. Najbolji preparati (me-
du njima uvozni) izazivali su poveanje i ve u mokrai za
34 puta, a ponekad i sporedne efekte, komplikacije na
bubrezi ma. Kada su primenili gladovanje, izbacivanje i ve
iz organi zma ubrzalo se za deset puta! 1 bez bilo kakvih
komplikacija, naprotiv - uoavalo se poboljanje opteg
raspoloenja i ozdravljenje organizma u celini.
Stare, izobliene i odumrl e elije stalno se stvaraju u
organi zmu. Stare elije su balast za organi zam, optereuju
ga i ne koriste mu. I zobliene elije prete da se pretvore u
narastajui tumor, koji razara organizam. I zumi l e elije
74
truju organi zam najstranijim otrovi ma, koji nastaju pri
raspadu leina. Upravo te otrove A. S. Zal manov nazvao je
toksinima umora. Da bi se uinili nekodljivim i izbacili iz
organi zma potrebna j e ogromna koliina energije, to se
spolja izraava brzim zamaranj em i gubitkom snage. Za-
maranje i gubitak snage (i znemogl ost) kod starih ljudi u
veini sluajeva posledica je zagaenosti organi zma.
Sva opisana ljaka u organi zmu stvara j edne ili druge
tal oge, koji se u Ajurvedi nazivaju ama" - sluz. Oni gue
i votne procese u organi zmu i najee su uzroci oboljenja.
A u gl avne uzroke (naroito za pojavu tumora), koji iz-
azivaju skupljanje ljake na j ednom ili drugom mestu u
organi zmu, treba svrstati energetske zastoje (psiholoke
stege). Oni , kao to magnetno polje privlai opiljke eljeza,
koncentri u u sebi ljaku. elije organi zma pri nudno se
prilagodavaju pogoranim uslovima - degeneriu se i stva-
raju tumor j ednog ili drugog oblika.
Ukrajinski naunik A. V. Nagomi j u knjizi Starenje i
produenje ivota vraa se na ideje I. I. Meni kova i pie:
Pristalice teorije samotrovanja pravilno su uoili da u
i vi m organi zmi ma stalno nastaju otrovni produkti i votne
delatnosli i potpuno pravilno ukazuju na to da te materije, te
l j ake" ivota mogu ejstvovati kao otrov na elije i tkiva
organi zma/
Ukratko emo opisati mesta u ovekovom organi zmu
na koj i ma se odl ae j edna ili druga ljaka i spoljanje si m-
ptome, koji ukazuju na taj proces.
Osl onac" radnih elija organizma je vezivno tkivo.
Ono u vidu paui ne" obuhvata ceo organi zam, svaki organ.
Radne elije su, kao mui ce", zaglavljene u njemu. Kroz
vezi vno tkivo (paui nu") dostavlja se hrana do elija
(mui ca") i kroz njega se odstranjuju otpadi ivotne de-
latnosti. Vezi vno tkivo obezbeuje nespecifini imunitet or-
gani zma i mnogo toga drugog. Tako u njemu, pi vom posre-
75
dniku izmeu elija i krvotoka, nagomilava se ljaka nastala
usled razmene materija a delimino i strane materije. Neki
naunici smatraju da u obavezu" vezi vnog tkiva spada
asimilacija ljake i njeno zadravanje u sebi radi zatite
radnih elija. Kasnije, kada se za to stvore povoljni uslovi,
vezi vno tkivo tu ljaku prenosi u krv radi njenog izbacivanja
iz organi zma.
Prvi i glavni si mptom zagaenosti vezi vnog tkiva j este
gubitak elastinosti, a simptom njenog ienja - norma-
lizacija elastinosti. Drugi osnovni simptom je gubitak ne-
specifinog imuniteta organizma. Razna probaanja, gr-
evi, bolesti miia, opta predispozicija organi zma na obo-
ljenja - posledica su te ozbiljnije zagaenosti . ienje
odstranjuje sve te pojave.
Sluzna ljaka belanevinaste prirode i krobni pro-
dukti nagomilavaju se u upljinama plua, nosa, glave i usta.
Ceste prehlade, angine, maksilarni sinuzitisi, otitisi, gla-
vobolje, ospe na koi lica, gubitak vida, obl oen j ezi k i
neprijatan zadah pri disanju - posledica su te zagaenosti .
Odstranjivanje ljake iz tih delova organi zma osl obaa nas
oboljenja.
Koa je univerzalni organ za izluivanje. Prosudite
sami, njena teina iznosi 20% ukupne teine tela. Kroz kou
ovek moe izluiti tri i po puta vie otpada (ubreta), nego
kroz debelo crevo i mokranu beiku zajedno. Pri tom koa
izluuje sve vrste ljaka koje se nalaze u organi zmu. Masna,
puna mitesera i bubuljiava koa govori o tome da je or-
gani zam do vrha" pun ljake i da organi za luenje svojim
radom ne uspevaju da se izbore sa tim. I munitet je oslabljen
a disanje kroz kou oteano. Reju, kod oveka sa takvi m
si mptomi ma svakoga asa moe da se javi ozbiljno obo-
ljenje.
Gladovanje omoguava da se u prvom redu proisti
koa, usled ega se i uoava efekat njenog poboljanja.
Uspostavl j ae njena zatitna funkcija i poveava imunitet.
76
Veoma mnogo ljake nagomilava se u jetri i unom
mehuru. Ona zadrava strane materije, koje ospevaju u jetru
(uni mehur) iz eludano-crevnog trakta prilikom probave
hrane. U jetri (unom mehuru) postepeno se nagomilava
(naroito kod ljudi kod kojih je jako izraen ivotni princip
ui") zastarela u i stvaraju se kamenii koji podseaju na
vosak. To prouzrokuje poremeaje svih oblika razmene
materija u ovekovom organizmu, izaziva zastoj venoznog
krvotoka i smanjuje probavnu funkciju organizma.
Za vreme gladovanja, priblino 7-10. dana, kod vas
moe doi do ienja j etre u vidu proliva.Ugledaete crnu,
smrdljivu masu slinu mazutu koja j e izbaena i z vas. To j e
stara u i rastopljeni kamenii slini vosku.
Kada se jetra oisti obnovi e se razmena materija -
ojaae i bre rasti kosa i nokti, popraviete se - ako ste bili
mravi , odnosno smraete - ako ste bili debeli, obnovi e se
zubni emajl, izotrie se vid, poboljati pamenje i probava
hrane. Kao rezultat normalizacije venoznog krvotoka ne-
stae hemoroi di , proirenje vena na nogama, uspostavie se
polna funkcija i nestae adenom. Uopte, ienje j etre
prouzrokovae neoekivane i prijatne metamorfoze u va-
em organi zmu, o kojima i ne sanjate.
U debel om crevu nagomi l ava se masa svih mogui h
ljaka i parazita ije e vas izbacivanje zapanjiti. To se
naroito odnosi na ljude koji pate od zatvora, nepotpunog
pranjenja i prinudne stolice. Tome doprinosi nepravilna i
prekomerna ishrana. Potrebno je istai injenicu da se oko
stomaka esto razmeta emocionalna stega tuge i straha,
koju izazivaju ve opisani simptomi.
Naruavanje evakuati vne funkcije debel og creva prou-
zrokuje samotrovanje organizma. ljaka, koja nije izbaena
kroz anus, asimiluje se u krv i izbacuje kroz plua (disanje s
neprijatnim mi ri som), kou (bubuljice, miteseri, ospa) i
bubrege (mutan urin s veoma neprijatnim mi ri som).
77
Gladovanje omoguava da se obnove i normalizuju
funkcije debel og creva. Rezultat tog procesa jeste da ovek
dobija masu energije i stanje guenja se gubi. Disanje po-
staje sveije, a koa istija. Normalizuje se krv i nestaju
raznovrsne teko i zl ei ve" bolesti.
ljaka se nagomi l ava u masni m i kotani m tki vi ma
miia koji su neaktivni - kao u depou ljake". Spolja se to
j edva primeuje, ali bez obzira na to ljaka gui vane
i votne procese, koji se odvijaju u kostima.
ljaka se nagomilava i u radnim elijama organi zma.
To se deava zbog naina ivota (mal o kretanja, obilna
ishrana, emoci onal na napetost i godine ivota). ljaka u
elijama oteuje genetiki aparat, to dovodi do gaenja ili
nepravi l ne sinteze belanevinastib struktura, a zatim i dege-
neracije elija. Ako to due traje nastaje tumor, koji se
postepeno degenerie u maligni tumor.
ljaka u vidu tromba i mrlja (depoa) taloi se u krvni m
sudovi ma - tako nastaje patologija krvnih sudova. Skl eroza
(otvrdnjavanje tkiva), ishemija (smanjivanje sadraja krvi ),
insult (nagli prekid krvotoka), tromboza (zaepljenje), in-
farkt (stvaranje arita odumrl og tkiva) i drugo.
Loe raspoloenje, nespokojstvo, napregnutost, stre-
sovi, nervoza i nepotrebno uzbudivanje svedoe o bol esnom
stanju krvi. Za nas treba da budu uobiajeni opti mi zam,
veselost, bezbrinost i samouverenost. Svi ti si mptomi mo-
gu se objasniti j edi no stanjem krvi koja je oiena ili neo-
iena.
ljaka koja se stalno nagomilava u organi zmu pogoduj e
stvaranju buduih ovekovih oboljenja. A kada priroda ho-
e da izbaci tu ljaku, ona bira eksploziju", koja se nazi va
bolest. Bolest je nain pomou kojeg priroda pokazuje da je
na organizam prepun toksinih materija i unutranjih ot-
rova, a takode i leci organizam.
78
"Kada gladujemo pomaemo prirodi da izbaci produkte
raspada i otrove, koji su se nagomilali u organi zmu. To zna
svaka divlja ivotinja. Gladovanje je jedinstven nain koji
pomae ivotinji da savlada fizike slabosti koje je obu-
zimaju. To je njihov prirodni instinkt. Meuti m, kod ljudi
stvar je sasvim drukija. Poto smo dugo iveli u uslovima
civilizacije um nam j e mnoge prirodne zakone poti snuo.
Vi e se oslanjamo na vetako (leimo se na kl i ni kama,
savremeni m lekovima i postajemo bogalji) nego na pri ro-
dno (jednostavno odgladovati i ozdraviti).
Kada poinje gladovanje organi zam na raun meha-
ni zma informaciono-energijske homeostaze poinje da
mete" ljaku, obnavlja strukturu tkiva i funkcije organa.
Taj proces deluje tako da sve ranije nabi j eno" (na opi sani m
mesti ma) naglo dospeva u krvotok (na primer, amonijak se
pri gladovanju izbacuje hiljadu puta j ae nego obi no) i
organe za luenje radi izbacivanja iz organi zma. Bubrezi ,
creva i plua za vreme gladovanja rade veoma akti vno,
izbacujui iz organi zma otrovne produkte raspada masti
(aceton, masne kiseline), belanevina (tirozin, triptofan),
fenilalalin, fenol, kreazol, indikan (sve toksi ne materije s
neprijatnim mi ri som), pesticide, teke metale, radi onukl eo-
tide, lekove, dodatke ishrani (zaine) i slino. Pl ua od-
stranjuju oko 150 razliitih toksina u gasovitom stanju. To
prouzrokuj e intoksikaciju - naglo pogoranje linog
oseanja oveka koji gladuje. To je prirodni proces kojeg
se ne trena bojati, ve treba tipeti i pomoi ga preduzimajui
razliite mere ienja: istiti debelo crevo klistirima, upo-
trebljavati vodu (protijevu, destilovanu), prati telo (bez sa-
puna), etati na sveem vazduhu, ispirati usta.
Vi moete suditi o vlastitoj zagaenosti organi zma pre-
ma loem stanju, koje oseate, po obl oenom j ezi ku, u
zavisnosti od izgleda i debljine sloja na njemu, mutnoi
mokrae i koliine taloga u njoj, koliini gnoja i sluzi, koji
79
se lue kroz oi, ui, nos i prema smradu koji se iri iz vaeg
tel a i iz usta pri disanju.
U prvom redu organi zam se oslobaa ustajale vode,
kuhinjske soli i soli kalcij uma. Zatim se troi bol esno i zo-
blieno tkivo, salo u trbunoj duplji i miii. To nije nita
drugo do proces autolize, koji pomae da se organi zam
oslobodi toksina i ljake. Dalje se odvijaju dva paralelna
procesa - u zavisnosti od prioriteta troi se tkivo organi zma
i elije se iste iznutra. Ti procesi traju tokom i tavog
perioda fizioloki korisnog gladovanja.
Pri mera radi, Pol Breg na ovaj nain opisuje izbacivanje
ljake iz organi zma za vreme gladovanja:
Kada primenjujem desetodnevno potpuno gladovanje
svakoga jutra uzi mam za probu prvu jutarnju mokrau.
Si pam je u malu flaicu i stavljam na prohl adno mesto.
Posle nekoliko dana u mokrai se uoavaju mali kristali.
Zati m aljem mokrau na hemijsku analizu, koja pokazuje
da se u mokrai nalaze tragovi DDT i drugih otrovnih
pesticida ...
J ednom prilikom, kada sam gladovao 21 dan, devet-
naestog dana osetio sam j ake bolove u mokranoj beici,
posebno neprijatne prilikom mokrenja. Dao sam mokrau
na analizu i pokazalo se daj e ona prezasiena DDT i drugi m
otrovi ma. Kada su ti otrovi izali iz mene oseti o sam ogro-
man priliv energije. Beonjae u mojim oima postale su bele
kao sneg, a koa na telu poprimila je lepu boj u."
Opisana pojava dosta je rasprostranjena. Prema tome,
kada vam se pri gladovanju neoekivano pojave jaki bolovi,
to ukazuje da ivotna snaga otki da" najstraniju ljaku i
unitava patologiju. Radujte se to j o imate dovoljno ivot-
ne snage i izbaviete se od opakih bolesti. Neoekivani i jaki
napadi gladi, koji se javljaju tokom prvih 20-25 dana
gladovanja, ukazuju na bunt"patologijespoljanjih mani-
festacija - psihikih koljki". Ali ako oseaj gladi nastaje
80
posle tog roka treba prekinuti gladovanje. Znajte da psi-
hike koljke", odumi rui , dejstvuju na svest naglim ose-
ajem gladi, kako bi se to bre prekinulo gladovanje. Pretr-
pite tu glad 30-60 minuta. Ako za to vreme ne prestane
oseaj gladi, znai da ste proli rok fizioloki kori snog
gladovanja i vreme je da prekinete gladovanje.
Kod ljudi naeg vremena organi zam je toliko prepunjen
l j akom, da neki mogu umreti ne od gladi, ve od opi sane
intoksikacije. O tome govore mnogi specijalisti za lekovito
gl adovanj e: J . Nikolajev, P. Breg i drugi. Organi za luenje
ne uspevaju da neutraliu i izbace ljaku iz organizma.
Nastaje bl okada" - organi zam se ne prilagoava gl ado-
vanju. To se obi no deava petog - desetog dana gl ado-
vanja. Covek koji gladuje prestaje da gubi na teini, po-
veava se opta slabost, javljaju se gaenje, glavobolja,
nesanica, moe se poveati i temperatura tela, nastaju srana
slabost i aritmija. To su glavni simptomi bl okade" (jake
intoksikacije).
I z radova uvenih domai h fiziologa i bi ohemi ara (V.
V. Pautina, M. N. Saternikova, J . M. Geftera) poznato je da
za vreme pri nudnog dueg gladovanja organi zam ivotinja i
oveka umire, esto pre nego se potpuno iscrpi, kao rezultat
bl okade" (samotrovanja produktima raspada). Kada se u
procesu lekovitog gladovanja ti produkti raspada izbacuju iz
organi zma posredstvom i tavog niza terapija (proiava-
j ui klistiri, kupke, masaa, poveana ventilacija plua, et-
nje) ovekov organizam koji gladuje, podnosi gladovanje u
trajanju do 30 do 40 dana bez ispoljavanja bilo kakvih
znakova samotrovanja.
Ako se simptomi bl okade", bez obzira na preduzi -
manje opisanih mera, poveavaju treba prekinuti gl ado-
vanje. Posle oporavka tokom j edne-dve nedelje, za koje
vreme treba uzimati sokove i svezu biljnu hranu, treba
ponoviti gladovanje. Trajanje gladovanja ne srne biti vel i ko
81
- najdue 3-7 dana. Shvatanje te pojave omoguava nam da
se struno bori mo s njom i da posti gnemo odl i ne rezultate
pri gladovanju. U daljem izlaganju bie naveden metod
mekog" ulaenja u sistem gladovanja.
Prema tome, u pravu je bio Buhinger koji je govori o:
Lekovi to gladovanje j e izluujue, proiavajue le-
enje svih tkiva i sokova organi zma, pri emu produkti
raspada bel anevi na dejstvuju kao stimulatori na nervni
si stem."
V - Normalizacija mikrollore organi zma i njegove
zatitne funkcije. Aktiviranje nasl ednog aparata elija pri
gladovanju izraava se pre svega u j edi nstvenom prestro-
javanju njegovog fermentnog sistema, usmerenog na uni-
tavanje patolokih arita infekcije, tkiva, tumorskih tvo-
revina, promena na oiljcima.
Pri gladovanju ne uoava se kompl i kovanj e virusne
infekcije. Za vreme epidemije gripa ni j edan ovek, koji se
nalazi u stanju gladovanja, nee oboleti. Posle prvih kura
dozi ranog gladovanja ljudi rede obolevaju od virusne in-
fekcije ili je podnose u lakem obliku. Pri vi estrukom ili
si stematskom gladovanju oni prestaju da boluju, izmeu
ostalog, i od virusnih oboljenja. Za vreme gladovanja na-
staje proces potpunog unitavanja arita skrivene infekcije.
I nfekcija koja se nalazi u kapsuliranom - latentnom
stanju, praktino je otporna na savremene antibakterijske
terapije (leenje antibioticima, sulfanilamidima i drugim
l ekovi ma). Obrnuto, u tom periodu ivota mi kroorgani zmi ,
koji se nalaze u zatitnim kapsulama, postaju otporniji na te
medi kamente i druga lekovita sredstva. Pri gladovanju te
kapsul e unitavaju se fagocitima i fermentima, koji se akti-
viraju aci dozom.
Neki specijalisti za gladovanje istiu sledeu injenicu.
Kod ljudi, kod kojih se za vreme gladovanja intenziviraju
82
arita skrivene infekcije, uoava se izraenija di nami ka
l ekovi tog procesa. Takvo aktiviranje skrivenih arita ne
koi, ve naprotiv pomae bre izleenje hroninih obo-
ljenja pri gladovanju. Ui inoterapija u kombinaciji s gl ado-
vanjem omoguava brzo i efikasno unitavanje skrivenih
arita infekcije. Na primer, stvaranje gnoja u usnoj duplji
ukazuje na proces unitavanja slinih arita u eoni m i
maksi l arni m sinusima i na proces ienja korena zuba.
Deformi sane membrane elija koje stare" pri gl ado-
vanju poprimaju oblik koji je slian obliku mladih elija.
Proces elija koje se brzo dele pri tome se usporava. Pres-
trojavanje fermentacionog sistema pojaava reeeptore ner-
vnih zavretaka, koji su utemeljeni u membrane elija i
sposobni da pojaavaju barijernu funkciju aktiviranjem ne-
kih materija u elijama. Na taj nain pri gladovanju se
obezbeuj e kompl eksno obnavljanje barijernih funkcija e-
lija preko normalizacije membrana. To znai da se gl ado-
vanjem mogu obnavljati barijere elija, barijere organa i
poveavati otpornost celog organizma.
U peri odu gladovanja kod oveka se menja crevna mi-
croflora. Kao rezultat oksidacije organizma unitava se tru-
lena mikroflora, ali se istovremeno obnavlja i odrava
mikroHora ki sel oml enog vrenja (kao kod zdrave dece).
Rezultat toga je da posle gladovanja mikrotlora creva po-
boljava sintezu vi tami na, aminokiselina i drugih bioloki
aktivnih materija, na primer fermenata, medu kojima i ne-
zamenj i vi h.
Kada se pri gladovanju uzima urin, koji poveava ok-
si daci ona svojstva u organizmu i aktivira autolizu, proces
otklanjanja infekcije je mnogo bolji.
Gladujui, organizam titi najslabije elije - eluca i
creva. Prekida se luenje sone kiseline koja Ijuti epi -
telijalne elije eluca. Obrnuto, te elije (eluca i creva)
sadre u sebi masna jeinjenja, koja ih tite pri gladovanju.
83
Po zavretku gladovanja i prelaska na obnavljajuu ishranu
tokom prvih 24-48 sati reima ishrane te elije ponovo
izbacuju masna jedinjenja u krvotok. Ako se u to vreme
upotrebljava masna hrana to e preopteretiti krv i j etru
masnoom, prekinuti runkcionisanje el udano-crevnog
trakta i izazvati druge tetne posledice. Radi toga prvih dana
obnavljanja ishrane masnu hranu treba iskljuiti. ak i ki-
sela pavlaka i ml ad kravlji sir su otrovni " produkti .
ovekov organi zam, koji redovno gladuje, lako se pri -
lagodava naglim promenama temperature i dostaj e otporan
na hladnou. Na primer, Pol Breg pie o svom iskustvu.
Zahvaljujui redovnom gladovanju i pravilnoj ishrani
moj organi zam se lako prilagodava na veliku hl adnou.
Ponekad bolje podnosi m nepovoljne klimatske uslove nego
ljudi koji su roeni u tim mestima i koji su se od roenja
navikli na takvu klimu. Mogu napustiti svoju kuu, koja se
nalazi u okolini Palm-Springsa u Kaliforniji, u j anuaru kada
termometar pokazuje plus 27C danju i oko 16"C nou i
avi onom odleteti u gradove srednjeg Zapada - kao to su
Mi neapol i s, drava Minesota, ili u Kanadu, na primer, u To-
ronto gde je temperatura u to vreme 25-35"C ispod nul e".
VI - Asi mi l aci j a ugl j en-di oksi da i azota iz vazduha.
Endogena i shrana. Akademi k M. F. Gulj, kao i drugi ino-
strani naunici istiu da pri promeni kiselo-alkalne rav-
notee prema kiseloj sredini ubrzavaju se procesi asi mi -
lacije ugljen-dioksida od strane elija. Prema zakoni ma
hernije, kisela sredina pl azme krvi lake predaje, a elije
krvi i elije krvnih sudova u tom periodu aktivnije apsor-
buju ugljen-dioksid, koji je rastvoren u krvi.
Radovi ma profesora M. I . Volskog i njegovih sl edbe-
nika utvreno je da, pri promeni kiselo-alkalne ravnotee
krvi prema kiseloj sredini, ubrzava se asimilacija azota iz
vazduha od strane elija. Na taj nain azot uporedo s
84
ugl j eni kom, zasiujui aktivnije eliju, doprinosi pobolj-
anju biosinteze belanevina i drugih jedinjenja u eliji.
Dokazano je da se ugljenik iz ugljen-dioksida u eliji
pretvara u ugljenik organskih materija (H. A. Krebs, Evans i
drugi ), a da dva molekula kiseonika pri upotrebi ug-
ljen-dioksida od strane elija daju organizmu dopunsku
energiju.
Kvalitativna i koliinska sinteza nukleinskih kiselina
(od njih se sastoji genetski aparat elija), kao i ami no-
kiselina i drugih bioloki aktivnih materija, tkiva ovej eg
organi zma direktno proporci onal no zavisi od procesa asi-
milacije u elijama rastvorenog ugljen-dioksida iz krvi. Kod
mladih ljudi ta biosinteza je savrenija i, shodno tome,
kvalitetnija nego kod starijih. Najsavrenija biosinteza je
kod dugoveni h ljudi, slabija kod ljudi roenih s defektnim
genetski m aparatom i kod hroninih bolesnika.
Pri gladovanju u uslovima promene kiselo-alkalne rav-
notee prema kiseloj sredini oveje elije pojaano asi-
miluju ugljen-dioksid i azot, pribliavajui se nivou asi-
milacije tih materija elijama biljaka. To i j este potpuno
kvalitetna endogena (unutranja) ishrana.
Pri potpunom iskljuivanju produkata ishrane za vreme
gladovanja u poetku se pojaano cepaju vlastite masne
rezerve organi zma na sastavne delove. U prvom redu iz
masti se stvaraju nezasiene (tene) masne kiseline. Meu
njima se nalaze takozvane vi sokomol ekul arne nezasi ene
masne kiseline, koje ine osnovu mnogi h vitamina, hor-
mona i drugih bioloki aktivnih materija. Radi toga elije
organi zma odmah ih koriste kako bi odrale neophodne
i votne aktivnosti. Ali krajnji produkti raspada masti su
mnogobroj ne organske kiseline, koje se j edni m i menom
nazivaju ketonska tela. Osi m toga, kao i pri raspadanju bilo
kojeg tkiva, stvara se ugljenina kiselina koju elije
asimiluju u obliku ugljen-dioksida ili se ta kiselina izluuje
85
kroz plua. Ti krajnji produkti raspada masti, kad dospeju u
krvotok, menjaju njegovu kiselo-alkalnu ravnoteu prema
kiseloj sredini (acidoza). Upravo acidoza, koja se razvija pri
gladovanju, poboljava proces potronje ugljen-dioksida od
strane elija, to j est pojaava biosintetiki efekat. Pri po-
boljanju biosinteze organi zam kvalitetnije asimiluje ke-
tonska tela, koja se pretvaraju u vane bel anevi naste i
nebel anevi naste strukture. Pri tome se gube poj movi neza-
menjive aminokiseline, deficit hranljivih vi tami na, bel an-
evina itd.
Na taj nain acidoza, koju regulie organi zam, obez-
beduje savrenu ishranu i snabdevanje energijom ovej eg
organi zma. Karakteristino j e da posle prvog aci doznog
maksi muma (vrhunca) oboleli znatno manje gube telesnu
teinu. Ako pri umerenom reimu kretanja (motornom re-
i mu) ovek prvih dana gubi po kilogram tel esne tei ne,
posl e acidoze gubi po 50-150 grama. To se objanjava
bi osi ntezom koja obezbeduje efekat plus energiju.
Drugi m recima, gladovanje obezbeduje oveku kva-
litetno drugu vrstu ishrane i snabdevanja energijom, to se
izraava j edi nstveni m lekovito-profilaktikim efektom, koji
se ne moe postii ni j edni m drugim medi kamentni m ili
pri rodni m leenjem.
VII - Fizioloko mi rovanje organa. Gladovanje bi tno
smanjuje optereenje na mnoge organe, to omoguava
obnavljanje oteenih struktura organizma i njihovih fun-
kcija. Srce se odmara pri gladovanju. el udac i probavni
trakt j aaj u zahvaljujui gladi. Slaba probava iezava. U
vezi sa ti m donekl e je opravdana preporuka Pola Brega da
se za vreme gladovanja ne treba klistirati, to daje mo-
gunost debel om crevu da se regenerie.
Kao rezultat fiziolokog odmora i remonta gena" kod
mukaraca se obnavlja polna potencija. Kod ena u kli-
86
maksu mogu ponovo da se obnove redovne menstruacije.
Nestaje netrpeljivost prema okolini, razdraljivost i obnav-
lja se sposobnost oveka da se prilagodava stresnim situa-
cijama.
VIII - Poveanje razmene materija i asi mi l aci one
sposobnosti organi zma. Gladovanje izaziva poveanj e
razmene materija u prvih 30-40 dana perioda obnavljanja za
5-6%. Posle gladovanja hrana se bolje asimiluje. Nor-
malizuje se razmena materija. Samo zato gladovanje se
preporuuje starijim ljudima kod kojih se ti procesi odvijaju
tromo.
IX - Podml adi vanje organi zma. Engleski naunik
Haksmej izveo je eksperi mente sa crvima iz zemlje. On je
obi nom hranom hranio celu koloniju tih crva, a po j ednog
crva izolovao je od drugih i povremeno ostavljao bez hrane.
U svemu ostalom nain ivota i ishrane izdvojenog crva bi o
je slian ishrani i nainu ivota kolonije. Kao rezultat
eksperi menta crv koji j e povremeno gl adovao nadi veo j e
devetnaest pokoljenja crva, koji su iveli u koloniji.
Doktor Mjuler i z Ncmake veoma j e tano zapazi o:
... gladovanje je j edi nstven evolucioni metod pri kome
se pomou si stematskog ienja moete postepeno vratiti u
normal no fizioloko stanj e'.
Profesor Morgul i s na osnovu eksperimenata koje j e
obavi o doao j e do vanog zakljuka:
Kako laboratorijski, tako i kliniki eksperimenti pot-
vrdili su podml aduj ue dejstvo gladovanja. Ako ono nije
suvi e dugotrajno, deluje bl agotvorno i moe se uspeno
iskoristiti za savladavanje starake nemoi i tromosti, a
takode i za poboljanje funkcija osnovnih organa (krvotoka,
disanja), poveanja snage miia i otrine oseaja ... I zra-
avajui se bioloki, iako organi zam ne dobija novi pod-
87
sticaj, on postaje snaniji, j er je osloboen neakti vnosti .
Odnos izmeu citoplazme i jezgra menja se u korist preo-
vladavanja j ezgra, usled ega se morfoloke elije, iz kojih
se sastoji organi zam, podmladuju i postaju slinije embri o-
nalnim elijama. Ti me se moe objasniti energian rast, koji
one ispoljavaju pri pravilnom reimu ishrane".
Profesor L. V. Poleajev, doktor biolokih nauka, po-
znati specijalista za regeneraciju udova kod ivotinja, ovako
pie o podml auj uem efektu gladi:
Gl adovanj e j e proces poviene fizioloke regeneracije,
obnavljanja svih elija, njihovog mol ekul arnog i hemi j skog
sastava".
Biohemijske promene pri gladovanju i obnavljanju
izgubljenih i oteenih udova su sline. Kako pri gl ado-
vanju, tako i pri regeneraciji postoje dva procesa: razaranje
(odumiranje, povreivanje) i obnavljanje (regeneracija).
Proces razaranja karakterie se raspadom bel anevi na,
pomakom unutranje sredine organizma prema kiseloj
strani i aci dozom. Proces obnavljanja pojaava stvaranje
bel anevi na, ujednaava unutranju sredinu organi zma,
otklanja aeidozu. Pojaanje procesa razaranja pojaava
proces obnavljanja. Zato se lekovito gladovanje moe
posmatrati kao prirodni proces fiziolokog obnavljanja
organi zma. U osnovi lekovitog gladovanja je optebioloki
proces, koji podml auj e tkiva u elom organi zmu.
Kao rezultat due prakse gladovanja utvreno j e da j e
podml ai vanj e najbolje izraeno u ovekovom organi zmu.
Posebno je primetan efekat podmlaivanja koe - linije i
bore postaju manje vidljive, a pege (mrlje), mesta bez pi g-
menta i bubuljice polako nestaju. Koa dobija lepu boju,
poboljava se struktura tkiva. Oi su bistrije i izraajnije.
Pravilno tumaenje podmlaujueg efekta gladovanja
sadrano je u dejstvu ivotne snage organi zma. Ona se
88
stvarno moe i treba je uvebavati pomou razumnog gla-
dovanja. Dodao bih j o sledee: pri gladovanju smanjuje se
toplotna sposobnost organi zma. Treba znati da obina tem-
peratura tela od 36,6"C spontano oteuje spiralu DNK -
nosioca nae naslednosti. Smanjivanje temperature tela pri
gladovanju i pojaanje fermentacione aktivnosti omogu-
avaju da se otklone ta oteenja, to normalizuje sintezu
bel anevi na - kao kod mladih ljudi.
Devet posebnih mehani zama, koje glad pokree, ne
mogu se aktivirati nalazei se u reimu ishrane.
NAINI GLADOVANJA 1 NJI HOVE
KARAKTERI STI KE
Gladovanje - moni, prirodni metod, koji se
medu specijalistima smatra as adutom "
narodnih lekovitih sredstava.
Ono to glad ne izlei, nee nita izleiti.
Gladovanja se meusobno razlikuju po duini trajanja i
kvalitetu. Duina trajanja sastoji se u rokovima sprovoenja
gladovanja, a kvalitet - u nainu njegovog sprovoenja.
Razmotri mo detaljnije te dve velike grupe.
DUINA TRAJANJA GLADOVANJA
Svaki ovek koji eli da gladuje, prvo postavlja pitanje
- koliko dana je potrebno da odgladuje da bi ozdravi o,
podml adi o se i stekao posebne sposobnosti. Uenje o sta-
di j umi ma procesa gladovanja i obnavljanja organi zma omo-
guava da se da kvalifikovan odgovor na to pitanje: gl ado-
89
vanje moe biti potpuno - zavreno i nepotpuno - preki -
nuto. Uenje daje odgovor i na pitanje koliko je potrebno
vremena za postizanje planiranih rezultata. Postoje tri sta-
dijuma procesa gladovanja i obnavljanja organi zma. Tokom
svakog stadijuma u spoljanjim manifestacijama i u fizi-
kom telu oveka odvijaju se posebni procesi, prema kojima
se ti stadij um i i nazivaju.
PERIODI GLADOVANJA
Prvi stadijum se naziva iritacija hrane". Dui na tra-
janja tog stadijuma obi no je 2-3 dana. oveka iritiraju bilo
kakvi signali hrane: njen oblik i miris, razgovori o j el u, zvuk
posude za pripremanje i serviranje hrane i drugo. Ti signali
izazivaju luenje pljuvake, kranje u stomaku, oseaj si sa-
nja u ustima; pogorava se san, poveava razdraljivost i
javlja loe raspoloenje. Ponekad se kod bol esni ka uoava
neznatno kompl i kovanj e si mptoma bolesti. Tel esna teina
brzo opada (gubitak teine do 1 kg dnevno). ed obi no nije
velika.
Utkaj prvog stadijuma gladovanja na ovekove spo-
Ijanje manifestacije. Kada se ovek odrie uobiajenog
uzimanja hrane i ne zadovoljava nastali oseaj gladi od tog
momenta poinje rad na uspostavljanju poretka u vlastitoj
svesti. ovek svesno trpi i sami m tim disciplinuje, odnosno
stavlja pod kontrolu oseaj ukusa i gladi.
Pogoranje sna, razdraljivost i slino u tom stadijumu
gladovanja oznaava unutranju borbu i potinjavanje ose-
aja volji oveka. Redovno gladovanje j ednom u 1-2 me-
seca po 2-3 dana menja ovekove navike i stvara kvalitetno
drugu linost.
Ljudi kod kojih su j ako razvijeni oseaj gladi, ukusa i
sklonost prema alkoholu, duvanu, narkoticima i kod kojih
90
su ti oseaj i i sklonosti osvojili" vei deo svesti, kapri -
ciozni su, nastrani, nestrpljivi i prepuni oseaja samosa-
aljenja. Oni dopunjavaju vlastiti oseaj gladi i ukusa, zado-
voljavajui njegove zahteve. Veoma teko gladuju, iako im
gladovanje donosi najvie koristi.
Kada izdre navalu umiruih strasti" u tom stadijumu
gladovanja (prvih 2-4 dana) ovek gubi neodoljivu udnju
prema alkoholu, narkoticima i duvanu. Pri tome se ne uo-
ava ni si ndrom ukidanja" kod ljudi koji su zavisni od
glukokortikoidnih hormona nadbubrenih lezda, od lekova
koji blokiraju ili aktiviraju receptore elija, od sredstava
koja razreduju krv (finilin i drugi).
Stadijum iritacije hrane je svojevrstan test, koji otkriva
ubre" u ovekovoj svesti. Svi negativni oseaji i misli,
koji su se kod njega pojavili tokom tih 2-3 dana, ine to
ubre". Kada ga odstrani, ovek postaje kompaktniji i
energijski snaniji, a to znai da uspenije odol eva ne-
povol j ni m uslovima i bolestima.
Uticaj prvog stadijuma gl adovanja na fizioloke
procese. Stadijum iritacije hrane je blagi stres za orga-
ni zam. Taj stres u prvom redu izaziva aktiviranje gl avnog
pul ta" upravljanja ovejim organi zmom hi potal amusa.
Hi potal amus poinje da lui razne materije, koje ispoljavaju
posebno dejstvo na l ezde sa unutranjim luenjem radi
prilagodavanja organizma na opstanak bez hrane.
Posle 24 asa gladovanja kod oveka se naglo poveava
luenje iz hipofize somatotropnog hormona - hormona
rasta. Taj hormon aktivira hormon guterae (pankreasa)
gl ukogen, koji pojaava cepanje glukogena u j etri , to obez-
beduje ishranu organizma. On otklanja intoksikaciju orga-
ni zma blagotvornim uticajem na titastu lezdu.
Ako gladovanje traje due od 24 asa, hi potal amus
produava da upravlja prilagoavanjem organi zma na glad,
luei tkivne neurohormone. Pomou tih hormona ostva-
91
ruju se prilagoavajue reakcije organi zma, koje su us-
merene na otklanjanje intoksikacije, obnavljanje rada
i munog sistema, genetskog aparata, barijera elija, neu-
tralizaciju alergijskih reakcija u organizmu itd. U tom peri o-
du znatno se poveava aktivnost fagocita na unitavanju
patolokili mi kroorgani zama.
Prvih 3-4 dana gladovanja iz organi zma se akti vno
izbacuje suvini natrijum kroz mokrane kanal e, kou,
creva, a s njim i suvi na'
1
voda. I stovremeno, normalizuje
se razmena belanevina, iji je rezultat nestajanje otoka bilo
kojeg porekla.
Prema tome, postupkom gladovanja u periodu trajanja
stadijuma iritacije hrane (2-3 daha) vi izazivate fizioloki
duevni potres u svom organizmu, poveavate njegovu fa-
gocitarnu i imunu zatitu, izbacujete iz organi zma suvini
natrijum i tenost. Moete se izleiti od oboljenja koja su se
aktivirala za vreme trajanja tog stadijuma i smrati od 2 do 4
ki l ograma.
Drugi stadijum naziva se narastajua acidoza". Ovaj
stadij um poinje od 2 do 3 dana gladovanja i zavrava se
prvom acidoznom krizom - estog-desetog dana gladovanja.
Treeg do petog dana uzdravanja od uzimanja hrane
oseaj gladi se obi no smanjuje, a ponekad i potpuno nes-
taje, poto se u to vreme poveava ed. Prema istrai-
vanjima doktora Vegera, otprilike kod j ednog oveka od
etrdeset ljudi koji gladuju oseaj gladi zadrava se za
vreme trajanja itave kure gladovanja. Uzrok te pojave je u
spoljanjim manifestacijama oveka i oznaava pri sustvo
j akog arita oseaja gladi s kojim ovek ne ume da se bori .
On stalno misli na j el o to j o vie provocira glad. U tom
sluaju treba se svesnim voljnim naporom prebaciti na
suprotnu temu. Na primer, zamisliti da svaki trenutak vaeg
gladovanja spaava oveanstvo. Priblino tako je postupao
92
Porfirije I vanov. Uopte, prisustvo oseaja gladi ni u kom
sluaju ne smanjuje efikasnost gladovanja, ve je oteava.
Kod vei ne ljudi koji gladuju uoava se poveanje opteg
usporavanja. Ponekad, naroito ujutro, neki bolesnici se
al e na glavobolju, vrtoglavicu, muku i oseaj slabosti. Te
poj ave se u znatnom stepenu smanjuju ili potpuno nestaju
posl e etnje i uzimanja alkalnih voda (boromi "). Uoava
se poveanj e belih ili sivih naslaga (sloja) na j ezi ku, suvoa
j ezi ka i usana, sluz na zubi ma, miris acetona iz usta, suvoa i
bledilo koe. Kod nekih bolesnika uoava se neznatno
kompl i kovanj e si mptoma propratnih hroninih somatskih
oboljenja. Gubitak telesne teine dostie 300-500 grama
dnevno. Sve te pojave kod ljudi koji gladuju ispoljavaju se
razliitim intenzitetom od estog do desetog dana gl ado-
vanja, posle ega se stanje obolelih bi zo menja. Nastaje
trei stadijum.
Uticaj drugog stadi juma na ovekove spoljanje ma-
nifestacije. Za vreme trajanja stadijuma narastajue aci do-
ze u spoljanjim manifestacijama oveka produava se rad
koji je poeo u prethodnom stadij umu. i votna snaga, ne
troei se na preradu, asimilaciju hrane i izbacivanje pro-
dukata njenog raspada, poinje da cedi " odnosno da istis-
kuje sve suvino i strano iz organizma. Ti me se objanjava
poveanje belih i sivih naslaga na j ezi ku, suvoa j ezi ka i
usana, sluz na zubima - simptomi luenja ljake.
U vezi sa nastalom slabou i intoksikacijom u or-
gani zmu se aktiviraju patoloki oseaj i samosaaljenja, te-
nja za komforom, odsustvo elje da se trpi dobrovoljna
patnja, oseaj zavisti i nepravednosti prema ljudima koji nas
okruuju (Zato ja tako patim, bolujem, a oni ive ras-
kal ano i nita im ne nedostaj e?" i slino).
I ntenziviranje si mptoma j edne ili druge bolesti govori o
njenom iskorenjivanju i oznaava dobar efekat procesa gla-
dovanja.
93
Kada se ovekove spoljanje manifestacije osl obode
svojih psiholokih stega i oseaja koji ih optereuju, nastaje
unutranje smirenje, normalizuje se san i nestaje glavobolja.
etvrtog ili petog dana gladovanja kod nekih ljudi moe se
j avi ti duevno blagostanje. ak i mrano, ki no, vreme
oveku se moe uiniti prijatnim, a ljudi koji ga okruuj u
dobri m. Ako j e ovek pre gladovanja esto nesvesno ulazio
u beznaajne sporove, provocirajui konflikte, to se posl e
gladovanja skoro ne uoava.
Uti caj drugog stadi j uma gl adovanj a na fi zi ol oke
procese. Poev od 2 do 3 dana gladovanja dolazi do kva-
litetne promene sekrecije el udano-crevnog trakta. Prekida
se luenje sone kiseline. Umesto nje u otvor eluca pro-
bijaju" se nezasi ene masne kiseline i belanevine.
Nezasi ene masne kiseline aktiviraju tkivni neurohor-
mon holecistokinin, koji gui oseaj gladi. Zato od treeg do
etvrtog dana gladovanja ljudi ne oseaj u elju za hranom.
Osi m toga, nezasiene masne kiseline obezbeuj u izra-
zit efekat izbacivanja ui. Pri gladovanju u je otkri vena
ak i u debel om crevu. Snaan efekat izbacivanja ui po-
mae ienje j etre i une kese od stare, ustajale ui i
del i mi no normalizuje funkcije tih organa.
Od sedmog do devetog dana gladovanja potpuno pre-
staje sekrecij a eluca za varenje hrane, a umesto nje javlja se
takozvana spontana el udana sekrecija. Sekret koji se pri
tome stvara sadri veu koliinu belanevina, koje se po-
novo asimiluju kroz sluzokou eluca u krvotok. Nastanak i
korienje spontane eludane. sekrecije pri gl adovanj u je
vaan mehani zam za prilagoavanje, koji smanjuje gubitak
bel anevi na i obezbeuje organizam stalnim dotokom ami -
nokiselina - plastinog materijala koji se koristi za stvaranje
i obnavljanje bel anevi na u najvanijim organi ma.
J o j ednom istiem: ako za vreme gl adovanj a ovek
uzi ma j ednol i nu hranu, makar i u mi ni mal ni m kol i i nama,
94
kod njega e se razviti si mptomi distrofije. To se objanjava
ti me, to povremeno unoenje u eludac ak i neznatnih
koliina hrane pobuuje peristaltiku eluca i creva zbog
ega ne dolazi do blokade rada probavnih lezda i zadrava
se oseaj gladi. Pri tome se, takoe, naruava normal ni
proces razmene materija. Organi zam se bl agovremeno ne
prestrojava na unutranju ishranu i do patolokih promena u
elijama, njihove dezorganizacije, moe doi znatno pre
nego to se upotrebe vlastite unutranje rezerve organi zma.
Pri potpunom gladovanju, kada ovek koji gladuje pije
samo vodu, ne uoavaju se nikakve distrofine pojave. Or-
gani zam se na odreeno vreme prilagoava svojoj unu-
tranjoj ishrani, tj. ishrani vlastitim rezervama masti, bel an-
evina, ugljenih hidrata, vitamina i mineralnih soli. I spo-
stavlja se da ta ishrana zadovoljava sve njegove potrebe i da
j e veoma kvalitetna.
U drugom stadij umu gladovanja pojaava se oksidacija
unutranje sredine organi zma ketonskim telima i nagomi -
lava se ugljenina kiselina. To prouzrokuje prestrojavanje
fermentaci onog aparata u elijama organi zma i ukljuivanje
u aktivni reim ranije priguenih mehani zama. Fei men-
tacioni aparat se snano aktivira na cepanju svega to je
nesvoj stveno organi zmu (tim mehani zmom neutralise se
intoksikacija), to jest aktivira se autoliza.
Zato, to se u tom stadij umu gladovanja ukljuuju me-
hani zmi kvalitetne ishrane u elijama, nema potrebe za
aktiviranjem hormona rasta a hipofiza ga stvara za 5-7 dana
uz normal ne pokazatelje. To govori da j e stres, koji j e
besneo prvih dana gladovanja, zamenj en koenjem nervnog
si stema - poel o je odmaranje celog organi zma. ovek se
osea oputeno. Sveopte oputanje - bitan je usl ov za
kvalitetno ienje tkiva i elija organizma.
Prema tome, kada odgladuje itav stadijum narastajue
aci doze, ovek naglo aktivira imunitet organi zma, unitava
95
u njemu patogenu mi krotl oru, oslobaa se od najstranije"
ljake i del i mi no moe resorbovati manje i nekompaktne
tumore, a obezbeduje i dobar fizioloki mir (odmor) pro-
bavni m organi ma i nervnom sistemu.
Trei stadijum nosi naziv kompenzacije ili adaptacije.
On poinje prestankom acidozne krize i zavrava se i e-
njem j ezi ka i poj avom j akog oseaja gladi. Dui na trajanja
ovog stadijuma, kao i prethodnih, individualna j e. U pro-
eku on poinje od estog do desetog dana gladovanja i
zavrava se etrdesetog-sedamdesetog dana gl adovanj a i
kasnije. Duina trajanja ovog stadijuma zavisi od rezervi
masti u organi zmu: to ih je vie, trajanje je due.
Ovaj dugotrajni stadijum treba razbiti na dva dela. Prvi
deo poinje od prve acidozne krize i zavrava se drugom
aci doznom krizom: to je od estog do desetog, pa do dva-
deset treeg-dvadeset petog dana gladovanja. Drugi deo
treeg stadijuma poinje po zavretku druge aci dozne kl i ze i
zavrava se pojavom j akog apetita i ienjem j ezi ka: to se
deava od dvadeset treeg-dvadeset petog, pa do etrde-
setog-sedamdesetog dana gladovanja. Tako veliki raspon
objanjava se razliitom telesnom teinom ljudi koji gl adu-
j u. Kod nekih ona moe iznositi 60-70 kilograma, a kod
drugih - 80- 100 kilograma.
Pogledajmo ta se deava tokom trajanja tih stadijuma u
ovekovom organi zmu i zato ih treba primenjivati.
Prvi deo treeg stadijuma gladovanja odvija se ovako:
od estog do desetog dana tokom j ednog dana ili ak ne-
koliko asova, esto nou, kod oveka koji gladuje dolazi
do naglog preokreta stanja organizma - aci dozne kri ze.
Znatno se poboljava lino oseanje, smanjuje se ili pot-
puno nestaje oseaj fizike slabosti, javlja se bodrost,
poboljava raspoloenje, prestaju razni neprijatni oseaj i u
telu, iezavaju oboljenja koja su u prethodnom stadijumu
bila intenzivirana. Kod nekih ljudi koji gladuju, to
96
poboljanje ide u talasima, pri emu su svetli trenuci u
poetku kratkotrajni, a zatim postaju sve dui i dui. J ezik se
isti od naslaga, smanjuje se miris acetona iz usta, lice
popri ma lepu boju - ono kao da postaje prozirnije a oi
bi jeste. Srani tonovi su zvuniji a puis se normalizuje.
Dnevni gubitak telesne teine je mi ni mal an - 100-200
grama dnevno. Psihiko stanje se obi no znatno poboljava,
prestaje uznemi renost, smanjuju se napregnutost (napetost)
i depresija. To traje sve dok ne pone druga acidozna kriza
za vreme koje se pogorava lino oseanje i aktiviraju
hronina oboljenja. Duina trajanja druge acidozne krize je
ista kao i prve, ali simptomi ispoljavanja oboljenja mogu
biti izraeniji.
im proe druga acidozna kriza ovekov organi zam je
prakti no obnovljen i poinje energetsko pumpanj e i sa-
bijanje" ovekovi h spoljanjih manifestacija. ovek vi di "
razne bljeskove (sevanja) i osea probadanja, koja nastaju u
tom periodu gladovanja. Dolazi do nivelisanja infor-
maci ono-energi j ski h neuravnoteenosti (asimetrija) i pro-
bijanja zapuaa" u ovekovi m spoljanjim manifesta-
cijama. ovej e holografsko telo poprima j asne konture i
j arku svetlost.
Gubi se po 50-100 grama telesne teine dnevno ili
manje. To traje sve dok u organi zmu postoje drugostepena
tkiva, koja se mogu cepati. Taj deo zavrava se j aki m
oseaj em gladi i ienjem j ezi ka (ienje j ezi ka moe da
kasni ). To ukazuje na zavretak procesa fiziolokog gla-
dovanja i izleenja. Sada treba polako izai iz gl adovanj a -
obnovi ti uzimanje hrane. Ako se to ne uradi, nastaje pato-
loko gl adovanj e, za vreme kojeg se javljaju nepovratni
procesi , koji podrivaju ne samo ovekovo zdravlje ve mu
ugroavaju i ivot.
Uticaj prvog dela treeg stadijuma gl adovanja na
ovekove spoljanje manifestacije. ivotna snaga tokom
97
prvog dela procesa gladovanja obavlja prvostepeni rad na
obnavljanju funkcija i struktura organizma.
Na raun svesnog strpljenja dolazi do ienja ove-
kovih spoljanjih manifestacija od drugostepenog emoci o-
nalno-oseajnog ubreta". Patoloke misli i elje ne deluju
na ovekovu svest tako energino kao u stadijumu iritacije
liranom. One tako laskavo i uporno api f, smiruju, hvale i
kau - vreme je da se prekine gladovanje, ve je mnogo
uraeno. Ako se pod uticaj em tog apata" pone izlaziti iz
gladovanja, najverovatnije da e se takve misli vremenom
ukoreniti i stvoriti svojevrsne ml ade useve" u naoj svesti.
Na primer, vi ete se osloboditi od zlobe i samosaaljenja,
ali e ostati gordost, oseaj nadmoi i slino, to e nas
uvesti u druge karmi ke nemire.
Uticaj prvog dela treeg stadijuma gl adovanja na
fizioloke procese. Glavna fizioloka karakteristika tog pe-
rioda gladovanja j este kompenzovana acidoza. Unutranja
sredina organi zma prestaje da se pomera prema kiseloj
strani, a sistemi, koji prilagoavaju organi zam novi m us-
lovima ivota, rade maksi mal nom snagom. To se posebno
odnosi na lezde s unutranjim luenjem. Upravo za vreme
tog perioda gladovanja samoregulacija organi zma dostie
maksi mum, j er odstranjuje patologiju iz organi zma.
Posle prve aci dozne krize naglo se poveava imunitet
organi zma. I samo tada proces autolize (resorpcija tkiva)
odvija se punom snagom, produavajui da otklanja ne-
poznate tumore, arita infekcije, patoloka tkiva i druge
izrasline iz organi zma.
Ako je u prva dva stadijuma gladovanja autoliza tkiva
organi zma inila j edi ni izvor ishrane, u treem stadijumu
autoliza ima ulogu pri rodnog hirurga.
Usled obnavljanja genetskog aparata elija pri gla-
dovanju nastaju potpuno nove elije, a u nekim organi ma
stvaraju se dodatne elije. Kao rezultat otklanjanja starih,
98
pasivnih, elija organi i tkiva organizma postaju mnogo
ml ai .
Uticaj drugog dela treeg stadijuma gl adovanja na
ovekove spoljanje manifestacije. Drugi deo treeg sta-
dijuma gladovanja poinje drugom aci doznom kri zom. Nj e-
gov nastanak vezanj e sa procesi ma koji se javljaju u ove-
kovi m spoljanjim manifestacijama.
Svaka bolest ima svoj informaciono-energijski koren",
koji se pri stvaranju povoljnih uslova u organi zmu
prestrojava na j edan ili drugi patoloki proces. Po pravilu,
veina bolesti uspeno se razvija u trulenim uslovima. Pri
gladovanju, usled stvaranja kisele sredine u organi zmu,
bolesti se liavaju ivotne sredi ne" i prekidaju spolja vi -
dljive aktivnosti, ali koreni" ostaje. Ako ovek posle
gladovanja nastavi da ivi ranijim nai nom i vota, ,,ko-
reni " ponovo puta bolesni izdanak i sve to je prolo
j avl j a se ponovo.
Ako piva acidozna kriza otklanja stablo bolesti", dru-
ga acidozna kriza unitava koren bolesti". Do toga dolazi
zato to ovekove spoljanje manifestacije, poprimajui i
zasiujui se raznim energijama, istiskuju" iz sebe stranu,
njima nesvojstvenu energiju. I zlazak te energije uzrokuje
pojavu druge acidozne krize. ovek, koji je pri gladovanju
prebrodi o drugu acidoznu krizu, po pravilu, potpuno oz-
dravi .
Umne (intelektualne) l j ake" skoro da nema. ovek,
koji je potpuno izdrao taj stadijum gladovanja iznutra se
pretvara u potpuno drugu, savreniju, linost. Na pri mer,
doktor Karington ovako opisuje oseaje oveka, koji je
izdrao celu kuru gladovanja:
I znenadno i potpuno podmlaivanje; oseaj neuobi -
ajene lakoe i zdravlja potpuno obuhvata oveka koji je
gl adovao, izazivajui zadovoljstvo i opti oseaj bl ago-
stanja i vika ivotne aktivnosti".
99
ivotna snaga, posle uspostavljanja i nformaci ono-ener-
gijskog poretka u organi zmu za vreme druge aei dozne krize,
vie se ne troi na borbu s bolestima, ve se nagomi l ava u
organi zmu. Hol ografsko telo, kanali i akre postaju jarki i
j asni . Upravo u tom momentu u ovekovom organi zmu
odvijaju se aktivnosti na stvaranju njegovih skrivenih mo-
gunosti. Na primer, neki ljudi posl e takvog gl adovanj a
sposobni su da itaju rude misli, drugi vide trei m okom",
kod treih se razvija intuicija, etvrti su sposobni da primaju
informacije i dostiu religiozne istine, a kod nekih ljudi
razvija se sposobnost za leenje drugih.
Uticaj drugog dela treeg stadijuma gladovanja na fi-
zi ol oke procese. Naravno, to se organi zam due nalazi u
uslovima kompenzovane acidoze, u njemu se due odvijaju
lekovito-obnavljajui i podmlaujui procesi.
Za vreme dugotrajnog gladovanja elije nekih organa se
po nekol i ko puta potpuno obnove. Na taj nain u njima se
uvruje zdrav genetski aparat i gubi sposobnost razno-
vrsnih degeneracija, vezanih za mutacije i druge genske
poremeaje. To, sa svoje strane, stabilizuje organi zam u
stanju maksi mal ne aktivnosti. Drugim recima, ovek se fi-
zioloki nalazi u uzrastu 20-25 godina, iako ima 40, 60, pa
ak i 80 godina i vie (setite se Pola Brega).
Trajanje drugog dela treeg stadijuma gladovanja kod
svakog oveka j e individualno. Drugi deo treeg stadijuma
obi no se zavrava vuj i m" apetitom. J ezik se potpuno
isti od naslaga (ali ne uvek). Za to vreme kod nekih ljudi
koji gladuju, donekle se pogorava san, javljaju im se snovi
u kojima neki vide ukusnu hranu, a drugi znak, koji oz-
naava kraj gladovanju. Na primer, j ednom sam u snu video
crtu, a drugi put sam sanjao da se nalazim na ivici dubokog
ponora. Od tog momenta nastaje proces obnavljanja i ovek
koji gladuje poinje da j ede.
100
Prema duini trajanja gladovanje se smatra potpuni m,
ili zavreni m, kada je ovek proao sva tri stadijuma gla-
dovanja. Gladovanje se smatra prekinutim, ili nepotpuni m,
ako se kod bolesnika nije javila j aka potreba za uzimanjem
hrane i nije oien j ezi k. Drugi m recima, gladovanje koje
se uklapa u prvi, drugi stadijum i prvi deo treeg stadijuma
gladovanja smatra se nepotpuni m, ili prekinutim.
Pod frakcionim gladovanjem podrazumeva se serija
prekinutih gladovanja, od kojih neki traju od prve do druge
aci dozne krize, a poslednje se zavrava samo kada nastupi
oseaj gladi i dode do ienja jezika.
Prekinuto gladovanje primenjuje se u onim sluajevima
i u odreenom periodu da bi se pomou njega resili pro-
blemi nastali sa zdravljem. Na primer, za vreme akutnog
stanja bolesti, radi normalizacije temperature i otklanjanja
oi gl edne patologije.
Potpuno gladovanje primenjuje se veoma retko radi
izleenja od ozbiljnih hroninih oboljenja i samousavra-
vanja.
Frakci ono gladovanje zamenjuje potpuno. Covek ne
moe uvek da odjednom izdri potpuno gladovanje. Me-
uti m, seriju prekinutih perioda gladovanja, koji kao re-
zultat daju efekat potpunog gladovanja, svaki ovek lako
podnosi . Pri tome prvo gladovanje treba da traje onol i ko
dugo, dok ne proe prva acidozna kriza. Period obnavljanja
traje onol i ko, koliko j e trajalo samo gladovanje. Drugo
gladovanje treba da traje do druge acidozne krize, a peri od
obnavljanja organi zma treba da traje 1,5-2 puta due od
peri oda gladovanja. Tree gladovanje traje sve dok se ne
pojavi oseaj gladi i ne oisti jezik. U neki m sluajevima
(kod j akog oteenja organi zma) potrebno je uraditi do pet
prekinutih gladovanja i ak ih sledee godine ponoviti radi
potpunog izleenja. U peri odi ma obnavljanja organi zma
izmeu gladovanja koriste se nami rni ce koj e.ne sadre
101
ivotinjske bel anevi ne (mleko, mlad kravlji sir, sir, meso,
jaja i slino). U tom sluaju i za vreme tih perioda produava
se lekoviti efekat gladi - asimiluje se ugljenina kiselina i na
njenoj bazi produava proces biosinteze.
Vano je znati sledee - radi leenja, umnog i du-
hovnog usavravanjaprimenjuju se tri stadijuma gladovanja
(do pojave oseaja gladi i ienja j ezi ka). Stadijum iscrp-
ljenosti (iznuravanja) zabranjuje se.
Peri od obnavljanja (rehabilitacije). Proces rada pomou
gladi vremenski je razvuen i obuhvata ne samo vreme
trajanja gladovanja, ve i vreme potrebno za obnavljanje or-
gani zma. Zato gladovanje predstavlja prvu etapu rada nad
vlastitim organi zmom, a obnavljanje posle gladovanja
drugu.
Postoji opta bioloka zakonitost koja se sastoji u tome
da posl e zavretka svakog procesa ugnjetavanja ili koenja
nemi novno nastaje proces uspona, obnavljanja. Tu zako-
nitost izuio je 1. P. Pavlov i njegovi sledbenici a formu-
lisana je u tezi:
Stoj e intenzivniji i dublji (do odreenih grani ca) pro-
ces iscrpljivanja, intenzivniji je i snaniji proces obnav-
ljanja".
Drugi m recima, nastaje proces uvebavanja i votne
snage.
Gladovanje prouzrokuje stanje iscrpljenosti - koenja.
Posl e prekida gladovanja uoava se poveanje regenera-
tivnih sposobnosti organizma (ivotne snage).
Posebnu panju zasluuje samoobnavljanje tkiva, do
kojeg dolazi prvi h dana posle prekida gladovanja. To nam
omoguava da obratimo posebnu panju na vanost peri oda
obnavljanja ishrane organi zma. Mnogi specijalisti smatraju
da efikasnost pri mene gladovanja zavisi ne samo od
gladovanja, ve i od osobenosti sprovoenja perioda obnav-
ljanja organi zma.
102
Od prvih dana ishrane javljaju se elije koje burno
sintetizuju DNK (skriveni peri od" ishrane, iako je u stvari
dosta j asno izraen). Prema stepenu poveanja dui ne tra-
j anj a obnavljanja naredne ishrane poveava se broj elija
koje intenzivno sintetizuju DNK.
Nauni ci iz I nstituta za gastroenterologiju otkrili su da
se kod obolelih ljudi kao rezultat sprovoenja dvadeset
osmodnevnog gladovanja u el ucu javljaju nove elije sa
svetlom protopl azmom, koje se po zavretku gladovanja
tokom 20-30 dana postepeno pretvaraju u elije odgovorne
za zatitu tog organa (dodatne elije, koje lue sluz na-
menj enu za zatitu eluca od povreda). Posl e nekol i ko kura
gladovanja, ak i kod ljudi koji boluju od el udano-crevni h
oboljenja, el udac postaje kalajisan .
Pravilno sprovoenje obnavljajueg perioda zahteva
specifina znanja, to se ugl avnom odnosi na pravilnu is-
hranu. I shrana oveka prolazi kroz svojevrsnu evoluciju, a
ta evolucija za vreme gladovanja udvostruuje se.
Razmotri mo proces od samog poetka, odj aj ane elije
koja se deli. Na toj etapi ovek predstavlja manju grupu
elija. Tokom prve nedelje ivota ovek" se hrani oni m to
j e pre toga sakupila jajana elija. To j e ishrana uman-
cetom - masti, belanevine i pi gmenti . Delei se dalje, elije
ovejeg organi zma za nedelju dana poj edu" rezerve u-
manceta. Dalje odravanje u ivotu je na raun posebnog
omotaa embriona - trofoblasta, koji svojim fermenti ma
topi tkivo majinog organi zma i asimiluje njegove pro-
dukte. Dalje ishrana j e preko krvi, koj a do svake elije
donosi hranljive materije. Na kraju, kada se ovek raa,
ishrana se obavlja kroz el udano-crevni trakt. Rej u, pri -
sutan je proces koji ide od elija organi zma prema spolja-
njoj sredini preko niza prilagoenih mehani zama-posred-
ni ka (krv i organi za probavu).
103
Prema tome, ishrana oveka konkretno je ishrana svake
elije njegovog tela. Al i , da bi do te ishrane dol o treba
normalizovati rad el udano-erevnog trakta (svoj evrsnog
skladita produkata), krvi (transportno-distributivnog sis-
tema) i fermenata u samoj eliji (potroaa produkta).
Za vreme gladovanja, naroito dugotrajnog, u ovej em
organi zmu javljaju se obrnuti procesi - od spoljanje
sredine u eliju. U prvom stadijumu gladovanja treba da se
iskljui el udano-crevni trakt. U drugom stadijumu u te-
nim sredi nama organizma (krvi, limfi itd.) treba da se
stvori sredina, koja e aktivirati fermente u elijama (kao
kod trofoblasta). Trei stadijum gladovanja predstavlja ak-
tivnu potronju svega suvi nog i stranog u organi zmu. Posle
drugog dela treeg stadijuma gladovanja ishrana organi zma
analogna je ishrani jajaue elije, koja se deli - potronja
hranljivih zaliha same elije. Ako se za vreme tog stadijuma
spolja ne unesu hranljive materije u organi zam, ubrzo e
zbog iscrpljenosti nastupiti smrt.
Proces izlaska iz gladovanja treba da aktivira ranije
ograni ene mehani zme potronje hranljivih produkta i da
ogranii mehani zme nastale za vreme gladovanja. Naravno,
za to je potrebno ne samo vreme, ve i posebna hrana, koja
bi pomogl a organi zmu u dotom prestrojavanju, a ako je
mogue i produila korisno dejstvo gladovanja. Ako se to
potceni moe se izgubiti lekovito dejstvo gladovanja, naneti
organi zmu teta i ak umjeti zbog odsustva probave. Prob-
lem izlaska iz gladovanja bie razmotren U daljem izla-
ganju. Sada emo opisati proee, koji se deavaju u o-
vekovom organi zmu za vreme obnavljajue ishrane.
Ovi procesi se, takoe, mogu podeliti na stadij ume za
vreme kojih se organi zam prestrojava sa endogene na spo-
ljanju ishranu.
Prvi stadi j um naziva se asteni cmm" i ima svoje oso-
benosti. Te osobenosti , uglavnom, zavise od dui ne trajanja
104
gladovanja, j er treba da aktiviraju'
1
spoljanju probavu
koja je bila ograniena za vreme gladovanja.
Ako je ovek odgl adovao stadijum iritacije hranom ' -
2-3 dana, nema problema s probavom pri obnavljanju
ishrane. Moe jesti istu hranu, kao i pre gladovanja.
Ako je ovek odgl adovao stadijum narastajue aci-
doze" - 6-10 dana, treba za vreme izlaska iz gladovanja da
uradi dve stvari: da omogui organi zmu da izbaci ljaku
koja je bila pomerena za vreme gladovanja, i da akti vi ra"
ishranu. Narastajua acidoza za tih 6-10 dana gladovanja
izazvana je velikim dotokom ljake u krv. Ako ovek od-
j ednom pone da j ede kuvanu i teku hranu (krompi r s
masl om, meso, mlad kravlji sir, supe, bor, kiselo testo s
masl om i slino), delimino ograniena probava ne moe
kvalitetno da vari tu hranu i dostavlja u krv pol ufabri kate"
- svojevrsne ivotinjske lepkove (krobni, belanevinasti) i
ini krv lepljivom. Bujica ljake, pomerivi se s mesta gdej e
ranije zalegla, treba da bude vraena u tetive, masna i druga
tkiva organi zma. Kao rezultat toga kod oveka se mogu
pojaviti bolovi i bolesti, kojih pre gladovanja nije bi l o. A oni
bolovi i bolesti koji su ranije bili mogu da prou. To se
objanjava fenomenom prebacivanja ljake s j ednog na dru-
go mesto u organi zmu.
I shrana posl e 6-10 dana gladovanja mora biti tena
(svee iscedeni sokovi od povra, odvari od trava pripre-
mljeni s protijevom vodom uz dodatak meda), svee ubrana
(voe, povre, moe se uzimati obareno povre na vodi do
stanja polugotovosti) - tokom prvih 3-4 dana. uvajte se
prejedanja. Radi ienja j ezi ka pre svakog j el a treba bri -
ljivo savakati koricu hleba, na koju je narendan enjak, a
zati m tu koricu ispljunuti. Usled toga usna duplja i j ezi k
postaju isti i poprimaju roze boju. Naslage na j ezi ku u tim
dani ma ukazuju da ienje organi zma j o traje.
105
Poevi od treeg-etvrtog dana do estog-desetog
dana, kao dopuna navedenom, treba jesti lileb od proklijale
penice, monol i tne kae na vodi uz dodatak morskog ku-
pusa. Tek posle takve pripreme moe se prei na uobiajenu
ishranu (najbolje prema mojoj knjizi Ishrana i hrana). Kri-
terijum prelaska na uobiajenu ishranu je nestanak naslaga
na j ezi ku. Taj si mptom ukazuje na to daj e zavren aktivni
period ienja posl e gladovanja.
Ako tako postupi te, izbaciete ostatke ljake, bez pro-
bl ema ete aktivirati probavu, dopunski ete oistiti orga-
nizam i smraete.
Ako j e ovek odgl adovao stadijum adaptaci j e" do
druge acidozne klize - 23-25 dana, spoljanja probava je
j ako ograni ena, a proces oslobaanja organizma od ljake
odvija se puni m tempom. Pri tako dugom trajanju gla-
dovanja izlazak iz gladovanja mora biti veoma oprezan i
znal aki . I shranu treba poeti svee isceenim sokovi ma,
razbl aeni m protijevom vodom. Otprilike pi va 2 dana treba
piti razbl aene sokove na pola s protijevom vodom, druga 2
dana sokove razblaene s treinom vode, a sledea 2 dana
piti nerazblaene sokove. Posle toga u dnevni obrok moe
se ukljuivati svee ubrana biljna hrana. Ako se ne mogu
nabaviti sokovi, treba obnavljati organizam s odvari ma od
trava i raskvaenim suvim voem. U narednim dani ma treba
ukljuiti u ishranu manju koliinu hleba od proklijale pe-
nice i kae skuvane na vodi. Ne zaboravite da pre j el a
savaete koricu hleba, natrljanu enjakom i da je zati m
ispljunete.
Ako je gladovanje zavreno i ovek osetio glad, znatno
je lake primenjivati obnavljajui! ishranu. Prvo, nema in-
toksikacije i drugo, organi zam prirodno akti vi ra" probavu.
J edina preporuka u tom sluaju j este - ne prejedati se i
uzimati prirodnu biljnu hranu.
106
Kada zavri potpuno gladovanje ovek, do kraja tog
procesa osea j ak apetit, posle prvog uzimanja manjeg
obroka hrane (100-200 grama soka) osea maksi mal nu
zasienost, ali ve nakon kraeg vremena (20-30 mi nuta)
ponovo osea j aku glad. e se u potpunosti zadovoljava
ispijenim sokom. U to vreme kod ljudi koji su odgladovali
pojaava se slabost, poto se deo energije sada troi na
preradu i asimilaciju hrane. Tada treba lei u postelju.
Stolica se javlja, po pravilu, posl e 2 do 3 dana ishrane.
Tel esna teina prvih dan-dva obnavljajueg perioda pro-
duava da se smanjuje (100-200 grama dnevno).
Astenini stadijum obnavljajueg perioda karakterie
se pobui vanj em i votnog principa vetra". Radi njegovog
neutralisanja potrebno je svakodnevno mazati telo mas-
linovim uljem ili istopljenim masl om, uz primenu vruih
kupki .
Drugi stadijum pod nazivom intenzivno obnavljanje"
nastaje kada organizam akti vi ra" probavni sistem. Obnav-
ljanje probavne funkcije zavisi od dui ne trajanja pret-
hodnog gladovanja. Ako j e ovek gl adovao 2-3 dana, taj
stadijum nastupa odmah; ako je gladovao 610 dana, tada
treeg-etvrtog dana; ako j e gl adovao 20-30 dana, tada
petog-sedmog dana, a ako je gladovanje zavreno, tada
nastaje bre - etvrtog-estog dana.
Apetit bi zo raste. Sada radi zasienja ve treba uzeti
dovoljno veliku koliinu hrane. Telesna teina oveka brzo
se poveava - priblino u istim razmerama, kao to se
smanjivala za vreme gladovanja i dostie prvobitni nivo za
period koji odgovara duini trajanja gladovanja, a ponekad
ak i bre. Paralelno se poveava i fizika snaga, brzo se
popravlja raspoloenje, a nezdravi simptomi veim del om
nestaju. Arterijski pritisak dostie normalni nivo, puis je
stabilan a stolica se normalizuje. Veliki apetit i dobro ras-
107
poloenje zadravaju se posle gladovanja, otprilike, j e-
dan-dva puta due od vremena trajanja gladovanja.
Najvea i esta greka u periodu obnavljanja j este
neznanje da se kontrolie oseaj gladi. Oseaj apetita, koji je
bi o pod kontrol om, s novom snagom dejstvuje na ovekovu
svest i pretvara ga u mehani zam za vakanje hrane. Treba
jesti umereno, birajui hranu, ujutro i za ruak. Ti me ete
regulisati i usaglasiti energiju organizma s pri rodni m
ciklusima.
Drugi m recima, to due traje gladovanje, snaniji je i
dui period intenzivnog obnavljanja.
Trei stadi j um obnavljanja nosi naziv normal i za-
cija". Posle gladovanja apetit kod ljudi je umeren a probava
normal na. To ukazuje na potpuno obnavljanje spoljanje
ishrane. Raspoloenje je ujednaeno i spokoj no.
Upozorenje: ne savemjem da se za vreme treeg sta-
di j uma uzi ma suvie sveza biljna hrana, bogata balastnim
materijama (kupus, argarepa, lisnato povre i slino). Te
materije znatno pojaavaju fermentacione procese i pro-
uzrokuju poveano stvaranje gasova (vodoni ka). A to nije
nita drugo, nego j aanj e ivotnog principa vetra " i svega
nepovoljnog to taj princip donosi (bolovi u krstima, hlad-
noa u telu, slabo varenje itd.). Balansirajte svoj dnevni
obrok dovoljnom koliinom kaa, povra i voa, koji sadre
manju koliinu balastnih materija. Ne upotrebljavajte j ako
ohl aenu hranu. To se naroito odnosi na ljude konstitucije
vetra " i ljude koji pate od poveanog stvaranja gasova.
Poetak treeg stadijuma, takode, zavisi od dui ne tra-
j anj a prethodnog gladovanja.
Na osnovu toga koliko su kod oveka koji gladuje
izraeni stadijumi gladovanja i obnavljanja, moe se suditi o
efektu gladovanja. Ako su oni j asno i bl agovremeno izra-
eni , gladovanje odmah daje najbolji lekoviti efekat.
108
Kod drugih ti stadijumi su ili dobro izraeni, a vre-
menski zaostaju, ili su bl agovremeni , a nedovoljno izraeni.
To su ljudi kod kojih je j ako naglaen ivotni princip slu-
zi" ili vetra". Efikasnost gladovanja kod njih je smanjena,
pozitivni rezultati ispoljavaju se usporeno ili nisu postojani.
Takvi ljudi moraju da uzmu u obzir individualnu konsti-
tuciju i da sprovedu kvalitetno drugi nain gladovanja, o
kome e biti rei kasnije. U svakom sluaju strpljenje i
upornost bie nagraeni - dostignuete postavljeni cilj i
potpuno izleiti organi zam.
KARAKTERISTIKE POJEDINIH NAINA
GLADOVANJA
Umesto da uzimate lekove - bolje je odgla-
dova ti jedan dan.
Pri svakom oboljenju najbolje je da pacijent
nita ne jede.
Kao stoj e navedeno, naini gladovanja razlikuju se po
kvalitetu. U osnovi , razlika u kvalitetu je nain na koji se
gladuje. Na primer, gladovanje se moe primeniti na kla-
si an" nain, moe na urinu, a moe i nasuvo". Osi m te tri
razlike postoji niz varijanti kod j ednog naina upranja-
vanja gladovanja, a isto tako kombinacija sva tri nai na u
j ednom procesu. Na primer, ovek prva 2- 3 dana gladuje
nasuvo", sledeih 5-10 dana - na urinu i j o 5-10 dana -
kl asi no".
Pored svega opisanog, svaka kola gladovanja (ruska -
J . Nikolajev, Porfirij I vanov, A. Suvorin; amerika - H.
elton, P. Breg; francuska - lv Vivini; engleska uri no-
terapeutska - D. Armstrong itd.), svaka klinika za gl ado-
109
vanje ima svoje poglede i naine, koji mogu biti u su-
protnosti s pogledima i nainima druge kole. Pri tom i j edni
i drugi navode argumente u svoju korist. Neu da
pol emi em o suprotnostima u pristupu leenju gl adova-
njem, ve u ih samo naznaiti. Va zadatak je da na osnovu
vlastitog iskustva i linih sklonosti odaberete najprihva-
tljiviji nain gladovanja za sebe.
KLASI NO" GLADOVANJE u trajanju od 20 do
30 dana u naoj zemlji uvedeno je u veini medicinskih
ustanova, koje lece bolesti gladovanjem i podrazumeva
sledea pravila.
Prvo pravilo - radi boljeg ulaska u proces gladovanja
uzi ma se velika doza purgativa (magnezijuma ili so Bar-
bara": najmanje 60 grama rastvara se u 300-400 mililitara
vode i pije se odj ednom). Purgativ se primenjuje pred od-
ricanje od hrane sa sledeim ciljem.
Prvo, pri ienju eluca i creva bre se aktiviraju
mehani zmi za prestrojavanje na kvalitetniji unutranji reim
ishrane.
Drugo, bre nestaje oseaj gladi. Kod ljudi, kojima su
nepotpuno oiena creva, oseaj gladi zadrava se j o 2- 3
dana.
U retkim sluajevima purgativ se moe primeniti po-
novo nakon 2-3 dana gladovanja, ako bolesnik u ekskre-
mentu uoava veu koliinu ekskrementnog kamenj a. Po-
novna pri mena purgativnih sredstava, bez posebne potrebe,
nije poeljna. To moe na odreeno vreme da narui raz-
menu j ona u organi zmu, da izazove gaenje, pa ak i po-
vraanje.
Preporuke: ako ne elite to da radite, ponite gla-
dovanje s nekoliku (2-3) dvolitarskih proiavajui/i kli-
stira ili uradite ankh Prakalanu s 2-4 litra vode.
110
Drugo pravilo - pridravajte se reima pijenja vode.
Za vreme kl asi nog" gladovanja preporuuje se svakoga
dana popiti najmanje 2 litra vode. Voda se moe piti odmah
posle poetka dejstva purgativa. Purgativ uzrokuje pove-
ano odstranjivanje natrij uma i vode iz organi zma oveka
kroz creva. Ako ovek, koji gladuje, ima izraene otoke
prva dva dana gladovanja moe se uzimanje vode ograniiti
do litar dnevno. Otoci, ak i otporni na leenje medi kame-
ntima, postepeno nestaju.
Treba ograniiti koliinu vode koja se unosi u orga-
nizam kada pone da gladuje ovek s povi enom tel esnom
temperaturom. U tom sluaju temperatura e se pri rodno,
bez dopunski h obroka i sredstava, smanjivati priblino za
0,5" C i za 2-3 dana, i po pravilu, svee se na normalu.
Pri normalnoj temperaturi reim pijenja potreban je radi
kvalitetnijeg cepanja masti. ovek koji gladuje moe piti
vie od dva litra vode dnevno, na primer, 5-6 litara i vie, i u
tom sluaju ne uoava se zadravanje tenosti u organi zmu.
ovek e mokriti neto vie od uobiajenog a njegova
mokraa bie svetiija.
Voda se obi no pije sa izvora za snabdevanje vodom u
sveem stanju. Moe se piti prokuvana, destilovana, oto-
pljena (dobijena topljenjem snega- leda) ", protijeva, vrua
i hladna voda. Nije uoena primetna razlika u lekovito-pro-
filaktinom efektu pri promeni sastava vode, ali mnogi
istiu da se otopljena voda ispija s velikim zadovol j stvom,
dok destilovana voda bolje isti organizam od ljake.
Od treeg-etvrtog dana gladovanja ljudima, koji teko
podnose stadijum narastajue acidoze, preporuuje se da u
reim pijenja vode uvrste 0,5 litra mineralne vode. Ug-
ljen-dioksid (C0
2
) je prisutan u organi zmu, ugl avnom, u pet
varijanti, izmeu ostalog, i u bikarbonatima koji se nal aze u
10 Pri medba prevodi oca.
111
mineralnoj vodi. Bikarbonati kao bul eri " ublaavaju raz-
voj aci dozne krize.
Preporuke: pijte tenost po potrebi, uli ne vie od togu.
Pijte vodu one temperature koja vam najvie odgovara.
Tree pravilo - potreban je motorni reim (reim kre-
tanja, akti vnosti )
11
. Treba se kretati na sveem vazduhu u
proeku 15-20 kilometara dnevno. Preporuuju se etnje
van grada, u umi , u brdima (planinama), pored bazena itd.
Na podruju grada treba etati tamo gde ima manje vozila, u
zonama za odmor, parkovi ma, oko skverova i pouml j eni m
parkovi ma.
Ljudi s manjom telesnom teinom trude se da to manje
hodaju, to j est da ne intenziviraju motorni rei m, poto
imaju male zalihe masti. Bez obzira na to i njima je uspeval o
da gladuju po 17-20 dana. Veoma mala telesna teina pre
gladovanja (42-50 ki l ograma) esto j e prouzrokovana gu-
avou i drugi m hroninim oboljenjima s i zraenom in-
toksikacijom organi zma. Ljudi s mal om telesnom tei nom
prvu kuru dozi ranog gladovanja podnose s odreeni m te-
koama. Ali bukvalno posle j edne-dve kure takvog leenja
dostiu normalnu teinu, koju zbog bolesti nisu mogli dos-
tii tokom mnogi h godina. Lekovito-profilaktini efekat
kod takvih ljudi obi no se ispoljava znatno ranije, nego kod
ljudi sa izraenom gojaznou. Zapamti te, mal a telesna
teina ne mora uvek biti kontrai ndi kati vnaza primenjivanje
dozi ranog gladovanja! Ali reim kretanja ti ljudi moraju da
ograni e do 5-10 kilometara dnevno.
Potpuna nepokretljivost j e relativno kontrai ndi kati vna
pnl okom sprovodenja gladovanja, poto se kod ljudi u tom
sluaju mogu stvoriti ekskrementni epovi, koji u znatnoj
meri neutraliu antitoksini efekat lekovitog gladovanja.
11 Priincclba prevodioca.
112
ovek koji gladuje ne osea se stabilno i zdravo. Kod njega
se uoavaju slabost, lupanje srca i drugi simptomi into-
ksikacije. Ali za vreme perioda fiziolokog gladovanja uop-
te se ne uoavaju bilo kakve komplikacije.
Leti, kada su vruine velike dobro je etati po istom
vazduhu u lakoj odei, po mogunosti u kupaem kosti mu.
Kada je prohl adno vreme treba se obui toplije. Poeljno je
da se svakodnevno za vreme dueg intenzivnog hodanja
bl ago oznojite, a j o bolje da se preznojite. To se postie s
velikim tekoama, poto gladovanje izaziva suvou koni h
i sluznih pokrivki.
Preporuke: pridravajte se reima kretanja prema li-
nom oseanju. Svako naredno gladovanje organizujte kao
da je novo, tako da ono to je ranije bilo nemogue sada
postane mogue. Ako ste za vreme prvih gladovanja samo
leali, a narednih umereno etali, pri daljem gladovanju
moi ete aktivno da se bavite fizikim vebama.
etvrto pravilo - vodene terapije. Radi boljeg ienja
organi zma kroz kou, jaanja kone strukture i borbe sa
suvoom koe i sluznica preporuuje se tuiranje ili kupanje
u kadi najmanje j ednom dnevno. Nije loe primenjivati
kontrastno tuiranje, nai zmeni no toplom i hladnom vo-
dom. Za gojazne ljude blagotvoran je tu arko, koji isto-
vremeno i masira celo telo (trup i udove). J ednom u 5-7
dana preporuuje se parenje u banji ili sauni.
Za vreme lekovitog gladovanja sauna nije kontrain-
dikativna kod ishemijskog i mnogi h drugih oboljenja srca.
Za vreme pri mene vodenih terapija ne treba esto ko-
ristiti sapun. Dovoljno je j ednom u 7-10 dana. Moe se
obaviti i svojevrsna masaa - istrljati likom od lipe svaki
deo tela dok ne pocrveni.
Preporuke: // zavisnosti od individualne konstitucije
odaberite za sebe najprihvatljiviji oblik vodenih terapija.
Jer sve je drukije za jednog istog oveka leti i zimi.
113
Peto pravilo - proiavajui klistiri. Klistir treba pri-
meniti priblino 24 asa posle dejstva purgativa.
Klistiri se rade na uobiajen nain. Esmarhovo l one
puni se litrom i po prokuvane vode. Temperatura vode ne
srne da bude vea od 36" C. U vodu se dodaju 2- 3 kristalia
hi permangana tako da se voda oboji u bledoroze. Pacijent u
poloaju na kol eni ma i laktovima sam uvodi vrh gumenog
creva u pravo crevo i puta vodu iz Esmarhovog loneta.
Kada se stvore ekskrementni epovi, poeljno j e ponoviti
klistiranje i to veom koliinom vode. Ako bolesnik ima
hemoroi de, eroziju, polipe ili ir na crevima, u vodu za
klistiranje sa hi permanganom treba dodati rastvor kami l i ce
ili Dane (mente), kantariona i drugih lekovitih trava. Obi no
klistiranje mogu primenjivati s narednom kurom vodeni h
terapija.
Preporuke: ako se klistirate, radite to santo s urinom.
Da li ih primenjivati ili ne zavisi od duine trajanja gla-
dovanja, zagaenosti organizma, individualne konstitucije i
teine oboljenja. U krajnjem sluaju jednom u dva-tri dana
uradite klistir urinom i na osnovu izbaenog sadraja
(ekskrementa) odluite da li ga treba ponoviti sledeeg
dana. Ako ima mnogo ljake (neistoa) uradite klistir dva
puta dnevno - ujutro i uvee. Ako je malo ljake, uradite
klistir posle jednog dana. pa ak i nakon dva dana.
esto pravilo - masaa i samomasaa. Preporuuj e se
ujutro i uvee u trajanju od 30 minuta masirati krvne su-
dove, zati m nai zmeni no razliite del ove gornjih i donjih
udova, tj. nai zmeni no masirati golenicu i rame, butinu i
podl akti cu, a zati m stomak krunim pokretima. Grudni ko
treba da vam masira maser ili neko od ukuana prisutnih
kod pacijenta. Otpozadi izmeu lopatica i nie u trajanju od
10 do 15 minuta maser treba da obavlja masau pritiskujui
pesni cama ili palevima grudni ko.
114
Preporuka: Masirajte se ukuvanim urinom. Efekat e
biti bolji.
Sedmo pravilo - higijena usne duplje. Za vreme gla-
dovanja ogromna koliina ljake odstranjuje se preko gornjih
puteva"- kroz usta i nos. Na jeziku je mnogo naslaga. J avljaju
se naslage u usnoj duplji. Tokom 67 dana i dire moe da traje
slobodno izluivanje kroz usnu duplju gnoja iz maksilarnih i
eonih sinusa, iz zuba i desni, obolelih od paradentoze. Na taj
nain istovremeno se iste krajnici ukoliko u njima postoje
gnojne kesice" i epovi. Radi odstranjivanja te ljake
(neistoa) preporuuje se ispiranje usne duplje hladnom
vodom, odvarima od trava i rastvorom sode bi karbone -
naizmenino. Ispiranje se obavlja pre svakog unoenja vode
(sokova), tj. najmanje 6-7 puta dnevno.
Preporuka: ispirajte usta i nos i zakopavajte u ui svoj
urin. To je najbolja higijena.
Osmo pravi l o - za vreme gladovanja nije preporuljivo
nositi sintetiku odeu, koja izoluje oveka od spoljanje
sredi ne i ne dozvoljava da slobodni elektroni prodru u orga-
ni zam kroz kou, a isto tako spreava kvalitetno obnavljanje
kone strukture, posebno kod bolesnika koji su zavisni od
hormonal ne (glukokortikoine) terapije.
i m ovek zameni sintetiku odeu pamunom ili
vunenom odeom (zimi ili kada je napolju hladno), odmah
se osea udobnije i pun energije.
Preporuka: ovog pravila treba se pridravati svako-
dnevno, a ne samo za vreme gladovanja.
Deveto pravi l o - ne kontaktirati s hranom. Narua-
vanje ovog pravila smanjuje lekovito-profilaktini efekat
gladovanja priblino za 50%. Treba znati da se ovek od
produkata ishrane koji su sastavni deo hrani na raun
njihovih cnergijskih zraenja. Nalazei se medu produktima
ishrane ovek nesvesno upija to zraenje i ivi na njegov
raun. Zato ne udi ponaanje Isusa Hrista koji se za vreme
115
posta sklanjao u pustinju. On preporuuje ljudima da
gladuju na usamljenim mestima, daleko od prebivalita
(kue, odnosno stana).
Stavie, za vreme gladovanja ovek nesvesno upi j a"
energiju od ljudi koji ga okruuju. Mnogi to ne oseaju. I to,
takode, smanjuje efekat gladovanja. Treba postii da or-
gani zam ivi samo na raun vlastite snage i energije, a ne
uvebavati vampi rske" osobine.
Preporuka: ovog pravila treba se strogo pri dravati .
Posle prve kure klasinog" gladovanja (17-20 dana)
poinje ishrana sokovima, a zatim prevashodno biljnom
hranom.
Prvi dan i s hrane- pomeati litar svee i scedenogsoka
sa pola litra otopljene (dobijene topljenjem snega ili l eda)
1 2
ili protijeve vode. Piti po j ednu au na svakih 1-1,5 sat.
Poeljno je pripremiti sok od argarepe ili j abuka, ali se
moe piti i bilo koji drugi sok: od povra, voa ili j agoda.
Tokom prvih pet dana obnavljanja reima ishrane strogo
se zabranjuje upotreba kuhinjske soli.
Drugi dan ishrane podrazumeva uzimanje 4- 5 obroka
povra, voa ili j agoda sve do prvog oseaja zasienosti
hranom. Ugl avnom se upotrebljava svee povre. Vojtovi
preporuuje da se prvih dana obnavljanja ishrane obavezno
uzi ma vea koliina enjaka (10-15 grama), bez obzira na
njegovu individualnu podnoljivost pre gladovanja. Ljut
ukus enjaka aktivira probavu i dezinfikuje organi zam
(ova preporuka najvie odgovara osobama sa individual-
nom konstitucijom sluzi").
Krajem drugog dana obnavljanja ishrane moe se
skuvati cvekla i u rerni ispei krompir.
Trei dan i shrane - uz povre, voe i sokove dodati
suvo voe, prvenstveno suvo voe koje j e prethodno po-
topljeno u toploj vodi, sa dve kaike meda.
12 Pri ni edba prevodi oca.
116
etvrti dan - uzimanje hrane smanjiti na 3-4 obroka
dnevno. Dodati kau od razliitih prekrupa: heljda (Fa-
gopyrum escul entum), ovas, proso, gerla itd. Kaa se
pri prema na vodi i zainjava biljnim uljem (mau). Krajem
etvrtog dana mogu se uzeti orasi i semenke.
Peti dan - u obrok uvesti bobiasto povre - graak,
pasulj (moe u vidu kae).
esti dan - dodati hleb u kome ima soli. Posle toga
preporuuj e se ishrana od dva obroka dnevno po principu -
prvi obrok j ednoobrazna hrana, a zatim to raznovrsnija
hrana tokom dana, nedelje, meseca itd. J edan obrok hrane
treba da se pripremi na sledei nain: prvo ispiti tenost (aj,
kompot, sok, kiselo ml eko) ako ste edni ; zatim pojesti
salatu od sveeg povra ili dinstano, zapeeno povre, a
moe i voe; posle toga moe se jesti hleb ili supa od
proklijalog zrna, kaa, krompir, meso (ljubitelji mesa), ml ad
kravlji sir, orasi itd., ali samo j edan produkt od navedeni h.
Produava se meseni ciklus takve ishrane. Pri tome
ograniavaju se mleni produkti, koji zbog veoma sloene
asimilacije i sklonosti organizma alergijama u znatnom
stepenu smanjuju naknadni efekat lekovitog gladovanja. U
tom periodu preporuuje se da se rede, nego uobiajeno, jedu
jaja, kokoije meso i druge namirnice ivotinjskog porekla.
Uzevi u obzir da se posle gladovanja produava efekat
poboljanja biosinteze u elijama, nisu uoeni gubici u
organizmu pri uzimanju samo biljne (vegetarijanske) hrane.
UR1NSKO" GLADOVANJE ugl avnom se pri me-
njuje samostal no. Razlika u odnosu na kl asi no" je u tome
stoj e drugo pravilo donekl e izmenjeno. Preporuuje se da
se pije sav izlueni urin u toku dana. Vodu piti po potrebi, ali
u tolikoj koliini da urin ne bude previe koncentrovan.
U peto pravilo - proiavajui klistiri - unose se
manje i zmene. Umesto vode upotrebljavajte sve (oko litra)
i ukuvan (od 100 do 500 grama) urin.
117
esto pravi l o - masaa i s amomasaapri menj i vati ih
iiz upotrebu ukuvanog urina do 1/2 - 1/4 prvobi tne za-
premi ne u trajanju od I do 2 sata.
Sedmo pravi l o - higijena usne duplje - menja se na
ispiranje usta i nosa sveim urinom (moe se uz oprez
upotrebljavati i ukuvani urin).
Prednosti uri nskog" gladovanja nad kl asi ni m" gla-
dovanjem su u broj oksidaciji organi zma, boljem osl o-
baanju organi zma od ljake, unitavanju patogene mi -
kroflore i tumora, homeopatskom efektu i skraivanju du-
i ne trajanja gladovanja.
SUV O" GLADOVANJE moe biti dvoj ako - pot-
puno i del i mi no. Ugl avnom se primenjuje samostal no.
Potpuno i del i mi no suvo" gladovanje razlikuje se od kla-
si nog" gladovanja po drugom pravi l u - vodeni m rei -
mom. Ovaj reim j e ovde potpuno iskljuen. I zostavljanje
tenosti pomae bre razlaganje masti. Samo trpljenje edi
doprinosi brem oslobaanju organizma od oseaj ne pato-
logije i patologije spoljanjih manifestacija. Mnogo bre se
upa korenj e" bolesti.
etvrto pravi l o - vodene terapije. Kod potpuno ,,su-
vog" gladovanja one se izostavljaju. Kod del i mi no ,,su-
vog" gladovanja dozvoljeno j e primenjivati kupke, tuiranje
i polivanje vodom. To pomae da se koa bolje oisti od
prljavtine (ljake).
Peto pravi l o - proiavajui klistiri - potpuno is-
kljueno kod oba naina suvog" gladovanja.
Sedmo pravi l o - higijena usne duplje - potpuno isklju-
ena kod potpuno suvog" gladovanja, ali se primenjuje kod
del i mi nog. Pri tom ovek koji gladuje samo ispira usta.
Deveto pravilo - ne dolaziti u dodi r sa hranom. Kod
potpuno suvog" gladovanja dopunjuje se j o j edni m pra-
vi l om - ne dolaziti u kontakt sa vodom. Drugi m recima,
ovaj nain gladovanja potpuno iskljuuje ne samo unoenj e
118
vode u organi zam, ve i njeno dospevanje na bilo koji deo
tela. To znai - potpuno odricanje od vode za krai period.
Prednosti suvog" gladovanja u odnosu na klasino i
uri nsko" gladovanje su u stavljanju organi zma pod stroi
rei m. Sada organi zam treba da se prestroji tako da iz samog
sebe dobi j a" ne samo hranljive materije nego i vodu. Tki va
organi zma cepaju se j o bre i oksidacija nastaje za kratko
vreme. Otuda proistiu i svi naknadni efekti: unitavanje
svega stranog u organi zmu, poveavanje sposobnosti
prilagoavanja i drugo, o emu je ranije bilo rei.
To je veoma teak ispit za ovekovu psihu, j er se naglo
aktiviraju patoloki procesi koji zahtevaju ogromno strp-
ljenje. Zato su rezultati pri mene tog naina gladovanja
znatno izraeniji nego kod ostala dva naina gladovanja.
Na primer, evo ta kau pacijenti L. A. Seni kova,
i zumi tel j a" metoda potpunog suvog" gladovanja (patent
broj 2 028 160 za pronalazatvo pod nazi vom Nai n re-
habilitacije organi zma"). On je dobio specijalni certifikat
broj 1068 da radi kao bioenergoterapeut.
Stanovnik Stavropoljskog okruga O. patio je od ira na
elucu i poremeaja razmene materija. Postio je po 10 dana i
zaboravi o je za svoje bolesti. Na Krimu pacijent .1. bol ovao
je od mnogobrojnih bolesti, medu kojima i od ciroze j etre.
On se 10 dana pri dravao suvog" posta i posle 10 dana
vratio se na radno mesto. Moskovljanin G. od detinjstva je
bol ovao od tuberkuloze kostiju i astme. Gl adovao je 11 dana
i potpuno ozdravi o. Majka i sin iz Krasnodarskog rejona dva
puta su primenili suvo" gladovanje. Posle prvog
gladovanja sin se oseao mnogo bolje, iako se ne moe
ni mal o zavideti njegovoj dijagnozi i pretrpljenim patnjama.
U nalazu, koji je izdala oblasna bolnica, crno na belo bilo je
zapi sano: leukoza, limfosarkom. Mati je prolila mnogo suza
skrivajui od si nazl osreni papir. Ali tugu ne moe sakriti,
tim vie to se i nai lekari ne optereuju etikom kada su u
119
pitanju teki bolesnici. Sergej je vlastitim uima sluao kada
je medi ci nska sestra rekla za njegovog druga: Ml ad, a ve
le koji hoda". Koliko je u sina naliveno hernije, koliko je
izvreno punktiranja ki mene modi ne, teko je i izraunati.
Doze lekova mogl e bi i bi ka da obore. Sin je s vel i kom
tekoom odlazio od bolnikog kreveta do toaleta i natrag.
Sve ee su ga proganjale misli o samoubi stvu. To je
potresalo i razbijalo organi zam, a kosti su postajale otre i
krte. U glavi mu je odzvanjala presuda lekara: dani su mu
odbrojani.
Prvi put Sergej je uspeo da bude bez hrane i vode krae
vreme, ali rezultati su zapanjili ak i lekare ( u tome nema
nieg udnog, j er na raun svesnog trpljenja zbrisan j e deo
patologije iz spoljanjih manifestacija - pri medba autora).
Nagl o su se poboljali rezultati analize krvi, u telo se vratila
snaga. Posle mesec dana kura gladovanja je ponovljena. Da
bi podi zal a sina, majka je i gladovala zajedno s njim.
I zdizati post nije bilo lako, a povremeno je predstavljalo
pravo muenje. Zato je leenje gladovanjem bilo efektno
bez ikakvih lekova i operacija. Sin, koji se ranije bojao i
najmanje promaje, posl e kure gladovanja kupao se u ledenoj
vodi. Na di namometru pri stezanju desnom i l evom rukom
kazaljka j e pokazivala 45 kilograma. Zaboravi o j e na mune
terapije i lekove, postao je pokretan, ponovo je imao volju
za i votom.
Stanovnica Kislovodska D. imala je drugu grupu in-
validiteta. Za vreme gladovanja noi ma je plakala iz
samosaaljenja i molila se bogu. Zato je posl e doivela
duevno olakanje - lakou u telu, smanjila je uzi manj e
preparata j akog dejstva i stabilizovala krvni pritisak. Posl e
nestanka psi hol oke kol j ke" - uzroka njenog sl abog
zdravlja ona se preobratila u drugu linost, a svet oko nje
postao j e lepi. - Znate, j a sam ak osetila novi odnos prema
i votu,- rekl a j e. - ini mi se, i sunce j ae svetli, i lie je
zelenije, i vazduh je nekako aroban (zanosan, di van)..."
120
O tome, kako je Leonid Al eksandrovi doao do me-
tode suvog" gladovanja, govori on sam:
J o od mladih dana razmiljao sam o tome, staj e i vot?
Neko ivi 70-80 godina, a neko 100 godina. Znai, tajna
dugovenosti negde postoji? Odluio sam daj e otkrijem.
I zuavao sam anatomiju, radio u bolnici, zani mao se
homeopati j om, upijao narodne mudrosti. Godine 1971. re-
sio sam da poem putem samospoznaj e. Odluio sam da
ivim po principu - to gore, to bolje. Svakodnevno sam
pri vi kavao svoje telo na hladnou, a stomak - na glad.
Ujutro, zimi i leti, bez obzira na vremensku situaciju, poli-
vao sam telo hl adnom vodom. Uspeo sam da gladujem bez
tenosti po 3 dana. Zatim 5 dana uzastopce. U martu 1981.
godi ne prvi put sam postio 10 dana bez tenosti. Vlagu sam
dobijao: nou iz vazduha, a danju sam je asi mi l ovao kroz
kou, sedei povremeno u vodi, kao aba. I zgubio sam 20
ki l ograma telesne teine i ponovo je obnovi o kroz nedelju
dana. Toliko sam se podml adi o, da me ljudi nisu prepozna-
vali. Najdue gladovanje, koje sam i zdi zao, trajalo je 18
dana, to je iznad svetskog rekorda upi sanog u Ginisovoj
knjizi rekorda."
Seam se prie j ednog dobrog Al eksandrovog pozna-
nika, koji je pre vie godina samostalno primenio slino
gladovanje u trajanju od j edanaest dana.
Poeo sam nasuvo da gladujem leti. Vodu uopte ni-
sam pi o, ali sam redovno primenjivao kupke. Svakoga dana
je bilo sve tee i tee.
Leim u poludremljivom stanju i odjednom osetim u
sebi neki bljesak (sevanje). Prilino mali, razmiljam, nije
nita strano, i odjednom ujem glas:
Hoe da probam jae? " J a se u mislima obraam tom
glasu: Daj isprazni ceo indukcioni kal em". Samo to sam
to pomislio u meni j e sevnula itava munja. Da nisam leao,
verovatno bih pao s nogu.
121
Pred kraj gladovanja sanjam. Prilazi mi stariji mukarac
i kae: to se ti tako mui? Uzima moje tel o, okree ga
naopake i vea o konopac. Gl edam, s mog tela potoci ma se
sliva raznovrstan mutljag. Posle toga poeo sam da izlazim
iz gladovanja.
Efekat tog gladovanja bio je zapanjujui. Energija je
izbijala kao iz fontane. Tokom pola godine ene su u kon-
taktu sa mnom ostajale bez pameti. Dovoljno je bilo da im
stavim ruku na stomak i da im bude dobro, a da ne govori m
o ostalom. Zatim je sve iezlo".
Evo opisa suvog" kaskadnog gladovanja autora-kon-
taktera Valentine Lavrove (iz knjige Izvori tajni ivota):
,,U Bibliji postoji napomena i o gladovanju. Mojsije je
gl adovao na planini po 40 dana i ne samo j ednom. Zaj edno
sa njim gladovao je i I sus. U svom treem ovaploenju pod
i menom I sus Hrist ponovo je gladovao 40 dana u pustinji.
Treba rei da Hrist tri puta figurira u svojim ovapl oenj i ma
pod tim i menom. I zato je dobro prikazana njegova linost
od samog poetka. Posle gladovanja lice Mojsija poel o je
da zrai ", tako da su se ljudi bojali da mu pri u". Kod
Hrista su se posle takve profilakse javile natpri rodne spo-
sobnosti. Po 40 dana gladovali su Buda i Muhamed (vidi
taku 1 komentara). 1 nita se nije desilo, sve je polo
nabolje. Kao nagrada - povezivanje s nebom. Di rektan
razgovor s Bogom. A naa medicina i dalje to ne uvaava i
ne primenjuje. Vi istite i perete posude, zato tu mogunost
ne biste dali i svom organi zmu? Ako nas napadaju bolesti,
obavezno treba pribei selektivnom, pri rodnom nainu os-
lobaanja od njih. Svaka sila ima kontrasilu.
Epoha Besmrtnosti bez biljnih dijeta i gl adovanj a ne
moe biti pruena ni kome, ak ni Bogu. i kako se On izrazio
da e Sam voditi Svoj narod na ive izvore, to j est da e se
lino pridravati profilakse zdravlja. J edan od naina takve
profilakse j e kaskadno" gladovanje. Ono j e dobro i za
122
poetni ke i za iskusne. Prvo, treba razjasniti sledee pravilo:
pre nego gladovanje pone najbolje je nekoliko dana biti na
biljnoj dijeti, ne upotrebljavati nikakvu belanevinastu hra-
nu ivotinjskog porekla. Ribu, takoe, iskljuiti. Hrana mo-
ra biti samo biljna, kako je to savetovano u Vel i kom postu.
ak i bez gladovanja, ako se esto budete pridravali takvih
dijeta, u svom organi zmu mnogo tota ete izmeniti (vidi
komentare pod 2).
Krvne sudove posebno dobro proiavaju kae sku-
vane na vodi bez masla (ulja), ak i biljnog. U veim koli-
i nama one su takoe tetne. Zato uporedo s gladovanjem
treba primenjivati biljne dijete po 30-60 dana? Zato to
j edno bez drugog ne ide. Zato to se ne smeju razviti gladni
geni . A oni se mogu razviti i tada nas gladovanja ne spa-
avaju. Poeete mnogo da j edete. Korist od njih nee biti,
nego samo teta a uz to j avi e se strah. Posle j edne-dve pro-
be prekinite, j er sve treba da bude u sadejstvu (vidi taku 3).
KASKADNO" GLADOVANJE primenjuje se bez
vode. U poetku treba savladati prvi stepen. Sta to znai ?
I zvesno vreme treba jesti svakog drugog dana. U danu kada
gladujete ne treba piti vodu. Ali prethodnog dana treba se
dobro napiti. Na takvom kaskadnom gladovanju (dan
ishrane, dan gl adovanj a)
13
moete da ivite koliko hoete
dugo. Ovakvo gladovanje moete kombinovati s biljnom
dijetom. ak i ako izdiite mesec dana, dobija se 15 dana
gladovanja (vidi taku 4).
Drugi stepen kaskadnog" gladovanja zahteva od vas
da se dva dana hranite, dva gladujete itd. Takoe u dane
gladovanja ne treba piti vodu. Ali ovde ve treba da se
pri dravate zl atnog pravila. Kako izai iz gladovanja? Po-
sle dva dana gladovanja treba se napiti vode, a zati m se
nekol i ko sati hraniti kefirom. Hrana mora biti bel ane-
13 Pri i uedba prevodi oca.
123
vinasta, ali ne biljna, to jest kefir treba uzimati bez lileba.
Nekol i ko sati posle uzimanja kefira moete j esti sve. Zato
se ne smeju uzimati hleb, povre i voe odmah. U
organi zmu postoji guteraa (pankreas), taj organ je inertan
i teko se aktivira. S dospevanjem insulina u krv taj organ
(lezda) ne moe odj ednom da se u takvom obi mu izbori.
Zato taj organ i ne treba optereivati. Bolje gaj e optereivati
postepeno. Ako posl e gladovanja to ne uzmete u obzir, bolje
nemoj te gladovati. Moete naruiti funkciju guterae. Ako
u kui nemate kefir, moete popiti kuvano ml eko, u
najgorem sluaju riblji buljon; ml eko se moe zameni ti
kiselim ml ekom (j ogurtom)
14
, odnosno ribljim bul j onom -
kokojim buljonom, ali sve mora biti skuvano bez povra. I
ne uzimati nikakav hleb. Veoma potujem Pola Brega, ali se
ne mogu sa njim saglasiti po pitanju izlaska iz gl adovanj a.
On savetuje izlazak iz gladovanja s razbl aeni m sokovi ma.
Protestujem protiv toga i smatram daj e takav stav pogrean
i ak tetan (vidi taku 5).
Razmotri mo to pitanje zaj edno. Dete se raa i poinje
da se hrani ml ekom (vidi taku 6) i bel anevi nastom hra-
nom. Bilo koja ivotinja koja se hrani ml ekom ini isto.
Neishranjeni organi zam novoroeneta odmah pri hvata tu
hranu. Dobro, obrati mo se pticama. Roditelji svojim pti-
ima takoe donose belanevinastu hranu. 1 nikada im ne
donose ni j agode, ni semena, j er po prirodi to nije doz-
voljeno u prvo vreme. Moemo analizirati i gl adovanj e
ivotinja. Zi mi due gladuju grabljivice (mesoderi ), to
nije nita strano. Oni odmah poinju od bel anevi naste
hrane (vidi taku 7). A kada su u pitanju biljojedi, tu nema
istog gladovanja. Travka, travica, pare grani ce sve-
j edno j e, vano da u usta neto dospeva, tj. prakti no se ne
preki da funkcija guterae. Ali kako objasniti zi mski san
14 Pri ni edba prevodi oca.
124
medveda? ivotinja se moe hraniti kako biljnom, tako i
i voti nj skom hranom. Takoe, objanjava se veoma j edno-
stavno. Pre nego se prepusti zi mskom snu, mrki medved
puni svoj brlog korom j asi ke. Gorkog ukusa i s bakte-
ri ci dni m svojstvima, kora j asi ke u brl ogu odrava se tokom
cele zi me. Produkt je biljni. Guteraa ne prekida svoju
funkciju. Uvek je u pripravnosti.
Trei stepen kaskadnog" gladovanja. Tri, pa tri dana
itd. Sve isto, tri dana ne piti i ne j esti , zati m se tri dana hraniti
i ponovo tri dana ne piti i ne jesti itd. Koliko moete podneti
i kol i ko imate snage. I zlazak iz gladovanja je isti. Tri dana je
teko izdrati bez vode. Ovde dolazi do izraza provera
izdrljivosti duha. e izaziva i mui . Pazite, pridravajte se
zl atnog pravila izlaska iz gladovanja. Ne treba raditi pro-
iavajue klistire (vidi taku 8). Ako se svega pravilno
pri dravate el udac e se sam oistiti. Ali ako budete pili
vodu, klistiri e vam, moda, dobro doi. Pri suvom"
gl adovanj u oni nisu potrebni .
etvrti stepen kaskadnog" gladovanja. etiri, pa
etiri dana itd. Sve isto kao za trei stepen. Ne j esti i ne piti.
Sve to je teko postaje izdrljivo i mui e. I zlazak iz
gl adovanj a je isti. Ali ako ne izdrite e i napijete se, j avi e
se probl emi . U tom sluaju mogui su zatvori . To je ve tei
period, pri vi ae vam se rezervoari (bazeni ), bunari , iz-
vorska voda. Moe doi do ljutenja koe s usana i desni i do
suenja u ustima.
Peti stepen kaskadnog" gladovanja. Poslednji. Pet da-
na, pa pet dana itd. Sve isto kao to je opi sano za prethodni
stepen. I zlazak iz gladovanja na isti nain. Ovo su najtei
dani . Spavati j e nemogue. Osea se potreba za svei m
vazduhom. Tel o isputa neprijatan miris. Kroz organi zam
protiu samo kristali. Otvaraju se pore na telu i kroz njih se
odstranjuje sve to bubrezi nikada ne bi mogl i da izbace.
Teko j e razgovarati, usta se sue. Nemate elju za j el om,
125
I.
samo vam se pije. Zapamti te zlatno pravilo. Prvo voda a tek
posl e 2 sata kefir. Samo belanevinasta, laka i tena hrana. I
tek nakon 2 sata moe se oprezno pomal o jesti sve ostal o.
Ne preterujte u j el u. Posle tri, etiri i pet dana gladovanja
treba jesti pomal o.
Nemoj te poinjali gladovanje od petog, etvrtog ili tre-
eg stepena, j er je to necelishodno i ak tetno. Usvojite u
poetku prvi i drugi stepen. Ako takvom gladovanju posve-
tite mesec dana, u svakom sluaju imaete isti broj gl adni h
dana. Za 30 dana - pet dana, pa pet dana - nakupi ete 15
dana gladovanja, isto kao da ste gladovali dan, pa dan (vidi
taku 9).
J o j edna vana napomena. Za vreme gl adni h dana
najbolje je ne kupati se, ne umivati se, ne prati zube -
ukratko, nemati ni kakav kontakt s vodom. To je potrebno da
bi se spreio pristup vode do raznih delova tela i da se elije
organi zma ne bi u kontaktu s vodom hranile preko nje. U
suprotnom, ta mesta se nee obnavljati i remontovati . Teko
j e, naravno, uzdrati se od kvaenja ruku. U domai nstvu
ima raznih posl ova, pranje posuda itd., ali se u tom sluaju
nee obnavljati koa ruku, treba izabrati j edno od toga.
Moda vam nee uspeti etvrti ili peti stepen, ali ne-
mojte oajavati. Zapamti te j o j edno. Posle gladovanja ne
treba piti gazi rane napitke, ve samo vodu - istu i najbolje
prohl adnu.
Pri pravi l nom izlasku iz gladovanja takav metod nije
tetan za organi zam (vidi taku 10). U budunosti e se
primenjivati pri leenju infektivnih oboljenja i za profilaksu
organi zma. Na toj bazi s kvalitetnom ishranom na petom
stepenu gladovanja moete se, ukoliko elite, iz penzi oner-
skog doba vratiti u mladost. Teak postupak, ali izazovan.
Narod ima izreku za to: nije orao onaj , ko ne leti.
Na kaskadi 5 dana, pa 5 dana moe se leiti bilo koje
oboljenje. Ne postoji bolest, koja se ne moe izleiti na taj
126
nain. 1 sida, i rak i dijabetes - lece se. Lece se i sva
infektivna i venerina oboljenja (vidi taku 1 1).
Ukol i ko je potrebno taj metod se moe primeniti za
prekid neeljene trudnoe (vidi taku 12). Ako je sve po
pravi l u, onda u tom postupku nema nieg grenog. Svaki
ovek treba sam da odluuje o raanju dece. Broj dece i
vreme njihovog roenja imaju vanu ulogu za nas. Natalitet
su regulisali i bogovi . Ali to treba uraditi u prvom ili drugom
mesecu trudnoe. I ako ste sa tim poeli, dovedi te proces do
kraja. I zapamti te, gladovanje 5 dana, pa 5 dana, s vodom ne
daje eljene rezultate. To se moe postii samo bez vode.
Nekada se taj metod uveliko primenjivao u zemljama J une
Azije, ali je zati m iz neobjanjivih razloga zaboravljen.
Za vreme takvog gladovanja u organi zmu stradaju gli-
ste, virusi, stare i bolesne elije. Raspadaju se kristali ljake
i holesterina, i to je posebno vano - organi zam se os-
l obaa mrtve vode. Takve vode ima mnogo u oveku, ona
ne uestvuje u razmeni materija, nagomi l ava se i ne izbacuje
napolje. To je teak balast, koji nije sposoban za ivot i nije
aktivan, a koji se precizno i sigurno akumulira u naem telu.
D, 0 je radioaktivna voda. Ona nas vodi prema starenju i
smrti. I nikakvim drugim nainima ne moe se izbaciti iz
organi zma. Samo - 5, pa 5 dana. I bez vode. Eto to je tako.
Veliku pomo (podrku) pri kaskadnom" gladovanju
pruaju fizike vebe s disanjem po j ogi . Manja je potreba
za pi em i j el om. Gladovanje zajedno s fizikim vebama
na sveem vazduhu ubrzae va uspeli na podml ai vanj u
organi zma. Zasi enost organizma ki seoni kom omoguie
da se bre razrui staro i stvori novo (vidi taku 13). I j o
j edan veoma vaan detalj. U dane, kada se budete akti vno
hranili, nemojte zaboraviti da vebate s rukama ili te-
govi ma. Ml ade novoroene elije treba privikavati na fi-
zi ko optereenje (vidi taku 14). U suprotnom, nee biti
127
napretka. Va organi zam postae snaan samo ako se pri -
dravate navedeni h pravila".
Komentari: mnogi ljudi su sluali o kaskadnom" gl a-
dovanju i ele da znaju ta je to. Zato sam odl ui o da
pri kazem taj metod gladovanja u originalu i da ga razjasnim.
Tekst sam obel ei o brojevima, da bi italac bolje mogao da
prati moja objanjenja.
1. Kao to sam ranije ukazi vao, posle gladovanja raz-
vijaju se posebne sposobnosti, to je rezultat jaanja o-
vekovi h spoljanjih manifestacija (lice zrai ").
2. Biljna hrana ispravlja" j er deluje na organi zam kroz
crevni hormonal ni sistem. U zavisnosti od unesene hrane
stvaraju se pojedini hormoni , koji, dospevajui u krvotok,
postaju regulatori lezdi sa unutranjim luenjem.
Ustanovljeno je da sveza biljna hrana najharmoninije utie
na crevni hormonal ni sistem. Ako je endokrini sistem
izbalansiran, sve funkcije u organi zmu su normal ne i bla-
govremene. Ako nije, dolazi do deformaci j e" (neurav-
noteenosti) u vidu bolesti. Opisao sam mehani zam i sprav-
ljanja" pomou isto biljne hrane.
3. Vana napomena. Ako ovek j ede biljnu hranu, kod
njega se stvara miljenje da je moe jesti u neograni enoj
koliini - tete nee biti. Stvar je u tome da sveza biljna
hrana stimulie ivotni princip vetra" , koji se ispoljava
kroz prodrljivost i bezrazloan strah. Povremena gl ado-
vanja ne dozvoljavaju da se aktivira ivotni princip vetra" i
sve se odvija normal no.
4. Pri petnaestodnevnom gladovanju neete moi da
aktivirate mehani zam aci doze i slino. Vi ete dredati za
vreme faze iritacije hranom i na raun toga u svesti i telu
obavljaete odreene funkcije (radnje).
5. To je veoma protivrena preporuka i nju treba bri -
ljivo razmotriti. Suvo" gladovanje aktivira unutranju
vatru" organi zma ili ivotni princip ui". Ako se iz gl a-
dovanja izlazi sa biljnom hranom ili sokovi ma, to e nagl o
smanjiti njegovo dejstvo. Kiselo ml eko zahvaljujui svom
ukusu produava da stimulie unutranju vatru". Kiselo
ml eko ostavlja iza sebe normalnu mikro floru u crevi ma. To
j e takoe veliki plus. Postoji j o j edna interesantna osobi na
ki sel og ukusa: on pri morava organi zam da bolje zadrava
vodu.
Kada je u pitanju dostavljanje insulina od strane gute-
rae, to ne odgovara stvarnosti. Na primer, ako j edete kras-
tavce ili paradajz, ili kupus u kojima nema eera, odakl e u
ti m nami rni cama insulin? A ako izlazite iz gladovanja s
buljonima (riblji, kokoiji) ili s prokuvani m ml ekom, naglo
se poveava optereenje probavnih organa, poto u samoj
hrani nema aktivnih fermenata koji bi j e autolizom cepali
(autolizu hrane aktivira sona kiselina eluca, videti knjige
ienje organizma i Ishrana i hrana).
Kao to je pokazal a praksa izlaska iz gladovanja po-
mou sokova - sa ovekom se nita ne deava. U
suprotnom, odavno bi bile uraene odgovarajue dopune.
Obrnuto, to je j edan od boljih naina izlaska iz gladovanja.
Ali u datom sluaju nama je potreban produkt s kiselim
ukusom, ki sel om pH, s i vom normal nom mi krofl orom.
Zato je izbor i pao na kiselo ml eko.
6. Majino mleko je ivi produkt. To je prvo. A drugo,
posle raanja dete se prva 2-3 dana hrani ml ezi vom, zati m
4- 5 dana ml ezi vni m ml ekom", dalje prolaznim ml ekom",
a tek potom zrelim ml ekom".
Uporedi mo hemijski sastav mleziva i mleka (u %) :
Mlezivo: Zrelo mleko:
Bel anevi ne do 5,8 Bel anevi ne 0,9-1,2
eer 4,1 - 7, 6 eer7,3- 7,5
Masti 2, 8- 4, 1 Masti 3,3- 3,4
129
I z navedeni h podataka postaje j asno da ni o kakvoj
bel anevi nastoj ishrani ne moe biti rei. Ti m vie ml eko
sadri najvie eera, koji zahleva insulin, to j est aktivnost
guterae.
7. Zel udano-crevni trakt grabljivica (mesodera) znat-
no se razlikuje od el uano-crevnog trakta oveka po kon-
strukciji, duini, mikroflori i slino. Oni se ne mogu upo-
redivati. Zato navedeni argumenti nita ne vrede.
8. Ako se ovek klistira voda se upija kroz debel o crevo
i ne osea se potreba za pijenjem. Prema tome, pri mena
klistira je drugi nain unoenja vode u organi zam.
9. Pri gladovanju u trajanju od 5 dana sumarni efekat od
15 dana bie mnogo vei, nego pri j ednodnevnom gl ado-
vanju.
10. Ovaj metod najbolje odgovara osobama s kon-
stitucijom sl uzi ", koje u sebi imaju mnogo vode i masti
(sala). A osobama s konstitucijom vetra", kod kojih orga-
ni zam j edva zadrava vodu i koji imaju mal o sala, odgova-
raju samo prva dva-tri stepena.
11. I nformaciono-energetska osnova bilo kojeg obo-
ljenja za svoj razvoj mora da ima sl obodnu" vodu u orga-
ni zmu. Kada nastane dehidracija organi zma poinje j aka
konkurencija izmeu ovekovih spoljanjih manifestacija,
koje za sebe zadravaju vodu, i informaciono-energijskog
korenj a" oboljenja, koja parazitiraju na toj istoj vodi .
Rezultat toga j e da domai n" rasteruje podstanara".
12. Za vreme takvog gladovanja tako se snano aktivira
vetar da on razara i izbacuje plod iz organi zma trudne
ene.
13. Fiskultura i disanje primoravaju organi zam da stva-
ra energiju. Organi zam zasien energijom lake podnosi
tekoe.
14^Fiziko naprezanje nije nita drugo do energetsko
polje. to je energetsko polje j ae, tim lake strukturira
130
tena sredina elija koja j aa njihove organe. Rezultat toga
je da elije stvarno postaju mnogo otpornije na razaranje.
Opi sao sam razliite nai ne gl adovanja s objanje-
njem njihovih osobenosti i karakteristinih obel eja.
Mogao sam da iznesem samo svoje miljenje, ali vi tada
ne biste imali izbora, nedostajao bi deo informacija o
darom probl emu. Ja vam objanjavam, ali izbor je uvek
va. Nemoj t e da se izgubite u obilju informacija i obja-
njenja, ve odaberi te ono to vam najvie odgovara.
Ako prilikom prvog itanja ove knjige kod vas ostanu
neke nejasnoe i sumnje - ponovo itajte knjigu sve dok se
svaka pojedinost ne smesti na pol i cu" i dok vam ne postane
sve j asno.
KARAKTERI STI KE GLADOVANJA U
ZAVI SNOSTI OD BI OR1TMA, I NDI VI DUALNE
KONSTI TUCI JE I UZRASTA
Glad, ograniavajui i mcnjajui ishranu, urav-
notcava mnoge poremeaje u vegetativnom
procesu organizma i u tom smislu predstavlja
izvanredno sredstvo za leenje raznih kroninih
i upornih oboljenja.
Uzi manje u obzir sezonskih ciklusa pri gl adovanju.
U kosmi kom prostoru, koji okruuje Zeml j u, postoje raz-
liiti energijski tokovi, stvoreni usled osobenosti prostora i
kretanja planeta u Sunevom sistemu. Ti tokovi se menjaju
svake sekunde, svakog minuta, svakog dana, svakog mese-
ca itd. Pri tom na Zemlji dolazi do refleksije tog energet-
skog pl esa" u vidu promene godinjih doba, promene vre-
131
mena i mnogo ega drugog. Te energije veoma snano utiu
na zdravlje i psihiku aktivnost oveka. Neke energije su
tetne, a druge kori sne. Za vreme aktivnosti j edne energije
oveji organi zam postaje najranjiviji. I obrnuto, postoje
energije koje pomau ovejem organi zmu.
Autor je doao do zakljuka da treba gladovati u skl adu
s bi ol oki m ri tmom prirode. Ako se gladuje spontano, rezul -
tati gladovanja donekl e se smanjuju, a mogu nastati i kom-
plikacije, koje odvraaju od daljeg ponavljanja gladovanja.
Kako postupati da bismo s maksi mal nom efikasnou isko-
ristili bi ori tamske faktore za uspeno gladovanje?
Godinja doba utiu na ivotne procese ovejeg orga-
ni zma preko dva faktora: energije, koja dospeva na Zemlju
iz Kosmosa, i klimatskih uslova.
Energijski faktor najjae se ispoljava u periodu ulaska
Sunevog sistema u sektor prostora stihije vatre". To se
deava pod znakom Ovna, Lava i Strelca. Osi m toga, mnogo
gravitacione energije dospeva na Zemlju u periodu zi mskog
solsticijuma. U tim periodima gladovanje je lake i efi-
kasnije. Nisu bez razloga svi postovi (naroito dugotrajni -
Veliki i Boini) vremenski prilagoeni tim peri odi ma.
Klimatski uslovi na raun hl adnoe, toplote, vlanosti i
suvoe mogu poboljati ienje organi zma pri gladovanju,
ili obrnuto - usporiti ga. Toplo i vlano vreme posebno je
dobro za gladovanje. Poetak leta, priblino na Petrov post,
kada spoljanja toplota aktivira bioloke reakcije u or-
gani zmu, podstie bolje ienje organizma od ljake i uni -
tavanje neopl azmi . Zi msko vreme zbog hl adnoe i suvoe
vazduha moe stegnuti " ljaku u koloidima elija i smanjiti
efekat gladovanja. Da biste neutralizovali to tetno dejstvo
treba primenjivati vie zagrevanja i vlanih terapija. U tom
sluaju sve e doi na normalu.
Leti je tee gladovati zbog iscrpljujueg ejstva sun-
eve toplote, premda se za toplih dana organi zam bolje isti.
132
Zimi je lake gladovati zato to sveina i gravitaciona ener-
gija okrepljuju organi zam, iako je proces ienja orga-
ni zma slabiji.
Ako se uzme u obzir sezonska aktivnost organa, tada j e,
radi cel i shodnog ienja, izleenja i jaanja j ednog ili
drugog organa, potrebno gladovati u periodu njegove aktiv-
nosti. Tako j e, prema uenju o pet primarnih el emenata,
poetkom godi ne po istonom kalendaru 72 dana aktivna
j etra (prol ee); 18 dana slezina i guteraa (pankreas); 72
dana srce i tanko crevo (leto); 18 dana slezina i guteraa; 72
dana plua i debel o crevo (jesen); 18 dana slezina i gu-
teraa; 72 dana bubrezi i mokrana beika (zima); 18 dana
slezina i guteraa.
Usklaivanje gladovanja sa navedenom bioritmologij-
om omoguava da se postignu najbolji lekoviti efekti na
organe oslabljene usled bolesti ili prirodno slabe.
Poetak godi ne po istonom kalendaru objavljuje se u
tampi i preko televizije, pa ga ne moete propustiti. Osi m
toga, na fond Genea" tampa svoje kalendare u kome su
po dani ma rasporeene sve aktivnosti leenja tokom cele
godi ne.
Nije loe due gladovati u periodu zatija i uravno-
teenosti u prirodi - tj. u vreme prolene i jesenje rav-
nodnevi ce. Upravo to ini veina ivotinja. Kada se oiste i
obnove gl adovanj em, kod ivotinja dolazi do priliva i votne
energije, to se ispoljava u polnoj aktivnosti (proleno i
j esenj e gonjenje).
Osi m toga, gladovati se moe prema znaci ma Zodi j aka
radi usmerenog dejstva na odreeni deo tela. Na pri mer,
gladovanje u znaku Ovna, j o na poetku I faze l unaraog
ciklusa podstie ienje glave; u znaku korpiona na kraju
11 faze - poetku 111 faze bi narnog ciklusa oistie se donji
deo stomaka i polni organi.
133
Uzimanje u obzir lunarnog ciklusa pri gl adovanju.
Lunarni ciklus (mesee) najsnanije utie na procese koji se
deavaju u ovekovom organi zmu. On je najvaniji jer u
njemu postoje dani i celi periodi kada se organi zam sam
isti, i dani i periodi kada to nije poeljno raditi.
Kretanje Meseca, njegove faze izazivaju na Zemlji pli-
me i oseke. Uoeno je da se taj proces odraava i na oveji
organi zam u vidu dve pojave. Prvo - na organi zam se i sam
sastoji iz vode i prema tome prati pl i me i oseke; drugo -
usled promenljivog gravitacionog dejstva Meseca na orga-
ni zam postaje as laki, as tei. Kada nam organi zam
postane l aki " on se iri", to povoljno utie na pro-
iavajui proces gladovanja; kada postaje tei " on se
skuplja pod dejstvom gravitacije Zeml j e i vlastitih sila.
Tki va su stegnuta" i sa velikom tekoom predaju ljaku.
Ako dejstvujete u skladu s lunarnim ciklusima - obez-
beden vam j e potpun uspeh. Dakle, kako koristiti lunarni
ciklus? (O tome, kada poinje jedna ili druga faza bi narnog
ciklusa vie podataka nai ete u posebnom kal endaru.)
Gladovanje do 7 dana treba primenjivati samo u II i IV
l a/i lunarnog ciklusa. U to vreme organi zam se prirodno
isti i vi samo podstiete to ienje.
Gladovanje due od 7 dana vremenski podesite tako
da se veina dana gladovanja uklopi u navedene faze lunar-
nog ciklusa.
Gladovanje due od 14 dana planirajte tako, da se
izlazak iz gladovanja poklopi sa poetkom lunarnog ciklu-
sa. U to vreme organi zam prirodno aktivira i votne procese
i vi ete se bez tekoa uklopiti u ritam njegovog rada.
Ako imate poverenja u sebe i iskustvo s dugotrajnim
gl adovanj i ma, ponite ulaziti u gladovanje poetkom lunar-
nog ciklusa, a izlaziti - posle njegovog zavretka. To je
najbolja varijanta.
134
J o j ednom napomi nj em - gladovanje u l i III fazi
l unarnog ciklusa (opravdano je do 7 dana), a kada se or-
gani zam prirodno skupl j a" i koloidi elija dre" ljaku -
nije efikasno. Meuti m, obnavljanje ponite upravo u tim
fazama, kada organi zam vezuj e" i zadrava materije u sebi.
J ednodnevna i j ednoi podnevna uzdravanja od hrane
najbolje je primenjivati u ekadai dane (posebni dani u
l unarnom mesecu kod I ndusa)
15
: j edanaesti dan posl e ml a-
dog meseca i j edanaesti dan posle punog meseca. Drevni
mudraci su zapazili da tih dana zemlja postaje vl ana", to
j est meseeva gravitacija podie vodu iz dubine blie po-
vrini Zeml j e. Slian proces deava se i u naem telu, to
dopri nosi mnogo boljem ienju, nego drugi m dani ma.
Osi m toga, ti dani se smatraju energijski j aki m i vi ete lako
podneti glad i preivno se oistiti. Ako imate elju da
pri meni te suvo" j ednodnevno ili j ednoi podnevno gl ado-
vanje, primenite ga na dan Trube", taj danj e upravo uoi
ml adog meseca.
Centar ovekove tee pomera se pod uticajem pro-
menl j i ve gravitacije Meseca. I spostavlja se da on l uta"
odozgo nadole i obrnuto. U zavisnosti od dana l unarnog
ciklusa on se moe nalaziti blie glavi ili blie zadnjici.
Tamo gde je centar tee, tamo se uoava i izraenija aktiv-
nost fiziolokih funkcija organi zma.
Za gladovanje u trajanju od 1 do 3 dana, radi ienja
nekog od delova tela, naveemo najpovoljnije dane lu-
narnog ciklusa. Tokom prve Meseeve faze, u njenoj prvoj
treini, aktivirae se glava, lice, mozak, gornja eljust i oi ;
u drugoj treini - grlo, vrat, eustahijeva tuba i vratni prlje-
novi ; u poslednjoj treini - ramena, ruke (do lakata), plua i
nervni sistem. Tokom druge Meseeve faze, u njenoj prvoj
treini, aktivirae se deo iznad stomaka (iznad utrobe),
15 Pri ni edba prevodi oca.
135
grudi , stomak i zglobovi lakata; u drugoj treini - srce,
una kesa (mehur), j etra, grudni ko i grudni deo ki me; u
poslednjoj treini - organi trbune duplje koji su vezani za
probavu: el udac, tanko i debelo crevo. Tokom tree Me-
seeve faze, u njenoj prvoj treini, aktivni su bubrezi i sve
oko bubrega i slabina (kista); u drugoj treini - pol ne
l ezde, prostata, mokrana beika i pravo crevo; u posl ed-
njoj treini - zadnjica, bedrene kosti i Ulini prljenovi.
Tokom etvrte Meseeve faze, u prvoj treini, aktivna su
kolena, itav kotani sistem, koa i probavili si stem; u dru-
goj treini - glenjevi na nogama, glenjevi (zapea) na
rukama, kosti donjih ekstremiteta i vid; u poslednjoj treini
- stopal a, tenosti u telu i el udano-crevna peristaltika.
Budui da sada poznajete periode aktivnosti organa u
bi narnom mesecu i godinjim dobi ma, moete konkretno
pristupiti gladovanju radi njihovog ienja i j aanj a.
Debel o crevo je najbolje jaati pomou gladovanja
(7-14 dana) ujesen, za vreme druge ili etvrte Meseeve
faze.
J etru i unu kesu (mehur) pomou gladovanja (14-21
dan) j aati u prol ee, za vreme druge Meseeve faze. Naj -
bolje za vreme Vel i kog posta.
Bubrege i mokranu beiku pomou gladovanja (7-14
dana) jaati zimi, za vreme druge i etvrte Meseeve faze.
Najbolje za vreme Boi nog posta. Pri tom drobljenje, usit-
njavanje i resoqDciju kamenja pri gladovanju najbolje je
obaviti u drugoj Meseevoj fazi - ona najvie odgovara
tome. ienje bubrega i mokrane bei ke od isitnjenog
kamenj a i peska pomou gladovanja najbolje je obaviti u
etvrtoj fazi l unamog ciklusa. Energija organi zma u to
vreme usmerena je nadol e i podstie njihovo izbacivanje.
Kada je najbolje vriti klistiranje pri gl adovanju.
Postoje dva perioda u toku dana u kojima su posebno aktivni
organi za ienje. Ujutro, kada se u vazduhu kondenzuj e
136
voda i pada rosa, u ovejem organi zmu se uoava slina
pojava. U to vreme, od 5 do 7 sati ujutro, aktivno je debel o
crevo j er odstranjuje otpatke probavnog procesa. Uvee, od
17 do 19 sati (po lokalnom vremenu), nastaje period zatija
u kome se aktiviraju bubrezi na izluivanju iz organi zma
produkata razmene belanevina. Zato je pri gladovanju
najbolje u to vreme uraditi proiavajue klistire.
I z izloenog proistie pravi l o: GLADOVATI TREBA
U SKLADU S PRI RODNI M PROCESI MA, ali ne u
proizvoljno odabrane dane. Na primer, ljudi koji gladuju
j ednom nedeljno u odreene dane (po Bregu ili po I vanovu)
povremeno nasru" na nepovoljne dane lunarnog meseca i
nanose tetu vlastitom zdravlju. Ako ste uli u sistem i
neete da odustanete, zaobiite navedene dane.
Veini ljudi preporuuje se da se uzdravaju od hrane
samo u ekadai dane, i to je po svim parametrima pravi l no.
Sve ostale preporuke, odnose se na bilo ta osim na zakone
prirode.
Uzi manje u obzir individualne konstitucije i sta-
rosnog doba oveka pri gl adovanju i izlasku iz njega.
Ljudi se razlikuju j edan od drugog. Drevni mudraci su uoili
tu razliku u razliitim kombi naci j ama ivotnih principa -
doa". Ako u ovekovom organi zmu preovladava ivotni
pri nci p sl uzi ", njegov organi zam dobro zadrava vodu.
Takvi ljudi su debeli i telo im je veliko. Ako preovl adava
ivotni pri nci p ui ", tada organi zam tih ljudi ima spo-
sobnost za poveano stvaranje toplote. Ti ljudi su srednje
telesne grae sa utom boj om koe. Ako u ovekovom
organi zmu preovladava ivotni princip vetra", njihov
organi zam slabo zadrava vodu i toplotu. Ti ljudi imaju
nenu telesnu grau, mravi su i nikada im nije toplo. A
poto organi zam za vreme gladovanja gubi toplotu i vodu,
to se na njih odraava na razne naine.
137
Tako e osobama s vikom kilograma glad davati la-
kou i snagu, j er gladovanjem odstranjuju suvinu vodu. Od
terapija za njih je poeljno da se zagrevaju u saunama sa
suvom parom i da piju manje tenosti (uglavnom prokuvanu
vodu). Njima odgovaraju preporuke gladovati j edan-dva
puta nedeljno nasuvo". Lica koja su suvonjava (mrava) i
kojima je uvek hl adno, da bi postigli dobre rezultate treba
redovno (ak i nekol i ko puta dnevno) da primenjuju topl e
kupke i da piju vie tople vode, j er u suprotnom usled
nedostatka vode i toplote kod njih dolazi do zaustavljanja
procesa ienja. Oni e pocrneti, oseae se veoma loe, u
nekim trenucima ak i uasno. Normalni ljudi radi pos-
tizanja dobrog procesa ienja pri gladovanju, mogu da
poseuju vlanu saunu, da primenjuju zagrevajue kupke i
piju toplu vodu. Kada je re o vodi mravi i normal ni ljudi,
treba da je piju toliko dok se u njihovom telu ne stvori oko
litar mokrae.
Kod oveka s j ako izraenom sluznom konstitucijom u
organi zmu se nagomi l ava i zadrava ljaka sl uzne pri rode i
rasporeuje se, ugl avnom, u pluima, nosnoj duplji i up-
ljinama mozga. Zato oni treba da obrate posebnu panju na
ishranu radi iskljuivanja iz ishrane produkata koji stvaraju
sluz, i treba da gladuju, kada su aktivni ti delovi tela u
binarnom ciklusu (1-2 dana), u znaku Zodijaka (2-7 dana) i
u godinjem dobu (7-14 i vie dana). Za vreme gladovanja
tim ljudima se preporuuje da to manje piju vodu. Dobro
im odgovaraju razne varijante suvog" i uri nskog gl a-
dovanja. Za vreme izlaska iz gladovanja i naknadne ishrane
bolje im je da uzimaju hranu, koja je delimino dehi dri rana i
topla, na primer, blago dinstano povre, suvo voe, suve
kae i salate s mi ni mumom ulja.
Ako j e kod oveka izraena una konstitucija, usled
poveanog stvaranja toplote u jetri tih ljudi stvara se vea
koliina une ljake, koja truje krv i izaziva ospe po koi .
138
Takvi ljudi treba da izbegavaju ljuta jela koja zagrevaju, da
se ne pregrevaju, da piju vie protijeve vode i svee isce-
denih sokova, i da iste jetru. Radi normalizacije une
funkcije preporuuje im se da gladuju u bi narnom ciklusu
(1- 2 dana), u znaku Zodijaka (2-5 dana) i u godinjem dobu
(5-14 dana). Tim ljudima se preporuuje da gladuju kla-
si no", a takode i s upotrebom urina. Za vreme izlaska iz
gladovanja i naknadne ishrane treba da j edu svee salate,
voe i kae obi ne konzistencije.
I na kraju, ljudi s izraenom konstitucijom vetra", kod
kojih se usled dehidracije i hlaenja stvara tvrda ljaka u
vidu kamenja, poliartritisa, peska i ugruaka razne vrste,
moraju da promene ishranu i nain ivota radi zasienja
organi zma vodom i topl otom. Zato moraju to vie da pri-
menjuju tople hidroterapije, da piju vrue odvare i da se bez
potrebe ne rashlauju suvie. Radi normalizacije funkcije
vetra njima se preporuuje da gladuju u bi narnom ciklusu
(1-2 dana), u znaku Zodijaka (2-4 dana) i u godinjem dobu
(4-10 dana). Za vreme gladovanja moraju uveliko da pri-
menjuju tople hidroterapije. Za vreme izlaska iz gladovanja
preporuuje im se da j o 3-7 dana rade urinske klistire, da
mau telo maslinovim uljem (naroito kista i karl i no-be-
drene zgl obove) i da primenjuju vrue kupke. U ishrani
treba da koriste tene i tople produkte - svee isceene tople
sokove (dobijaju se od ovla zagrejanog voa i povra),
supe od povra i itke kae. U daljom ishrani u kae moraju
dodavati istopljeni masl ac. Uopte, svim ljudima (bez ob-
zira na konstituciju) preporuuje se da pri izlasku iz gl ado-
vanja uzimaju u veim koliinama hleb od proklija log zrna.
Zato, to su svi ti ivotni principi u raznim proporcijama
pomeani u j ednom oveku, zagaenost sl uzni m, uni m i
slanim ljakama kod svakog oveka izraava se razliito.
Zato izuavajte svoj organi zam i primenjujte gladovanje u
trajanju i pod uslovima, koji su svojstveni samo vama.
139
Kada je re o starosnom dobu, preporuke se zasnivaju
na energetskom potencijalu, na sadraju tenosti u ove-
kovom organi zmu i sposobnosti da stvara toplotu. Sa stare-
njem oveji organi zam gubi sposobnost da u dovoljnoj
koliini proi zvodi toplotu i da zadri vodu koja smanjuje
njegov ivotni potencijal. Zato mlad ovek ne mora da
primenjuje zagrevajue kupke za vreme gl adovanj a, j er i ma
dovoljno energije; u zrelom dobu tih preporuka se treba
pri dravati ; a u starijem bez njih se ne moe.
Dui na trajanja gladovanja zavisi od godi na i vota.
Mladim ljudima sa velikim potencijalom i votne snage i
normal ni m tokom fiziolokih funkcija za ienje orga-
ni zma potrebno je mnogo manje vremena, nego starijim
ljudima. Oni pri gladovanju prvo treba da dostignu odgo-
varajui ivotni potencijal i da normalizuju fizioloke fun-
kcije, pa tek potom da iste organizam. Neophodno je da
zapamti te sledee preporuke: to vam j e pomagal o pre
15-20 godina, sada daje samo del i mi ne rezultate. Zato
napravite odgovarajui reim ivota i gladovanja za starost.
Nema sumnje, odlunost i strpljenje dae eljene rezultate.
140
GLADOVANJE U PRAKSI
K OME J E GL A DOV A NJ E
K ONTRAI NDI K ATI VNO
Gladovanje je najefikasnije sredstvo za leenje
velikog broja oboljenja.
ovek je odl ui o da gladuje bez saveta drugih. Od ega
treba da pone? Svaka praksa, izmeu ostalog i gladovanja,
poinje od teoretske pripreme. Pre nego to neto preduzme,
ovek mora da prikupi to vie informacija o predmetu koji
ga interesuje. Prvi deo ove knjige sadri informacije neop-
hodne za znalaku samostalnu primenu gladovanja.
Kada je j ednom od najveih strunjaka za gladovanje
G. A. Vojtoviu postavljeno pitanje moe li se samostal no
gladovati u domai m uslovima, on je odgovori o:
Drevna civilizacija nije imala bolnica. Prema tome, svi
metodi leenja, meu kojima i leenje gladovanjem, pri-
menjivali su se u domai m usl ovi ma".
Sledee pitanje, koje interesuje ljude koji ele da gla-
duju j este: postoje li kontraindikacije pri leenju gl ado-
vanj em? Ako se obratimo medicinskoj praksi, kontrain-
dikacije pri leenju gladovanjem su:
Kod ena druga polovina trudnoe i period dojenja
deteta.
141
Poodmnkli stadijumi tuberkuloze s nepokretnou
oveka.
Poodmakl i stadijumi malignih tumora s nepokret-
nou oveka.
Poodmakl i stadijumi malignih oboljenja krvi s nepo-
kretnou oveka.
Poodmakl i stadijumi difuznih oboljenja vezi vnog tki-
va s nepokretnou oveka.
Niz psihoneuralginih oboljenja u poodmakl om sta-
dijumu s nepokretnou oveka ili sl aboumnou (senil-
nou).
Gnojni procesi unutranjih organa (apscesi, gangrene i
drugi).
Kod bilo kojeg oboljenja kontraindikacija je nepokret-
nost ljudi. Ali to ne znai da se kod tih ljudi ne moe postii
pozitivan efekat pri primeni lekovitog gladovanja. U sluaju
kada su iscrpljeni svi metodi i sredstva za leenje, dobro je
primeniti gladovanje ak i kod nepokretnih bolesnika. Pri
tom moe se postii odlian pozitivni lekoviti efekat.
Dakl e, uvaeni itaoci, vi ste dovoljno teoretski pri -
premljeni i elite to pre da primenite gladovanje, da savla-
date pivu acidoznu kriu, posle nje drugu i da zavrite
gladovanje potpunom pobedom - pojavom vuj eg" ose-
aja gladi, roze j ezi kom i potpunim podml ai vanj em orga-
nizma. Ne sumnjam da e vam se sve to dogodi ti . Ali teo-
retska priprema je j edno, a praksa neto sasvi m drugo.
Ostaje vam da na osnovu nevedenih preporuka pol ako, ne
urei , gradite (stiele) vlastito iskustvo. Kao rezultat vl as-
titog iskustva kod vas e se javiti samouverenost, znanj e o
reakcijama organi zma na glad, umee da pravilno izaete iz
gladovanja i da odravate postignute rezultate pomou
pravi l nog naina ivota, ishrane i miljenja. Da biste gl ado-
vanje primenili u praksi, treba da ponete od najkraeg roka
i da polako poveavate duinu trajanja gladovanja.
PRI PREMA ZA GL ADOVANJ E
Prvo to vam savetujem - pomou razliitih proia-
vajui!] terapija rasteretite organi zam od neistoe. Pomou
klistira oistiete debelo crevo od ekskrementnog kamenj a i
druge patologije. Pri gladovanju vie nee dolaziti do veih
izbacivanja neistoa iz njega, to e vam utedeti energiju
za druge lekovite funkcije u organi zmu. ienje j etre omo-
gui e vam da izbegnete krizna stanja za vreme gladovanja,
kada usled snanog efekta izbacivanja ui mogu da izlaze
kameni i , stara u i slino. Pri menom terapija u sauni
odstrani ete vei deo toksina, koji se nalaze u tenim sre-
di nama organi zma. Terapija sa sokovi ma omogui e vam
da uvrstite taj uspeh, da dopunski proistite vezivno tkivo i
izleite bubrege. Preporuujem da promenite ishranu i pre-
ete na biljnu hranu. I zbacite iz ishrane vetake (torte,
kol ae, okol adu, bombone itd.) i meovite produkte (sen-
dvi e, pice, krompi r s mesom i slino). Postavite sebi za-
datak da ne j edete nou i da ne pijete posle j el a. Tek tada
izbacivanje ljake pri gladovanju nee biti tako snano i vi
ete lako podneti glad, odmah ete poeti da istite svoj
organi zam na nivou elija.
A sada emo neto rei o tome kako treba sticati vlastito
iskustvo u gladovanju. Posl ui emo se pri tom pedeseto-
godinjim iskustvom gladovanja Pola Brega i dopuniti ga
neki m komentari ma iz vlastite desetogodinje prakse. Evo
ta pie Pol Breg:
esto sam posmatrao kako su ljudi poinjali da gla-
duju onol i ko dana koliko sam im priblino odredi o, tj. 21-25
dana. Ali ve prvih est dana u njihovom organi zmu do-
lazilo je do pokretanja velikog broja toksinih materija, pa
sam im odmah prekidao gladovanje. Ljude koji su gladovali
prebaci vao sam na prirodnu dijetu i posle nekoliko nedelja
pokuaj gladovanja sam ponavljao. Ali ako je ponovo dol a-
143 142
zilo do oslobaanja mnogih otrova, tada sam im preki dao
gladovanje. Naveu j o jedan razlog* zbog kojeg sam
protiv dugotrajnog gladovanja, ako se ono primenjuje bez
nadzora specijaliste. Prosean ovek zaraen je ne samo
toksinim otrovi ma usled nepravilne ishrane, zagaenosti
vazduha i vode hemijskim otpadima i solju, ve i ostaci ma
uzimanih lekova, koji se due vremena nagomilavaju u
njegovim tkivima. Zato je dugotrajno gladovanje za i e-
nje organi zma dobro teoretski, ali se ne preporuuje u
praksi .
K omentar: Upravo taj fenomen poetnog izbacivanja
ljake bez prethodne pripreme preoptereuje sistem za izlu-
ivanje, njihovu bl okadu" i prekida gladovanje. To us-
peno moete savladati pomou prethodnog ienja orga-
nizma po metodi ma opisanim u mojim knjigama.
,,U praksi sam postizao najbolje uspehe kratkim ku-
rama gladovanja. Pri dvadeset etvoroasovnom i trideset
estoasovnom gladovanju u toku nedelje uoavao sam da
se organi zam isti. Pridravajui se programa ishrane samo
prirodnim produkti ma, ovek koji hoe da stekne ivotnu
sposobnost i dugovenost moe za nekoliko meseci da se
pripremi za trodnevno-etvorodnevno gladovanje. Posle
etiri meseea gladovanja j ednom nedeljno i nekoliko tro-
dnevni h-etvorodnevni h gladovanja ovek j e spreman za
sedmodnevno gladovanje. Do tog vremena vea koliina
toksinih materija ve je odstranjena iz organi zma".
K omentar: Primenjujui prethodno ienje organi z-
ma moi ete gladovati u dane ekadai (jedanput u dve
nedelje) po 24-36 sati, a posle mesec-dva moete prak-
tikovati dvodnevno-trodnevno gladovanje j ednom u binar-
nom mesecu u drugoj ili etvrtoj fazi. Posle 2-3 meseca
pri mene slinih programa gladovanja biete spremni za
petodnevno-sedmodnevno gladovanje j er ete imati do-
voljno linog iskustva.
144
PRAVI L NO SPROV OENJ E GL A DOV A NJ A
T OK OM 24, 36 I 42 ASA
Sa dvadeset etvoroasovnim gladovanjem treba poeti
posle doruka, gladovati do doruka narednog dana i pro-
voditi ga u dane ekadai. Ne preporuuje se gladovanje od
veere do veere. Hrana koja se uzi ma uvee upropauje
itav efekat gladovanja zato to se pri tora ne moemo
pridravati bioritma rada probavnih organa.
Za vreme gladovanja treba se uzdravati od uzimanja
bilo kakve tvrde hrane i voa, a takoe od vonih sokova i
sokova od povra. Za to vreme moe se piti obina, na-
magneti sana, protijeva ili destilovana voda. To je kla-
si no" gladovanje. Ako se pije urin i voda ili samo urin - to
je mi nsko gladovanje. Ako se uopte ne uzima nikakva
tenost - to je suvo" gladovanje.
Za slabe i neodl une ljude mogui su izuzeci (ali samo
jedan pri prvom dvadeset etvoroasovnom gladovanju. U
au destilovane vode moe se dodati treina kafene ka-
iice pri rodnog meda ili ajna kaiica l i munovog soka. Ti
dodaci dejstvuju kao rastvarai toksinih materija i sluzi.
Ovo se radi da bi voda bila ukusnija i da bi bolje rastvarala
sluz i toksine materije.
Vae trideset estoasovno gladovanje treba da pone
po zavretku veere, da traje celu no, dan, j o j ednu no i da
se zavri dorukom.
Gladovanje u trajanju od 42 sata treba poeti po zavr-
etku veere, produiti preko noi, tokom dana, i sl edee
noi i zavriti u 12 asova uzimanjem hrane.
Sva pravila za trideset estoasovno i etrdeset dvo-
asovno gladovanje analogna su opisanim za dvadeset
etvoroasovno gladovanje.
U zavisnosti od individualne konstitucije moete prak-
tikovati kl asi no", mi nsko ili suvo" gladovanje, tokom
145
24, 36 i 42 asa jednom u dve nedelje u dane ekadai
(posebni dani u binarnom mesecu kod I ndusa). Moete
gladovati i u druge povoljne dane binarnog ciklusa.
Zato to se za vreme gladovanja snano aktiviraju emo-
cionalne stege nestrpljenja, gladi, nespokojstva i slina
oseanja, veoma je vano odravati svoj moralni duh na
nivou. Kako to raditi? Kada vas obuzmu oseaj i gladi ili bilo
koje negativne emocije, potiskujte ih drugim pozitivnim
emoci j ama koje daju snagu. To e vam pomoi da di s-
ciplinujete svoje potrebe i da trenirate voljne osobi ne, od-
govorne za j aanj e ivotne snage.
Postarajte se da se radujete tome to za samo j edan dan
istite organi zam i j aate imunitet. Misao o tome da stvarate
telo koje ne stari, koje je lieno bolesti i umora, u stanj uj e da
odri va moral na vi sokom nivou za vreme gladovanja.
Odbacujte od sebe samosaaljenje i bilo koje negativne
emocije. Svakoga dana ponavljajte sledee reeni ce:
Danas sam svoje telo prepustio ivotnoj snazi radi
unutranjeg ienja i obnavljanja.
Svakog minuta gladovanja izbacujem ljaku i otrove
iz fizikog tela. Svaki sat gladovanja isti moju svest. Sve
sam sreniji i energiniji (moe se rei bezbriniji i
prirodniji).
Iz sata u sat j aam svoj organi zam.
Pri gladovanju primenjujem isti metod duhovnog,
fizikog i umnog ienja, koji su vekovima koristili veliki
uitelji oveanstva.
Za vreme gladovanja u potpunosti kontrol i em svoje
oseaje. Ni kakav lani oseaj gladi, alosti, teskobe nee
me prisiliti da prekinem gladovanje. Uspeno u zavriti
gladovanje, j er verujem u Boga, koji struji iz dubi ne mog
organi zma.
Dok ponavljate te rei, vi upravljate svoj i m organi z-
mom preko spoljanjih manifestacija. Ne dozvolite ni kome
146
da negati vno utie na vas, poturajui vam ,,emocije-di-
verzante". Ne razmatrajte svoj program gladovanja sa svo-
j i m drugovi ma, roacima i poznani ci ma! Gladovanje je pre
svega lini odnos ovekovih spoljanjih manifestacija s nje-
govi m oseajima, emoci j ama, stegama i ambicijama uma.
Budi te nepokol ebl j i vi i dosl edni u namerama, razmiljajte
o udesni m rezultatima koji se postiu gladovanjem. Liku-
j te u sebi.
Emoci onal na uzvienost omoguava da iz Vasi one, na
ni vou vakuma, crpite posebnu energiju, koja ini osnovu
ljudskog bia. Ne ui nas bez razloga drevnotibetska tra-
dicija da se u osnovi oveka nalazi telo ekstaze", koje hrani
velika radost. Ako sve tekoe gladi ponete da preivlja-
vate s pozitivnim emoci j ama, vi ne samo da ete lako
prebroditi potpuno gladovanje, ve ete brzo oistiti spo-
ljanje manifestacije.
I ako ste za vreme gladovanja, kada vam je teko, iscrp-
ljeni, oamueni intoksikacijom i smatrate se usamljenim i
nesreni m, j avi e vam se misao da niste naputeni. Obrnuto,
boanska sila odmah e se odazvati na moje dobrovol j no
strpljenje. Ona se trudi da iz mog organizma izbaci svu
nei stou, da obnovi svaki organ i svaku eliju organi zma.
Te misli treba da u vama izazovu buru oseaja i suze zahval -
nosti, strahopotovanje i ljubav. To je tajna gladovanja i
njegove efikasnosti.
IZLAZAK IZ GLADOVANJA TOKOM
24, 36 I 42 ASA
Da biste odstranili toksine i ljaku iz usne duplje uradite
sl edee. Natrljajte koricu hleba belim l ukom, dobro sa-
vaite i ispljunite. Va j ezi k e se oistiti i dobiti roze boju.
Dopunski ljut ukus enjaka stimulie probavim funkciju
organi zma. Sada ste spremni za uzimanje hrane.
147
Prvi obrok treba da se sastoji od salate od sveeg povra
- narendana argarepa i iseekani kupus (kao zain moete
upotrebiti sok od limuna). Ta salata u el udano-crevnom
traktu dejstvovae bolje nego metlica. Ona e podstai rad
miia el udano-erevnog trakta. Posle salate sledi j el o od
kuvanog povra. To moe biti obai cna cvekla, blago di-
nstani kupus, sve dinstani paradajz bez lileba.
Ne treba izlaziti iz gladovanja s hranom kao to su
meso, ml eko, sir, maslac, riba, orasi' ili semenke. Ponav-
ljam: prvi obrok hrane treba da se sastoji iz salate i barenog
povra. U drugom obroku hrane moe se uporedo sa sa-
latom od povra (zimi povre blago dinstati) uzimati hleb
od proklijalog zrna (ljudima konstitucije sl uzi "), a moe i
supa od proklijalog zrna (ljudima konstitucije vetra").
Ako se iz gladovanja izlazi sa sokom od argarepe ili
sokom od j abuka i cvekle, to e izazvati proliv i dopunski
proistiti j etru i unu kesu (mehur) od stare ui . Zi mi je
zamena za sok aj od trava s medom.
Ako tokom prvog-drugog dana kod vas ne bude nor-
malna stolica ili je ona tvrda (u vidu oraia") i povreduje
anus, uradite sledee. Namaite celo telo, naroito deo oko
slabina maslinovim uljem i pre oseaja nude uradite klistir
sa 100 grama obi nog ili ukuvanog urina. To dobro pomae
i kada na anusu postoji naprsnue ili manji hemoroid.
PRAVILNO SPROVODENJE
TRODNEVNOG, SEDMODNEVNOG I
DESETODNEVNOG GLADOVANJA
Prvih tri-pet gladovanja u trajanju od tri i vie dana
treba uraditi u komforni m uslovima. Morate sebi omogui ti
odmaranje u bilo koje vreme, kada osetite da ljaka dospeva
u krvotok i izaziva intoksikaciju organizma. U tom periodu
148
obi no se oseate nemoni m i treba da naete mogunost da
prilegnete. U postelji se treba opustiti i mirno odleati dok
ivotna snaga ne obnovi vau snagu i ne skloni ljaku iz
krvi . Taj period tegoba e proi im se iz vaeg organi zma
odstrani ljaka.
Ulazak u trodnevno, sedmodnevno i desetodnevno gla-
dovanje moe se uraditi na razliite naine.
Prva vari j anta. Ujutro nita ne j edi te, samo pijte vodu.
Sve to se nalazi u vaem debel om crevu tokom vremena
odstranie se samo, kroz anus i plua. Ali dok se to ne
dogodi , u krv e dospevati materije koje usporavaju pre-
lazak organi zma na ishranu u elijama i istovremeno e
zatrovati organizam.
Pol Breg je rekao:
Ne verujem u purgative i klistire za vreme gladovanja.
Ne verujem ni u kakvo nasilje nad prirodom, a pri mena
klistira, prema mom miljenju, veim delom je neprirodna.
To isto odnosi se i na primenu bilo kakvih vrsta purgativa.
Creva imaju svoja vlastita sanitarna i antiseptina sredstva, i
ostatak hrane, koji je bio u crevima pre poetka gladovanja,
bie neutralizovan pre zavretka gladovanja. I zluujui sis-
tem prirode je savren, pod uslovom da se ne ometa njegov
prirodni rad".
Te rei su opravdane za ljude koji imaju zdrav probavili
trakt i najmanje j ednogodi nj e iskustvo u gladovanju u
trajanju do tri dana.
Druga vari j anta. Ujutro uzmite purgativ, ili radite ne-
koliko veih proiavajuih klistira, ili primenjujte Sankh
Prakalanu (ta terapija sadri u sebi dobre strane purgativa i
klistira. Njen opis nalazi se u knjizi ienje organizma na
str. 46). Rezultat toga je da naglo prekidate vezu s hranom i
brzo prelazite na ishranu u elijama. U ovoj varijanti ne
dolazi do mogue autointoksikacije kroz debelo crevo i vi
ete se bolje oseati u procesu gladovanja.
149
Nadalje moete proi bez klistira tokom trodnevnog
gladovanja, primenjivati ili svaki drugi dan tokom sed-
modnevnog i desetodnevnog gladovanja. ea pri mena
klistira (jedan ili dva puta dnevno) nema svrhe zato to
ljaka i u ne uspevaju za to vreme da se nagomilaju u
debelom erevu i vi neete postii rezultat koji oekujete. U
tom sluaju Bregj e u pravu. Primena klistira svakog drugog
dana za vreme sedmodnevnog i desetodnevnog gladovanja
je potpuno opravdana, svakodnevna - zamorna (naporna) i
nasilna, a j ednom u tri dana - nedovoljna.
Za vreme prvog trodnevnog gladovanja veoma j e po-
eljno biti to due u postelji. To omoguava ivotnoj snazi
da radi na detoksikaciji i unutranjem ienju organi zma.
Ako elite da proetate po sveem vazduhu ili da se sunate,
uradite to samo ako oseate da imate dovoljno snage. Ne-
mojte se dugo sunati, poto ono stimulie aktivnost orga-
nizma na autolizu, koja oduzima mnogo energije. Preko-
merna fizika aktivnost u to vreme takoe e vas zamori ti .
Ne radite nita, to bi mogl o da troi vau energiju! Pol
Breg kae:
Tokom mnogi h godina govorio sam svojim uenicima
da se bolji rezultati pri trodnevnom - desetodnevnom
gladovanju postiu ako se to vreme provodi to due u
krevetu, tj. odmarajui se. to ovek koji gladuje due
spava, tim bolje. Ako ne moe da spava, leei se oputa. U
tom periodu dobro je potpuno odustati od poslova. Ne treba
razmiljati o svojim probl emi ma, ve se potpuno osloboditi
suvinih misli".
Komentar: san najbolje j aa spoljanje manifestacije
ivota. Ali ubudue trodnevno i desetodnevno gladovanje
treba primenjivati kao da ne gladujete. Tokom tih tri-deset
dana gladovanja treba iveti normal no, razlika je j edi no u
tome to ne j edete i to ujutro i uvee primenjujete od-
govarajuu terapiju. Ako se tako ne postupa, teko je oda-
150
brati specijalno vreme za redovna gladovanja j ednom me-
seno (trodnevno) ili j ednom u tri meseca (sedmodnevno,
desetodnevno). Tako ceo sistem gladovanja postaje neo-
stvarljiv. I znosim svoje iskustvo - glad nije tako znaajan
razlog da biste samo njemu posveivali 7-10 dana u toku tri
meseca, a j ednom godinje - i vie od 20 dana. To je va
ivot, gladujte, ali i ivite. Radite svakodnevne posl ove u
j o veem obi mu, nego ranije. Rad i stvaralatvo skrenue
vam panju od misli o hrani i vi ete za dan gladovanja
uraditi vie, nego za 2-3 dana uobiajenog reima ishrane.
I pak, to je mogue samo ako ste prethodno oistili svoj
organi zam, redovno gladovali j ednom u dve nedelje po
24-42 sata tokom pola godine i pravilno se hranili izmeu
gladovanja.
I zlazak iz trodnevnog gladovanja priblino je isti, kao
to je opi sano za dvadeset etvoroasovno i etrdeset dvo-
asovno gladovanje.
IZLAZAK IZ SEDMODNEVNOG I
DESETODNEVNOG GLADOVANJA
Za vreme sedmodnevnog gladovanja va el udac se
smanjuje a ceo crevni trakt i probava delimino su pre-
baeni " na nivo elija. Probavu treba pol ako aktivirati .
Sedmog dana gladovanja, priblino u esnaest asova, mo-
ete postupiti na sledei nain. Uzeti koricu hl eba, natrljati
je enj akom, briljivo savakati i ispljunuti. Ta terapija
omogui e vam da oistite usnu duplju od ljake i toksi na.
Posle 15-20 mi nuta poeti s obnavljanjem ishrane prema
j ednoj od navedenih varijanti.
Ispijte au (200 grama) kiselog mleka. emu slui taj
savet? Kiseo ukus energijski stimulie funkciju probave. On je
aktivira" s kvantnog nivoa. Kisela sredina i mikroorganizmi
151
odmah stvaraju odgovarajuu situaciju u eludano-crevnom
traktu, to podstie probavu, stvara pravilnu bakterijsku
mikrofloru i stimulie probavne funkcije organizma.
Kao dopunu ovog argumenta reiu neto o akti vi -
ranju" probavnog sistema novoroeneta. On se akti vi ra"
ml ezi vom, a tek posle toga dobija snagu i probavlja biljne
produkte.
Ispijte au svee iscedenog soka od argarepe. emu
slui taj sok? Boja soka od argarepe, dejstvujui na vid,
stimulie probavne sposobnosti i time prenosi i mpul se za
ukljuivanje probavne funkcije. Obilje karotina svojim dej -
stvom j aa sluzokou el udano-crevnog trakta. Sok od ar-
garepe ima j aka litocina svojstva, a usled obilja pri rodnog
eera brzo se probavlja i organizam ga odmah koristi.
Dopunski isti j etru. Ovaj nain izlaska iz gladovanja pre-
poruuju mnogi specijalisti.
Uzeti etiri-pet paradajza srednje veliine, oljutiti ih i
razrezati. Zatim ih staviti u kljuala vodu i odmah skinuti s
vatre, ohladiti i pojesti. ta znai ovaj savet? Paradajz ima kiseo
ukus i crvenu boju. Oba faktora stimuliu probavim funkciju.
Slian nain izlaska iz gladovanja savetuje i Pol Breg.
Va zadatak je da od tri navedene varijante izaberete za
sebe najprihvatljiviju. Moe se i treba tako postupati: leti
izlaziti iz gladovanja s paradajzom, ujesen i u prolee - sa
argarepom, zimi -s kiselim mlekom. Moete eksperi men-
tisati i odabrati bilo koju drugu varijantu.
Tog dana vie nita ne treba uzimati, osim protijeve
vode.
Ujutro osmog dana pripremite salatu od narendane
argarepe i kupusa, iscedite priblino polovinu pomorande
(moe i bez nje). Posle toga moe se pojesti gusta supa od
proklijalog zrna. Tokom dana pijte protijevu vodu po elji.
Za ruak moete pojesti salatu od narendane argarepe,
narezanog celera i kupusa, zainjenih j abukovi m sokom.
152
Posle salate mogu da uslede dva jela s povrem (kuvana)-
cvekla, peena tikva (bundeva), argarepa. Uz to dobro je
dodati lepinjicu od proklijale penice, koja ne sadri krob
(krob se pretvara u sladni eer - maltozu).
Ujutro devetog dana moe se pojesti bilo koji svezi plod
voa ili sezonsko povre (jabuka, banana, argarepa ili
krastavac). Uz to moe se dodati lepinjica od proklijale
peni ce, zaslaena medom (ali ne vie od j edne supene
kai ke). U toku dana treba pojesti salatu od narendane
argarepe, kupusa i celera, j edno toplo j el o s povrem i
lepinjicu od proklijalog zrna. Uvee veerajte salatu od
argarepe i listova kupusa, a u hladno godinje doba - svee
di nstano ili svee zapeeno povre u toplom stanju (cvekla,
bundeva). Poev od desetog dana uz povre i svee isceene
sokove moe se dodati kaa od monol i tnog zrna (prekrupe)
proso, heljda, penica (bez masti). Narednih tri-etiri dana
pridravati se takve ishrane, a posle toga hrana se moe
dopuniti orasima i istopljenim masl acem.
I zmeu sedmodnevnog i desetodnevnog gladovanja
razlika je neznatna. Desetog dana oko esnaest sati ponite
da izlazite iz gladovanja po bilo kojoj od tri varijante, a
zatim se pridravajte predloene eme ishrane.
Zapamti te da je jedno od glavnih pravila izlaska iz
gladovanja - ne jedite vie, nego to elite. Gladovanje od
sedam do deset dana je skraena varijanta, ono kao da je
preki nuto i vi treba da vratite proces ienja u organi zmu.
Potrebno je dosta vremena da bi organi zam preao sa
programa detoksikacije na program zasienosti.
Napomi nj em da za vreme dueg gladovanja ne treba
mnogo govoriti o tome da gladujete, poto tue negativne
emocije mogu da poremete vae uzvieno raspoloenje i
misli o Boanskom udu, koje se deava u vaem orga-
ni zmu. ivotna energija oslobaa va organi zam od svega
suvi nog: sluzi, toksina i drugih stranih materija.
153
Na primer, Pol Bregpie:
Gladovanje je za mene toliko lina stvar, da sam pre
vie godina u Kalitorniji u planinama Santa-Moni ke, ne-
dal eko od kanjona Topanga, izgradio malu kolibu. U tom
dobrovoljnom izgnanstvu esto sam gl adovao. Ako imate
mogunosti da se udaljite na bilo koje usamljeno mesto i da
gladujete na sveem vazduhu i u samoi, postiete odl i ne
rezultate".
Kada nastupi vreme narednog posta, moete primeniti
desetodnevno gladovanje. Sledee godi ne, ako se budete
pridravali programa gladovanja u trajanju od 24 ili 36 sati u
dane ekadai, ili u trajanju pet-sedam dana j ednom u tri
meseca, moi ete na Veliki, Boini ili Petrov post gl a-
dovati 14 dana. Kroz godinu dana - 21 dan i ak vie. Eto
tako, postepeno, moete sticati ivotnu snagu i primeniti
potpuno gladovanje.
Savetujem da ponovo obratimo panju na preporuke
Pola Brega:
Neu da ograni avam vreme trajanja vaeg gladovanja
na deset dana. Ali vam ne savetujem da gladujete vie od
deset dana dok ne isprobate najmanje est desetodnevni h
gladovanja s tromeseni m intervalima. S takvim prtlja-
gom" moete uspeno gladovati 15 dana. Pomou takvog
gladovanja oistiete na najbolji nain organi zam. Vi ve
znate ta se tu moe oekivati. Ako posle toga zaelite da
isprobate gladovanje tokom 21-30 dana znaete kako ga
treba pri meni ti ... Dozvolite mi da j o j ednom istaknem daj e
gladovanje nauka. Zato ne prisiljavajte sebe na dugotrajna
gladovanja samo zato to od toga oekujete uda ... Vaa
gladovanja tokom 24-36 asova j ednom nedeljno, zatim
trodnevna-etvorodnevna gladovanja j ednom meseno i se-
dmodnevna-desetodnevna gladovanja j ednom u tri meseca
obogati e vas iskustvom, koje e vam omogui ti da se
pripremite za due rokove gladovanja".
154
I SHRANA ZA DOBRU PROBAVU
Veina ljudi stalno boluje ili skoro da boluje
zato to pokuavaju da probave ogromnu koli-
inu suvine hrane koju su uzimali.
Posle gladovanja pravilna ishrana moe se lako i brzo
regulisati. Postavite sebi pravilo da ne j edete posle 16 sati.
Ako u tome istrajete, imaete dobar san. Ujutro ete se
oseati odmorni m. Kod vas e prirodno dolaziti do samo-
ienja organizma i normal i zovae se naslage sala.
Dorukujte od 9 do 10 sati izjutra (moe i ranije). J edite
salate od sveeg povra, kao to su argarepa, kupus i zelen
(zimi bareno povre). Drugo j el o neka vam bude hl eb od
proklijalog zrna s medom ili morskim kupusom ili mo-
nolitna kaa s mal o masl a. Zaj edno sa argarepom, kupusom
i zel eni , hleb od proklijalog zrna i kaa dobar su stimulator
za funkcionisanje probavnog trakta, odgajanje pravilne mi -
kroflore i obnavljanje organizma usled povratnih veza fun-
kcije endokri nog sistema organizma.
Pre svega j edi te salatu. To podstie itav niz procesa,
koji ine osnovu normal nog iunkcionisanja organizma. Na
pri mer, stimulie se luenje probavnih sokova, j er je svee
povre bogato prirodnim stimulatorima. Posle nekoliko go-
dina takve ishrane osetiete da va organi zam ne prihvata
ni kakvo drugo predjelo. Na osnovu toga moete svesti
potrebe za povrem i voem do 60% dnevnog obroka. Svee
povre, voe i sokovi su hrana koja je bogata i votnom
snagom. Njihova tkiva su bogata energijom, koja odrava
strukturu tkiva organizma i elastinost koe.
I dealna dijeta sadii 50% sveeg voa i povra. Cel u-
loza i pektin, koji se sadre u veini produkta biljnog po-
rekla, nazivaju se balastnim materijama", poto ih orga-
ni zam ne asimiluje. Te materije su potrebne organi zmu, j er
155
imaju vanu ulogu u procesu probave: reguliu funkciju
crevnog bormonal nog sistema, a preko njega i i tavog orga-
ni zma; javljaju se kao regulatori motorne funkcije creva,
stvaraju povoljnu mikrofloru u el udano-crevnom traktu,
koju organi zam delimino koristi kao kvalitetnu ivu be-
lancvinu.
Na belanevinastu hranu otpada 10%. Bel anevi ne mo-
gu biti u vidu mesa, ribe, jaja, pri rodnog sira ili u biljnom
obliku, na primer, u orasima i semenkama. Pivski kvasac,
hleb i supa od proklijale penice su, takode, vaan deo
belanevinaste ishrane. Oni su posebno nezamenjivi kao
dodaci vitaminima grupe B, E i D. Preostali procenti dele se
na tri dela. J edna treina (30%) je prirodni krob, koji se
dobija iz kaa i bobiastih plodova. Druga treina (najmanje
5%) je prirodni eer, koji se sadri u suvom vou, medu i
svee iscedenim sokovi ma. Poslednja treina (najvie do
5%) sastoji se iz prirodnih masti i ulja, kao to su sun-
cokretovo ulje, kukuruzno, masl i novo, prirodno salo, mas-
lac i pretopljeni masl ac.
Ljudi, skloni gojaznosti, treba da izbegavaju eer,
hl eb, preraevine od prekrupe, ili da ih unose u mi ni mal ni m
kol i i nama, pri emu kae moraju biti svee kuvane. Veoma
je vano i potrebno briljivo vakati hranu. Pri brzom uzi-
manju hrane ovek asimiluje kae tri-pet puta bre nego to
je potrebno. To i prouzrokuje gojaznost. Ako se uzi ma
manja koliina hrane, koja se vae toliko da postane bela
kao ml eko, prestaju zatvori, poboljava se peristaltika creva
(za vreme vakanja peristaltika creva ubrzava se za etiri
puta), odstranjuje se zastoj hrane u el udano-crevnom
traktu.
Period obnavljanja traje onoliko koliko je trajalo gla-
dovanje. Postarajte se da se makar u tom peri odu hranite
pravilno.
Dnevni raspored u periodu obnavljanja ostaje priblino
isti (etnje, fizioterapeutske terapije, radna terapija i aktivni
156
odmor). Suvonjavim ljudima treba dodati i specijalne te-
rapije - masaa celog tela uljem (naroito oko slabina) i
vrue kupke, a ljudima sa suvinom telesnom tei nom -
saunu, masau tela ukuvani m urinom. Ljudima konstitucije
ui " treba dodati plivanje u toploj vodi.
Ako se pridravate ovog razumnog programa gl ado-
vanja napuni ete se i votnom snagom i gladovanje e po-
stati obavezan deo vaeg ivota. Kada iz dana u dan budete
oseali kako vam se udesno obnavlja svest i ceo orga-
ni zam, uivaete u tome, to ste odabrali pravilan nain
i vota, koji vas svakim danom ini savrenijim i zdravijim.
Kod nekih ljudi za vreme izlaska iz gladovanja eks-
krement postaje tvrd, u vidu lopte i ozleuje anus pri vrenju
nude. Kod drugih ljudi ne dolazi do potpunog pranjenja
debel og creva zato to se debelo crevo sporije obnavlja
(situacija kao posle operacije apendicita - tera vas u toalet, a
creva slabo rade i ne moete se j ako napeti). U tim slu-
ajevima potrebno j e nekol i ko dana uzastopce (2-4 dana)
pre pranjenja uraditi mleno-uljne mikroklistire (20-30
grama maslaca ili pretopljenog maslaca rastopiti u 100 gra-
ma topl og mleka; pomou gumene kruke ta emulzija
ubacuje se u anus). Ti me ete otkloniti suvou u pravom
crevu, koja se javlja usled prepobuivanja ivotnog principa
vetra". Ne sumnjam u to, da ete visoko oceniti ovaj
praktini savet, kojim se, uz to, normalizuju pl 1 i mikroflora
u debel om crevu.
157
MOGUE GREK E PRI GL A DOV A NJ U
Svaki ovek treba da se odnosi prema svom
zdravlju s takvom panjom, s kakvom iz dana u
dan upoznaje svoj organizam. On mora da odr-
ava svoj organizam u stanju najboljeg zdravlja
i to je vanije od poznavanja drugih nauka.
U daljem tekstu navodi m primere iz prakse na osnovu
kojih ukazujem na najtipinije greke, koje prave ljudi koji
gladuju. Postarajte se da ih ne ponavljate u linoj praksi
gladovanja.
Pri ni ena gl adovanj a bez uzi manj a u obzi r i ndi vi -
dual ne konsti tuci j e i kontrai ndi kaci j a. J . Nikolajev go-
vori o tome, kako su gladovanjem leili enu od 26 godi na
ivota koja je obolela od teke alimentarne distrofije. Bila je
visoka 158 cm i teka samo 31 ki l ogram 200 grama.
Ta ena je samostal no gladovala 12 dana da bi se
izleila od tirotoksikoze, a za tu bolest je kontrai ndi kati vno
due lekovito gladovanje. Oporavljala se 14 dana, takoe
nepravi l no: jela j e mnogo belanevina ivotinjskog porekla
ml eko, jaja, ml ad kravlji sir, ribu - sve to je sama
smatrala hranljivim". Kao rezultat toga njen el udac pre-
stao je da vari hranu, j avi l o se povraanje, bolovi u stomaku,
vrtoglavica i velika slabost.
Prepisano joj je pravilno obnavljanje ishrane - surutka,
teni odvari od ovseni ce, a zatim postepeno odvari od
povra, tene kae i drugo.
Otputena je posle dve nedelje s telesnom tei nom 39
ki l ograma.
K omentar: u datom sluaju uinjeno je nekol i ko veo-
ma grubih greaka. Zbog oiglednog prepobuivanja ivot-
nog principa vetra" gladovanje nije smel o da traje vie od
158
sedam dana i trebalo je da se primenjuje u toplim, vl ani m i
komforni m usl ovi ma. Za 12 dana gladovanja aktiviran je
program ienja organi zma od ljake, a tu se prekida pro-
gram i poinje ishrana hranom, koja nema sposobnost sa-
moprobave (zato to u njoj nema aktivnih fermenata; sve je
inaktivirano termi kom obradom). Probavni organi ne mo-
gu odmah da se izbore s tim zadatkom. Zakoni t rezultat -
povraanj e, slaba probava, intoksikacija hranom. Otuda
poti u bolovi u stomaku i opta slabost. Tena i topla hrana,
koju je prepisao J . Nikolajev, brzo uravnoteava prepo-
budeni ivotni princip vetra", to je i dovelo do izvesne
normalizacije funkcija i poveanja telesne teine.
Greke pri ul asku u gl adovanj e. Takve greke naj -
ee nastaju zbog odsustva volje da oisti el udano-crev-
ni trakt. One izazivaju dugotrajan oseaj gladi i autoi ntok-
sikaciju preko debel og creva. ovek slabi, boli ga glava i
stvaraju se gasovi.
Greke za vreme gl adovanj a. Ukol i ko ovek trpi te-
gobe koje nastaju pri gladovanju treba da preki ne gl ado-
vanje, j er to znai da su oseaj i nadvladali razum. Na
primer, kao rezultat autolize javlja se sladak ukus gnoja u
usnoj duplji, koji prodire iz maksilarnih sinusa, gori na u
ustima sa si mptomi ma muke pri gastroduodenal nom re-
fleksu (prodiranju ui u el udac), sipnja (napad astme)
16
pri
podizanju uz strme stepenice ili na planinu itd. Gl ad po-
stepeno poinje svoj lekoviti rad i iskorenjuje" patologiju
spoljanjih manifestacija. Ta patologija, sa svoje strane,
preko uma deluje na svest i ubeuj e" nas da preki nemo
gladovanje. Rezultat toga je daj e sve propalo. A kada bolest
uzme maha daje recidiv.
Ako ovek, koji gladuje, ne miruje i za vreme gl a-
dovanja nastavi da pui, odnosno nosi sintetinu odeu itd.,
16 Pri ni cdba prevodi oca.
159
kod njega se mogu javiti nesanica, razdraenost, glavobolja,
opta slabost, lupanje srca, duevni poremeaji i slino.
Kod oveka koji se delimino pridrava preporuka za
vreme gladovanja j avi e se sledei si mptomi .
ena, 64 godi ne, boluje od reumatoi dnog artritisa. Do-
putovala je kod kerke da primeni gladovanje. Petnaestog
dana dozi ranog gladovanja javili su se bolovi i pojaala se
sputanost zgl obova. Kada je lekar-specijalista posetio bo-
lesnicu kod kue temeljnim pregledom i ispitivanjem bo-
lesnice i njenih roaka otkrio je daj e ta ena sama odluila
da od desetog dana gladovanja pored vode pije sokove,
verujui da e to imati lekovitiji efekat. Dogodilo se su-
protno, i sve je moralo da pone ispoetka.
Kao stoj e istaknuto, od prvih dana odbacivanja hrane
ovek ne osea glad, odnosno ona ga ne uznemi rava oz-
biljno. Ali ako pone da kontaktira s hranom ovek udie
njene mirise, to izaziva prekid prilagodavajuih funkcija
organi zma na glad i razvoj drugih reakcija, koje izazivaju
goruicu, nesanicu i razdraljivost.
ulo mirisa upravl j a" ovekom, a to znai da u svesti
postoji patologija. Rezultat je da ostaje koren bolesti, unu-
tranji procesi se remete i ovek prevremeno izlazi iz gl ado-
vanja, ne uradivi nita razborito.
Greke za vreme preki da gl adovanj a. Gladovanje se
moe dobro primeniti ali se moe i sve pokvariti ako se
preki ne. Posle dueg gladovanja neki ovek posetio je ita-
lijanski restoran i pojeo nekoliko tanjim makarona. Kao to
se moglo i oekivati, taj pir mu je bio poslednji u ivotu.
Drugi ovek preki nuo je gladovanje i pojeo svinjski kotlet.
Nita nije udno to mu se zatim morao isprazniti ceo
sadraj eluca. Trei je posle gladovanja pojeo konzervirani
zeleni graak, koji spada u biljnu hranu, ali veoma
koncentrovanir belanevinastu hranu, s oporim ukusom,
koji izaziva spazme (kao j apanska j abuka, samo neto sla-
160
bije). Kod njega su se javili otri bolovi u stomaku, zbog
kojih je hitno prebaen u bolnicu sa zavezani m crevi ma, a
ivot mu je spaen samo zahvaljujui hitnoj hirurkoj ope-
raciji. etvrti je odjednom pojeo kilogram j abuka i ti me
izazvao strane bolove u stomaku, koji su doveli do naglog
vrenja sa stvaranjem gasova. Olakanje je osetio tek posle
ispiranja eluca i uzimanja purgativne soli. Peti je preki nuo
gladovanje s bombonama i posle toga meseci ma se oseao
loije nego pre leenja. J edna ena, posle trideset peto-
dnevnog gladovanja, najela se mumula sa semenom i umr-
la od neprohodnosti creva. Creva nisu u stanju da odmah
posle gladovanja obavljaju uobiajene peristaltike pokrete
i normal nu probavu hrane, a tim bolje neprirodne.
Zapamti te za ceo ivot - izlazak iz gladovanja, posebno
dugotrajnog, mogu je samo uzimanjem ranije navedenih
produkata ishrane.
Greke za vreme i zl aska i z gl adovanj a. Ako se ovek,
posle gladovanja, nije bitno promeni o i ima senzibilne ste-
ge, on produava s poroni m nai nom ivota, prema kojem
ga guraju te stege. Da bi se izbavio od njih treba da odgl a-
duje posle acidozne krize j o mal o- oko 14-20 dana. Krae
trajanje gladovanja ne omoguava da se i skoreni " pato-
logija spoljanjih manifestacija i efekat slinih gladovanja
j e neznatan.
Evo primera. U bolnicu, u kojoj se u leenju pri me-
ni ivalo lekovito gladovanje, doao je ovek od 68 godi na s
di j agnozom cerebralna ateroskleroza, cerebrastenini sin-
drom, hronina koronarna mana, postinfarktna kardi oskl e-
roza, promenljiva aritmija, emfizem plua i pneumoskl e-
roza.
U razgovoru sa njim ispostavilo se da je on tokom
etrdeset godina povremeno samostalno gl adovao, ski dao
telesnu teinu, poboljavajui lino oseanje. On j e pn-
menjivao kraa gladovanja - od tri do osam dana, a posle
161
toga prelazio je na uobiajenu ishranu. J eo je mnogo mesa,
ljute hrane i pio alkohol. Taj ovek je bio obmanjen svojom
pameu i potinjen navikama dobrog ukusa. Um ga je
nagovarao" da gladuje na krae vreme toboe radi po-
boljanja zdravlja, a zatim smi ri vao" - posao je odraen i
moe se poastiti svim poslasticama". Ranije navike ob-
navljale su se s novom snagom i dovodile do debal ansa u
organi zmu.
J edna od greaka koju ljudi ine pri obnavljanju ishrane
posle gladovanja j este uzimanje presoljenih produkta. Pri
tome se mogu stvarati, kao stoj e ranije navedeno, tumori
koji se ne mogu odstraniti iureticima. Zato je bolje oistiti
creva i dan-dva se uzdrati od hrane ili poveati reim
kretanja.
Neki ljudi produavaju redovno klistiranje i posle kure
gladovanja. To moe prouzrokovati razvoj uobiajenog za-
tvora. Stolicu treba normalizovati pravilnom ishranom, a ne
klistirima. Urinski klistiri mogu se raditi nedel j u-dve dana
posle dugotrajnog gladovanja i to svakog treeg-etvrtog
dana, ali ne ee.
Rei m u peri odu rekonval escenci j e. Potrebno j e po-
tpuno mirovanje, vee nego pri gladovanju, poto se na
probavu, asimilaciju i luenje troi mnogo i votne energije.
Ljudima s individualnom konstitucijom vetra" preporu-
uje se poluposteljni reim, naroito prvih dana rekon-
valescencije.
Veliku greku ine ljudi, koji misle da samo j edni m
gladovanjem mogu izleiti neku bolest. Najbolje, najpo-
stojanije i znaajne rezultate, postiu ljudi koji se posl e
gladovanja pridravaju pravilne ishrane, vode aktivan nain
ivota i koji su raskrstili sa emocijama ili su se bar nauili da
ih kontroliu. Moete upitati - koliko dugo se treba svega
toga pridravati? Odgovor je - tokom itavog ivota!
162
I SK USTVO AUTORA U GL ADOVANJ U
Nema kratkih puteva do zdravija.
Najvanije je dati primer iz prakse gladovanja od prvog
- j ednodnevnog do priblino desetodnevnog dvadeseto-
dnevnog gladovanja. Mislim da ete mnogo korisnog izvui
iz mog iskustva.
Godi na 1985.
Moje prvo (jednodnevno) gladovanje
7. januar
Prema savetu Brega odluio sam da primenim j edno-
dnevno gladovanje (36 asova). Prema mom miljenju, po-
dneo sam ga odlino. Nisam oseao naroitu potrebu za
jelom. I stina, predvee sam imao oseaj, kao pred spavanje:
rasejanost i elju za priom bez posebne kontrole. Posebno
istiem intenziviranje oseaja svoga J a" i okolne prirode.
Prva hrana bila je onakva, kakvu je preporuio Breg.
Stolica je bila normalna. U 18 sati pojeo sam neto crvenog
povra i kajganu s kobasicom (2 jajeta). Drugog dana posle
gladovanja odlino sam se oseao.
Komentar: glavno je - napraviti prvi korak. On je uvek
najtei, j er u poetku treba da se u umu izazovu briga i
podstrek. To je ve veliko delo na putu ka savrenstvu i
zdravlju.
Kada je u pitanju kajgana s kobasi com" - zadovoljeno
je uivanje u ukusima, pa je borba protiv toga trajala deset i
vie godina.
Trodnevno gladovanje
6. februar
Zavrio sam trodnevno gladovanje. Danas sam poeo
izlaziti iz njega. Oseao sam malu slabost, a ostalo je ugl av-
163
nom sve bilo normal no. Struk se smanjio na 74 cm, puis je
bio 46 otkucaja u minutu. J ezik se, ipak, nije oistio.
Komentar: kao i drugi ljudi bio sam veoma nai van,
kada sam smatrao da se organi zam za tri dana moe potpuno
oistiti.
9. februar
Nekol i ko linih pri medbi . Za vreme gladovanja oba
nosna kanala bila su ista, to govori o tome da se u
organi zmu nije stvarala sluz, a otkada sam poeo da j edem,
tee diem kroz nos nego za vreme gladovanja. Obi no kada
perem zube, mal o mi krvare desni. Za vreme gladovanja
nije bilo tog krvarenja, i sada je tako, to j est desni su ojaale.
Komentar: eto tako sam samostalno sticao iskustvo u
gladovanju.
Sedmodnevno gladovanje
28. mart-prvi dan
Danas sam poeo da gladujem. Do 12 sati nisam oseao
potrebu za jelom. Zati m se pojavila izvesna potitenost, a od
14 sati dolo je do poveanja radne sposobnosti i to je trajalo
do 17-18 sati. Posle toga nastao je do zastoj , nisam oseao
posebnu potrebu za j el om. Da, oko 13-14 sati kao da sam
osetio ivotnu snagu", koja je poela da dejstvuje. Leao
sam oputeno i kod mene se j avi o taj oseaj. Bio je to neki
udan oseaj, nisam oseao telo, ve samo neku silu u
obliku tela.
Komentar: za vreme gladovanja j avi l a se masa neo-
binih oseaja, pre svega zato to su se aktivirale ovekove
spo 1 j anj e man ifestacij e.
29. mart - drugi dan
Raspoloenje odlino. Ustao sam u 5 sati 20 minuta i
uradio sve jogi vebe. Nemam potrebu za j el om. U 10 sati
164
50 minuta intenziviralo se ulo mirisa. I mao sam oseaj kao
da se u elucu i crevima obavlja neka aktivnost. U 12 sati 20
minuta uradio sam vebe disanja, koje iste nerve . U 15
sati 10 minuta dolo je do nekog zastoja i usporavanja. U 19
sati 15 minuta osetio sam potpuno oputanj e" i neku vrstu
slabosti.
Komentar: eto takav je prelazak od iritacije hranom
prema stadijumu narastajue acidoze.
30. mart - trei dan
Ustao sam u 5 sati 40 minuta. Ni sam imao elju ni za
kakvi m posebni m zanimanjem. Oseao sam se veoma slabo
i oputeno, ali otkada sam odvebao j oga vebe i imao
redovnu stolicu oseam se normalno. Pijem prokuvanu vo-
du s l i munom. U 10 sati povratilo mi se stanje slabosti.
Raspoloenje je neto slabije.
Komentar: zato to sam gladovao po Bregu" i nisam se
pri dravao preporuka za prethodno ienje i nisam se kli-
stirao prilikom gladovanja, javili su se ovi efekti: vrst
ekskrement, j aka slabost, potitenost usled intoksikacije
kroz debel o crevo.
31. mart - etvrti dan
J ue sam legao u 23 sata, a probudio se u 4 sata 50
mi nuta. Ustao sam i odmah odjurio do WC-a. I z mene je
izala neka gusta tekuina. Stomak j o radi, ali produava
da kri. U 9 sati ili neto ranije ponovo sam pojurio u toalet.
Creva su se dobro ispraznila, izala je sluz u vidu zelenih
al gi " i gotovo crni ugruci. Organi zam se isti - to je dobro.
Slabost se javila u 16 sati i trajala je do 19 sati.
Komentar: za etiri dana nastale su j ake oksidacije
organi zma, koje su otrgle patologiju u vidu zelenih algi' i
crnih ugruaka. Za takvo ienje potrebna je energija, zato
j e organi zam oslabio.
165
/. april peti dan
Probudio sam se u 7 sati 15 minuta. Opta slabost, a
glava bistra. U 7 sati 50 minuta iz mene je izalo mal o tvrde
sluzi, kao glina. U 9 sati posle vebi j oge bilo mi je bolje.
Zato morate obavezno da uradite neku od fizikih vebi. U
20 sati 40 minuta iao sam u toalet, izalo je mal o ui .
Pijem mnogo vode s l i munom. U proeku na 0,5 litre vode
iscedim polovinu ili treinu limuna. U 22 sati 20 mi nuta
lino oseanje je bilo dobro, a glava kristalno j asna.
Komentar: dobro je to imam dovoljno i votne snage,
koja otkida ljaku i patologiju. Od nje sam se oseao slabim.
A predstavite sebi oveka, kod kojeg nema samostal nog
ienja - kod njega e doi do bl okade" i on e se otrovati
vlastitim ubretom". Pomozi te svom organi zmu da se
oisti.
2. april - esti dan
Ustao sam u 5 sati 20 minuta. Vebao sam j ogu. Oseao
sam se predi vno, kao da ne gladujem. Gipkost se pobol j -
ava. U 20 sati j aka oputenost" (mlitavost). Pijem vodu s
l i munom.
Komentar: prebrodio sam acidoznu krizu, prestrojio
organi zam na unutranju ishranu, i od toga mi se poboljalo
lino oseanje.
3. april - sedmi dan
Poslednji dan gladovanja. Probudi o sam se u 5 sati 15
mi nuta. Oputenost i slabost su veoma j aki . Na j ezi ku su se
poveal e nasl age. Popi o sam vodu s l i munom. Posl e j oga
vebi donekl e se poboljalo lino oseanje. U 7 sati 10
mi nuta puis 44 otkucaja u minutu. Odlino razlikujem mi -
rise. Nozdrve su sve vreme iste. Odlazim na posao. U 16
sati 25 minuta odluio sam da uzmem ajnu kaiicu meda i
priblino 350 grama vode. U 18 sati poeo sam da j edem: 2
166
argarepe i 150 grama kupusa (sve svee). Zalio sam to
vodom sa l i munom.
Komentar: izlazak iz gladovanja uraen je normal no, a
najvanije - uvee. Na taj nain organi zam ima vremena da
se prestroji na uzimanje hrane.
4. april - izlazak iz gladovanja
Slabost gotovo da ne oseam. U 8 sati 10 mi nuta poeo
sam da j edem: j ednu argarepu i 75-80 grama kupusa. Pojeo
sam zati m 10-15 oraha i suvi hleb s medom. Hl eb sam
briljivo savakao i trudio sam se da ga manje zal i vam
vodom. Zal i o sam ga istim sokom od groa. U 14 sati
pojeo sam argarepu, kupus, j ezgro lenika, j edan hlebi s
medom i popio sok od groa. U 18 sati pojeo sam ar-
garepu i kupus, supu od pasulja, 200 grama crnog hl eba,
med i j ezgro lenika.
Komentar: poinje da se osea nestrpljivost u obnav-
ljanju ishrane, elja da se pojede neto korisnije".
5. april - izlazak iz gladovanja
Probudi o sam se u 5 sati 20 minuta i odmah sam ispraz-
nio creva. Lino oseanje normal no.
Ujutro sam se normal no hranio: pola cvekle, j ezgro
lenika, crni hleb s medom i j abuke. Ruak: supa od pasulja,
kajgana s kobasi com i slaninom, pavlaka, crni hleb s me-
dom, mnogo sveeg kupusa s biljnim uljem. Veera: ar-
garepa, pire krompi r s kobasicom i uljem, halva.
Komentar: opisan je prekid (poremeaj) u obnavljanju
ishrane. Ranije navi ke u ukusima i delimino prepobu-
ivanje i votnog principa vetra" otrgli su se kontroli i
dol o je ne samo do prejedanja nego i upotrebe produkta,
koji su tetni u periodu obnavljanja ishrane - kajgana s
kobasi com i slaninom, pavlaka, krompir s mesom i hal ve.
Sve je ukazi val o na to da u mojoj svesti nisu nastale neop-
167
hodne promene, a shodno tome, nisu se mogli oekivati ni
posebni rezultati u ozdravljenju.
6. april - izlazak iz gladovanja
Probudi o me otar bol u stomaku, ispraznio sam creva.
U poetku je stolica bila u vidu kae, a zatim je izala gusta
tekuina. Bio sam pun sala i masti. Eto ta masna hrana
pokazala se tetnom po organizam. Danas u jesti umereno.
Komentar: oeki vanj e rezultat j ueranj eg prejedanja.
Organi zam ne moe odjednom da aktivira probavnu fun-
kciju, i da dobro probavlja salo i masti. Otuda je i nastala
i mpregnaci j a" organizma mastima i otar bol u stomaku.
Moglo je da bude i gore.
Eto tako sam sticao iskustvo u pravijnom obnavljanju
ishrane.
Desetodnevno gladovanje
22. juli -prvi dan
Ve je drugi dan gladovanja. Sa mojim organi zmom
neto se deaval o 19, 20. i 21. jula i to nagore. I ntenzivirali
su se hemoroidi (krvarili su pri svakoj defekaciji). Neto se
upalilo iza umnjaka, stvorile su se dve stomatitne gnojne
rane na gornjoj usni (iznutra). Bolela me glava i lomilo celo
telo.
Danas se oseam bolje, zub me manje boli i pri me-
njujem terapiju za hemoroide.
Komentar: sve sam uradio pravilno. Gl ad e sama
regulisati rad u organi zmu.
23. juli drugi dan
Danas sam isprao creva vodom s l i munskom ki sel i nom.
I zalo je nekol i ko uvaljanih loptica. Prilikom klistiranja ulio
sam u debelo crevo vie od dva litra odj ednom. U poetku je
168
izlazila ista voda, a posle etnje po kui prljava voda sa
zel enoutom sluzi.
Sino sam imao manju drhtavicu, boleo me j e zub,
tanije deo iza zuba. Gnojne rane j o nisu zarasle. Sada je
lino oseanje normal no, iako ne mogu da otvorim usta - ne
dozvoljava mi bol iza zuba.
J o neka zapaanja: kod mene su posl e sedmodnevnog
gladovanja proli hemoroidi a opte stanje organi zma i dalje
se poboljava, tako da u gladovati sve dok mi ne proe bol
iza zuba i dok se usta ne budu normalno otvarala. U 21 sat
oseam se uobiajeno.
Komentar: prljavtina i sluz su uzrok pogoranja samo-
oseanja.
24. juli - trei dan
Oseam se dobro i ne uoavam neku slabost. I spirao
sam creva vodom s l i munskom kiselinom. Vi dno je da se
poeo ispirati poetni deo debel og creva. Oseam kako se
voda uliva u taj deo. Danas je izalo mnogo sveih oraia i
nekakva tamna, skoro crna sluz. Poeo sam da utrljavam u
bel e pege, a takoe i u bradavice ricinusovo ulje. J o mi nije
proao zub i dve gnojne rane, iako se bol smanjio. Sada je 22
sata, celog dana oeao sam se dobro, uvee ak odl i no. ir
iza zuba se provalio - ispljuvavao sam krv, ali usta j o ne
mogu da otvori m, gnojna rana je pobledela.
Komentar: crna sluz - znaci da se izbacuje stara u.
25. juli etvrti dan
Bolje je sa zubom i gnojnim ranama. Pri ispiranju je
izalo nekol i ko zastarelih sivih oraia sa sluzi (i voda je
bila kao ridasta smea) i cma sluz.
26. juli -peti dan
esti dan gladovanja. U 14 sati 30 minuta oseao sam se
i psihiki i fiziki dobro. Ceo dan sam radio i nisam se
169
previse odmarao. Dok sam ispirao creva nastavili su da
izlaze zastareli oraii - po boji i obliku nalik abokrei ni ,
a takode i sluz. Gnojne rane na ustima skoro da su se
izgubile, zub me i dalje boli. I nteresantno, u stomaku mi
neto stalno kri. U 22 sati 45 minuta uradio sam drugo
ispiranje creva, izalo j e ponovo mnogo ubreta, j edan ora-
i i ostalo u vidu mulja, ali solidno.
Komentar: do pranjenja creva dolo je zato to pre
gladovanja nisam oistio organizam.
27. ju/i - esti dan
Lino oseanje normal no, od dve gnojne ranice u us-
tima je ostao samo trag. Iza zuba me j o uvek boli, ali mi je
mnogo bolje. U 8 sati 20 minuta isprao sam creva, opet su
izali oraii i drugo ubre. Ovog puta voda se ulivala bolje
i popunjavala je vei deo debelog creva. Obeen sam da
otkiseljavanje pomou limunske kiseline ide po slojevima.
Oseam priliv toplote u glavi. U 22 sata 15 mi nuta oseao
sam se dobro, od gnojnih ranica ostao je samo trag, zub me
manje boli i sve vie otvaram usta.
I skaljavam tamnu krv isisanu ispod zuba. Ceo dan sam
radio, samo sam posle ruka odspavao sat i po. Posle veer-
njeg ispiranja eluca izala je samo j edna una kesa".
Ponekad mi j e mokraa bezbojna.
Komentar: da se pri klistiranju moe upotrebljavati
urin, u to vreme nisam znao. Prisutno je suzno dejstvo
gladovanja na zarastanje sluzokoe.
28. juli - sedmi dan
Lino oseanje normalno. Posle ispiranja eluca izaao
je j o j edan deo unih kesa", ali u manjoj koliini, nego
ranije. Creva su istija i bolje funkcioniu.
Komentar: una kesa" (tib) je isitnjeno ekskremen-
tno crno kamenje.
170
29. juli - osmi dan
U 21 sat 30 minuta lino oseanje normal no, ali je
slabost j aa nego ranije. Ceo dan sam radio. Uvee, tanije
nou, oseam priliv snage, a danju mi j e loije. Za sve vreme
gladovanja osim klistira s limunskom kiselinom i pijenja
obi ne vode nita nisam uzeo u usta, ak pijem vrlo mal o.
Na j ezi ku su naslage drukije; na krajevima bele, a po
sredini sa utilom i metalnim stranim ukusom.
Komentar: ute naslage na j ezi ku oznaavaju ienje
j etre od une ljake.
30. juli - deveti dan
Pri kraju je moje desetodnevno gladovanje. Zub me,
istina, j o malo boli. Uzeo sam j ednu supenu kaiku meda.
San mi se pogorao, bez optereenja organizma j edva zas-
pim. Lino oseanje je dobro. U 12 sati 30 minuta pojeo sam
j o mal o meda, lino oseanje je normal no, poinje neko
sisanje u stomaku. Pri ispiranju eluca izalo je mnogo
neistoe i nekoliko srednjih oraia. Obnoviu ishranu
prema preporukama Brega. U 13 sati 30 minuta dolo je do
pranjenja creva - izala je neka gusta prljavouta tekuina i
nekakva sluz. Organizam se sam isti od ubreta". U 22
sata 15 minuta poeo sam izlazak iz gladovanja prema
Suvorinu: savakao sam bajat hleb s enjakom radi ie-
nja j ezi ka i usne duplje.
Komentar: desetog dana dolo je do j ake oksidacije
organi zma, stoj e omogui l o da se iz organizma izbaci deo
patologije u vidu guste tekuine i sluzi.
31. juli - izlazak iz gladovanja
I spljunuo sam mnogo gorke, prljavosive pljuvake.
I ao sam u toalet, ekskrement je sve, nema nikakvih bolnih
oseaja u anusu. U 9 sati 30 minuta pojeo sam argarepu,
kupus i popio sve sok.
171
U 17 sati 30 minuta pojeo sam dve velike j abuke i tri
velike kruke, a pre toga 250 grama svee argarepe.
Greka pri izlasku iz gladovanja - suvie mnogo povra
i voa, i sve svee, posebno je vano ne j esti nita to
proteruje, a ja sam pojeo kaj siju.
Komentar: loa pljuvaka je znak produenog efekta
ienja organi zma. To to sam poeo da analiziram svoje
iskustvo j e veoma dobro.
/. avgust - izlazak iz gladovanja
Pokuao sam po novom receptu, i ponovo neuspeh,
organi zam j o nije sposoban da se bori s tolikom kol i i nom
hrane, ukratko prejeo sam se. U 9 sati pojeo sam: pare
hleba od 250 grama s medom i malo maslaca, 200 grama
kisele pavlake i dinstanog kupusa sa sl ani nom. U 16 sati 20
mi nuta pojeo sam 200 grama ljiva i dve j abuke.
Komentar: kod mnogi h ljudi prisutna je nekakva i -
votna pouda za hranom. Dok se ne uniti, to se kod oveka
javlja uvek iznova.
2. avgust - izlazak iz gladovanja
Sino sam se uzdrao od j el a i sve je normal no,
organi zam je sve asimilovao. Ujutro salata, krastavci, para-
dajz, kuvani krompi r, tikvice i dve j abuke. Pre toga pojavio
se apetit. Ruak: sveza kruka, j abuke, argarepa, kajsije.
Komentar: samo vlastite greke primoraju oveka da
sazna istinu. Na primer, takva da se ne j ede nou.
Trodnevno uri nsko gl adovanj e (11-12-13. novem-
bar)
Pri meni o sam urinsko gladovanje za vreme ml adog
meseca.
Prvog dana mokraa j e bila ugl avnom mutna.
172
Drugog dana od 12 sati pola je ista mokraa boje
sl ame, mal o gorkog ukusa, a predvee sam imao potrebu da
popijem oko 1,5-2 litra vode.
Treeg dana ujutro u 6 sati probudio sam se s oseajem
vrel i ne na dl anovi ma i na stopalima. Mokraa je imala boju
svetle sl ame i bila je malo gorka.
etvrtog dana ujutro mokraa je imala istu boju i po-
mal o je bila gorka. Svakoga dana imao sam stolicu tri i vi e
puta. Lakoa i gipkost mojih pokreta su veoma izraeni (kao
posl e sedmodnevnog i desetodnevnog gladovanja).
Komentar: pio sam sav urin izluen tokom dana. U tako
velikoj koliini on je dejstvovao kao purgativ, naravno
istei moj organizam. Zato je stolica bila tako ista.
14. novembar - izlazak iz gladovanja
Prvo j el o: salata kupus, argarepa i cvekla. Na hranu
se obilno luila pljuvaka. Hrana je bila gotovo neukusna.
15. novembar - izlazak iz gladovanja
Prvi put pravilno izlazim iz gladovanja. Ujutro sam
osetio priliv snage, bodrost i uopte lepo raspoloenje. Tel o
je odbacilo suvinu teinu i izgleda predivno.
Godina 1986.
Osamnaesto dnevno gladovanje
8. februar - prvi dan
Poeo sam binarno gl adovanj e" na urinu. Prvi dan
proao j e uobiajeno, nisam oseao potrebu za j el om, dva
puta sam iao u toalet.
Komentar: binarno gl adovanj e" poelo je za vreme
ml adog meseca.
173
9. februar drugi dan
Raspoloenje j e normal no, ne oseam potrebu za j el om,
i mam redovno pranjenje creva (uglavnom izlazi gusta te-
kui na). Oseao sam veoma j ak bol u predelu pupka, ali
posl e odlaska u toalet bol je proao. Sada je 14 sati 30
mi nuta ak ne oseam da gladujem, prolazi uobiajeni dan.
10. februar trei dan
Raspoloenje j e normal no, ne oseam potrebu za j el om.
Ujutro nisam pio urin - prosuo sam ga; zasada idem na-
suvo'', stomak dobro podnosi. Sada je 20 sati - ceo dan sam
podneo bez tenosti, ak ni urin ne pijem. I z eljusti uveliko
zaudara acetonom. A sada najglavnije. Priblino u 13 sati
osetio sam umor, zabolela su me leda, vid je osl abi o i
prispavalo mi se. Odluio sam da meditiram i odsedeo sam
oko j edan sat. Posle meditacije oseao sam odlinu radnu
sposobnost, ivabnost, ukratko, ostatak dana proveo sam
kao da se nita nije desilo.
12. februar - peti dan
J ue je bio najtei dan. Produio sam da ne pijem
tenost do 16 sati, a zatim sam pio vodu i urin. Danas mi je
raspoloenje normal no, meditiram sa oseajem lakoe. Vra-
tila mi se gipkost pokreta. Provodim dan u radnoj atmosferi.
/ 5. februar - osmi dan
Sada je 12 sati 30 minuta. Oseam se dobro, radi m sve
posl ove po kui. Ujutro sam imao stolicu, izala je neka
gusta tekuina i mal o gasova. Pio sam vodu i j o j ednom
sam iao u toalet, izala je gusta tekuina.
17. februar - deseti dan
Telesna teina je 77 kilograma 800 grama. Raspol o-
enje mi j e odlino, sudei po si mptomi ma poeo j e priliv
174
snage. Telo mi je toliko lagano, da ne hodam, ve letim.
Polivao sam se hl adnom vodom - ne oseam mnogo njenu
hl adnou. J ezik je i dalje prekriven utom nasl agom, ali
razmena energije izmeu tela i okoline se poveala, to se
ispoljava u veem prilivu snage. Od 11 sati poelo je j ako
oputanj e" - reju, oputen sam i to je sve. Nita mi se ne
radi. Naroi to se osea da se proiavaju kanali, ispod
oiju koa koja se ogulila sada se sve vie zatee. Mi sl i m da
poinje etapa najdubljeg ienja, kao i autoliza. Moti vi san
sam j edi no na ienje j ezi ka.
Komentar: kako je bilo naivno misliti da je poelo
dubi nsko ienje". A ono je u stvari ilo po svom re-
dosl edu.
18. februar -jedanaesti dan
Raspoloenje mi je neto bolje. Produavam da med-
itiram, da se polivam hl adnom vodom i vebam kompl eks
asana. Meditirao sam od 13 sati, raspoloenje mi se odmah
poboljalo. Sada je 21 sat 10 minuta. Dan je proao uo-
biajeno, premda je bilo i napada razdraljivosti; ini mi se
da je jezik poeo da se isti.
Komentar: razdraljivost i uzrujanost ukazuju na akt-
iviranje odgovarajuih psiholokih stega pred njihovo uni-
tenje.
19. februar - dvanaesti dan
Raspoloenje mi j e normal no. Danas sam mnogo hodao
i proi tao lekciju o ishrani.
21. februar - etrnaesti dan
Ako sam se trinaestog dana oseao kao da ni sam u
svojoj koi ", danas ne oseam nikakvu slabost, niti i mam
druge loe si mptome.
175
Komentar: organi zam je u potpunosti preao na unu-
tranju ishranu, osl obodi o se najotrovnije ljake i sada funk-
eionie neto drukije, tanije onako kako treba.
22. februar - petnaesti dan
Raspoloenje mi je normal no, kad sam na sveem vaz-
duhu oseam se odl i no. J ezik se polako isti. Danas je pao
prvi sneg pa sam se valjao po njemu. Sve u svemu osetio
sam nekakav slatki umor i prijatnu hl adnou. Priblino od
10 do 11 sati pomal o me je bolelo srce. Sada nemam ni -
kakvih neprijatnih oseaja. Glava mi je sveza, samo sam
veoma oputen, i to uglavnom kod kue, u topl om, a na ulici
se oseam predivno. U 21 sat jezik mi j e bio j o istiji.
23. februar - esnaesti dan
Nou oseam jezik, on kao da gori ". Ranije sam ga
oseao skoro celog, a sada samo po central nom nabora.
Verovatno se pribliavam kraju ienja. Mali irevi u vidu
ranica ispod oiju su proli i na tim mestima koa je nor-
malna. U 21 sat osetio sam kako me j ezi k pee po sredini
(neto kao ukus metala). Poeo sam da oseam sisanje u
crevima, jezik j o nije ist. Raspoloenje mi j e normal no.
24. februar - sedamnaesti dan
Danas sam se izmerio, istina u odei. Teak sam 76
kilograma 250 grama. Raspoloenje mi j e uobiajeno, ali na
j ezi ku oseam strani ukus eljeza.
Komentar: strani ukus eljeza ukazuje na borbu s pato-
logijom u pl ui ma i debel om crevu. Ne uporeuju se slu-
ajno u istonoj medicini ti organi s metal om.
25. februar - osamnaesti dan
J ue me je dosta j ako probadalo u predelu srca upravo u
taki nasuprot meridijana srca. I mao sam neprijatne oseaje
176
u j etri , a i u slezini sam oseao neto neprijatno. Do 17 sati
kralo mi j e u stomaku i imao sam gasove. Ponekad kao da
je neto podupiralo levu podrebricu, neprijatno sam se ose-
ao. Uradio sam klistir - 3 litra vode s limunovim sokom.
I zalo je oko j edne ae zastarelih oraia. Oseam se
normal no, glava sveza, kao da ne gladujem. Lak sam i io,
kao da sedim na konopcu. U 21 sat j ezi k se dobro oistio,
moe se rei da je skoro ist, a najvanije - stvarno se
pojavio vuji apetit", zato creva tako i kre. Poslednja
dva-tri dana iz bronhija i nosnog drela izlazile su guste
izluevine, poput gnojnih ugruaka.
Komentar: u poetku je vodena borba s patologijom u
pl ui ma i debel om crevu, a sada se otkidaju gnojni ugruci i
zastareli oraii".
26. februar - devetnaesti dan
J ezik se j o nije potpuno oistio, ali se j asno osea glad,
normal no ispod lopatice. Posle 8 sati poeu da obnavljam
ishranu svei m pomorandama. Lino oseanje j e predi vno,
osi m oseaja gladi nemam drugih oseaja. Zavravam
osamnaestodnevno gladovanje.
Komentar: moe se rei da sam, zahvaljujui ranije
sprovedeni m gladovanjima i tome to sam se dva puta
dnevno polivao ledenom vodom i vodio aktivni nain i vo-
ta, uspeo da zavrim gladovanje u predvi enom roku. Opti
gubitak teine iznosio je 12-15 kilograma.
27. februar - izlazak iz gladovanja
Li no oseanje predivno, nikakve slabosti, u telu
lakoa, kao da ne postoji. I mao sam odlian apetit i od 9 do
10 sati pojeo sam dve pomorande - 100-200 grama.
14.20-14.45 - j edna pomoranda od 120 grama.
16.55-17.12- pomoranda.
U 17.00 sati j avi o se mali bljesak u oima.
177
19.50-20.10 - pomoranda. Posle pomorande treba
isprati usta da se ne bi oseala oporost u ustima.
21.40-22.07 - pomoranda.
28. februar - izlazak iz gladovanja
Lino oseanje predivno. Teina 73 ki l ograma.
U 09.00 - pojeo sam oko 200 grama argarepe. Danas
u uzeti sok od argarepe. Posle 2-3 sata sok od pomo-
rande a zatim ponovo nakon 2-3 sata sok od argarepe itd.
(prema D. Y okeru).
J ezik mi j e istiji, oi sijaju.
13.05-13.45 - dve pomorande.
16.35-17.15-argarepa.
19.30-20.10 - dve pomorande.
22.00-22.30 - dve pomorande. Danas vaem i isi-
savam sok, a ostalo ispljuvavam. Danj e proao normal no,
sve j e dobro.
Komentar: rezultat je zapanjujui u odnosu na moju
teinu, j er sam do 1984. godine bio teak 100 ki l ograma.
Skinuti 27 kilograma za dve godine (miie, patol oko tki-
vo) pri visini od oko 190 centimetara nije ba j ednostavno.
Uz to imam tanke kosti. Trenutno moja telesna teina varira
od 84 do 90 kilograma i pri gladovanju se teko smanjuje.
Na primer, posle 5-7 dana gladovanja izgledao sam kao da
uopte nisam gl adovao.
/. mart - izlazak iz gladovanja
etvrti dan obnavljanja ishrane. Poeo sam da pri me-
njujem mumi j e.
08.35 - dve j abuke.
10.30-tri kajsije.
12.00 - tri pomorande.
14.30 - argarepa 150 grama i kaa od heljde skuvana
na pari 200 grama.
178
Sada je 17.30 - oseam neku veliku teinu u el ucu,
iako sam kau briljivo savakao, osean i neku teinu ispod
srca. Heljda se teko probavlja.
20.05-20.30-j abuka i j edna i po pomoranda.
Kaa se polako probavila, ali je i dalje oseam u el ucu.
Tek posle poslednjeg jela osetio sam rad creva (javila sc
peristaltika) i sve je poelo da se normalizuje. Oi gl edno da
je j o rano da j edem kau ili da je j edem u mal i m kol i i nama
- 50 grama. Osi m toga sve je bilo normal no.
2. mart. - izlazak iz gladovanja
Uzi mam mumije.
09.45 - dve ajne kaiice meda.
10.15-10.45 - dve pomorande.
Sino pred spavanje ispred .oiju su poeli da mi se
pojavljuju veliki svetlei krugovi, potom bljesak takode
crven, a zatim u glavi kao da je neto kvrcnulo i pojavio se
j ak bljesak, kao od crvene eksplozije. Kao da je neto
eksplodiralo u glavi, a zatim se sve izgubilo. Da, prividao mi
se i crni slon.
12.10- tri j abuke.
13.30-14.00 -200 grama argarepe i 100 grama kupusa.
I skustvo: da posle biljne hrane ne bi oseao opor ukus-
ispiraj usta! (Ova preporuka odnosi se na lica konstitucije
ui ", kao stoj e sluaj sa mnom.)
16.20-17.00 - pet j abuka 300-350 grama (ispostavilo
se daj e previe, treba manje).
20.00-20.40 - dve ajne kaiice meda.
21. 00- dve j abuke.
3. mart - izlazak iz gladovanja
07.10 - dve ajne kaiice meda. Telesna teina 73
ki l ograma 500 grama.
179
11.15 - tri j abuke.
14.00-14.45 - argarepe 250-300 grama i kae od helj-
de 100 grama.
18.50-19.20 - kupusa 260 grama.
22.30 - dve ajne kaiice meda.
4. mart - izlazak iz gladovanja
07.10 - dve ajne kaiice meda.
09. 20- dve j abuke.
13.00 - dve j abuke.
S naporom sam vrio nudu izalo je mnogo eks-
krementa.
16.00 - argarepe 250 grama.
18.20 - kupusa 200 grama i oraha 200 grama.
S j el om je poelo odlino. Ukus je izuzetan, odnosno
dok j edem oseam posebno uivanje i bolji ukus produkata.
U 21.10. creva veoma dobro funkcioniu. I mao sam
veliku nudu, istina fekalije su bile malo suve. (To ukazuje
na poetak prepobuivanja ivotnog principa vetra". Treba
uraditi mleno-uljani klistir, primenjivati vrue kupke i utr-
fjavati u telo masl i novo ulje ili pretopljeni masl ac. )
22.00 - dve ajne kaiice meda. Te dve kaiice j eo
sam oko 40 minuta. Odmah sam osetio poboljanje peri-
staltike, iz eluca se brzo odstranilo prethodno j el o.
5. mart - izlazak iz gladovanja
10.30 - dve ajne kaiice meda, pojeo sam prstom.
12.00-12.30-tri j abuke. Polio sam se hl adnom vodom
i uopte ni sam oseao hladnou, iako na telu nema ni mal o
sala. teta, sve je pojela glad. (Pri izlasku iz gladovanja nije
preporuljivo poli vati se hladnom vodom - j er obavezno
nastaje prepobui vanj e vetra".)
14.45 - badema 100 grama i kupusa 200-250 grama.
Nestao je oseaj oporosti u ustima od biljne hrane.
180
19.35 - cvekle 70 grama i argarepe 100 grama.
21.15-21.45 - badema 50-70 grama i kupus.
6. mart - izlazak iz gladovanja
08.15 - dve ajne kaiice meda.
10.05-10.22- etiri j abuke.
12.35 - etiri j abuke.
13.00 - 0,5 litra soka od paradajza.
15.00 - 0,2 litra soka od paradajza.
15.20 - argarepe oko 250 grama, cvekle 70 grama i
kuvanog krompi ra 100 grama.
20.10 - oko 300 grama badema i isto toliko kupusa.
22.00 - iao sam u toalet - izala je gusta tekuina boje
cvekl e. (Kuvani sok od paradajza se ne asimiluje. Otuda i
gusta tekuina.)
23.00 - etiri kaike meda - prstima. (Uzimanje hrane u
ovo doba ukazuje samo na to da se patoloki oseaj pro-
drl j i vosti " zadrao. U to vreme ne treba nita j esti . U
suprotnom, obavezno nastaje poremeaj u ishrani.)
7. mart - izlazak iz gladovanja
06.15 - bio sam u toaletu - izvanredan ekskrement:
mek, s prijatnim mirisom.
I skustvo: svakodnevno piti sok iz povra i voa, po-
eljno ih je dobro savakati: nee dolaziti do dehidracije
organi zma i stolica e postati normal na.
08.50 - tri ajne kaiice meda - prstima.
10.00 - j abuka 350-400 grama.
Na ovome se zavrava izlazak iz gladovanja - poinje
prodrljivost".
U 13.15 - vakanje i ispljuvavanje argarepe, 250-300
grama. J ezik je poeo da popri ma roe boju.
14.15 - pet isprenih jaja, 150-200 grama kupusa i 70
grama sveeg krastavca.
181
17.10 - savakao sam cveklu i mnogo argarepe.
19.30 - 200 grama badema i 300 grama kupusa. Za sada
j e sve normal no.
Komentar: opet sam se vratio starim navi kama - pet
isprenih jaja! Sve je prolo u redu zahvaljujui tome to
sam ih unosio u organi zam sa velikom inijom salate. J elo
uvee stimulie patoloke navike i neutralise efekat gla-
dovanja. Zapamti te to i pridravajte se.
Godi na 1993.
Dvadesetdvodnevno gladovanje (od 26. marta do 16.
aprila)
Opis je dat u knjizi Urinoterapija (izdanje 1996. go-
di ne).
Trodne vn o glado vanje
20. juli - prvi dan
Kao rezultat neadekvatne ishrane neke bolesti su se
vratile, premda u neto slabijem obliku. Na osnovu raznih
si mptoma utvrdio sam da bolujem od toksopl azmoze" i,
arko elei da se uzdignem u duhovnom ivotu, odl ui o
sam da pristupim novom dugotrajnom gladovanju. (Zelja je
j edno, a mogunosti organizma neto sasvim drugo. Treba
da obnovim rezerve ivotne snage, a tek potom da pristupim
duem gladovanju.)
Uradio sam Sankh Prakalanu i poeo da gladujem.
21. juli - drugi dan
Danas mi se neto zamutilo, ali je ugl avnom sve nor-
mal no. Mnogo sam radio po kui - popravljao i premetao
ono stoj e uniteno i dotrajalo.
Popio sam ukuvani urin i njime izmasirao telo. Pro-
teralo me je - ukuvani urin dobro isti jetru i unu kesu
(mehur).
Kasno uvee plakao sam od bola - poelo je ienje
spoljanjih manifestacija.
22. juli - trei dan
Danj e bio veoma topao. Neto sam radio u erkasku i
Rostovu a potom sam otiao po porodicu u Mariupolj. Sve
me je to toliko iscrpilo da sam etvrtog dana poeo da
izlazim iz gladovanja.
Komentar: potrudite se da u stadijumu iritacije hranom
ne menjate naglo ivotnu situaciju i da ne radite nita to
zahteva unutranje naprezanje. Stres od gladovanja i spo-
ljanji stres brzo crpu vau odlunost za produenje gl ado-
vanja. To se i desilo sa mnom.
esnaestodnevno gl adovanje
/. i 2. avgust- prvi i drugi dan
Poeo sam da gladujem bez ikakvih priprema, pio sam
urin. Od ranog j utra (09.00) zamutilo mi se - oseao sam
elju za j el om, ali sam odoleo molbi patologije". Uradi o
sam mnoge poslove.
Drugog dana imao sam elju da trim, da neto radi m,
to se i dogodilo. Mnogo sam radio. Primetio sam da mi je
kosa na zaliscima i na temenu postala gua, izrasla je nova
kosa".
Komentar: posle prvog neuspel og pokuaja da gladu-
j em na due vreme ovo j e drugi pokuaj. Domaa situacija
pogodoval a je terapiji gladovanja.
3. avgust - trei dan
Poetkom dana (gl adovanj a)
17
u 22.00 sata uradio sam
urinski klistir, izaao je ekskrement.
17 Pri i nedba prevodi oca.
183
182
4. avgust - etvrti dan
Ceo dan sam radio. Pio sam vodu sa bunara. Radio sam
kao zver, iako sam bio iscrpljen. Kasno uvee, ve petog
dana gladovanja, uradio sam klistir sa 2 litra zasoljene vode.
I zalo je mnogo prljavtine. Zatim sam uradio drugi klistir
izalo je manje prljavtine, trei klistir uradio sam s uku-
vanim uri nom - i j ako me je zabolelo u stomaku (arita su
bila u predelu uzl aznog dela debel og creva) - izalo je j o
neto prljavtine u obliku abokreine.
5. avgust - peti dan
J ezik nije tako prljav i u ustima se ne osea lo strani
ukus. Danas sam radio, ali ne tako mnogo, kao j ue. Uradi o
sam klistir, pijem urin. Organizam je poeo sam da se isti,
kada treba da se izbaci - debelo crevo samo odrauje. Sve
tee normal no. Ujutro trim, poli vam se vodom, trljam elu
urinom i solju, a zati m i lukom. Glad veoma lako podnosi m.
ljake j e sve manje.
6. avgust esti dan
Glad veoma dobro podnosim itav dan sam na no-
gama i radim. Uradio sam klistir sa slanom vodom - izaao
je mutljag. Odmah sam uradio klistir s litrom ukuvanog
urina - nisam imao mnogo stolica, iako je el udac dobro
proradio, izala je tamnosiva sluz. istim se!
7. avgust - sedmi dan
Glad lako podnosi m, napregnutost je nestala, a takoe i
vrtoglavica pri ustajanju. I mam utisak da dobro hodam i
radi m. Da, ovako gladovati veoma j e kori sno. J ezik j e bel i -
ast, gipkost se poveala i, to sam s radou pri meti o,
prestala su da me bol e kista. Nesumnjivo, glad je udo, treba
je shvatiti i prebroditi najtei deo - ienje od ljake.
Komentar: kada sam 1985. godine itao da neki ljudi,
posebno oni koji redovno gladuju, kao od ale podnose glad,
184
to mi j e izgledalo gotovo nejasno. Skoro stalno sam oseao
iscrpljenost, muku, unutranji otpor prema gladovanju. Ali
kada je postepeno i ne odjednom iz mojih spoljanjih mani -
festacija izbrisana patologija, deformisano tkivo uniteno
boleu i iz organizma izbaen vei deo ljake, osetio sam,
da bez obzira na to to se ne hranim, nedeljama radi m, ak i
produktivnije, nego dok sam imao redovan reim ishrane,
to mi se ranije nikada nije deavalo. Na osnovu vl asti tog
iskustva shvatio sam da se stvarno moe iveti 2- 3
nedelje samo na vodi i uri nu, bez bilo kakvih tegoba,
slabosti i slinog. Ali za to je potrebno dosta raditi na
pripremi za gladovanje.
(V. / 9. avgust - osmi i deveti dan
I ao sam do reke da se okupam - bio sam veoma
zadovoljan, bodar i sve. Uradio sam klistire s ukuvani m
uri nom. Oni su ponovo dejstvovali, izazvavi bolove u uz-
l aznom i poprenom crevu - izbacivanje patologije se pro-
duaval o.
Lino oseanje normal no. Oi su skoro prestale da me
bol e, ali j ezi k je sve belj i.
10. avgust - deseti dan
Nou sam se odjednom probudio zbog otrog bola u
jetri i shvatio da se deblokiralo arite patologije u jetri - to
je dobro. Ujutro posle klistira poelo je iz mene da izlazi to
to se otrgnulo - masna, uta sluz nalik algama. I zalo je
dosta te sluzi. Preko dana probadalo me j e oko srca. Mok-
raa je postala skoro potpuno crvena a po ukusu j ako kon-
centrovana. Produavam da radi m.
/ / . avgust - jedanaesti dan
Neto se deava na desnom boku - oigledno se otkida
patologija (meu kojom i fi na). Kada sam bio u toaletu,
185
posle klistira s odvari ma od trava i mokraom (kada uku-
vavam urin u njega dodajem suve trave), dolo je do masov-
nog otkidanja i izbacivanja delia raspadnutog polipa ili
tumora - izlazili su dronjci u vidu pihtija s gustom utom i
masnom tekuinom. Ujutro su mi se oi j ako zakrmeljile
traje ienje (iz oiju izlazi gnojna sluz, isti se gl ava).
Danju posle klistiranja javili su se si mptomi otkidanja -
muilo me j e, boleo me je stomak s desne strane. Uvee sam
dva puta preplivao rekif Donec (oko 300 metara).
12. avgust - dvanaesti dan
Oseao sam se slabo. U stomaku mi je kralo s desne
strane, oseao sam potrebu da j edem. Proveo sam ceo dan
bez jela i radei. Posle toga s desne strane osetio sam neku
prazninu. Kao da se neto ispraznilo, a zatim kao da tamo
zeva ogromna rana, i oseaj je bio isti, kao od rane. Predvee
je sve prolo. Posle klistira izaao je crni, zl okobni , mutljag.
J ezik je zaprljan.
Komentar: svi ti oseaj i nastaju u zavisnosti od tipa i
lokalizacije patologije i ukazuju na aktivnost i votne snage
na tom mestu. Kada vam je muka pri gladovanju uvek treba
da se stipite izvesno vreme. Posle toga biete nagraeni
izleenjem od bolesti -i zaao je crni, zl okobni , mutljag.
13. avgust - trinaesti dan
Posle klistira slanom vodom iz mene su poeli da izlaze
komadi neistoe u vidu mazuta, i to u veim kol i i nama.
Ponovo me je povremeno boleo desni bok. Uradio sam
klistir s 1,5 litrom ukuvanog urina, ali nita nije izalo.
K omentar: naravno, ukuvani urin snano izbacuje
patologiju. Dok organizam sam ne pripremi bolest za
odvajanje, od obilnih minskih klistira malo je koristi. Zato
nemojte da prisiljavate svoj organizam na tako velike i
snane klistire - sve u svoje vreme. Radite profilaktine
kl i sti resa 100-150 grama ukuvanog urina. To je dovoljno.
186
14. avgust - etrnaesti dan
Priblino od 8 do 9 sati ujutro imao sam j aku elju za
j el om, ali je zatim sve prolo. Lino oseanje se znatno
poboljalo.
15. i 16. avgust petnaesti i esnaesti dan
Uradio sam klistire. Kao i ranije izlazi masa sluzi, ali j oj
je boja utobeliasta, kao kod meduze. Lino oseanje je
bolje, ponekad se javljaju napadi gladi (to odumi re sluz u
vidu meduze), j ezi k se isti.
esnaesti dan. Uradio sam klistir. U stomaku nije bilo
nikakvih neprijatnih oseaja, tenost je prolazila sl obodno,
to je posledica ukuvanog urina! Po svemu sudei, debel o
crevo je dobro ozdravilo, ali posle ovog klistira izala je
1-1,5 aa mase u obliku meduze. Zapanjen sam, koliko je u
meni sluzi i kako je ona nikla u debelom crevu i uopte u
organi zmu. U stomaku se neto kree, kri, danju izlazim iz
gladovanja.
/ 7. avgust - izlazak iz gladovanja
Obnavljam ishranu s j abukama, krukama, salatom od
kupusa, koncentrovanom odvaru od trava s medom, pio sam
urin i uvee sam napravio hleb od proklijalog zrna. J eo sam
enjak, ali njega treba jesti s neim - moe se spriti
sl uzokoa u ustima.
Komentar: zato sam odgl adovao 16 dana? Zato to 17.
avgusta nastupa mlad mesec - poetak bi narnog ciklusa, i
aktiviraju se sve funkcije organi zma, pa prema tome to je
najpovoljnije vreme za izlazak iz gladovanja.
IH. avgust - izlazak iz gladovanja
J edem povre, voe i hleb od proklijalog zrna. Bio sam
u toaletu - neto je izalo od zaostalih taloga", a zatim je
187
poela da izlazi ,,pasta"(to znai da izlazi isitnjena, ali
neprobavljena hrana).
Devetodnevno gladovanje
30. novembar prvi dan
Poeo je post i resio sam da odgladujem. Zadatak broj 1
- prekinuti vezu ishrane. Zato sam uradio ankh Prak-
alanu. I zalo je mnogo prljavtine i ubreta. Proetao sam
oko 1,5-2 sata, polio se vodom (kofom tople vode, pa
kotom hladne). Oi ao sam se do glave i poeo da utrljavam
ukuvani urin u glavu i stavljam na glavu obloge s ukuvani m
urinom. Uvee sam meditirao i zamiljao kako mi raste
kosa.
/. decembar - drugi dan
Zadatak broj 2 - ui u gladovanje blago, s energijom.
Vano je da se ne osea hladnoa i suvoa. Ni sam se polivao
hladnom vodom, ve sam primenio toplu kupku. Uradi o
sam klistir s dejim urinom, izalo je mnogo kozjih ka-
meni a". Nou j e izlazilo mnogo sluzi.
2. decembar - trei dan
itav dan je proao mnogo bolje nego prva dva dana.
Pojavila se energija i sveina. Prvo sam mal o proetao, a
zati m sam primenio vruu kupku. Voda j e postepeno za-
grevala moje telo. Posle toga, kada se sve dobro zagrejalo,
osetio sam brujanje u telu, koje je ukazivalo na snaan
protok energije kroz moje telo. Shvatio sam daj e vreme da
ustanem iz vode. Kada sam ustao, pred oi ma mi se za-
mrai l o, sve se rasplinulo i j avi l a se muni na. I zaao sam iz
kade i legao. Umotao sam se ovla pekirom i sve je prolo.
Uradio sam klistir. Izala je lepljiva, sivkasta, odumrl a stra-
na masa u vidu malih ugruaka.
188
3. decembar - etvrti dan
Ne spava mi se i vrlo malo vremena provodim u kre-
vetu. U toku dana dobro sam se zagrejao u kadi. Uradio sam
klistir s urinom. Poela je da izlazi dubinska patologija:
mrvi ce, ugruci, crni mekuci. Tokom dana oseao sam
jetru neko micanje u njoj. Lino oseanje dobro. Dva
puta sam masirao glavu po 15 minuta urinom.
4. decembar - peti dan
Danas sam bio mnogo sveiji. Dobro sam se ispario, a
zati m istuirao hladnom vodom. Utrljavam urin i so u glavu.
5. i 6. decembar esti i sedmi dan
Za ovo vreme znatno se normalizovala krv. Tako j e
konjunktivitis popri mi o vie roze boju. Odlino su se ois-
tili zgl obovi , ali s mokraom i dalje izlaze dubi nske" soli -
ukus urina je poseban (kao to sam ranije ukazi vao, po
ukusu urina moe se suditi kako se odvija ienje. Ako urin
pee, ienje je u punom zamahu. Ako je urin kao voda - vi
ste se oistili). Lino oseanje normal no, iako je telo iscrp-
ljeno. Glava dobro funkcionie, misli su mi razborite i j asne.
I zbacio sam mnogo sluzi kroz nosnu duplju i anus. Uvee je
ak izlazila tena sluz u vidu kapljica. Sada se nos smi ri o, ali
je jezik prekriven belom naslagom. Posle klistira izlazi
dubinska prljavtina iz apendicitisa - tvrde tvorevine u vidu
kameni a i sluz. Sedmog dana sve je bilo kao i estog.
Posle klistira izlazilo je manje prljavtine, ponekad mi j ako
kri u stomaku. Manje slinim.
7. decembar - osmi dan
Sino sam, uz pomo najbliih, uspeo da zauzmem
pozu lotosa (sedei poloaj tela u joga gi mnasti ci )
18
i da pri
18 Pri ni edba prevodi oca.
189
tome s rukama iza leda obuhvati m stopala - to j est pozu
zatvoreni l otos" (poveana gipkost ukazuje na to da se isti
vezi vno tkivo). Danj e uglavnom proao lako i mi rno. Lino
oseanje se poboljalo, manje je prljavtine, ali j ezi k je beo i
posle klistira iz mene izlaze kamenii i crnilo.
8, decembar - deveti dan
Kroz nos izlazi manje sluzi, ali je ona gua. Disanje
kroz nozdrve se uravnoteilo. Oseam da je poela da se
isti jetra. Dan je proao normalno, lino oseanje dobro.
Posle mi nskog klistira do kraja izlazi samo prljavtina.
Oi gl edno da izlazi u, a debelo crevo je oi eno. U 17
sati 5 minuta - poeo sam da izlazim iz gladovanja. Raz-
muti o sam dve supene kaike meda u toploj vodi i popi o, a
zatim pojeo j abuku.
Godina 1994.
Osmodnevna glado\'anje
Opisano u knjizi Urinoterapija (izdanje 1996. godi ne).
V
Cetm aestodnevn o glado van je
30. maj - prvi dan
Poeo gladovanje pomou ankh Prakalanc.
31. maj - drugi dan
Dva puta sam masirao telo diuretikom (urin ukuvan do
1/4 prvobi tnezapremi ne) . Lino oseanje normal no. I mao
sam spontanu stolicu. U drugoj polovini dana imao sam
blae bolove oko pupka (oseao sam daj e tu neto bolesno)
koji su bili kratkotrajni, ali sam s leve strane srca oseao
otre bolove. Uzgred, leva strana tela kod mene je pov-
19 Priinedba prevodi oca.
190
redena. Boli me: levo stopalo, levo koleno, levi raa nj, a na
zapeu leve ruke i mam j ako nadraenu kou. Tokom dana
imao sam elju za jelom.
I .juni - trei dan
Lino oseanje normalno. Spontano sam imao manju
stolicu. Kao i ranije, izala je crna tenost u vidu pilitija koja
podsea na mazut. U stomaku kranje, neto se mi e. Trljao
sam telo diuretikom (ukuvani urin) oko 30-40 minuta, a
potom sam telo isprao toplom vodom. Lino oseanje nor-
mal no. Pijem protijevu namagnetisanu vodu u toplom sta-
nju - ona odlino ispira organizam.
2. juni - etvrti dan
Tokom ovih dana nastalo je nekakvo krizno stanje.
Nou sam imao greve u levoj nozi - u velikom prstu,
pojavila se aritmija, ali je ujutro sve prolo. J edina ne-
prijatnost - bol u levom ranju - gde se bedro privruje za
karlicu. Uradio sam klistir diuretikom i izalo je mnogo
prljavtine. S leve strane stomaka, iznutra oseam neke
nadraaje. Lino oseanje normal no.
3 .juni - peti dan
Lino oseanje normal no. J edino to me mui j este bol
oko levog karl i no-bedrenog zgloba. Po telu, naroito u
stomaku i s leve strane oseam blage greve. Uradio sam
dve masae ukuvanim urinom - one deluju bl agotvorno.
Klistirao sam se - izlazi tamna neistoa (isti se j etra) i
mnogo prljavtine.
4. juni - esti dan
Lino oseanje normal no. Uvee sam uradio klistir,
izaao j e uni mutljag.
191
5. juni - sedmi dan
Ujutro sam uradio masau - sve je normal no. Osi m
toga, spontano je izala gusta tekuina iz debel og creva.
Uradio sam mikroklistir, dugo je trajao (30 mi nuta). Kada
sam otiao u toalet - izala je raspadnuta neoplazma u vidu
mrkih algi". Posle toga dobro sam se zagrejao u kupatilu -
ispario veliki raanj.
6. juni osmi dan
I zlazi mnogo ubreta, povremeno spontano. Bol u le-
ima polako prolazi. Usiljeno klatim leda" (vebam radi
kista).
7. juni - deveti dan
Svega mi je dosta, ali se drim. Uradio sam klistir -
izalo je neto mutljaga, ali i estice zaostalog ubreta.
Usiljeno klatim lea". Uradio sam j ednu masau ukuvani m
uri nom. Pijem namagneti sanu vodu i urin. Od j ue ona je
poprimila gorak ukus i ljuta je - ljaka se rastvara.
Komentar: leti je tee gladovati zbog vruine. Orga-
ni zam se mnogo iscrpljuje, a patologija spoljanjih mani -
festacija se brzo aktivira.
8. juni - deseti dan
Vene, koje su mi trcale na nogama, nestale su. Na levoj
ruci potpuno je proao nadraaj, j edva se vidi trag kao deo
koe s vie pigmenta. Sledeeg dana je nov mesec, vero-
vatno u izai iz gladovanja. Pri uvlaenju stomaka ne osea
se bol ispod pupka. Telo mi j e i dalje snano, a na stomaku
ima dovoljno sala.
9. juni -jedanaesti dan
Lino oseanje je osrednje. I z mene mahom izlazi gusta
tekuina, koja podsea na u.
I U. i I i. juni - dvanaesti i trinaesti dan
Snaga se bizo topi. Pijem mineralnu vodu. Godi mi za
motivaciju. Lea me j o bole, ali to je sitnica u poreenju sa
oni m stoj e ranije bilo.
12. juni - etrnaesti dan
Dakl e, odgl adovao sam tano trinaest i po dana. Poeo
sam da izlazim iz gladovanja. Posle uzimanja odvara od
trava s tri ajne kaiice meda iz mene je spontano izalo
mnogo crne guste tekuine uno-crevnog porekla. Zanji-
hao sam lea", bol skoro da ne oseam. Bez probl ema
sedam u zatvoreni lotos - gipkost se povratila.
13. i 14. juni - sanjao sam interesantne snove, koji
govore o tome staje sve uraeno na mojim spoljnim mani-
festacijama.
Prvi san. Napao me je veliki pas (kao kavkaski ovar).
Bei m preko uskog mostia prema ljudima i viem: ,,Po-
mozi te!" Vi di m dve ene - j edna je starica, a druga ml ada,
koje mi se pakosno smeju. A pasj e ve pored mene. I dem
brzo (kao da se premetam, kao da letim) i vidim da mlada
ena umesto nogu ima dlakava kopita (kao kod krave). Pas
me je sustigao i krui oko mene. Ujeo me je za prste leve
noge. Zabol el o me j e, ali ne mnogo. Zatim me je ujeo za
prste desne noge. Tada sam levom nogom stao psu na nos i
snano ga pritisnuo. On je ciknuo i nestao. (Taj san ukazuje
na aktiviranje parazita spoljanjih manifestacija i njihovo
izbacivanje iz organizma. - Prim. Genei.)
Drugi san. Neko mi j e pre toga govorio, ako ugleda na
nebu j ato (u vidu klina) dralova u letu - to znai sreu. I eto u
snu sam podigao lice prema nebu i ugledao j ato dralova. Oni
su leteli u obliku odreenog znaka - klina, sinhrono maui
krilima. S radou sam izgovorio: Bie dobro!" - i probudio
sam se. (Taj san ukazuje na to da su karmiki dugovi dosta
193
192
iscrpljeni na raun gladovanja. Sada se nalazim pod uticajem
drugih karmikih tokova, koji donose sasvim razliite
ivotne situacije. Uzgred, o tom fenomenu govorio je I sus
Hrist. Zahvaljujui gladovanju Otac Nebeski za dan
gladovanja oprata grebe, koje ovek uini tokom godine.)
U ovoj istoj godini gladovao sam 7 dana (od 20. do 26.
avgusta) i 27 dana na Boini post (opis gladovanja dat je u
knjizi Urinoterapija). Posle poslednjeg gladovanja tema
gl adi " prestala j e da me uznemirava. Zato vie ne vodi m
dnevnik gladovanja. J ednostavno znam da u oseti ti 'unu-
tranji impuls za poetak gladovanja, da u gladovanje
primeniti bez posebnih oscilacija i izgovora. Ranije sam se
branio od gladovanja razmiljanjem daj e zimi gladovati
hl adno, a leti alosno - toliko ukusnih produkata, a ti gl adu-
j e. Ako sam se u poetku svoje gl adne" prakse (1985
1987. godi ne) pridravao preporuka da gladujem j ednom
nedeljno, od 1993. godine prednost dajem dugotrajnijem
gladovanju, koje aktivira ozbiljne mehani zme za leenje i
ienje organi zma. I zostavljanje dugotrajnijih gladovanja
od 1986. do 1993. godine objanjavam time to mi je posl e
osamnaestodnevnog gladovanja 1986. godine del i mi no ot-
pao emajl sa zuba. Sve vreme sam traio objanjenje za to,
dok ga nisam naao u Ajurvedi, gde se objanjavaju ivotni
principi, individualna konstitucija, uticaj godinjih doba i
hrane na ovekov organizam. Sve sam to u adapti ranom
obliku opi sao u etiri knjige pod naslovom Lekovite sile.
Sada me glad ne plai neizvesnou, j er upravljam proce-
som gladovanja u bilo kom stadijumu - od poetka gl ado-
vanja do obnavljanja ishrane.
U zakljuku bih opisao znaenje snova za vreme gla-
dovanja. Zapamti te, snovi odraavaju procese koji se j av-
ljaju u naim spoljanjim manifestacijama.
Borba s patol ogi jom. Snovi u kojima vas napadaju, vi
se branite i borite se. Napadai mogu biti: ivotinje, ljudi,
194
bia iz mate i slino. To su najee: zmije, psi , make,
parii sluzi, starci ili unakaeni ljudi. Boja snova je naj -
ee crvena, siva ili prljavouta.
Pobeda (oslobaanje od patologije). Vi progoni te, od-
bacujete, beite, pobedujete u snu sve ono, sa i me ste se
borili. Umi vate se u najistijoj vodi. Smejete se u snu,
neemu se radujete.
Karmi ki dug ili privezak. U tim snovi ma vama se
privida predmet s kojim ste u vezi. Na primer, umrli ljudi,
ljudi s kojima ste ranije bili bliski (pred razvodom ste);
jedne iste situacije za vreme kojih je nastao karmiki dug;
na kraju, tu su situacije, posredstvom kojih moete potisnuti
karmi ki dug.
Odbaci vanje karmi kog duga. U snu vidite situaciju s
karmi ki m duni kom, posle koje oseate olakanje i zado-
voljstvo. Pla i tuga u snu ili naj avi rezultat su unutranjeg
preivljavanja.
Gladovanje e vam pokazati vae karmike dugove i
veze u snovima.
195
GLADOVANJE PRI RAZNIM
OBOLJENJIMA
Ovo poglavlje predstavlja kvalitetno novu obradu ranije
steenih praktinih znanja pri mene gladovanja radi leenja.
KOJE BOLESTI LEI GLADOVANJE?
Lekari koji su ranije praktikovali leenje obi ni m meto-
dama, a zatim isprobali leenje gladovanjem, istiu da j edno
lekovito gladovanje zamenjuje masu lekovito-profilakti-
kili metoda i istovremeno obezbeduje fundamentalniji po-
zitivni rezultat, ak i u sluajevima kada se gladovanje
primenjuje bez bilo kakve medicinske kontrole.
Na osnovu prakse lekovitog gladovanja poznato je koje
se bolesti mogu leiti gladovanjem, koje se tee lece i koliko
vremena treba gladovati da bi se neke bolesti izleile.
Vano je istai da je veina ljudi, koji su se leili
gladovanjem, pre toga mnogo godina isprobavala druge
naine leenja lekove, zraenja, operacije, masae, raz-
norazne terapije, elektro leenje, autosugestiju, igloreflek-
snu terapiju (akupunkturu) itd. - bezuspeno. Gladovanju su
pribegavali kao poslednjem sredstvu. Po pravilu, to su bile
bolesti srca, rak, gnojne rane (irevi), kolitis, astma, artritis,
infekcije, disbakterioze, kona oboljenja; retko ko od njih se
izleio uobiajenim sredstvima leenja. Kao rezultat
pri mene gladovanja mnogi su se izleili potpuno, a kod
drugih se stanje znatno poboljalo.
Postoje statistiki podaci o leenju pri menom gl ado-
vanja, koje je pri premi o doktor Mak-I ten.
196
Pri tekom oboljenju i kada niste ubeeni u svoju snagu
obratite se klinici u kojoj lece gladovanjem. U svim drugim
sluajevima postepeno stiite lino iskustvo u gladovanju i
praktikujte ga bez ikakve bojazni.
Tabel a doktora Mak-Itena
Sl uaj evi
Broj ozdrav- Bez
Bol est sl uaj eva ljenja, pobol j anj a
pobol j anj a
Hi pertoni j a
Kol i ti s
141
88
141
77
0
11
Fi stul a pravog creva 67 64 3
Anemi j a 60 52 8
Hemoroi di 51 48 3
Artri ti s _ 47 39 8
Bronhi ti s 42 39 3
Bol esti bubrega 41 36
5
Umni poremeaj i 39 39 0
Beni gni tumori 38 32 6
Zatvor 36 34 2
Hepati ti s 36 36 0
Bol esti srca 33 29 4
Psori j aza
Bronhi j al na astma
32 28 4 Psori j aza
Bronhi j al na astma 29 29 0
Ci r na el ucu i dva-
20 naestopal anom crevu 23
20
3
Vari kozno proi re-
22
nj e vena 23
22
1
Al ergi j a 19 17 2
Ekcem 18 15 3
Di j abetes 14 14 0
Bol esti bubrega 12 12 0
Upal a eoni h i mak-
12
si l arni h si nusa 12
12
0
Guavost 11 11 0
Pi orea 8 6 2
Gonorea 8 8 0
Pol i omi el i ti s 8 8 0
uno kamenj e 7 6 1
5 5 0
Epi l epsi j a 5 5 0
Di fuzna skl eroza 4 3 1
Tuberkul oza 2 2
0
Katarakta 1
ft
1
197
AKUTNI STADIJUM OBOLJENJA
Pre svega razmotri mo pitanje ta je bolest? Bol eu"
moemo nazvati posebno privremeno stanje organi zma za
vreme kojeg organi zam iz stabilnog stanja zdravlja prelazi u
drugo (bolesno) stanje koje mu nije svojstveno. Organi zam
kojeg je bolest izbacila iz ravnotee" ulae napore (to znai
troi ivotnu snagu i energiju) da vrati organi zam u poetno
(zdravo) stanje. Akutni stadi j um obol j enj a j e taj vremen-
ski odseak, kada aktiviranjem ivotne snage i gubi tkom
energije organi zam nastoji da obnovi svoje predanje -
zdravo stanje.
Akutna oboljenja, kao to su poveanje telesne temper-
ature, odsustvo apetita, opta slabost imaju sledee si m-
ptome:
poveanje temperature - ivotna snaga je aktivirana i
radi na izbacivanju patogenog uzronika iz organi zma, to
se ispoljava kroz obilno znojenje;
odsustvo apetita - organizam ekonomi e i votnu sna-
gu na raun prekida gubitka energije na probavu;
opta slabost - ekonomi e se ivotna snaga na raun
prekida gubitka energije na fiziku i drugostepenu funk-
cionalnu aktivnost organizma.
U akutnom stadijumu bolesti ovek potpuno ozdravi
ako ima dovoljne rezerve ivotne snage i ako s njom eko-
nomi e odricanjem od uzimanja hrane, odnosno kada mi ru-
j e. Medi kamentnom leenju, preparatima koji smanjuju
temperaturu i slino, u ovom prirodnom procesu nema me-
sta. Naproti v, oni prekidaju taj proces-, spreavaju i tete
organi zmu. Pravi lekari i nekada i danas radili su sve, da
olakaju taj prirodni proces. Tako je Hipokrat, pre nego to
bolesniku prepie lek, preporuivao da se izbaci, i scedi " iz
organi zma sve to mu j e nepotrebno. Preporuivao j e da se
to radi sve dok se ne uspostave sve funkcije. A boljeg
198
sredstva od gladovanja za postizanje tih ciljeva nema. Za
vreme kritinog perioda bolesti on je obavezno preporui -
vao gladovanje.
Iz lekcija Hipokrata:
Treba to ree poveavati koliinu uobiajene hrane,
poto je neretko korisnije potpuno izbaciti hranu, ako bol e-
snik moe da izdri, dok bolest ne dostigne svoju zrel ost...
ovek nosi lekara u sebi, treba samo znati kako mu
pomoi u njegovom radu. Ako telo nije oieno, to ga vie
bude hranio vie e mu nakoditi. Kada bolesnika preo-
bilno hrane, hrane i njegovu bolest. Zapamti te - sve to je
suvi no suprotno j e prirodi".
Kod svih akutnih oboljenja, propraenih grozni avi m
stanjem, suvim ustima, obl oeni m j ezi kom i gubitkom ape-
tita, ovek mravi i ravnoduan je prema hrani sve dok je
j ezi k ist i vlaan i dok mu normalni oseaj gladi ne kae da
j e bolesti doao kraj. To j e trenutak kada ovek ponovo
moe da uzme hranu. Stoj e bolest tea, tim su priguenije
probavne sposobnosti. To se moe primeniti i u sluaju kada
smo zdravi , ali ne oseamo glad, a, kada smo umorni ,
potiteni, rastrojeni, mi emo jesti iako primeujemo da
nam j el o ne prija.
Gladovanje se preporuuje pri bilo kom akutnom obo-
ljenju sve dok se ne izgube simptomi tog oboljenja. Praksa
je pokazala da tako bie dolazi do ozdravljenja, nego pri
uobiajenom leenju, i bez smrtnih sluajeva. H. Selton u
svojoj praksi primene gladovanja na stotinama pacijenata
(on je primenio gladovanje kod ezdeset hiljada ljudi s
razliitim oboljenjima) navodi: ... nijedan nije umro i nije
i mao ni kakve kompl i kaci j e".
Oboleli od tifusne groznice ozdrave ve posle dve ne-
delje gladovanja, bez komplikacija koje obino nastaju pri
uobiajenom leenju. Boginje se podnose kao akutna slabost,
199
ako se odmah pone s gladovanjem. Osea se slab svrab i vrlo
retko se javljaju gnojne rane. Kod arlaha osip nestaje posle
4-7 dana gladovanja, a groznica prolazi etvrtog dana. Zali-
sci se l ece posle 6-10 dana gladovanja, bez komplikacija.
Kod raznih oblika gripa brzo iezavaju svi simptomi ve
posle tri dana gladovanja i bez smrtnosti. Crveni vetar, groz-
nica, malarija sve te bolesti nestaju posle 34 dana gla-
dovanja, takoe bez komplikacija i recidiva.
Nema nita neobinog u tome, kada oboleli ljudi oz-
drave, iako im je reeno da je medicina nemona da im
pomogne. Do toga dolazi zato to su sredstva koja predlae
medicina esto uzrok smrti. Lekovi za kaalj i sredstva za
ublaavanje bolova, posebno sredstva za l i kvi daci j u" bo-
lova u grudnom kou pri upali plua esto dovode do smrti.
I shrana je takode opasna kod upale plua. Ako se hrane
bolesnici, koji boluju od upale plua ili pleuritisa, dolazi ne
samo do prezasienja toksinima, ve ishrana ometa leenje i
moe prouzrokovati apsces.
Gubitak apetita je jedan od prvih si mptoma akutnog
oboljenja. Kod niza oboljenja: boginja, trbunog tifusa, pne-
umonije, difterije, kol ere- to j e normalno stanje organi zma,
koje mobilise imunitet organizma za borbu s boleu. Gla-
dovanje je pri vremena mera, koja omoguava da se or-
gani zam pri premi , da bi mogao sebi da pomogne u kritinim
situacijama.
Nemoj te misliti da gladovanje treba primenjivati samo
kod teih oboljenja i da se moe uzimati hrana sve dok ima
mogunosti za probavu. Obrnuto, izostavljanje nekol i ko
obroka hrane na poetku bolesti esto je dovoljno za spre-
avanje teeg oboljenja. Ako su funkcionalni poremeaji
neznatni, na ta ukazuju obloen j ezi k, glavobolja, opta
slabost i drugi, isto tako nevani si mptomi ", kratkotrajno
gladovanje je dovoljno da organizam likvidira intoksikaciju
pre nego se razviju tea oboljenja.
200
Ako ovek pri pojavi prvih si mptoma oboljenja primeni
gladovanje i miruje, u veini sluajeva akutna oboljenja
prolaze u blaoj formi i kratko traju. ovek manje osea
tegobe, bolovi su slabiji, temperatura nije visoka, retke su
kompl i kaci j e posle bolesti, manji je gubitak telesne teine,
trajanje oboljenja se skrauje itd., u odnosu na oveka koji
produava da j ede u bol esnom stanju.
Zakl j uak j e samo j edan: im se kod vas j ave si mptomi
akutnog oboljenja: odsustvo apetita i visoka temperatura -
odmah ponite da gladujete i bizo ete se i bez komplikacija
oporavi ti .
ARTRITIS, REUMATI ZAM I PODAGRA
( KOSTOBOLJA)
Boleljivost i oticanje tkiva oko zgl obova su si mptomi
ranog stadijuma artritisa. U zavisnosti od stepena razvoja
upale javljaju se bolovi i nepokretljivost zgl obova. Miii i
tetive postaju napregnutiji i skrauju se. Poto se najee
razvija u hrskavici, koja spaja krajeve kostiju, artritis razara
hrskavice i prouzrokuje deformaciju zgloba.
Artritis predstavlja zavretak patolokog procesa koji se
razvija godi nama. Pre poetka razvoja upale zgl obova kod
oveka se javljaju bolovi u zgl obovi ma, on osea slabost,
mui ga nesanica, ima lo apetit, izraen je poremeaj pro-
bave i drugi si mptomi , koji svedoe o tome da sa orga-
ni zmom neto nije u redu.
Ljudi koje esto mue nejasni bolovi u mi i i ma, u
zgl obovi ma pri kretanju, napadi radikulitisa (ishijasa), ne-
pravilno shvataju si mptome koji ih upozoravaju. Oni ubla-
uju te si mptome lekovima, masaom, toplim kupkama i
produavaju ivot, koji uzrokuje produbljivanje patol okog
procesa.
201
Potiskivanje simptoma ne prua nita za odstranjivanje
uzroka oboljenja i ne spreava razvoj hroni nog stanja sve
do invalidnosti.
Uzrok nastanka artritisa - povlaivanje svojim skl o-
nostima prema ukusnim j el i ma pri ishrani, to zagauj e
organi zam.
Nema sumnje u to, da prvobitno peckanje, koje vodi do
nenormal ne deformacije zglobova, nastaje zbog prisustva u
krvi i vezivnom tkivu stranih materija, koje se nagomi l avaj u
meseci ma i godi nama u oslabljenom organi zmu. rtve artri-
tisa prejedaju se hranom koja sadri krob i eer - hl eb,
krompir, kolai i bombone.
Da bi se potpuno izleio od reumati zma, radikulita
(ishijasa), miinog i infektivnog reumati zma, podagre (ko-
stobolje) i artritisa - bez obzira na to u kom stadijumu se
bolest nalazi, ovek najpre mora da se odrekne navika koje
slabe organi zam i mora da poznaje granice probavne spo-
sobnosti svog organizma i da ih uvaava. Bi l o kakva ne-
normal na navika i bilo kakva normalna, dovedena do pre-
zasienosti, vodi ka bolesti. Eto odakle potie svaka bolest.
Njen kraj je - hronina bolest i pre vremena smrt.
Telu se mora dati mogunost da gladovanjem izbaci
nagomi l anu ljaku, a zatim da promeni hemijski sastav krvi
pomou pravilne ishrane. Ako se to uradi, rezultati e biti
izvanredni.
Nita ne moe bre i temeljitije da oisti organi zam od
gladovanja. Nemamo drugih sredstava na raspolaganju, ko-
ja bi nam tako brzo mogl a promeniti hemijski sastav tela,
posebno njegovih tenosti i sekrecija. Gladovanje ubl aava
bolove kod artritisa sigurnije i bez rizika da emo navui
novu bolest, kao to se to deava pri uzimanju nekod-
ljivih" lekova.
Ozdravljenje (oporavak) kod hroni nog artritisa pod-
razumeva postepeno vraanje iz stanja bolesti u zdravo
202
stanje. Ono obuhvata mnoge faktore: starosno doba, telesnu
teinu, rasprostranjenost bolesti, njen tok, rezerve i votne
energije, karakter postojeih zdravstvenih komplikacija,
vrstu zani manj a (profesiju). Svi ti faktori odreuju stepen i
brzinu mogueg izleenja. Apsolutni mi ni mum eera i
krobne hrane mora biti sadran u dijeti.
Samodi sci pl i na, uporna odlunost da se izleite, bez
obzira na to to ogranienja ponekad mogu biti dosadna i
zamorna, a progres nejasno primetan - neophodni su za
izleenje.
Zapamti te, uvaeni itaoci, koji bolujete od artritisa.
i m ponete gladovati, bolovi e se za nekoliko dana sma-
njiti. Dalje e postepeno nestati otok, poee da se obnav-
ljaju deformisani zglobovi. to je vea deformacija zgl o-
bova, gladovanje je dugotrajnije i bie potrebno vie kura
gladovanja za potpuno izleenje.
Periferni zavreci nervnog sistema uspeno se lece me-
todom gladovanja. Kod obolelih od diskoidnog radikulitisa,
osteohondroze pre svega nestaje bolni sindrom i prestaju da
ih uznemiravaju sekundarni neuritis i.
Tridesetogodinjeg oveka s dijagnozom osteoartroza
karlino-bedrenih zgl obova", hipertonija i gojaznost I V ste-
pena leili su frakcionom metodom gladovanja. Na poetku
prve kure gladovanja on se j edva kretao. Smetali su mu
bolovi i ograniena pokretljivost zglobova, kao i suvina
telesna teina. Postepeno se poboljavao motorni rei m,
tako daj e desetog dana gladovanja pacijent mogao da prede
15 ki l ometara dnevno. Bolovi su nestali. Kao rezultat tri
naredne kure gladovanja bolesnik je smrao 30 ki l ograma i
normal i zovao se arterijski pritisak. Bilo je potrebno j o
nekol i ko kura gladovanja da bi bolesnik na kraju ozdravi o.
Pokretljivost zglobova svela se na normalu.
203
ASTMA
Neki lekari smatraju da su ljudi, koji boluju od astme,
predisponirani za razvoj nervnih oboljenja. Kod njih postoje
j ake psiholoke stege, koje uzrokuju pri marno unutranje
naprezanje. Kao rezultat toga slabi i usporava se rad organa
za disanje i utemeljuje se korenje" za patoloke promene u
pluima. Zato je potrebno u prvom redu dejstvovati na
uzroni ke astme, to se postie gladovanjem.
Hronina astma se dobro leci gl adovanj em. Bol esni ci ,
koji ne mogu da spavaju leei na krevetu, ve samo sedei,
posle nekoliko dana gladovanja (obino 5-7) znatno su se
bolje oseali i mogli su da spavaju u krevetu.
U zavisnosti od teine oboljenja bolesnici su se uspeno
leili kratkim kurama gladovanja po 2, 5, 6 i 7 dana, sred-
njim kurama 15 i 21 dan i dugotrajnim kurama po 23 i 26
dana.
Leenje bronhijalne astme doziranim gladovanjem ko-
risno je kombinovati s disanjem, koje isti ovekove spo-
ljanje manifestacije, ili s disanjem po Butejku, koj i m se
nagomilava ugljenina kiselina u organi zmu.
Primera radi razmotri emo nekoliko sluajeva. Bol es-
nik K., 41 godina, ofer, invalid III kategorije. Podsticaj za
oboljenje bili su konfliktni odnosi na poslu i u kui. Po-
goralo se raspoloenje, postao je sumoran, razdraljiv i
nou j e slabo spavao. J ednom, kada se uzbudi o, osetio j e
guenje. Zadi hao se, hroptao, lice je zakrvavi l o od krvi ,
imao je takav oseaj da e umreti. K. se uplaio, setivi se da
mu je brat u 22. godini ivota umro od bronhijalne astme.
Od toga dana K. je iveo pod strahom. U zdravstvenoj
ustanovi gl adovao je 30 dana. U poetku je imao nekol i ko
napada, u periodu obnavljanja nije bilo napada. Napadi se
nisu ponavljali ni posle otputanja iz bolnice. ovek je
oi veo: uspostavilo se normalno i mirno raspoloenje, nes-
204
talo je straha, izgubila se razdraljivost. I konflikti, koji su
izgledali neprebrodivi, sami od sebe su se rasprili.
Komentar: konfliktni odnosi - to je oi gl edno ispo-
ljavanje psihikih stega, koje se aktiviraju spoljanjom si-
tuacijom. Vremenom se ta stega razdraljivosti transfor-
misala u stegu straha, koji je izazvao zastoj energije u
pl ui ma. Gladovanje je potpuno unitilo tu stegu, to je
kvalitetno promenilo linost K. i normalizovalo fiziologiju
disanja.
J . Nikolajev govori o obolelom mukarcu, koji je sa
svojih 64 godine izgledao skoro kao 80-godinjak - zgren,
pogrbljen, izmuen tekim napadi ma guenja. im se bolest
povlaila, taj mukarac je zadihan i hroptajuei brbljajui
govori o o njoj:
Napada me, prokleta. Naroito u prolee, kada treba
raditi - j er ja sam batovan, a ona kako pone da me gui,
tako pravo na leju i tu se valjam. Ve me vie od deset
godi na mui. Verovatno treba umirati. Ma koliko da su me
leili - nita ne pomae".
Za vreme gladovanja napadi astme javljali su se svako-
dnevno. Otklanjali su ih medi kamenti ma. Od petog dana
gladovanja napadi su proli. Vie nisu primenjivali lekove.
Bolesnika su otpustili u zadovoljavajuem stanju. Posle
godi nu dana, takode, nije imao napade. Taj mukarac pro-
filaktiki u domai m uslovima primenjuje kratkotrajna gla-
dovanja.
K omentar: zgrenost - spoljanje ispoljavanje najjae
psi hol oke stege, koja je savila" fiziko telo pod svoj
energijski oblik. Brbljivost - fenomen ispoljavanja poseb-
nog patol okog oseaja, koji je obraanjem panje na sebe i
saaljenja oduzi mao energiju od ljudi. Gladovanje je snano
razruilo tu psiholoku stegu.
Sledea dva primera iz prakse doktora G. Vojtovia
pokazuju efikasnost lekovitog gladovanja kod ljudi, koji
koriste inhalatore.
205
Dete od est meseci obolelo je od pneumoni j e, a zati m i
od astme. U toku desetogodinjeg leenja pomou medi -
kamentni h sredstava, medu njima i primena inbalatora si m-
pazijametara s direktnim dejstvom i hormona, dovel o je
samo do pogoranja toka oboljenja uz pojavu hroni nog
bronhitisa i gnojne sluzi. Bilo je pokuaja da ga osl obode od
tih lekova razliitim nainima za elienje i narodni m medi -
kamentni m sredstvima: vegetarijanska ishrana, klimatera-
pija, speleoleenje (leenje u rudnicima), sauna, iglotera-
pija, masaa akupunkturnih taaka, disajna gi mnasti ka sa
zadrkom disanja itd. Nisu uspeli da ga osl obode zavisnosti
od lekova i estih komplikacija oboljenja. Sprovedene su
dve kure gladovanja po deset dana na obali mora. Bez obzira
na krajnje zaputen proces u bronhijalnoplunom aparatu
deteta bolest j e nestala.
ena, 53 godi ne, vie od dvadeset godina pati od bron-
hijalne astme. Leenje je prouzrokovalo hormonal nu za-
visnost. Vie puta je dolazila u astmatinom stanju u reani -
maci ono odeljenje bolnice. Predloeno j oj je leenje gl ado-
vanjem. Sedamnaestog dana gladovanja ona je naruila pre-
poruku, i otila na posao u sintetikoj odei. Kao rezultat
toga na koi su j oj se pojavile alergijske ospe, koje su se na
pojedinim mestima pretvarale u mehurie, s hi peremi j om,
ljutenjem koe i svrabom. Posle skidanja sintetike odee,
tokom sledea tri dana gladovanja ospe na koi su pos-
tepeno nestale. Nakon tog sluaja lekovito gl adovanj e j e
uspeno zavreno dvadeset treeg dana. U narednih pola
godine ona j e primenila j o dve kure frakcione varijante
gladovanja i oslobodila se od uzimanja hormonalnih gl uko-
kortikoidnih sredstava. U narednih pet godi na posmatranja
ona je produila da radi kao lekar, hormonal na sredstva ni
j edanput nije koristila i nije se obraala za medi ci nsku
pomo.
206
BEHTEROV A BOL EST
Mnogi ovu bolest svrstavaju u grupu reumatinih obo-
ljenja. U poetku se javlja upala na prljenovima ki me,
zati m se gubi pokretljivost, okotavaju veze i zgl obne kese.
Ki ma postepeno poprima oblik bambusovog tapa".
J . Nikolajevi govori o uspenom leenju te strane
bolesti gladovanjem:
Dolazili su nam pacijenti s hroninim stanjem Beh-
terove bolesti, koji su davno oboleli i na sebi bezuspeno
isprobali sve metode leenja, ukljuujui udarne kure anti-
bi oti ci ma i hormonal ni m preparatima.
Uvek je dolazilo do poboljanja stanja kao rezultat
RDT, a stabilnost tih rezultata zavisila je od narednog dije-
talnog rei ma i naina ivota bolesnika.
Po pravilu, j edna kura gladovanja daje dugotrajno ili
kratkotrajno poboljanje, a potom se bolest obnavlja, a da bi
se postigli stabilni rezultati, treba primeniti nekol i ko kura
gl adovanj a."
To je u prvom redu povezano s tim to organi zam za
vreme tog oboljenja gubi svoje pozicije i sve su mu manje i
manje kompenzaci one mogunosti. Da bi izleenje bilo
potpuno treba preusmeriti kompenzaci oni mehani zam u su-
protnu stranu. Naravno, za to su potrebni vreme i struna
pomo organi zmu.
Primer: bolesnik L. L., radio inenjer, 55 godina, pie:
Prvi simptomi oboljenja kod mene su se javili pre vie
od petnaest godina. U poetku, leei u postelji, poeo sam
da istraujem neugodnosti. Prve dve godi ne stanje mi se
inilo podnoljivim. A zatim se javila sputanost u vratnom
delu ki me (bilo je teko pokrenuti glavu), javili su se bolovi
u krsti ma i leima.
Due vreme lekari su dijagnostikovali spondilozu. I tek
posle dvanaest godina - Behterovu bolest. Redovno su
vreni : masaa, elektroforeze, LFK, primenjivali su se razni
207
farmakoloki preparati (indometacin, butadion, voltaren) i
kure bal neol okog (banjskog) leenja.
Leenje j e bilo skoro bezuspeno. Kratkotrajna pobol j -
anja smenjivala su se sa intenziviranjem bolesti. Pojavila
se nepodnoljivost prema lekovima, naroito na i ndome-
tacin: vrtoglavica, munina, polunesvesno stanje.
U 1980. godini stanje se toliko pogoralo, da za vreme
intenziviranja bolesti nisam mogao da se okrenem u po-
stelji. Kaalj i kihanje izazivali su veoma otre bolove.
Saznao sam daj e u bolnici broj 68 otvoreno specijalno
odeljenje za leenje mnogih oboljenja dozi rani m gl ado-
vanjem i, konkretne, Bebterova bolest.
Primenio sam kure leenja RDT: u 1984. godini - 21
dan, u 1985. godini - 24 dana, u 1986. godini - 20 dana.
Rezultati leenja na svakoj etapi bili su veoma dobri . Posle
prve kure lekar-reumatolog i dalje je nastojao da uzi mam
indometacin. Posle druge kure RDT isti lekar dozvol i o mi j e
da i vi m bez lekova, ukoliko ne bude kompl i kaci j a". Na
sreu, za godinu dana nije se nita pogoralo, to me uverilo
u efikasnost leenja Behterove bolesti gl adovanj em. Uo-
avali su se samo tragovi ili senke" oboljenja: manja po-
kretljivost u krstima i vratnom delu ki me, brzo zamaranj e
miia i vezi vnog tkiva u zgl obovi ma."
Kao to vidite, ak i tako strana bolest moe se leiti
upornom pri menom lekovitog gladovanja, koje unitava
njenu informaciono-energetsku osnovu.
BENI GNE I MA L I GNE NEOPL A ZME (TUMORI )
Aktiviranje nasl ednog aparata i fermentativnog sistema
pri lekovitom gladovanju omoguava da se unite patoloka
tkiva, arita infekcije i tumori. Benigni tumori koe -
papi l omi , ako nisu suvie veliki, mogu se resorbovati tokom
208
prvih deset dana gladovanja. Neki lipomi (masna tki va)
brzo se resorbuju tokom prve kure gladovanja. Drugi , koji
su kapsulirani, mogu se smanjiti, ali se ne mogu resorbovati
ak ni tokom 2-3 kure gladovanja. I stovremeno posle tak-
vog leenja ne uoava se poveanje tih masnih tkiva po
obi mu i koliini. Benigni tumori na dojci i materici prven-
stveno se resorbuju pri drugoj kuri gladovanja, kada gla-
dovanj e traje do druge acidozne krize. I pak cistozne rege-
neracije tih organa mogu se desiti samo pri gladovanju s
uri nom. (Neki lekari kao dopunu gladovanju prepisuju zra-
enje magnetni m topom", koje pomae da se resorbuju
kapsul e. - Prim. Genei.)
Leenje obolelih od raka zahteva uporna i dugotrajna
gladovanja. Veoma mnogo zavisi od stadijuma bolesti i
prethodnog leenja. Ako bolesnik poinje gladovati u ra-
nom stadijumu a pre toga nije operisan niti je zraen, leen
hemi oterapi j om, odnosno nije uzimao lekove za ublaa-
vanje bol ova i narkotike, uspeh je verovatniji. Za to je dobar
frakcioni metod G. Vojtovia, suvo gl adovanj e" i uri nsko
gladovanje. Ako tumor i ne iezne posle gladovanja, nje-
gov dalji rast moe se zaustaviti ili usporiti. Kao dopuna
gladovanju preporuuje se prelazak na novu ishranu. A to
znai - potpuno odricanje od ivotinjskih belanevina -
mesa, ribe, jaja, sira, ml eka, rafiniranih produkata i pro-
dukata s kvascem - eera, hleba s kvascem, masti.
Ako je obi no gladovanje nedovoljno efikasno (kod
malignih neopl azmi ), treba primeniti suvo gladovanje ,
iji je opis dat u prethodnom poglavlju. U pauzama izmeu
gladovanja treba piti veu koliinu soka od cvekl e (litar i
vi e), koji zadrava razvoj tumora.
209
T UMOR U EL UCU S META STA ZOM
Leenje gladovanjem tumora u el ucu, koji je ve me-
tastazirao, daje pozitivan efekat ako se bolesnik potpuno
pridrava preporuka i veruje u svoje izleenje kao u sveti-
nju. Po pravilu, pri takvom oboljenju obraaju se hi rurzi ma,
ali to ne spaava od irenja metastaze. Evo primera leenja
na drugi nain gladovanjem.
Desetog februara 1995. godine kod bolesnika F. u
Ni egorodskom oblasnom dijagnostikom centru pri pre-
gledu eluca otkri venj e izrastaj slian polipu veliine~2-2,5
centimetra s metastazama u okolna tkiva.
Lekari su predloili hitnu operaciju na el ucu i njegovo
potpuno odstranjivanje. Predloio sam da se pristupi leenju
prema metodu G. P. Malahova. Bolesnik F. odl ui o je da
pone leenje.
Predloeno je da se uradi:
1) ienje debel og creva i jetre prema metodama
Semj onove i Mal ahova;
2) gladovanje u trajanju od nedelju dana na uri nu i
protijevoj vodi, svakog drugog dana;
3) ienje debel og creva ukuvanim urinom i j etre u
dane punog meseca;
4) masaa ukuvani m urinom u trajanju 1,5-2 sata;
5) iz ishrane iskljuiti meso, konzerviranu hranu, so,
eer, prei na biljnu hranu i sokove od povra ubranog na
tom lokalitetu;
6) gladovanje na urinu u trajanju od 3 dana u nedelji,
sledea nedelja odmor, Zatim gladovanje nedelju dana, pos-
le dve nedelje odmora gladovanje u trajanju od 17 dana.
Posle dva ciklusa gladovanja tumor se smanjio po visini
do 1 centimetar, ali se rairio do 4 centimetra. Lekari su
odbili da primenjuju terapiju gladovanjem insistirajui na
resekciji eluca.
210
Za sve to vreme F. je pio ukuvani urin deteta od deset
godi na.
Trebal o je i svakodnevno poseivati saunu, a najbolje
2-3 puta nedeljno.
F. j e bio ovek veoma j ake volje. Dopunski uz prepi -
sanu terapiju poeo je da tri umereni m tempom i uspeo je
da tri 15-20 kilometara dnevno za 1 sat. Polivao se hl ad-
nom vodom, svakoga dana se kupao u reci, radio u vrtu,
testerisao drva.
esnaestog septembra F. je pregledan u oblasnoj bolnici
Semako". Tumori nisu otkriveni, a metastaze su nestale.
On se potpuno izleio od holecistitisa, srane mane, hemo-
roida i mnotva drugih manjih oboljenja".
RAK GRL I A MA TERI CE
G. Vojtovi opisuje leenje gladovanjem 43-godinje
ene, koja je bolovala od raka grlia materice I V stadijuma.
Uobiajeno leenje nije dalo efekat. Posle odsl uanog pre-
davanja o lekovitom gladovanju ona je samostalno poela
da primenjuje frakcionu varijantu tog metoda leenja.
Pre gladovanja kod ene su se uoavali bledosivi epi-
dermi sa utom nijansom, a telesna teina bila je ispod
normal e. Ponovljene kure gladovanja postepeno su nor-
mal i zoval e epider_m. U periodu obnove ishrane ena je
dostigla normal nu telesnu teinu. Postepeno j e dolo do
obrnutog razvoja patolokih procesa. Ta ena do danas
povremeno (dva-tri puta godinje) primenjuje dugotrajne
(do 35 dana) kure dozi ranog gladovanja, za vreme kojih
odlazi normal no na posao i osea se veoma dobro. Tel esnu
teinu ne gubi, epiderm na telu ima prirodnu boju. Onkol ozi
smatraju da je moda ranije napravljena greka u cisto-
211
l okom pregledu pri marnog tumora i u skeniranju jetre
(otkrivanje metastaze).
K omentar: radi poveanja efikasnosti gladovanja pot-
rebno je primeniti metod ienja spoljanjih manifestacija.
TUMORI DOJ K E
Specijalisti za lekovito gladovanje redovno posmatraj u,
kako za vreme gladovanja nestaju tumori na dojci, materi ci ,
u trbunoj duplji, na nogama i drugim mestima; neki tumori
su nestajali u vilo kratkom roku, drugi - sporije. Primer:
I mam 40 godina. U aprilu 1994. godine odstranili su
mi levu dojku i zraili me, dijagnoza - rak. Na desnoj dojci
takode zadebljanja.
U januaru 1995. godine kupila sam Vae knjige Leko-
vite sile i ohrabrila se. Poela sam s ienjem organi zma.
Primenjujem urinoterapijir.
Od j anuara do decembra dva puta sam istila creva
diuretikom (ukuvani m urinom), 5 puta j etru (l i munom i
maslinovim uljem). Svakodnevno vebam, ispirani nos, oi ,
ui i pijem urin. Gladovala sam po 1, 3 i 5 dana.
Lako podnosi m gladovanje na urinu, ali vie od 5 dana
ne mogu (ja sam vetar"). U j anuaru sam imala 68 kilo-
grama, posle petodnevnog gladovanja spala sam na 49 kilo-
grama, svi su me ve sahranili. Sada imam 56 ki l ograma.
Hrani m se povrem i kaama s masl om. Kupila sam I V tom,
bavi m se autogeni m vebanjem.
Moji uspesi: stas mi je vitak, telo gi pko, lako, oseam
j aku elju za i votom. I ako hondroza i dalje postoji, nestao
j e perut koji me j e mui o 40 godina. Kosa mi vie ne opada;
resorbovao se mi om - 8 nedelja ispirala sam se ukuvani m
urinom; pri ienju j etre izalo je mnogo glicerinskih ka-
meni a i svakakve gadosti, iako jetru istim bez prethodne
212
pri preme, onkolozi su mi rekli da ne smem da se zagrevam i
naparavam; 4 puta sam istila nos, poinje kao grip i traje
7-10 dana; ove godine nijednom nisam bolovala od gripa, to
mi se j o nije desilo'
1
.
Komentar: ena je poverila najskuplje to ima - zdrav-
lje u tue ruke i rezultat je daj e izgubila i dojku i zdravlje.
Poel a je da razmilja svojom gl avom, da primenjuje prepo-
ruke, zasnovane na konstrukciji, razvoju i funkcionisanju
tela, i zaboravila je na bolest! Neki bi rekli, desilo se udo.
Ne, naprotiv, odgovarajui pristup svom organi zmu doveo
j e do odgovarajuih rezultata.
SA RK OM PL UA
G. Vojtovi govori o leenju frakcionim metodom gla-
dovanja 43-godinje ene, obolele od sarkoma plua I I I
stadijuma. Usled due pri mene hormonal ne terapije i azo-
tiaprina (i munodepresanta) bolesnica je imala vei broj oz-
biljnih komplikacija. Lekovita gladovanja frakcionim me-
todom tokom pet godina omoguila su joj da se izbavi od
svih oboljenja i komplikacija hormonoterapije i da potpuno
obnovi svoje zdravlje. Kod nje su nestali otoci i dlakavost na
licu. Patoloke deformacije u kotano-zgl obnom sistemu
neuporedi vo su poboljane. Bolesnica za vreme gladovanja
nije nijednom pribegla upotrebi medi kamenata, osim mu-
mije.
DI J ABETES
Gladovanje se odavno i uspeno primenj ivalo u borbi
protiv dijabetesa. Lekari na Zapadu, u J apanu i naroito u
Indiji odavno svrstavaju dijabetes u oboljenja, indikativna
na leenje gladovanjem. Pri tome se istie daj e kod veine
213
dijabetiara eer prestajao da se lui s mokraom et-
vrtog-petog dana gladovanja.
Treba istai da se kod dijabetesa (dijabetes mel i tus)
2 0
,
posebno njegovih teih oblika, pokazalo sigurnijim i bez-
opasnijim sprovodenje nekoliko kura gladovanja srednje
duine u trajanju od 7 do 14 dana. Kod gangrenozni h
gnojnih rana na donjim ekstremitetima, uz propratnu znatnu
gojaznost (naroito ako se bolesnik nalazio pod duom
hormonal nom zavisnou) mora se produiti s uzimanjem
lekova i u periodu gladovanja, a doza se moe smanjivati za
5-10 puta.
U J erevanu, na primer, obolele od tekog oblika dija-
betesa, s velikom suvinom telesnom teinom, s gangre-
nozni m gnojnim ranama na nogama uspeno su leili s
nekol i ko kura gladovanja po 11 dana, produavajui pri tom
leenje hormonal ni m preparatima, ali smanjujui njihovu
dozu za 5-10 puta. Lekar G. Sarkisjan sa klinike za endo-
krina oboljenja u J erevanu primenio je dve ili tri kure gl a-
dovanja u trajanju po 10-11 dana sa teko obolelim bo-
lesnicima. Tako je j ednom bolesniku pretila amputacija
noge zbog gangrene stopala. Posle dve kure po 1 1 dana svi
dijabetski si mptomi (eer u mokrai, u krvi i drugi) nagl o
su poboljani, gangrenozna upala je potpuno zaustavljena,
nije bilo potrebe za amputacijom noge, bolesnik je mogao
sl obodno da hoda.
J o bolji rezultati u borbi protiv dijabetesa postiu se
mi nski m gl adovanj em. U procesu gladovanja smanjuje se
sadraj eera u krvi; za vreme obnavljajueg perioda sa-
draj eera u krvi moe se ponovo poveati , ali ne prelazi
normu. Opte stanje bolesnika se poboljava - prolaze sla-
bost, svrab, ed i gubi se poveani apetit.
20 Pri ni edba prevodi oca.
214
EPI L EPSI J A
Epilepsija se uspeno leci gladovanjem. J o 1932. go-
di ne doktor Klemensen, radei u bolnici za nervne i psi hi ke
bolesti u gradu Diaplund (Danska), na osnovu 155 sluajeva
leenja epilepsije gladovanjem ustanovio j e, da se u veini
sluajeva napad bolesti prekida etvrtog-petog dana gla-
dovanja, nezavisno od duine trajanja oboljenja. Pri tom
najbolji efekti uoeni su kod bolesnika koji su patili od
estih napada.
Sposobnost za umni rad se znatno poveava za vreme
gladovanja (jer nema intoksikacije). To je i bio povod da se
gladovanje primeni na ljudima koji pate od sl aboumnosti .
Tako, od sedamnaest bolesnika s ranim stadij umom sla-
boumnosti , s kojima se susreo doktor Hej, pet ljudi se nije
izleilo, a ostali su potpuno izleeni.
GOJ A ZNOST
Posledica raznih odstupanja od normalnih aktivnosti
organi zma je gojaznost. Medu tim odstupanjima gl avno je -
poveano unoenje hrane pri smanjenim energijskim gu-
bicima. Takoe, nedovoljno iskoriavanje sala iz depoa
kao izvora energije i, na kraju, sama individualna kon-
stitucija (.sluzi") doprinose tome. Primer:
,,S nadom sam se uhvatila za Vau knjigu. Poela sam
od ienja creva. Ekskrementa nema. Radim klistire uku-
vani m uri nom, ali crevni trakt ne mogu da isperem. Posle
klistira dolazi do izbacivanja sluzi - crne, tamnoute, po-
nekad smrdljive. (To izlazi stara, ustajala u. - Prim. Ge-
nei.) I zlaze pahuljice razne veliine i boje, grudvice koje
lie na plastelin, ponekad veoma kompaktne, sline kame-
niima. Ponekad izlazi ista voda, a zatim ponovo sluz itd.
215
S proiavajuim klistirima izlazi pena. Gladujem tri nede-
lje. Na fonu gladovanja masi ram telo dva-tri puta dnevno.
Pomae mi da organi zam odravam u formi. Prestalo je
lupanje srca i opta slabost. Lino oseanje dobro. (Ranije
sam gladovala bez urina. Teko.) Poela sam da pijem po 50
grama urina tri puta dnevno. Veoma sam smrala, telo je
gi pko, plastino i mravo. Razmiljam da gladujem j o
nedelju dana. Na j ezi ku esto oseam kiselinu. (To ukazuje
na ienje i leenje j etre. - Prim. Genei.) Suvoa. Nema
ienja za tri nedelje. Beli sloj se smanjio, ali ga j o ima,
kao mal o snega na polju".
Komentar: avaj, za tri nedelje ne mogu potpuno da
oistim ceo organi zam. Treba se odmoriti, pa ponoviti dese-
todnevno-petnaestodnevno gladovanje j ednom u tri meseca
ili pola godine. To treba ponavljati sve dok sve ne dode u
normal u.
Za veinu ljudi sa suvinim kilogramima metod leenja
gladovanjem predvia j edno gladovanje bez ograniavanja
uzimanja vode u trajanju od 25 do 40 dana s naknadnom
dijetetskom ishranom.
Kada je poetna teina 120-200 kilograma i vie, do
prilagoavanja organi zma na ishranu iz unutranjih rezervi
organi zma ne dolazi odmah. To je i razumljivo, j er to ozna-
ava prepobudivanje ivotnog principa sluzi", koji koi
sve bioloke procese. Kod tih ljudi posle 10-15 dana gl a-
dovanja javljaju se muni na, povraanje, aritmija, vrto-
glavica i zaustavlja se gubitak teine. U tim sluajevima
treba primeniti frakcioni metod gladovanja. Prvo gl ado-
vanje traje 10-15 dana, a zatim poinje obnavljanje koje
traje koliko i gladovanje. Drugo gladovanje traje 10-30
dana, i isto toliko obnavljanje. Tree gladovanje itd. - do
10-12 naizmeninih gladovanja i niskokalorina, dehi dri -
rana, ali kvalitetna ishrana, s prekidom od 3 do 4 meseca
posl e et-osam frakcionih kura gladovanja. Duina traja-
216
lija svake kure gladovanja je individualna i varira u za-
visnosti od stanja zdravlja, teine, starosnog doba i drugih
pokazatelja gojaznog oveka. Takav ciklus gladovanja koji
podsea na kl atno" daje mogunost da se telesna teina
smanji na 80-100 kilograma!
Sa smanjenjem teine kod gojaznih ljudi poboljava se
srano-vaskul arna funkcija, normalizuje se arterijski pri -
tisak, nestaju astma i aritmija, obnavlja se funkcija srca.
Kod ena se obnavlja pravilan menstrualni ciklus, a kod
mukaraca - potencija. I , naravno, na bolje se menja ove-
kova linost. Pojavljuju se strpljivost, dobrota, razumevanje
i mnogi drugi duevni kvaliteti.
Tabel a 2. - Pi imena ciklusa gl adovanja slinog
kl atnu" prema J. Nikolajevu
Kura
Tel esna teina kg.
Traj anj e
gl adovanj a
dani
I nterval
odmora
dani
Kura
Pre
gl adovanj a
Posl e
gl adovanj a
Traj anj e
gl adovanj a
dani
I nterval
odmora
dani
1 210 200 15 10
2 200 180 34 25
3 180 165 26 24
4 165 145 30 18
5 145 120 35 22
6 120 105 20 20
7 105 95 15
HIPERTONIJA I HTPOTONTJA
Gladovanje ima j ak uticaj na krvotok. Kada su el udac i
creva prazni u trbunoj duplji nema nikakvih prepreka za
cirkulaciju krvi i njen sastav se poboljava. Pojave zastoja u
217
trbunoj duplji i jetri se otklanjaju. Glad pomae da se
obnove funkcionalna svojstava kapilarnog krvotoka kod
obolelih od hipertonije.
Kod hipertonije glad odjednom deluje na njen glavni
si mptom - krvni pritisak. On se smanjuje ve od prvih dana
gladovanja i ak kod upornih dugotrajnih oboljenja dosti e
normal an nivo posle 10-15 dana gladovanja.
U veini sluajeva pri zavretku gladovanja krvni pri -
tisak opada ispod normal nog nivoa. U procesu obnavlja-,
j ueg perioda on se poveava i normalizuje. Radi odr-
avanja pozitivnog lekovitog efekta preporuuje se redovno
primenjivanje kratkotrajne kure gladovanja - po tri dana
meseno ili sedam-deset dana tokom tri meseca (kvartal no).
H. elton navodi sluaj daj e pacijent smanjio sistoloki
pritisak sa 295 na 115 za tri nedelje gladovanja. Ako se
pritisak za vreme gladovanja smanjivao ispod normal e, pri
izlasku iz gladovanja podizao se do normale. Ako se oboleli
od hipertonije posle gladovanja pridravao dijete sa mal o
bel anevi na i soli, u tim sluajevima nije uoeno poveanj e
krvnog pritiska.
Gladovanje pomae ne samo kod hipertonije nego i kod
hipotonije (snienog krvnog pritiska). Ipak praksa pokazuje
da se kod hipotonika posle manjeg smanjenja pritiska na
poetku gladovanja pritisak u narednom periodu skoro uvek
poveava u odnosu na pritisak pre gladovanja. Norma-
lizujue dejstvo gladovanja dobro je poznato: suvie visok i
suvi e nizak pritisak svode se na normalu j edni m istim
metodom.
Vano je priznati injenicu da visok krvni pritisak pred-
stavlja krajnju kariku u lancu uzroka i posledica narednih
bolesnih stanja organizma za dui period: raznih oblika
psihikih i fizikih prenaprezanja.
J edan od glavnih uzroka oboljenja su: prejedanje, uzi -
manje hrane nou, upotreba kale, aja i nedovoljan odmor.
218
Prekomerna upotreba soli u hrani poveava hipertoniju,
poto zadrava vodu u organizmu.
.1. Nikolajev opisuje leenje gladovanjem 48-godinjeg
bolesnika, koji je bolovao od hipertonije. U poetku taj
ovek se leio kao i ostali. Uzimao je lekove: klofelin,
hemi ton, adelfan i druge koji su imali neznatne efekte.
Krvni pritisak je stalno varirao u granicama 160/110 -
140/90. Pri tom su uoena blaa glavobolja i j ak bol u
oi ma, ak i posle kratkotrajnog itanja.
Posle tri godine javili su se napadi stenokardije, koji su
imali progresivan karakter. Prepisali su mu novo leenje:
nitroglicerin, nitrong, nitromazin, sustak i sindofarm. Le-
kovi su brzo otklanjali bol u srcu, ali su ispoljavali propratne
efekte u vidu jakih glavobolja i poveanog umaranja.
Posle godinu dana hipertonine krize su se pojaale,
pritisak se podizao do 220/170. A zatim je pacijent imao
blai infarkt mi okarda i hospitalizovan j e. U istoriji bolesti
pojavili su se nove dijagnoze: ishemijska bolest srca, blaga
kardioskleroza, ateroskleroza koronarnih arterija, aorte, ce-
rebralnih sudova i astenini sindrom.
U ezdeset osmoj bolnici grada Moskve proao je kuru
lekovitog gladovanja. Sedmog dana osetio j e znatno po-
boljanje. I ezli su srani bolovi i pritisak se normal i zovao.
Posle gladovanja kod bolesnika se poveala radna spo-
sobnost, prestali su bolovi u srcu i oi ma, u glavi se raz-
bistrilo.
HRONI NA OBOL J ENJ A
Dakl e, mi znamo daj e bolest posebno pri vremeno sta-
nje organi zma, za vreme kojeg organizam iz stabilnog zdra-
vog stanja funkcionisanja prelazi u drugo bolesno, njemu
nesvojstveno stanje. Organi zam izbaen iz ravnotee ula-
e napore (znai troi ivotnu snagu i energiju) da bi se
219
vratio u poetno stanje. Ako nema dovoljno i votne snage
za potpuno vraanje funkcija organizma u preanje sta-
bilno stanje, organizam stabilizuje svoj rad u nekom medu-
stanju izmeu bolesti i zdravlja. To medustanj e" naziva se
usporeni m" ili hroni ni m" oboljenjem.
I l roni no stanje karakterie se time to patogeni uz-
ronik, koji je ostao u organizmu, tei da se uvrsti i razvije
u njemu, a organi zam, sa svoje strane, tei da se vrati u
poetno - zdravo stanje. Kako u prvom, tako i u drugom
sluaju organizam mora da troi ivotnu snagu da bi se
prilagodio za mi r na granici rata". To dovodi do toga, da se
ukljuuju neki kompenzacioni mehanizmi i organi zam hro-
nino obolelog oveka produava da ivi u vie-manje sno-
ljivom stanju sve dok ima ivotne snage da ih podrava.
im organi zam nije u mogunosti da opsluuje kompen-
zaci one mehani zme, koje zadravaju bolest, dolazi do no-
vog intenziviranja bolesti i ona sebi osvaja dopunski i -
votni prostor". Organi zam se, sa svoje strane, bori sa stva-
ranjem novih kompenzacionih mehani zama, usmeravajui
za njihovo opsluivanje j o veu koliinu ivotne snage.
Rezultat preraspodele ivotne snage j este da organi zam
iskljuuje" niz drugostepenih biolokih funkcija da bi pre-
iveo. U prvom redu iskljuuje se funkcija koja najvie
rasipa energiju - polna: smanjuje se opti tonus organi zma,
dolazi do razvoja prevremene starosti i propratnih obo-
ljenja, naglo se skrauje ivotni vek.
Polazei od navedenog, rad na obnavljanju i izleenju
organi zma mora da tee po etapama. Na raun sredstava
koja tede energiju i primenjenih metoda, prvo poinje da se
obnavlja ivotna snaga, koja e prestrojavati organi zam s
j ednog na drugi kompenzaci oni nivo, sve do poslednjeg -
pravog zdravlja. Prelazak s j ednog na drugi nivo odlikuje se
akutnim stanjima - intenziviranjem odreenih hroninih
oboljenja, koja na kraju krajeva nestaju. Svaki ovek se
220
moe potpuno osloboditi od bilo kojeg hroni nog oboljenja,
tek kada proe kroz itav niz intenziviranja te bolesti.
Posle svakog slinog intenziviranja vraa se ranije iz-
gubljena funkcija. U poetku se vraa bodrost, zatim nestaju
si mptomi prevremenog starenja i posle toga se obnavlja
pol na funkcija.
A sada porazgovarajmo o tome, kako nam glad pomae
u borbi protiv hroninih oboljenja.
Kod bilo kojeg hroni no obolelog oveka dolazi do
povezivanja hroninih oboljenja raznog profila. Pri mena
j ednog metoda lekovitog gladovanja omoguava trajno izle-
enje od itavog kompleksa hroninih oboljenja. Do toga
dolazi zato to gladovanje u prvom redu kvalitetno i ko-
liinski obnavlja funkcije najvanijeg ovejeg sistema -
i munogenetskog aparata, j aa barijere elija, organe i sis-
teme, obnavlja depo krvi (mikrocirkulacijski krvotok), i to
nije nita manje vano, obezbeuje dugotrajno lekovi-
to-profilaktino dejstvo na organizam. ovek se podvrgava
kapi tal nom remontu". Ako j e dubi na" dejstva gladovanja
unitila korenj e" bolesti u ovekovi m spoljanjim mani -
festacijama, tada neka oboljenja naputaju ranije i sasvim
oveji organizam. Ako je dubina mala, oboljenja se mogu
vremenom vratiti zbog izopaenog naina ivota. Sve zavisi
od zaputenosti procesa, ali j o vie od upornosti pacijenta
da posti gne trajni lekoviti efekat. Obavezan uslov takve
upornosti j este ponavljanje profilaktinih kura gladovanja
j ednom godinje, a po potrebi i serije gladovanja (frak-
ciono) tokom nekoliko godina uzastopce do konanog iz-
leenja. I ma mnogo istinitih primera da su bolesnici osueni
na smrt, ponavljajui uporno kure gladovanja, posle neko-
liko godina praktino ozdravili.
Hronino oboljenje smanjuje pre svega asimilaciju ug-
ljen-dioksida od strane elija. Uobiajeno leenje ne nor-
malizuje tog gl avnog pokazatelja. Na kraju krajeva, kod
221
oveka se iscrpljuju kompenzaciono-prilagoavajui meha-
nizmi kako pri uobiajenim metodama leenja, tako i bez
njih.
Sami po sebi simptomi ili kompl eks si mptoma (sin-
dromi ) hroninih oboljenja u veem ili manjem stepenu
obezbeduju relativnu kompenzaci j u patogenog procesa. Na
primer, temperaturna reakcija organi zma aktivira imunitet
(zatitnu reakciju organi zma) na patogene mi krobe i vi ruse.
Bolni sindrom pojaava anestetiki efekat u organi zmu,
aktivira takozvane opijatne receptore, koji lue unutranje
narkoti ke materije, i tako dalje.
Bl agovremena pri mena gladovanja obezbeduj e obnav-
ljanje procesa asimilacije ugljen-dioksida od strane elija.
Najvanija osobina gladovanja kod hroninih oboljenja
j este brzo izbacivanje otpadaka, brzo oslobaanje orga-
ni zma od nagomilanih toksina - uzroka oboljenja, a dalji
pravilan nain i vota pomoi e da se energija i zdravl j e
povrate.
Pogreno je smatrati da j edno gladovanje, ak i dugo-
trajno, moe potpuno da oisti organi zam od nagomi l ane
ljake. Toksini, koji su se godi nama nagomilavali u orga-
ni zmu, ne mogu se odstraniti odjednom, za nekol i ko dana ili
nedelja. Kod oboljenja, kao to si r artritis, velike upal e i
tumori , potrebno je primeniti tri i vie kura gladovanja radi
postizanja uoljivih poboljanja u svakom sluaju.
Kod upale respiratornih puteva, probavnog trakta i
mokrano-pol ni h kanala, a takoe i drugih organa koji
imaju sluzokou, j edno dvadesetodnevno-tri desetodnevno
gladovanje dovoljno j e za potpuno izleenje. Tako se upala
uha, konjunktivitisi, gastritisi, kolitisi i zapl et creva - lece
kurom dugotrajnog gladovanja. Samo u relativno mal om
broju sluajeva .potrebene su dve kure. Grozni ca prouzro-
kovana senom (Cassia senna) i astma takoe se lece u pro-
cesu gladovanja.
222
Rezultati gladovanja kod vie hiljada sluajeva tokom
vie od 130 godina pokazala su da, kada se za vreme gla-
dovanja otkloni gl avno optereenje rada" probavni h or-
gana, sva osl oboena ivotna energija organi zma usmerava
se na ienje organi zma od nagomilanih toksina. i m se
osl obodi toksi nog tereta organi zam moe, pomou vlastite
i votne snage, sam sebi da vrati snagu, zdravlje i energiju.
Mal i gna anemija brzo se leci za vreme dvonedel j nog
gladovanja. Za to vreme poveava se broj crvenih krvnih
zrnaca priblino za pet stotina hiljada puta. U svi m tim
sluajevima sve vreme je prisutna autointoksikacija iz de-
bel og creva, koja zagauje krv i pogorava rad organa za
stvaranje krvi. Slino septiko zagaenje, oi gl edno postoji
i kod oboljenja od raka, to takoe uzrokuje anemiju.
Dijabetiari mogu bez opasnosti i uspeno da gladuju,
naroi to gojazni ljudi. Ali ako su due vremena primali in-
sulin, treba da gladuju pod kontrolom specijaliste. Veliku
kori st gladovanjem mogu imati ljudi koji pate od hroni nog
nefritisa. U tim i slinim sluajevima oboljenja vanije od
gladovanja je - prelazak na pravilan naina ivota. Te bo-
lesne ljude treba nauiti kako i ta da j edu, primorati ih da
rade na otklanjanju svojih poronih navika u ishrani. Oni
mogu da povrate dobro zdravlje ako raskrste sa svim na-
vi kama koje ih iscrpljuju i ako se budu pridravali zakona
pravi l ne ishrane.
Za vreme obnavljanja i kasnije ishrane hronini bo-
lesnici treba da upamte sledee. Bal ansi rana ishrana", koja
ukljuuje istovremeno uzi manj e mlenih i mesnih produkta,
najvie zasienih bel anevi nama-al ergeni ma, posebno zao-
trava antagonizam izmeu belanevina. Probavili si stem,
pri takvoj ishrani, nije u stanju da na pravi nain odreaguje i
epa sve belanevinaste strukture do primarnih ami noki -
selina, koje asimiluju oveje elije. Radi oi muni m meto-
dom je dokazano, da pri takvoj ishrani kroz el udano-crev-
223
ni trakt u krvotok dospevaju molekuli belanevina, koje
tkiva ne mogu da asimiluju sve dok ne dode do alergijskih
reakcija antigen-antitelo.
Na tu reakciju organizam troi mnogo energije. Ener-
gija se troi i na otklanjanje posledica te reakcije. ak i za
zdrave ljude takva ishrana je teka. Kod hroninih bolesnika
pri tom se komplikuju alergijske reakcije s naknadni m veo-
ma snanim razarajuim dejstvom na zidove krvnih sudova.
Zato se oni moraju pridravati odvojene ishrane s preo-
vladavanjem prirodne i svee hrane. O ovoj ishrani ranije je
bilo rei.
KAMEN U UI I BUBREZI MA ( HOLELI TI JAZA I
UROLITIJAZA)
Psihika nestabilnost, nepravilna ishrana, velike kol i -
ine hrane koja sadri ugljene hidrate i zanemari vanj e fi-
zikih vebi glavni su uzroci koji izazivaju nadraaje u
el udano-crevnom traktu i jetri i koji podstiu stvaranje
kamenja. Ne postoje ljudi koji od roenja do kraja ivota
imaju kamenje u unoj kesi, ako imaju pravilne i votne
navike. Po pravilu, bolesnici pate od otrih bolova i kod njih
se u mokrai javljaju u, krv i gnoj.
Postoji samo j edan put za ozdravljenje. On podrazu-
meva da se odstrane svi uzroci bolesti i da se obnovi j etra,
posl e ega e normalni sastav ui i uzimani urin razdrobiti
kamenj e. Gl ad je prvi korak na tom putu.
Svakoga dana za vreme gladovanja klistirom se odstra-
njuju ekskrementne mase i izluuje se voda, obojena utom
bojom ui. Takav snaan efekat izbacivanja ui pomou
gladovanja ostvaruje se zbog prodiranja nezasienih masnih
kiselina u eludac. Rezultat toga je da se za vreme gl ado-
vanja od ui najbolje rastereuju uni kanali i una kesa,
224
to esto podstie izbacivanje sitnih unih kameni a i
peska kroz creva.
Kod oboljenja od holelitijaze za vreme gladovanja pre-
poruuje se svakoga dana po j edan sat odleati na desnom
boku s termoforom ispod boka. Ta dopunska terapija obez-
beuje maksi mal no optereenje une kese po principu tu-
baa. Radi resorpcije unog i bubrenog kamenja prepo-
ruuje se dva-tri puta dnevno piti po 50-100 grama vlastitog
urina.
Gladovanje omoguava da se odstrane energetske stege
u jetri i bubrezi ma, koje prouzrokuju stvaranje kamenja. Eto
zato se posle ponovljenih kura gladovanja ne uoava po-
novno stvaranje unog kamenja i upala guterae, koja se,
po pravilu, kombinuje s upal om une kese i holelitijazom.
Gladovanje omoguava da se otkloni upala u bubre-
zi ma, mokranoj beici, jetri i unoj kesi. Gnoj se od-
stranjuje, a tkivo zarasta. Ako u tim organima postoji ka-
menj e koje izaziva bol, posl e nekoliko dana nastupa olak-
anje. U mnogi m sluajevima dolazi do obrnute resorpcije i
drobljenja kamenja. Taj proces se pri gladovanju znatno
pojaava pri menom urinoterapije. Kod zaputenih sluajeva
potrebno je 20-30 dana gladovanja sa tavljenjem obl oga od
vunene tkani ne, natopljene u urinu, na krsta do potpunog
izleenja. Kod upornih sluajeva treba ponoviti gladovanje i
pridravati se dijete koja drobi kamenje". (Vie o tome u
mojoj knjizi Udbenik za ienje. - Prim. Genee.)
Posle gladovanja treba se pravilno hraniti i pridravati
dijete (stoj e ve opisano).
Ljudi, koji se obraaju povodom raznih oboljenja, 8. ili
10. dana gladovanja esto uoavaju greve u jetri. Oni
nikada nisu sumnjali da imaju kamenje u unoj kesi i
bubrezi ma. Ako se grevi periodino ponavljaju, u inter-
val i ma izmeu njih ne treba primenjivati nikakvo leenje,
ve samo strogu dijetu: svee isceene sokove, odvare od
225
trava, voe, salate i kuvano povre bez kroba (kupus,
argarepu, cveklu).
G. Vojtovi navodi kako se 46-godinji mukarac po-
mou gladovanja oslobodio velikog kamena iz bubrene
karlice. Tom oveku lekari su predloili operaciju. Ali poto
je bio teak vie od 140 kilograma, bolovao od hipertonije,
osteohondroze i ukljeva ' na stopalima, preporuili su mu
gladovanje radi uspenijeg operativnog zahvata. Tokom
j edne kal endarske godine on je primenio tri kure gladovanja
po 20-25 dana. Dve poslednje kure primenio j e samostal no
u domai m uslovima. Rezultat toga je daj e ogromni kamen
poeo da se razara i da izlazi kroz mokrane kanal e. Tel esna
teina mu se normalizovala, nestalo je hipertonije i uk-
ljeva'
1
na stopalima.
K omentar: znate li zato se stvara kamenj e? Vei na od
nas j ede istu hranu, a samo pojedinci imaju kamen u bub-
rezima. Da bi se kamen stvorio i poeo da raste potrebno je
arite energetske stege, koje se stvara kao rezultat j aki h
emocija (psihikih stega). U oblast energetskog zastoja dos-
pevaju materijalne estice, koje se u njemu di e slino
el ezni m opiljcima u magnetnom polju. Gladovanje je od-
stranilo energijski zastoj. A poto se u urinu stalno nalaze
materije i uslovi za rastvaranje kamenja, to kamenje se drobi
uprkos tvrdnjama lekara.
K ONA OBOL J ENJ A
Doktor H. Selton iznosi na hiljade sluajeva izleenja
koni h oboljenja gladovanjem. Tako j eza leenje mitesera i
drugih prostijih konih oboljenja potrebno dve nedelje gl a-
dovanja, .ak i manje. Teka kona oboljenja u vidu ekcema
zahtevaju dugotrajnije gladovanje - do ti ietiri nedelje.
Poboljanje pri gladovanju svodi se na otklanjanje otoka,
odumrl e krljuti, gnojnih rana (ireva), upala itd. On navodi
sledei primer:
Ve peti mesec pijem mokrau, 2 puta sam gladovala
na urinu - 5 i 7 dana. Oseala sam se veoma dobro. Samo mi
je nou j ako lupalo srce. (Aritmija je esto prisutna u sta-
dijumu narastajue acidoze. To je posledica intoksikacije
organi zma. - Prim. Genei.) Za vreme gladovanja odl i no
sam izgledala, kao nikada ranije. Na licu je bilo manje
mitesera, oni me mue od 12. godine. Ranice su poele bre
da zarastaju. (To je posledica podizanja imuniteta usled
gladovanja. - Prim. Genei.) Pre mesec dana svi moji poz-
nanici bolovali su od gripa. Bolovali su dugo, teko i posl e
su mnogo kalj ali. Razbolela sam se u 7 sati uvee. I mala
sam groznicu. Preko noi sam popila au mokrae. Ujutro
j e sve bilo normal no.
Proitala sam Va I tom u leto 1994. godine. istila sam
creva. Posle nekoliko dana poelo je da izlazi veoma mnogo
sluzi (filma). J ednom sam se ak i uplaila od onoga stoj e iz
mene izalo. Izala je dugaka (oko 60-70 centimetara)
arapa od sluzi, vrsta kao polietilen. I zlazilo je mnogo
ekskrementnog kamenja. (Dolo je do otkidanja patolokih
naslaga, koje su se razrasle na zidovima creva. - Prim.
Genei.)
istila sam jetru 5 puta. I zalo je oko stotinu manjih i
sasvi m malih kamenia. J edan je bio veliine, 1,5 x 2,3
centimetra, poluprozraan, utozelen. Kada sam poela da
pijem mokrau i da j edem mnogo salate na biljnom ulju,
osetila sam da se jetra ponovo isti. Ona je nou j ako
pulzirala. I zalo je nekoliko malih kameni a."
Komentar: urin i strukturirana tenost iz povra odlino
razredu ju u, razaraju kompaktne konkremente u uni m
kanal i ma, to dopunski isti jetru.
227
226
EKCEM I PSORIJAZA
Veina konih oboljenja nastaje kao rezultat preoptere-
enja organizma toksinima i ljakom. Deo oboljenja nastaje
usled uzimanja lekova koji sadre arsenik, ivu, j od, ka-
lijum itd. Neki oblici konih nadraaja rezultat su vak-
cinacija, unoenja seruma i drugih lekova u organi zam. U
svim sluajevima leenje se zasniva na odstranjivanju uz-
roka, a to ne moe uraditi ni j edna mast.
Kod svih konih ospi, ak i kod najteih oblika ekcema,
preporuuju se esta kupanja u toploj vodi, a j o bolje je
mazati kou urinom. U mnogim sluajevima istoa je sve
to je potrebno da bi ovek mogao da ozdravi. Nekol i ko
kupki ili mazanja tela ukuvanim urinom i kono oboljenje
odumi re.
Kod svih konih ospi glavna panja poklanja se dijeti.
Skoro uvek se ispostavlja da se ovek prejeda. Viak kroba
i eera u hrani donosi mnogo tete. U veini sluajeva
hrana se uzima u kombinaciji koja je najnepovoljnija za
probavu: tako se susreu navike da se u j ednom obroku j ede
hrana bogata krobom i belanevinama. To je esto do-
voljno da izazove poremeaj probave i upalu koe.
.1. Nikolajev govori o leenju osamnaestogodinje de-
vojke od konog oboljenja (tamnocrveni, nabubreli gnojni
irevi i kraste pokrivali su lice i ruke). Devojku su ranije
leili medi kamenti ma, koji su joj u poetku pomogl i , a
zatim se njeno stanje pogoralo.
Kao rezultat desetodnevnog-dvanaestodnevnog gl ado-
vanja bolest je poela da se gubi :'zasui l e su se upale a
kraste su poel e da se iste. Meuti m, potpuno izleenje
postignuto je tek posle ponovljene kure gladovanja.
Kona oboljenja zahtevaju kompletno ienje orga-
nizma, a to se ne moe postii j edni m prekinutim gl ado-
vanjem. Radi toga je potrebno uraditi dva ili tri gladovanja u
228
trajanju od 20 do 30 dana tokom j edne ili dve godi ne. U
svakom sluaju vaa upornost bie nagraena povratkom
zdravlja.
K omentar: histerinost u datom primeru ukazuje na
snanu psiholoku stegu posebnog oblika, koja je izazvala
zagaenj e koe lica. Gladovanje je izbrisalo tu stegu, ali ne
u prvom pokuaju.
MUL TI PL A SK L EROZA
Re skl eroza" oznaava ogrubelost ili stvrdnjavanje.
Ona je vezana za stvrdnjavanje odreenog dela tela usled
upale. U nervnom sistemu skleroza znai - prekomerni i
nekontrolisani rast vezi vnog tkiva. Multiplaskleroza karak-
terie se stvrdnjavanjem, koje napada pojedine delove -
oblasti, rasejanim u mozgu ili kotanoj sri. Ti stvrdnuti
delovi mogu biti veliine od glave iode do zrna graka.
Glavni si mptomi : slabost, jaki nagli pokreti, poremeaj
koordinacije udova, psihiko rastrojstvo s odgovarajuim
halucinacijama, neprestano prianje i pomeranj e" oiju,
nagli trzaji tela.
Multiplaskleroza uspeno se leci gladovanjem, ak i u
zaputeni m sluajevima. Zato je potrebno primeniti neko-
liko kura gladovanja po 15-25 i vie dana. Evo opte slike
gladovanja koja se moe primeniti za sklerozu. Prvo gl ado-
vanje daje primetno poboljanje opteg stanja obolelih, po-
boljava se kontrola i upotreba udova, bolesnici koji su
vezani za postelju esto ustaju i mogu se kretati. To po-
boljanje i ak dalji progres imaju svoje mesto samo pri
briljivo razraenoj dijeti (vidite odgovarajue poglavlje
ishrane pri izlasku iz gladovanja), redovnim odgovarajuim
vebama i sunani m kupkama u periodu posle gladovanja.
Tako se sprovode tri ili vie kura gladovanja.
229
Umesto vebi rade se laki pokreti, koji zahtevaju pove-
anje lakoe i vetinu. I shrana se sastoji od voa i povra s
veoma ograni enom koliinom masti, eera, belanevina i
kroba. Bolje je davati bolesniku belanevine biljnog po-
rekla - orasi i seme suncokreta. Primer:
I mam 60 godina. Nabavila sam Vaa 4 toma. Za etiri
meseca gladovala sam na urinu i sveoj vodi 3 puta po 3
dana: iezli su bolovi u zgl obovi ma, smanjio se pritisak, ne
bole me bubrezi, smrala sam 15 kilograma, oseam se
dobro. (Tako veliki gubitak kilograma moe se objasniti
j edi rio tim, da se organizam oslobodio ne samo suvi ne,
nego i bolesne mase tela. - Prim. Genei.)
Moj mu ima 70 godina, pocrveneo mil je veliki prst na
nozi. U bolnici su mu dali injekcije i masti, ali mu je za
nedelju dana oteklo itavo stopalo. Nagovorila sam ga da
pije mokrau i on je pristao. Tri dana gladovanja i mokraa.
Noga je sve vreme bila u mokrai . etvrtog dana smo
odvezali nogu. Otok je spao, a sa njim i svi vorii oko
mal og i velikog prsta. Noga se podmladila. Ni smo mogli da
se naudi mo".
Komentar: ta znai crvenilo? Da na tom mestu postoji
upala, pa prema tome i truljenje. Glad i kiselinska svojstva
uri nasvel i su pH tog dela tela na normalnu. To je patoloki
proces liilo njegovog korenja" i sve je dolo u prvobi tno
stanje.
NARKOMANI JA I ALKOHOLI ZAM
Gladovanje pomae oveku da se izbavi od al kohol ne i
narkotine zavisnosti. I spostavlja se da za vreme gladovanja
nema apstinentnog si ndroma, vezanog za ukidanje narko-
tika. Evo sluaja iz prakse G. Vojtovia:
230
Narkoman B., 42 godi ne, iz Kijeva, priao je autoru,
svom lekaru, da se posle prve kure RDT pojavio u drutvu
narkomana, prosedevi tamo celo vee bez narkotika, i
sami m tim je izbezumio drugove" oko sebe. Posle toga
njegov primer je sledio S., 34 godi ne, koji je bolovao od iste
bolesti. Svaki od njih moe samostalno primeniti slian
frakcioni metod lekovitog gladovanja. Samo pri tome treba
znati , daj e kod njih najtei period - prvi dan gladovanja. U
stvari, kada se ovek izbavi od te bolesti, sedeti pored
narkomana koji uzimaju narkotike, strogo se zabranjuje".
Prema tome, ne pribegavajui dugotrajnom medi ka-
mentnom leenju, ponekad bez rezultata, bolesnik se moe
izbaviti od svoje strane bolesti. J er te bolesti prouzrokuju
neurozu i psihozu, tj. socijalnu degradaciju. Leenje gl ado-
vanjem pomae alkoholiaru i narkomanu da postanu soci-
jalno uvaeni ljudi.
NEFRI TI S
Nefritis je hronino oboljenje upale bubrega. Bi zo se
lei gladovanjem, pravilnom ishranom i pridravanjem fizi-
ol okog reima ivota. Te j ednostavne promene u ivotu
treba izvriti pre nego to bolest bubrega dospe u nepo-
vratno stanje.
U tim sluajevima bolje je primenjivati urinsko gla-
dovanje - ono direktno deluje na bubrege. Trajanje gladovanja
moe biti od dve do tri nedelje. Za vreme gladovanja stanje
bubrega se brzo poboljava. Simptomi trovanja mokraom:
glavobolja, vrtoglavica, esto i obilno mokrenje, znojenje
-nestaju ve prve noi. Mokraa postaje normalna po boji i
mirisu, i sve ukazuje na obnavljanje normalnog luenja.
Obnavljanje bubrega, do kojeg dolazi posle gladovanja,
bie sigurnije, potpunije i bre ako se umereno hrani te
231
svei m voem, sveim i dinstanim povrem. Ne upotreb-
ljavajte: krobne produkte (krompir, peciva), koncentri sane
eere (bombone, poslastice, halvu, sirupe), koncentri sane
bel anevi ne (sir, jaja, meso, ribu, buljone), koncentri sane
masti (sve vrste masti - ulja, bez izuzetka). Luk, enjak,
sosove, goricu (sent), rotkvice, kres (Lepidium sati vum) i
druge namirnice koje sadre ulje od slaice (gorice) i koje
nadrauju bubrege, treba iskljuiti iz ishrane. Al kohol ni
napici, aj, kafa, kakao i okolada tetni su za oveka koji
ima obolele bubrege. Prekomemo uzimanje vode takoe j e
tetno. Poslednji obrok hrane treba da bude najkasnije do 16
sati. Ujutro je poeljno piti po 100 grama vlastitog urina.
NEPLODNOST
Gladovanje j e pomogl o mnogi m enama da ostanu
trudne posle mnogo godina neplodnosti. Mnoge od njih
priale su o poremeajima menstrualnog ciklusa, obilnim
menstruacijama, j aki m grevima, koji su ih svakoga meseca
smetali u postelju, velikim ugrucima krvi, osetljivosti i
bol ovi ma u grudima i drugim si mptomi ma koji ukazuju na
poremeaj endokrine ravnotee, upale jajnika ili materice i
nervne poremeaje. Druge su se alile na upalu sl uzokoe
materice s veim ili manjim luenjima iz vagi ne. Te neno-
rmalne vaginalne izluevine i sama sredina inaktivirali su
spermatozoi de i nije dolazilo do zaea.
Takvi sluajevi se veoma lako lece i mogunosti da
ena zanese potpuno se obnavljaju pri fizikom, umnom i
fiziolokom odmoru - gladovanju. Umesno je istaci da
nema pobaaja i dolazi do normalne trudnoe kada pomou
gladovanja i pravilne ishrane doe do detoksikncije or-
gani zma.
232
Apsolutna sterilnost retko se sree ne samo kod muka-
raca nego i kod ena, i u tim sluajevima gladovanje ne
pomae.
NESPECIFINI INFEKTIVNI POLIARTRITIS
Ljudi koji boluju od ove bolesti, stalno su neraspoloeni
i uznemi reni , na licu im se vide tuga i nesanica - peat
patnji, na elom spoljanjem izgledu - oajanje i bezi-
zlaznost. Takvi ljudi skoro uvek izbegavaju drutvo, a pone-
kad im se javljaju misli o samoubi stvu. Sve to ukazuje na
prisustvo snane psiholoke stege, koja j e naruila nor-
mal nu cirkulaciju materija u organi zmu.
Gladovanje dobro pomae ak i invalidima 11 i 111 gru-
pe, koji ne mogu sami sebe da opsluuju.
Trajanje gladovanja od 18 do 25 dana. Uobiajeno po-
boljanje uoava se na drugom i treem stadijumu gla-
dovanja. Ublaavaju se bolovi u zgl obovi ma, poveava se
njihova pokretljivost i splanjavaju otoci. I stovremeno kod
bolesnika se poboljava i psihiko stanje, iezavaju teke
misli vezane za bolest, normalizuje se san.
.1. Nikolajev opisuje tok leenja 26-godinje bolesnice,
koja je patila od nespecifinog infektivnog poliartritisa s
deformacijama. Pre gladovanja bolesnica se alila na stalne
i probadajue bolove u zgl obovi ma - glenjevima ruku, na
taktovi ma, kolenima i na golenino-stopalnim zgl obovi ma,
na razdraljivost i nesanicu, na iznemoglost i ogranienu
pokretljivost deformisanih zglobova.
Bolest je trajala vie od tri godine. Pacijentkinja je
probala vie puta kure medi kamentnog leenja u stacio-
nari ma, ali tripet dana posle injekcija bolovi u zgl obovi ma
su se javljali s j o veim intenzitetom.
233
Pre gladovanja bolesnica je imala smanjenu telesnu
teinu. Evo kako je kod nje teklo gladovanje:
prvi c/an gladovanja: ali se na bolove u zgl obovi ma,
promenljivo raspoloenje, razdraenost i nesanica itave
noi.
etvrti dan gladovanja: bolovi u zgl obovi ma su se
smanjili, izgubila je 2,5 kilograma, vei deo vremena pro-
vodi u postelji, razdraljiva je i ima slab san.
deseti dan gladovanja: bolovi su se znatno smanjili, sa
zadovol j stvom seta bez iije pomoi . Raspoloenje se po-
boljalo, uestvuje u radnoj terapiji; nou spava 6-7 sati.
dvadeset peti dan (poslednji): izgubila je 9 ki l ograma.
Raspoloenje stabilno, poboljala se pokretljivost zgl obova,
bolovi su nestali; bolesnica eta, skoro da ne hramlje, ima
dobar san.
Otputena je s klinike i poela je da radi.
Poboljanje stanja obolelih od nespecifinog infektiv-
nog poliartritisa s deformacijama uslovljeno je normal i -
zacijom ovekovih spoljanjih manifestacija. To, sa svoje
strane, normalizuje proces razmene materija u organi zmu.
Pravilna ishrana slabi i otklanja moguu alergiju. Veliki
znaaj ima i to io se pri gladovanju organizam oslobaa ta-
loga soli i druge ljake, nastale u procesu razmene materija.
Mnogo je sloenija situacija kod reumatskog poliar-
tritisa. Tu je izraena infekcija streptokokama, koja isto-
vremeno unitava i zgl obove i srane zaliske. I zvor infek-
cije gnezdi se u krajnicima ili u drugim aritima. U ti m
sluajevima dobro dode mi nsko gladovanje.
Velika efikasnost leenja urinskim gl adovanj em uo-
ena je kod metabol i nog poliartritisa, koji se ispoljava u
taloenju mokranokiselih soli (razliiti ukljevi i ,,ma-
muze" na povrini zgl obova). Do brzog poboljanja dolazi
ako se na deformisana mesta stavljaju obloge sa starim
urinom.
234
OBOL J ENJ A ENDOK RI NI H L EZDA
Za vreme gladovanja stimuliu se i normalizuju fun-
kcije hipotalamo-hipofiznog i nadbubrenog sistema. Do-
zi rano gladovanje ima regulaciono dejstvo i javlja se kao
blai stres, koji stimulie rad endokrinih lezda (lezda sa
unutranjim luenjem). Zato se gladovanjem lece razni ob-
lici oboljenja endokrinih lezda. U mnogi m sluajevima
hipertrofnani oblici guavosti resorbuju se bez operativnih
zahvata. Tiljden istie da se Bazedova bolest I ako leci
gl adovanj em. A cistozna guavost i Adi sonova bolest lece
se mnogo tee.
G. Vojtovi opisuje, kako je 46-godinja ena koja je
bolovala od tireotoksine guavosti III stepena, hroni nog
holecistitisa, gastritisa, kolitisa, poremeaja ritma (napadi
promenljive aritmije), neuroze itd., s relativno mal om tele-
snom tei nom od 52 kilograma, primenila tri kure frak-
ci onog gladovanja. Svi simptomi oboljenja su nestali.
OBOL J ENJ A K RVI
Krv se pri gladovanju isti od svega nepotrebnog, od-
nosno sve se dovodi u harmoniju, izmeu ostalog i faktori
zgrunjavanja. Gladovanjem se mnogo bolje isti krv nego
hemodi j al i zom ili hemosorpcijom - ienje krvi pomou
aparata.
Gladovanjem se odlino leci maligna mal okrvnost
(anemija). Doktor Heja iznosi, da se od sto ljudi obolelih od
mal i gne anemije, koje je on leio gladovanjem, samo kod
osam ljudi ponovo pogoralo stanje. Slino navode i mnogi
drugi lekari koji su praktikovali leenje gladovanjem. Om
smatraju, da maligna anemija u veini sluajeva nastaje
235
usled nepravilne ishrane, budui da ponovljeno gladovanje i
pravilno obnavljanje ishrane posle gladovanja dovodili su
do izleenja.
L eukemi j a - viak belih krvnih zrnaca (limlbcita) u
krvi . Smatra se, da je ovo oboljenje vezano za oteenje
elija kotane sri i promena u limfnim vorovi ma. Medi -
kamentni m metodama ne moe se izleiti, a gl adovanj em se
uspeno lece, ak i zaputeni oblici bolesti. To se objanjava
ti me, to glad, izazivajui dubinske promene u organi zmu,
blagotvorno utie (isti i stimulie Prim. Genei ) na ko-
tano tkivo i slezinu. Kao dopunu gladovanju preporuuju
da se esto primenjuju sunane kupke i pravilna ishrana.
OBOL J ENJ A OI J U
Gladovanje dobro pomae pri oboljenju oiju. U mno-
gim sluajevima defekti vida potpuno se odstranjuju gla-
dovanjem. Gladovanjem se posebno dobro lece katarakta,
hipertonija konjunktive, kataralni i granulozui konjunkti-
vitis, gl aukom, keratitis i miak. H. Selton navodi sluaj,
daj e slepilo jednog oka (usled katarakte) potpuno izleeno
posle osamnaestodnevnog gladovanja. Razne vrste konjun-
ktivitisa zahtevaju primenu i urinoterapije i gladovanja.
Krai rokovi gladovanja primenjuju se kod akutnih, a du-
gotrajni kod hroninih oboljenja. Kod gl aukoma povean
unutranji pritisak oiju postepeno nestaje nakon dve-tri
nedelje gladovanja. Ako se upotrebljava urin, izleenje e
biti bre.
Kod ljudi s poetni m stadijumom hipertonije u periodu
lekovitog gladovanja i naredne pravilne ishrane uoava se
poboljanje stanja u onom dnu, to se ispoljava smanje-
njem spazma krvnih sudova i normalizacijom unutaronog
pritiska.
236
OBOL J ENJ A ORGANA ZA DI SANJ E
Oboljenja organa za disanje lako se lece gladovanjem.
Prehlada i alergija nestaju u svim sluajevima, iako se prvih
dana gladovanja moe javiti pojaano luenje sluzi i plju-
vake.
Sinusi
Gladovanje je efikasno kod gnojno-polipoznih sinusi-
tisa u kombinaciji s bronhijalnom astmom i fibromom grk-
ljana. U veini sluajeva polipi su se resorbovali i gnoj je
prestajao da se lui.
Pri gladovanju u vezi sa pojaanom aktivnou fer-
menata pojaava se sposobnost za unitavanje opni mi kro-
ba. U pojedinim sluajevima, kada je patogena mikroflora
koncentrisana u teko dostupnim delovima ovejeg or-
gani zma (u maksilarnim i drugim sinusima, kapsuliranim
aritima i drugo), pri gladovanju obavezno se intenziviraju
te infekcije u obliku upale hroninog tonzilitisa, srednjeg
otitisa, sinusitisa, hidroadenita itd. s temperaturnom reak-
cijom. Po pravilu, u tom sluaju ne treba uzimati lekovc.
Temperatura se obino normalizuje u toku dva-tri dana.
I zleenje je potpuno.
Hroni na upala nosnih (maksi l arni h) sinusa
Ovo oboljenje nastaje kao rezultat nagomilavanja sluzi,
koja se u njima skuplja godi nama. Ta sluz se usl ed de-
hidracije presuje, podvrgava bakterijskom razlaganju, to
stvara ari ta trul ei i upale. Celokupnost tih procesa
naziva se toksei ni j om, koja je glavni uzrok svih oblika
upale unutranjih sluzokoa upljih organa ovejeg
organi zma. Sve dok se odrava stanje stvaranja sluzi,
237
podrano iscrpljujuim ivotnim navikama i prejedanjem,
nema nade za izleenje. Gladovanje omoguava da se
normalizuju ivotne navike i da se organizam oisti.
Polipi u nosu
Gladovanjem se resorbuju polipi u nosu i obnavlja slu-
zokoa nosa. Upala nosnih sinusa u nekim sluajevima
prolazi brzo, a u nekim je potrebno gladovati due.
OBOL J ENJ A UHA
Te bolesti vezuju se za hipertoniju i aterosklerozu. Gl a-
dovanje veoma dobro obnavlja funkciju sluha. Tako j e,
posle gladovanja tokom 15-25 dana i petnaestodnev-
nog-dvadesetdnevnog procesa obnavljanja, obavljeno istra-
ivanje kod obolelih od gluvoe. Kod 82 od 93 ispitanih
bolesnika sluna funkcija se poveala sa 5 na 15 decibela na
niim i srednjim frekventnim opsezima. Kod 11 ljudi nije
uoeno poboljanje sluha, ali je zato kod svih iezlo
zujanje i *um u uima i glavi. Poboljanje se objanjava
ienjem nervnih receptom i nerava, poboljanjem ishrane
pua", polukrunih kanala i mozga.
PANK REATI TI S
Akutna ili hronina upala pankreasa (guterae) pro-
praena otrim, ponekad rairenim bolom u gornjoj polovini
stomaka, estim povraanjem, estim smanjivanjem arte-
rijskog pritiska. Takvom bolesniku hitno je potrebna hos-
pitalizacija. Nita manje neprijatnosti nisu ni kod hroni nog
pankreatitisa - bolovi, podrigivanje (recidiv), muka itd.
Po pravilu, ovakvi bolesnici, naroito sa zaputeni m
obl i kom bolesti, teko se lece. Ne pomau ni lekovi, ni
dijeta.
Obol el e su probali da lece gladovanjem. Pod ruko-
vodstvom akademi ka A. N. Bakuleva gladovanjem su leili
275 bolesnika od akutnog pankreatitisa. Svi su otputeni u
zadovoljavajuem stanju. Gladovanje je odlino sredstvo za
leenje pankreatitisa i uveliko se primenjuje kod akutnog i
hroni nog oboljenja. Radi postizanja dobrog lekovitog efe-
kta dovoljno je 10-15 dana gladovanja. Glavni princip le-
enja kod pankreatitisa j este otklanjanje bolova, obezbe-
denje funkcionalnog mirovanja pankreasa, otklanjanje in-
toksikacije i poremeaja krvotoka.
PNEUMONI J A
Pneumonija moe imati akutni karakter (fibrozno zapa-
Ijenje plua), ako se na vreme ne preduzmu odgovarajue
mere. J edna od takvih mera moe biti gladovanje. Naal ost,
retko ko shvata potrebu odustajanja od hrane do potpunog
izleenja bolesnika. Navodi m primer iz pisma upuenog
Genei :
Po specijalnosti sam hirurg, anesteziolog-reanima-
tolog. I mam 56 godina, od toga 20 godina sam u ope-
racionoj sali. Nagl edao sam se patnji ljudi i kako su umirali.
J o od studentskih dana mui me pitanje, zato se pri ob-
dukciji konstatuje da su svi organi itavi, a ovek je umro?
Naal ost, odgovori na stvarne uzroke razliitih oboljenja
poeli su se pojavljivati u tampi tek u poslednje vreme.
Nesumnj i vo j e, da ste dali veliki i neprocenjiv dopri nos u
razjanjavanju mehani zama naruavanja ovejeg zdravlja,
i to oveanstvo ceni. S pojavom Vaih unikatnih radova
239
238
moj ivot je dobio novi smisao i nove kvalitete. Koristim se
ovom prilikom ne samo da Vam iskaem zahval nost, ve i
da sa Vama podelim rezultate mojih radova koji se odnose
na samoozdravljenje.
Tako, na primer, svakoga jutra ispirani debel o crevo
topl om vodom iz vodovoda, posle ega i mam nekol i ko
stolica. Tako su mi creva ista i ne mue me po ceo dan.
Posl e takve terapije u stomaku oseam neuobiajenu lakou
i blagodet. Pranjenja (ekskrementi) ni na ta ne miriu. Sve
pol emi ke o tome daj e detaljno ispiranje creva tetno, liene
su svih osnova. J a ispirani creva ve trideset godi na, a
rezultat toga je dobro zdravlje.
Od 1973. godine poeo sam da gladujem prema metodu
Nikolajeva. Seam se, te iste godine za samo 15 dana gl ado-
vanja na vodi izleio sam se od teeg oblika dvostrane
pneumoni j e (na j ednoj grani s fibrozom)".
Specijalisti za lekovito gladovanje istiu, da se stag-
nantne pojave u pl ui ma i bronhitisi brzo i uspeno lece
gl adovanj em. Gladovanjem se mnogo tee leci tuberkul oza.
Ako proces nije zaputen, iako je hronini - gladovanje u
potpunosti leci. Za tuberkulozu se preporuuje nekol i ko
kratkotrajnih kura gladovanja, koje su mnogo efikasnije od
j ednog dugotrajnog gladovanja. To se objanjava time to
oboleli od tuberkuloze teko dobijaju na teini posle dugo-
trajnog gladovanja.
Radi profilakse takvih oboljenja oveku s oslabljenim
organi zmom, skl onom upalnim procesima u pl ui ma ili
bronhi ti si ma bilo kojeg oblika, preporuuje se da unapred
elici svoj organi zam povremeni m gladovanjem. Ta gl ado-
vanja ine organi zam manje zagaeni m, pa prema tome, i
otpornijim na razne viruse.
240
POL I OMI EL I TI S
Po pravilu, ovo oboljenje, koje napada kotanu sr, kod
oveka se javlja j o u dejem dobu, i njegove posledice su
razorne i prouzrokuje skoro paralizu. Bolest se veoma teko
leci i vremenom svi lekovi postaju beskorisni.
I pak, praksa pri mene lekovitog gladovanja pokazuje, da
se i ta bolest leci. Naravno, sve zavisi od teine bolesti i
odlunosti oveka da due gladuje nekoliko puta uzastopce.
Statistika pokazuje da se u 98% sluajeva tog oboljenja
uoava potpuno izleenje za vreme gladovanja ili ubrzo
posle njega.
POV EA NJ E TEL ESNE TEI NE GL A DOV A NJ EM
Ako ovek, nezavisno od svoje konstitucije, ima mal u
telesnu teinu - to je pre svega bolest, koja ukazuje na
prisustvo kompenzaci onog procesa. Kod takvog oveka
patologija postoji kako u svesti, tako i u telu. Svest pati od
psiholokih stega, a telo - od ljake. Zbog zagaenosti "
elija veeg ili manjeg - neki organi nenormal no fun-
kcioniu. Gladovanje omoguava da se oiste kako svest,
tako i telo. Osim toga, stimuliu se sposobnosti svake elije
za bolju asimilaciju hranljivih materija, to omoguava o-
veku koji pati od nedostatka kilograma da za nekol i ko
nedelja ili meseci dobije na teini, esto toliko uoljivo, da
izaziva uenje okoline.
G. Vojtovi opisuje kako je gladovanjem leio mrave
ene, ija telesna teina posle Lenjingradske bl okade vi e
godi na nije mogla da se normalizuje. Osim toga, one su
patile i od nekih hroninih oboljenja. Mrave pacijentkinje
pristale su da se lece gladovanjem, ali u poetku nisu mnogo
veroval e u povoljan ishod. Kakvo je bilo njihovo zapre-
241
paenje kada su posle ponovljenih kura gladovanja uspele
da se oslobode hroninih oboljenja i prvi put posle mnogo
godina obnove normalnu telesnu teinu.
PREHL ADA
Prehlada je prvi simptom psihike stege, zastoja ener-
gije, to se kasnije moe manifestovati kao rak, tuberkul oza
ili slina degenerativna oboljenja. I zmeu prve prehlade u
detinjstvu i smrti od raka u starijem dobu su godine ispo-
ljavanja raznih si mptoma, kao to su este prehlade, kaalj,
angina, zatvor, prolivi i glavobolja. Umor, razdraljivost,
runi predoseaji, uznemirenost, nesanica, oteano disanje,
obloen jezik i mnogi drugi simptomi i akutna oboljenja, ne
predstavljaju nita drugo do krize ienja organi zma. o-
vek koji nije toksian i zatrovan nee patiti od svih tih
si mptoma prehlade.
Prehlada se moe izbei ne samo ograniavanjem is-
hrane i briljivom potronjom energije, ve i gl adovanj em.
Kljukajui se hranom, vi prouavate bolest.
Neki ljudi, koji se bave liskulturom i sportom i polivaju
se ujutro "hladnom vodom, odnosno tre po 6-8 kilometara,
nisu nita manje podloni prehladama. Pogreno je milje-
nje da oni na taj nain jaaju organizam. Punokrvni i puni
ljake ljudi mogu da ostave utisak veoma zdravih ljudi. Ali
navi ke nepravilne ishrane uobiajenom tekom hranom, a
otuda i prejedanje pravi su nain da se prehlada zaradi, a ne
da se izbegne.
Kod ljudi, koji su ve slabi i puni ljake, pri suvi nom
hlaenju ili zagrevanju usporeno je i oteano odstranjivanje
otpada, i to esto izaziva krize - prehladu. Treba shvatiti da,
kada ste ve oslabljeni i zatrovani, svaki novi faktor koji
242
slabi organi zam dodatno optereuje sistem za izluivanje,
to nemi novno prouzrokuje krize.
Deava se, da svako novo optereenje u funkcionisanju
sistema za izluivanje izaziva akumulaciju ljake i toksina,
ija se koncentracija poveava iznad dozvoljenog nivoa, a
organi zam je prisiljen da obnavlja svoje ranije stabilno
stanje. Organi zam ih u poetku upa akutnom lekovitom
kri zom - kijavicom. Ne smatrajte kijavicu virusnim dej -
stvom ili oboljenjem. Treba da shvatite da ivotna snaga u
tom sluaju radi za vas.
Kod prvih simptoma prehlade treba odmah prekinuti
svako uzimanje hrane. Umesto velike koliine vode, kako
savetuju, treba piti onol i ko, koliko imate potrebu za vodom.
I stvarno, deava se, da to se pije manje vode, tim bre
dolazi do ozdravljenja. Poeljno je gladovati na urinu naj-
manje 24 sata, a moe i do 3-4 dana u zavisnosti od teine
si mptoma.
Posle gladovanja, narednih dana hrana mora biti lagana:
sok od argarepe i j abuke za doruak; u podne - salata od
povra a za veeru - svee voe, prema godinjem dobu.
Toga se treba pridravati an-dva. Teka hrana ne srne se
jesti do potpunog izleenja.
Za vreme gladovanja najbolje je leati u toplom, preko
dana biti u sobi (stanu), a nou izlaziti na sve vazduh.
Poeljno je tuiranje toplom vodom. Ako ne moete da
izostanete s posla, treba to vie da se odmarate i rano
odlazite na spavanje. itanje i gledanje televizije su nepo-
eljni. Primer:
I mam 65 godina. Kraste su me tako prekrile sa svih
strana, da mi se ponekad ini da je doao kraj. Bez raz-
miljanja i pripreme poeo sam da ivim prema edu"
Porlirija I vanova. Pridruila mi se i ena, pa je postalo
veselije i interesantnije. U prolee 1991. godine kupio sam
243
knjigu Armstronga iva voda i knjigu Brega udo gla-
dovanja. Posle itanja doao sam do zakljuka da se one
mogu i da ih treba objediniti. Posle godinu dana, tj. u 1992.
godini, zaboravio sam" s koje strane mi je srce i za pre-
hlade. U 1995. godini kupili smo Vae knjige.
Za ienje creva pridravao sam se preporuka Sem-
j onove, a zatim sam odluio daj e bolje ujutro piti vlastiti
urin, prikupljen tokom dana (1,2 - 1,5 litara), kada se orga-
nizam prirodno ispraznio. Probao sam, i popi o, a posl e
15-20 minuta iz mene je izalo toliko ubreta" - uas, i ne
samo to. (J a sam ranije ve pisao, da je sve besmislica u
odnosu na urinske klistire. Uz to ta terapija se naziva ankh
Prakalana s urinom. - Prim. Genei) Sada je petiesti dan
kako gladujem na destilovanoj vodi i dnevnoj mokrai .
Poslednjih 7-10 dana gladovanja primenjivao sam bez
klistiranja ovako: prvog dana posle pranjenja pio sam
navedenu koliinu urina i nakon 20-25 minuta dolazilo je do
pranjenja - lino oseanje je dobro.
Drugog dana - ista procedura s izbacivanjem skoro
iste mokrae nakon 20-30 minuta. Treeg dana gladovanja
- ista procedura s izbacivanjem iste mokrae iz anusa i
oseajem lakoe u itavom telu i bez ikakvih tegoba".
Komentar: to je interesantna kombinacija gladovanja i
ankh Prakalane s urinom. Uopte, predlaem progresi v-
niju tehnologiju leenja. Ovaj primer pokazuje, da usled
pri mene svega navedenog u organizmu ostaje masa skri -
vene patologije, koja eka svoj trenutak. Zato moje pre-
poruke daju uspene rezultate i u borbi s tom patologijom.
Uz to, dajem opis mehani zama dejstva j edne ili druge tera-
pije i preporuke, to je za druge autore tena i nkogni to" -
nepoznata zemlja.
244
PROSTATI TI S
To je obino uzrok anurije (prestanka luenja mok-
rae)
21
i zagaenosti mokrane beike. Zato se javljaju ne-
prijatni oseaji u leima, bedrima, nogama, a ponekad l um-
bago i ishijas. Nadraaj izazvan anurijom obavezno prou-
zrokuje upalu mokrane beike i ak stvaranje gnojnih rana
u mokranoj beici i na njenom grliu. Poveanju prostate
skloniji su debeli ljudi, s velikim stomakom, iji je nain
ivota vie vezan za sedenje. Zadrana mokraa truje mok-
ranu bei ku, a vremenom - itav organi zam, izazivajui
patnje i uznemirenost.
Lekari kau daj e uzrok prostatitisa nepoznat. Mi mi -
sl i mo da je to rezultat psiholokih stega, koje dovode do
preteranosti u j el u i piu, a takoe i polnim odnosi ma.
PSI HI K A OBOL J ENJ A
Stabilnost rezultata leenja gladovanjem kod psihikih
oboljenja uglavnom zavisi od dva faktora. Prvi - pridr-
avanje strogog reima ivota kako u odnosu na ishranu
(mleno-biljna dijeta), tako i na uslove stanovanja i rada.
Drugi , nita manje vaan, princip - tempo razvoja bolesti i
starost oboljenja. Svee" bolesti prolaze bre, dobro stanje
se zadrava due vremena; pri povoljnim uslovima bolest se
vie ne ponavlja. to bolest due traje i to se bolesnik due
podvrgava raznim metodama leenja, slabiji su pozitivni
rezultati od lekovitog gladovanja i time se pre moe povra-
titi ranija bolest. To je i shvatljivo: kada je organi zam due
vremena napadnut boleu, kada se ona intenzivno razvija,
prirodna snaga njegovog imuniteta je vie poljuljana, pa
21 Pri ni edba prevodi oca.
245
prema tome, smanjuju se i mogunosti izleenja i odr-
avanje postignutih rezultata leenja.
Iz prakse./. Nikolajeva:
Bolesnik B. doao je kod nas s dijagnozom: izofrenija
hi pohondri nog oblika. Zalio se na glavobolju, oseaj pra-
zni ne u glavi, lupanje srca, lelujanje u grudima i grlu, oseaj
odsustva leve pol ovi ne grudnog koa zajedno sa srcem i
rukom, zati m da mu eludac ne funkcionie, da ga obuzi ma
oseaj hladnoe ili vreline u nogama, opta slabost. Povre-
meno je imao neodoljivu elju da laje kao pas.
U takvom stanju bolesnik je ti'i godine proveo u psihi-
jatrijskoj bolnici, gde je bezuspeno proao sve mogue
terapije. Posle toga prebaen je na kliniku za lekovito
gladovanje.
Bolesnik je gl adovao 29 dana. Na molbu njegove majke
i njegovu 12. dana rekonvalescencije posle gladovanja ot-
pustili smo ga kui. Kod kue je B. produi o s obuav-
ljajuom dijetom, izlazio u etnju, klizao se. Nj egovo stanje
se i dalje poboljavalo, albi vie nije bilo. On je bio zdrav.
Kasnije je B. produio da poseuje predavanja na prav-
nom fakultetu. Zavri o je prava. Primljen je na rad u j ednom
od ministarstava kao referent. Tamo radi ve vie od dva-
deset godina. Ima veliki autoritet medu saradni ci ma, a bavi
se i drutvenim radom. Oenjen j e. U porodi nom ivotu je
srean. Na stacionarnom leenju nije bio nijednom. I stina,
povremeno se kod B. javljao oseaj uznemirenosti. Mnogi
su ubedeni, da to nije toliko loe - nema nereal nog opti-
mi zma i ravnodunosti. Sa hipohondrijom koja ga povre-
meno'i znenauj e B. ume sam da se bori, uz pri menu
povremeni h doziranih gladovanja. Svake godine putuje na
odmor, pridrava se prepisane dijete: bez mesa, sa znatni m
ogranienjem ivotinjskih belanevina, uz preovladavanje
sveeg povra i voa. Alkohol i puenje su iskljueni. B. se
do dananjih dana konsultuje s lekarom, koji gaj e leio".
246
Komentar: oseaj uznemirenosti govori o psihikoj ste-
zi u ovekovi m spoljanjim manifestacijama. Uporedo s
gladovanjem treba primeniti metod ienja vlastitih spo-
ljanjih m a n i fe st a c i j a.
SRANA OBOL J ENJ A
Veina sranih oboljenja javlja se usled suavanja koro-
narnih arterija i stvaranja tromba u njima. Gladovanje s
urinom resorbuje ih bre. Trombi i naslage holesterina, koji
prekrivaju zi dove arterija iznutra, pri gladovanju rastvaraju
se sami . Leenje gladovanjem efikasno je kod ateroskle-
roze, akutnog miokarditisa, gojaznosti srca, endokarditisa,
obi nog perikaiditisa. Mnogo tee gladovanjem se leci kal-
cinirani perikarditis. Njega dobro otklanja samo mi nsko
gladovanje.
Za vreme dugotrajnog gladovanja srce se odmara. Ali ni
o kakvom odmoru ne moe biti ni rei dok traje gl adovanj e,
stadijum iritacije hranom i delimino narastajua acidoza.
Tek posle prve acidozne krize uoava se normalizacija pul -
sa. On postaje blag, a krvni sudovi elastiniji. Ritam sranih
kontrakcija se usporava. Tonovi se j asno uju. Nestaju ek-
strasistole - prekidi rada srca s prevremenim impulsima iz
njegovih kontraktivnih miinih delova srane komore i
pretkomore. esto se pri gladovanju normalizuju najslo-
eniji poremeaji ritma sranih kontrakcija - paroksizmi
treperenja sranih pretkomora, kada srce bukvalno radi u
mestu.
Koronarni poremeaji i srane mane
Gladovanje se uspeno primenjivalo kao metod leenja
gojaznih ljudi s hroninim koronarnim poremeajima (ne-
247
dostaci ma). Poboljanje stanja veine obolelih objanjava
se time to znatno mravljenje vodi normalizaciji razme-
taja srca i poboljanja koronarnog krvotoka.
Srane mane obi no nisu kontraindikativne za gl ado-
vanje, ipak rokovi gladovanja ne smeju biti suvie dugi . U
nekim sluajevima kod tog oboljenja potrebno je boles-
nicima prepisivati to vie odmaranja u krevetu. Kao re-
zultat lekovitog gladovanja kod veine obolelih od sranih
mana, uoava se poboljanje opteg stanja, kao i kom-
penzacija srane aktivnosti.
Karington kae daj e gladovanje najefikasnije sredstvo
za jaanje slabog srca i j edi nstveno racionalno fizioloko
sredstvo. Do toga dolazi na raun triju faktora:
dopunskog odmora, koji se obezbeduje srcu gl ado-
vanjem;
poboljanja itavog sistema krvotoka i
odsustva iritirajuili sredstava, kojima se obi no pri-
begava pri leenju.
Kada manje radi, srce samo sebe leci. U stoti nama
sluajeva oboljenja srca, koje je posmatrao H. elton, kao
rezultat kraih i duih gladovanja srce je postajalo zdravije i
j ae. Kod mnogih ljudi potpuno se normalizovalo srce koje
su lekari smatrali nei zl ei vi m".
Smanjenje telesne teine olakava rad srca. Kod ljudi,
koji pate od gojaznosti, srce mora da ulae neverovatne
napore da bi primoralo kiv da cirkulie po tako ogromnom
telu. Svaki izgubljeni kilogram olakava rad srca.
S poetkom gladovanja prekida se pristup soli u orga-
ni zmu, i to mu daje mogunost da brzo izvue vodu i so iz
oteenih tkiva. Skrivena oteenost, bolest i vodena bolest
momental no nestaju. To, sa svoje strane, olakava rad srcu.
248
V A RI K OZNO PROI RENJ E VENA
Specijalisti za lekovito gladovanje istiu da je gl ado-
vanje najsigurniji i najprihvatljiviji metod leenja kod vari-
koznog proirenja vena i trombotlebitisa, naroito ako se,
pre poetka gladovanja i za vreme izlaska iz gladovanja,
bolesnik nekoliko dana hrani samo sokovi ma od povra i
voa (sok od argarepe, kupusa, paradajza, cvekle, tik-
ve-bundeve, sok od korena celera, j abukov sok i sokovi od
drugog voa). Gladovanje ne razara i ne zapuava vene, to
se deava pri leenju drugim metodama na raun opte-
reenja krvnih sudova koji se nalaze u dubini. Gladovanje
l eci proirene vene, a ujedno i gnojne rane (ireve), nastale
od toga. Gladovanje pomae da se regenerie tonus zidova
vena, da se smanje njihove dimenzije i oslobaa od boli.
Kod mladih mukaraca i ena s manjim i srednjim
proirenjem vena dolazi do brzog i potpunog ozdravljenja.
Kod lica iznad srednjeg doba i s j aki m proirenjem vena
moe se postii poboljanje, ali potpuno izleenje zahteva
mnogo vremena i pridravanje stroge dijete posle gl ado-
vanja uz pridravanje, ugl avnom, vegetarijanskog naina
ivota, s ograniavanjem belanevina ivotinjskog porekla i
pri menom kratkotrajnih gladovanja, makar j ednom nedelj-
no. Hodanje i tranje blagim tempom veoma pomau le-
enje. U svim sluajevima preporuuje se individualna is-
hrana s obavezni m ukljuivanjem u ishranu sveeg povra,
svee pripremljenih sokova od povra i voa, svee kuvani h
kaa od heljde, proklijale penice i dovoljno fizikih vebi u
vidu hodanja i laganog tranja. Takav program omoguava
da se sprei pojava suvine tenosti u organi zmu usled
neumerene upotrebe vode, soli, ivotinjskih bel anevi na i
garantuje stalno poboljanje i odravanje normal nog tonusa
zidova vena.
249
Proirenje vena oko anusa naziva se hemoroi di ma. Po
pravilu, posle svakog pranjenja creva tu se javlja j ak bol, a
ponekad i krvarenje. Gladovanje omoguava da se to mesto
odmori i ak potpuno obnovi njegova funkcija. Pod us-
l ovom da na tom mestu nema psiholokih stega.
Urinsko gladovanje podstie bre obnavljanje krvo-
toka. Na mesti ma gde su izraeni trombi treba stavljati
obl oge s obinim i ukuvani m urinom.
EL UDANO- CREVNA OBOL J ENJ A
Zel udano-crevna oboljenja esto nastaju zbog nepra-
vilne ishrane ili virusa unetih u creva.
Gastritis, ir na dvanaestopal anom crevu i u el ucu,
kolitis i druga oboljenja zadaju bolesniku mnogo patnji: ili
su to greviti bolovi u stomaku, ili zatvor, ili, obrnuto,
proliv, luenje sluzi, gnoja i slino.
Po pravilu, medi kamentno leenje je dugotrajno i ne
daje najbolje rezultate, da ne govori mo o izleenju.
Poznato je da su se mnoga el udano-crevna oboljenja
leila gladovanjem za vreme blokade Lenjingrada u Dru-
gom svetskom ratu, bez obzira na iscrpljenost i slabost ljudi.
I sada se pribegava praksi leenja gladovanjem. Evo kakve
je rezultate to dalo. Primer:
I mam 42 godi ne. Bolujem od: holecistitisa, pankrea-
titisa, kolitisa, gastritisa i endometritisa. Leili su me injek-
cijama itavih 20 dana, a koristi nema. Sve se loije oseam
- ruke, noge, svi zglobovi me bole. Kada sam proitala Vau
knjigu odmah sam pristupila gladovanju. Pila sam samo
mokrau i vodu i svakoga dana po 2 puta trljala celo telo
ukuvani m urinom. Do tada sam imala povean krvni pri -
tisak. Popila sam i veliki broj tableta. Kada sam poela da
pijem mokrau i da se masiram, drugog dana su me popustili
250
bolovi i od ruka do veeri spavala sam duboki m" snom. I
do danas me ne boli glava, popustili su bolovi u pankreasu,
nestalo je bolova u jetri i ispod stomaka. Gladovala sam 3
dana. Mokrau pijem i sada i masi ram se njome. Posl e
gladovanja mi je lake. Nosi m kofe s vodom i ne oseam
njihovu teinu. Prestali su da me uznemiravaju podmukl i
bolovi u zgl obovi ma. Eto ja sam j o malo gl adoval a".
K omentar: stvarno, ta ena treba da gladuje due vre-
mena radi postizanja izrazitijeg i stabilnijeg lekovitog efe-
kta.
Medu el udano-crevni m oboljenjima dosta opasno
oboljenje je ir na elucu i dvanaestopal anom crevu. Na
primeru tih oboljenja razmotri emo kako treba pravilno
primenjivati lekovito gladovanje.
UL K US (I R) NA EL UCU I
DVANAESTOPAL ANOM CREVU
Akademi k A. N. Bakul ev ukazivao j e na brzu spo-
sobnost zarastanja ulkusa eluca i dvanaestopal anog creva
pri gladovanju, kao i na dobar efekat otklanjanja bola tim
metodom. Kod ljudi koji boluju od ulkusa si mptom ni e"
nestaje za dvanaest dana potpunog uzdravanja od hrane
(rendgen je pokazao udubljenje sluzokoe eluca ili dva-
naestopal anog creva, koje ukazuje na ulkus).
Istorija bolesti ulkusa eluca i dvanaestopal anog creva
otkriva daj e ovek ranije patio od razdraljivosti (glavni
si mptom prepobudivanja i votnog principa ui "). Nez-
nanje da nai nom ivota i ishranom uravnotei svoju u
na kraju dovodi do razvoja patologije -razdraenosti , upal e,
postepenog zadebljanja sluzokoe eluca ili dvanaestopa-
l anog creva, a zatim - do stvaranja ivih rana (ulkusa) na
njima.
251
Krajnji razvoj tog procesa moe da bude rak. To je
j edan od zavretaka serije si mptoma, koji poinju od ra-
draenosti i nezadovoljstva uovekovoj svesti, produavaju
se u obliku goruice (razdraaji na fizikom nivou) i dalje
vode do upale, zadebljanja, gnojenja (otvrdnjavanja, stva-
ranja ivih rana) sluzokoe i zavrava se degeneracijom. Eto
tako rak moe nastati od ulkusa (ira).
Bilo kakvo nadraivanje, nezavisno od toga da li je
nastalo na povrini tela ili na sluzokoi probavnog trakta,
mnogo bi e zarasta ako se ne dira. Ulkusu nita bolje ne
prija od gladovanja. Poto glad prekida luenje el udanog
soka, sok ne dospeva na povrinu pokri venu ulkusima. U
veini sluajeva dovoljno je ak tri dana gladovanja da bi se
zaustavilo luenje el udanog soka. Manja koliina soka,
koja se lui kasnije je mnogo manje kisela. Zato glad brzo
likvidira izvore lokalnog nadraaja: mehani ke nadraaje
izazvane pal i i ma hrane pri dodiru s nadraenom povr-
i nom; mehani ke nadraaje izazvane kontrakcijom zidova
eluca, koji probavlja hranu i hemijske nadraaje izazvane
kiselim eludanim sokom. Pri tome proces zarastanja tee
dosta brzo. Meuti m, gladovanje ispoljava j o dublje dej -
stvo najefikasniji i najbri nain da se izleite j este gla-
dovanje na urinu, uz odmaranje i posteljni reim. Gl ado-
vanje treba da traje sve dok sve reakcije ne ukazu da je
regeneracija zavrena.
I sti em: operacija ne vraa zdravlje. Ona ne moe
likvidirati uzrok oboljenja, a dok se to ne uradi nee doi do
istinskog ozdravljenja.
Obnavljanje pravog zdravlja moe se postii u bilo kom
stadijumu razvoja patologije, poev od nadraaja pri prvoj
prehladi, pa do ulkusa, ali kada doe do razvoja iscrpljenosti
(siguran si mptom raka) - proces se teko moe zaustaviti.
G. Vojtovi je pomou gladovanja pomogao priblino
stotini bolesnika, koji su patili od ulkusa eluca i dvana-
252
estopal anog creva. Pri tome kod svih bolesnika se pre
leenja na rendgenu uoavao simptom nie . Po zavretku
gladovanja rendgen je potvrivao nestanak ni sV, to jest
svedoi o o praktinom izleenju obolelog.
Bolesnici su leenje gladovanjem podnosili ugl avnom
normal no. Bolovi u elucu su obino prestajali treegpetog
dana gladovanja. Oko 1525. dana prestajale su sve al be
(jadikovke) u vezi s ulkusom. Pozitivni rezultati postignuti
su kod svih, ak i u sluajevima viegodinjeg bolovanja.
Na primer: S., 52 godi ne, patio je od ulkusa dvanaesto-
pal anog creva 13 godina. est godina uzastopce leio se u
sanatori j umi ma, ali bolest se ponovo pojavila. U poslednjih
godi nu dana bolovao je 120 dana, od kojih se 90 dana
nalazio u stacionaru.
Za petnaest dana lekovitog gladovanja rana od ulkusa je
potpuno zarasla i tokom narednih etrnaest godina bolest se
nije ponavljala.
K omentar: j o j ednom u koncentrisati vau panju na
to, da obi no leenje ne moe promeniti linost oveka, u
kojoj se nalazi koren" problema. Gladovanje pomae da se
i zbri u", uni te" problemi. J er ako nema problema, nema
ni njihovih posledica u fizikom telu.
K OL I TI S
Kod hroni nog kolitisa najizraenija upala moe se
lokalizovati u raznim delovima debelog creva.
Due vremena stanje moe biti nejasno. ovek j edva
osea poremeaj probave, koje on moe pripisati zatvoru i
gasovi ma. Kada se u ekskrementu pojavi sluz, bolest se ve
potpuno razvila. Po stepenu izrazitijeg razvoja kolitisa, sluz
u ekskrementu se javlja u obliku sumnjivih lepljivih ko-
madia, koji podseaju na parad sluzokoe creva, ili teka-
253
lije obavijene sa sluzi, iaranu tragovima krvi. U takvim
sluajevima vie nema sumnje.
Svaki sluaj kolitisa, koji ima [ironini karakter, pro-
praen je kompl eksom debel og creva", to jest negati vnom
ili depresi vnom psi hozom. Ako se uzme u obzi r priroda
kolitisa, nita nije udno da ovek koji pati od njega postaje
potiten i uznemiren. U 95% sluajeva hroni nog kolitisa
prisutan je zatvor. On esto traje godi nama, tokom kojih
bolesnik proba razliite purgativne odvare, klistire, ispi-
ranje debel og creva i ni j ednom ne posumnja da je zatvor
samo simptom oboljenja njegovih spoljanjih manifesta-
cija.
Svi, koji pate od kolitisa, ale se na slabu probavu ne
samo u elucu nego i u crevima, na vee ili manje bol no
nagomilavanje gasova u crevima, ponekad u vidu greva, na
oseaj prepunjenosti i neudobnosti. Obino se javlja tupa i
dugotrajna ili j aka glavobolja, naizmenino u raznim del o-
vima glave. Mnogi se ale na utrnulost i napregnutost, ak i
na bolove u vratnim miiima i neto ispod mesta spajanja
glave i vrata. Ti bolovi su esto opisani kao oseaj i ,,is-
tezanja". Takvi ljudi po pravilu su anemini, mravi , iscq:>-
Ijeni, iako kolitis nikakvim nainom nije vezan s loom
ishranom. J ezik je obi no obloen, u ustima je neprijatan
ukus, a pri disanju - zadah. Odmah posle izbacivanju iz
debel og creva vee mase sluzi moe se javiti munina. Posle
toga sledi oseaj velikog olakanja.
Razvoj kolitisa propraen je nagomilavanjem toksinih
produkata probave i njihovim dospevanjem u krv i limfu.
Umesto dijeta koje pruaju olakanje preporuuje se
ienje j etre, a zatim gladovanje. Gladovanje podsti e,
ubrzava deo metabolizma koji uestvuje u odstranjivanju
toksinih produkata probave, podmladuje istroene nerve, a
takode i elijsku strukturu. Ono daje mogunost telu da
obnovi normalni hemijski sastav krvi.
254
Klistiri s obinim i ukuvanim urinom dobro pomau u
procesu zarastanja rana kod kolitisa, dok svi ostali klistiri
imaju j ako nadraujue ejstvo.
Vano je znati da kolitis predstavlja samo deo opteg
nadraaja i upale sluzokoa u organi zmu, i ako neto izlei
oveka od kolitisa, to isto sredstvo e ga izleiti i od svih
upala na drugi m delovima tela - u nosu, grlu, mokranoj
beici ili materici da pomenemo samo neke od lokalnih
upala sl uzokoe.
Optepoznato stanje, koje se naziva proliv, j este krat-
kotrajni kolitis. Od njega nema ozbiljnih posledica i traje od
jednog-dva dana, do nekoliko dana. Pri tom oboljenju stanje
creva se obi no ignorie. Ljudi pribegavaju sredstvima, koja
zaustavljaju proliv. To stanje esto ne traje due od pri-
vremenog nadraaja creva neodgovarajuom hranom. To se
naroito odnosi na decu, ali ponovljeni napadi tog poreme-
aja imaju tendenciju razvoja u hronini kolitis.
Lekovi koji ubijaju amebe, medikamentni klistiri (osim
mi nski h), koji dejstvuju pogubno na parazite - sve je to
osnova gnojnog kolitisa i proktitisa.
Gnojni kolitis je u sutini dalji razvoj kolitisa sl uzo-
koe. Hronina upala dovodi do grubosti i stvaranja gnojnih
rana na pokrivki sluzokoe debelog creva. U bilo kom
sluaju moe se potpuno pravilno rei, da kada kolitis proe
uzastopne stadijume nadraivanja, stvaranja gnojnih rana i
stvrdnjavanja, on je spreman da se pretvori u rak, radi ega
je potrebno da zatvori i dalje traju. Treba shvatiti, da sve
upale hroni nog oblika poinju nadraajem sl uzokoe, iza
ega sledi upala i stvaranje gnojnih rana. Ako lokalizacija
arita prouzrokuje zastoj krvotoka - nastaju zadebljanja i
rak. Po svom poreklu nadraaj u sebi nema ni najmanjeg
traga malignosti, zato nema razloga da on ne bude izleen.
Ali kada se razvije gnojni kolitis, rak je ve blizu.
255
Leenje kronine upale debelog i pravog creva pomou
gladovanja (naroito mi nskog) moe biti uspeno u bilo
kom stadijumu pre poetka malignog procesa.
UTI CA
utica (hepatitis) karakterie se nagomi l avanj em bili-
rubina (pigmenta ui) u krvi i njevogim taloenjem u
tkivima usled ega koa, sluzokoe i beonjaa poprimaju
utu boju. Bolest je vezana za poveano raspadanje eri-
trocita.
Dobri rezultati pri leenju te bolesti postiu se gl ado-
vanjem, po pravilu, urinom. Primer:
Godi ne 1993. kerki sam izleila uticu uri nom. To se
desilo upravo za majske praznike. Pozvala sam lekara i rekli
su mi da posle 9. maja treba da ide u bolnicu. Moja devoj -
ica od 5 godina je sva poutela i mokrila je u kapljicama.
I mala je temperaturu 39" C i veoma je boleo desni bok.
I mala je 5 godina. Pljunula sam na lekare i poela da j oj
dajem njenu mokrau, stavljam obloge na bok i da j oj na
puis privezujem gazu, natopljenu u mokrai. Tri dana j oj
nisam dala da j ede, ve samo da pije mokrau i vodu.
etvrtog dana utilo je spalo, temperatura je prestala i bok
je vie nije boleo. Posle praznika doktorka je rekla da je
moje dete zdravo. Posle toga poverovala sam u
urinoterapiju i prestala da verujem lekarima (iako sam i
sama 10 godina radila kao medicinski radnik). (Od drevnih
vremena je poznato da su glad i urinoterapija - najbolje
sredstvo za leenje utice. - Prim. Genei.)
Na dan ekadai (11. lunarni dan) gladovala sam. I to je
zapanjujue: uopte nisam oseala potrebu za j el om, ak mi
ni u elucu nije kralo. (To je energijski j ak dan u lunarnom
mesecu. Zato se tako lako podnosi glad. - Prim. Genei.)
256
Pila sam mokrau i vodu. A izlazak iz gladovanja sam
uradila ovako: popila sam au kompota od suvog voa,
pojela salatu od kupusa i argarepe bez zaina, a posle toga
kau od heljde s masl om. Posle sat-dva ispraznila sam se u
toaletu lako i slobodno, a ekskrement je bio u vidu ko-
basi ce".
(Radi dobijanja meke i oformljene stolice potrebno je
odabrati takvu hranu, da ona u procesu probave ne dehidrira
i da ne postane suvie tena. Suvo voe u kompotu bilo je
prethodno natopljeno i zato nije izazivalo prekomernu su-
vou u organi zmu. Kupus i argarepa bez zaina dali su
kvalitetna hranljiva vlakna, koja su posluila kao kostur"
za formiranje ekskrementne mase. Kaa od heljde s maslom
posluila je kao plaslifikator", koji je popunio kostur. Kao
rezultat dobijen je mek i oformljen ekskrement. Dvopek,
suprotno, tako dehidrira organizam, da teko obavljate
nudu kozjim brabonjcima". - Prim. Genei.)
257
ZAK L J UAK
Ne postoje laki putevi koji vode do potpunog fizikog i
duhovnog zdravlja.
Razmotrili smo, s mnogi m nijansama, udnu nauku o
oveku gladovanje. Utvrdili smo, da glad ima najvei
uticaj na nae spoljanje manifestacije (svest). Promene u
svesti blagotvorno se ispoljavaju i na fiziko telo. Autor ne
sumnja, da e vas, kada vam postane neizdrljivo od bolesti
i leenja, gladovanje izbaviti iz bede.
Zapamti te, gladujui, vi se uzdate u sebe, u Boansku
silu, koja ulazi u va organizam. To je Veliko udo- radi ti s
oni m to vas je stvorilo i to vas odrava. To i j este I zvor
ive vode" sa kojeg svaki ovek pije vodu i vota, vodu
zdravlja i vodu znanja.
Zapamti te i to, daj e na um samo instrument spoznaje.
Ne identifikujte sebe s umom, oseaj ima, ve se prema
njima odnosite kao prema instrumentima spoznaje sveta. U
suprotnom, um e vam isklesati bazen, koji ne dri vodu"-
sve nai ne leenja pomou hemioterapije i drugih nauni h
dosti gnua".
Napomi nj em, ja izlaem nauku o oveku. Vaa bolest
j e va problem. Ona j e posledica vaih nepravilnih aktiv-
nosti. Zelja da se izbavite od bolesti je vaa bitka s nera-
zumni m navi kama, koje raaju nepravilne aktivnosti, pos-
tupke i zahteve. Mogu vam pomoi u toj bitki znanjem (ono
j e u mojim knjigama), ali sami se morate boriti. Budite
ore pobednik u borbi sa zmajem (vlastitim umom,
vlastitim oseaj ima i vlastitim eljama).
* * *
2 5 8
Do sada obj avl j ena izdanja iz al ternati vne medi ci ne:
Bi bl i oteka Lekovite sile, Genadi j Petrovi Mal ahov
1. I ENJE ORGANI ZMA
2. ISHRANA I HRANA
3. JAANJE ORGANI ZMA U STARIJEM DOBU
4. URI NOTERAPI JA
5. OSNOVNA ZNANJA O IVOTU I ZDRAVLJU
- biosinteza, bioenergetika i bioritmologija oveka
6. METODI POVEANJA LJUDSKE BIOENERGIJE I
BIOS1NTEZE
7. UTICAJ OKOLI NE NA OVEKOVO ZDRAVLJE
- biljke, minerali, tkanine i druge materije
8. GLADOVANJE
Biblioteka Osnovi zdravlja, Genadij Petrovi Malahov
1. I VOT BEZ PARAZITA
2. ZDRAVLJE MUKARCA - leenje i profilaksa
3. ZDRAVLJE ENE - ta svaka ena treba da zna
4. SVE O ZATVORI MA - opstipacije kod ljudi
5. TUMORI - leenje i profilaksa narodnim sredstvima
6. ELI ENJE ORGANI ZMA I LEENJE VODOM
7. SAMOI ZLEENJE U XXI VEKU
8. PROSTATA
Biblioteka Recepti zdravlja
1. LEENJE DISANJEM - metod akademi ka Butejka,
Fjodor Grigorjevi Kol obov
2. GRI P PREHLADA KAALJ I KIJAVICA, Mahmut ehi
3. NERVNA I PSIHIKA OBOLJENJA, Henrih Nikolajevi Uegov
4. LEENJE KORENJEM, Vladimir Kalistratovi Lavrenov i
Alina Viktorovna Moroz
Ostala izdanja
1. ENCI KLOPEDI JA I ENJA ORGANI ZMA
2. TAJNE TI BETSKE MEDI CI NE
3. POBEDI LA SAM RAK, Marijana Zjola Marku
4. LUNARNI KALENDAR, Genadij Petrovi Malahov
Sve informacije o knjigama moete dobiti na telefone:
I GP "Prometej "
011-319-31-13; 064-26-99-143; tel./faks 011-2604-751
Mahmut ehi
tel./faks 011-2154-475; 011-319-49-48; 064-329-01-50;
063-396-860