1

1. ETALON

- Mislite, ovo je nerealno, san? Pogledajte iza lea. ta vidite?
- Senku odgovara Igor.
- Dakle, iza vas su senke. Znai, da ste vi ovde isto tako realni, kao i tamo. Ja vas sada
poduavam, ali u mojoj uionici nema ni kolske table, ni kompjutera. Da bi se oni
pojavili dovoljno je samo pomisliti. I pero e se pojaviti. Treba pomisliti, i ono e se
spustiti kroz nivoe, koje ste osvojili. Tada ete pronai slobodu u postupcima i nee vam
biti potrebni posrednici sa imenima sudbina i smrt. Na Zemlji je mnogo zla i nepravde, ali
zar ih vi, ljudi, ne stvarate? Volja je ostavljena oveku. On sam izmilja sve to uasno, to
ga posle mui. Zar sam to Ja hteo? Gledajte.
Pred nama u prostoru pojavljuje se telo oveka. On je harmonian, srednjih godina, i
isijava sreom i zdravljem. To je kao neki ideal oveka. Visi u prostoru horizontalno, nepomino.
- Uite u njega na smenu, shvatite da vi niste onakvi, u poreenju s onim kakve sam vas
Ja hteo kae Otac.
Mi ulazimo u etalon, leemo u njega. Prvo Igor, onda ja.
Uporeujem organe. Prvo, to mi pada na um: Tri nedra masti gde da je denem?
Onda glava privlai panju. Ovde je sve nepovoljno. Modani neuroni spavaju, a i oni, koji rade,
ne umeju to da ine usklaeno. Haos i zbrka. Odavde i potie protivrenost u razmiljanju. Leva
hemisfera potpuno je otkrivena za meudejstvo sa Kosmosom, ali su desna hemisfera i oblast
treeg oka zatvoreni opnom. Taj pregada im smeta da sarauju sa prostorom unutra, sa
prostorom spolja, i sa prostorom u kome mi ivimo. Tu su i eludani mehur, slepo crevo,
bubrezi.
- Kod tebe pregrada vie nije tamna, prozrana je, - ujem glas Oca. Ti moe da gleda
kroz nju, ali ona ometa delovanje. A ipak desna hemisfera ostvaruje vezu sa kolektivnom
sveu, duom, energijom.
Kako vi moete kroz tu pregradu neto preobraavati, materijalizovati? Kao to vam je
uitelj rekao, deset godina e biti potrebno, da bi se izmatano naliv-pero, izraeno za
Arkadija, materijalizovalo na zemaljskom planu. arolija nema postoji samo znanje i
poznavanje. I ono je iz tri komponente iluzije, istine i stvarnosti. Ali nevolja je u tome
to ljudi esto zamenjuju njihova mesta, uzimaju jedno za drugo- npr, istinu za stvarnost.
A to nije jedno te isto. Izaite. Hajde da probamo da ponovo napravimo pero.

Opet smo stali pored, i ovek-etalon je nestao.
2

2. MIGEN
Unutar podzemnog sunca, u velikoj sali, na tronu sedi Migen, koji je sebe prozvao
jedinim bogom zatitnikom. Zato je on zavideo, i kome, kad je on najvii od najviih? Koliko
je imena imao, koliko je uloga promenio? Gledamo ga i udimo se. ovek li je nije ovek, je li
zli duh nije zli duh. Neto neshvatljivo, srednje, neto izmeu.
I on gleda nas. Prouava. Oigledno mu se ne sviamo. Pita:
- Zbog ega ste ogledalo dovukli?
- Uzmi ogledalo. Ono je tvoje, - kae Igor.
- Zato? Ogledalo pripada trojici, a dvojica od trojice ste vi. I tako ga teglite naopako.
- Ne treba nam tvoje lukavo ogledalo, koje umesto istine pokazuje la.
- Pa, ta e, izgubio sam bitku, i po zakonu ne mogu vas odbiti. Stavite ogledalo u oak.
On je ispod oka tupo gledao kako smo okrenuli ogledalo odraavajuom stranom ka zidu.
Onda se pobunio:
- Oprezno, bre, ne razbijajte!
- To nije ogledalo uzvraam mu to je predrasuda, la, mrak. Sebe njime obmanjuj,
zabavljaj se.
- Hou da ostanem ovde i neu vam koditi. Zamolite vaeg Oca da mi ostavi makar moje
sunce.
- Sam ga moli odgovaram, bez saoseanja za njegov kukavni poloaj i oslobodi sve
nivoe od svoje upave garde. Okonala se vaa vlast. Sedi ovde, sa svim onim, to si za
druge zamislio. Sve e ti se sad vratiti.
Odlazimo. Idemo kroz nivoe, i vidimo kako se oni osvetljavaju, pune se energijom i
informacijom. Sada e leva ruka znati ta radi desna. I pojavila se na nivoima senka ni duga, ni
kratka, ve tano takva da odgovara savremenim znanjima oveka. Rezultat je da ovek moe
da uspostavi usaglaenu vezu izmeu desne i leve hemisfere svog mozga, da razumeva to, to
jo nedavno uopte i nije hteo da razume, da veruje u ono, to je vere dostojno, da vidi istinu.
Od sada se to, emu stremi srce, i to to hoe um, izbavilo od krivog ogledala
jednostranog poimanja stvarnosti, ponovo je postalo sposobno za harmoniju i integraciju. Ni
naukocentrizam, ni crkveni dogmatizam od sada nee komadati na delove jednu celinu
oveka. Nikakva predubeenja miljenja nee vie apsolutno i neporecivo gazdovati nad
njegovim slobodnim stremljenjem da dostigne beskonana znanja Tvorca.
3

Ta znanja ve su harmonino ugraena u nizove meuzavisnosti i posledice toga su
bezopasne i stvaralake. Njihova apsolutnost uslovljena je samim postojanjem svemira.
Nauno-tehniki progres u savremenom obliku nije vie od zbira opasnih otkria i tehnologija.
Svet to nije zanatlijska radnja i nije hram sam po sebi. On je i jedno i drugo zajedno, u
njemu stvaralaki proces mora da se osvetava visokomoralnim naelom Boanskog otkrovenja.
Pogledajte: ni jedan zakon prirode ne funkcionie izolovano od drugih, i teko da iko
moe da prebroji, kako bitne od njih, tako i nebitne, koje obino bivaju prenebregnute.
Legenda glasi, da je Njutn sainio formulu svemirskog zakona gravitacije nakon to je na
njega pala jabuka. Pretpostavimo, da je jabuka pala, ne sa drveta, nego da ju je sa krivog tornja
u Pizi bacio Galilej, koji je izuavao zakon padanja. Ako se jabuci prohtelo da padne upravo na
glavu genija, ona je bila duna da prorauna ne samo sopstvenu masu i gravitacionu
konstantu, nego i druge uticaje: snagu vetra, poloaj grane sa koje treba da se otkine, gustinu i
vlanost vazduha. ak i poloaj samog filozofa.
Sigurno su postojali faktori, nama nepoznati. Njutn i Galilej imaju razliite zadatke i
razliita reenja.
Padobanac nije uopte obavezan da zna zakon gravitacije, da bi pao na siuni novi. Do
uspeha ga dovode dugogodinji treninzi, iji je rezultat formiranje znanja druge vrste na
nivou intuicije.
Teoriju zamenjuje ogled, navika. I ko e da presudi koje je znanje blie istini? Ja sam sve
vie uveren, da su, za sada, sutina sveta, prirode, i u skladu s tim, zamisao Stvoritelja, za veinu
ljudi nedostini. Pa dobro, osvojiemo hiljade novih svetova, nivoa, oblika ivota, ovek e
postati bezsmrtan. A ta dalje? I zato? Hiljade vaspitanika dejeg vrtia pod imenom Zemlja,
postae novi stvaraoci, stvorie nove svetove u beskrajnoj Vaseljeni. A pitanja su ista zato?
ta dalje? To, to sad znam, stari Hegel nazvao bi loom beskonanou. Ona zbunjuje
nespokojnu duu. oveku, makar i najveem i posveenom, ostaje samo jedno: da sa
smirenou ispunjava volju Oca. Sveti Grigorije Veliki je rekao: Tepajui, kako moemo, mi
dajemo odjek Boanskih tajni, koje nas prevazilaze. ovek kri put do istine, putem proba i
greaka, i samo pojedincima je dat dar da saznaju neto vie od drugih. Ali i oni su daleko od
apsolutne, savrene istine. Mogue, oveanstvo e kad-tad sa mukom roditi istinu, kao majka
dete. A zasad je na posao ispunjavati Boje zapovesti, iriti ih na linom planu, stvarajui za
sebe i druge takva ivotna pravila, koja bi pogodovala najboljem ispunjenju principa i zakona
svemira.

4

3. FABRIKE
Otac me je pogledao smeei se.
- Dani to je vreme. A vreme to je opaanje objekata pri njegovom spoznavanju.
Spoznajte svet bre, ne teite se poslovicama. Niko jo nije imao takvu mogunost,
kakvu vi imate. Mnogo treba da radite. Treba sve vratiti kao to je bilo ranije. ovek
mora biti u Bogu. I Bog mora biti u oveku. A vi se stalno vozite na biciklu.
Iz poslednjih Stvoriteljevih rei probilo se ogorenje, koje je On, izgleda, dugo skrivao od nas.
Vaseljena i bicikl oigledno su neuporedivi u razmerama.
- Hajde da stvar pogledamo ire predloio je Otac.
Pri tim njegovim reima, pred nama su iznikle tri ogromne fabrike.
- Pogledajte, jedna fabrika je putena u rad i radi punom snagom. To je fabrika Grigorija
Petrovia. On ima mnogo znanja. On stvara novu nauku za oveanstvo. Smatraemo da
je njegov proizvod velika, lepa kompjuterska maina - sposobna da rei sve ovekove
probleme sa zdravljem, pa i mnoge druge, takoe. Pomou te maine moguno je ak i
preduprediti globalne katastrofe.
Uporedo su jo dve fabrike. One ne rade. To su vae fabrike. ta vi ovde hoete da
pravite? Ne znate? Vi imate dve sopstvene fabrike kosmikih razmera i nita ne znate
o svojoj proizvodnji? Moda ete od Grigorija Petrovia uzeti nacrte i proiriti
proizvodnju njegovih kompjutera?
Pogledajte istini u oi. Grigorij Petrovi napravio je kompjutersku mainu. A vi nita niste
napravili. Vi gledate sebi pred noge, a ne napred. Dobro da jo niste i slomili mainu
vaeg brata, kao to je ve ranije bivalo.
Pogledali ste je i vratili na mesto.
ta moete da pokaete Grigoriju Petroviu? Da ste snabdeli njegovu mainu futrolom sa
perom?
Vi imate dve sopstvene fabrike. I od vas zavisi, kako e se one razvijati. Hajde da
obiemo vae fabrike. Ponimo od Arkadija.
On poletno ide u pravcu fabrike uprave velikog lepog zdanja, od koga sve poinje.
Penjemo se u direktorov kabinet. Pusto, nikog nema. Samo sto, po kome su rastureni listovi
mog romana Eldibor.
Stvoritelj prilazi stolu, uzima u ruku jednu od stranica.
- Crtei su genijalni. Niko danas na Zemlji ne moe da pravilno proita tu knjigu. A ipak je
ovde maina budunosti. I ona e raditi.
5

Ali su potrebni svesnost i razumevanje. Plan tog rada je genijalan, - ponovo je naglasio
Stvoritelj.
Ja sam se pomalo poradovao zbog najvie pohvale, ali oseaj nervoze nije me naputao.
- Ovde je sasvim druga tehnologija skree nam panju Otac. Ovde nema mehanikog
dela. Proizvodi se stvaraju milju.
Da biste zapoeli svoju proizvodnju, vi ste se kod Grigorija Petrovia obuili u
mehanikom delu. Nauili ste tako, kao da ste sve sami stvorili. Ali potrebna je
proizvodnja u fabrikama, koje za sada stoje.
Trebaju vam instrumenti? Ali ve ih imate. I veoma su savreni: dua, duh, svest,
energija, informacija. Pa ta vam treba da biste stupili na posao, ne u pogonima veeg
brata, nego u svojim sopstvenim. Vi u bilo kojoj taki prostora moete stvoriti to to je
neophodno. To je pogodno i savreno. Svia mi se ta tehnologija.
Ja ne odolevam i obraam se Ocu. Deje, brzopleto.
- Moemo da stvorimo tehnologije i objasnimo ljudima da se njima upravlja pomou misli.
Osmeh je ovetlio Stvoriteljevo lice. Meni to godi. Zadovoljan sam time. Ostaje sasvim
malo postii rezultat. Kako ete da ih postiete?
- Uz pomo svesti, due, energije, napraviemo impuls: obnavljamo, vaskrsavamo,
prenosimo dogaaje u bilo kom vremenu i prostoru, sa ciljem povratka zdravlja ljudima
bre-bolje izjavljujem, odjednom doivevi prosvetljenje.
- Dobro, idemo u pogon saglasan je Otac.
I mi ulazimo u ogromnu, praznu prostoriju, gde nema nikakvih ureaja, nikakvih
pokretnih traka.
- Hajde da uzmemo eliju i poradimo na njoj predlae Otac. Ova elija moe postati
dvostruka, trostruka, bolesna. Moemo da je izleimo. elija to je koncentracija svesti,
put ka regeneraciji, obnovi organa, ka bezmrtnosti.
ak i Sunce ima ovojnicu i jedro. Doprite svojom sveu do Sunca, i nemojte se opei.
Tada ete postati ravni Meni. etvrta supstanca svesti to je taka, odakle je mogue
dobiti informaciju u vidu suneve energije. Taj, ko ovlada njome, moe impulsom
pomeriti Zemlju i videti druge galaksije, drukije Vaseljene. Posle toga moe se raditi s
lakoom, od elje ka rezultatu.
Stvoritelj se okree ka meni:
- Je li ti potrebna nekakva mainerija?
6

- Ne, koristiu misao.
- Pravilno hvali On to je najjaa tehnologija, najglobalnija. Kroz supstancu sveta. I onda
divna e ekoloka situacija biti u vaem svetu, ako vi upotrebite, za proizvodnju
potreptina, misao, a ne nedra Zemlje. ta e najpre da uradi?
- Da bi mi se supstancia sveta potinila, treba uspostaviti veze.
- Tako je potvruje Otac.
1) Jednu takvu vezu uspostavio je sam Kosmos. To je veza sa svetom u kome ivimo.
- Pravilno opet odobrava Otac.
2) Drugu vezu, uz pomo svoje svesti i na osnovu njene koncentracije, uspostavljamo tako
da uvlai u sebe i saima prostor Vaseljene.
3) Zatim impuls u taku, koja je u krugu.
- Izvanredno hvali Stvoritelj. Pomou misli i svesti vi moete da se sjedinite sa
supstancom sveta na Zemlji. To nije arobnjatvo. To je kosmika tehnologija. Ja je lino
koristim kad je neophodno. Prvo piem scenario, koji vi zovete Biblijom, i u kome je
ifrovano sve to e se zatim desiti na Zemlji. Niko ne moe proitati moj scenario, sve
dok njegova svest ne dostigne nivo etvrte supstance. Ti si poslao impuls i energija
duha i znanja due uli su u eliju. Pomou impulsa ozdravljujemo eliju, delimo je,
uklanjamo bolesti raka. Rave elije takoe se unitavaju energijom. Menja se samo
informacija u taki. To je svet unutar nas. Na primer, vi ozdravljujete bubreg, treba
ukloniti izraslinu na njemu. Ona se uklanja, kako unutar organizma, tako i gore, u
Kosmosu, kao informacija. U svetu koji nas okruuje. A u svetu, u kome vi ivite, moe se
otii na ultrazvuk i uveriti se, da izrasline zaista vie nema. Eto kako se moe raditi.
Gledam okolo i vidim, u mom pogonu pojavili su se ljudi. Nije ih mnogo svega dvanaest
petnaest ljudi. Nad pogonom se pojavio stub energije to se uspostavila veza s Kosmosom i
Zemljom. I pogon ve daje proizvode on moe da ozdravljuje ljudske organe, regenerie tkiva.
- Hajdemo u sledeu fabriku poziva Stvoritelj.
Idemo do susedne fabrike, gde procesom rukovodi Igor. Ali rukovodi skoro ni sa im:
pogoni su prazni, kao kod mene, pre nekoliko minuta.
- Kakav je plan rada? pita Otac. Ti si sila u sili. Zahvaljujui tebi sve ivi. Ako ti ode,
onda ni jedan organizam nee biti sposoban da funkcionie.
- Mogu da uklonim nii nivo svesti jer nee da usmeri ka samousavravanju odgovara
Igor.
7

- Ve je tako bilo. napominje Stvoritelj o neemu, nama nepoznatom Prvo su napravili
nekakvog zmajia, onda su reili da ponovo izmisle bicikl.
Otac govori, i neto nejasno se vraa u seanje neka davna krivica, i stid zbog nje.
- Da, da potvruje Otac pravilno ste pomislili. Trebalo je najpre utroje sve proceniti,
onda doneti reenje, zatim dejstvovati.
Zemlja je stvarno deji vrti za budue Stvoritelje, ali ne sme se ponaati prema njoj kao
prema obinom zrnu peska. Treba misliti i o posledicama svojih postupaka.
On je zautao, dajui mogunost da upijemo izgovoreno. Zatim je produio.
- Duh se nalazi u dui i proizvodi kretanje. ta e uiniti?
- Mogu da samem prostor na neveliki obim. U taku, unutar koje e biti beskonanost
nove dimenzije objanjava Igor.
- A vreme, ta s njim?
- Vreme se moe zaustaviti, usporiti, ubrzati. Onda emo odrediti koordinate, gde se mi
nalazimo. I koordinate objekta, na koji e biti usmeren impuls.
- A ta je u taki, u koju si sveo prostor svoje misli, svoje svesti?
- Informacija o planiranim dogaajima.
- Pravilno, sada se moe raditi. Sea li se, kako je jedro elije-lidera, iskricama izazvalo
proces deobe drugih elija, i pokrenulo proces regeneracije? Ti, takoe, moe da
aktivira proces, i on e se odravati tvojom snagom onoliko vremena, koliko je
neophodno.
Sada su se i u Igorovoj fabrici pojavili ljudi. I takoe je energetski stub procepio prostor
u pogonu, nad njim i pod njim.
- estitam smei se Otac vae fabrike primljene su na korienje. Potvruje vam se
pravo da obnavljate, regeneriete, vaskrsavate.
I dodaje, s nenim osmehom.
- Ko je jo na Zemlji imao takva prava, deco Moja? I takve mogunosti? A to se tie
Carstva Bojeg, koje svi trae, ali ne mogu da ga nau, pa ono je u vama. Zato to u
svakome od vas postoji deli Mene. I Hram, - to nije kamen, sloen u redove, nego
ovek. Vi ste Hram. Eto o emu je govorio Moj Sin, kada je pre dve hiljade godina doao
na Zemlju.
Ve sledeeg dana posle tih deavanje, kod nas su, u Pukinovu filijalu, dovezli mladu
enu Marinu Vladimirovnu. Ona je invalid. Pre dvadeset i pet godina, jo kao dete, pala je pod
voz, i noge su joj odseene.
8

Uopte ih nema, - samo dva nevelika patrljka. Pola ivota provela je u pokretnim kolicima.
Pojavilo se mnogo usputnih bolesti jetra, bubrezi, srce, oi, pritisak. Najgore dijabetes.
Naravno, nije se ona sluajno pojavila. Nego upravo posle susreta sa Stvoriteljem, kada
nam je On potvrdio pravo na regeneraciju.
Marina pria o sebi, o svom ivotu, mukama, nadama. Uasno je videti mladu, lepu enu
u invalidskim pokretnim kolicima. Bez nogu ona izgleda mala.
Poinjemo dijagnozu. Tu, gde su tokovi odsekli noge, vidim energetsku blokadu u vidu
linije. To je aura, koja se zatvorila u oblasti nogu. Na fizikom planu mnoge elije su ve mrtve.
Odmah razmenjujemo miljenja, kako iskoristiti tu kou. Pre svega, za stopala nogu.
Marina oputeno reaguje na ovo to se deava. Imam neki oseaj, da je njenu psihu neko
ve pripremio na pomisao, da bi joj mogle ponovo izrasti noge. Ona veruje u to. Sanjala je snove
da e uskoro moi da stoji, i da nee biti bolesna. Vie od toga, videla je Igora i mene u snu,
mnogo pre naeg susreta. Zaista zadivljujue i neobjanjivo. Ali drugo je vano: njena unutranja
spremnost za regeneraciju nogu sada nam pomae da radimo.
Nalazimo u patrljku eliju-lidera. U njenom jedru je informacija, i o konturama
amputiranih nogu, i o njihovoj strukturi. Predloen nam je jasan plan izgradnje, gde e svaka
elija, pokoravajui se programu, izgraditi, mrvu po mrvu, i kosti, i vene, i kou, i vezivna tkiva.
Procenjujemo kako e reagovati iva supstanca, kako spoljna, kako informacioni plan.
Ispraamo sve koji se greju u sobi, a to su i nai saradnici, i oni, koji su doli po pomo. U
njihovim su glavama sada misli u haosu. Oni jako fonjaju, prave fon, svojim oseanjima i
mislima. Ometaju posao.
Pripremamo se za impuls. Svodimo prostor na taku, zapisujemo informaciju za
ozdravljenje u DNK, za to, da u budunosti Marina na bude bolesna, da nema uopte nikakve
injenice uasnog dogaaja sa amputacijom nogu. Brzo i otro poinjemo energetsku paljbu na
jedro elije-lidera. I elija ubrzo daje sopstvene impulse za otpoinjanje procesa. Vidimo, kako
se u praznom prostoru, gde moraju da budu noge, odmotava hologram. Tamo, gde je pre bila
bleda bela linija svijene aure, sada je jako svetlucanje, nalik na plazmu elektrovara. elije
kostiju, miia, vena, arterija, nervnih zavretaka, koe - aktivirale su se i otpoele proces
delenja.
Najudnije je to Marina takoe vidi deavanja. Kod nje se, ba ovde, u ovoj sobi, otkrie
jasnovienje. Proces je pokrenut. Taj istorijski dogaaj protekao je skromno, svakidanje,
neprimetno. Nije bilo predstavnika tampe i medicinskih radnika. Izgleda, nikog to nije
zanimalo, osim nevelike grupe naih saradnika i bolesnika, koji su se grejali u hodniku.
9

Otadbina je ivela svojim ivotom. Neko je pravio planove, kako nakrasti jo vie na ve
nakradeno. Neko se muio zaviu prema srenicima, koji su stigli i postigli da sve dre u aci. A
ostali su, probudivi se, popili litar brlje i opet zaspali u oekivanju svetle budunosti.
Kasnije smo Marinu regularno pozvali telefonom. Odmah, posle kratkog zdravo,
neizbeno pitanje.
- Noge rastu?
- Rastu.
- Po koliko?
- Santimetar i po nedeljno.
Zanemeli smo od sree. Od tih jednostavnih i istovremeno jako neobinih rei:
santimetar i po.
Za mesec dana, Marinine noge su porasle za preko est santimetara. Iz NII za
tradicionalne metode leenja, dola nam je Olga Ivanovna Kajokina. Ona je dugo uzdisala,
postavljana Marini pitanja, merila lenjirom izrasla tkiva. Ona su se otro razlikovala od ostatka
patrljka mlada, elastina, kao kod mlade devojke.
- To je nevetovatno rekla je Olga Ivanovna. Ali to se mora registrovati kao neto sasvim
drugo. Niko nee verovati ni vama, ni meni, da se uopte moe dogoditi neto slino.
- Kada guteru izraste rep, njemu veruju podrugujem se a ako beznogi ovek jednog
dana izae kroz vrata svoje kue na sopstvenim nogama njemu nee poverovati.
- Nee poverovati potvruje Kajokina. Ja dalje ne raspravljam. Shvatam je.
Marina je vodila dnevnik o onome to joj se dogaa. Nije sve bilo prosto u procesu
regeneracije. Jer, novim elijama je bio potreban odreeni izvor biohemijskih reakcija, pa su iz
bolesnog, ispoenog organizma uzimale hranljive materije, koje su im neophodne za rast.
Nekad se proces zaustavljao nedeljama, ak i mesecima. Hajde da oslunemo glas same Marine,
koja je preivela sav ovaj proces.






10

4. sida
U januaru, Pukinovoj filijali obratili su se roaci nae bive uenice nazvaemo je
uslovno Ira. Posetioci su ispriali da se kod Ire pojavilo udno oboljenje krvi. Situacija je toliko
kritina, da nisu hteli da je prime u bolnicu.
Sa ovim se ne ivi dugo rekli su lekari - sutra se moe sve okonati.
Ime bolesti roaci nam i onako nisu rekli. Oni kao da su uporno izbegavali precizna detaljna
pitanja. A ena umire. Temperatura je ve preko 40.
Ubrzo su je dovezli kod nas. Ira nieg nije svesna. Samo jei kao odgovor na pitanja.
Poeli smo paljivo da posmatramo, zajedno sa Igorom Arepjevim. U krvi je zbilja neto
neobino.
Ranije nismo videli nita slino. Takav oseaj, kao da smo upali u epizodu serije Ratovi
zvezda. U sistemu krvotoka nae pacijntkinje kretale su se estougaone formacije, nalik na
ogromne kosmike brodove. Naravno, njihova ogromnost bila je veoma relativna. Jer
posmatrali smo informacioni plan. Ali u razmeri informacionog ovekovog mikro-kosmosa, oni
su zbilja poraavali svojim dimenzijama.
Nasuprot njima, bukvalno kao odbrambeni odredi, niu sve nove i nove grupe elija
limfocita i drugih elija zatitnica. One se bacaju na protivnika. One su jako male i slabe u
poreenju sa neprijateljem, ali su izuzetno hrabre. Svejedno, situacija im ne ide u korist.
Srednjevekovni vitez teko da moe zaustaviti savremeni tenk.
Odred estougaonika, na neki nain, pravi ispred sebe deformaciju prostora, koja, kao
ogledalo, odraava pitanje limfocita svoj-ili-tui i dovodi ih na neko vreme u zabludu. Zatim
se ispred agresora pojavljuje moni (u poreenju s razmerama dogaaja) vakuumski levak, koji
uvlai u sebe zatitnike organizma, limfocite, gde se brie njihov antivirusni program.
One, koji ne upadnu u levak, estouglovi pogaaju energetskim talasima. Put je raien i oni
prolaze dalje.
U svim ljudskim organima postoje takozvane matine elije, od kojih zavisi pravilno
funkcionisanje organa. One, kao zvuna viljuka, zadaju potrebnu frekvenciju rada i postojanja
elijske mase. estouglovi se nepogreivo kreu ka svetlosnom isijavanju matinih elija. Kada ih
dosegnu, deava se sledei manevar: Jedan od estougaonika raspada se na est tapia, i svi se
oni zalepe za est hromozoma u DNK matine elije. Sada je virus preuzeo kontrolu nad njenim
radom i sada samo on odluuje kakvu e frekvenciju rezonancije ponuditi ansamblu elija tog ili
drugog organa.
11

Imam oseaj, da ta gadost ovladava i intelektom, a ne samo programom aktivnosti. Sada
ona moe da se privremeno sakrije u organizmu ekajui povoljnu situaciju.
Ali u datom sluaju, virus je ve u aktivnom, napredujuem stadijumu i sprema se da
nikada ne popusti. On se pretenciozno razmnoava, prodirui u sve nove i nove elije
organizma. elije se doslovno rasprskavaju iznutra. A virusne estice napadaju nove elije
zatitnice, prodiru u njih i opet ih razaraju. U tome ih nita ne ometa, jer su elije-lideri uzete
pod kontrolu.
Igor i ja se trudimo da se orijentiemo u ovoj situaciji. Spolja virus izgleda vie
zastraujue, nego elije raka, s kojima smo ve nauili da se borimo.
Preobraavamo virus. Ali, ispostavlja se da njegov program predvia slian obrt
dogaaja. Unutar njega je energetski ele. I taj ele programiran je za unitenje ljudske DNK.
Izgleda, pre nego to tu gadost unitimo, treba da proniknemo unutar nje. Ulazimo. Ve
smo nagaali, s ime imamo posla. To je virus side (AIDS-a).
1) Na prvom zidu je zapis (ifra) za unitenje est glavih organa srca, bubrega, jetre, eludca,
slezine, titne lezde.
2) Drugi zid informacija o unitenju elija, o blokadi mozga.
Gledamo kako se to dogaa. Ka mozgu virus putuje kroz kimu. Ali evo ta je zanimljivo kad se
priblii glavnom mozgu, virus SIDE se zaustavlja. Njega je neko umeo da zaustavi. Intelekt mozga
ga je zaustavio! On nadmauje intelekt virusa SIDE, i to odluuje situaciju. U mozak gadost nee
proi!
ele virusa SIDE je kao svest. I on razgovara sa sivom masom mozga. Borba intelekta.
ele formira geometrijske strukture krug, trougao, kvadrat. Informacije se oblikuju u
figure. Ali kako elementarni organizam virusa moe da formira sline sloene figure?
Veza je vidljiva. Informaciono polje Zemlje pomae virusu SIDE da obikuje figure, to jest zadaje
parametre njegovog intelekta i pamti njegovu informaciju. Zato planetarno polje to radi?
Razmatramo informaciju: povratna reakcija na ponaanje oveka u prirodi. Za prirodu je
ovek svojevrsni virus, koji unitava njen organizam. Ona se od njega titi. To, to mi smatramo
virusom za svoj organizam, ona smatra imunietom za svoj. Briemo informaciju SIDE i saimamo
virus. On gine praktino u trenutku, bez bilo kakvih posledica po organizam. Evo kako se s njim
moe boriti! Ali ko se moe sa njim tako boriti? Jer u njega treba ui kroz vakuum i izbrisati
informaciju.
12

Igor proganja estouglove po celom organizmu. Oni pucaju, sagorevaju. Krv odvlai sada
ve bezpasne ostatke tue organike, i mirno ih izbacuje napolje. Oni, koji su taj virus napravili,
raunali su samo na njegovo neoborivo preimustvo u snazi. Ako se s njim u boju sretne jai
protivnih izai e na kraj s virusom lake nego sa kijavicom.
Ali ti, koji mogu da raznesu virus SIDE u paramparad, su pojedinci. I jo se do tih
pojedinaca valja probiti kroz kordone Ministarstva zdravlja, koje regulie bujice bolesnih od te
opake bolesti, i usmerava ih pravo na groblje.
Ve sledeeg dana eni je postalo lake. Temperatura se snizila. Dan kasnije, telefonirala
mi je kui. Pre nego to je progovorila, zbunio sam je svojom pretpostavkom.
- ta je, temperatura je tano 37 i vie Vam se ne umire?
- Tano potvrdila je ona.
- Sutra e biti 36,6.
Bilo mi je potrebno da ona, kroz nekoliko dana, uradi ponovnu analizu krvi. Nedelju
kasnije, lino je dola kod nas u Centar, i saoptila da se sprema da se vrati na posao. Analize su
joj bile u redu. Onda smo proanalizirali kako se dobija SIDA. Prodiranjem u organizam polnim ili
narkotikim putem (kroz krv).
Osnovni zadatak: dospeti u neurone eonog mozga, unititi ili potiniti organizam.
Osvajanje neurona to je kao osvajanje mikrokosmosa. Najvanija informacija je eoni mozak.
SIDA tei da ovlada njime. To bi mu omoguilo da reorganizuje i zakomplikuje parazitsku
strukturu. Pri emu ne samo na mikronivou. Postoji zakon negativnih sistema. Ako vodei
sistem nanosi poraz ovekovom organizmu, onda e sledei iza njega biti jo moniji i sposobniji
za ivot. Ako trpi poraz, onda sledei iza njega gubi niz preimustva.
Taktiki zadatak dovesti parazitsku eliju do organa, gde e nastati razmnoavanje.
Na fizikom planu virus SIDE je mikroskopske veliine. Na informacionom ogroman.
Nita ne moe da se poredi sa njim. Virus na informacionom planu ima oblik estougaonika sa
unekoliko iskoenim i zaobljenim ivicama. Spolja je obojen u tamno-plavu ili ljubiastu boju.
Iznutra, paralelno spoljnim stranicama, rasporeeno je est tapia sa informacijom, koja je na
njima zapisana. tapii se nalaze u, kao zgruanom, eleu ute boje. To je virusova energetska
baterija.
Osvajanje modanih neurona najsloenije je u toj borbi. Stvar je u tome, to se boja
energoinformacionih povezujuih neuronskih kanala, podudara sa bojom (tamno-plavom ili
ljubiastom) aure virusa HIV. Logiki i praktino nema mogunosti da se u tom ljubiastom
napravi zamka za elije-zatitnice.
13

Osim toga, gustina informacija u modanim neuronima toliko je visoka, da je uticati na
nju izvana jako sloeno. HIV ne moe da savlada tu gustou informacija i ugradi se u nju.
Na zidovima virusa SIDE zapisana je sva cela istorija borbe s njim. Zahvaljujui toj borbi
on usavrava svoj borbeni sistem i postaje jo opasniji. U sutini, svi napori medicinara pomau
mu da se usavri. Pod pretnjom zaraze je, u narednim godinama, do 40% stanovnitva zemljine
kugle. Ali sve se to sada moe izmeniti.
Mogunosti borbe. Metodama upravljanog jasnovienja moemo da izbriemo
informaciju elije-lidera virusa, i unitimo njenu svest. To je jednostavno. Posle toga su
razmnoavanje i opstanak virusa nemogui. Zadaci SIDE nisu ispunjeni. Istovremeno se nanosi
udar onim strukturama, koje su formirale eliju virusa SIDE, punei je informacijama. Lokalni
poraz SIDE postaje globalni.
Na nivou izvesne statistike, pri nanoenju poraza virusu u jednoj dravi, bolest poinje da
se smanjuje u svim ostalim zemljama, ak i bez primene specijalnih mera borbe sa njim. Svest
SIDE je mala, bez informacija se momentalno raspada!
Zanimljivo je, to kada udaramo po elijama virusa SIDE, one cie, kao mievi. Kasnije je
jedan od mojih prijatelja rekao, da ako se u kompjuteru otkriva virus i unitava antivirusnim
programom, onda u tom trenutku unitena informacija virusa takoe isputa zvuk, nalik na miji
cijuk.
Naravno, u poslednjem sluaju to se deava zahvaljujui programu kompjutera. Ali ipak
je simbolino, zar ne?
Uskoro nam se ponovo desilo da se sretnemo sa jo jednim obolenjem koje se smatra
neizleivim, a ija je simptomatika veoma bliska simptomatici SIDE.
Nama u Centru obratila se lekarka Ljudmila Mihajlovna Litoveno, sa molbom da
pomognemo njenoj poznanici, engleskoj dravljanki, Karolini Bonzraj. Sluaj je interesantan po
tome, to nam se desilo da radimo na rastojanju, po fotografiji.
Karolina (u engleskom izgovoru Kerolajn) menader je za otvaranje kancelarija, ivi u
Gildfordu. Prvobitna dijagnoza: allopecija ariata. Tako su zakljuili lekari na osnovu
laboratorijskih istraivanja, kod nje u zaviaju. Karolina je raunala da je bolesna od februara
2001. godine kada su, pri redovnoj poseti frizeraju, na kosmatom delu glave otkriveni znaci
elavosti.
Bolesnica je hitno pregledana, posle ega je postavljena viestuka dijagnoza. Odustalo se
od leenja, jer se ta retka bolest smatra neizleivom.
14

Dotini virus utie na krv, to dovodi do neusaglaenosti crvenih i belih krvnih zrnaca. Engleski
lekari pripremili su bolesnicu, da je eka opadanje kose. Posle ispadaju zubi, potpuno se
unitava kima, vene, unitavaju se zglobovi.
Bolesnici su ponudili mesto u bolnici.
Posle seanse uspeli smo da se telefonski poveemo s Karolinom. U vreme seanse, ona je
oseala priliv toplote u glavu. elava mesta bila su crvena, znojava i vrela na dodir. Onda je Igor
individualno radio s njom. I opet taj isti oseaj priliva toplote u glavu. Takvo stanje pratilo je
pacijentkinju tokom cele nedelje. Jednako iekivani rezultat rasta kose tokom nedelje nije se
primeivao, i pacijentkinja je pala u depresiju. Specijalisti Centra su po fotografiji svaki dan
precizno pratili stanje, i ustanovili da se opadanje kose pojaalo. Svejedno se leenje nije
prekidalo. 10. aprila telefonirali su iz Gildforda, saoptenje je bilo jako radosno, Katarinina kosa
je poela da raste. I to najpre tamo, gde je bilo prvo opadanje. Karakteristino je, da kosa
nastavlja da opada, ali manje intenzivno, a rast tee intenzivnije. Uostalom, evo dokumenta, iz
koga se vidi, kako smo radili.
Protokol izleenja u odsustvu, po fotografiji.
Grad Moskva, 02.marta 2001.godine, vreme: od 17:10 do 18:40.
Prisustvovali: (prisutni)
1. (P.) Petrov Arkadij Naumovi Akademik MAI, predsednik Centra bioinformacionih
tehnologija
2. (A.) Arepjev Igor Vitaljevi glavni specijalista Centra bioinformacionih tehnologija
3. (L.) Litovenko Ljudmila Mihailovna lekar-terapeut, predstavnik one koju leimo
4. (S.) Sergej uenik Centra bioinformacionih tehnologija.
5. (G.) Guljdin Aleksandar Nikolajevi vice-predsednik dobrotvornog fonda Severjanin

- (L.): Kod bliske poznanice moje dece, Kerolajn, poelo je opadanje dlaka po celom telu.
Ona ivi u Engleskoj. Dijagnoza: allopecija ariata. Engleski medicinari odustali su od
leenja. Utvrdili su da niko u Engleskoj ne moe da izlei tu bolest. Bolest zahvata
neurodermike sisteme, odlikuje se neusaglaenou crvenih i belih krvnih zrnaca. Ona
ima mrlje po telu, kao modrice. Otpala joj je kosa, obrve, trepavice.
15

Saradnici Centra uspostavljaju kontakt sa Kerolajn, sa njenim informaciono-energetskim
sistemom, pomou fotografije.
- (A.): U krvi su stvarno uoljiva neobina tamna telaca. Ali neto drugo je udno:
oteenje prolazi kroz glavu. S leva su 2-3 formacije, koje su karakteristine za
estouglove SIDE pri posmatranju na informacionom planu, ali, ko zna zato, nisu
tamno-ljubiaste, nego olovne boje. elije-lideri isto tako nisu zahvaene.
- (P.): Moda je to SIDA, ali nova, trea verzija. estougaonici ranijih verzija nisu mogli da
prodru u glavu, pa i ovi za sada nisu aktivni. Iekuju.
- (A.): On se maskira. Moe zapoeti unitavanje informacija. U krvi su nekakve ovojnice
izginulih elija. Treba da se uoe promene u opaanju, u raspoloenju. U seanju zasad
nema rupa. U centru estougaonika je bela taka, veze su tamno-ljubiaste boje.
Naokolo je crni dim. Neuron ne emituje nita.
- (P.): Situacija zahteva neodlono leenje. Potrebni su dopunski pregledi:
1. Ultrazvuk titne lezde
2. Tomografija eonog mozga (mada na slici unitenje nee biti jasno uoljivo)
3. Obuhvatniji nalaz krvi briljiva analiza formula krvi, mora da postoje ostaci unitenih
struktura. Ako je mogue organizovati da dobijemo analize do ponedeljka izleenje
moemo sprovesti u ponedeljak. Ovo je novi virus. Opasno je, to je nauio da se
rasprostire vazduno-kapljinim putem.
- (L.): Telefonirau u Englesku danas i sutra. Zamoliu da urade analize, i, ako vi smatrate
da je izleenje mogue, organizovaemo da Kerolajn doleti u Rusiju.
- (P.): Nas rastojanje ne uznemirava. Veza postoji, i mi moemo sprovesti leenje, bez
Kerolajninog prisustva ovde. Moemo da je izleimo.
- (L.): Karolina je jedan jako aktivan, pozitivan i odgovoran ovek. Ako vi oseate da joj
moete pomoi, ponite upravo sada.
- (P.): Izleiti je moemo, ali e bez analiza biti tekoa u potvrivanju injenice da smo je
izleili. Igore, ta da radimo?
- (A.): Ja bih to uklonio odmah, dok je virus u mozgu jo uvek neaktivan. Vidim vezu sa
prolou. Uzrok obolenja je kontakt sa podzemnim skladitem radioaktivne materije.
Veoma snana radijacija 3-4 razliite komponente, brze estice u zemlji, omota izvora
radijacije je uto burence, povrh koga je neto nalik na olovo. Ona lino ne zna nita.
Tanije, u to vreme nita nije znala. Ona i ne sluti pretnju po svoje zdravlje. Sad vidim da
virusi imaju olovnu nijansu (preliv boje).
- (P.): Gde je to moglo biti?
- (L.): Kerolajn je dve godine bila u vojsci, oigledno, tamo.
- (P.): Igore, prolost nam je jasna, pogledajmo budunost. Opadanje kose, pa onda zuba.
Kima, vene, zglobovi, uticaj na kotanu sr.
- (A.): Uklanjamo to.
16

Sva tri saradnika Centra rade aktivno, razmenjujui kratke replike, precizirajui
ujednaenost vizije rezultata dejstva.
- (A.): Od jetre do srca. Treba se podesiti. Sergej, gledaj paljivo ima li jo?
- (S.): estougao vibrira, vibacija raste, po mom miljenju, raspao se.
- (A.): Uklanjamo i u krvi, i u neuronskim kanaliima.
- (P.): Kuda odoe tapii?
- (S.): Grupisali su se. Centar ne funkcionie.
- (A.): Ukloniti sve!
- (P.): Informacija je ostala na tapiima?
- (S.): Da.
- (P.): Treba je ukloniti. Spojiti sa novom budunou.
- (A.): Lako uklanjam. Informacija se izbrisala. Crvena i bela krvna zrnca poinju da
sarauju, alju signale svoj, tui.
- (S.): estouglovi su udaljeni i iz krvi, i iz glave.
- (P.): ime se neutralie olovo? Moramo izbaciti ostatke na omotaima virusa. Ono je u
krvi.
- (L.): Jod, ali sporo. Mleko je bre.
- (A.): Razorena tela virusa su kao pahuljice. Taloe se, i pri analizama krvi mogu se
pronai ostaci njihovih tela. Samog virusa nema vie.
- (L.): Belanevina mleka oblepljuje olovo i dobro ga izbacuje.
- (P.): Napraviemo belanevinu mleka. Informacija je potvrena. Bie mogue izvesti na
rastojanju, uvodimo informaciju o mlenoj belanevini.
- (A.): Smer ka jetri i bubrezima. Kretanje je poelo. Izbacivanje je mogue tokom 24
sata. Treba joj postaviti mokrovod, u mokrai e biti obojene mrlje, kao od presoljene
hrane. Danas smo sve uradili.
- (P.): Dobro, poveite se sa Karolinom. Sreemo se u utorak, u podne.
- (L.): Hvala.
Vreme 18:30, potpisi uesnika, zajedniki razgovor.
Uskoro smo zamolili Ljudmilu Mihajlovnu da nabavi pismenu ocenu Karoline Bonzraj o
promenama koje su joj se dogaale. I dobili smo je. Karolina je poslala na ime sina Ljudmile
Mihajlovne.
Dragi Sergej!
Nie su opisani detalji mog nedavnog gubitka kose.
17

U subotu, 10.02.2001. iala sam se, i moj frizer je rekao da mi opada kosa. U to vreme
potpuni gubitak kose iznosio je 0,5 cm s desne strane. Tokom jedne nedelje to je nastavilo da se
razvija, i ela je iznosila 2-3 cm. Onda je poela da se iri nanie.
Tokom sledee dve nedelje oblast gubitka kose proirila se do mog vrata i imala je jasne
granice.
Veliina ele iznosila je 11 cm u duinu i 5 cm u irinu. U to vreme povezala sam se sa
svojim doktorom. Uzeli su krv na analizu i informisali me, da je to allopecia ariata. Kada je stigao
rezultat analiza krvi, rekli su mi da je to autoimuna bolest. Ispostavlja se, da su moje bele krvne
elije napale crvene krvne elije, bez ikakvog povoda za to.
Pola sam kod privatnog doktora, uradila pregled i prola test na HIV. Svi testovi su se
vratili negativni, osim analiza krvi, idui put su me informisali da postoji velika koliina belih
elija. I kao dodatak na sve, pola sam u bolnicu Bel-gravia (privatna klinika, koja se bavi
problemom gubitka kose). Oni mi nisu mnogo pomogli i hteli su samo moj novac. U zadnje tri
nedelje ovog meseca, kosa je poela da raste, raste i opada, ali ne u takvoj koliini, kao ranije.

Litovenko Ljudmila Mihailovna.
Krajem maja poboljanja su postala toliko znaajna, da se Karolina vratila na posao. Posle
toga se kod nas pojavio jo jedan pacijent iz Gilforda, gospodin Lez Allej Verno, koji je imao
teko obolenje zglobova, i sa mukom se kretao ak i po stanu. Gospodin Lez u mladosti je bio
sportista i povredio je jednom oba kolena. Bilo je operacija, ali su noge sve vie i vie bolele.
Molba je dospela u Centar preko mog sina Litovenko Sergeja Mihailovia, i saradnici Centra
pristupili su poslu, po fotografiji. Upravo tog dana i u tom trenutku, kada smo radili po
fotografiji sa boleu gospodina Leza, njemu su odjednom zapucketali zglobovi. Pucketanje je
bilo vrlo razgovetno i malo je bolelo. Posle tog pucketanja gospodin Lez otkrio je da su svi bolni
oseaji, povezani sa njegovom boleu, iezli i vie se nisu vraali.


5. OTAC

- Hajdemo da pogledamo, ta ima u Mom Carstvu poziva nas Otac, pa se mi trenutno
prenosimo, pratei Ga, do linije, koja razdvaja tamni i beli plan. Na obe strane linije,
tanke kao otrica britve, nalaze se Raj i Ad. Osim te stvarne linije, njih deli provalija.
18

Mi hodimo po praznini nad Bezdanom, pratei Stvoritelja, i vidimo kroz zidove koji
okruuju te dve antagonistike strukture postojanja. Zbrka je i tamo i onamo. Makar i
zbog razliitih povoda.
U Raju znaju za epohu bezsmrtnosti, koja je zapoela, i o predstojeem vaskrsenju. Due
su se ustalasale. Mnoge od njih nisu bile na zemaljskom planu ve stotinama godina. Misle o
tome, kako e ih doekati potomci.
U Adu je takoe uzbuna. Oni znaju, da e se za njih sve ubrzo okonati. Neki razmiljaju o
tome, kako da se probiju u carstvo Oca kroz Bezdan. Ranije je to nekima uspevalo. Oni su se
pribliavali granicama Provalije, gde energije obrazuju nevelike zone stabilnosti, i kaei se za
neravnine, podizali su se uvis. To su bili izvidnici. Oni su izvirivali napolje, starajui se da ne budu
primeeni, i vraali su se nazad sa izvetajem o vienom. Koristi od takvih ekspedicija nije bilo
mnogo, ali je zato jaala uverenost, da e jednom biti mogue tako se drsko probiti u Carstvo
Nebesko. Oni nisu znali, da se situacija strogo izmenila, i da se na izlazu iz Bezdana pojavila
straa - ovek sa knjigom pod mikom.
Otac je proitao moje misli i nasmeio se.
- Sve ste pravilno uradili. Sada je va globalni zadatak vaskrsavanje ljudi. Ali rasuujte
realno o svemu, ne dovodite druge u zabunu, priajui im o stvarima koje se dogaaju
na suptilnom planu. to se tie vaskrsenja ene - ja u da ubrzam proces i pomoi u
vam. Sa mukarcem, Igorovim dedom, relativno je obrnuto. Treba malo usporiti, brzina
mu je jako velika. Oni ne striu da obnove znanja o stvarima koje se dogaaju na Zemlji.
- A reenje za Bezdan je idealno pravilno sa osmehom mi se obraa On.
I fine iskrice suzdravanog smeha poigravaju oko njegovih oiju. On gleda nanie. uti. I
odjednom, sa uzdahom, kae:
- Da, da. Zemlja e biti lepa. I ljudi e na njoj iveti sa ljubavlju i zadovoljstvom. Va posao
je uspean. Ne potresajte se. Nervoza i burna oseanja e se umiriti. Sve e biti dobro.
On se okree i odlazi ravnim, neuurbanim korakom, tako da moemo dugo da ga pratimo
pogledom.
Razgledamo okolinu. Vidimo u Raju vrt, gde je bio Adam. Sve je nekako podeeno za
izradu glinenih upova. Jedan up je razbijen. Ostala je informacija, koju moemo skupiti u svoju
svest i proitati.
Ovde je radio Stvoritelj. On je voleo da radi rukama. U te upove On je sadio cvee.
Eksperimentisao je, pre nego to e pokrenuti proces na Zemlji. Vidimo drvo, pod kojim je zmija
rekla Evi da je gola, i skrenula joj panju na zlosrene jabuke.
19

Eva je imala znanja i saznanja, ali ona jo nije dola do istine. Istina i la sve je samo
povrinski odraz u ogledalu. Ali njoj se svidelo da posmatra sebe. Divila se odrazu u vodi i mislila
Ah, kakva sam ja lepotica. I nije mislila o Ocu, koji ju je stvorio. Mislila je samo o sebi. O svom
obliku. I elela je da boravi u njemu.
Ona sama je elela da ode od Boga, i povukla je za sobom i mua. Dela su pratila elje.
Priroda je proizvela telo po obliku oveka, ali svetlost Oca je u njemu bila oslabljena. Zato, kada
su Hrista upitali o nekoj svetovnoj stvari, On je rekao Pitaj svoju majku, i ona e ti dati od
tuega. Ko je shvatio, ta je On odgovorio?
A, ipak, On je Nazareanin (Nazara istina). On je Taj, koji je od istine. Svi ponavljaju
drugo: uvajte majku prirodu! A gde je Otac? Ko se setio Kosmosa? Pojam o uzroku preneli
su u naslee.
Eva je Adama navela na greh da odbaci Edenski vrt. inilo im se, da ve sve znaju, ali
Zemlja jo nije bila spremna, i prvi ljudi su bili jo suvie slabi. Ispostavilo se, da su im Tamne sile
blie, i da zato efikasnije utiu na njih. Ko je smislio rei smrt i sudbina? Ko pomou njih
upravlja svetom? To je tuna zakonitost interakcija dece i roditelja jo ne znajui, zato i zbog
ega, prekrajaju svet prema sebi. I ta se desilo?
Iznenada se izmeu Raja i Pakla pojavila nova linost. ena sa Kosom preko ramena. Ona
je izala iz Ada i eta polako du njegovih zidova. Izgleda prilino izgubljeno. Lice joj se
neporestano menja. Ona je mnogolika as mlada, as stara, as lepa, as runa.
Vidi nas, ali ne prilazi blizu, dri se na odstojanju.
Izgleda, ona zna da je izgubila i da e uskoro ostati bez posla. Nervira se. Hoe da
progovori, i ne govori, eli da prie i ne pribliava se. Sigurno, noj smeta jo i granica, na kojoj
smo nedavno stajali sa Stvoriteljem. Odjednom, nervi je izdaju. Vie:
- Zato vaskrsavati? Ima ih koji ive i vie od hiljadu godina. Zato sve vaskrsavati?
Igor, videvi kako se Smrt iznervirala, odmah je krenuo da joj govori zato e biti dobro,
ako ljudi postanu bezsmrtni. Stvaranje je, kae, bezkonano i raznoliko. Niko se nee umoriti od
bezsmrtnosti, zato to je to stvaralatvo. Od besposlice se ljudi umaraju. Tada je i vek ivota
veoma mnogo. A ako ovek radi ono, na ta ga inspirie mata, njemu je i bezsmrtnost malo.
Smrt slua, i njeno lice se menja. Sad je kao razjarena furija.
- Taj, koji e uskoro doi njega ne morate vaskrsavati. On lino to sve ve ima! Kako ete
sa njim raspravljati? On ima ogromna ovlaenja vie ona.
- Ako je to istina - odgovara Igor stani na granicu. Ponovi ta si rekla.
20

- Nemam zato da stojim na toj granici ljutito e Smrt i tako svi znaju da ja govorim
istinu. ta ja imam s vama da priam! Tamo, gde sam bila, sada me nee primiti. Vi me,
takoe, nikada neete uzeti k sebi. Sada nikome nisam potrebna, mada imam vlasti i
mo.
Okrenuvi se, Smrt je pola nazad, ka vratima Ada. Ali evo ta je udno: kada je dola do
njih, vrata su bila zatvorena. Bivi saveznici i prijatelji brzo su shvatili, da ako je Smrt liena
mogunosti da ispunjava svoje obaveze, na prethodnom polju delovanja, ona e odmah nai
novo polje.
I ma koliko da je starica lupala u vrata i proklinjala, nije uspela da ue u svoj prethodni
dom. Iznemogla, sela je pored zida, naslovini se na svoju kosu.
alostan prizor predstavljajla je u tom trenutku ta, pred kojom je do skora, drhtalo sve
ivo na Zemlji.
Igorov i moj ivot sada tee pod motom izvesnog voe svetskog proleterijata Uiti, uiti,
i jo jednom: uiti! Istina, mi uimo da gradimo, a ne da ruimo. Razlika je principijelna. Mi
prouavamo svemir, mi prouavamo oveka, na osnovu koga je ureeno sve u naem svetu.
Jedva da smo zavrili jednu temu, a ve poinjemo da obraujemo drugu.
Ve sam pisao, da nad ovekovom glavom postoji suptilno-materijalna piradmidalna
konstrukcija, unutar koje se stalno odvija tajanstvena aktivnost uzajamnog delovanja makro i
mikro nivoa. Ka toj konstrukciji ide energetski kanal. Bioenergetiari ga vide upravo u obliku
energije. I to je pravilno. Ali, ako radite na nivou informacije, onda vam se, unutar svetlosnih
strujanja, otkriva struktura, koja se sastoji iz puteva i sfera. Svaki deo DNK, svaki hromozom,
ugrauje u tu strukturu, koju Igor i ja zovemo PUT DUE, svoj impuls, svoj signal.
Dua, gde se skupljaju sve tekue informacije u organizmu, uporeuje ih sa giganstskim,
izvorno u njoj sadranim, znanjima, i izdvaja ih, u vidu niza poreanih sfera u kanal PUTA DUE.
Sfere, pribliavajui se energetskoj cevi, saimaju se, koncentriu se do taaka arhivacije, i
strujanjem Duha diu se uvis po sedam stazica, iz kojih se sastoji Put. Na vrhu, u piramidi svesti,
one se opet proiruju.
I u zavisnosti od tog ili drukijeg reenja, koje svest usvaja, analizirajui sutuacije i
varijante, koje dua predlae, poinje projekcija novih informaciono-upravljajuih sfera.
Interakcija se dogaa putem obrnutog usmerenja stazica na predaju informacija, kroz duu, u
jedro svake elije, u svest svake elije, rasporeene u lancu DNK.
U upravljajuoj piramidi svesti, su glava, hipofiza, komandno-rasporeujua struktura.
21

Ali evo ta je zanimljivo: ako u organizam prodre virus neke opasne bolesti, on pokuava da na
PUTU DUE ukoreni sopstvenu informacionu strukturu i zaustavi, makar i na jednoj stazici,
funkcije upravljanja.
Danas mi posmatramo rak i ta vidimo? U jednu od stazica kao da je zabijen ekseri.
Uveliavamo njegovu strukturu. To je pljosnati dvodimenzionalni objekt trougao, gde vrh
sadri informaciju o raku. Donji levi ugao to je, kao, imitacija hipofize, ali u podreenom
poloaju, u odnosu na vrh trougla. A donji desni ugao hologram organa, gde je morala da
bude predata informacija, eliji i strukturi njene DNK, o nezavisnosti. To je novi program. Ali
vie ne razvoja, nego nekontrolisanog razmnoavanja, koje vodi u propast i samu eliju, i organ,
i u konanom bilansu, ceo organizam. Utvreno je ak i vreme razvoja bolesti, za koje kao
hromometar slui prvo jajace hromozom DNK, koje zavisi od lanog sistema upravljanja, u
PUT DUE.
Tano tako ukorenjuje se u organizam i informacija o SIDI i bilo kojoj drugoj ozbiljnoj
bolesti.
Kako se borimo sa rakom uz pomo informacione tehnologije?
Pogreno je leiti rak samo na fizikom planu. Treba raditi, pre svega, sa informacijom.
Najpre treba nai taj hromozom, ili hromozome, u koje je bila instalirana informacija o raku,
odakle ide prvobitno dejstvo. Onda treba nekako odmotati unazad traku. Ima se u vidu
hronotraka reda dogaaja, koja posledino belei sve, to se sa ovekom deava u njegovom
ivotu. Treba je odmotati do momenta, gde bolesti prosto nije bilo. Ona jo nije poela.
Na primer, sa odreenog segmenta na estom hromozomu u hromozomskom redu, brie
se informacija o bolesti. To jest, sve to je tamo o raku, o toku bolesti, o nekontorlisanoj deobi
elija sve to uklanjamo. Briemo bolesti i upisujemo informaciju o normi, zdravlju,
stvaralakom ivotu.
Dalje saoptavamo hipofizi da je bila dovedena u zabludu stranom informacionom
konstrukcijom, i pokazujemo joj znake raspoznavanja elija poraenih rakom. Od tog trenutka,
skidaju se ogranienja imunog sistema za raspoznavanje situacije u organizmu, i elije se
ponovo kontroliu.
Informaiconi zapis budunosti o odsustvu bilo kakve bolesti, spaja se sa prolou. I poto
je budunost uvek jaa, zapoinje likvidacija bolesti na fizikom planu. Dva tri meseca, i ovek
je zdrav.
Uopte, ta ema je primenljiva i pri leenju svih drugih bolesti. I ona je veoma delotvorna.
22

Dalje vie. Nie pitanje o razradi tehnologije vaskrsenja umrlih, analogne onoj, koju je
razradio Grigorij Petrovi. Tim vie, to nam u zadnje vreme dolaze ljudi sa molbom za
vaskrsenje bliskih im ljudi. Mi ne urimo, mada smo dobili tu tehnologiju i pokrenuli nekoliko
procesa povratka svoje rodbine i prijatelja. Mi prouavamo kako se to dogaa, pratimo
proceduru ovaploenja due u fiziko telo, nijanse prelaska s onog sveta, gde nema dinamike
spoljnih dogaaja, gde se hronologija uspostavlja diskretnim nizanjem holograma dogaaja,
bukvalno kao slajdovi u kinoprojektoru. Oni, to se vraaju u na svet, jako dugo ne mogu da se
priviknu na neprekidan tok vremena, od koga su se odvikli.
Mi pokuavamo da im pomognemo dajemo, jedan za drugim, impulse njihovoj svesti, u
impulsima su sadrani pojmovi o dogaajima, koje oni treba da isprate. Vidimo, da oni ele da
se vrate u svet, koji obiluje punoom ivota.
Igor i ja odluili smo da vam detaljno ispriamo o jednom od takvih vaskrsenja, da bi
italac znao, da je to u principu mogue. I vie od toga, upravo ka vaskrsenju, i kao sledei
korak, ka bezsmrtnom postojanju, saglasno Hristovoj zapovesti, stremi sve ivo na svetu.
Vreme, predskazano pre dve hiljade godina, dolo je. Nastupila je epoha bezsmrtnosti.


6. Tot i smrt njihov odlazak sa Zemlje

Mene neto sve vie vue mom dvojniku pored Bezdana. Kada o njemu razmiljam, neto
davno izranja u seanju. Veoma davno. Povezano sa Adamom i Evom. Kada su odlazili iz Carstva
Bojeg, hteli su da se spuste upravo ovuda, kroz Bezdan. Opasno je to bilo za njih. Otac je bio
ljut, ali ipak, nije hteo da oni nastradaju. Zato je on pored Bezdana postavio strau oveka sa
knjigom.
Adam i Eva nisu odmah otili iz Oevog vrta. Nekoliko dana su se krili u njemu. Virkali su
iza plota moe li se zaroniti u Bezdan. Ali ovek sa knjigom uvek je bio tamo, gde ga je
Stvoritelj postavio. I tako su neposlunici morali da se okolnim putem spuste na Zemlju.
Nojev koveg je kasnije pristao tu, gde su se Adam i Eva spustili na Zemlju. Taj biblijski
sie me je tada veoma inspirisao. Hteo sam da skupim povie materijala za knjigu. Zato sam
jednom nagovorio Igora da se opet uputi samnom do Bezdana, u centar sefirota. On uopte ne
voli da ide tuda. Bee to zlokobno i podmuklo mesto. Ali, kako i odustati? Radi posla ga molim.
Krenuli smo zajedno.
23

A tamo, kod Bezdana, eka nas zmija. Ista ona koja je Evu navela na greh da zagrize
jabuku. Zdrava je, gadura, i razmaena. Krljuti joj se zlatom prelivaju. I nije sasvim
neprijateljska vie lii na domaeg reptila. Ako hoe u cirkusu je oko vrata namotaj, ako
hoe dlanom je mazi po koi.
Otvara eljusti, govori neto. A ja ne ujem, i neu da ujem. Ali sam istovremeno i
radoznao.
- ta ona to pokuava da kae? pitam Igora.
- Otkud ja znam? On to samo tebi govori a sam skree pogled. Ili zaista ne uje, ili ne eli
da se mea u tue odnose.
- Ne ujem te, bei odavde! dreknuo sam na zmiju otro, kao gazda.
Otkad sam se ja osetio takvim protivnikom zmija i snabdeo se odgovajrajuim dostojanstvom
(slavom, ponosom)?
Zmija je zbunjena takvim odnosima. Nee da otpuzi, ali se i ne pribliava. Krui tamo
amo, eka, kada u da se predomislim. Ali njen ponizni izgled i skandalozna reputacija oni su iz
razliitih pria. A moda, iz iste? to se ona navrzla ba na mene?
- Puzi, puzi, ne ujem te opet insistiram na prekidu odnosa. Kakve ja uopte odnose sa
ovim gadom i mogu da imam?
Njene oi mi se ne sviaju tamne su, bez dna, kao kod Lapina. Taj pogled ni sa im ne
moe da pobrka moe se oiati na nulu, moe potpuno obrasti dlakom, pogled e ga
svejedno odati. To je zov Bezdana, koji sad ja uvam.
Konano, otpuzala je dvolinica. Postidela se.
- Pa, dokazao si se nije se oduevio Igor, naprotiv, osudio je emocionalni plan onog to
se desilo.
- ta nije u redu? postao sam oprezan.
- To je zmija mudrosti... Ona je mogunost... Ona pokuava da ti neto prenese, a ti nee
da uje. A onda jo stroe ona se potpuno demokratski ponaa, a ti je alje niz
petrogradsku ulicu?
- Pa, ona se meni ne dopada poteem neoborivi razlog.
- A a s razumenvanjem se odaziva Igor. To je stav. Sve to se deava, paljivo prati
moj drugi osoba lik pored Bezdana.
I ne samo to prati. Neto se deava i sa njim, i sa knjigom koju on dri u rukama.
Energetski prstenovi izlaze iz knjige, oblikuju se u sfere, opet se saimaju i odlaze u beli oblaak
svesti nad glavom.
24

- ta se tamo deava pitam prijatelja.
- Sjedinjuje se sa knjigom sa uzdahom olakanja odgovara on. Odavno je i vreme, a to
su svi jedva doekali. Tehniki to je kao udahnjivanje ivota kroz element due. Posle
toga ovek poinje da se prisea, ta je sa njim bilo ranije, od Prapoetka.
I stvarno, meni se odjednom, iz dubina seanja, poelo javljati neto kao ozarenost. I
video sam, kako Stvoritelj govori meni, Igoru i Grigoriju Petroviu o tome, da moramo proi kroz
mnogo hiljada godina. Govori, evo, i o istom ovom vremenu, u kome mi ivimo.
I mi nismo takvi, kao sada, jo smo prava deca. Najmanji, Igor, stoji u sredini. I Otac nije
tako ogroman, kakvim Ga uvek vidimo u zadnje vreme sasvim je normalnog rasta. Sed je.
Dobre mudre oi. On govori o tome to se jo nije desilo, ali to mora da se dogodi, ako mi
umemo da uradimo to to je isplanirano (unapred zacrtano). On govori o naem zadatku, i mi
Ga sluamo, ali ne vidimo, da se iza zida krije ogroman ovek atletskog izgleda, i prislukuje na
razgovor.
On je tako ogroman ali je prinuen da se saginje, sakriva, nalazi u neudobnom i
poniavajuem poloaju. Ko je on? Kako je proao kroz Bezdan, koji deli Ad i Oev vrt? Na
njegovom lepom licu gordost i vlastoljublje. On je, bezuslovno, jedan od antikih bogova. Ali
te, kao kod psa, nauljene ui, njegovo izdueno, od panje zaotreno lice da jo osmotri,
oslune. I ja ve znam ime: krilca na nogama, rukama, ramenima, na lemu su odve jasna
vizitkarta. Hermes glasnik bogova. A jo pre triput (trostruko) velianstveni Tot.
Ali tada, hiljade godina ranije, nisam znao da su nas prislukivali. Mi smo stajali leima
okrenuti zidu vrta.
Tri dana nam je Otac govorio o buduim dogaajima o prvom, drugom i treem
Hristovom dolasku, o kraju vremena. I sva tri dana sagnuvi se, skvrivi se, bojei se da ne
bude otkriven, i bojei se da ne propusti ni jednu re, pijunirao je lukavi bog Stvoritelja, koji je
dao ivot svemu, ukljuujui i njega samog.
Pamtim, kakvu je veliku ulogu u istoriji Zemlje i oveanstva odigrao Hermes, ili Tot, kako
su ga zvali u Atlantidi i Egiptu. Njegova uloga zapisana je u knjige, proslavljana u hramovima. Ali
ko je piscima vodio ruku i donosio im nadahnue? (Taj,) ko je vladao na zemlji, uvek je mogao
neosporno da kae Evo kako se sve to desilo!. Ali, da li se tako deavalo, to to se desilo? Mi
ve znamo, da je Tvorac kaznio atlante, zbog politike da zarate sa Nebom. Znai, nije sve tako
prosto u istoriji odnosa stvorenih sa svojim Tvorcem. I opti potop obruio se na zemlju, nikako
ne zbog velikih dobroinstava careva Atlantide, od kojih je jedan bio Tot.
Pre jedanaest hiljada godina, Tot je smenio Horusa na egipatskom tronu i postao uvar
tajni piramida u Gizi.
25

Informacija, koja iz knjige mog dvojnika, uvara Bezdana, prelazi u njega prstenovima i
sferama, postepeno oivljava i u mojoj svesti.
- Moramo hitno u Dolinu careva kaem ja Igoru bezpogovorno.
- Zbog ega?
- Tamo je Iput.
- ta je to? Zbog ega nam to treba? Igor ne pita tek tako. Izvlai iz sebe nekakvu iskru
razumevanja.
- Iput to je tajna Totova soba, gde je on sakrio drevno proroanstvo, koje je prislukivao
od Stvoritelja. Hteo je time da usloni igru, da aktivira dogaaj koji nikom nije poznat,
pomou koga moe biti osporen osnovni scenario.
- Gde da traimo? Igor je nehotino suzio oi. Znam to je kod njega profesionalno. Jo
od posla u miliciji mu je ostalo.
- Tamo treba da budu tri iksa ili slova x. Meu njima sakrivena je istina. Smaragdna
tablica.
- Shvatio sam kae Igor.
Hvatamo se za ruke i prenosimo se, prvo na zemaljske nivoe zatim u Dolinu kraljeva.
- Tri iks (he, ha), tri iks (he, ha), tri iks (he, ha) pevui Igor dva iks (he, ha)
vidim piramide, najvee ovde.
Znai, proroanstvo je sakriveno izmeu dve piramide. I, mada se ne nalazi duboko,
komplikovano ga je otkriti. Hiljade godina unazad, bilo je predupreeno sve, da do toga ne
doe, ak i zatita, od savremenih kompjuterskih sredstava otkrivanja i skenera. Neveliki
prostor pod zemljom premazali su specijalnom smolom i pokrili sa nekoliko slojeva lia. Ta
tehnologija je jaa od savremene, koritene za amerike stels istrebljivae.
Igor i ja taimo podzemnu prostoriju. Vodi nas intuicija, i tajno znanje, skriveno u knjizi,
koju moj dvojnik dri u rukama. I pronalazimo je izmeu dvaju piramida Keopsa i Kefrena. Dva
slova iks ili he, ha, kako je pevuio Igor. Ali znamo da mora da postoji i tree.
I u dva sata, po danu, ono se pojavljuje. Sunce je svojom svetlou, koja se prelamala
preko ivica piramida, nacrtalo tree slovo iks gornji deo tamno, donji svetlo. U taki preseka
(susreta) nalazi se to, to smo traili. To je grobnica i kapija (vrata) ka bezsmrtnosti. Kako za
koga.
Kada smo pronali tajnu prostoriju, informacija, skrivena od nas, ponovo postaje aktivna,
kao da se budi. Sada znamo, ija je to soba, i znamo, na ta je aludirala smrt u poslednjem
razgovoru sa nama: Tot (tot = taj, na ruskom), koji e doi. Tot to nije zamenica taj, to je
ime monog Hermesa Trismegistusa (trostruko velianstvenog).
26

I predstavljati nam ga, teko da je umesno, tim pre to se on i sam odlino predstavio na
Smaragdnoj tablici, sakrivenoj u tajnoj sobi ispod tri slova iks. Ne na toj Smaragdnoj tablici,
koju je on specijalno, odvlaei panju tragaa za istinom, pustio u svet, nego na pravoj, koju je
sakrio u tajnoj, zatienoj prostoriji u Dolini kraljeva.
Smaragdna tablica lebdi u vazduhu, u centru Iputa. Ona je od kamenova, koji lie na
staklo od boce. Tot ju je sam napravio, svojim rukama, da niko ne bi mogao da sazna (ono to
je) zapeaeno u njoj. Kamenovi zeleni, plavi, modri bacaju senku na prostor. Senka to je
prokletstvo i smrtna bolest. Ona je pozadi. Spreda obeanje veliine, velike vlasti od Hermesa.
To je mito, obeanje saveza. Istiniti tekst je u sredini. On glasi: Ja, najvei od najveih! Ja sam
postigao mnogo na Zemlji! Polovina Zemlje, kopna i vode, potinjavae se meni! Ali sve zavisi od
onoga, koji ide ispred, i koji je vii od mene (koji je nadamnom), i koji je trojica u jednom, ili
jedan u trojici. To su sinovi ljudski. Ko otvori grobnicu, snai e ga neizbena smrt, uasi, i bolesti
koje su neizleive. Ali onaj, ko, nalazei se na Zemlji, doe sa Neba, koji je jedan u tri lika i
trojica u jednom - od njega e zavisiti moja sudbina. Taj trojedini imae istinsku vlast.
Opet se zanimamo pitanjem otkud je najvei od najveih znao za proroanstvo? I
ponovo je informacioni trag, koji je ostao u podzemnoj sobi od trostruko velianstvenog, ubrzo
pokazao sliku, kako Hermes, koga su ponekad zvali lukavim (primeujete li analogiju?),
prislukuje razgovor Stvoritelja sa sinovima. Posle toga je on i napravio svoju Smaragdnu
tablicu.
Mi smo poznavali Hermesa Trismegistusa kao jednog od uitelja oveasnstva. U njegovu
ast su ispevane himne, posveivani su mu hramovi i knjige. A da li je taj njegov lik bio pravi? U
prostoriji se sauvala informacija o drugom obliku Tota, koji je sebe proglasio za zemaljskog
boga. O tome, koga skoro niko ne poznaje. Tot je bio otvoreni pristalica toga, da ovek, budui
bezsmrtan i imajui vlast nad svime, mora da podnosi sve, emu su podvrtnuta smrtna
stvorenja. On je taj, koji je, da bi objasnio smrt, izmislio posrednika sudbinu.
On je taj koji je, da bi zaustavio duhovni razvoj oveka, podsticao progres, koji je u Itogu
morao dovesti, a skoro je i doveo, do toga, da mi prednosti svog intelekta ustupamo mainama.
Zadatak tehnogenog progresa se i sastoji u tome, da se ovek navede na greh, lomi, slomi,
skrene s puta razvoja na stranputicu, ili zavede na pogrenu stranu. Postoji televizor izvrsno.
Ali postoji i drugo, kudikamo bolje unutranje vienje. U prvom sluaju vi ste pasivni i
kontrolisani. U drugom aktivni i kreativni. Volja je ostavljena oveku. Birajte ta vam se vie
dopada. Samo ne kukajte posle na zlu sreu i sudbinu. Vi sami sve birate.
Kada je Stvoriteljev Sin doao na zemlju, da bi probudio i pomogao, upravo su kroz ljude
delovali oni, koji su odluili da Ga pogube. Plaili su se da to urade sami.
27

Ljudi su se pokazali kao savesni pomonici. Otac ih je uio reima: Ljubav! Stvaranje! Dobrota!.
A oni su vikali za Njegovog Sina: Smrt njemu! Razapnite ga.
Ni jedna bolest se ne daje oveku tek tako. Moda su mnogi od onih, koji nam danas
dolaze po pomo, takoe vikali, na trgu pred prokuratorovim dvorem, Ubij! Raspni! Ali
bolest to je iskupljenje. Ako ovek sve pravilno razume i shvati smisao, bilo koja bolest moe u
trenutku nestati. Otac je milostiv. On prata i onima, koji sami sebi ne bi optrostili. On je svima
dao mogunost da iskupe krivicu i poprave se.
Mnogi ljudi su videli Oca. Oni su bili veoma nadareni. U njihovim oima gorela je vatra
genija. Po oima su ih i poznavali. Iz veka u vek su ubijali takve ljude, da ne bi uspeli da izgovore
re istine.
Ti, koji su progonili Boje ljude, imali su mo, inove, vlast. Oni su podizali same sebe i
svoje poslunike na te pijedestale. Oni su mogli sve, osim jednog da stvaraju. Plesti intrige,
kovati zavere, udruivati se da bi zaraeno trudom drugih ljudi strpali u svoj dep to su oni
uvek umeli, pre svega ostalog. I plaiti reju smrt. A evo sada smrt sedi ispred adskih vrata, i,
izgleda, i sama se neega plai.
Proitali smo Totovo proroanstvo. Znamo o kome je ono napisano. Svi ekaju
pravednost. I pravednost treba uspostaviti, treba vratiti ljudima ukradenu im bezsmrtnost.
Treba vratiti Ocu Njegovu decu.
Na tankom planu primetno se ubrzavaju dogaaji. Po zidovima Bezdana puze uvis milioni
avola, zlih duhova i ljudi iz Ada. Na samom izlazu ih poduhvata energetsko strujanje i
preusmerava opet u Bezdan. Na kraju centralnog energetskog otvora stoji moj dvojnik sa
knjigom. I ako nekome uspe da se uhvati za kraj Bezdana, on ga blago udari tom knigom po
glavi, i zli dusi opet padaju dole.
U knjizi je sakrivena velika sila, i uopte nije potrebno naprezati miie, da bi se dobio
neophodni rezultat. U Carstvu Bojem nema mesta za one, koji znaju samo da kvare i rue. Prvo
treba proi istku. Zato Bezdan i zovu istilite. Iz njegove dubine dopiru srceparajui krici.
istka to je proces boleljiv i dugortrajan. Ali ta e, dugo su radili ta su hteli, sada treba
istrpeti.
Oko Ada takoe nije sve kao pre. Smrt je hodala okolo zidova, traila gde moe da se
provue nazad. Ranije joj to ne bi oduzelo mnogo vremena. Ali je ona sada obesnaena,
oslabila. Dok je ona akala okolo zidova, oni koji su ostali u Adu, tako su zapeatili i zamaskirali
vrata, bukvalno kao da ih nikada pre na tom mestu nije ni bilo. A sa druge strane su itavu
barikadu postavili. Zapravo, ne zli dusi, ve neki komunisti. Ali, ne ele roenu smrtnu silu da
puste u kuu. Smrt hoda, ljuti se, ne razume zato je njeni ne putaju nazad.
28

Nije joj ni na kraj pameti ono, to su njeni bii saveznici davno shvatili ako je ona u svetu
ostala bez posla, uopte nije obavezno da e ona i u Adu bezposliariti. Ona ima ozbiljan
program. Teko da bi ubeivanjem uspeli da je odue od mahanja kosom desno levo. Lake je
kamenjem zatrpati ulaz. A na oglasnoj tabli (oni tamo takoe imaju takvu) okaili su saoptenje
o tome, da Adsko stanovnitvo odavno i sa nadom eka Bojeg poslanika, radi odreivanja
njihove dalje sudbine. I slova, kojima je svo to oekivanje izvedeno, nekakva su drevna, kao
da nisu dananja. Utisak je takav, kao da oni tog poslanika ekaju ve hiljadu godina. Poslanika
ekaju, a vrata su zapeatili. Lukavi duhovi.
Nisu samo vrata Ada zatvorena. Nego i vrata Carstva Nebeskog. Pored njih neko stoji.
Vidimo snanu polugolu figuru. Na glavi je maska ptice sa dugakim kljunom. To je Tot, koga je
smrt toliko ekala. Ona i sama iz daljine posmatra, ime e se zavriti stajanje pred vratima
Oevog Carsta. Blie ne prilazi tamo je takav sjaj, da ga njene oi, navikle na tamu ne mogu
podneti. Jo samo lav i orao sa strane saginju vrat pred gostima. Tako i trae povod da se zakae
s nekim.
Igor i ja se prenosimo, da bismo se pojavili pred Totovim vratima. Ipak je tu straar. On
nas vidi, okree zasun na nau stranu. Radoznalo gleda kroz otvore maske. Neoekivano, pored
nas se pojavljuje Grigorije Petrovi. On je spokojan, iz ega se moe zakljuiti da ne postoji
nikakva realna opasnost. Sada mi utroje uvamo vrata. Tot je prvi progovorio:
- Deco zemlje i deco neba, to je jedno te isto, ja znam da je Otac dao prava trojici u
jednom, i jednome u trojici, po odluci Suda Boijeg. Nakon to ste proitali
proroanstvo, ja sam obavezan da stanem pred one, koji su ga proitali, da bi se
okonala moja dalja sudbina. Mnogi bogovi raznih naroda i vremena, takoe ekaju
svoju presudu i oni su se sada sakupili na Olimpu.
On je na neko vreme zautao, oekujui nau reakciju na njegovu izjavu. Mi utimo, i on je
primoran da nastavi.
- Ja znam plan Stvoritelja, onako kako su svi bili obaveteni. I bogovi su, u prvom redu, bili
obaveteni. Znali smo da e oni, koje poalje Stvoritelj, biti sinovi oveji. Jedino e
njima biti dato pravo da vaskrsavaju i produe novu eru. Ja, Tot, koji sam poslan, jedini u
svome rodu koji je dostigao takvu veliinu i takvu visinu u duhovnim delima, duan sam
da bogovima podnesem izvetaj od sinova ovejih.
On je hteo neto dalje da kae, ali pred njim se pojavio Stvoritelj.
- Rano ti je da govori o tim dogaajima, koji jo nisu nastupili. Predvideo sam da e ljudi
ovladati znanjima i saznanjem. Da se ne bi dogodilo tako, kao ranije da manjina
zavlada nad veinom.
29

Glas Oca je strog. On razotkriva.
- Ne gledaj tako na Moju decu. Nita nee postii. Vi, bogovi, vladate arolijama, a one
po nasleu pripadaju mnogo viim silama. Odlazi!
Tot je oigledno zbunjen, ali pokorava se i odlazi. Smrt, koja je izdaleka posmatrala ta se
deava, odjednom poprima oblik lepe mlade devojke. Ona hoe da za sebe izazove simpatiju i
saaljenje. Ali Otac se osvrnuo, i smrt je opet postala starica.
- Kada sam poslao Svog Sina na Zemlju, da bi predao znanja ljudima, bogovi ga nisu
podrali.
Tih nekoliko rei, koje je Otac izrekao, odale su to, to je On dve hiljade godina nosio u
sebi, ne prestupivi kosmike zakone, koje je sam uspostavio. Svim bogovima bila je obeana
bezsmrtnost do Kraja vremena. I, ispunjavajui obeanje, Stvoritelj je stiao svoj bol, potinio ga
zakonu, koji je smatrao viim od line uvrede. A bogovi nisu razumeli, smatrali su ga slabim,
poeli su da mu se podsmevaju, sve manje i manje su razmiljali o svojoj misiji. Ponaali su se na
Olimpu i drugim zatvorenim sistemima bogova, kao stanari u komunalnom stanu na
zajednikom kazanu. Ali njihove svae i rasprave na suptilnom planu, imale su ubrzo za
posledicu ratove, nesree, stihijske katastrofe na Zemlji. Ko je mislio o tome? Svi su znali do
Kraja vremena oni su bezsmrtni.
Tako je bilo zapisano na Stvoriteljevim zlatnim odlivcima. Samo to im niko nije objasnio
kada e nastupiti Kraj vremena.
Ali i u bezkonanom postoji konano. I nastupio je Kraj vremena. I evo, poslanik bogova,
Hermes Trismegistus, ranije Tot, doao je po produenje punomoi, po potvrdu prava na
bezsmrtnost, i uo je re Stvoritelja: Odlazi!
- Oni su sami krivi za to to im se dogaa ponovo je progovorio Otac, doslovno itajui
nae misli. Bilo im je prijatno da dre ljude u neznanju. Oni su postigli to, da danas niko
ni u ta ne veruje. Zato niko ne moe da se kree dalje. Ni oni, ni ljudi. ive, ive, neto
rade probali su ovo, probali ono. Reili su prosto da prisustvuju ivotu. Sve je
postignuto ta jo poeleti? A treba da bude sasvim drugaije. Izmislili su za sebe
poasti, nagrade, zvanja. Trostruki velianstveni! A gde su tu tri T u njegovom imenu?
Evo nje njegove prijateljice Stvoritelj je mahnuo glavom u pravcu oslabljene starice.
Nju sada ak ni u Ad ne putaju. Sneveselila se. Pobrkali su sve, pobrkali, - pa su se i sami
sapleli. Ko je njihov bog? Oni su sva imena promenili. Pa kad idu svome bogu po veni
ivot, zato su ovde doli? Ostali su sada na onome, to su eleli drugima.
30

Otac je zautao, okrznuvi nas trojicu dugim prouavajuim pogledom, koji odjednom
vidi sutinu dubine i visine.
- Punim vas, deco Moja, ljubavlju i pravednou. Budite uvek zajedno trojica u jednom i
jedan u trojici. uvajte oseanja. Oseanje eto ta vodi oveka. Biti hrabar u eljama
to je jedno, a u realnosti drugo. Plaite se ravnodunosti ravnoduni brzo gubi snagu.
Ne dozvolite da vam zlo ue u srce to e vas gurnuti ka nepravilnim delima i mislima.
Ne poputajte iluzijama elja, iako ste vi jedni od malobrojnih, koji uvek mogu da dobiju
eljeno. Znai, vremenom ete prestati da ivot prihvatate realno. Beite od tatine
vlasti. Zato? Shvatate i sami. Ne teite bogatstvu ono nita ne vredi. I glavno uvajte
se lai. Upravo pomou lai ovek nagovara samog sebe da popusti svim navedenim
iskuenjima.
I ponovo je Otac zautao, proivljavajui dane prol i sadanje.
- Nije ovek svako, ko sebe naziva ovekom. Oni su napravili lik mene, Stvoritelja, pomou
Prirode, pomou odraza. I sve se izokrenulo. Oni su izmenili formu, napravili omota
telo i kosti. Neka ih dobiju nazad poivee u njima. Ali duu, svest i energiju Kosmosa
oni nee dobiti. Pa kako su to oni pravili? Priroda je uspela da stvori ivotinje. Samo,
punog razuma kod njih nije bilo pa, tre po zemlji, i trkaraju. Videli su kako je gore, u
Mom Carstvu. Spojili su ivotinje s ovekom, tanije, odluili su da oveka okrenu
naopako na stranu ivotinja. Zato su sjedinili sa zemaljskim ivotinjama, koje nisu
prole put evolucije? Da bi zadobili nadmo (prevlast) nad ovekom, i pomou njega
osvojili vlast. Priroda je postala velika. Ali ipak ju je stvorio ovek, Stvoritelj. Ona je
veoma dobra. Ali zato tako nezemaljskom ljubavlju voli samu sebe?
Kada je Stvoritelj izgovorio poslednje rei, u meni su odjednom, jasno i razgovetno,
zazvuale poznate rei pesnika Tjuteva.
Priroda zna, da ne poznaje prolost. Njoj su tue nae izmatane godine. I pred njom smo
nejasno svesni sebe samih samo kao sna prirode.
Posle sve svoje dece, koja dovravaju svoj beskorisni podvig, ona ravnoduno doekuje
svojim Sveprivlanim i svetotvornim (mirotvornim) bezdanom.
Setio sam se, kako sam se ranije muio u citiranoj poslednjoj strofi sa neumereno
ponavljanom reju svojih, svoj, svoje. Genij Tjuteva lako bi izaao na kraj sa tom
nametljivom zamenicom, da to nije zbog nekog drugog, dubljeg uzroka. I sada sam je shvatio,
uporeujui sa drugim reima: I ugledavi u vodi odraz svog sopstvenog lika, usplamtela je
ljubavlju prema njemu, i poelela da obitava u njemu. Tako je bila zaeta forma, liena razuma.
Prvorodni greh dete, roeno bez uea Oca.
31

Ego senka oveka, koju je Priroda napravila po analogiji sa nebeskim prototipom, ali bez misli i
predvianja. A po strani sedi starica, koja je pomagala, strahom, da ovek bude lien smisla
njegovog istinskog postojanja, smrt.
Ona je lako oduzimala ivot od onih, koji su iveli svega nekoliko desetina godina, ali kad
je iznikla pretnja njenom sopstvenom postojanju, odjednom je izgubila smirenost i dobro
raspoloenje. Ne dogovarajui se, samo se pogledavi meusobno, nas trojica smo se pribliili
Smrti.
Ona se nije okrenula. Samo je trznula ramenima, kao u bolesnikoj drhtavici.
- Odlazite. Ne mogu da podnesem vau svetlost. Ne mogu vam narediti, ali odlazite. Neu
toplotu. Navikla sam na hladnou. Svima njima sam jo do nedavno vladala alobno
moli ona, ak se i ne okreui na nau stranu.
eleo sam mnogo toga da joj kaem. Ali ta rei nekome, ko je tako alostan i nemoan?
Ona je sasvim slaba, loe joj je, i nema budunosti. Mi nismo postali zluradi. Otili smo, kao to
je zamolila. Smrt pred naim oima pada u san. A ipak, ranije, ona nije bila podlona snu. Neto
se sa njima deava, sa tamnima to, to ni oni sami nisu oekivali.
Neto nas je vuklo na ekskurziju. Reili smo da razgledamo Olimp. O njemu je govorio
Tot. U trenutku smo ve bili tamo. Ogromna planina, obuhvaena energetskom sferom. Jak zid.
Polukruna vrata. Na vratima znaci zodijaka po est na svakom krilu. Bogovi, kada ulaze na ta
vrata, stavljaju ruku na znake zodijaka. Oni su reljefni, napravljeni od zlata. I sama krila od vrata
su takoe zlatna.
Igor kae, da moramo istovremeno dotai krila od vrata, poloivi ruke na svoje znake
zodijaka. Radimo, kao to je on rekao. Krila se irom otvaraju. Iza njih su stepenice. One se diu
kroz oblake na vrh. Tamo stoji presto na ijem naslonu pie trostruko velianstveni. Eto ko je
bio pravi vladar Olimpa u poslednjem milenijumu! Tron je prazan. Hermes nije reio da se vrati
ovamo, sa onim odgovorom, koji je dobio od Stvoritelja.
Sa vrha je dobro osmatrati sve, to je dole. U podnoju planine je dolina. umice, vrtovi,
jezera, dvorci. Na velikoj poljani stoje prestoli, stolice, klupe, razbacani jastuci. Hiljade bogova
skupilo se ovde, u iekivanju svog glasnika, koji je u zadnje vreme reio da spoji svoju
prethodnu dunost sa vlau vrhovnog boanstva. Oni jo nisu uli za poslednje dogaaje. Kod
njih su normalne okolnosti odmaraju se, drue se.
Sluge raznose sve to oni poele. Stvarno, zato sebi razbijati glavu ljudskim problemima.
I ovako je sve dobro kud e bolje? Vreme je uvek vedro, hrana uvek izvanredna, Hermes je
izbegao zemaljski aplauz i obaveze. Kao neki partijski sanatorijum.
32

O emu jo mogu da mataju bogovi i boginje? Mogu, naravno, radi zabave, da nahukaju Grke
na Trojance, ili da zakuvaju jo neto. To je neto kao domai spektakl. Do ega su takvi bogovi
mogli dovesti ljude? Samo do sveopteg ateizma. Vraamo se sa vrha do vrata Olimpa. Sada je
dobro vidljivo: ni puta ovamo, ni stazice. I ka Isusu Hristu ide gomila ljudi.
Bogovi su stvorili smrt i iskoristili je ko instrument vlasti. ta ete da radite, kada doe
Tot, koji e doi - pitala je Smrt Igora i mene. Znai, smatrala ga je jaim od sebe? Ali, pokazalo
se, da se i bogovi, ako nisu zatieni bezsmrtnou, takoe plae svog poroda smrti. Ljudi su,
umirui, znali da idu kod Oca. A ako umru bogovi gde e oni dospeti? Kod Stvoritelja. Jer od
Njega, i samo od Njega, zavisi prevaploenje. Za ta je molio Tot prvo za sebe, a onda je
spomenuo i druge bogove. A ta je mogao da kae, ta da objasni?
Neoekivano su me pozvali u Ministarstvo. Prvi put za godinu i po. Naa svedoanstva su
nikad bolja. Svakog kvartala, uprkos optoj neuspenoj situaciji u odseku, mi uveavamo
dobitak, veoma primetno. Poele su da izlaze vrlo uredne knjige, dobro opremljene. Konano
ima dovoljno novca za njihovo opremanje. Kada bi se izdavatvu makar malo pomoglo, na
osnovu federalnog programa izdavanja knjiga, napredak bi bio veoma ubrzan.
Uzalud sam se teio iluzijama. Glavni naelnik Nina Sergejevna Litvinec, - po
objedinjujuoj funkciji vlasnica svojevremeno u bescenje privatizovanog izdavakog preduzea
Duga bez okolianja je izloila sutinu nastalog problema. ak nije poela ni da se raspituje:
Kaite, kako vam idu poslovi, spremate li se da neto izdate? Rekla je prosto, praktino:
- Ovde kod nas se ukazala mogunost da namaknemo za izdavatvo ozbiljna federalna
sredstva, za ozbiljan program.
- Izvanredno obradovao sam se.
- Ali u ulozi direktora Hudlita, po tom programu, mora da bude drugi ovek ohladila
je ona moj nepravovremeno iskazani entuzijazam. Pored posude za muu, u koju tee
mleko, uvek mora da bude svoj ovek.
- Pa nee valjda da se bori protiv drave? spokojno je upitala ona, pukajui tanku
damsku cigaretu.
Njeno lice surovo, zapovedniko bilo je u tom trenutku lice drave, kako se njoj, mora biti,
inilo.
- Znai, mavar je dovrio svoje delo? Izdavatvo ste izvukli iz dugova. Sad moete da me
utnete?
- Ali, zato? smilovala se Litvinec Vi moete postaviti svoje uslove. Mi emo ih
proceniti.
- Za poetak dajte da razmislim zamolio sam.
33

- Nedelju dana, ne vie sloila se drava. Kao tamo kod mog prijatelja Voloe Noskova
(uzgred reeno, redaktora ove knjige?).

inilo se, pitan i ispitan.
Ali svejedno, doi e na red
Da dravno kopito
Tebe, nevetog, ritne
I zavriti pod ravim pogledom
Dravne ravnodune tame.
Drava, mila drava, pa drava to smo mi! Ali bez zanimanja, bez uea. Tajanstveno
stvorenje projurilo je mimo. Oigledno, ka srei. Samo ne zna ijoj. Zatrai za rane na srcu lek
u tiini apoteke... Kuda ti juri, bronzani konjanie? Nije valjda u dvadeset prvi vek?
U principu, dogaaji su se u zadnje vreme za mene razvijali na takav nain, da sam morao
sve snage da usredotoim na glavno u ivotu. A glavno u ivotu je postalo to, to je bilo
povezano sa novim talentom upravljanim jasnovienjem. U dubini due, davno sam se
pomirio sa tim, da mi za nekoliko meseci predstoji da napustim posao u izdavakom preduzeu
Hudlit. Postao sam potpuno zadovoljan, mada ne tako, kao pre pet godina. Ali kripalo je to,
to su se dogaaji razvijali po scenariju, koji je nekada tako pronicljivo oznaio Boris Orlov.
On je bio unapred oprezan i rekao je: ako izdavatvo stane na noge, e, tada oekuj
neprijatnosi. Doekali smo. Trebalo je da se posavetujem sa prijateljima, ta initi. A ko je u
takvoj stvari, koja se tie sudbine, bolji savetnik od Igora i Grigorija Petrovia?
Skupili smo se uvee, razmotrili situaciju u celini.
- Kakvo je tamo kod njih mrano carstvo, ni jednog zraka svetlosti, svi kradu i govore
neistinu zaprepastio se Grigorije Petrovi, generalizujui vieno u ministarstvu.
- Treba, naravno, otii, ali pod svojim uslovima. Da li si nekad hteo da podnese
predstavku?
- Sredinom aprila.
- Dobro sloio se Grigorije Petrovi.
- Prolee stie, uskoro e se otopiti sneg, potoci e zauboriti, i sve njih, kada postane
toplije, poee da podriva voda. A mi emo se pobrinuti da osnujemo novu Akademiju.
Nema prigovora? U svakom sluaju, njihova komanda svejedno e se raspasti.
- Ne, ali ipak, zato su primenili tako jak pritisak? I bez ikakvog razloga? radoznalo
pokuavam da se dokopam pravog uzroka dogaaja.
- U toku je informaciona i energetska promena prostora objanjava Grigorije Petrovi
fiziki plan je njihov poslednji bedem (uporite, poslednja odbrana). To je velika sila.
34

Ipak, nisu se oni ovde bavili svojom selekcijom tek koju stotinu godina. Naravno, bez
oslonca na takvom planu, sada im je tee da posluju. Ali, kao prvo, nihovi ljudi koji su
daleko, nisu svi obaveteni o globalnim deavanjema. A kad bi saznali, dezerteri bi vas
opkolili sa svih strana. A kako da radite u njihovom okruenju? Pa oni nita ne umeju da
naprave. Samo prave intrige i kleveu. Kao drugo, a ta oni jo da rade, ako ne to, to su
navikli da stalno rade? Navika je - druga priroda. A kod njih ni sa prvom nije sve
uspeno. Treba izdrati. Ovo je za tamne poslednja godina, kada oni jo mogu da se
pohvale. Mislite, da mene nisu napadali?


7. TOT

Pred vratima Oevog Carstva opet stoji neko. Igor i ja se hitno prenosimo tamo. Moda
e zatrebati naa pomo. Poznata figura Tota. Ali maska je ve druga, akal. Zbog ega je
odluio da zameni maske? Misli, da e se u ovoj vie svideti Stvoritelju? On je izaao iz tamnog
plana, ali za njim se vue tamni plat. To je smrt. Ona je ipak uspela da ue u Ad skupila je
snagu, osvestila situaciju i prola pravo kroz zid. Posle toga se spustila na zemaljski nivo, tamo,
gde su se na Olimpu skupili bogovi. I opet se privukla, u vidu Totovog plata, do vrata Carstva
Nebeskog.
Tamo, na Olimpu, oni bogovima nita nisu rekli. A ta su i mogli da im kau? Sve e biti
dobro. Ili neto slino.
Mi stojimo, jedni nasuprot drugih, ali Tot gleda mimo nas, u vrata. I njegovo oekivanje
bilo je opravdano. Vrata su se otvorila. Izaao je Stvoritelj i stao nasuprot.
- Vidi, kako se sve obrnulo. Ljudi su opisali istinitu sliku, kakva jeste. Oni su Mi se
pribliili, i ja ih darujem svojom ljubavlju. Sada su oni izmeu Mene i vas. ta oekuje od
Mene? Sada mora da se obrati ljudima. Jer su oni s pravom zauzeli vae mesto. Zato
se zamarate da dolazite kod Mene, ako sam Ja za vas tako dugo bio daleko? Pa vi ste
tako znaajni, tako veliki. Trostruko veliki? Jedna veliina je u dobru, druga u zlu, a
gde je trea u istini? Nisi ti bio trostruko velianstveni.
Tot se zatekao u munoj napregnutosti. On je u potpuno bezizlaznom poloaju. Sve je po
zakonu i bitke i promene. Ali kako prihvatiti promenu, ako si hiljadama godina bio bog, i
odjednom postao niko?
35

- Odlazi. Nemam ta da dodam kae Stvoritelj, i neto strano nakupilo se u njegovim
zenicama.
Tot hoe da odgovori, ali tamni plat, u kome se sakrila Smrt, vue ga nazad. On
pokuava da se suprotstavi. Njegovi jaki miii nadimaju se od naprezanja. Beskorisno. Smrt ga
odvlai.
Stvoritelj se okree ka nama.
- Vrlo tano zapisujte, ta Ja govorim i ta e se desiti.
On pokazuje rukom prema Totu, koga Smrt vue nanie.
- On Alfa i Omega? Za koga? Ko moe da se priblii Poetku i Kraju?
Prebacuje ezlo u levu ruku i udara njime. Grom i munja se odmah odazivaju na udar
ezla.
- ta je logiki zakljuak cele stvari? To je izgradnja i stvaranje. Ugradnja i strukturizacija
informacije to je pomo velikim silama u stvaranju. Silama, koje su u ljudima.
- Poite za mnom kae Otac.
I mi idemo po crnom somotu Kosmosa.
- to se tie osnovnih dogaaja pred nama je beskonanost. Ja sam vam odobrio da
uete u nju.
Mi smo ili i ili. I s leva i s desna bilo je mogue uzeti informaciju. Ali evo, mi ponovo
idemo i idemo a informacija je sve manje i manje. A ako se osvrnemo unazad? Pa na neto se
moramo osloniti. Tamo su dogaaji, istorija, evolucija, civilizacija mnogo toga. Sve, to je bilo,
ima poetak i kraj. A budunost ona je bezkonana. Tamo je mogue bezkonano stvarati i
utvrivati. Da bismo se bre pribliili buduoj realnosti. Ako, pretpostavimo, sadanjost
pozitivno poveemo sa eljenim dogaajima, u zavisnosti od ljudi i okolnosti, onda se budunost
pribliava nama. Ispada, da ne idemo mi ka njoj, nego se ona pribliava nama, zbog tog uzroka,
to mi stvaramo svojom eljom elemente sveta u tom informacionom prostoru. I ona nam
otkriva bilo koje polje delanja. Mi govorimo o upravljanju, to mi sada i radimo upravljamo.
Treba upravljati, i postor e se pokrenuti vama u susret.
im vie stvaramo, tim vie i dobijamo, i vie informacija moemo meusobno da
poveemo. Tanije, moemo dobiti vie informacija. to ste vie informacija dobili, to ste vie
svojih elja realizovali, i upravljate veim obimom informacija. Tako se dogaa, zato to,
usmerivi se od Zemlje ka bezkonanosti, postavljajui dogaaje unapred, vi upravljate
dogaajima.
36

Moete za bilo koju situaciju, koja vas uznemirava svojom perspektivom, da izgradite
dogaaj. Moe se primaknuti jo blie prostoru i dobiti jo vie ovlaenja, zato to vi stvarate, a
negativnu informaciju ukalanjate. Prostor vam daje harmoniju i slobodu.
to se tie drugog pitanja itanja knjige, na to gledajte iz takve take (mada to nije
taka) gde se informacija rasprostire na ceo prostor. I iz te take morate da shvatite, da je
odavde informacija pozitivna za ceo svet, za sve ljude. Ja arhiviram tu inforamciju i dajem je
svima.
Zato ja stavljam akcenat na vau panju zato da biste shvatili smisao teksta, shvatili,
onako kako vam se daje i razlog uticaja na sve.
Najvanije je, to e to biti delotvorno due vreme, tanije - veno. Vi morate da shvatite
sve ove principe sveta, da biste gradili dublje i temeljnije.
Dok ja nisam otvarao knjigu, videli ste, da sam stvarao preciznu taku arhivacije. Ona je
veoma prostrana, i to je vidljivo. Bilo koji ovek, koji je itao tekst knjige, ko moe da ga postavi
oko sebe, bie isceljen od svojih bolesti.
Zbog ega se to dogaa? Zbog toga, to morate da stvorite taku arhivacije po drugoj
knjizi. Kako je stvoriti? U kojoj taki? Gde u prostoru nai tu taku? Kako je stvoriti da to bude za
sve, za ceo svet, za sve elemente sveta, za sve ljude? Da bismo znali na ta da se oslonimo, od
kakvih se parametara sve to izgrauje? I, nezavisno od toga, gde ste i ime ste bavite, pomo
mora biti ukazana. Naravno, da postoje takve take u prostoru.
Sve je razumljivo gde uzimati, kako ii? Mogue je stvoriti drugi prostor i drugi svet. Sve
je mogue stvoriti. A mogue je i razvijati nau Zemlju. Bolje obuhvata svrhu, u potpunosti.
Take arhivacije informacije one su veeslojne. Ali kako raditi sa njima, kako razotkriti
informaciju, koja je u njima arhivirana? Taku je lako pronai. Vie od toga, moemo je sami
stvoriti. Pritom blie u prostoru onim dogaajima, nego ranije. Ali tu su opet principi rada.
Zato biljke rastu? Zato to ih neko zaliva. To je takoe upravljanje dogaajima.
Taku arhivacije mogue je pribliiti, mogue je stvoriti. Ali, to je element sveta. Zato
postoji princip: ne razumemo ne uputamo se. Pri stvaranju je isto tako: ne znamo ne
radimo. Stvoriti informaciju i arhivirati je to je ve izvodljivo. Ali ona mora da se ispolji u
neispoljenom prostoru. To se za sada ne zapaa. Ona se ne ispoljava. Danas je mogue odavde
stvarati tamo, i obrnuto, odande stvarati ovde. Ve smo do toga doli. Ali zato se ne ispoljava
100%? Ti principi bili su vam dati, ali gde su oni?
Ne sme se ovek razvijati samo u jednom pravcu. Na primer, specijalizirajui se za
vaskrsenja. Treba leiti, dijagnostikovati, materijalizovati.
37

U prostoru je veoma mnogo taaka informacije, i on stvara, ali mi smo poli napred. I tamo smo
oznaili nekoliko taaka. Njih 8, npr. U njima je globalna informacija, koja stvara i daje pravac
celom svemiru, celom prostoru.
Iz taaka treba da idu snopovi svetlosti i kanali ka tome prostoru. Ali kako ide ta linija?
Treba poznavati principe. Ako mi znamo principe grae elije, onda emo je sada uspeno
posmatrati. A ako ne zna principe?
elija to je neto najsloenije. Prema tome, ona je jednaka po sloenosti sa tim
takama prostora. Ako uzmemo elijsko jedro, tu takoe vidimo reljefnost informacije. Jedro i
prostor. Ja bih rekao ovako prostor je kao elija. I tamo je takoe mnogo taaka informacije.
Ako znamo kako da radimo sa elijom, onda i s prostorom, po analogiji, treba postupati.
Tu su elementi sveta. Eto, mi smo ili, ili, ili i doli do najzanimljivijeg, do upravljanja. Ali
ono mora biti u stvaralakoj fazi za ceo svet, za sve ljude. Sada to, to smo nauili, treba i da
napravimo.
Mi smo videli, kako su sefiroti povezani sa nivoima. Ta veza je jasna. Sada su se pojavile
take arhivacije. One obavezno moraju biti povezane sa sefirotima.
Nivoi planetarne svesti grade se na osnovu sefirota. Sefiroti su izgraeni na osnovu
informacije za upravljanje svetom i prostorom. Prostor se stvara na osnovu elemenata
poimanja sveta. Sve je meusobno povezano jedno sa drugim.
Sve mogunosti sveta su u tim takama. U bilo kom trenutku sefiroti mogu pozvati
informaciju iz njih, i predati je na nivoe. oveanstvo nikad nije otilo dalje od sefirota. Ono i ne
zna, da je i to samo struktura.
Jer svaka elija u organizmu obeleena je osmicom znakom bezkonanosti. Kako
shvatiti tu osmicu? elija potencijalno moe da se razmnoava neodreeno dugo u njenom
potencijalu od hiljadu godina. Izgleda, da je tako, ali, da li je zaista tako?
Ima jo jedna varijanta: informacija u jedru elije zaarhivirana je na takav nain, da spaja
dva plana sveta ispoljeni i neispoljeni. Nije uzalud to iz svega jedne elije moemo
konstruisati organizam, organizme, napuniti njima celu planetu, itd. A moe biti i tree:
mikroskopska elija ekvivalentna je celom svemiru, poto je u njoj zapeaen lik Stvoritelja.
Porazmislite sami na tu temu. Bezkonanost ima potencijal, stoga je bolje ne umirati. Znakom
bezkonanosti obeleeni su vaskrsli, i oni, koji imaju proirenu svest.
Dua to je takoe princip bezkonanosti prostora.
Pored Njega se pojavljuje fotelja. Upravo fotelja, a ne presto. Otac seda.
38

- Priite strogo nareuje On. Pokazau vam kako treba stvarati. Sve poinje od jedne
elije. Gledajte. Evo, samo jedna elija. Snagom misli napraviu od nje cveti. Tu je i
zemlja, ali on vene. Zato? Potrebna mu je energija. Ja je mogu dati pravo iz svoje ruke.
Mogu da uzmem bokal i prolijem vodu na zemlju. Vidite kako oivljava svaka elija
biljke?
Leenje ljudi nije li to isto? Dati energiju, zaliti, pomoi? Ako pogledate, gde Ja
postavljam sada ovaj cveti ugledaete ceo vrt. I Ja kao vrtlar, kome se dopada cvee
i koji voli da ga neguje. Kada je mnogo cvea, dobija se prekrasni vrt.
O emu vam Ja govorim? Zar pomo ljudima nije slina tom poslu u vrtu? Postoje
cvetovi, kod kojih je slomljena stabljika. I ja podvezujem cveti, ao mi ga je, zalivam ga,
kao i sve ostale. ta je tu nerazumljivo? Zamislite se, i sve ete brzo razumeti. Nisam vam
rekao nita komplikovano. Prosto sam hteo da vam pokaem svoj vrt. To je tako
jednostavno. I to je udo! Ali udo, koje je objanjivo.
Za Mene u tome nema uda. I za vas. Zato to je sve mogue objasniti. I nema niega,
to nije u vaoj vlasti. A ta jeste? Ponekad ste u ivotu jako brzo ili i negde nekog ili
neto niste primetili. Cvetova je jako mnogo. Ali treba vrlo fino osetiti, kako cvetak trai
pomo. Ako ste uli glas, koji vas zove, treba se zaustaviti i oslunuti. Onda uzeti bokal i
zaliti cvee.
Mi uzimamo bokal i zalivamo one, koji su nas molili za pomo. Sada su se svi bolesni
cvetovi ujedinili sa zdravima, i oni nam izraavaju svoju blagodarnost (zahvalnost). Ali, ko
blagodari? Svi cvetovi se njiu i blagodare (zahvaljuju). Pomogli smo jednima, a
blagodare svi (a svi nam zahvaljuju). Ovim je naa lekcija zavrena. Idite s Bogom.
Mi blagodarimo. Stvoritelj ustaje, i fotelja odmah iezava. On odlazi, oslanjajui se na
svoje ezlo.
U Ministarstvu su se umorili od ekanja. Telefoniraju skoro svaki dan. Naroito su
zabrinuti saradnici direkcije za raspored. Ta direkcija je specijalno napravljena radi toga, da
pronae gde je neto loe postavljeno, i da rasporedi pronaeno u korist komande (uprave)
koja je dola da malo rukovodi tampom, televizijom i izdavanjem knjiga. Poto je sastav
direkcije za raspored specijalno biran od ljudi navuenih na napade, ucene, razliite zakulisne
poduhvate, onda su im, kao specijalistima, naredili da naprave u Hudlitu atmosferu nervoze,
nestabilnosti i bezizlaznosti. Prvo su odluili da se okrue sitnim, preventivnim merama.
Zamenik ubina, generalnog direktora direkcije za raspored, telefonirao je, skoro svakodnevno,
u ime svog efa, po pitanjima najma. Razgovor je uvek tekao u jednom istom duhu:
- Nama je za drutvenu firmu potrebna prostorija na prvom spratu vae zgrade. Oko
dvesta trista metara.
39

Ako bi se javile primedbe, odmah se menjao ton pozivaoca. U njemu se pojavljivala nota
negodovanja, ule su se neprikrivene pretnje.
- To nije vaa zgrada. Ministar odeljenja je naredio upravo direkciji za raspored, da
napravi raspored poslovnog prostora preduzea. Vi, oigledno, ne shvatate s kim
razgovarate i ta vam preti ako se suprotstavljate naim planovima. To je molba ubina
lino. Ako niste u mogunosti da naete sa nama zajedniki jezik, doi emo kod vas, i
sami emo se snai u situaciji.
- Prvi sprat nae zgrade to je magacin, trpezarija i sluba realizacije. Kuda mi sve to da
denemo?
- Premestite na neki drugi sprat. Ne moete sami mi emo doi i pomoi vam da
srovedete plan premetanja.
Onda je zanimanje direkcije za izdavatvo poelo da se proiruje. Nju je zainteresovala
naa baza za odmor u Odincovskom rejonu umski gradi skoro hektar zemljita, u vrednosti
ne manje od milion dolara. Zakon ekonomije: Ako neto vredno nekome oduzme i nekome
jeftino proda uvek ima mogunost da zaradi za vilu i mercedes.
I pritom nema nikakvih posledica prekraja. Nije potrebno ni navaljivati. Sama
zainteresovana lica sve e doneti u koferetu, i utae o tome. A zato da priaju? Da bi ih neko
posle upitao, gde su nali to, to su tako uredno sloili u kofere?
U najteim godinama, niko iz administracije nije popustio iskuenjima, koja su se, ne
jednom, pojavljivala u vezi sa umskim gradiem. Raunali su da teko vreme moe da se
otegne dugo, moe veoma dugo, ali ne moe da traje zauvek. I kad-tad e preduzee ponovo
smoi snage da razvija svoju bazu za odmor, da ostvari davne planove za njenu rekonstrukcuju.
Hteli smo da se vratimo na literarni Olimp, sa svim onim, to je ve mnogo desetina godina
predstavljalo istoriju Hudlita. Jer u toj bazi su regularno boravili i veliki pisci, i poznati
umetniki delatnici. Oni su deo nae slave, nae istorije. Kako se toga odrei, kako to prodati?
Iz Ministarstva tampe slali su faksove, detaljno su opisivali, da smo mi obavezni da
izvrimo predaju umskog gradia direkciji za raspored, u ije ime piu pisma sa molbom da
se otme od nas naa slava, naa prolost.
- Zar vam nije svejedno? vikali su u telefonsku slualicu ubinovi saradnici Jer vi,
svejedno, skoro da vie niste direktor.
Meni nije bilo svejedno, i pritisak se pojaavao.
udnovati su nai inovnici, to jest slubenici, koje smo unajmili radi koristi otadbine.
Sluge naroda, ako se izraavamo po sovjetski.
40

Nehotice se priseam antologijskog aforizma Pi i Sjua, kineskog satiriara, koji je iveo u
IX (devetom) veku.
U staro vreme ubijali su oveka ljutili su se, danas oveka ubijaju smeju se.
U staro vreme postavljali su inovnike da teraju razbojnike, danas inovnike postavljaju da
ine razbojnitva.
U staro vreme je onaj, ko je vladao ljudima, tovario na sebe celu Zemlju, i ljudi su ga alili, danas
su se oni, koji vladaju ljudima, sami natovarili na Zemlju i ljudi ale nju.
Progoni, progoni, progoni... ta e, to su takoe ivotne lekcije, makar i neprijatne.
Trpljenje, trpljenje, trpljenje... Ne sme se postupati tako, kao ti ljudi, ne smemo od nih uiti, da
laju, agresijom i nasiljem reavamo svoje probleme. Jednom smo Igor i ja izgubili ivce, hteli
smo da im odgovorimo celim programom, koristei nae nove sposobnosti: oko za oko, zub za
zub! Jedva smo se u poslednjem trenutku zaustavili.
Jer od nas upravo to i oekuju. Na vreme smo se setili Oevih rei: Kako dospeti u
Carstvo Nebesko? Samo kroz duu. Oni su se i borili za ljudske due. Hteli su da pod pokriem
ovejeg oblika dospeju na nebesa. A vi ih niste pustili. Sada oni od straha i besne, luduju. Hoe
veni ivot, a kako e ga sada dobiti? Zemaljski dani ubrzo e se okonati, a druge dane im niko
nije obeao.
Pred vratima, koja vode u Oevo Carstvo, po trei put se pojavio Tot. Igor i ja smo odmah
uli u suptilni plan i stali, zatvarajui prolaz svojim telima.
Tot ak nije ni trepnuo. On, izgleda, nee da ima posla s nama. On ima druge probleme.
Ponovo je u maski akala. Ali Smrt nije sa njim. Ona je ostala podno Olimpa. Takoe eka. Mi
moemo, ak i na rastojanju, da itamo njene misli. One su sline ljudskim: kako iveti i ta
raditi?
Sa Smru su se desile nove transformacije. I ne na bolju stranu. Sada je izgubila i omota
od koe pravi je skelet. Da bi prikrila tu sramotu, odozgo je nabacila crni ogrta sa kapuljaom.
Kosu, zbog neeg, (ko zna zato), nema. Ili je sasvim oslabila i nee da nosi suvian teret, ili ju
je odneo neko za svoje potrebe. Ona se ubraja u bogove, i ak ulazi u njihov vii savet. Svega su
dve ene u tom savetu, i jedna od njih je Smrt.
Bogovi ekaju odluke Stvoritelja. Smrt eka zajedno s njima. Po prvi put ona ne podlee
njihovoj vlasti, i oni je se klone sa podozrenjem. Njena nakazna lobanja bez koe neprijatna je.
Oni su takoe shatili ta skeletna maina za unitavanje moe se okrenuti i protiv njih. Jer,
lieni bezsmrtnosti, bogovi su postali kao ljudi.
41

Mnogi od bogova, koji su bili dalekovidi, jo ranije su se dosetili, ime to moe da se
okona, i otili su sa Olimpa. Oni su otili na roenje, kao obini ljudi, da bi se na kraju svojih
dana susreli sa Stvoriteljem, i po delima svojim dobili, bilo oprotaj, bilo zaborav.
Sve je zamenilo mesta bogovi su postali kao ljudi, a ljudi kao bogovi. to je, ne samo
poklon, nego i lekcija: situacija u bilo kom trenutku moe da se obrne za 180 stepeni, ako se mi,
ljudi, pokaemo nedostojnim velikog Stvoriteljevog dara.
Kada je Stvoritelj jue govorio o cveu, to nije bila prosto alegorija, to je bila tehnologija,
koju nam je On predavao. On je pokazao, kako je mogue, prenosei veliko mnotvo objekata
na suptilni plan, sveu, duom i duhom zameniti procedure fizikog procesa. Na tankom planu
je dobro ujna bilo koja vibracija bolesnih biljaka. To je omoguilo da se odjednom obratimo
svom cveu, i tano saznamo ta se s njim dogaa. Pritom, ne po nekom njihovom posebnom
delu stablu, listovima, pupoljcima, nego sa svakom elijom celog organizma. U sutini,
pokazan nam je sistem organizacionih veza fiziki prostor, prostor opaanja, prostor miljenja.
I kako je mogue raditi sa bilo kojim objektima sveta, menjati ih lokalnim fenomenom oveka.
Otac je govorio o sistemu. I cvee On nije zalio prosto tako, nego sistematski. Posle toga
su cvetovi iz tankomaterijalnog sveta preli nazad i slili se sa ostalim cvetovima. I kako sad da ih
razlikuje jedne od drugih?
U toj jednoj slici mnogo je sadraja dijagnostika, sinteza, odluka, upravljanje
informacijom dogaaja, i instrument upravljanja. To jest, svest, dua i duh oveji sposobni su
da trenutno harmonizuju nesreni problematini objekt.
Pritom je to praksa upravljanja realnou, a ne eksperiment sa nepredvidivim finalom
uspee, nee uspeti, u ta emo se pretvoriti?
Kada Stvoritelj zaliva cvee, On pokazuje, kako stvara oblast informacije, zatim materiju,
iz nje eliju, pomou koje regenerie problematini deo.
On moe iz elije da stvori sav oranizam u celini cveti, koji ima sposobnost da se
postojano razvija i deli, to jest sposobnost samorealizacije i samorazvoja. Cveti ima mogunost
da ostvaruje procese razmene unutar sebe i sa okolnim svetom, prilagoenost na vremenske
uslove vetar i kiu. Njemu je dato da neko vreme mirno proivi, i on e to vreme mirno
proiveti. A ako se s njim opet neto desi, onda i mi ja, Igor, Grigorije Petrovi - sada moemo
pomoi to jest regenerisati povreeni organ, ili ak vaskrsnuti u novi ivot, ak uiniti cveti
bezsmrtnim. Stvoritelj nam je dao tehnologiju, dao nam je pravo, i tim povodom udario svojim
ezlom, to odmah izaziva promenu prostorne informacije, u skladu sa Njegovim odlukom.
42

Ponekad, svest cvetia se pribojava toga, to se dogaa. I onda ga Stvoritelj uzima u ruku,
oslukuje i objanjava mu mirno, da se ne bi okirao plaljivi cveti, da bi mogao na miru da
postane svestan sutuacije i da se ne bi plaio novih ivotnih promena.
A Tot jo stoji, ne odlazi. On nam je bono okrenut, i senka pada na njegovo lice. Veoma
vana okolnost, povezana sa proroanstvom iz grobnice. Trei natpis u proroanstvu padao je
kao senka prvog, senka na kamenu. Polovinu lica boga sada je prekrio mrak. Tanije, ne lica,
nego maske. Ona se, uzgred reeno, takoe promenila. Opet glava ibisa sa dugim povijenim
kljunom, kao prvi put.
Mi oseamo njegovo raspoloenje, njegove misli. On nije hteo da menja masku. U toj
maski on moe da ostane zauvek. U njoj je on nekada zapoeo uzlazni put.
Sada on na dva plana tamnom i svetlom ima isto lice. On vie nema dva lica, dva tela,
dve mogunosti da bude istovremeno i ovde, i tamo. Umesto druge maske je senka
predoseaj smrti. Iza nje je no. No pomrina. U pomrini se ne vide ni ljudi, ni stvari. U
pomrini se deavaju tajne moda se neto rodi, moda neto umre. U njoj se krije tanka, kao
otrica, granica, koja deli roenje i smrt. Ko se moe odrati na njoj bez pomoi, bez podrke?
Ko e pruiti ruku oslonca? Smrt je videla ta se deava na Olimpu. Skupila je snagu, popela se
na vrh. Ona hoe da prui ruku onome, s kim je uporedo hodila mnogo hiljada godina. Ona voli
Tota, ona mu veruje. Ali, uzda li se bog u ruku Smrti? I gde e ga ona odvesti?
Granica je tanka, bezbojna, providna, ona vodi ka Olimpu. Ali, da li e on uspeti da
savlada put, ne izmolivi oprotaj do Oca?
Sa Olimpa je granica pala na zemlju i razdelila je na delove na taj, gde smrt moe da
bude jo neko vreme, i taj, gde su njena prava ponitena. Gde nastupa vreme neumiranja i
vaskrsenja.
Koju ruku daje Hermes, dvostruko velianstveni u dobru i zlu svojoj ratnoj drugarici:
desnu ili levu? Od toga koju e joj ruku dati, i sa koje strane e ga ona povesti po granici, zavisi
jako mnogo. On moe dati sa strane, gde su tamne sile. Moe uraditi i obrnuto.
Ali se Olimp, sa kojim Hermesa ipak povezuju neka oseanja i veze, nalazi, bez obzira na
svoju izdaju u odnosu na ljude, sa svetle strane i on, malo se pokolebavi, ipak daje Smrti ruku
sa strane tamnog plana.
I smrt ga vodi po tankoj otrici istine.
Vodi onoga, koji je nekada doao od Atlanta u Egipat, i bio njegov kralj, a zatim preoteo
vlast na Olimpu, ko je radio i dobro i loe, i uvek se nadao da e sauvati harmoniju meu
dvema svojim linostima dobra i zla.
43

Ali evo, on je stao na granicu istine, i nije se naao drugi, sa imenom ivot, ko bi ga podrao na
opasnoj crti. Terazije ivota, na kojima je on sam toliko puta ravnoduno merio dobra i zla
ljudska dela, ovog puta merile su njega samog.
I tamna strana se pokazala se teom. Ali ipak, odlazei, Hermes se setio neega iz svoje
velike prolosti. Kada ga je granica dovela do Olimpa, on je uspeo da napravi nekoliko koraka
nanie, i odveo je Smrt na nie nivoe, kuda ona nije htela da ode. Smrt se opirala, i on ju je
vukao skoro silom, izgubio je ravnoteu, i granica ga je progutala. Sa tih nivoa ide se jedino u
Bezdan. A ta Smrt tamo da radi da jede svoje?
Jako, jako loe joj se sve uklopilo. I nema kome da se poali. Pusto je dole nema ni
Lucifera, kojim su tako dugo plaili ljude, ni satane, ni avola, to je u principu jedno te isto, ali
sa razliitim imenima.
ta sad da radi? Snage nema, a nema koga ni da pojede, da popravi zdravlje.
Ipak je Tot na granici istine zavrio postupak, kojim se iskupio za mnoga svoja nepodobna
dela. Da je on dao Smrti drugu ruku, zamenili bi se magnetni polovi zemlje. Poginulo bi mnogo
ljudi, i Olimp bi takoe nestao.
Jer bogove sada ne titi bezsmrtnost. Moda je zato Stvoritelj dao Totu jo jednu ansu.
Videli smo, kako je iz granice koja je progutala boga, izleteo sivi golub ni crni, ni beli. Nije
sluajno poslednja maska Tota bila maska ptice. Ali ptica je stvor nebeski. Znai, jo postoji neka
ansa, da se, proavi zavojite spirale evolucije, ponovo podigne na visinu ivota.
Tri dana kasnije, uvee su na televiziji izdali saoptenje. Trgovaki motorni brod Spomen
Merkura, koji je plovio iz Turske u Evpatoriju, iznenada je potonuo. On se, bez ikakvog spoljnog
uzroka prevrnuo, i ve devet minuta kasnije, potonuo na dno. Dogaaji su se podudarili sa
onima, to su se desili u informacionom prostoru.
Signal SOS niko nije uo. Savreno sluajno pronaen je splav sa nekoliko nepovreenih
mornara. Niko od njih nije mogao da objasni ta se dogodilo. Sluajnost? Ali kau da je sluaj
drugo ime za Boga.
I onda: Merkur, Hermes, Tot imena jedne iste linosti. Takoe podudarnost?
I devet minuta, za koliko je laa potonula je li to takoe podudarnost? Devetka je ubila
Merkura, koji je Hermes i Tot.
Na vrhu, na Poetku Poetaka, okupili su se svi jerarsi svetlih sila njih hiljade
arhaneli, sveci, legion Isusa Hrista, orao, lav. Nas trojica Grigorije Petrovi, Igor, ja.
44

Otac stoji sa ezlom u desnoj ruci. Tron je pozadi. Nas su postavili desno od Njega, i blie Njemu
od svih, mada smo rastom, u poreenju sa drugima, mi jo uvek prilino mali.
Stvoritelj je vrlo zamiljen. On eka neto, u nekom vanom trenutku, koji je samo Njemu
poznat. Tako stojimo jo odavno, skoro 24 sata. Otac je rekao Neka svi ostave svoje poslove i
budu pored Mene. Nema vanijeg posla, od ovog, koji se sada obavlja. Svi se meusobno
zgledaju, ali ekaju mirno, strpljivo. Naa bliskost sa Stvoriteljem, izgleda, nikoga ne udi.
Odavde, od Poetka Poetaka, vidim svoju drugu linost pored Bezdana. ovek sa knjigom pod
mikom, kao i pre, stoji pored centralnog otvora, ije je grlo sada zatvoreno tekim poklopcem.
Gamad je ve prestala da ulazi. Svi su otposlati u istilite, niko se nije probio do Poetka
Poetaka. I Smrt je otila u Bezdan. Hteo sam da razgovaram s njom, ali me Igor na vreme
spreio:
- uti. Ako progovori s njom, pomislie Aha, zanimam ga, znai jo mogu da im se
nekako prikaim.
Ja sam zautao. Pratio sam je pogledom do Bezdana. A kuda ona jo moe da ode, ako ne
kod svojih?
Na Olimpu je slika potpuno neprimerena situaciji. Bogovi su se okupili u dolini. Sede na
svojim prestolima, stolicama, klupicama. Neki etaju u parovima, neki se izleavaju na duecima
i jastucima. ekaju nekakvu sreu. Ako bi se popeli na planinu, pogledali tu je zemlja, tu su
ljudi, tu je ivot. Pomislili bi ta mi ovde rdimo?. Ne, lee zanemoali. Konano se pojavio neki
signal, koji je Otac ekao. I tada je On progovorio:
- Svi jerarsi mogu da pomau ljudima direktno. Sada vie nema nikakvih posrednika.
Dozvoljeno je ukazivati blagotvorni uticaj pravo na segmente due.
Tri dana On je davao uputstva, ko ta konkretno da radi. On je objavio, da e
informaciona struktura prostora biti prekodirana, i orijentisana samo na pozitivne interakcije.
Docnije e prekodiranje da pree i na druge planove.
Onda On otputa ostale i obraa se nama.
- Ljudi ne razmiljaju o tome, da se red dogaaja ne izgrauje na Zemlji. Oni uopte ne
znaju ta je to sled dogaaja i bezkonanost. Zato i ive tako malo, tako nesreeno. I
njihova dua trpi alosti, i jo gore. Ljudi trae naftu, iskopavaju gas. Oni su hipnotisani
reju progres. A moda treba prouavati duu i sebe? Kada je prva raketa otila sa
Zemlje u Kosmos svi su se radovali. A sad su prestali da se raduju ozon iezava.
Va osnovni zadatak je da negativno preobrazite u pozitivno.
45

Mi idemo uporedo sa Ocem, paljivo sluamo ta On govori. Njegove rei su tako
jednostavne. On uopte ne tei jezikim obrtima i ukrasima. Ali to, to On govori, otkriva samu
sutinu problema. Mi prilazimo vrtu. Otac je okrznuo pogledom cvee.
- Vi ste pravilno leili i dobili merljive rezultate, kao nikad. Dozvoljavam da piete i
govorite o tome. Dolo je vreme. Ali nee svi uti, ta im govorim kroz vas. Situacije
mogu biti razliite, i sve se moe razliito protumaiti. Nai e se takvi. Ne obraajte
panju, jer vi pomaete ljudima da se proguraju do prosvetljenja svoje svesti. I znajte,
ta god se desilo, kako god da teku dogaaji, Ja uvek znam ta se dogaa. Niko ne moe
da se umea, niko ne moe da zaustavi to to je poelo.
On se osmehuje. On je zadovoljan, mada su poslednji dani bili naporni za Njega.
- Bogovi su se veoma plaili da ne izgube vlast. Tot je iskoristio njihova strahovanja. On je
izmislio magiju. A ponekad je gubio svoje dostojanstvo u toj meri, da se prikradao do
Poetka Poetaka i prislukivao Moje rei. Tako je saznao za rei koje se tiu vaskrsenja.
I bogovi su poverovali u njega kao u vie boanstvo. A da niko ne bi pokuao da ugrozi
njegovu mo, on je za saveznika uzeo Smrt. Posle toga poeo je da bira svoja lica.
Mogao je izabrati lik lava ili orla. A izabrao je likove akala i ibisa. Ibis to je kao kod vas
vrana. I proglasio je sebe za granicu izmeu ivota i smrti sudio je, merio na terazijama
ljudska dela, iznosio prigovore. Ali glavni njegov cilj bio je da rodi bogooveka. Samo,
kad bi mu uspelo, on bi rodio ovekoboga, takvog, kakav je i sam. A to je savreno
suprotno bogooveku. Jer, prvi bogoovek bio je Moj Sin Isus Hristos.
I ovde sam se setio deaka Kirila, koji je ponavljao priu o poslednjem-poslednjem od
svoje loze, i da bi bio spreman da za svoga neroenog sina pogubi celo oveanstvo. Ko se to
skrivao pod maskom deteta i motao se okolo?
- Priroda im je u poetku pomagala procedio je Otac prvorodni greh je roenje bez
Oca. Kad je bez Oca, znai, roeni nema duu. Nemaju svi, koji su sada u ljudskom
obliku, duu. Posmatrajte paljivo. Oni su napravili analog ali kvaliteti i svojstva
(osobine) due su neunitivi. U prvom redu gledajte ima li ovek duu.
On se zaustavio. Mi takoe. Otac me gleda.
Arkadij bi da to pre stigne na Olimp, da porazgovara s bogovima. Potrebno mu je zbog
knjige (za knjigu). On zaista misli da e tamo uti vie od onog to mu ja sada govorim.
Otac me ne prekoreva. On govori, znajui odranije da ja neu biti zadovoljan svojom
eskskurzijom.
46

- Ali, ta e. Ja takoe imam mnogo toga da uradim. Idite s Bogom, kao to Ja uvek idem
s vama.
Okrenuo se, i otiao.
Mi smo se zgledali. Ispalo je jako netaktino. I zato sam poeo da razmiljam o Olimpu?
- Pa, onda, ide na Olimp? pita Igor, ali u njegovom pitanju osea se nota prekora.
Grigorij Petrovi se ne slae. Kae, da ima mnogo posla. I takoe nestaje. Kako je on to
nauio trepne, i nema njega.
Ostali smo nas dvojica. Igor je u odnosu na nastali problem posete Olimpu, zauzeo
neutralnu poziciju. Ali mene jako intrigira psiholoki aspekt dogaaja. Moram da opiem
dogaaje, da se ne izgube u prolosti. Neto iznutra vodi me u tui svet, koji smo poznavali po
mitovima i legendama, a koji i jeste i nije liio na njih. I jo neto, to za sada ne mogu da
osvestim.
Neka davna oseanja, skrivena u dubinama seanja, kao da sam i ja lino nekada pripadao
tom svetu koji odlazi u nepostojanje.
Oseanje je bilo vrlo neodreeno. Nekakvi komadii realnosti, koje moja svest nikako nije
mogla da sastavi u celinu. Neto je izranjalo iz zaborava - as lice, as prolazna scena. I opet se
taloilo u tami neznanja. Ko zna zato, upeatljivije (razgovetnije) od svega sam video tri
prelepe ene u starogrkoj odei, i troje maliana, koji su se baili svojim dejim poslovima
trkarali su, igrali se nekakvim igrakama, jurili jedan drugog. inilo mi se da sam takoe u
njihovoj druini. Jedan od te dece punaak, kovrdav, sa malim dejim lukom u ruci - bio je
naroito prema meni prijateljski orijentisan.
Drugi nije voleo da se dugo igra. Osamljivao se sa knjigama, uio je. A ponekad je prilazio
i pokuavao da mi doturi neku knjigu. Knjige su, ko zna zato, savremenog obika, a ne u obliku
svitaka, kao to je bilo u prolosti. Ali jedna od ena je vrlo veto prekidala njegove pokuaje.
Ona me je svaki put zaklanjala svojim telom, govorila, da sam jo mali, da u imati kad da se
nasedim nad knjigama.
To se sada, dok ja piem, sve nekako uobliilo u vie-manje povezanu sliku. A u to vreme,
kada smo se Igor i ja spremali da se spustimo na Olimp, to su bili hitri delii seanja, a ne
sastavljen sie dogaaja.


47

Kada smo se spustili na drugi informacioni zemaljski nivo, gde se pod kupolom ograeno od
svakidanjih uznemirenja i neeljenih energetskih uticaja, drutvo drevnih bogova tako dugo
izolovalo od svojih zadataka i obaveza, prvo to mi je palo na pamet bila je uvena Tolstojeva
fraza: Sve se pomealo u kui Oblonskih.
Manje od polovine bogova ostalo je na Olimpu. I oni vie ne izgledaju tako oputeni.
Vrata su irom otvorena, kroz njih prolazi as jedna, as druga grupa onih koji su napravili svoj
izbor izmeu zaborava i preovaploenja. Kroz vrata odlaze oni, koji su odluili da pou meu
ljude (evo, i jedan na klasik to je gledao u nebo).
Oni znaju da e, ako se njihovo poslednje ovaploenje pokae uspenim i oni uspeju da
savladaju iskuenja karmikih porgrama, nagrada biti veni ivot i pozitivno stvaranje.
Jo jedna grupa bogova, prilino mnogobrojna, izdigavi se nad Olimpom, prebiva u
neodlunosti. Oni nee da idu na Zemlju, zato to su joj doneli mnogo zla, i plae se da e
karmiki program za njih biti teak. Njihov poloaj je straan. Dogaaji se ubrzano razvijaju.
Neodlunost u zavrnoj odluci takoe je odluka. Vidimo kako bogove poinje da zahvata tihi,
ali snani centrifugalni informacioni tok. Oni oseaju nastalu nebesku struju, i poinje panika.
udno je videti slavne bogove; koji u osnovi predstavljaju funkcije rata, straha, posrednitva; u
takvom stanju. Oni vie ne mogu da sustignu pozitivne informacione tokove. Odneseni su na
stranu suprotnu od Zemlje, u otvoreni Kosmos, gde se oni, pre svega, konano rastvaraju u tkivu
nepostojanja. To je, u sutini, predodreeno. Jer oni nita ne umeju da stvore. Njihove funkcije
su unitenje, izdaja, preputanje grehovima i slabostima. Uopte nemaju one navike, koje su
potrebne u uslovima stvaralatva, kada iz niega treba stvoriti svoj sopstveni svet.
Ostali bogovi, videi ta se deava, jo vie se utvruju u odluci da se spuste na Zemlju.
Niko nije prisiljen ni na ta, ali izbor nije jedostavan. Jer, taj ivot koji imaju na Zemlji sami su
stvorili.
I ni blizu nije takav, kakav bi sebi poeleli. Treba sada da pokuaju da ive kao ljudi. Ali iz
svega je oigledno nije im do toga. U dolini bogova je, naravno, bolje. Mogu da vode prijatne
razgovore, flertuju sa nimfama i enejadama, lou svoju ambroziju i posmatraju, sa uivanjem,
kako tamo dole bauljaju ljudi.
Informacioni sistem drevnih bogova, zatvoren sam u sebe, rui se pred naim oima. Ve
je sasvim iezla iz vidokruga naredna grupa odnetih kosmikim vetrom. Mnogi su otili jo
ranije. Dvorci, parkovi, hramovi, dolina bogova prazni se na nae oi. itamo misli onih to
odlaze. Bog plodnosti kuje planove, kako da stvori izobilje. On ima mnogo misli povodom toga
prosto, ranije ruke nikako nisu mogle da domae posao. Ali sad on hoe sve da ispravi
odjednom, za jedno zemaljsko ovaploenje. Ma, taj e da postane ministar agrokompleksa!
48

Bog svae razmilja o reenju problema meu neslonima. On je u vrlo u pozitivnom
raspoloenju. Vrhunski sud iz vremena Gorbaova plae za njim. Jedna od Okeanida zabrinuta je
zbog stradanja laa u okeanu. Zbog neega je naroito zanima sudbina trgovakih brodova.
Vojne flotile je uopte ne zanimaju. Moda je dobro, to je ne zanimaju.
Izgleda da su svi koji se vraaju na Zemlju stvaralaki raspoloeni. Sreno vam, regruti!
Samo nemojte da se spotaknete o rusku dedovinu. Pored nas se zaustavila boginja astrologije.
Jako lepa ena. Ima dobre oi.
- Ja sam napravila vrata Olimpa i znak je zodijaka na njima progovorila je ona a zid je
podigao Hermes. Mislila sam da e ljudi dolaziti kod nas. Ali niko nije doao. Hermes je
prevario mene i druge bogove. Ta vrata moe da napravi samo mukarac. Hermes
poseduje vetinu da menja mesta mukog i enskog principa. I on mi je dao muko ime i
muku linost. A ja sam ena. Svi su mislili da je vrata napravio mukarac. Oni su dolazili
do vrata, stavljali ruke na znake zodijaka. Ali niko nije mogao da ue. Zato to je u meni
istovremeno postojao muki i enski princip. Niko se nije dosetio da treba istovremeno
staviti na jednu stranu vrata muki dlan a na drugu enski. Samo oni bogovi (i boginje),
koji su se zaljubili jedno u drugo i odluili da umaknu Hermesovoj vlasti, mogli su otii iz
doline bogova, zato to su zajedno dodirnuli oba krila vrata. Ti koji su otili ne znamo
ta je sa njima. Hermes nam je priao uasne prie o odbeglima. A prepoznati odbeglog
u oveijem omotau jako je teko. Hvala to ste nam pokazali pravi put. Naa znanja e
pomoi ljudima.
Igor i ja se zgledamo. Jer upravo tako smo uli kroz vrata Olimpa, dodirnuvi istovremeno
oba vratna krila za vreme naeg prethodnog izvianja. I jo jedna slina misao: Zato oni nas
smatraju zaetnicima nebeske revolucije? Mi sami, sav ovaj svet i sva zbivanja na njemu,
mogui su samo zahvaljujui jednome Trojedinom, Koji je stvorio Vaseljenu, i nee dozvoliti da
neodgovorna stvorenja samovoljno pokvare Njegovo delo.
Mi elimo boginji uspeh i oprotamo se sa njom.
Priao nam je egipatski bog koji je gradio tajnu sobu meu piramidama Keopsa i Kefrena,
gde smo proitali proroanstvo.
- Ja sam napravio sobu nevidljivom, za sve mogunosti 20-og veka rekao je on Hermes
je onamo umetnuo dve sile i izaao u svet kao mukarac i ena. Njegovo je
proroanstvo zalog prvobitnome. Sve u zamenu za sve.
Zahvaljujui tome, on je stekao drugu mo No, lice Smrti. Veoma velika mo i vlast.
Jer ak i Sunce ima senku, koju moj Hermes sada koristi. Ali samo do tog asa, dok ne dou
trojica u jednom i jedan u trojici. On je vie hteo vlast, nego bezsmrtnost.
49

Mogao je sve da dobije. Sad je sve izgubio. Budite oprezni u svojim eljama. Sada je u vaoj
vlasti da imate ta poelite.
Priao je jo jedan bog i odmah stupio u razgovor.
- Ja sam video da je mukarcima dao ensko a enama muko. To je sve od Olimpa bilo
zamenjeno i potkrepljeno strahom i smru. ene su punjene strahom a mukarci -
smru. A onda su se ljubavlju spajali u celinu. A zar uas nepostojanja treba da bude plod
ljubavi?
Bogovi odlaze sa Olimpa. Oni se sputaju na Zemlju i sada, dok itate ovu knjigu, mnogi
od njih su ve meu vama. Mogu se prepoznati po oima, znanjima, talentima, sposobnostima.
Oni hoe da pomognu i nama i sebi.
Evo, pored nas prolazi velika grupa bogova. Oni nose u nosiljci drevnog starca, koji je
odeven kao tibetanski monah. Jedan iz grupe zaustavlja se pored nas, i pokazujui rukom na
povorku, kae:
- On je najmudriji od svih. I mnogi ga pitaju za savet. To to on kae je jako vano. Ali ne
mogu svi da shvate to to on govori.
Jo jedna boginja reila je da neto kae. Izgleda, ona je rimsko boanstvo. Na glavi joj
je visoka kapa. U unim resicama su joj minue, bljetave kao Sunce. Na rukavima trouglasti
izrezi. Boginja je, izgleda, veoma emotivna i patetina. Njoj prosto treba da se raspria pred
nekim.
- Ranije smo mi mogli da se preovaploujemo, i esto smo boravili meu ljudima. Ali to je
bilo na kratko. Ali sada moramo da proivimo ceo ivot u ljudskim telima. U obinim
zemaljskim telima. To je teko. Ali mi se sputamo na Zemlju da bismo shvatili sutinu
oveka, i pobrinuemo se da vam budemo od koristi.
Veoma drevni bog zaustavio se pored nas. On strpljivo eka da mi zavrimo razgovor sa
boginjom. Ona odlazi, i, teko uzdahnuvi, starac ree:
- Ja sam sagradio prve piramide na Zemlji. Kao akumulator energije. Pomou piramida
mogu se dobiti predskazanja o buduim dogaajima, premetati kamene ploe i obelisci,
uticati na zbivanja. Pomou piramida ljudi su mogli da dou do velikih znanja, a to se
nije dopalo svim carevima i bogovima. Zato je bilo uraeno tako da niko ne moe da se
koristi mogunostima kosmikih tehnologija. Tajno znanje otkriva se u vreme solsticija.
U kadru Sunca je veoma mnogo informacija, ako gledate dolinu kraljeva odozgo. Tamo
se pojavljuju energetske rei. Ali mogue ih je proitati jedino kada se ose piramida
podudare sa kosmikim tekstom.
50

Samo onaj koji je posveen moe da nae neophodni kadar i ugao posmatranja za
itanje suneve poslanice, koja se pojavljuje na kratko, i brzo iezava.
Pomou piramida mogue je izokretati elektromagnetne sile, upravljati njihovim
talasima. Tako je mogue na moru obrazovati velike talase i vetar. Najveom energetikom
vladao je Isus Hristos On je razdvajao vodu. I mogao je da proe posred vode, kao kroz tunel.
Ja nemam takvu mo. Mogu samo da stvaram talase, vihore, ciklone. Jer je to prosto veliki
vazduni vrtlog. Pomou ciklona mogue je ukloniti pesak u pustinji, doneti na pripremljenu
povrinu zemlju i vodu, stvoriti oazu. Ljudima to moe biti korisno jer oni ne ele haos. ele
harmoniju i lepotu.
On je uzdahnuo, okrenuo se da ode. Ali se opet osvrnuo.
- Da, taj mudrac, koga su odneli u nosiljki. Mogli ste d ga pitate vane stvari. Uzalud, niste
ga pitali.
Igor i ja smo se zgledali. Shvatili smo da smo propustili neku ansu. Moda jo nije kasno
da ispravimo propust? Bacamo se u potragu. Ali nismo ga dugo traili. Starac u nosiljki i bogovi
okolo njega ekali su nas nedaleko od vrata.
- Znao sam da ete hteti neto da me pitate preduhitrivi naa pitanja, progovorio je
starac. I u uglovima njegovih oiju ocrtali su se zraci bora od jedva suzdravanog smeha.
- Jer ja sam mudrac, posedujuem umetnost mudrosti. Zato ne govorim tako, da bi me svi
razumeli. Ne znam, da li vi razumete? Taj starac, s kojim ste malopre razgovarali, bio je
najdrevniji. Ali vi ste postojali pre njega.
I prvo to e biti - to je san. I ta moe biti bolje od toga, da se neko nae blizu Njega, i da
se nae sa knjigom, u kojoj je istina? A ta moe biti bolje od istine? Jer on stoji blizu provalije,
ali se nije uplaio od nje, idui k Njemu.
I drugo je takoe san. Kada je malom deaku bilo sedam godina, a na najviem platou
stajala su 24 starca, deak se penjao na visoku planinu. Ali takve planine nema na zemlji, osim
na zaravnima koje su iznad polova. Tada se on survao, ali se nije razbio. I ponovo je poeo da
puzi navie. U drugom pokuaju ugledao je vrh. Ali se opet survao.
Tada se on popeo trei put i susreo ga je onaj, s kojim on sad razgovara. Sluao je, ali nije
sve uo. A ko moe da bude iznad njega? Niko. I, znate, odgovor na tree pitanje takoe je vrlo
jednostavan: ekao sam vas i ispunio svoju misiju.
Mi mu se klanjamo i govorimo kakve-takve rei zahvalnosti. Njegovu nosiljku podiu i
nose. Ali starac se osvre i dovikuje nam:
51

- Taj, Koji je iznad svih, i velianstveniji od svih, Koji vas je svemu nauio ja Mu se
potpuno predajem, ja Mu potpuno verujem - tom deaku, koji je stariji od svih.
Zasenila nas je slutnja. Zgledamo se. Ja pretvaram u zvuk nape opte miljenje:
- Na tri pitanja dobili smo pet odgovora. Ali, jesmo li sve pravilno razumeli?
- Seam se tog sna o planini, ceo ivot sam gledao taj san odjednom kae Igor penjao
sam se ceo dan i survao se. Drugog dana sam se popeo i video ga. Ali sam opet pao.
Vetar je bio jako snaan. A treeg dana sam se popeo i nisam se uplaio. Doao sam do
Oca, i Otac je neto govorio. Ja sam Ga paljivo sluao, ali nisam sve uo.
- I ja se seam Bezdana odazivam se na prijateljeve rei taj Bezdan, to je bezumlje i
istina. Iao sam ka Ocu po granici bezumlja i istine. I ak nisam ni shvatao, da se mogu
survati sa nje.
- Kuda emo usmeriti pogled naih istraivanja? pita Igor. On mi uvek daje prednost u
odluivanju. Sam kao da se samo saglaava. Zato ga u zadnje vreme primoravam da
takoe prihvati i usaglaenu odluku.
- A kuda ti hoe?
- Kako kae moj partner pokuava da se izmigolji iz kruga odgovornosti.
- Ne samo kuda ja kaem. Hajde da zajedno odluimo.
- Ja bih da vidim piramide predaje se Igor.
- Hajde da ih pogledamo slaem se ja.
Prenosimo se do piramida. Programiramo vreme na solisticij. Traimo taku, gde e se
tekst, koji se isporuuje sunevim kodom, ukazati igrom senki.
Nad piramidama, u preseku njihovih osa, pojavljuju se slova zlataste boje. Ali, ona se
kreu u potpuno razliitim pravcima sleva na desno, zdesna na levo. Nemogue ih je proitati.
Opet smo obeshrabreni, i uopte se ne oseamo tako vanima, kao pola sata ranije. Tim vie to
se slova pojavljuju i iezavaju veoma brzo.
Pored nas se pojavljuje Stvoritelj. Oslanja se na svoje ezlo. Gleda nas ispitivaki.
- Vi vidite progovorio je On u toj knjizi postoji i jedan i drugi prostor. Kako je uopte
itati?
Mi utimo. Niko ne obasjava prosvetljenjem nae glave.
- Za glave ste pravilno pomislili Otac hvata nae misli u glavi su takoe dva prostora
leva hemisfera, desna hemisfera.
On opet gleda iekujui, nadajui se da e do nas konano dopreti tako jednostavna
ideja vetine deifrovanja.
52

Mi se ne predajemo i uporni smo u nerazumevanju.
- Ne uspevate da itate slova? A vi se pobrinite da se kreete, kao to se kree Sunce, ak i
malo bre, da biste prestigli dogaaje. Ponite zajedno sa Suncem, ali budite malo bri.
To je prvo.
Otac opet eka, zagledavi se u naa lica.
- Pa slova bee na razne strane alim se ja.
- Oni, koji su pisali ta slova, u raznim pravcima, pisali su samo po jedno slovo i nisu mogli
znati ta je tu napisano. Jo niko nije itao taj tekst. Vi ste prvi, ako ne raunamo Mene.
Ovde je nebesko proroanstvo. Njegov smisao nije jedan. Ima nekoliko znaenja u
njemu, i sve ih treba rezumeti. Dakle, gde je va mehanizam za deifrovanje?
- U glavi ja bre pokuavam da pogodim, nego to stvarno pogaam.
Igor odmah uspeno prihvata temu:
- Kada posmatramo slova, treba preobraziti energiju u levoj i desnoj hemisferi, i
koncentrisati je u predelu treeg oka.
- Da, - slae se Otac ako se nai zapisi itaju po odreenoj tehnologiji, bie sasvim drugi
smisao i odgovori, kao kod mudraca. Sve poinje iz take. elija je stvorena iz take,
materija je stvorena iz take. Biblija je stvorena iz take. itajte va tekst.
Mi pronalazimo taku i poinjemo da se kreemo oko piramida, sa brzinom neto veom
nego Sunce. Potinjavajui se unutranjem impulsu, energije polulopti mozga grade od svetleih
niti udnu mustru, i upadajui u njena rupice, tekst dobija smisao:
Doi e na Zemlju trojica u jednom i jedan u trojici, i sii e na Zemlju milost Oca
Nebeskog. I ljudima e biti data mo da stvaraju i grade, i ljudi e postati blii Ocu, i razumee
Oca. Ali meu ljudima je mnogo posrednika, koji e se truditi da prikriju svojim rukama lik Oca
Nebeskog, i uplae ljude, da bi se svi prestraili od Oevog lika. Ljudi, koji dopru do nebeskog
proroanstva...
Mi smo opet zaostali za redom rei koji je jurio, nismo odrali brzinu.
- Vi moete promeniti mustre koje su utemeljene u vaoj svesti sugerie Stvoritelj. Mi
sada shvatamo o emu On govori, i poinjemo da itamo nanovo.
Ovo su proroanstva:
2001. godina Tamna mrlja razlie se na severu Rusije. I svi e aliti, zato to se desilo.
53

2002. godina Meu Evropskim narodima je veliki plamen, koji su oni sami raspirili. To nije
vatra, ali e spriti sve okolo.
2003. godina Onaj, koji je sleva, i dii se svojom moi (snagom), napravie takvu tehniku, da e
uasnuti svet. Ali tehnika e se oteti kontroli, a moda e potopiti i ostrva. Oni,
koji su napravili oruje, kojim se skenira informacioni prostor i menja vektor
vremena, ne mogu obuhvatiti sveu svoju tvorevinu, i ona e postati pretnja za
te iste koji su je stvorili.
2004. godina Dve zemlje, koje imaju veliku koliinu naroda, bie toliko nezadovoljne jedna
drugom, da e ih samo mala slamica zdravog razuma odrati na povrini okeana
nevolje.
2005. godina Narod, koji ima jednu boju koe i ivi na jednom kontinentu, sakupie takvu silu i
takvu armiju, kakvu do tada niko nije sakupio.
2006. godina Bie rat dvaju naroda, koji e da preraste u rat triju naroda. I oni, koji budu sleva
i zdesna, krenue na onog ko bude u sredini. Ali zaustavie se rat, da bi se narodu
dao mir. Amerika i Rusija stae u odbranu jedne nevelike zemlje, koja se nalazi na
jugu. Rezultat rata bie veliki narodni nemiri. Onaj, koji je u sredini, nee uspeti
da se suprotstavi narodu. Onaj, koji je sleva, nee znati ta da radi s narodom. A
onog, ko je zdesna stii e smrt.
- Sada vam je jasno, kako se mogu itati ovi tekstovi? pita Otac.
- Jasno klimamo slono glavama. Otac se konano osmehuje. Zadovoljan je.
- Postoji jedna okolnost, koju treba da uzmete u obzir. Oni koji itaju ovaj tekst i koji
gledaju sa Nebesa na Zemlju, mogu izmeniti tok dogaaja. Zato ne zaboravite na re
odgovornost.
U utoj tampi, koja uzgred, meu skandalima i opisima intimnog ivota zvezda
razliite veliine, pie o astrolozima i ostalim prorocima, esto su sadrane i kritike na njihovu
adresu. Kau, obeali su nekakav dogaaj, a on se nije desio. Uobraena je, ali nesavrena
njihova nauka!
arlatana, naravno, nije malo. Ali ja govorim o pravim, iskrenim prorocima. Njih nema
mnogo, mogu se na prste nabrojati, i njihovi uvidi su tani. Nevolja (ako se to moe nazvati
nevoljom), je u tome, to oni ne koriguju svoje miljenje u odnosu na jasnovidce, koji su
sposobni da izmene tok dogaaja, i neretko, preduprede katastrofu. U knjizi Spasi sebe naveo
sam injenice, koliko havarija je spreio Grabavoj, i one su dokumentarno potvrene. Mogue
je da je te havarije neko takoe predskazao, i javno saoptio o predstojeem. Ali dogaaj se nije
desio, zahvaljujui umeanosti druge sile, na koju prorok nije raunao.
54

Uopte, kod ljudi je to tako.
Neki predlau: ta prostije, neka se specijalisti za suptilni-materijalni svet ujedine, neka
se strunjaci ekstrasenzorike i ostalog ezoterizma konsultuju jedni sa drugima o predstojeim
dogaajima, formiraju opte mnenje, preduzimaju usaglaene akcije za odobrenje ili izmenu
verovatnih dogaaja i sve e biti, kako se kae, tip-top. Dobro bi bilo, ali se to ne dogaa. U
krajnjem sluaju, u doglednoj budunosti.
Ali ne predstavljaju svi od tih arobnjaka, Svetle sile. Lapina je za sada mnogo. Znai,
saglasnost je u principu nemogua.
Pretpostavimo da smo odvojili Tamne. Mada, ko je ovde kompetentan? Jai ekstrasens,
nezavisno od majstorstva, uvek ume da sakrije svoju sutinu od slabijeg. Ostali su toliko razliiti
po nainima gledanja na svet, tehnologijama, pristrasnostima, da e teko pronai optu
terminologiju, zajedniki jezik. Kau, dva majstora uvek e se takmiiti u zanatu, a u umetnosti
nikada. Ali u datom sluaju, i u zanatu je izuzetno teko postii saglasnost.
To je taj takozvani ljudski faktor. Svi ti izabranici sudbine takoe su ljudi. Znai, u
ovom ili onom stepenu, sujetni i tati. Na toj skuptini previe njih e navlaiti pokriva na sebe.
Razume se u interesu oveanstva. Svaki e smatrati svoje miljenje i predloenu im akciju
jedino ispravnim. U drutvenim organizacijama, u takvim sluajevima odluujuu re ima glavni
predsedavajui, predsedik, i slino. Zanimljivo, ko njega bira ili postavlja, po kojim
kriterijumima? Gospod Bog?
Ali On se ne mea u sujetne svetovne poslove.
Uopte, sve ljudske drutvene organizacije, udruenja, ustanove imaju veoma mali
koeficijent korisnog dejstva. ak i crkva, koja sebe naziva keri Hristovom.
Jer mi hoemo da predskazanje budunosti bude stoprocentno. Izvinite, ali prognoze
pojedinaca, zajedno, njihove struje daju istinitiju informaciju, nego to bi dao kolektivni um.
ta da radi prostoduni italac? Da sam, po meri svojih malih snaga, formira dogaaje.
Zato mu je Stvoritelj dao slobodu? Moe se uzdisati, trkarati po komiluku i poselima i
oduevljeno raznositi glasine o predstojeoj nesrei. To je i prijatno. Kao to je smatrao satiriar
Ludvig Akenazi Svi hoe da se neto konano dogodi, a plae se da se neto ne desi. Da li ste
kod sebe primetili neko slatko zadovoljstvo pri izvetavanju o bilo kakvoj katastrofi? Vi briljivo
sakrivate taj podli oseaj, ali on ipak postoji, zar ne? A mogue je celom se duom suprotstaviti
predstojeem negativnom dogaaju, ugasiti ga makar na informacionom planu. Eto, tako se i
formira kolektivna svest. I od nje zavisi, da li e se dogaaj desiti, ili nee.

55

Glava 6.
Proces vaskrsenja erke Galine Borisovne Kuznjecove, ini se, dobija preokret. Ona
briljivo belei dogaaje sa njom, sa roaciima, blinjima, neobina deavanja. Kada ita to, to
ona pie, ima oseaj da se talas arobnog svetla probija kroz svakodnevnicu sivog, prosjakog,
prljavog ivota.
13. aprila 2001. godine. Sa starijom ekom Olgom otputovala sam u selo
Bogdanovinu, u Smolenskoj oblasti, gde je naa kua i gde je sahranjena Aleksandra, da
oistimo grob posle zime i proboravimo u zaviaju.
14.04.01. Jutros smo se sakupili na groblju. Ranije sam ustala. Odjednom sam zaula
vrisak starije erke Mama, doi ovamo, ta mi je, jesam li poludela?! Pokazala mi je budilnik
kazaljke su se okretale u suprotnom smeru. Ona je rekla Hvata me jeza, moda se sa
Aleksandrom neto desilo?
A u meni se javilo neko uzbuenje, ak radost: celim svojim biem osetila sam to je naa
Saka! Posmatra nas!
Priala sam Olgi o vaskrsenju, kako da se ponaamo, kako da se prema tome odnosimo sa
razumevanjem. Budilnik smo ostavile na miru. Posmatrale smo tokom cela dva dana on je
odbrojavao vreme unazad.
16.04.01. Ujutro u 9 sati bilo je predvieno da otputujemo u Moskvu. Probudivi se,
Olga me je pozvala u svoju spavau sobu i pokazala na budilnik. On je iao pravilno, kao da
uopte nije dva dana iao u obratnu stranu.
Mi smo se pogledale, nije imalo ta da se kae.
Noas sam usnila san. Jasno sam videla put, koji od groblja vodi u selo. A samog groblja
nema iezlo je. Put je pust, rano je jutro. Sveina od rose, koja treperi raznobojnim kapljicma
u talasima Sunca koje greje. Ptice cvrkuu! I Saka ide leteim korakom, osmehuje se, podmee
lice Suncu, muri. Ona ak eli, da na ulici nikog ne bude.
Evo ona ide kui ve kroz selo, prola je pored dejeg vrtia, spomenika, osmotrila je
kolu, skrenula sa puta na stazicu prema ribnjaku, izala na put prema seocetu. Iz doma zdravlja
gleda kroz prozor lekarska pomonica Tanja (njena kuma). Ne veruje svojim oima, zbunjena je,
u nedoumici. Nita ne moe da shvati. Stoji ukoena. Saa prolazi, ak ni ne pogledavi u
njenom pravcu. Ide ulicom poznatom iz detinjstva. Smeei se, pozdravila se sa mukarcem koji
je prolazio. Nije saznala, ko je to. Susree drugog mukarca. Nestano se s njim pozdravlja, u
dui se smeje. Svraa do bunara. Ulazi kroz kapijicu ja se sputam s trema. Sa obe strane stazice
ka kui cveta cvee, trava je mokra, zelena zelena.
56

Nema nieg neoekivanog. Ona me grli. Stasita, visoka, mlada.
Pa konano, tako sam te dugo ekala pomislila sam. Ne govorim, a ona sve razume.
Mi kao da smo se rastvorile jedna u drugoj, ali ja oseam njeno telo.
Stanje i oseanje, da kao da se mi prosto dugo nismo videle. U grudima uzburkanost, ne,
nekakvo treperenje, kretanje, pre e biti, rad due i duha.
I odmah novi scenario. Vidim metro Aleksejevska, plato ispred stanice. I odjednom,
ona se pojavljuje. Vodim je po Mirskom prospektu. Ona ide pravo prema cilju, ni na ta se ne
osvre, preseca gradski skver po dijagonali, sputa se po Kulakovom orsokaku. Uiva u sveini
jutra, posmatra lastavice. Preseca ulicu po zebri, svraa u dvorite i ulazi na glavni ulaz. U
nekoj zbunjenosti hvatam je za ruku i mi polako idemo, tanije plovimo u kabinet Igora
Vitaljevia.
Ja, ludo razdragana, zbunila sam se. Govorim: Igore, upoznaj nau Sau! Ne znam ta da
kaem, ne znam kako da ti zahvalim! Mi sedimo utroje, meni su noge i ruke kao od gvoa, ne
znam gde da ih denem, ostala sam bez rei...
A Igor kae: Pa, eto... O emu emo razgovarati?
Prenula sam se. Stojim u postelji. San na javi. Vreme je da se obuem, pa na posao.
O zubima. Crvenilo se povuklo, desni su postale ravnomerno rozikaste, ali gde nema
ispupenja, desni su bledo-rozikaste. Ako dodirnem nabubrele izboine prstom, tamo se osea
tvrdoa. Ree stavljam protezu (samo ponekad) tare mi desni spolja. Jo sam poela da
primeujem, tokom cele nedelje, nekakav ukus u grlu. Kao da kaplje neka tenost. Nekad se
pojavljuju mlazii pljuvake. Ali jo je prisutna nekakva tenost, koja kao da ima ukus krvi. Ali
same krvi nema. Slabija je izboina sleva, ini se. Zdesna su ee i vee.
Situacija u Hudlitu se komplikuje ne daju nam da radimo, stvar je u tome, pokuavaju
da nas emotivno slome. Ali i ja sam dobar zakoio sam spajanje nekoliko izdavakih preduzea
u holding. Suvie je oigledno, da oni, sa kojima se ranije uspeno dovravala odgovarajua
procedura, sada sporo tonu u nepostojanje. Javno sam nazvao nastojanja Grigorjeva u tom
pravcu kopanjem bratske grobnice za dravna izdavaka preduzea. Kao to sam se i dogovarao
sa lanovima nae uprave Igorom i Grigorijem Petroviem, - napisao sam predstavku po
sopstvenom nahoenju 18. aprila. Inae, ne bih mogao da se bavim najvanijim, ako bih bio
uvuen u borbu. Moja je savest ista izdavako preduzee je sasvim uspeno. Nema dugova,
dinamika rasta dohodka je dobra, kao i izdavaka produkcija.
Zanimljivo, kako e oni uspeti da objasne tampi smenu rukovodstva u takvoj situaciji?
Uostalom, da li je tampi uopte to potrebno?
57

udnovate i neverovatne stvari poele su da se deavaju skoro svakodnevno. Jednom su
se vrata mog kabineta irom otvorila, i uao je suvonjav sedokosi ovek. Bez obzira na svoju
reprezentativnu spoljanjost, on se drao pomalo ukoeno, ak stidljivo. Kada se predstavio,
mom divljenju nije bilo granica.
- Profesor Mokuljski Mark Aleksandrovi, glavni specijalista Instituta za molekularnu
genetiku rekao je on i dodao Arkadije Naumoviu, ja sam doao da vas zamolim da
me primite za uenika. Neete oterati starca?
Molba je bila tako neobina i toliko nije odgovarala mojim predstavama o svojim linim
znanjima i mestu u nauci, da sam se ak i zbunio. Mokulski nije bio tek glavni specijalista
instituta. U nedavnoj prolosti bio je direktor instituta. To ime je dobro poznato u naunim
krugovima i u inostranstvu.
- Mark Aleksandrovi, pobojte se Boga pokuao sam da vratim odnose, koji su
primereniji poloaju mog gosta.
- Ako vi meni zadate makar dva-tri pitanja iz vae struke, onda teko da bih mogao da
pretendujem na mesto, ne samo vaeg uitelja, nego ak ni asistenta. Ja sam taj koji
treba da ui kod vas.
- to se tie specijalnosti to je mogue. Ali ja bih hteo da nauim neto drugo, to to ne
umem sam Mokuljski me je delikatno izvukao iz poze samounienja o vama mi je
priao profesor Pitjev iz MGU, i jo sam proitao nekoliko lanaka o vaem radu,
ukljuujui i niz vaih sopstvenih publikacija. Ja znam da takva neobina pojava, kao
jasnovienje, stvarno postoji. Pre mnogo godina, na molbu tadanjeg predsednika
Akademije nauka SSSR, Anatolija Petrovia Aleksandrova, bavio sam se tom pojavom. Svi
eksperimenti sa Kuleovom, Kulaginovom, Dunom, dobro su mi poznati. Ali to to vi
radite, prelazi okvire ekstrasenzorike.
- Da, zaista - slaem se ja. - Jer mi ne radimo toliko na energetskom nivou, koliko na nivou
informacije. Najsloeniji nivo, ali i najperspektivniji.
- Eto, ja bih i hteo da to nauim Mark Aleksandrovi je blagovremeno naznaio predmet
svojih interesa.
Ja sam, kao i pre, pomalo zbunjen. Profesor je isuvie slavan da bi bio uenik.
Nai odnosi sa Markom Aleksandroviem, jednom su doveli do nastanka interesantnog
projekta. Reili smo da sprovedemo eksperimente, koji dokazuju realnost psihofizikih uticaja
na bioloke objekte. Neoekivano, naoj grupi se pridruio poznati naunik iz Instituta za
molekularnu biologiju koji nosi ime Engelharta, rukovodilac grupe za molekularne i elijske
tehologije, Andrej Igorjevi Poljetajev. Upravo on je postao scenarista i reiser osnovnih
poduhvata naeg istraivakog rada.
58

Zabeleili smo dovoljno irok krug eksperimenata, kako sa elijskom kulturom, tako i sa
kompjuterskim ureajima na kojima smo morali da dokaemo uticaj upravljanja.
Ve prvi eksperiment sa ureajima dao je, mada i oekivan, u izvesnoj meri zadivljujui
rezultat. U laboratorijskim uslovima, Igor i ja trebalo je da utiemo na elijsku kulturu na takav
nain, da izazovemo u njoj ubrzano deljenje elija u poreenju sa kontrolnim obrascima. I u
kontrolnim obrascima, i u onim, koji su uestvovali u eksperimentu, bila je jedna ista kultura.
Nju su prosto razdvojili po Petri posudama. Polovinu su nam doneli u laboratoriju. A polovinu su
ostavili u prostoriji gde su je uzgajali.
Obradu rezultata, da bi se iskljuio faktor uticaja ljudske svesti na dobijeni materijal,
trebalo je da ostvaruje specijalni kompjutersko-laserski ureaj, koji funkcionie po
autonomnom automatskom reimu.
Sam proces eksperimenta tekao je veoma uobiajeno. Poljetajev je doneo Petri posude.
Mokuljski je vodio registracijske beleke.
Bilo je odreeno da se za 50 procenata uvea brzina deljenja elijskih jedara. U toj etapi
Igor je opisao spoljni izgled elija. On je opisao formu elija i tok procesa deljenja. Prikazi elija
pod mikroskopom u potpunosti su odgovarali tom opisu, koji je uradio Igor nekoliko minuta pre
poetka isprogramiranog ubrzanog deljenja elija. Ve ta injenica izgledala je toliko
neobinom, da je Andrej Igorevi, ak i ne doekavi obrade materijala aparatima za registraciju
poeo da razmatra nove mogue eksperimente.
Nadalje nas je rad doveo do vrlo perspektivnih pravaca psihofizikih uticaja u oblasti
ubrzane regeneracije ljudskih tkiva. Ali to je u budunosti, a dotle...
Andrej Igorevi izvestio je s naune take gledanja o anomalnom ponaanju obrazaca koji
su podvrgnuti uticaju.
elije su se zaista delile kudikamo veom brzinom, nego u kontrolnoj grupi. A upravo je u
kontrolnoj grupi ciklus mitoze elije trajao 28 sati, to jest, kao obino. U Petri posudama gde
su elije podvrgnute psihofizikom uticaju 12 sati. Bilo je odlueno da zaponemo pripreme za
uticaj sa udaljenosti na bioloke materijale.
Pokuavam da se snaem u dogaajima, koji su se odigrali na ivici Bezdana i na Olimpu.
Zato je bog, koji je, slino Prometeju, na zemlji bio potovan kao najdrevniji uitelj
oveanstva, ustvari bio izdajnik?
Njegovi darovi gori su od Trojanskog konja prelepi spolja i opasni iznutra.
59

Postoji mnogo zvaninih ivotopisa boga Toga, ali ja sam izabrao verziju, koju je izloio u
knjizi Drevna tajna cveta ivota Drunvalo Melizedek.
Taj ovek fiziar po obrazovanju smatra se jednim od najjaih jasnovidaca. Vie od
toga, Drunvalo nije krio tu injenicu, da je svoja znanja dobio umnogome zahvaljujui Totu. To
je bio taj najrei sluaj, kada su se mogle analizirati razliite verzije saglasno prvobitnom izvoru,
doi do istine svojevrsno psiholoko istraivanje uzleta i pada.
Istorija Tota iz Egipta, tog ovekoboga (neka mi oprosti Vladimir Solovjoj, autor
Predavanja o Bogoovetvu) zalazi u daleku prolost, skoro do poetka Atlantide. Pre 52000
godina, on je za sebe otkrio, kako se moe neprekidno ostajati u svojoj svesti, ne umirui,
nalazei se u jednom te istom telu. I od tog vremena, Tot je ostajao u svom telu, dok nije preao
na novi nain postojanja, koji izlazi daleko izvan granica naeg poimanja. On je proiveo skoro
sve to vreme, dok je postojala Atlantida, i ak je tokom 16000 godina tamo bio upravnik. Celo to
vreme zvali su ga iketet Arlih Vomalites. Ustvari je njegovo ime bilo Arlih Vomalites, a iketet
to je titula, koja je znaila traga za mudrou, zato to je on hteo da postane sama mudrost.
Posle potonua Atlantide, Arlihu Vomalitesu i drugim visokorazvijenim biima desilo se da
ekaju oko 6000 godina, pre nego to su mogli da pristupe obnovi izgubljene civilizacije.
Kada je poela da se raa egipatska civilizacija, Arlih Vomalites je uneo svoj doprinos u
njenu istoriju i nazvao se Totom, sauvavi to ime za celo vreme postojanja Egipta. Kada je
Egipat umro, upravo je Tot postao osniva sledee velike kulture, kulture Grke. Nae istorijske
knjige nazivaju Pitagoru ocem Grke, i kau, da je na temelju pitagorejske kole i zahvaljujui
njoj, i nastala Grka, a od nje proizala naa savremena civilizacija. Pitagora u svojim delima
tvrdi, da ga je Tot uzeo za ruku, spustio se s njim pod Veliku piramidu, i otkrio mu znanje
geometrije i prirode realnosti. Kada je, zahvaljujui Pitagori, nastala Grka, Tot je uao u tu
kulturu u istom tom telu kao i u Atlantidi, i nazvao sebe Hermesom. Dakle, Arlih Vomalites, Tot i
Hermes jedna su ista linost. Je li to istina? Proitajte Smaragdne tablice Tota atlanta, koje
je Hermes napisao pre 2000 godina, i prosudite sami.
Izmeu ostalog, od Tota je zapoela istorija, kao nauka. U vreme Egipta, nazivali su ga jo
i Piscem, on je zapisivao sve to se tada deavalo.
Uopte, to poznanstvo Drunvala s Totom, koje je opisao sam autor, dozvoljava da se
posumnja u neki koristoljubvi cilj od strane boga. Prosudite sami: u to vreme, kada je Tot stupio
u kontakt sa Melizedekom, Drunvalo je ovladao nekom tajnom, povezanom sa sakralnom
geometrijom. Vie od toga, prva i osnovna znanja Drunvalo je dobio mnogo pre svog
prijateljevanja s lukavim bogom.

60

Evo njegovog teksta: Kada smo bili u Vankuveru (Kanada), odluili smo da hoemo da
saznamo ta je to meditacija, zato smo poeli da se bavimo sa uiteljem indusom, koji je iveo
u tom reonu. ena i ja smo bili veoma ozbiljno nastrojeni u svojoj elji da shvatimo, ta je to
meditacija. Iz potovanja prema tom zanimanju, saili smo sebi bele vunene tunike sa
kapuljaama. I gle, jednom, posle etiri-pet meseci praktikovanja meditacije, pred nama, u sobi,
pojavila su se dva visoka anela, rastom oko tri metra! Oni su bili pravo ispred nas - jedan
zeleni, drugi ljubiasti. Sve se videlo kroz njihova prozirna tela, ali oni su, oigledno, bili ovde
prisutni. Mi nismo oekivali da je tako neto mogue. I nismo ni molili za to. Mi smo prosto
sledili instrukcije naeg induskog uitelja. Po njegovim mnogobrojnim pitanjima, bilo je oito, da
ni on sam nije potpuno shvatio, ta se desilo. Od tog trenutka, moj ivot se zauvek izmenio. Nije
bilo nieg ak ni blizu slinog prethodnom ivotu.
Prve rei koje su Aneli rekli, bile su Mi smo ti. Ja uopte nisam razumeo, ta to znai.
Ja sam uzvratio pitanjem: Vi ste ja? I tada su poeli postepeno da me obuavaju raznim
stvarima, priajui o meni samom, o svetu i o karakteru svesti. Na kraju se moje srce konano
otvorilo njima u susret. Osetio sam ogromnu ljubav, koja je iz njih izvirala, i koja je potpuno
izmenila moj ivot. Tokom mnogih godina oni su me upuivali razliitim uiteljima sve skupa,
bilo je oko sedamdeset uitelja. U meditaciji su mi Aneli obino navodili adresu i telefon
uitelja, kod koga je trebalo da odem. Po pravilu, oni su ak govorili, treba li prvo da telefoniram
uitelju, ili prosto da odmah odem kod njega ili nje, kui. Dakle, izvravao sam to to su mi
govorili, i uvek bi se pokazalo, da je to potreban ovek! Zatim su mi davali instrukcije, koliko
vremena da provedem sa tim ovekom. Ponekad su mi u samom jeku obuke govorili Sve je u
redu, sve si uradio, moe da ode.
Prema tome, Tot se nije sluajno pojavio u Drunvalovoj sudbini. Njega je neto jako
zainteresovalo, i upravo to, to nije mogao sam da dobije iz novih uenja. Ali, da nastavimo
Drunvalovu priu:
Tri ili etiri meseca nakon to sam se vratio iz Egipta, Tot se pojavio i rekao: Hou da
vidim geometrijske figure, koje su ti dali aneli. Aneli su mi dali informaciju koja se tie
geometrije veze realnosti sa duhom, i nauili me meditaciji, koju sam spreman da vam dam.
Ta meditacija je bila prvo, to je Tot hteo da sazna od mene. To je bila prevara: Ja sam
dobijao njegove uspomene, a on je dobijao meditaciju. Njemu je bila potrebna ta meditacija,
zato to je bila mnogo jednostavnija od metoda, koji je on koristio. Njegov nain da ostane iv
52000 godina, bio je vrlo nepouzdan to je bilo isto kao da visi o koncu. Morao je svakodnevno
da provede dva sata u meditaciji, ili je mogao da umre. Morao je da provede jedan sat, radei
veoma specifinu meditaciju, leei glavom prema severu, a nogama prema jugu, a zatim jo sat
u obrnutom poloaju, radei drugu meditaciju. Osim toga, jednom u 50 godina, radi ouvanja
sposobnosti svog tela za ivot, morao je da ode u mesto, koje se zove Zeli Amenti,
61

i sedi tamo, tokom deset godina, ili priblino, pred Cvetom ivota (to je isti plamen svesti, koji
prebiva duboko u nedrima Zemlje).
Odatle, sve poinje da dolazi na svoje mesto. Informaciju o suptilno-materijalnim
tehnologijama Drunvalo Melizedek je dobio od Anela. A Tot je hteo da dobije to isto, ali od
Melhisedeka. Zato pomou posrednika? Pa zato, to je sam Tot pripadao protivnikom taboru.
Aneli mu ne bi nita dali.
Sada o tome to je Tot izmenio u njemu nedostupnoj nebeskoj tehnologiji svoje
uspomene, odnosno svoju prolost. Nije loa prevara: prolost menja sadanjost. I najvanije,
Drunvalo je dobrovoljno pristao, ne oseajui podvalu. Bojim se da e mu se jo u ivotu desiti
da se suoi sa posledicama nepromiljenog obeanja. Jer, re u suptilno-materijalnom svetu
skupo kota. Seate se, priao sam vam o lekciji u pustinji, kada sam u znak zahvalnosti to nas
je spreio da padnemo u provaliju, obeao uitelju da u mu uvek pruiti ruku pomoi. I
dobio grub odgovor: Pa vi ne znate ta ja mogu da traim zauzvrat. Smatrajmo da smo prosto
porazgovarali.
Igor i ja pokuavamo da pronaemo, na zemaljskim nivoima, na planovima do Poetnog
Poetka, informacione tragove Hermesa iz najjdrevnijih vremena.
I to to mi pronalazimo, ispostavlja se, nije uopte to, to se pisalo o tom bogu. Znai, istoriju je
mogue falsifikovati, ne samo po pitanju ljudskih osobina, nego i ivotopisa bogova. I zato je
sistem bogova onih, koji su bili duni da pomognu Zemlji i ljudima bio zatvoren? Treba nai
smisao svega to se desilo i to se deava.
Sada, posmatrajui dogaaje na energetskom i informacionom planu, mi, tim vie,
imamo milijarditi deo onoga to treba da znamo. I zatim, mnogo od onog to je pokazano to je
alegorija. Kao odgovori mudraca na Olimpu: na tri pitanja, petosmisleni odgovor.
Treba gledati od poetka od samog poetka. Ja sam umoran od tih Igorovih beskrajnih
ekskurzija u prolost. Ali ni on ne moe da me ostavi samog videi opasnosti koje vrebaju bilo
koga u neprojavljenoj vaseljeni. Mi smo uvek zajedno, kao i pre, kao u bitkama. Mi traimo
poetak i vidimo duu. Probamo da se snaemo u tome, ta je to dua i dobijamo materiju.
Materija i dua su jedno te isto. Ali, meu njima nema znaka jednaksti, zato to su u rezliitim
prostorima. Dua to je idealna realnost. I sve, to mi vidimo okolo to je materijalizacija
ideala, odnosno due. Ispada, da je dua uopte sve, ceo Kosmos. A duh u dui proizvodi
kretanje, aktivaciju: on je sila unutar sile.
Vidimo da je svest, mada pripada trijadi stvaranja sveta, odvojena od due kao
samostalna struktura. To je ono, to odreuje realnost, i istovremeno to je struktura
upravljanja. Ali upravljanja kroz Duu. Dua je kao Sunce u bezgraninosti Kosmosa.
62

Dua i Duh su neodvojivi, oni su dvoje u jednom. A svest je sama za sebe. To je Carstvo, Carstvo
Sina. Ono je kao raznolike planete okolo Jednoga. Kao ivot na tim planetama.
Jo jednom osmiljavam rezultate naih istraivanja. Otac pomou Duha (druge sile
trijade, koja razdvaja i koja spaja), samoostvaruje sebe u naem prostoru u vidu materije i
forme. A forma to je ve upravljanje, kao funkcija svesti. Znai, svest, dua i duh to su Sinovi
u naem svetu. Eto zato su drevni uvek govorili o jednom bogu, koji ima trojedinu sutinu. O
Bogu s velikim slovom. Sav ostali panteon bogova to su pomonici Stvoritelja. Onoga ko je
Otac tamo, a sinovi ovde.
Ali se nekim pomonicima, izgleda, uinilo da oni mogu bolje da upravljaju Vaseljenom,
da efektnije rukovode. Zato je tako ispalo? Izgleda na prvi pogled zbog veoma ozbiljne
omake, napravljene u tvorevini. Mada, da li je to greka? Moe li Stvoritelj uopte da pogrei?
Dua i Duh su dvoje u jednom. U neprojavljenom svetu je jedan Apsolut, koji sadri u
sebi muko i ensko. U naem svetu su dvoje: dua i duh. Pritom dua u svom materijalnom
ispoljenju u ovekovoj linosti ne mora obavezno da bude enskog roda. Jer je telo oveka na
makrokosmikom nivou samo mali deo jedne gigantske kosmike konstrukcije makrosveta.
ta je rezultat? Otac je imao tri sina. Seate se, sve bajke poinju od toga.
Mi znamo jednog od njih - to je Hristos. Njih je trojica, a mi znamo samo jednog. Zato?
Zato to ponovo deluje taj isti univerzalni trojni princip svemira i stvaranja sveta - tri (trojica) u
jednom. Tri (trojica) - u Ocu, tri (trojica) - u Sinu. Hristos kao svest, prvi se ispoljio meu ljudima.
Njega su prvog i primetili.
Otac je izgradio hram - hram Sinovljevog tela. Kao to vidite, zacelo ne onaj hram o kome
pokuavaju da nam priaju ljudi u svetenikim rizama. U apokrifima drevnih Hriana, koji su u
poslednje vreme privukli panju mnogih istraivaa, moe se proitati: Dvanaest eona, koji su
stajali pred Sinom, velikim Autogenom Hristom, po volji i daru nevidljivog Duha. I sve stvari bile
su dovedene u red voljom Svetog Duha, kroz Autogena. I od onog to je predvideo savreni um,
kroz otkrovenje volje nevidljivog Duha i volje Autogena, pojavio se savreni ovek, prvo
otkrovenje i istina (Jovanov apokrif SPb., 1999, s. 13).
Meu imenima Autogen i Hristos postavljen je znak jednakosti. ta znai to udno ime -
Autogen? Neto u njemu zvui vrlo savremeno - i ne jedno ve dva odjednom. "Auto" - od grke
rei "auto", sam, i "Gen" - takoe od grke rei "Genos", rod, "poreklo". Ponovo smo dobili dva
u jednom. Plus unutranji znak jednakosti, dakle poznata konstrukcija 1+2=3. Trijada! Gle kako
je zanimljivo - re je drevna a smisao je potpuno savremen. I ne treba naroito obraati panju
na re "apokrif". Prosto su neto nadopunili crkveni oci u dotinom svetom pismu. To se deava.
Oni su mnogo ta nadopunili.
63

ak su i reinkarnaciju, o kojoj je Hristos svedoio samom injenicom svog boravka na Zemlji,
sakupljeni episkopi u Konstantinopolju, pet vekova docnije (nakon Hristove delatnosti) uzeli i
proglasili nevaeom. I jevanelje su zbog toga izvanredno poistili, ali nisu sve sastrugali do
kraja. I itamo u njemu: kada su Isusa pitali o tome da njemu mora da prethodi Ilija, Isus je
odgovorio da je Ilija ve dolazio, ali da ga nisu primetili. Zar tu nije re o reinkarnaciji? Za nas je
to polazna taka na putu istine. Dakle, znaenje rei "Autogen" je - "sam rod" ili "prvi u rodu"
ako vam je tako zgodnije.
Gen je funkcionalno nedeljiva jedinica trostruke strukture DNK. Trostruke!
Zato je u ezoterinim uenjima tako izdvojeno graenje (gradnja) hrama i naroito se
naglaava da su ga gradili etrdeset i est godina (40 i 6!)? est su, zbog neega, odvojili od
etrdeset. A u jedru ljudskih elija, DNK je podeljena na etrdeset est hromozoma. Zar to opet
nije podudarnost? I jo jedno zapaanje: kada smo Igor i ja radili sa bolesnima od AIDS-a videli
smo da je virus unitavao takoe est hromozoma. A etrdeset nije ni dotakao... Izgleda, nije ni
mogao da ih dodirne.
Pokuaemo, koristei, naravno, ne toliko poznatu dedukciju erloka Holmsa (poznatu
dotle dok se italac ne upozna sa formalnom logikom) koliko obino jasnovienje i informacione
tragove u planetarnom Internetu da svedemo bilanse (raune; da izvuemo-donesemo-
izvedemo zakljuke). Priroda je stvarala, koristei odraz, Sina bez Oca. Uopteno, ona je htela
erku. Ali erka koju su pokuali da rode bez uea mukog principa, postala je sin i to vrlo
ruan (neugledan). On se toliko nije svideo majci da ga je ona odbacila od sebe i umotala u
oblake.
Deak se rodio bez Oca, a Otac - to je Um, izmeu ostalog. To jest, pojavio se deak - bez
uma. Ali zato veoma snaan - sila je sa majke prela na njega bez greke. Zbilja, kad ima snage -
um nije potreban. Takav sin je - pretnja svemu. I zatim, on se odmah rodio stariji od svoje brae
- jer se on razvijao u obratnom smeru, od ike sa bradom do deteta u kolevci. Jo jedna
nepredviena anomalija. Zato sa bradom? Zato to se rodio ve star, kao ovica Doli. (to su ve
klasici genetskog inenjeringa).
Tu negde je i sazrela ideja lukavog Tota da iskoristi snanog deaka sa bradom. Jer kod
samog Tota sa glavom je bilo sve u redu. On je tako i odluio: njegova snaga, moj mozak - i niko
nam vie nije potreban. Tako je i poelo stvaralatvo o kome sam ve delimino govorio u toj
knjizi.
Tot je, zajedno sa svojim pristaama, reio da u svemu zameni Stvoritelja, ak i u
stvaranju oveka.
64

Oni su znali da oveka treba praviti "po liku i obliju" i uzimali su lik kroz Prirodu, kroz odraz. Ali
odraz odraza (refleksija refleksije) - to je iskrivljenje. Rezultat je da su izmenili formu. To to su
oni stvorili nije telo oveka nego koa i kosti. Oni su ih stvorili pa ih je Stvoritelj njima i ostavljao.
Ali duu, svest, energiju, oni nisu mogli da dobiju. To je sve odlazilo u Carstvo Nebesko.
Zavirivali su, pijunirali su ta su dobili? Ljudi ive po 40-50 godina pa jo i gomila bolesti.
Znai, trebalo ih je sve obmanuti,zato ne ive veno, sakriti prauzrok. Pa su i izmiljali mnogo
toga. Zatim su stvorili u dnu sebe analog noi - paklenu tamu. Izmislili su sudbinu.
Igor i ja smo pokuali da na nivoima komuniciramo sa sudbinom - vrlo simpatina
devojka ali nekakva rava. Mi jo ni ne ponemo da stvaramo, a ona obavezno tajno smilja
nekakvu provokaciju. A ponemo li da razjanjavamo odnose - odmah nekuda ispari. Ona ima
hladnu lepotu i energija joj je - takoe hladna. Ona Igora i mene ne voli, plai nas se.
I strah su takoe izmislili bogovi koji su poeli da pomau Hermesu. Oni su na Olimpu
oformili tajni savet od dvanaest bogova. Sve su radili po analogiji sa Carstvom Bojim samo su
znak plus menja menjali u minus, u skladu sa tim menjao se i smisao. Dve ene su ukljuili u
savet, jedna od njih je Smrt, druga - vrhovna svetenica, Hermesova ljubav. Ali bogovi su
bogovima - neprijatelji (ovek je oveku vuk). Nije uzalud, u jednom od svojih dela koje se
sauvalo do dananjih dana, Hermes izrekao: "Ali, molim te, Asklepije, ne misli da su postupci
zemaljskih bogova rezultat sluajnosti. Nebeski bogovi obitavaju u nebeskim visinama, svaki
zauzima svoj sektor koji mu pripada i vodi rauna o njemu, onda, kako to da ovi nai bogovi
(zemaljski bogovi, demoni) svaki na svoj nain - brinui se o nekim stvarima, predskazujui stvari
proricanjima i prorotvom, predviajui i tree i pomaui im na odgovarajui nain da se
dogode - deluju kao saveznici oveka, kao da su nai roaci i prijatelji?" ("Savrena propoved ili
Asklepije", M. Aleteja 2000, s. 272)
I tamo je jo jedno vano priznanje "ovek je stvoritelj bogova". Zato je, govorei o
tobonjem saveznitvu sa ljudima, Hermes upotrebio jedninu? Osmotrili smo taj stav kroz
jasnovienje i shvatili da "mnogouzvieni" nije napravio lapsus. On je zaista imao u vidu samo
jednog oveka, toga koga je majka odbacila od sebe videvi njegovu zmijsku sutinu. I drugo, to
je oigledno, to je nemogue ne primetiti, on deli bogove na zemaljske i nebeske.
To nije uopte zato to bi nebeski bogovi radili neto na Zemlji, neki posao. Ne. To su dva
tabora - Nebesa su stvorila Zemlju a na Zemlji se pojavila neka individualizovana posebna sila.
Pri tome su u razvoju odnosa govorili ne prosto o autonomiji nego o ekspanziji svoje vlasti u
carstvo Nebesko. Poeli su ratovi, Armagedoni, koje su u poetku dobijale tamne sile Migena
koje su na Zemlji predvodili njegovih sedam arhonta. Sve su radili kao oni odozgo samo obrnuto.
65

Starali su se da sputaju ljude, kojima su prethodno oteli jasnovienje da bi beZsmrtni ovek
prestao da trai put ka istini.
Na Nebesima je ivot - mukarac. Oni su, kao protivteu, kod sebe dole napravili Smrt -
enu. Bavili su se svim slinim podmuklostima. Tot-Hermes pomalo je varljiv bog. Veliki Tjutev,
koji je kao niko drugi mogao uti glas Neba, uoptio je poetski kvintesenciju te dve ideologije:
"Jedinstvo - izvestio je govornik naih dana - moda je spajano samo gvoem i krvlju..." Ali mi
emo probati da ga spajamo ljubavlju - a tamo emo da vidimo ta dalje ("Dva jedinstva", 1890.)
Da su bogovi bili ljudi, kao to je Stvoritelj i hteo, oni bi brzo napredovali, doli do sutine
namere i poeli bi da pomau Ocu u njegovom stvaranju. Ali Hermes i Migen stvorili su
zatvoreni sistem Olimpa da bi odvojili ljude od interakcije sa Bogovima (sve snage su
upotrebljene za to) da oveanstvo ne upozna ni svoju misiju ni svoje velike mogunosti. ak ni
Crkva nije veim delom sluila onome kome se obavezala da slui. Zato su po celoj Evropi
plamtele lomae inkvizicije? BeZkrvni metod borbe sa jereticima? Kada se to Crkva plaila krvi?
Ne, ljude su spaljivali da bi dua istog asa bila odneta vatrom i da ne bi nita mogla da ispria ni
kroz proroanstva ni kroz stvarne snove.
Tako su oni proterivali sa Zemlje Oevu re.
I Hrista su upravo kroz smrt hteli da prevedu u zatvoreni sistem bogova jer je smrt na
Zemlji posrednik pri prelasku. Ali u poslednjem trenutku sam Stvoritelj je zamenio sina na krstu.
I smrt je odstupila. Nije mogla, njene snage nisu dorasle takvom protivniku. Zato je Isus
vaskrsao i nije otiao na Olimp nego kod Oca u Carstvo Boije.
Iza tih spoljnih dogaaja su - unutranje dubine koje se ranije nisu primeivale. Isus je bio
prvi ovek koji se, saglasno Tvorevoj zamisli, sjedinio sa svojom boanskom sutinom. On je
nosio ljudima znanja o vaskrsenju. Zato to ako jedan ovek uspe da dostigne neumiranje,
milost Oca i njegov blagoslov onda e to uspeti da urade i drugi. ak i na krstu, on se obraa
Ocu i ne priznaje nikoga - ni careve ni zemaljske bogove. I on je uspeo da uradi najvanije - uzeo
je od zemaljskih bogova Sveti Duh posle ega su se oni poeli zvati tamnima.
A nedugo pre toga On grdi sve u hramu koji je pretvoren u pijacu. Ljudi, koje su
podstrekivali Migen i Hermes, sagradili su sebi idole i trguju u Oevom domu. Niko ne trai
istinu. Pa kako je i nai usred mnotva lanih vrednosti?
Zato je Hermes tako mnogo znao? Zato to je brino pijunirao Stvoritelja i prislukivao.
as se sakrije iza zida, as svog veoma prodornog pomonika, koji je sebe zvao bogom vetra,
poalje u izvidnicu. Izviri taj vetar iz Bezdana, ogledne se i opet zaroni dole.
66

Zato to je pored Bezdana stajao ovek sa knjigom pod mikom - Knjigom ivota - i ne samo
vetar, nego se i sama smrt plaila da mu pogleda u oi. Nita vetar nije video, ali je lagao i radio
ta je mogao. Starao se da izgleda solidnije u oima gospodina koji je, takoe, stalno lagao. Tako
su oni jedan drugom zamazivali oi laganjem. Zato je njima sve samo upola uspevalo - dvaput
velianstvenom i dvaput poslednjem izdanku svoje loze (poslednjem u rodu).
U hermetikim raspravama, Tot-Hermes ukazivao je na svoju naroitu bliskost sa
Stvoriteljem, kae, bio je kod Njega pisar i sve je zapisivao. Ali Igor i ja nismo u informacionom
prostoru otkrili tragove takve aktivnosti. Ako je on neto i zapisivao za Stvoriteljem, onda samo
dobro se sakrivi, ispotiha (kriom; kradom), koliko god se on, toboe, skrivao - to uopte ne
znai da ga Stvoritelj nije video i ma koliko da se pretvarao bivi Svetlosni aneo - samo u svojim
sopstvenim iluzijama i mati on ne bi bio proitan i razotkriven. Izdajnik, koji je izdao Onoga koji
je sve stvorio - to je tree ime dvaput slavnog slavnog (poznatog; izvesnog) Tota-Hermesa. Je li
mogue da do dana dananjeg nije jasno ko je postavio bogove da upravljaju ljudima? Otac je
stvorio oveka i nigde nema nikakvih svedoanstava o tome da je On nekome naredio da mu
komanduje.
Ali, da li je na nama, itaoe, da osuujemo Tota-Hermesa, vetropirastog, krilatog? ak i
apostol Petar (kamen!) tri puta se za jednu no odrekao Hrista? ovek je snagom svoje slobode
obmanjiv i nepostojan. Ambivalentan. U tome je zalog slobodnog razvoja, prema viem nivou a
prema niem, pri zaboravu Stvoritelja - zalog svake omraze.
Postoji takva pria, ne seam se gde sam je proitao ili uo. Jedan umetnik dugo je traio
model za lik Jude. Najzad je na periferiji, na samom gradskom dnu, meu kloarima (na ruskom:
boemima) naao upravo takvog tipa. Poeo je, iz seanse u seansu, da ga ovekoveuje na platnu.
A model nekako udno gleda umetnika, ponekad namiguje, ironino se smei. "U emu je
stvar?" - strogo upita maestro. "A vi se, gazda, mene ne seate?" - raspituje se model. "Ne". "Ali,
vi ste umetnik, mora da imate izvrsno vizuelno pamenje. Pogledajte me paljivije". "Ne seam
se". "Vidite, pre pet godina pozirao sam vam za lik Isusa Hrista". Mi veoma brzo moemo da
izgubimo svoj spoljanji oblik i svoju unutranju duhovnu potporu, temelj tog oblika. Kao ovek
sa iskrivljenim vratom, iz mojih prvih snova. On nije hteo da izda, ali postao je izdajnik i pomirio
se sa tim. Kao to Petar nije hteo da se odrekne Hrista ali, triput se odrekavi, ostao je sa
Njegovom verom u svojoj dui. I kasnije je mueniki izdahnuo na krstu za veru svoju, sam,
zatraivi od delata da ga razapnu sa glavom na dole poto je smatrao sebe nedostojnim da
prihvati smrt isto tako kao Hristos, koga se triput odrekao one kobne noi.
Lice je - ogledalo due. Duboki ljudi, pri odreivanju karaktera sabesednika, snalaze se
ak i bez njega. "Moe da ne otvori usta i da skriva svoje lice, ko neto vredi - nee to sakriti"
- smatrao je Gete.
67

Kako su brzo, istovremeno, sekretari razliitih oblasnih komiteta i reonskih komiteta odjednom
postali demokrate! Jo jue oni su pretili "da nisi ti protiv sovjetske vlasti?" a danas ve
razmahuju trobojkom pred zgradom vlade RSFSR koju su, da bi ugodili Zapadu, nazvali Belom
kuom. Kako lako ljudi preleu iz strane u stranu ako nemaju moralnu osovinu, vitlejemsku
zvezdu koja pokazuje put!

8. REINKARNIRANI BOGOVI

Kod nas u Pukinovoj filijali imamo dva nova zanimljiva uenika. Aspirant MGU Aleksej i uenica
10-og razreda iz Ivantejevke - Nataa. Oni su jo na prvim asovima zapanjili svoje instruktore .
Kod njih se, kako se kae, iz poluokreta otvorilo jasnovienje. I ne samo to se otkrilo, nego je i
proradilo na tako visokom nivou da su instruktori zatraili Igorovu i moju neodlonu konsultaciju
u vezi sa tim fenomenom. Mi smo se dogovorili o danu susreta i on se dogodio.
Reili smo da najpre poradimo sa devojicom. Nataa je veoma lepa, enstvena. Ima
aroban, hipnotiui pogled. Za dijagnostiku smo uzeli jednu od uenica iz grupe, koja se
nalazila u susednoj sobi, i zamolili smo Natau da je proskenira i da donese zakljuak o
zdravstvenim problemima. Za dva-tri minuta, Nataa je nabrojala celu gomilu bolesti. I
najvanije - potpuno bez greke odredila uzroke njihovog pojavljivanja. Sposobnosti su stvarno
bile fenomenalne.
- A kako sprovesti leenje? - podseam je
- To uopte nije komplikovano - odgovara Nataa - ali, treba li to raditi? Sve bolesti daju se
ljudima za prestupe. Treba najpre nje biti svestan.
- Ti si joj objasnila ta treba da ispravi, na ta da obrati panju?
- Neka sama razmilja
- Zato tako strogo? Tu nema nikakvih ozbiljnijih prestupa - obine ivotne greke -
pokuavam da se zalaem za osobu kojoj je raena dijagnostika.
- Svejedno. Bolesti se ne daju oveku tek tako
- To je ona - gordost bogova - odjednom kae Igor - a jo je najbolja od njih
68

Ja sam zbunjen - o kakvim bogovima on pria? I odjednom vidim obalu okeana - stranu,
stenovitu. Iz vode izranja devojka sa dugom, svetlom, rasputenom kosom, Na njoj je plava
haljina. Talasi du njenog tela ponaaju se vrlo neobino - oni kao da joj se umiljavaju. Devojka
izlazi na obalu, penje se po kamenju na stenu, koja se izdie iz mora, i lee na tamni mokri
kamen. Njeno lice veoma lii na lice devojke koja sada sedi pored na u potpuno drugom gradu,
na kraju drugog milenijuma.
Igor, koji na mom ekranu prati pokazani mi sie, lakonski potvruje:
- Da, da, taj isti lik
- Nataa, vi jako volite more? - pitam nau uenicu. Devojicino lice ozaruje osmeh.
- Ja ga oboavam
- A da li vam neto govori re "Okeanida"?
- To je povezano sa vodom - nesigurno odgovara ona
- A bog Posejdon? On vas poseuje? - nastavljam svoje ispitivanje
- Ne znam - zbunila se Nataa - ali to ime nekako udno odzvanja u meni. Oseam da mi je
ono prijatno. Nekako kao roeno
- Postoji telo zemaljsko, postoji telo nebesko - dobacio sam - i svako od njih ima svoj
rodoslov - svog tatu, svoju mamu, sestre, brau
- Neeg se nejasno seam. Imam nerazumljive snove - odjednom kae Nataa - meni se u
snu, odnekud, kae da imam mnogo sestara i da smo mi jako slone. Videla sam u snu
kako smo sestre i ja trale po pesku na ostrvu i odjednom ule aroban glas koji je pevao
pesmu. Potrale smo prema glasu pesme i videle prelepog mladia u nekakvoj udnoj
odei
- Hiton - sufliram
- Da, u Hitonu - slae se devojka - imao je liru u rukama. I on je pevao pesmu o ljubavi. O
svojoj voljenoj koju je izgubio osvrnuvi se. Sluale smo njegovu pesmu i suze su nam
same od sebe kapale iz oiju. On je pevao o svom gubitku kao da je izgubio deo svoje
due. Ni ja ni sestre nismo znale ime da mu pomognemo. A kad sam se probudila jastuk
je bio mokar. Ja sam stvarno plakala u snu. udno privienje.
69

- To nije privienje, to je seanje due - objanjavam bivoj boginji - imamo dva seanja -
seanje tela, koje dominira, i due koja sa vremena na vreme taji skrovita svojih
uspomena. Dok se ne sjedine u jedno zemaljsko Ja i nebesko Ja. To su kao dva oveka u
jednom. Telo je jedno, a sutine su - dve: jedna koja je tamo i jedna koja je ovde. Ali
razdvaja ih ne samo vreme nego i prostor, tanije - prostori. Hajde da probamo da
uradimo ovako: ti, Nataa, zamislie Dolinu kraljeva u Egiptu. Prosto, zamisli i gotovo,
dalje priaj ta vidi.
Ja delujem po nadahnuu, ne teei da ostvarim nikakav konkretan cilj. Ali to to se
dogaa ne udi samo mene. Nas ima desetak ljudi u sobi gde Nataa pokuava da probudi
seanje svoje due. To smo Igor i ja i jo nekoliko uenika koji su ovde vie iz radoznalosti nego
zbog neophodnosti. I gle, pred svim tim auditorijumom sluajno okupljenih ljudi; obilna, reklo bi
se, devojka koja pohaa srednju kolu; odjednom poinje smelo da pria potpuno neverovatne
stvari.
- Dolina kraljeva, piramide. Vidim ih razgovetno, ak bolje nego obinim vidom. Imam
oseaj da sam i ja tamo u Egiptu. Ali ja shvatam da sam u isto vreme ovde u sobi gde svi
mi zajedno sedimo. Ja sam i tamo i ovde istovremeno. Ali ipak su to razliite zemlje i, ini
se, razliito vreme
- Osvrni se i osluni glas intuicije. Kuda te vue, ka kojoj piramidi? - trudim se da dam
devojici orijentaciju, istovremeno urno zapisujui sve to ona pria
- Vue me u brda. Tamo je tajna biblioteka u kojoj su sakupljena mnoga znanja. Gradili su
je po naredbi bogova
- Otkud ti zna? - pokuavam da preciziram neoekivanu izjavu nae uenice
- Ja sam lino u tome uestvovala - sa nekim divljenjem u glasu odgovara devojka - pri
ulasku u biblioteku deluje prokletstvo ali to se mene ne tie, ja mogu da uem. I jo tu
peinu titi duh. On mi se nee suprotstavljati
- Zato si tako sigurna?
- Znam da je to tako. Duh mi se potinjava. Ja tamo mogu da uem i radim ta god
poelim
Neoekivano, aspirant MGU Aleksej, koji je do tada utao, odjednom se umeao u na
istraivaki proces
70

- Ja se u reimu jasnovienja nalazim pored kamene biblioteke, ali ne mogu da uem u
nju. Prokletstvo na ulazu je opasno po mene. Posmatram ta se dogaa kroz mali prozor
pored ulaza. Vidim Natau. Tamo je jedna slika na zidu. Na njoj je naslikan faraon, pored
njega - mlada ena na ijoj je glavi obru sa zmijicom. Devojka na slici i Nataa to je
jedno te isto lice.
- ta jo vidi? - poinjem da odmotavam novu nit istrage
- U sobi je veoma mnogo polica sa knjigama i stoji sto, lii na na kancelarijski. On je
pogodan za itanje tih ogromnih svitaka.
- Hajde onda da proitamo malo - predlae Igor - Nataa, vidi li veoma staru knjigu na
najnioj polici, pravo ispred tebe?
- Da, vue me ka njoj
- Zar te ne udi to je to upravo knjiga, a ne svitak papirusa?
- Ne. Tako nam se pokazuje jer je zgodnije
- Uzmi je, stavi na podlogu i neka se ona otvori na onoj strani gde pie o dvojici ljudi koje
ti poznaje
- Knjiga se otvorila na sredini. I kada pogledam u nju nemam oseaj da itam tekst, prosto
ga znam i vidim kao da gledam film - izvestila je Nataa
- ta ti vidi?
- Vidim vas i Arkadija Naumovia u svetenikoj odei. Ta knjiga je o vama! - sa uenjem
uzvikuje devojka - vi ste reci (svetenici) Amona Ra i vai su postupci veoma slavni. Vi
pokuavate da u narod donesete svoju veru. Ali, preti vam opasnost. Doveli su vas onom
mladom faraonu koji je unitio oevu veru, navodno ste tvrdili da nema drugih bogova
sem jednog koji je sve stvorio. I najstranije: vi ste govorili ljudima da je faraon smrtan.
Uhvatila vas je faraonova straa. Sam faraon je mlad - njemu je svega osamnaest godina.
Ima vrlo lepu enu ije je ime svima poznato. On ne ume da obuzda oseanja i da bude
mudar. On hoe vau smrt. I onda se pojavljuje trei. On je tesno povezan sa vama
neraskidivim lancima - vi ste uvek zajedno, a u isto vreme ste samostalni. Taj trei je jako
mudar. On nema nita - ni bogatstva ni vlasti ali je njegova re - takoe vlast. Ona je tako
neobina da se ljudi pokoravaju tajanstvenom doljaku.
71

Njega proputaju faraonu mada oni to odluuju pustiti ili ne pustiti ni sami nisu
razumeli zato su se razmakli i otvorili mu put do prestola. Taj novi ovek govori o vama
veoma lepe rei. I moli ga da vas pusti i da vas vie ne proganja. Faraon se ljuti, poinje
da vie i preti. I tada mu je onaj ovek rekao: "ta e ti ta dvojica, ako si ti velik? I zato si
protiv te dvojice ako si ti slavan? Oni govore da je Bog jedan, ti govori - mnotvo. Ali,
faraone, jesi li ti razmiljao - iz ega nastaje mnotvo? I u Egiptu je mnogo ljudi, ali njima
upravlja jedan. Kako li je to mnoina prela u jedninu?". Faraon se zamislio. On je
spokojan, on razmilja. Zatim, naredio da se oslobode reci.
- A ta je bilo sa treim? - pitam ja
- On je otiao u pustinju. Ide u pravcu Izraela. On ide iz naselja u naselje i pria ljudima o
jednom Bogu. On kae da re moe da daruje ivot i da ubije. ivot daju rei: iskrenost,
dobrota, ljubav. A uzimaju: zavist, izdajstvo, neverstvo. Njega ljudi sluaju ali, izgleda, ne
shvataju. On e to priati jo stotine godina. Onda e pored njega biti ta dvojica. Oni e
ulaziti u gradove i ljudi e poeti da se okupljaju pored njih. Ali evo ta je udno - kad oni
izlaze na gradska vrata, isprva idu putem. A onda prosto nestaju i pojavljuju se negde
daleko od mesta gde su bili. Mogu da se pojave u Kini, Indiji, na Tibetu, svugde gde
poele.
Kroz nekoliko dana, ponovo smo se okupili u onoj istoj sobi i skoro u istom sastavu.
Nataa je puna entuzijazma. To to je videla nije je oamutilo nego, naprotiv, oduevilo. Ona je
spremna da putuje po stovaritima biblioteke, koliko je potrebno. Aleksej takoe nije uludo
gubio vreme i snalazio se u svojoj prolosti. On ve zna ko je on. I mi znamo. Nikad nismo ni
pomiljali da emo se sresti licem u lice sa najbliim ratnim drugom naeg neprijatelja. Ali ono
to je bilo u prolim ovaploenjima ne mora se automatski prenositi na odnose u novim
ovaploenjima. Tako je pouavao Otac: "moda je kod oveka mnogo ivota proivljeno loe, a
jedan dobro. Ili obrnuto. Kako suditi?"
Ne sudimo. Prosto sedimo u jednoj sobi, gledamo jedni druge, odgovaramo na pitanja,
priamo o jasnovienju, radimo.
Ovog puta je Nataa uvuena u jo mnogo drevnija vremena. Nije uspela ni da se pojavi u
tajnoj biblioteci kada se knjiga, koja ju je ekala na specijalnoj podlozi, sama otvorila na nikom
poznatoj, odreenoj stranici i mlada jasnovidka pojavila se na Olimpu, ali jo u ono vreme kada
on nije bio opkoljen zidom i prekriven energetskom kupolom. Stajala je na samom vrhu planine,
gledala dole na vrtove, fontane, dvorce. I ni na trenutak nije posumnjala u to da vidi ono to joj
je odavno poznato, dobro poznato.
72

- To je Olimp. Ovde sam ranije ivela, ali imam dosta komplikovane odnose sa onima koji
vladaju - pria uenica 10-og razreda Ivantijevske srednje kole - sputam se. U podnoju
planine, u peini, je kovanica. Nakovanj, pored njega zdepasti mukarac sa crnom
bradom, u tunici. On me je video, ostavio je svoje poslove i gleda me u oi. On je
zauen i, ini se, uplaen. On sputa glavu i odlae malj. Pitam ga da li me se sea? On
ne odgovara i takoe pita: "zato si se vratila?". Laem mu da sam ovog trena dola iz
budunosti. On se odjednom gorko nasmejao i podigao glavu: "znai, ipak se bogovima
desila nesrea?". Daleko iza drvea pojavila se lepa, stasita ena sa jako strogim,
zapovednikim izrazom lica. Hefest se iznervirao (Nataa je prvi put imenovala boga sa
kojim je razgovarala, imenovala ga je ne kolebajui se, kao da ga poznaje itavu venost).
Hefest se boji te ene. On moli: "Sakrij se iza kamenja. Hera ne mora da te vidi". Ja se
krijem. Hera prilazi Hefestu i neto mu govori. Pritrava deak sa tamnom kosom. Hera
ga gleda sa skrivenom ljutinom, ali se uzdrava, kada se dete mea u njen razgovor.
Zatim mu neto govori, uopte, paljivo ga ispraa. Deak je otrao. On tri u veoma lep
dvorac okruen ogromnom koliinom zelenila i cvea. Hera nastavlja razgovor sa
Hefestom. Ona hoe da on ispuni nekakvu porudbinu . On obeava da e sve uraditi i
ona odlazi. Pojavljuje se jo jedna mlada ena u kratkoj suknji. Topi i suknja (tako je
Nataa definisala odeu nove linosti). Preko ramena joj je prebaen luk na leima -
tobolac sa strelama. To je Dijana. ("Zato Dijana, a ne Artemida? Zato grki, rimski i
ostali bogovi postoje na Olimpu?" - mislim za sebe, ali ne prekidam pripovedaicu). Ona
me je videla i jako se obradovala. Zagrlile smo se. Dijana se takoe udi to sam ovde.
"Pazi da te ne vidi Hera" - opominje me ona. Ona i ja hodamo putem izmeu drvea.
Prilazimo toj kui u koju je utrao deak. Kaem joj da hou da uem ovde. Ona mi
uzvraa pitanjem: "kod Demetre?". Onda se pozdravlja i odlazi.
Zaustavljam Natau i predlaem joj
- Napravi oko sebe sferu od ogledala da bi postala neprimetna. Ali ona ne moe dugo da
te titi. Ipak boginja nije obian ovek. Ali e neko vreme biti nevidljiva da bi uspela da
se orijentie.
Natau doslovno prekriva kapa - nevidimka. Sada moe da produi istragu ne privlaei
na sebe nepotrebnu panju.
- Ulazim u dvorac. Ovde je jako prostrano i lepo. Tamo su dve ene, tanije - boginje i
deak koji pria Demetri neku smenu dogodovtinu. Kako je sreo Heru i ona nije mogla
da ga prepozna. ene se smeju. Demetra polako, neno, lupka deaka dlanom po elu. -
Zbog tebe e se danas Hera i Ambrozija pretvoriti u u. Pojavljuje se jo jedan deak. On
je trao po dvorcu i sad je pritrao majci.
73

- To je druga ena koja je razgovarala sa Demetrom. Deak je nestaan, kovrdav i dri u
rukama maleni luk. To je Eros. Njegova majka je - boginja Afrodita. Ona ga grli, okree
leima prema sebi, uzima u ruke njegov maleni luk i pokazuje mu kako da pravilno
zategne tetivu i namesti strelu na nju. Pojavljuje se jo jedan deak. On je vrlo ozbiljan i
u rukama mu je knjiga. On hoe da je da svom drugu, Demetrinom sinu. Zbog neega je
to jako vano, ali boginja, oigledno, nee da ta knjiga dospe u ruke njenom sinu. Sa
knjigom je povezana velika odgovornost i ona se uporno trudi da zakloni svoje dete od,
po njenom miljenju, neblagovremenog posla i obaveza. Ona smatra da deak jo nije
porastao, da je jo mali, da mu je potrebno da se poigra, protri, a ne da sedi nad
knjigama. Tim vie to je knjiga neobina. Onaj ko je poseduje moe mnogo, ali je i za
mnogo odgovoran.
- Primetili su me - odjednom se uplaila Nataa - Demetra podozreva prisustvo. ta da
radim?
- Izai iz dvorca - nareujem ja. Nataa se pokorava. Ona u svojoj sferi-nevidimki eta po
alejama, meu veno zelenim drveem, fontanama, skulpturama. Vidi sledei lepi
dvorac i ulazi u njega.
- U centru sale je ogroman bazen - poinje ona da pria - on je u obliku kvadrata i u njemu
je neobina voda. Ako uem u vodu i stanem u sredinu, odozgo pada veliki beli talas
svetlosti. On daje vezu sa svim nivoima upravljakih planetarnih struktura. Iza bazena je
na postamentu tron, na tronu Hera. Ona gleda u mom pravcu, stavila je prst na visak i
vrti ga. Ona me vidi. ta da radim?
- Odlazi! Smesta odlazi! - nareujem ja
Nataa se momentalno udaljava od Olimpa, sekundu kasnije ona je meu nama, samo u
naem fizikom prostoru. Prelazi rukom preko lica i, ini se, i sama je zbunjena svojim otkriima.
- Ti deaci jako su neobini. Sa njima e biti povezano neto to je veoma vano po
Zemlju. U njima je nekakva tajna. Imam takav oseaj da oni uopte nisu takvi kao ostali
na Olimpu. Ne znam kako to da izrazim, ali oni su na nekom posebnom poloaju. Pritom,
bogovi, sa izuzetkom Demetre i Afrodite, ne znaju da ta deca nisu takva kao sva ostala
deca bogova.
Igor i ja se zgledamo. Mi znamo ta Nataa hoe da kae i zadivljeni smo njenom
pronicljivou.
74

- Ti zna ta e biti sa jednim od te dece? - pita Igor
Neoekivano po nas, Nataa opet poinje da vidi na informacionom nivou i kae
- Vidim oveka sa kovrdavom kosom. Mlad je. Trideset mu je godina. Na leima krila.
Izgleda da je to onaj deak koji je bio Eros. On stoji na oblaku. Na njemu je crveni plat
sa kopom na ramenu. Gleda nanie. Tamo je glavni grad jevrejske zemlje Jerusalim. Jo
jedan ovek hoda gradom, za njim ide gomila ljudi. On ima ezlo na kome su tri
raznobojna prstena - crni, beli i srebrnasti, ali prstenove niko ne vidi. Vide samo prost
tap. Ja sam pored njega, a ovek sa krilima iznad nas i posmatra ta mi radimo. Kao da
nas titi. Otvaraju se vrata jedne od kua. U otvorenom prolazu pojavljuje se sedi
mukarac. On poziva oveka sa ezlom da ue ka njemu. To je graanin koji pie za ljude
vanu knjigu, ali svi okolo priaju da je on lud. ovek sa ezlom klima mu glavom, kao
dobrom poznaniku, i ulazi kroz vrata. Domain, klanjajui se, moli svog gosta, koga zove
Uiteljem, da sedne za sto. Uitelj pristaje, ali se odjednom osvre ka meni i kae
"Nataa, prii". Ja ljubim kraj njegove odede a on, irei ruku nada mnom, pita: "Hoe
li da podeli trpezu sa mnom?". Ja se izgovaram. On se osmehuje: "uri u biblioteku?"
- Otkud on zna za biblioteku? - to Nataa sad ve pita nas
- Ti razgovara sa Hristom - objanjavam devojci
Prilazi nam sedobradi, takoe se osmehuje: "Nije teko napraviti bogati sto, ali uraditi
tako da se jelo svidi svima - to nije lako". Oni sedaju za sto - Hristos i jo nekoliko ljudi sa njim.
On moli Natau da pria o svojim puteestvijama, svia li joj se grad? Nataa odgovara obinim
reima ta joj se veoma svidelo, ona je sva zbunjena. I nekako se gubi u svojoj prii.
- Tebi je teko da pria o onome to si videla? - malo se ljutim
- Ne, ne. On osea bilo kakvu la. I zato njemu ne treba priati. On odjednom vidi sve.
Sada on podie pehar i svi, takoe ine isto, sledei ga. On pria priu, nastavlja, zatim
ponovo podie pehar i kae da e uskoro otii. Svi su se uznemirili. On je dodirnuo moje
elo. On zna odakle sam. On sve nas gleda i smei se
Nataa izlazi iz prolosti. Ona je zadivljena ovim susretom. Njene oi sijaju oduevljenjem
- To je bio sam pravi Hristos - potreseno izjavljuje ona
Aleksej, jo jedan bog sa Olimpa, a po svom sadanjem poloaju aspirant MGU, uti i
usredsreeno posmatra Igora i mene.
75

Neoekivano kae:
- A oni su vas smatrali lanim miljenjem, manevrom za odvlaenje panje. Traili su gde
je pogodno, samo ne blizu sebe
- Nadam se, ti im nee dojaviti gde da trae? - pita Igor sa strogim, iekujuim izrazom
lica
- emu pria? Posle tue, pesnicom ne mau. I ko sam ja sada? - sa gorkim aljenjem
konstatuje Aleksej
- A ti si se takoe i ranije susretao sa Nataom - sugeriem ja - i vai odnosi, blago reeno,
nisu bili ba bez trzavica.
- Znam - potvruje Aleksej - ja sam ve pregledao svoja prola ovaploenja due.
- Bio si vrlo ratoboran mukarac, sea li se? - napominje Igor - imao si plat crvene boje,
kratak. U jednoj ruci drao si baklju kojom si osvetljavao sve oko sebe traei neprijatelje.
To nije bila obina baklja, ona je sadravala gnev bogova. A u drugoj ruci imao si - ma.
Jednom smo se sreli u Saturnovom sefirotu. Nisi zaboravio? To je bilo posle Armagedona.
Hteo si da se baci na nas, ali ti je mudri Saturn neto rekao i ti si se ohladio.
Ljudi koji su u sobi sa nama u nedoumici sluaju razgovor. Ali sam Aleksandar niemu se
ne udi
- Zato sada o tome govoriti? Ja sam sada ovek, obian ovek
- Odlazei sa Olimpa, obeao si da e uiti ljude disciplini a ne ratovima i bitkama
Nataa, koja ja paljivo pratila nijanse dijaloga, odjednom je opet ula u reim
jasnovienja
- Vidim okean, pesak, u daljini je velika stena, blizu obale je mukarac u crnoj tunici sa
kopljem u ruci. To je Aleksej, ali istovremeno i Ares (Mars) - bog rata. On vie dozivajui
Posejdona i preti mu. Okean se talasa. Iz talasa izranja Posejdon. On je isprva neveliki, ali
onda poinje da raste. U njegovoj ruci je trozubac. Iza njegovih lea pojavljuju se morska
udovita i mnogo devojaka u ratnoj opremi, jaui na delfinima. Ares takoe raste. On
postaje jako veliki. On preti Posejdonu.
Talasi iza Posejdonovih lea poprimaju ljudski oblik. Iz vode se pojavio ogroman zmaj.
76

Posejdon pita gromkim glasom: - ta ti treba, deko? Predomisli se inae si propao! Ares
se smeje i osvre. Iza njega, iz zemlje se podie crni ciklon. To je Smrt, to je tama. Ciklon
se formirao, zgusnuo i pokrenuo se u pravu okeana. Sada e poeti bitka. Iza
Posejdonovih lea pojavljuje se devojka u ratnoj opremi, u lemu i sa titom u ruci. To je
Okeanida, Posejdonova ki.
- To sam ja - neoekivano setnim glasom konstatuje Nataa - ja mu dovikujem da se
zaustavi. Ares gleda. Zamislio se, ima neke udne misli o meni. On je neodluan.
Pojavljuje se jo jedan mukarac. Bog Hermes. I podstie svog saveznika da pone bitku.
Ares je prestao da se koleba. On je spreman da deluje. Iznenadno, odozgo sa Olimpa,
pribliava se, u koiji, jo jedna ena sa kopljem - Atina Palada. Ona je stala u sredinu,
zahtevajui da prekinu skoro zapoetu bitku. Pribliavam se obali i dovikujem Aresu: "ja,
Okeanida elektra, izazivam te na dvoboj. Ako ja pobedim u sukobu, onda e da ode i
odvede Smrt sa sobom". Ares uti. On nee da se bori sa mnom (IVAN: protiv mene).
On se ne plai, prosto ima posebne misli u odnosu na mene. On je zamiljao da sam mu
ena. Provociram (izazivam) ga: "Tuci se sa mnom. Proslavie se kao pobednik
devojaka". Ares se okree. Odlazi. I odvodi sa sobom Hermesa i Smrt. Gotovo je.
Nataa je ponovo sa nama i paljivo gleda u pravcu Alekseja.