LIGA ZA ZATITU PRIVATNE SVOJINE I LJUDSKIH PRAVA

I
UDRUENJE ZA OBNOVU TRGOVAKOG FONDA I NJEGOVE
HIPOTEKARNE BANKE
PRIMEDBE NA
NACRTA ZAKONA O VRAANJU ODUZETE IMOVINE I
OBETEENJU
D O P U N A
Javna rasprava, avgust 2011.god.
Na skupu koji je bio posveen JAVNOJ RASPRAVI o Nacrtu zakona o
vraanju oduzete imovine i obeteenju u organizaciji Stalne konferencije
gradova i optina 22.avgusta 2011.god. u Centru Sava, sala 3/0, gospodin
Boidar eli, podpredsednik Vlade Republike Srbije, izjavio je da ima
razmiljanja o tome da se tzv.zatienim stanarima u stanovima u svojini
graana, odnosno zadubina, omogui otkup stanova, a vlasnicima stanova
iz budeta dopuni otkupna cena stana do trine vrednosti, to znai
nadoknadi u dravnim obveznicama, koje Nacrt Zakona o vraanju oduzete
imovine i obeteenju predvia.
Ukoliko su takva razmiljanja ozbiljna, to znai da zvaninici Vlade
Republike Srbije, ne shvataju na koji nain bi se to eventualno moglo uiniti,
a to je jo skandaloznije, ne shvataju ni da bi time vlasnike stanova danas
terali na prinudni otkup, i ako je opte poznato da su prinudni otkupi
karakterisali period najekstremnijeg totalitarizma u kome su graani
liavani svoje imovine ali mnogi od njih, na alost, i svojih ivota.
Naime, otkup stanova je pravo odreene kategorije graana, nosioca
stanarskog prava, odnosno zakupaca i lanova njihovih porodinih
domainstava, i to pod uslovom da se radi o stanovima u drutvenoj svojini
i na kojima nisu ustanovljena odreena ogranienja.
Ovde se prepoznaju dve kategorije:
1) korisnici stanova u svojini graana, i
2) korisnici stanova u svojini zadubina ili koji se kao trenutno dravna
svojina moraju vratiti zadubinama.

1) Korisnici stanova u svojini graana po osnovu stanarskog prava, prema
odredbi l.40 Zakona o stanovanju, nemaju pravo na otkup stana, niti vlasnik
stana ima obavezu da omogui otkup takvog stana.
Dakle, da bi se omoguio otkup stanova u svojini graana, neophodno bi
bilo izmeniti Zakon o stanovanju, na nain da izmene i dopune tog
Zakona budu neustavne i suprotne meunarodnim ugovorima i
konvencijama, koje je drava ratifikovala.
Takva izmena Zakona o stanovanju, bila bi u direktnoj suprotnosti sa
Ustavom Republike Srbije i ratifikovanim meunarodnim konvencijama,
kojiima se nedvosmisleno graanima garantuje pravo svojine i pravo na
ostvarivanje tog prava, bez ogranienja. Od ovog principa odstupa se samo u
sluaju javnog interesa, a nikako radi ustanovljavanja ili zatite privatnog
interesa.
S tim u skladu su i presude Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, i
to po zahtevu br.43447/98 Branko SORI protiv Hrvatske (presuda doneta
na zasedanju od 16.oujka 2000.g.) i po albi br.46034/99 koju je podneo
Kreimir STRUNJAK i ostali (presuda doneta na zasedanju 5.listopada
2000.g.).
U obrazloenju obe presude kojima se odbija zahtev, odnosno alba
korisnika stanova za ostvarivanje prava na otkup stana u svojini graana
stoji:
Sud primjeuje da u ovom predmetu podnositelj zahtjeva nije, niti je ikada
bio vlasnik dotinog stana. Njegov je stalni poloaj , u odnosu na stan, bio
poloaj najmoprimca.
Sud primjeuje da je podnositelj zahtjeva uvjek bio u poloaju znaajno
zazliitom od poloaja osoba ije je pravo na kupnju stana na kojemu su
prije imali stanarsko pravo priznato Zakonom o prodaji stanova na kojima
postoji stanarsko pravo. Dok su te osobe bile nositelji stanarskog prava na
stanovima u drtvenom vlasnitvu (bez obzira da li su ti stanovi uvijek bili u
drutvenom vlasnitvu ili su aktima eksproprijacije, nacionalizacije,
konfiskacije ili slinim aktima pretvoreni iz privatnog u drutveno
vlasnitvo), podnositelj zahtjeva je ab initio bio najmoprimac stana u
privatnom vlasnitvu, pri emu je njegov poloaj ovisio o volji vlasnika.
Nadalje, budui da podnositelj zahtjeva stanuje u stanu u privatnom
vlasnitvu, moe se primjetiti da postoji legitimni interes vlasnika da im se
zatiti njihovo vlasnitvo. Kad bi osobe u poloaju podnositelja zahtjeva
imale pravo kupiti stanove u privatnom vlasnitvu u kojima stanuju, vlasnici
bi bili izloeni prinudnoj obvezi prodati svoje stanove. Suprotno tome, osobe
koje stanuju u stanovima u drutvenom vlasnitvu koje imaju pravo kupiti te
stanove, ne ugroavaju vlasnika prava drugih osoba, jer vlasnitvo tih
stanova nije privatno. Razlika izmedju bivig nositelja stanarskog prava na
stanovima u drutvenom vlasnitvu, koja potjee od njihovog prava kupiti te
stanove, i osobe u poloaju podnositelja zahtjeva nije diskriminirajua, jer
postoji objektivno i razumno opravdanje da se zanijee to pravo bivim
nositeljima stanarskog prava na stanovima u privatnom vlasnitvu kako bi
se zatitilo pravo vlasnika tih stanova. Stoga razlika u postupanju koja
potjee od iskljuenja osoba u poloaju podnositelja zahtjeva iz kategorije
stanara koji imaju pravo kupiti stanove u kojima stanuju ne predstavlja
diskriminaciju u smislu 14. Konvencije.
Slijedi da je ovaj dio zahtijeva oigledno neosnovan u smislu lanka 35.
stavka 3. Konvencije te ga stoga treba odbaciti u skladu s lankom 35.
stavkom 4. Konvencije. (Prilog 1. i 2.)
U novom Ustavu Republike Srbije izriito je utvrena pravna snaga,
odnosno mesto Ustava u pravnom poretku Republike Srbije. Dalje, osim
ureivanja odnosa izmeu Ustava i domaeg zakonodavstva, u odredbama
st. 4. i 5. lana 194. novog Ustava utvren je i odnos Ustava i meunarodnih
akata koji obavezuju Republiku Srbiju kao dravu, odnosno domaeg prava i
meunarodnog prava (potvrenih meunarodnih ugovora i opteprihvaenih
pravila meunarodnog prava). Dakle, potvreni meunarodni ugovori i
opteprihvaena pravila meunarodnog prava, po svom mestu u
pravnom poretku Republike Srbije, prema izriitom odreenju novog
Ustava Republike Srbije, jesu "ispod Ustava", ali su "iznad zakona".
Stoga proistie i obaveza da se i u Zakonu o vraanju oduzete imovine i
obeteenju moraju primeniti opteprihvaena pravila principi
meunarodnog prava.
2) Korisnici stanova u svojini zadubina imaju isti status kao korisnici
stanova u svojini graana fizikih lica, te sve to je reeno u smislu
ogranienja prava na otkup stanova u sluaju korisnika stanova u svojini
graana vai i u ovom sluaju.
Kada su u pitanju korisnici stanova koji su nacionalizovani od zadubina
njihov poseban status proistie iz sledeih injenica:
Prvo, imovina zadubina je ostavljana testamentom zavetaoca, dakle kao
njegova poslednja volja, te kao takva mora biti potovana. Drugo, imovina
zadubina, fondova, fondacija i legata je oduzimana ak i suprotno Zakonu o
nacionalizaciji najamnih zgrada i graevinskog zemljita iz 1958.god. (Sl.list
52/58). Naime lan 30, stav 2. ovog zakona kae: Nisu predmet
nacionalizacije ni zgrade drutvenih organizacija i drugih udruenja graana
koje slue za vrenje delatnosti radi kojih su oni osnovani i koje su
predviene u njihovim pravilima potvrenih od nadlenog organa.
Opte je poznata stvar da su mnoge zadubine morale da prekinu svoj rad
ba zbog toga to im je imovina oduzeta, jer je ista bila osnovni izvor
sredstava za obavljanje delatnosti po elji zavetaoca.
Dakle, smatramo da se pitanju obnove zadubina i uopte irenju ideje
zadubinarstva treba pokloniti posebna panja poto je re o pitanju od
opteg drutvenog znaaja. S toga se i sa imovinom zadubina, fondova,
fondacija i legata mora postupati paljivo i sa velikim potovanjem prema
zavetaocu i njegovoj poslednjoj volji, ali i znaaju svake pojedinane
institucije kako u prolosti tako i za budui razvoj Srbije.
Kada su u pitanju pomenute institucije smisao znaenja pojma svojine kao
apsolutnog prava i stanarskog prava kao relativnog prava koje moe biti ali i
nemora, dobija svoj pravi znaaj.
Lep primer potovanja jedne ovakve institucije je TEKELIJANUM u
Maarskoj kojoj su Maarske vlasti vratile kompleks objekata uprkos
injenici da su stanovi bili prodati. Otkupci su dobili drugi krov nad glavom
a TEKELIJANUM je nastavio svoju misiju.
S razlogom oekujemo da Srbija zauzme isti, na civilizacijskom nivou
opravdan stav prema svojim zadubinama, fondovima, fondacijama i
legatima, meu kojima posebno mesto zauzima TRGOVAKI FOND,
institucija koja je bila glavni nosei stub u razvoju srpskog drutva u periodu
od 1903.g. do 1941.g.
Prilozi:
Kao u tekstu.


U Beogradu, 27.avgusta 2011.g.

Za Ligu za zatitu privatne svojine i ljudskih prava
i
Udruenje za obnovu Trgovakog fonda i njegove
hipotekarne banke

Dr Dragana Milovanovi, predsednik