Celici

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic 1
Mainski materijali
- Predavanje (AS)-
elici
Podela elika prema nameni
Konstrukcioni elici
Ovi elici mogu biti:
ugljenini (nelegirani) i
legirani.
Konstrukcioni elici (nelegirani i legirani-sadre C < 0.60%) primenjuju se za
izradu maina i uredjaja, koji rade u neagresivnim sredinama i pri
temperaturama od -25 do 300C, kao i za nosee i gradjevinske konstrukcije.
za opruge
za kotrljajue leajeve
za rad na niskim temperaturama
za ventile
elici poviene jaine (R
eH
> 360 MPa)
za poboljanje
za povrinsko kaljenje
za cementaciju
za nitriranje
posebne namene opte namene
LEGIRANI ELICI
za gradjevinarstvo
za brodogradnju i eleznice
za kotlove i sudove pod pritiskom
za karoserijske limove
za cevi, ice, zavrtnje, zakivke
za zavarene lance
elici za automate
za elektrotehniku
obinog kvaliteta
kvalitetni elici
posebne namene opta podela
UGLJENINI (NELEGIRANI) ELICI
Ugljenini (nelegirani) konstrukcioni elici
Ugljenini elici obinog kvaliteta svrstavaju se preteno prema mehanikim
osobinama i koriste se za slabije optereene delove maina, uredjaja, vozila, a
elici trgovakog kvaliteta (0000, 0010) za ipke i reetke. Svi nelegirani
elici obinog kvaliteta primenjuju se u sirovom stanju (bez termike obrade).
Srednje ugljenini elici (0.25-0.60% C) koriste se u normalizovanom stanju, a u
poboljanom za delove manjih preseka. elici sa 0.5-0.60% C primenjuju se za
delove otporne na habanje, kao npr. zupanike, pune transportere, ekscentre,
klinove; stanje normalizovano.
Sitni mainski delovi prave se takodje od srednje ugljeninih elika isporuenih
u obliku limova, traka, ica, vuenih ili valjanih ipki na hladno (time se
poveava jaina).
elici za gradjevinarstvo uglavnom su meki (niskougljenini C < 0.25%) elici u
obliku profila, limova, ipki, ica za armirani beton (betonsko gvodje).
elici za brodogradnju su u obliku limova i profila od mekog elika (zavarljivog), a
za eleznice u obliku posebnih valjanih proizvoda i otkovaka od nisko i srednje
ugljeninih elika (tokovi, ine, osovine vagona).
Karoserijski limovi su elici sa 0.1% C, visoke istoe (P i S < 0.035%), dobro
se izvlae i imaju glatku povrinu (0148).
elici za patentirane ice (0.3-1.0% C) slue za eline sajle, ice tokova (kod
bicikla), ice kiobrana, iane mree i opruge najvieg kvaliteta.
elici za automate (valjane ili vuene ipke, 1190, 1590) koriste se za izradu
sitnih delova (npr. zavrtnjeva, navrtki) na automatskim strugovima. To su
ugljenini elici sa poveanim sadrajem P do 0.11%, S do 0.3% ili 0.35% Pb,
to im daje krtu i lako lomljivu isprekidanu strugotinu; time se postie vea brzina
rezanja i bolji kvalitet rezane povrine kod zavrtnjeva trgovakog kvaliteta
(zahvaljujui Pb).
Legirani konstrukcioni elici
Legirani elici za poboljanje (0.25-0.60% C) mogu biti:
Manganski (1.20-1.60% Mn za osovine vratila, Mn-Si za vee zupanike),
Hromni (1-1.5% Cr-Si)- za jako optereena vratila (kolenasta), zupanike,
Hrom-molibdenski (1% Cr, 0.2% Mo)- za sitnije ilave delove,
Hrom-niklovi (0.6-1.5% Cr i 1-3.5% Ni)- zupanici menjaa, delovi turbina
koji rade na temperaturama do 500C.
elici za povrinsko otvrdnjavanje
Za povrinsko kaljenje koriste se Cr-Mn i Mn-Si elici sa 0.3-0.5% C.
Za cementaciju upotrebljavaju se elici sa C < 0.25% i legirani sa Cr, Cr-Mn, Cr-
Mo i Cr-Ni. Tako se hromni elik (4120) koristi za bregaste osovine, osovinice
klipova, vretena maina alatki i drugih delova izloenih habanju. Slino ovome i
hrom-niklovi i hrom-manganski elici za cementaciju upotrebljavaju se za izradu
zupanika menjaa i diferencijala (5420, 4320), a hrom-molibdenski elici za
bregaste osovine, zupanike, kardanske zglobove (4720).
elici za nitriranje (4531, 4739) postiu traenu povrinsku tvrdou (900-950
HV) sitno dispergovanim nitridima Al, Cr i Mo, bez naknadne termike obrade ali
je neophodno prethodno poboljanje. Ugljenik se ograniava na 0.45% da se
sprei obrazovanje karbida Cr, Mo koji imaju manju tvrdou nego nitridi.
Nitriranju se podvrgavaju cilindri motora i pumpi, zupanici, kalupi za livenje pod
pritiskom, preserski alati, probijai i sl.
Legirani elici za posebne namene
elici za opruge treba da imaju visoku Re, odredjenu istegljivost, odgovarajuu
dinamiku izdrljivost (opruge automobila, odbojnici vagona, oslonci temelja
maina). Posebno, za neke primene trai se otpornost na koroziju i poviene
temperature. Traene osobine postiu se deformacijom na hladno (valjanje,
vuenje) ili termikom obradom. Osobine elastinosti poboljava dodatak 0.15-
1.8% Si podiui R
eH
, a prokaljivost se kod veih preseka poveava dodacima 1%
Mn ili 1% Cr ili kombinovano (Cr, Mn). Tako se npr. primenjuje 2130 za podloke
i tanjiraste opruge, 2131 za konine vagonske opruge, lisnaste gibnjeve, spiralne
vagonske opruge, 4230 za spiralne opruge za udarna optereenja, torzione
opruge, opruge ventila, 4830 za najoptereenije opruge drumskih vozila.
elici za kotrljajua leita treba da imaju pre svega veliku tvrdou i otpornost na
habanje, i zatim obradljivost rezanjem i deformisanjem, dobru prokaljivost uz
minimalnu deformaciju. To su hromni elici sa visokim sadrajem ugljenika i
najvie istoe (max 0.025% P, max 0.025% S i sastava 1% C i 0.50-1.50% Cr).
Termika obrada se sastoji iz kaljenja sa 850C u ulju i niskog otputanja (160C)
(primer: 4140, 4146- kuglice, valjii, prstenovi, kouljice, 3140- prstenovi
kuglinih leajeva).
elici za rad na niskim temperaturama sadre Ni ili Mn i nizak % C (0.10-0.15).
Pri 3-5% Ni temperatura prelaska u krto stanje je oko -100C, a pri 8-10% Ni oko -
200C. Od ovih elika prave se transportni i stacionarni rezervoari za suvi led
(CO2) ili tean metan (CH4). Za rad na jo niim temperaturama (za skladitenje i
transport tenih tehnikih gasova) koriste se austenitni Cr-Ni elici sa niskim % C,
ili Cr-Mn-Ni-N-elici.
elici za ventile motora sa unutranjim sagorevanjem izloeni su pri radu visokim
temperaturama (do 900C) i ciklinim promenama temperatura. Stoga moraju da
zadre dobre mehanike osobine na povienim temperaturama (ReH, Rm, HB) i
da budu vatrootporni. Najee se primenjuju visokolegirani hromni elici 4270
(0.40% C, 3.2% Si, 9.0% Cr), 4771 (0.5% C, 16.5% Cr, 2.0% Mo), a za
najoptereenije ventile 4574 (0.45% C, 1.5% Si, 14.5% Cr, 1.3% Ni i 3% W). Za
malo optereene usisne ventile odgovara i 2331 (0.6% C, 1.7% Si i 0.7-1% Mn).
elici poviene jaine mikrolegirani elici (R
eH
> 360 MPa) razvijaju se
poslednjih tridesetak godina s ciljem da se smanji teina konstrukcije: mostova,
brodova, rezervoara, cisterni, cevi pod pritiskom i sl.
Tehnologija mikrolegiranja omoguila je proizvodnju nove kategorije elika, koji
su u stvari konvencionalni ugljenini elici sa minimalnim dodacima legirajuih
elemenata (manje od 0.50%), radi poveanja napona teenja, jaine na kidanje
i tvrdoe. Prvi put je ova tehnika bila primenjena na elinim limovima. Znatno
docnije mikrolegiranje je iskorieno za proizvodnju ipki da bi se izbegla
termika obrada posle kovanja. Posebno je vana primena ovih elika za
transportna sredstva gde smanjenje teine direktno utie na mogue
optereenje. Danas se elici poviene jaine isporuuju u svim standardnim
valjanim oblicima kao to su: limovi, trake, ploe, profilisani nosai, ipke i
specijalni profili. Za ove elike karakteristina je anizotropija mehanikih
osobina, jer i obradljivost deformisanjem i jaina znatno variraju u odnosu na
pravac valjanja.
Danas se ovi elici proizvode modifikacijom hemijskog sastava Cr-Mn,
RN - za niske temperature,
RO - za normalne temperature,
RV - za visoke temperature),
ili primenom specijalne tehnologije topljenja i valjanja elezarskih proizvoda.
Pored C-Mn-elika poviene jaine (0460, 0370, 0561) namenjenih za
delove kod kojih nema opasnosti od krtog loma, zatim elika 0461 i 0462 za
zategnute delove konstrukcija, proizvode se i elici 0471 i 0563 za delove
izloene opasnosti od krtog loma.
Mikrolegirani elici poviene jaine sadre Al, V, Ti, Nb, N, zbirno < 0.20%. Uz
oznaku ovih elika, RO, RN, RV, dodaje se napon teenja (MPa), na
primer: RV500 i tsl.
Specijalni elici
U ovu klasu elika svrstavaju se:
Nerdjajui elici (otporni na kiseline i vatropostojani),
elici za poviene temperature (termo-postojani Cr-Mo-V elici) i
elici otporni na habanje.
Nerajui elici
Ovde spadaju elici otporni na kiseline koji se odupiru pre svega elektrohemijskoj
koroziji (organskim i neorganskim kiselinama, jedinjenjima azota, rastvorima soli -
elektrolitima, agresivnim ivotnim namirnicama) i vatrootporni elici koji se ne
oksidiu na vazduhu i sagorelim gasovima (CO, CO
2
, SO
2
) na temperaturi preko
600C.
elici otporni na kiseline moraju sadrati vie od 12% Cr, a vatrootporni elici vie
od 6% Cr i dodatke Si i Al radi spreavanja dubinske korozije.
Pri dugotrajnom dranju na temperaturi iznad 500C
kod elika otpornih na kiseline dolazi do izdvajanja
hroma po granicama zrna i time osiromaenja vrstog
rastvora u hromu. Ako procenat Cr u vrstom rastvoru
spadne ispod 12% nastae selektivna medjukristalna
korozija. Sklonost ka ovoj vrsti korozije umanjuje se
stabilizacijom elika pomou Ti, Nb ili Ta koji imaju
vei afinitet prema ugljeniku nego hrom.
Hromom
osiromaena zona
Efekat Cr ogleda se u stvaranju pasivnog sloja ili zatitnog oksidnog sloja
Cr
2
O
3
koji titi materijal od korozije.
Valjani nerdjajui elici dele se prema metalurkoj strukturi na:
austenitne,
feritne,
martenzitne,
talono ojaane i
dupleks, a
liveni na:
termo-postojane i
koroziono-otporne.
Prema hemijskom sastavu nerdjajui elici mogu biti:
hromni,
hrom-niklovi i
hrom-manganski,
a prema stanju isporuke
valjani i
liveni.
Fe Cr - Ni, Al iNb 5. Precipitaciono ojaani
Fe Cr (18-30%) Ni (3-9%) 4. Dupleks +
Fe - Cr (Cr<18%) C (0.6-1.2%) 3. Martenzitni
Fe Ni (8-10%) Cr (18-30%), Mn i N 2. Austenitni -
Fe - Cr (12-25%) Mo (1-4%), Ni (2%) 1. Feritni -
Glavni legirajui elementi Tip
Glavne vrste nerajuih elika i njihovi hemijski sastavi
C Cr sastav
Ni Cr sastav
Austenitni nerajui valjani elici su legure: Fe-Cr-Ni-Mn, legure Fe-Cr-Ni i
azotom ojaane legure. Sadraj ugljenika je ispod 0.15%, hroma najmanje 16%,
a nikla i mangana mora biti toliko da se zadri austenitna struktura od kriogene
oblasti pa do temperature topljenja legure.
Austenitni nerdjajui elici upotrebljavaju se uglavnom za delove kod kojih je
koroziona otpornost i ilavost primarni zahtev. To su delovi izloeni morskoj vodi
(osovine, pumpe, poklopci), oprema i postrojenja u hemijskoj i prehrambenoj
industriji, posebno u mlekarama. Iz grupe nerdjajuih austenitnih elika
najpoznatiji su Cr-Ni elici koji su istovremeno otporni na kiseline i vatrootporni
(4571, 4572 i 4582).
Struktura austenitnog
nerajueg elika
Feritni valjani nerdjajui elici sadre 10.5-27% Cr (18Cr-2Mo, 26Cr-1Mo, 29Cr-
4Mo i 29Cr-4Mo-2Ni). Sadre manje ugljenika, a vie hroma nego martenzitni elici
pa se ne mogu kaliti, ve ojaavaju samo preradom na hladno. Feritni nerdjajui
elici su magnetini, a ako sadre dovoljno Cr i Mo zadravaju svoju osnovnu
mikrostrukturu sve do take topljenja. U arenom stanju jaina na kidanje ovih
elika za 50% nadmauje ugljenine elike. Namenjeni su za delove od kojih se
trai srednja koroziona otpornost, a ilavost nije glavni zahtev. Najvie koriste za
izduvne sisteme motora, za opremu za prenos toplote u hemijskoj i petrohemijskoj
industriji, za unutranju opremu motornih vozila, kao i za kuhinjsku opremu
(sudopere i sl.).
Struktura feritnog
nerajueg elika
Martenzitni nerdjajui elici imaju povean sadraj ugljenika (do 1%), sadraj Cr
(11.5 do 18%) i eventualno male koliine drugih legirajuih elemenata. Oni su
magnetini, mogu biti ojaani termikom obradom tako da posle kaljenja i
otputanja imaju ne samo veliku jainu, ve i osrednju ilavost. Plastina prerada
ovih elika mora se izvesti pre kaljenja, tj. u arenom stanju. Manje su koroziono
otporni nego austenitni i feritni elici. to se tie primene, martenzitni nerdjajui
elici namenjeni su pre svega za delove kod kojih su jaina i tvrdoa bitniji od
korozione otpornosti. Zato se od ovih elika izradjuju kuglini leajevi, livaki kalupi,
noevi medicinskih instrumenata, delovi aviona i turbina.
Struktura
martenzitnog
nerajueg elika
Talono ojaani nerajui elici postiu veoma veliku jainu nisko-
temperaturskom termikom obradom koja gotovo ne menja oblik tretiranih
predmeta (bitno kod preciznih delova). Sastav ovih elika je takav da moe nastati
ojaanje (izluivanje tvrdih precipitata), stvaranje intermetalnih jedinjenja i
istovremeno otputanje martenzita.
Porast tvrdoe i jaine delom nastaje zbog martenzitne strukture, a delom zbog
precipitacije starenjem. Precipitaciono ojaane legure koriste se za delove od
kojih se trai velika jaina, ne velika koroziona otpornost i laka obrada. To su
rudarske builice, delovi pumpi visokog pritiska, visokotemperaturske pumpe i
zatvarai, komponente aviona i sl.
Dupleks nerajui elici sadre:
Cr: 18-30%
Ni: 3-9%
Nalaz se izmeu austenitnih i feritnih elika ( +
faze aproksimativno 50%-50%)
Imaju bolju korozionu otpornost od
konvencionalnih feritnih elika i bolju vrstou od
austenitnih
Struktura dupleks
nerajuih elika
5-15 1380-1900 1200-1800 Precipitaciono ojaan
20-40 590-740 315-565 Dupleks
15-30 520-2000 275-1900 Martenzitni
45-60 500-800 200-380 Austenitni
20-30 450-700 275-600 Feritni
Izduenje, A, % Rm, MPa Rp, MPa Nerajui elik
Mehanike osobine nerajuih elika
Krive zatezanja za razliite nerajue elike
Delovi od nerajueg elika
elici za poviene temperature (termo-postojani Cr-Mo-V elici)
Termo-postojanost je sposobnost materijala da izdri kratkotrajno i dugotrajno
optereenje na povienim temperaturama. Od elika ove klase prave se parni
kotlovi, gasne turbine, mlazni (reaktivni) motori, postrojenja u hemijskoj industriji-
reju oprema koja dugotrajno radi na povienim (do 600C) i veoma visokim
temperaturama ( preko 600C)
Obini nelegirani konstrukcioni elici zadravaju mehanike osobine (odredjene pri
sobnoj temperaturi) do oko 300C, a iznad toga R
eH
i R
m
manje ili vie opadaju.
Posebno se od termo-postojanih elika trai otpornost na puzanje i relaksaciju-
pojave karakteristine za poviene temperature.
Hromni-niskolegirani elici namenjeni su za temperature do 600C, a srednje i
visokolegirani za preko 600C. elici legirani sa Cr, Mo, V primenjuju se za zavrtnje
i navrtke, cevi grejaa, prirubnice, kotlovske limove, rezervoare, delove postrojenja
za preradu nafte, za rad sa sabijenim vodonikom ili sumporvodonikom na
povienim temperaturama.
Ovde spadaju elici 4970 4578.
elici otporni na habanje
Procenjuje se da oko 50-80% svih otkaza maina i opreme nastaje zbog habanja, a
ostalo usled zamora materijala, preoptereenja ili grubog naruavanja radnih
uslova. Otpornost elika prema habanju uslovljena je hemijskim sastavom
(uglavnom visok sadraj C i Mn) i strukturom, ali i vrstama habanja koje mogu biti:
adheziono, abraziono, eroziono, kavitaciono, zamorno, vibraciono.
Abrazivno habanje moe nastati dejstvom:
udarnih sila (kaike bagera na kamenitom terenu, drobilice za kamen) i
rasutog materijala (rude, ljaka, pesak, cement, pepeo, itarice i dr.).
Za delove izloene habanju udarnog tipa primenjuje se manganski austenitni elik
3160 poznat pod nazivom Hadfield-ov elik (13% Mn, 1.2% C). Otporan je na
abrazivno habanje samo ako se pri radu jako plastino deformie.
Za abrazivno habanje rasutim materijalima bitna je to vea tvrdoa pa se koriste
niskolegirani poboljani elici i alatni ledeburitni elici. Upotrebljavaju se za eljusti
drobilica za kamen, kugle mlinova za drobljenje ruda, a najvie za eleznike i
tramvajske ine i skretnice.
Alatni elici
Ovi elici su namenjeni za izradu alata u irokom smislu:
za obradu deformisanjem,
obradu rezanjem,
kalupa za livenje,
alata za mlevenje kamena,
za izradu mernih i kontrolnih pribora, kao i
runih alata i pribora.
Pored alatnih elika, za izradu alata jo se mogu upotrebiti i sinterovani karbidi, a u
nekim sluajevima i jevtiniji metali kao to su konstrukcioni elici ili neke vrste
livenog gvodja. Alati za najtee radne uslove prave se od tvrdih legura,
keramikih materijala i dijamanata.
Od dobrog alata trai se pre svega velika tvrdoa i ilavost, otpornost na
habanje i poputanje kao i dimenzijska stabilnost.
Potrebna tvrdoa na povienim radnim temperaturama postie se legiranjem
elika karbidotvornim elementima naroito sa Cr, V, W i Mo.
Prema hemijskom sastavu alatni elici se dele na:
ugljenine,
legirane i
brzorezne (BRW).
ALATNI ELICI
Ugljenini Legirani Brzorezni (BRW)
Niskougljenini
Srednjeugljenini
Visokougljenini
Niskolegirani Vusokolegirani
Za rad na hladno
Za rad na toplo
Za rad na hladno
Za rad na toplo
Ugljenini alatni elici
Mogu biti sa niskim sadrajem ugljenika (do 0.25% C), srednjim (0.25-0.6% C) i
visokim (vie od 0.6% C). Upotreba nisko i srednje ugljeninih elika za alate
veoma je ograniena, jer je u stvari re o primeni konstrukcionih elika za alate.
Meki elici (niskougljenini) koriste se za male cementirane kalupe za brizganje
plastike i gume, za merne alate i kontrolnike ("kalibre"), metalne lenjire, ablone i sl.
Srednjeugljenini nelegirani elici slue za izradu runih alata i pribora, reznih alata
za obradu drveta, jevtinijih noeva, livakih kalupa i dr. (npr. 1540 za sekire,
ekie, jevtine noeve, srpove).
Znatno je vea primena visokougljeninih elika sa 0.6-1.4% C, od kojih se prave
alati za prosecanje, za preradu hladnim deformisanjem, za obradu drveta i
termoplasta, stezni alati, mali i jednostavni kalupi za oblikovanje plastike i gume
kao i za rune alate i pribore (1840, 1841, 1940, 1941).
Upotrebljavaju se kada je neophodna postojanost na povienim temperaturama
i vea prokaljivost. Gotovo svi legirani alatni elici, kako za rad na hladno tako i
za rad na toplo, sadre hrom. Ali, samo nekoliko elika za rad na hladno sadre
jedino Cr, dok je veina jo legirana sa W, V, Mo, odnosno za rad na toplo jo i
sa niklom.
Dalje se legirani alatni elici dele na niskolegirane (ukupan sadraj legirajuih
elemenata ne prelazi 5%) i visokolegirane.
Legirani alatni elici
Niskolegirani elici za rad na hladno koriste se za razne vrste alata za obradu
elika, obojenih metala, drveta, plastike, papira. Obrada se odvija na sobnoj
temperaturi (na hladno), s tim to temperatura alata usled trenja ne sme za due
vreme prei temperaturu od 300C.
Kao primer moe se navesti 6840 (za spiralne burgije, glodala, ureznice i
nareznice, hirurke instrumente), 6441 (za noeve za obradu drveta i papira),
4140 (za preserske alate, ekscentre), 4830 (alati za jaka dinamika
optereenja).
Niskolegirani alatni elici za rad na toplo namenjeni su za radne uslove pri
temperaturama iznad 300C; re je o kovakim kalupima male ili srednje veliine,
alatima za toplo presovanje i ekstruziju (istiskivanje) neeleznih metala, kalupima
za livenje pod pritiskom (Al i legura Al, Zn, Mg), alatima za opsecanje na toplo. U
ovu grupu spadaju elik 5742 namenjen za kovake alate i 5741 za livake
kalupe.
Visokolegirani alatni elici za rad na hladno uglavnom sadre visok % Cr i C.
Tipian je predstavnik elik sa 12% Cr i 2% C, oznake 4150. Visok sadraj
ugljenika omoguuje stvaranje dovoljno karbida hroma koji se odlikuju velikom
tvrdoom i otpornou na habanje. Gore navedeni elik je pogodan za alate
sloenijeg oblika. Koristi se za izradu profilisanih glodala, burgija za lake metale i
mesing, testere za metal, kalupe za preradu plastike, presovanje porcelana i
keramike kao i za alate za prosecanje na presama.
Visokolegirani alatni elici za rad na toplo sadre 5 do 10% W, 0.25-0.45% C
i dodatke Cr, V, Ni, Co. I na visokim temperaturama zadravaju potrebnu tvrdou
i nisu skloni ka prslinama na tim temperaturama. Od ovih elika grade se alati
najvie optereeni kako mehaniki tako i termiki. To su 6451 (za presovanje
na toplo u dubokim gravurama, za matrice, trnove alata za probijanje), 6450
(matrice za toplo presovanje, trnovi, alati za valjanje zavrtnjeva, alati za duboko
izvlaenje, kalupi za livenje pod pritiskom), 4751, 4753 (za toplo presovanje
lakih metala i njihovih legura, za livenje pod pritiskom).
Brzorezni elici (BRW)
Poetkom 20 veka ustanovljeno je da najbolje rezne osobine imaju elici sa
visokim sadrajem volframa (6.3-18% W) i ugljenika (0.8-1.4% C), poto se
zakale sa visoke temperature i visoko otpuste. Jo sadre Cr i V, a ponekad i
Mo i Co. Brzorezni elici zadravaju visoku tvrdou do oko 650C, a imaju oko
10 puta vei kapacitet rezanja i 30 puta dui vek trajanja u odnosu na
nelegirane i niskolegirane alatne elike.
Klasini BRW-elik (6880) sadri: 0.75% C, 18% W, 4.5% Cr, 1% V. Tei se
da karbidi (W
2
C, V
4
C
3
) budu sitnozrnasti i ravnomerno rasporedjeni to se
postie specifinim postupcima izrade, kovanja i termike obrade brzoreznih
elika.
Ostali materijali za alate
Danas alati za obradu rezanjem izradjuju ne samo od elika ve i od:
sinterovanih karbida,
stelita,
keramikih materijala,
tvrdih termopostojanih jedinjenja i
dijamanata.

Celici

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Celici

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic 1

You might also like