Srbija i Albanija Dimitrija Tucovia

Uvodno slovo Pavluka Imirovia

Ova knjiica Dimitrija Tucovia, osnivaa srpskog marksizma i srpske
socijaldemokratije, mala je po obimu ali je po sadraju i perspektivama vea od svega su
to su o nacionalnom pitanju napisale sve balkanske akademije nauke i svi kukavni
balkanski ovinizmi zajedno.
Mada je napisana povodom razbojnike aneksije osova od strane nitavne srpske
buroazije, ona je dostojan odgovor revolucionarnog srpskog i balkanskog proletarijata
svakom buroaskom ovinizmu i svakom sejanju razdora me!u bratskim balkanskim
narodima. Taj odgovor mogao je napisati samo marksistiki revolucionar i jedan od
malobrojni" #enjinovi" i Trockijevi" saboraca u Drugoj internacionali.
$rogram ujedinenja balkanski" naroda u balkansku %ederaciju slobodni" naroda,
Dimitrije Tucovi je preuzeo od revolucionarni" buroaski" demokrata prve polovine &'.
veka. preuzeo ga je onda kada su balkanske nacionalne buroazijice redom kapitulirale
pred velikim svetskim silama, postajale nji"ove marionete i agenti nji"ovi" interesa na
(alkanu i svojim sopstvenim dravama i de%initivno dokazale da su nesposobne da ree
nacionalno pitanje na (alkanu, da ne mogu ujediniti isprepletene i izmeane balkanske
narode i da im mogu ponuditi samo neprekidna trvenja i podele u interesu
imperijalistiki" gospodara sveta.
(alkanski proletarijat, zajedno sa evropskim proletarijatom, morao je na sebe da preuzme
reavanje istorijski" zadataka buroaske revolucije, zadataka za ije reavanje su se
slabake balkanske buroazijice pokazale potpuno nesposobne. )ajvaniji me!u tim
nereenim zadacima nacionalne *buroaske+ revolucije bili su agrarna re%orma i
nacionalno pitanje. $roleterski program reenja nacionalnog pitanja je program
(alkanske socijalistike %ederacije, usvojen na $rvoj balkanskoj socijaldemokratskoj
kon%erenciji u (eogradu, januara &'&,. godine. Tucovieva knjiga -.rbija i /lbaniji0 je
teorijski i praktian doprinos tom programu.
$rogram balkanske %ederacije ostao je slubeni program celokupnog balkanskog
radnikog pokreta i svi" balkanski" komunistiki" partija sve do &'12. godine kada ga je
de%initivno zabranio 3osi% .taljin i kada ga se odrekla i $3 odgovarajui na .taljinov
velikoruski ovinizam -jugoslovenskim0 *zapravo velikosrpskim+ ovinizmom. Od tada
se ova Tucovieva knjiga skriva, gura u zaborav i muzej egzotini" starina.
3edini odgovor Tucoviu koji srpski ovinizam moe sebi dozvoliti jeste njegovo
skrivanje, zabranjivanje i progon. )jegova knjiga -.rbija i /lbanija0 mnogo vie je
tampana na albanskom i svim drugim balkanskim jezicima nego na Tucovievom
maternjem jeziku i u .rbiji. )ikakvo udo. 3er, Tucovi jasno i glasno pokazuje da
osovo nije .rbija nego je /lbanija. 4ato njegovi" knjiga nema u knjiarama u .rbiji i
zato su pobrisane na skoro svim spskim sajtovima na kojima su se pojavile. 4ato je
prirodno da se pojavi na ovom sajtu, na blogu jednog beogradskog balkanskog marksista.
(eograd, 56. jula 5,&,.
Srbija i Albanija
Dimitrije Tucovi
Predgovor
/lbanskim pitanjem pozabavili smo se ovde neto potpunije vie iz praktini" potreba
nego iz teorijskoga interesa. /lbanska politika nae vlade zavrena je porazom koji nas je
stao veliki" rtava. 3o vee rtve nas ekaju u budunosti. 4avojevakom politikom
srpske vlade prema albanskom narodu stvoreni su na jugozapadnoj granici .rbije takvi
odnosi da se u skoroj budunosti mir i redovno stanje teko mogu oekivati. 7 isto vreme
/lbanija je tom politikom gurnuta u naruja dve na zapadnom (alkanu
najzainteresovanije velike sile, a svako uvrivanje uticaja ma koje kapitalistike drave
na (alkanskom $oluostrvu predstavlja ozbiljnu opasnost za .rbiju i normalan razvitak
svi" balkanski" naroda.
/li da se tom praktinom cilju odgovori, morali smo se zabaviti prilikama u /lbaniji. To
je bilo u toliko potrebnije uiniti to je, prvo, naa tampa, u pogubnoj utakmici da
pomogne jednu r!avo upuenu i r!avo izvo!enu politiku, mesecima i godinama
rasprostirala o albanskom narodu tendenciozna miljenja, i to je, drugo, takvim
miljenjima i sama vlada pokuavala da opravda svoju zavojevaku politiku u /lbaniji.
8ie obavetenja o prilikama i sukobima interesa na tom kraju (alkana treba da poslui
pravilnijem s"vatanju prilika u /lbaniji i stvaranju bolji" odnosa izme!u srpskoga i
albanskoga naroda. )aroito je vie obavetenja potrebno proletarijatu na kome poglavito
lei veliki zadatak da najodlunije ustane protiv zavojevake politike buroazije i
vlasniki" krugova i da na jednom aktuelnom praktinom pitanju pokae koliko je zdrav i
spasonosan rad balkanske socijalne demokratije na prijateljstvu, savezu i najpunijoj
zajednici svi" balkanski" naroda.
/ko bi ova knjiica posluila kao priloak tome istorijskom zadatku balkanski"
socijaldemokratski" partija, naa skromna oekivanja time bi bila opravdana.
&. januara &'&1.
(eograd.
D. T.
5
I. I !ivota Albanaca
". Postojbina i ras#rostiranje
$ostojbina /lbanaca je u glavnom jedan splet gorostasni" planina koje odvajaju plodne
kotline .tare .rbije i Makedonije od 3adranskoga Mora. Ona se sputa na morsku obalu
od .kadra na severu pa na jug do grkoga naselja9 ali taj relativno dugaak primorski
pojas je ne samo uzak ve i podbaran i malarian. )ajpovoljnije uslove za ivot pruaju
mestimino proirene plodne doline Drima, Mae, .emene, :kumbije i Devola. /li oblast
planinski" klanaca sa omanjim renim lukama i ravninama je i danas prava postojbina
albanski" plemena koja uporno uvaju odnose i navike ivota davnanjega porekla.
$reko toga planinskoga zemljita prolazili su nekada vrlo vani putevi kulturnoga sveta,
me!u kojima se naroito istiu na jugu 8ia ;gnatia< Dra, ;lbasan, .truga, O"rid, (itolj i
dalje za .olun i =arigrad i na severu 8ia di 4enta, 4etski put, koji se od .kadra probijao
dolinom Drima ka $rizrenu i dalje vodio u unutranjost (alkanskoga $oluostrva. Tragovi
nekadanjega znaajnoga privrednoga i kulturnoga kretanja koje je teklo tim putevima i
nji"ovim ograncima sauvani su do danas u veinom poruenim utvr!enjima i jo
ouvanim monumentalnim mostovima9 nji" je puna /lbanija. /li putevi su danas
opusteli. $o malim zasutim stazama koje su mestimino teko prolazne jedva im se trag
nazire. / dalje od nji" desno i levo caruje tolika primitivnost ivota, kao da su se uticaji
nekadanjega kulturnoga kretanja zadravali na prvim grebenima karsta kroz koji su se ti
putevi s mukom probijali. 4ar nam pre cigli" nekoliko godina jedan putnik po .evernoj
/lbaniji ne veli u svojim belekama kako je pucnjima iz revolvera -objavio seir na
daleko to je prvi put noga ;vropljaninova stupila na vr" unorin i to je prvi put
;vropljanin gledao lurjanska
jezera0> ao da ujemo radostan
glas ispitivaa =entralne /%rike.
.udbina ovi" oblasti nerazdvojno
je skopana sa sudbinom
3adranskoga Mora. Dokle je
3adransko More, kao to emo
docnije videti, bilo jedan veliki
kanal kroz koji je tekao ceo
ogromni saobraaj 4apada sa
?stokom, jadranska obala je u
privrednom pogledu bila vrlo
iva. Tragovi toga privredno@
trgovinskoga ivota vide se u
albanskim primorskim
gradovima kao i na ponekim
starim rudokopima. .kretanjem
trgovinskoga saobraaja sa
.redozemnoga Mora na /tlanski
Okean, o emu opirnije
6
govorimo u treoj glavi, pogo!eno je celo (alkansko $oluostrvo, pa i /lbanija. 7 toku
vremena luke 3adranskoga Mora gube stari znaaj za svetski saobraaj sa =arigradom i
?stokom, usled toga i transverzalni putevi kroz /lbaniju, a unutranji saobraaj na
poluostrvu poinje usled mnogi" politiki" i privredni" promena gravitirati sve vio
.olunu na jug i .rednjoj ;vropi na sever. Ovamo, ka .olunu, okree se i trgovina svi"
varoi pored Drima, od ore do $ei, u kojima jo ivi stara trgovako@zanatlijska
generacija koja je nekada radila iskljuivo sa Draom, rojom i .kadrom.
Tako je prirodna otseenost albanaske postojbine pojaana skoro apsolutnom kulturno@
saobraajnom iskljuenou, a Turska, inae kruta za sprovo!enje i obezbe!enje
saobraaja, samo se radovala to je ova plemena mogla skinuti s vrata, ostavljajui i"
samima sebi, pljaci i me!usobnom istrebljivanju.
$lemena su se namnoavala, uprkos besnenju krvne osvete, a u planinama i gudurama sa
starim nainima rada "leba ne dostie. ?z te teskobe /lbanasi su traili izlaza i, kao to
uvek u istoriji narodni" seoba biva, oni su se kretali tamo gde priroda prua vie
sredstava za ivot, ka plodnim kotlinama .tare .rbije i Makedonije. )a ovu stranu i" je
uostalom vodio i nov pravac saobraaja, jer su danas varoi s ove strane Drima,
snabdevane espa"ima preko .koplja, (itolja i .oluna, postale pijacama ak i oni"
albanski" plemena koja ive duboko u /lbaniji.
O tom prodiranju /lbanaca na istok u nas se mnogo pisalo, jer se jako ticalo srpskoga
naselja u severozapadnim oblastima Turske. To je i danas glavno sredstvo kojim
ovinistika tampa izaziva kod srpskoga naroda mrnju prema -divljim0 /rnautima,
prikrivajui kao guja nokte divljatva koja je srpska vojska prema njima poinila. oliko
je samo suza proliveno to je istorijsko osovo preplavljeno /rnautima. Oni su proli i
dalje i opasali staru srpsku granicu, u velikom broju su na!eni u novooslobo!enim
okruzima i, naalost, iz nji" najureni, da u toliko bude jai arnautski pojas oko granice9
sputali su se i u Makedoniju, jako proeli tetovsku kotlinu i sili na 8ardar9 sa
severozapada su opasali .koplje.
Mi se ne moemo ovde uputati u pitanje< u koliko je prore!enost srpskoga elementa u
ovim krajevima neposredan rezultat arnautske navale a u koliko je posledica optega,
utvr!enoga kretanja srpskoga naroda s juga na sever> )aseljavanje :umadije je bez svake
sumnje dolo raseljavanjem jugozapadni" krajeva. ?storijski je utvr!eno da se srpski
ivalj iz ovi" krajeva povlaio u masama uz austrijske trupe, kada god su ove u &A. i &2.
veku morale obustavljati svoja nadiranja na jug i povlaiti se. )aposletku, odakle su .rbi
po .taroj 8ojvodini i ko i" je i zbog ega preveo> ada bi se o svemu tome i mnogo
kojeemu drugom "telo voditi rauna, onda krvna osveta koju danas vlasnika .rbija
prema /lbancima propoveda i vri ne bi bila ni toliko opravdana koliko ona na koju se
(alkanicus i D@r 8ladan zgroavaju. /ko bi, uostalom, stajalo da je srpski elemenat
prosto na prosto potisnut albanskim, zar bi to bio prvi sluaj u istoriji da navala neki"
plemena vre organizacije ili drugi" preimustava potisne neki narod sa njegova
ognjita> 4ar slovenska plemena nisu potisla starosedioce ovi" zemalja sredstvima o
kojima istorik nema ni malo lepo miljenje> ? zar, naposletku, nisu Turci potiskivali i nji"
1
i druge pokorene narode, pa i" uprkos toga zvanina .rbija smatra danas za najvee
ljubimce svoje u novim krajevima>
/lbanci su se rasprostrli na istok na raun .lovena, to je istina. /li ispitivanje uzroka toga
albanskoga prodiranja jo manje daje za pravo osvetnikom dranju prema njima. $re
svega, na koji su nain /lbanci osvojili ove krajeve< potiskivanjem ili pretapanjem> )a
kom su polju bili jai> )aravno da oni za pretapanje, za asimilaciju tu!ega elementa nisu
imali uslova, jer su kulturno stajali ispod svi" suseda, pa ak i =rnogoraca. $ro%. =viji je
naao na osovu svega &1, poalbanaeni" kuaB /lbanci su se dakle nastanjivali na
mestima koja su drugi silom ili milom naputali, sa koji" su starinci otili ili potisnuti. To
naputanje je, nema sumnje, nesnosnoga susedstva primitivni", pljakaki", neobuzdani"
arnautski" plemena ili ak nji"ova gruba pritiska. )esigurni sa imovinom, neobezbe!eni
sa ivotom, spreeni u slobodi rada i raspolaganja proizvodom svoga rada, starinci su se
sa svoji" ognjita morali uklanjati.
. druge strane, este migracije su odlika ivota u Turskoj uopte, a ne samo u graninim
oblastima prema /lbancima. / uzrok tako lakom i estom seljakanju lei u begovskom
sistemu privrede. ao god to je stoarsko zanimanje /lbanaca osnov nji"ovoj lakoj
pokretljivosti i nomadskim navikama, tako isto je %eudalni sistem svojine zemlje bio
glavni razlog to su se starinci toliko reavali na seobu. Oni nisu bili vezani za ognjita
svojinom, najvrom vezom za koju se u drutvu zna. $rema tome ispitivanje ovoga
pitanja mora nas dovesti do uverenja< da je martinka -divlji"0 /rnauta u svakom pogledu
nedovoljan razlog za objanjenje procesa albanskoga ovla!ivanja i prodiranja na istok,
ve da se taj proces vrio na osnovici ekonomskoga sistema koji je bio do dananjega
dana realna podloga celukupnoga ivota u Turskoj.
7 koliko su drugi uzroci tome pripomagali, kao napr. oseaj nesigurnosti i gruba sila, oni
su leali u sistemu vladavine u Turskoj, u optoj anar"iji uprave i nezatienosti raje.
Turski reim je gledao kroz prste kada /lbanci vre gruba nasilja prema "rianima, kao
to i" je opet nemilosrdno kosio ako svojim postupcima povrede vlasnike interese
reima. )isu /lbanci jedino pleme sa kojim je turski reim postupao kako mu je kada
bilo potrebno. Takvi su i urdi, susedi 3ermena.
$rodiranjem na istok albanski elemenat se ne samo jako izmeao sa srpskim naseljem,
ve je gotovo potpuno ovladao u nekim oblastima, kao to su Meto"ija i $e, u kojima je
do pre nekoliko vekova bilo politiko i crkveno sredite srpskoga naroda pod Turcima.
)ajlepi spomenici srpske srednjevekovne kulture nalaze se danas u sredini skoro
iskljuivo albanskoga naroda. / ta meavina ivi" ljudi i stari" spomenika, koja je pri
ogranienju /lbanije prema .rbiji dala toliko posla #ondonskoj on%erenciji, postala je
ukrtanjem dva pravca kulturnoga i narodnoga kretanja< prvi, stariji, za vreme trgovinski"
veza srednjevekovne srpske drave sa 3adranskim Morem, izazivao je prodiranje
srpskoga naroda ka primorju, i mrtvi spomenici toga prodiranja nalaze se po celoj
.evernoj /lbaniji9 drugi, noviji, nastao je kao posledica povlaenja srpskoga naroda
severoistono, dublje u unutranjost i blie severnoj granici. .topu u stopu za tim
povlaenjem nastupao je albanski elemenat.
C
7 prvom periodu pobe!ivala je politika i kulturna nadmonost srpskoga naroda, u
drugom periodu pobe!ivala je kulturna zaostalost i osamljenost albanskoga naroda u
kojoj je plemenska organizacija bila sauvala punu snagu. Turska ne samo da nije nita
uinila da /lbance iz osamljenosti izvede i kulturnim merama pokua uvesti u zajedniki
ivot, ve je u sutini svoga sistema vladavine nosila sve uslove za konzerviranje
albanske primitivnosti kao to je koila razvitak u svakom drugom pogledu. To je sada,
kada nema vie turskoga reima, potrebno u toliko jae naglasiti to su vlasniki krugovi
balkanski" dravica, kao naslednici turske vlasti, ve poli putem ne naunoga principa<
da se sa promenom ustanova i uslova ivota menjaju i ljudi, ve putem varvarskoga
naela, kojim se ak ni Turska nije u tolikim razmerama sluila< da su grobovi i veala
vei uitelj od novi" ustanova.
$. Plemenska organiacija i krvna osveta
$rodiranje /lbanaca na istok je od velikoga istorijskoga znaaja. Ono je odluilo sudbinu
srpskoga naroda u celoj oblasti na junoj granici pre!anje .rbije. Ono je stvorilo onaj
poznati arnautski pojas koji je vrlo verovatno mogao biti jedan od uzroka to naa
narodna revolucija &2,1 nije otila dalje na jug, ali koji je u svakom sluaju spreavao
docnije uticanje ivota slobodne .rbije na potitene slovenske mase u Turskoj.
/li to albansko prodiranje na istok upuuje nas da posumnjamo u vrstinu plemenske
organizacije drutvenoga ivota kod nji". )aime, ono je posredan dokaz da se plemenska
organizacija kod /lbanaca iivljava i da ne dri vie svoje lanove sigurno u ruci, jer ona
nije vie u stanju da zadovolji nji"ove ivotne potrebe.
7 .evernoj /lbaniji drutveni ivot /lbanaca vri se jo uvek u granicama plemena koji"
po %rateru Mi"aeviu ima dvadeset i sedam.
&
?stina kretanjem i iseljavanjem
stanovnitva ovi" brda plemena su esto puta teritorijalno rasturena, ali krvno srodstvo se
i posle toga osea. rasnia ima napr. u prizrenskoj okolini, na osovu, u Ostrozubu, u
!akovikoj na"iji, peskoj i beranskoj, u Malesijama i t. d.
5
Mada se rasnii u svima tim
krajevima dre svoga plemenskoga imena i srodstva, mada se svi ti rastureni delovi
jednoga plemena smatraju kao jednoplemenici ili arnautski kuerini, sasvim je prirodno
to udaljavanje ovi" ljudi sa nji"ove prvobitne plemenske baze slabi nji"ovu plemensku
privrenost, postepeno gasi plemenske tradicije i stare navike ivota. /ko ti doseljenici
do!u u krajeve u kojima su jaki drugi kulturni uticaji ili u kojima vlada dravni zakon,
kao to je to vardarska dolina, kod nji" vrlo brzo plemensko srodstvo, plemenske navike
ivota, krvna osveta i t. d. ustupaju mesta optem zakonu i novom nainu ivota. ada
stranac putuje kroz te krajeve, teko e po nainu rada, obra!enosti zemlje i vo!enju
gazdinstva moi primetiti da ima kakve razlike izme!u ovi" arnautski" doseljenika i
slovenski" starinaca.
od plemena koja su ostala na svojem plemenskom ognjitu, bilo cela ili glavnom
masom, plemenska organizacija predstavlja jo uvek jednu ivu drutvenu silu. od
izvesni" plemena nai e se jo i danas plemenske stareine koji uz pripomo nekoliko
&
8id. Dra. #ovro Mi"aevi. $o /lbaniji. Dojmovi s puta. .tr. 5&E51.
5
8id. -O /rnautima0. $ismo od M. F. (orba god. &'&5. (r. &C.
G
stariji" i vi!eniji" ljudi rukovode optim poslovima plemena. 3o uvek postoji plemenska
organizacija sudske vlasti, bilo u vidu plenije *starost+, skupa dvanaestorice koji se
biraju od sluaja do sluaja za reenje krupniji" sporova, bilo u vidu sudova dobri" ljudi
ili naroiti" izabrani" sudija. 4a izbor ovi" plemenski" %unkcionera kao i za druge
plemenske poslove slue narodni skupovi ije su odluke apsolutno obavezne. /li kao
najkarakteristinija mani%estacija plemenskoga ivota kod /lbanaca postoji jo uvek
krvna osveta, od koje je, kao to ;ngels lepo veli, naa smrtna kazna samo civilizovana
%orma. -4a svoju bezbednost pojedinac se oslanjao na zatitu plemena, i to je mogao
initi9 ko njemu kakvo zlo uini, ini ga celom plemenu. ?z toga, iz krvni" veza plemena
ponikla je obaveza krvne osvete, koja je kod ?rokeza bila bezuslovno priznata. /ko lan
tu!ega plemena ubije jednoplemenika, celo pleme ubijenoga bilo je obavezno na krvnu
osvetu. )ajpre se pokua izmirenje9 pleme ubice dri vee i ini plemenu ubijenoga
predloge za izmirenje, obino nudei izjave saaljenja i velike poklone. /ko se oni prime,
stvar je time svrena. 7 obrnutom sluaju povre!eno pleme naimenuje jednoga ili vie
osvetnika koji su obavezni da ubicu gone i ubiju.0
6

Ma kako se mislilo o sadanjem autoritetu ovi" plemenski" ustanova prema lanovima
plemena i o sadanjoj sveini stari" plemenski" tradicija, nesumnjivo je da se plemena
jo i danas javljaju jedna prema drugima kao izvesna samostalna politika tela. Mnogi
prirodni i drutveni uzroci, karakter zemljita, naseljavanje, oskudica u zemlji, seoba i t.
d. uticali su da se ove zajednice krvnoga srodstva najrazlinije kombinuju sa regionalnim
zajednicama koje vezuju mnogi vani lokalni interesi, zajednicama ljudi razlini"
plemena nastanjeni" u jednoj oblasti, kao to su to barjaci i krene. /li preko svi" ti" veza
i interesa jo uvek vai< to je iza okvira plemena tu!e je. 7 tim plemenskim okvirima
/lbanci nalaze najsigurnije zatite, jer se jo uvek celo pleme zalae za svakoga
jednoplemenika.
/li i ako plemena u .evernoj /lbaniji predstavljaju jedna prema drugima zasebne
-drave0 koje uvaju svoje granice kao svetinju, i ako krvna osveta jo uvek radi, ipak se
mora priznati da je ekonomska podloga plemenskoga ivota i kod /lbanaca odavna
iezla. $re svega zemlja vie nije zajednika plemenska svojina. ?zvrena je deoba
zemlje, ali ta deoba jo nije otila do kraja. ao zajednika svojina su jo samo ume, i to
ne uvek, ispae, vode i t. d.9 sva ostala ziratna zemlja svojina je zadruga koje su u
.evernoj /lbaniji veoma razvijene. ao tip jedne takve zadruge izneo nam je Marko
Miljanov
1
-nedijeljenu %amiliju0 3aka Matina iz Miridita koja -ima okolo stotine eljadi,
6
O krvnoj osveti kod /lbanaca Mi"aevi veli< ,,rvna se osveta ne smije zaboraviti, ona se mora, "tio ne
"tio, osvetiti... 7bojica, da se bar za neko vrijeme ouva od krvne osvete, mora ostaviti svoju kuu i seliti u
drugo selo. /li ro!aci ubijenoga imaju pravo ubiti ne samo ba ubojicu, nego i ma koga mukarca iz
njegove kue i iz njegove svojte, a i pored toga uvijek ostaje dunost ubiti ubojicu. $a budui osveta osvetu
izaziva, to se doga!a, da se gomila krv na krv, te se ubijaju, da itave porodice ostaju bez muke glave i
tako utrnu. Osveta traje do pet, deset, dvadeset, pa gde i vie od pedeset godina0. rvna osveta se izbjegava
plaanjem ili pratanjem. .astanu se predstavnici jedne i druge strane, dvanaest ili vie, u kui ubice na
zbor na kome doga!aj raspravljaju. /ko se sporazum postigne, uvode ubicu vezani" oiju i ruku, pa zovnu
uvre!enoga da mu oprosti i u znak toga odrei oi i ruke. Drugi nain izmirenja je ovakav. 7bica ode u
pratnji dva tri prijatelja kui uvre!enoga i vezani" ruku pada pred njim na koljena i moli za oprotaj. 7
znak pratanja uvre!eni mu odrei ruke i vodi ga u kuu na ast. *-$o /lbaniji0, str. &,6E&,C.+
1
8id. Hivot i obiaji /lbanaca. .tr. 1A.
A
me!u kojima je okolo ezdeset vojnika pod orujem0. $et, deset, petnaest i dvadeset
odrasli" ljudi u kui su vrlo esta, upravo redovna pojava kod /lbanaca.
(ez obzira na veliinu ovi" zadruga, sa deobom zemlje plemenska organizacija je
izgubila osnov unutranjeg jedinstva i "armonije. $ojedine porodice su bile u mogunosti
da na raun drugi" za"vate vei i bolji deo plemenske zemlje. / kako je E to je za
raspadanje plemenski" organizacija naroito vano E novana privreda svuda vie ili
manje prodrla, jae i bogatije zadruge su mogle svoje bogatstvo uveavati
prikupljivanjem zemlje, pljakom, otmicom, trgovinom i svima drugim sredstvima
kojima novana privreda i proizvodnja espapa otvara irom vrata.
ao to je prelaskom zemlje iz plemenske svojine u zadrunu i razvitkom novane
privrede razdruzgana istinska podloga unutranjega plemenskoga jedinstva, tako je i
oskudica u zemlji i stenjenost u severoalbanskim krevima natovarila plemenima na le!a
stalnu borbu oko zemlje i plemenski" atara. 7 cvetu svoga razvitka plemenska
organizacija pretpostavlja vrlo nerazvijenu proizvodnju i vrlo retku naseljenost u
prostranoj oblasti. Dokle pleme ima na raspoloenju dovoljno nezauzete zemlje koja se sa
namnoavanjem lanova prosto zauzima i uvlai u obradu, dotle su sva!e i borbe oko
zemlje izline, dotle oskudica u zemlji ne uvlai pleme u stalne sukobe sa susednim
plemenima, dotle i privatna zadruna svojina zemlje nije po jedinstvo plemenske
organizacije tako opasna. ? u tom pogledu je plemenska organizacija kod /lbanaca
izgubila realnu podlogu.
ako se to moe objasniti> $lemenska organizacija izgubila ekonomsku podlogu, pa ipak
se odrava. ako je to mogue>
Takve pojave za istoriju ljudskoga drutva nisu nita neobino. Organizacija ljudskoga
drutva, oblici zajednikoga ivota upravo i idu za ekonomskim promenama, kao
posledica isti", nikako obrnuto. / kako e se i kojom brzinom vriti proces
prilago!avanja oblika drutvenoga ivota oblicima rada i proizvodnje, to sad zavisi od
mnogi" drugi" istorijski" %aktora.
7 tom pogledu za albanska plemena je veoma karakteristino< prvo, to je sadanja
nji"ova postojbina iskljuivo krevita, planinska, besplodna oblast .everne /lbanije9
drugo, to je ta oblast po prirodnoj otseenosti i saobraajnoj iskljuenosti moda
najizolovanija stopa zemlje u ;vropi. ;to na toj stopi zemlje plemena su se sauvala i
namnoavanjem uzajamno stenjavala, oseajui teku oskudicu u zemlji u toliko jae to
su najbolje delove zemljita u granicama plemena prigrabili pojedinci, istaknuti prvaci,
poneki beg i bogate zadruge. Me!utim okolina ove krevite postojbine i prema primorju i
sa juga i od plodni" polja Makedonije i .tare .rbije na istoku bila je zauzeta velikim
i%lucima ije granice su uvali svim svojim autoritetom moni begovi i dravne vlasti. 7
granicama plemena dakle pojedinci nisu vie imali obezbe!enu egzistenciju kao nekada,
a svaki nji"ov pokuaj da nadu opstanka irenjem plemenskoga atara dovodio i" je u
otar sukob sa sused"im plemenima i dravnim vlastima. 3edini rezultat svakoga takvoga
pokuaja bio je poveanje broja sva!a i neprijatelja.
2
7 toj teskobi, kao u kakvoj krletci, nastao je nov ivot u plemenima i izme!u nji". $re
svega apsolutno nepoverenje prema svakome. .vi putnici po /lbaniji saoptavaju sa
koliko surevnjivosti ovi gortaci bde nad integritetom svoga atara i sa koliko nepoverenja
i sumnje predusreu svakoga stranca, bojei se da nije doao da uzme neto od nji"ovi"
brdaB (orba oko granica i ispaa poela je da besni. .a celim susedstvom u krvnoj osveti.
4atvoreni sa svi" strana, pljaka je bila jo jedini spas ovi" gortaka. ? pljaka je postala
nji"ovim glavnim izvorom ivota, a redovno zanimanje zasede, ucene putnika i trgovaca,
otmica stoke, praeni ubistvima i ubistvima za ubistva, dobro organizovani pljakaki
po"odi prema primorju ili u plodne krajeve na istoku. .ve nas to potsea na ono stanje u
kome su se nalazila grka plemena u doba propadanja plemenske organizacije i za koje
;ngels veli< -.tari rat plemena protiv plemena ve izvrgnut u sistematsku "ajduiju na
suvu i na moru za osvajanje stoke, roblja i blaga9 ukratko bogatstvo se ceni i potuje kao
najvee dobro, a stara plemenska organizacija se zloupotrebljava za opravdanje nasilne
otmice bogatstava0.
Fime se sada plemenska organizacija odrava> Od kako je preovladala privatna svojina
zemlje sa proizvodnjom espapa, lanovi plemena su upueni da gledaju svoje dobro samo
u svom privatnom gazdinstvu, zajedniki plemenski interes je suen, unutranje
plemensko jedinstvo razoreno. Od toga trenutka plemena se javljaju kao celine samo
prema tu!im plemenima i prema susedstvu sa kojim su u stalnom neprijateljstvu i borbi.
$lemenska organizacija se ne dri vie na unutranjem plemenskom jedinstvu, ve na
stalnoj opasnosti spolja i neprekidnoj zategnutosti odnosa i borbi na svima stranama,
borbi koja je zaista borba na ivot i smrt.
/li iza ove plemenske zajednice i sadanje krvne osvete kriju se sasvim drugi uslovi
ivota. /ko je u cvetu plemenskoga ivota plemenska zajednica pruala svima lanovima
obezbe!en i jednak ivot, danas je svaki lan zajednice uivao onoliko sigurnosti i
ugodnosti u ivotu u koliko je bio vei sopstvenik. /ko je ranije borba sa tu!im
plemenima bila u podjednakom interesu svi" lanova, danas je ona poglavito u interesu
oni" iji je opstanak u plemenu osiguran, koji imaju stada za ispae i zemlje za obradu.
/ko je ta borba ranije vo!ena za zatitu i nepovrednost plemenskoga zemljita, danas se
poglavito vodi zbog nedostatka zemljita. /ko je krvna osveta ranije bila sredstvo da se
zatiti zajedniki plemenski interes, danas se ona javlja kao posledica neprestanoga
me!usobnoga trenja koje istie iz stenjenosti i nemanja uslova za ivot, kao posledica
nemanja zajednikoga plemenskoga interesa, kao posledica dva velika zla< anar"ije i
bede. )arodna pesma veli< -Travu iju, pa se s nama biju0. Otuda je krvna osveta u
mnogom prestala biti opta javna plemenska stvar i uzela na sebe najopasniju
anar"istiku %ormu borbe svakoga protiv svakoga. ?ma ljudi koji zbog dugovanja krvi
probave vek na svojoj kuli, naikanoj pukarnicama, kao to ima porodica u kojima se
odrasla muka glava apsolutno ne dri.
Tom bednom stanju ovi" gortaka Turska je E uvala strauB Da bi plodne krajeve
primorja i istoka zatitila od nji"ove pljake, ona je na izlazima iz klanaca postavljala
vojnike posade, spreavala svaki prolaz i zatvarala im pristup na pazare. 7kupna slika je
sada ovakva< svaki pojedinac zarobljen u svojoj kuli krvnom osvetom, svako pleme
'
zarobljeno neprijateljstvom susjedni" plemena, a sva ukupno, cela .everna /lbanija,
jedna prostrana tamnica na ijim kapijama straare turski vojnici.
%. &konomske #rilike
/lbanci su isto zemljoradniki narod sa stoarstvom kao daleko pretenijom granom
zanimanja. .redstva za ivot oni dobijaju obradom zemlje a poglavito gajenjem stoke.
ako u pogledu proizvodnosti tako u pogledu savrenstva oru!a i naina rada postoji
velika razlika izme!u zarobljeni" severoalbanski" plemena i plodni" krajeva koje su
/lbanci kolonizirali ili oni" na jugu, u primorju i oko reke Drima, .emene, Devola,
:kumbije i Mae u nji"ovom donjem toku. Ta granica se upravo poklapa sa granicom
i%lukog sistema. Fi%luci su pritisli sve one krajeve koji imaju dovoljno prirodni" uslova
za rentabilan poljoprivredni rad9 oni se prostiru do sami" izlaza severoalbanski" klisura i
klanaca a preko ti" granica su vrlo retki, i to i" ima obino su svojina plemenski"
dinasta, bogatiji" ljudi ili katoliki" crkava i mitropolija.
$od stegama plemenski" tradicija i pod nesnosnim teretom plemenskoga rata i krvne
osvete, poljoprivredni rad se poglavito drao stari" obiknuti" oblika i naina koji stoje na
stepenu najvee primitivnosti. )a putu kroz /lbaniju gledao sam vrlo esto drvenu ralicu
koja po samoj povrini drlja, a mogu se proi itavi krajevi a da se ne vidi drugog useva
osim kukuruza. O znaaju promene useva, ovde se izgleda, nita ne zna. /ko i" zapitamo
zato ne seju druga ita osim kukuruza i mogu li ona da uspevaju, odgovaraju vam kako
je tako taj svet nauioB
Ilavno bogatstvo ovi" ljudi bilo je nekada u stoci. .toka je vrlo r!ave rase. oze su
izgleda najrasprostranjenija domaa ivotinja ovi" gortaka. / malo, upavo, uto, divlje
govee, koje smo vi!ali u oporima po albanskim brdima, kao da je prvi potomak staroga
izumrloga tura, rodonaelnika naega domaega goveetaB /li sa delenjem zemlje,
prodiranjem novane privrede i optom nesigurnou stoke je svakim danom sve manje.
.toka je postala glavni predmet trgovine9 sa njom se /lbanac javlja na trgu9 prodajom
stoke dolazi do novca koji mu je potreban za kupnju ita, za plaanje interesa i krvnice. /
kako severoalbanski krevi ne mogu da prue ni priblino dovoljnu koliinu ita za
is"ranu, novac je postao neminovno potreban za samo odranje ivota, i ovi gortaci su se
poglavito stokom i pljakom branili od umiranja od gladi.
$ored javne nesigurnosti i optega osiromaavanja glavni udar stoarstvu zadalo je
zatvaranje izlaza na primorju i u ravnije i toplije predele. $ritisnuvi sve dobro zemljite
begovski sistem je ostavio ovim gortacima da se od plemena do plemena kolju oko
svake gudure, svake planine, svakoga kra, pa makar on ne vredeo ni sto groa. On im je
sve vie zatvarao izlaze i stoci. / kako se stono bogatstvo ovi" krajeva, bogati" u
paama ali siromani" u livadama, zasnivalo na tome to se stoka preko zime sjavi s
planine u primorje i toplije predele, kao to to rade i ucovlasi sa $indosa i po
Makedoniji, to je politiko i privredno "apenje ovi" plemena u nji"ovim krevima i
planinama upropastilo stoarstvo kao glavni izvor materijalnoga ivota.
&,
8elika nasuna potreba za novcem, s jedne, i presuivanje izvora da se do novaca do!e, s
druge strane, uinili su da se razvije besprimerno straan zelenaki sistem. $o belekama
mnogi" putnika li"va se kree izme!u 1, i G, od sto. 8aroi su postale centri te trgovine
novcem9 one su zaduile i velikim interesima porobile okolinu tako da ovi ubogi !avoli
stalno snose svoje plodove rada u varoi, a iz nji" se vraaju prazni" aka.
akva se beda u tim -gnezdima slobode0 zacarila naslikao je vrlo ivo nji"ov najbolji
poznavalac Marko Miljanov. O ivotu ua, crnogorskog plemena koje je u najtenjem
srodstvu sa albanskim plemenima i apsolutno na istom stupnju kulture i u istim prilikama,
Marko Miljanov pie<
-:to su imali svoje zemlje i kua po )a"iji i po 4eti, sve Turci prisvojie. $azare im
zatvorie. .vako oko ua zarati @njima, jednako ko klanja ili se krsti. Tako i oni nikoga
oko sebe nisu tedili< bili su, plenjivali, grabili, palili svakoga a njiJ svako. .vaka i" je
oskudica stjenjavala0.
-Tako kad im najvea muka od gladi do!e u zimu, kad nema nikakve zelene trave da se
njome pomognu, brojili su koanje kupusa u zgrade *gradine+ da vide mogu li @njime
doekatJ proljee, pa koji ne moe s kupusom, on kopa korijenje od raznije" trava
*gomulice, kauna, visibabe+ ili skida koru kunovu i t. d. Od kila, od kozalca i kunovije
kora najvie su pravili ljeb. (ukova kora nije valjala, no su ispod nje strugali i jeli
mazgu0.
C
.asvim je razumljivo to ostali svet gladni ui nisu ostavljali da na miru uiva svoja
dobra. ui su prosto zavisili od pljake i zato su mrzeli mir i redovno stanje u kojima taj
izvor ivota presane. Miljanov veli o tom<
-$ritijenjeni mukama od gladi, ui su eljeli boja, pa i kad ne bi ko njiJ zadijeva, oni bi
zadevicu traili, teke da pljakaju.... )o koliko su god oni zli bili svakome, toliko je i
njima svatko i tako su iJ stjesnili, da su im i planinu neprijatelji pritisli da ni!e nisu imali
od svoje planine, no su ljetovali u Hijevo i #abednicu, !e su ljudi zaboravili svoju muku,
gledajui kako se ivotinja mui od gladi i e!i0 *str. &,'+.
Toj bedi ovi" plemena odgovara uasna nerazvijenost nji"ovi" kulturni" potreba, uopte
nizak nivo ivota. Hivei me!u /lbancima, Marko Miljanov je bio iznena!en ne toliko
bedom u kojoj taj narod ivi koliko lakoom sa kojom on tu bedu podnosi. ? kako
ponositi vojvoda, moda poslednji predstavnik srednjevekovni" ritera, nije mogao da
prozre da se beda ivota ne ocrtava na dui i dranju ovi" ljudi samo zbog nerazvijenosti
nji"ovi" potreba, on je us"ien tom pojavom nazvao takvo dranje -junakom
siromatinom0. .retne li neko bedno obane, -neto izme!u eljadeta i !avola0, pria
Miljanov, mora se diviti -kako se on sam sebe dopada da se s carem ne bi promijenio, ni
mu se s puta uklonio da ga srete0.
G
C
8id. 8ojvoda Marko Miljanov< $leme ui u narodnoj prii i pjesmi. .tr. &,C i &,G.
G
8id. 8oj. Marko Miljanov< -Hivot i obiaji /lbanaca0. .tr. &C.
&&
? drava koja po!e da od ovi" svoji" sunja kupi "ara nije mogla ni oekivati drugi
odgovor nego to ga je redovno dobijala. Hene su govorile svojim muevima< -Iinite, ne
podaraite se, ili dajte puke nama enama, puste vi ostaleB0 / kada su Mladoturci
naumili da sredstvima bez izbora saviju vrat ovi" gortaka u jaram poreski" i vojni"
nameta, onda je u okolini Kakovice za vreme arnautskoga pokreta &',2 pevana u narodu
pesma<
(udite milostivni, nevolja je velja,
7blaite albanski nesreni udesB
)ajbogatiji ima samo komadi zemlje,
Fetiri ovce, etiri koze dri najbogatiji.
?z stene se malo "rane dobija,
.edam kua slui jedno ivine.
$o vejavici i snegu nosi bez odmora
Io i nag ovek svoj tovar9
$uku uza se, samo soli s "lebom,
7vek mu preti smrtna opasnostB
*:tajnmec+.
7 ostalim krajevima /lbanije ekonomske prilike, kao to smo ve istakli, znatno su
drukije. 7 tim krajevima /lbanci ne uivaju u umskoj slobodi i ne nose ponosito puku
kao gortak iz .everne /lbanije, ali i ne trpe permanentnu glad. ao i%ije na begovskim
dobrima oni imaju redovan posao, a dodirom sa susednim slovenskim stanovnitvom
nauili su se pealbarstvu. 8rlo veliki broj /lbanaca radi grube poslove, obino nosake i
testerake, po varoima balkanski" drava, a iz neki" krajeva, kao to je to okolina
$rizrena, u masama poinju odlaziti u /meriku. .ve je to uinilo da se izme!u /lbanaca
u tim krajevima i nji"ovi" slovenski" i drugi" suseda esto puta ne primeava nikakva
razlika ni u pogledu naina obrade zemlje kao ni u pogledu kulturnosti ivota.
/li u ekonomskom pogledu ti se krajevi razlikuju od .everne /lbanije poglavito po
begovskom sistemu. Taj prvorodni gre" Turske, ini mi se najstranije je pogodio ba
/lbaniju. )a putu kroz .rednju /lbaniju vidite, na jednoj strani, kue pripete uz samu
stenu kao lastina gnezda i ljude gde ive u kru i vrleti u kojoj e se koza otisnuti, na
drugoj strani, u plodnoj dolini .emene, Devola i kumbije itave ravnice pritiskao trnjak
kroz koji je tee proi nego kroz neprijateljski streljaki stroj i u kome divlja svinja i
zverinje caruje. )aselja vrlo retka. Letko posejana sela su obino oliena u desetak
petnaest bedni" i%iski" kua koje su prava suprotnost ponositim kamenim kulama
severni" krajeva. ada sam u selu Firagi, izme!u Devola i :kumbije, uao da razgledam
gde taj svet ivi, naao sam se u pravim slepominim rupama< zidovi od trnja a planina
nad selom9 nikakva prozora9 usred dana sam morao zapaliti sveu da vidim gde sam9 o
kakvom nametaju i redu ne moe biti ni rei. $rema ovim rupama i%iske kue
Makedonije, u kojima se inae ogleda sva teina i nesnosnost begovskoga sistema,
predstavljaju prave palate. / izgledu kua potpuno odgovara i izgled ljudi koji u njima
stanuju. $o svojoj %izikoj onakaenosti i tupom blesavom izrazu lica ovi su prava
suprotnost prema severnim gortacima ponosita stasa i otri" crta. 7 celoj Makedoniji
&5
nisam nigde dobio tako stranu sliku do koga stepena begovski sistem moe da upropasti
svoje roblje.
$o svemu izgleda da su ovi krajevi eldorado begovske eksploatacije. 8ie %eudala ima na
desetine sela, a najvei %eudalni sopstvenik na svetu, /bdul Mamid, imao je ba u svom
kraju preko stotine svoji" sela. Iranice svoji" %eudalni" poseda oni su razmicali kako su
"teli, jer nisu nailazili ni na kakav otpor, a potrebnu radnu snagu dobijali su iz planina sa
koji" su gortaci beali od krvne osvete ili gladi. :to bez ikakvi" melioracija moe da se
obra!uje, oni su dali u obradu, a po prostranim ravnicama pod trnjem pasu im stada, i ako
bi se uz male, vrlo male napore mogle pretvoriti u prave itnice. 8erna slika pustonoga
dejstva begovskoga %eudalizma.
'. (arakter naroda i du)ovni !ivot
/lbanci su bez sumnje jedini narod u ;vropi kod koga jo ivi plemenska organizacija,
taj posle porodice prvi oblik ljudske zajednice uopte. o stvari istorijski posmatra,
dovoljno je samo to pa da za njega ne bude vie nikakve sumnje< da ovde imamo posla sa
narodoin koji od svi" naroda na (alkanu stoji na najniem stupnju razvitka i koga od
ostaloga kulturnoga sveta razdvajaju itavi vekovi najbrega napretka i veliki" drutveni"
preobraaja.
/li primitivan ivot i nizak stupanj razvitka nije merilo sposobnosti za kulturni ivot i
razvitak uopte, kao to se to u politikoj knjievnosti imperijalistike buroazije rado
uzima. 3er, ako su neki narodi blagodarei povoljnim istorijskim prilikama, inili bre
napretke od drugi", ako idu na elu ljudske civilizacije dokle drugi ostaju u primitivnom
stanju, to ne daje pravo braniocima zavojevake kapitalistike politike da te zaostale,
slabe, bezotporne narode smatraju za slabiju, nesposobniju, niu in%eriornu rasu, da im
odriu svaku kulturnu sposobnost i da i" oglauju za veitoga maloletnika kome je
potrebno nji"ovo -kulturno0 tutorstvo. Ta izobliena reakcionama odbrana kapitalistike
zavojevake politike gubi iz vida da su kroz oblik plemenske drutvene zajednice i
primitivna stanja proli svi kulturni narodi. /li to naroito ne bi smeli gubiti iz vida
predstavnici zavojevake buroazije balkanski" naroda koji jo nisu skinuli sa sebe vrlo
vidne tragove nedavne plemenske organizacije. Da crnogorska plemena nisu mnogo
odmakla arnautskim, to je video i lepo izneo najbolji poznavalac jedni" i drugi", Marko
Miljanov, savetujui svakom .rbinu< -neka zna da nije muka s /lbancima, ka to se tebi
ini, da si ti daleko od njega, i on od tebe.0
$a ipak (alkanicus i Dr. 8ladan napisali su po jednu itavu knjigu sa oitom eljom da
smode ovaj bedni albanski narod i da dokau njegovu nesposobnost za kulturan i
nacionalan ivot.
A
$ojava ti" dela zasluuje veu panju nego sama dela. 7
kapitalistikim dravama ta knjievnost je stara koliko i zavojevaka kapitalistika
politika. ada su interesi kapitalistiki" klasa nalagali da evropske drave otponu
politiku kolonijalnoga zarobljavanja, knjievnu pijacu je otpoela da plavi knjievnost a
la spisi (alkanicus@a i Dra 8ladana. 7 /ustro@7garskoj je ta knjievnost narasla posle
A
.tojan $roti *pseudonim (alcanicus+< /lbanski problem i .rbija i /ustro@7garska. .tr. &&&. Dr. 8ladan
Dor!evi< /rnauti i 8elike .ile. .tr. &22.
&6
okupacije (osne i Mercegovine i ispunjena je onom istom argumentacijom koju su u nas
poeli unositi (alkanicus i Dr. 8ladan. Ta argumentacija je istina drsko pljuvanje u lice
zakonu razvitka u iju je mo buroaska nauka bezuslovno verovala i na kome je
zasnovala svu svoju borbu sa plemstvom i crkvom, ali zar zavojevaka kolonijalna
politika kapitalistike buroazije nije isto tako bezobzirno bacanje pod noge svi"
nacionalni" ideala o nezavisnosti, oslobo!enju i ujedinjenju> $ojava ti" spisa ini eru u
naoj knjievnosti kao to po"od srpske vojske na /lbaniju ini eru u politici .rbije.
.a lica srpskoga naroda buroazija poinje svlaiti veo jedne potitene nacije koja se
jedino uzda u mo nacionalnoga razvijanja. Iledite (alkanicus@a i Dra 8ladana
odgovara preivelom i davno oborenom kastinskom du"u u kome je plemstvo i
svetenstvo nekada branilo svoje privilegije, dokazujui da je ono pozvano da upravlja
sudbinom naroda zato to je od njega du"ovno razvijenije. 7 borbi protiv privilegija
buroazija je nekada znala na to odgovoriti< da su plemstvo i svetenstvo du"ovno
razvijeniji ne zato to su prirodno obdareniji ili bogom izabrani, ve zato sto su imali
bolje prilike za umni rad, i da te prilike treba pruiti i ostalom narodu pa da se du"ovno
razvije. Danas ona, buroazija, odrie proletarijatu jednaka politika prava na osnovu
isti" davno odbaeni" -teorija0 koje je nekada plemstvo primenjivalo prema njoj i protiv
koji" je ona dala svoje najjae ljude.
ada je buroazija takva prema svojoj -brai0, svojim sunarodnicima radnike klase i
proletarizovani" narodni" masa, to se drugo od njeni" predstavnika moe oekivati kada
govore o /lbancima> 7 cilju da dokau da taj narod kao rasa nema smisla za kulturan i
samostalan ivot, oni sve ono to u primitivnosti toga naroda postoji predstavljaju ne kao
izraz istorijskoga stupnja na kome se on nalazi i kroz koji su svi drugi narodi proli, ve
kao izraz njegove rasinske nepodobnosti za kulturan razvitak uopte. )ajpovrniji
istorijski pogled na razvitak oveanstva pokazuje da je krvna osveta jedan oblik javne
kazne, da je kao takva vladala kod svi" naroda na stupnju plemenskoga ivota i ak se
odravala prilino dugo posle toga, pa ipak se ona upotrebljavala protiv /lbanaca kao
dokaz neke uro!ene krvolonosti ti" plemena. ad to protiv nji" istie Dr. 8ladan,
nazivajui i" -repatim ljudima0, zar neki /lbanac ne bi imao prava da ga potseti kako je
do skora Dalmatinka uvala krvavo rublje svoga mua i pokazujui ga sinu na krilu
zaklinjala ga na krvnu osvetu>
7 istoj nameri (alkanicus prelistava sve mogue konverzacione leksikone, da bi naao
to runiju ocenu karaktera /lbanaca. Lazni pisci i putnici predstavljaju nam /lbanaca
as kao oveka koji gine za svoju re as kao oveka koji ubija drugoga iz puke koju od
njega uzme da razgleda. ?z ivota :aljana, jednoga netaknutoga gortakoga plemena,
Miljanov nam saoptava ova dva karakteristina sluaja. 3ednoga :aljanina, povedena na
gubilite, vezir zaustavi u trenutku kada je iskeeni =iganin sa zama"nutim jataganom
stajao iza njega, i zapita ga< -azuj junaki, jesi li ti bio kad na ovaku muku>0 /lbanac
ree< -Dva put su mi prijatelji doli u kuu, kad nijesam ljeba ima da iJ dam, no su mi bez
veere konaili9 to je oboje bilo tee za mene od dananjega, jer e ovo dananje proj, a
ono nee nikad0.
2
3ednom drugom prilikom skadarski vezir je traio od svoga sluge, opet
:aljanina da mu izda svoje zemljake. ako drukije nije uspeo, stavi ga na muke i
2
8id. Marko Miljanov< -Hivot i obiaji /lbanaca0. .tr. &,.
&1
dovede mu majku ne bi li se saalila i sina savetovala da uini veziru po volji. Majka e
rei< -oljoB oljoB FuvaJ pamet i astB )e ali dvije uice krvi to e ti vezir prosutB0
'

)a drugoj strani poznati austrijski konzul $ro"aska crta /lbance na osnovu lini"
doivljaja u #jumi kao najverolomniji narod. )aavi se pred tako protivurenim
miljenjima (alkanicus@u nije bilo teko da se odlui, jer se upravo bio unapred odluio.
(irajui izme!u Marka Miljanova i $ro"aske, on je izabrao $ro"asku. On nije uoio da su
ta protivurena miljenja o karakteru /lbanaca ba dokaz da se nji"ov drutveni ivot
nalazi u prelaznoj %azi< plemena gube svoj stari moni uticaj a novi odnosi jo nisu
is%ormirani. Ovo marksistiko posmatranje stvari (alkanicus@u nije nepoznato9 na osnovu
njega on je ponekad "teo i nama da oita poneku lekciju. /li to gledite nije nikako
zgodno za opravdanje reakcionarne politike buroazije, a u ovom sluaju specijalno
izdalo bi tajnu o relativnoj istorijskoj vrednosti karakterni" osobina ovi" plemena i
zavisnosti ti" osobina od stupnja drutvenoga ivota.
reui se u uskom krugu plemena, /lbanci su iz te uske sredine dobili one karakterne
osobine koje se kod nji" najvie istiu< besa, pobratimstvo, gostoprimstvo, ponositost,
astoljublje. )eto slino tome naao je i Morgan kod ameriki" plemena ?ndijanaca,
istiui da kod nji" -svako priznaje nesalomljivi oseaj nezavisnosti i lino dostojanstvo
u dranju0. ao i kod ?ndijanaca i kod /lbanaca su karakterne osobine edo prostote
odnosa plemenskoga ivota. Od svi" ispitivaa znamo da ovi ljudi ive zadovoljno sa
minimumom materijalne i du"ovne kulture, a poto su merila o ivotu isto tako skromna
kao to je uska cela nji"ova sredina, to svako bedno obane moe biti opevano kao
"eroj, dika i ponos plemena i uzdignuto narodnim predanjem na najvii stepen asti i
slave. 7 koliko je drutvena sredina nerazvijenija, u toliko se jae vidi svaka linost, ona
stoji iznad celine, prati se svaki njen pokret, vidi se svako njeno delo i pamti se ako je ko
dobra gosta dobro doekao, prijatelja osvetio ili pevajui saekao da mu turski jatagan
skine glavu s ramena. / kao to ga narodno predanje die u nebesa za sve ono to mu se
svidi, tako ga isto strogo i neumitno obara ako ne postupi po uobiajenom oekivanju.
$od tom stegom dri se zajednica.
/li kao to su iz plemenske zajednice ponikle, te karakterne osobine se sa plemenskom
zajednicom i gube. .a prodiranjem novane privrede, razvitkom proizvodnje espapa i
grabei oko zemlje pleme gubi stari silni uticaj na delanje i miljenje svakoga pojedinca, i
mesto prosti" moralni" vrlina poinju zauzimati novi moralni pojmovi. Dridri" ;ngels
lepo veli< -Mo ovi" prvobitni" zajednica morala je biti sruena E ona je sruena. /li
ona je sruena uticajima koji nam se unapred pokazuju kao degradacija, kao pad u gre" sa
proste moralne visine staroga rodovskoga drutva. )ovo, civilizovano, klasno drutvo
osveeno je najniim instinktima< prostom po"lepnou, udnjom za uivanjem, prljavom
sujetom, samoivom otmicom opte svojine9 neklasno drutvo je potkopano i oboreno
najgorim sredstvima< kra!om, nasiljem, prevarom, izdajom0.
&,
Do koga je gde stepena
stara drutvena organizacija postignuta novom, do toga je stepena izvren taj -pad u
gre"0, do toga su stepena iezle proste vrline plemenskoga morala. / kako je taj razvitak
'
?sto djelo. .tr. 65.
&,
8id. Dr. ;ngels< 7rsprung der Damilie. .tr. '5. Marko Miljanov navodi za crnogorsko pleme ua ovaj
karakteristian sluaj. ada je jednom prilikom skadarski vezir poslao pare za potkupljenje ua, neko
upita nekoga Ola $ranova< -Oe li, striko Ole, izdatJ Drekalovie>0 E -)e, tako mi due0. -/da oe li da
ti dadem pulju *para+>0 E -Ou tako mi due0.
&C
u raznim krajevima /lbanije doao do razlini" taaka, otuda su i miljenja putnika i
poznavalaca o karakternim osobinama /lbanaca vrlo razlina. Ta razlika je dakle
posledica promena koje trpi moral sa raspadanjem plemenske organizacije. Mogu, prema
tome, imati pravo i oni koji su videli jedno, kao i oni koji su videli drugo9 mogu imati
pravo i Marko Miljanov i $ro"aska. /li nemaju prava ni oni koji na osnovu ti" zapaanja
crtaju /lbance kao osobito simpatinu rasu, kao ni oni koji joj na osnovu toga spore
pravo da bude u zajednici kulturnog sveta.
ako moralni pojmovi i line vrline tako i ceo du"ovni ivot /lbanaca nosi otisak
plemenske organizacije i uski" granica upe. (alkanicus je obratio panju i na narodnu
poeziju. .vaka narodna poezija se kree u granicama narodnoga iskustva, a narodno
iskustvo /lbanaca, kao i svi" drugi" plemena, ogranieno je uskim vidokrugom
plemenskoga ivota9 kroz nju govore oseanja, elje i tenje ljudi iji se du"ovni ivot ne
moe da uzdigne iznad sredine u kojoj se oni kreu. 4a potvrdu toga ni nemamo nikakve
zbirke albanski" narodni" pesama, ali imamo zbirku pesama plemena ui koje
potvr!uju jo neto vie, naime da drukiji karakter nema ni poezija crnogorski"
plemena. .akupili se, naprimer, ui u jednoj me"ani i, kao svi junaci, piju vino i ine
dogovor za svoje veliko deloB 3edan e rei<
-4na, ?vane, nije davno bilo,
ad nam na om limenti udrie,
$osjekoe Ladovia Irba,
? bijele ovce plijenie,
)ijesmo iJ pukom osvetili...0
?van se reava na osvetu, nalazi dva sestria, dva Memedevia pa im veli<
/ (oga vi, dva mlada sestria,
3este li mi !eco, uodili
limenake ovce i pastire,
ako emo njima udariti,
)a to sestrii odgovaraju<
-(ijele smo uodili ovce,
(i se moglo njima udariti,
)o je strano u =ijevnu noi
/ kamo li izagnati ovce.0
)eka niko ne misli da je to sadraj samo jedne pesme9 ne, kroz celu tu zbirku najradije se
peva o podvizima pri otmici ovacaB / to samo pokazuje da su ta plemena preivela
vekove u me!usobnoj borbi oko svake planine, svake gudure, svakoga brava. Da li e
(alkanicus na osnovu toga odrei i crnogorskim plemenima sposobnost da ive u
samostalnoj dravi> )asuprot tome naa narodna poezija nema niega zajednikoga sa
tim du"ovnim proizvodima doivotni" ovara, jer je ona proizvod naroda iji ivot nije
bio ogranien plemenskom iskljuenou ni ispunjen pljakakom borbom za opstanak, a
&G
zatim to je ona ponikla na irokoj istorijskoj podlozi koju daje uspomena na nekadanji
moan dravni ivot.
.vaka umotvorina /lbanaca imala je da se bori sa uskim plemenskim i lokalnim
granicama. $reko ti" granica njoj je bilo teko prenositi se, jer izme!u pojedini" plemena
i upa nije bilo kulturne uzajamnosti. /li i tu (alkanicus vodi stvar ad apsurdum kada
tvrdi da /lbanci nemaju pojma o nji"ovoj najvidnijoj istorijskoj linosti, .kender@begu,
da su ga zaboravili i da o njemu nemaju nijednu pesmu. 3a za tim pesmama nisam
naroito tragao, pa sam ipak za nekoliko dana bavljenja u ;lbasanu saznao za jednu
karakteristinu pesmu o .kender@begu, koja se ovako poinje<
-Od kuda ide, ti junak@kapetane>
.a vojne, sa planina (alkana.
Da li ga zna, ti junak@kapetane,
/lbanskoga kralja .kender@bega, velikog imena>
3a ga bolje znam, s njim sam ratovao.
On je dobar junak, za /lbaniju je umro9
)eprijatelje je jeo, sa nogu i" skidao,
Tek kada je u grob legao, bili su ga slobodni0.
Levnost (alkanicus@ova u potcenjivanju albanskoga naroda kao rase ide dotle da
istorijsku ulogu .kender@bega pripisuje njegovu poreklu od .rpkinje 8ojislaveB / do
kakvi" kuriozni" protivurenosti dovode te davno preivele teorije, neka pokae ovaj
primer. 3edan od najvaljaniji" priznati" predstavnika srpske istorijske nauke, g. 3ovan
Tomi, iznosi u svojoj knjizi o /lbancima< Da je od arnautskoga plemena limenta jedan
deo doseljen u na Ludnik i dao nekoliko vrlo vi!eni" linosti u narodnoj revoluciji &2,1.
Mi ne znamo na koga g. Tomi misli, ali se mnoga ispitivanja slau da je vo! te
revolucije, rodonaelnik dinastije ara!or!evia, ara@Kor!e $etrovi, albanskoga
poreklaB
II Autonomija Albanije
". Pojava #okreta a autonomiju
Turska vladavina na (alkanskom poluostrvu izala je iz vojnike pobede, a docnije se
odravala poglavito na %eudalnom gospodarstvu. (lagodarei tome celokupno dravno
ure!enje Turskoga =arstva nosilo je preteno vojniko@%eudalni karakter. 7nato svima
re%ormnim pokretima i pokuajima Turska je taj karakter sauvala do dananjega dana.
)a svoje vojniko zavojevako poreklo ona podsea i svoju %eudalnu unutranjicu ona
pokazuje i nainom uprave, i administrativnom podelom, i vojnom organizacijom, i
poreskim sistemom, i ure!enjem kole, i nadlenostima crkve i skoro svima ostalim
javnim ustanovama i %unkcijama.
&A
ao spoljanji vidan izraz takvoga reda stvari vidimo u Turskoj krajem N8??? i poetkom
N?N veka itav niz autonomni" oblasti i privilegije koje, posmatrane sa jednoga viega
istorijskoga gledita, nisu bile nita drugo no posledica %eudalnoga !ravnoga ure!enja.
ao to se u %eudalnom privrednom sistemu i%luci re!aju jedan do drugoga, granie
jedan sa drugim, ali jedan prema drugom i svaki prema privrednom organizmu ine
potpuno zasebne oblasti, neku vrstu drave u dravi, tako isto u %eudalnom dravnom
ure!enju drava nije organska celina ve prost agregat pojedini" oblasti. .a Turskom
dravom ove oblasti su bile vezane prosto me"anikim vezama vojniko@upravne prirode
koje su se oliavale u jednom pai na elu cele oblasti, nekom garnizonu ili panduru u
varoi, spa"iji i kadiji. Oduzmite ma koju od ovi" %unkcija, zamislite da je ma iz kakvoga
razloga bilo nemogue uvesti je, dobijate ve neku vrstu autonomne oblasti koja ivi
svojim samostalnim unutranjim ivotom i pamti da pripada Turskoj samo po izvesnoj
sumi poreza koji otsekom plaa i po odre!enoj vojnikoj obavezi.
rajem N8??? veka takvi" autonomni" oblasti bilo je puno (alkansko poluostrvo.
&&
/li
po autonomnim privilegijama najvanija je planinska oblast od =rne Iore, preko .everne
i .rednje /lbanije, $indosa, Olimpa do .vete Iore. 7 ovom siromanom i teko
pristupanom planinskom pojasu, koji odvaja /driju od plodni" kotlina .tare .rbije i
Makedonije, mnoga mesta i mnoga plemena uivala su kroz itave vekove vrlo prostrana
autonomna prava. )i u vreme svoje najvee moi Turska nije uspevala da i" podvrgne
svojoj neposrednoj upravi, ve se zadovoljavala prostim priznanjem njene vlasti i
obavezama u danku ili vojnicima ili u jednom i drugom.
/utonomne privilegije albanski" i crnogorski" plemena u gorama .everne /lbanije bile
su svele vezu izme!u ovi" plemena i drave gotovo iskljuivo na obaveze vojnikoga
pomaganja. )e samo to su plemena bila sauvala punu samostalnost plemenskoga ivota
sa plemenskim sudom i plemenskim uobiajenim pravom, ve su kao vrlo vidljive znake
nezavisnosti prema dravi i plemenske autonomije uivala pravo< da mesto turski" vlasti
plemenom upravljaju plemenske stareine i da ne plaaju nikom nita. Tenja ovi"
plemena da sama sobom upravljaju i da nikom nita ne plaaju mora biti svakom jasna i
prirodna9 ali to su u toj svojoj tenji prolazila moe se, izgleda, objasniti jedino uasnom
nesrazmerom izme!u rtava koje je dranje ovi" plemena u pokornosti iziskivalo i dobiti
koja se od toga mogla oekivati.
Takve odnose prema Turskoj dravi sauvala su albanska plemena sve do &'. veka, pa i
za prvi" nekoliko desetina godina toga veka. 3o i danas se u /lbaniji uva uspomena na
to doba nezavisnosti /lbanije, doba kada je svako pleme ivelo slobodno pod svojim
plemenskim stareinom, kada nije podnosilo nikakva "araa i kada je jedina obaveza
prema dravi bila u vojnoj slubi, i to opet sa odre!enim brojem vojnika i pod barjakom
svoga plemena.
/li ovaj pogled na ranije odnose albanski" plemena prema Turskoj za nas je vrlo vaan
za objanjenje docniji" pokreta za autonomijom. 3er kao to nikakav pokret ne mie izvan
svoje istorije, tako su se i albanski pokreti i tenje za autonomijom naslanjali na ove
istorijske autonomne odnose, od nji" pozajmljivali svoje za"teve, nji" smatrali za svoj
&&
8id. .tojan )ovakovi< Tursko carstvo pred srpski ustanak &2,,E&2,1. .rpska nj. 4adruga, knj. '1.
&2
ideal. (ar to je prilikom svi" pokreta za autonomijom lebdelo pred oima severo@
albanski" plemena i narodne mase.
? kada je Turska, traei naina da stalno opadanje carstva sprei, poela sprovoditi
puniju centralizaciju u dravnoj upravi, ona nije vie ostavljala ni albanska plemena da po
svojim starim privilegijama ive u svojim gorama kao neka drava u dravi. )a mesto
nji"ovi" plemenski" stareina ona je poela postavljati svoje inovnike, na mesto
plemenski" sudova svoje sudije, traei od nji" i porez i rekrute. .ukob je bio neibean i
ovi gortaci borili su se na ivot i smrt da sauvaju svoju plemensku autonomiju.
$okret za autonomijom uzleteo je do najvie take organizovanjem /lbanske lige koja je
osnovana &2A2. 7 trenutku kada se delegat Turske na (erlinskom kongresu, Me"med
/li@paa, alio na povlastice i izuzetna prava albanski" plemena, u $rizrenu su
predstavnici iz cele /lbanije drali opti zbor, izabrali centralni odbor i na javnom zboru
C. juna traili< O1+ da #iga svim silama poradi da se /rnautima vrati samostalnost koja im
je pre sto i vie godina oduzeta, to jest da im se vie ne alju inovnici iz =arigrada i da i"
ne postavlja vie .ultan i $orta, ve da i" oni sami izme!u sebe biraju i C.+ da sultan ne
trai vie od nji" rekruta i porezaO.
&5
ao to se vidi, za"tevi /lbanske lige poklapaju se
sa autonomnim plemenskim privilegijama iz ranijega doba.
)ije teko uoiti da je borba protiv plaanja poreza bila poglavito u interesu imuni"
zadruga, begova i plemenski" stareina i dinasta. ?sto tako je i plemenska autonomija
imala naroitoga znaaja samo za one elemente ija je egzistencija u plemenu bila
obezbe!ena. /li u toj borbi ti elementi uivaju najpuniju potporu plemenske parije,
osirotele i ogladnele mase koja je inila glavnu snagu svi" albanski" pokreta. Ta masa je
traila plemensku autonomiju, prvo to je bila pod uticajem patrijar"alne odanosti prema
uticajnom elementu u plemenu, drugo, to je ona u uticaju sa strane i ruenju njene
plemenske organizacije gledala uzrok svoj bedi i teskobi ivota koja je sa prodiranjem
novane privrede zavladala.
/li jo na prvom sastanku #ige, u $rizrenu &2A2, izme!u predstavnika sa .evera i
predstavnika sa 3uga pojavila se osnovna razlika u s"vatanju autonomije /lbanije. Dokle
su predstavnici primitivni" severoalbanski" plemena bili zadovoljni ako im se povrate
pre!anje plemenske privilegije, predstavnici sa 3uga su traili potpuno samostalnu
/lbaniju, ne priznajui sultansku vlast ni u kojoj %ormi. Ta se razlika javlja skoro na
svima docnijim sastancima #ige, pri emu su, kao to emo videti, socijalno razvijenija
.rednja i 3una /lbanija bile jemstvo da se pokret za autonomiju /lbanije ne sa"rani pod
reakcionarnim tenjama primitivni" plemena sa .evera.
$obeda tenja naprednijega 3uga dola je neoekivano brzo. $osle dve godine, &22,, na
trodnevnom dogovoru u .kadru predstavnika /lbanaca, i mu"amedanaca i katolika,
primljeni su ovi za"tevi<
0Mi molimo milostivog .ultana< &, da nam dade unutranju autonomiju, koja bi
obu"vatala sve albanske zemlje9 5, da 8isoka $orta potvrdi kneza koga izberemo s
&5
8idi D@r 3ov. Madi@8asiljevi< /rbanska #iga. .tr. 15.
&'
naslednim pravima9 6, da odredi koliinu danka koju smo gotovi plaati svake godine
gospodaru9 1, da odredi broj pomone vojske koju emo rado dati .ultanu u sluaju kad
Turska zarati sa inostranim dravama9 C, da u zamenu za to ukloni sve otomanske trupe iz
gradova i utvr!eni" %ortica iz nae domovine9 G, da se odnoaji nai prema $orti
odravaju posredovanjem albanskog predstavnika u =arigradu9 A, da se svi otomanski
inovnici koji nisu od nae narodnosti zamene inovnicima domorodcima, koje e knez
postavitiO.
&6
. kongresa se otilo pravo na posao i u toku jednoga do dva meseca cela .everna
/lbanija sa glavnim mestima .kadrom, $rizrenom, Kakovicom, $ei i $ritinom bila je
oiena od turske vlasti i vojniki" garnizona. /lbanija je imala jedan opti
revolucionaran prevrat.
4a"tevi skadarskoga dogovora su karakteristini jo i po tome to odgovaraju potpuno
onim za"tevima koji su pre jednoga veka isticani u toku istorijskoga postajanja
nezavisni" kneevina 8lake i Moldavije, .rbije i drugi" balkanski" dravica. :ta vie
oni su radikalniji od za"teva srpskoga narodnoga pokreta za autonomijom &A'6 i &2,1, a
u svima glavnim takama poklapaju se sa srpskim za"tevima, istaknutim na skuptini u
ragujevcu &. januara kritine &2&6 godine. ada ovo predoavamo srpskim piscima i
politiarima koji o /lbancima vole da stvaraju iluziju potrebnu za opravdanje zvanine
politike, mi ne gubimo iz vida ni veliku razliku izme!u jednoga i drugoga narodnoga
pokreta. )a narodni pokret za oslobodenje od turske vladavine imao je revolucionaran
karakter, jer su nosilac pokreta bile iroke seoske mase srpskoga naroda koje su stajale u
najotrijoj klasnoj suprotnosti sa turskim spa"ijama kao politikim i ekonomskim
gospodarima u isto vreme. Me!utim kao nosioci albanskoga pokreta za autonomijom
javljaju se gornji slojevi, istaknuti pojedinci i du"ovno razvijeniji sunarodnici iz ?talije,
=arigrada i sa 3uga. ;konomska suprotnost izme!u begova i nji"ovi" robova nije ni ovde,
kao ni u (osni, mogla dati snage nacionalnom pokretu zbog toga to su ti begovi obino
pomuslomanjeni /lbanci.
Ma da se u doba postanka /lbanske lige raunalo na zajedniku akciju /lbanaca sa
"rianima, doga!aji su je jo u poetku onemoguili. 3edan italijansko@albanski odbor,
obrazovan u Milanu &2AG, obeava Opozvati "rabru brau u Makedoniji, ;piru i /lbaniji
da prue ruku 3ugoslovenima protiv svoga optega ugnjetaa. / dotle upravlja bratski
pozdrav i po"valu velikodunom slovenskom naroduO. /li naskoro zatim /lbanci su se
nali izme!u ekia i nakovnja, izme!u Turske protiv ijeg jarma su se borili i balkanski"
dravica koje su im nosile nov jaram. .rbija zlostavlja i progoni albansko naselje iz etiri
zadobivena okruga, =rna Iora nadire sa severa u srce severoalbanski" plemena a Irka
trai izvesne oblasti na 3ugu. $ostala u stvari radi otpora protiv turske vlasti, /lbanska
liga se morala odma" od osnivanja boriti na dva %ronta< i protiv suseda koji su albanska
plemena vre!ali, i protiv turske vlasti koja i" je stenjavala. (orba za odbranu od suseda
najvie je pridonela naglom irenju #ige, ali ona je otvorila vrata carigradskim
gospodarima da je zloupotrebe za svoje sporove sa "rianskim dravicama. / kada je
svoje sporove sa balkanskim dravicama uz posredovanje ;vrope raspravila, $orta je
&6
8id. Dr. 3ovan Madi@8asiljevi< isto delo. .tr. &,&.
5,
#igu na krvav i muki nain uguila, ali izme!u /lbanaca i "riana u Turskoj nastaje
doba nacionalne mrnje i neprijateljstva.
$. Sever i *ug+ ,ege i Toske
7 politikim razlikama izme!u predstavnika .evera i 3uga, izme!u Iega i Toska, ogleda
se razlika u privrednoj i socijalnoj razvijenosti .everne i 3une /lbanije9 a razlika u
nainu s"vatanja sredstava i ciljeva autonomnoga pokreta samo je izraz razlike koja u
pogledu miljenja i tenja postoji izme!u predstavnika plemena i predstavnika klase.
)acija nije samo prirodna ve i kulturna zajednica, kao to je prosto i jasno rekao Oto
(auer.
&1
Da se razlina plemena koja su recimo jednoga istoga porekla, priblie jedan
drugom, du"ovno i politiki srode, kao to to vidimo kod jednoga naroda, potrebno je da
ta plemena ive pod uzajamnim dejstvom zajednikog kulturnog ivota. :to god je kod
neki" plemena taj zajedniki ivot nerazvijeniji, to je plemenska otu!enost vea i
iskljuivost jaa, u toliko se manje osea uticaj oni" tendencija koje ta plemena treba da
sliju u jednu nacionalnu celinu. :ta vie, ako svako pleme i svaka pokrajina ive svojim
zasebnim ivotom, bez dodira i uzajamnosti, tada ne samo to se izme!u nji" ne vri
poznato izjednaavanje i pribliavanje, ve biva obrnuto< svako se pleme na svojoj uskoj
osnovici jo vie specijalizira i udaljava od ostali" plemena.
$rouavajui
makedonsko
slovensko naselje
pro%. =viji je
zapazio od kotline
do kotline, od
oblasti do oblasti,
vrlo vidne tragove
specijaliziranja,
udaljavanja u toku
razvitka. oliko je
pak taj zakon
specijaliziranja bio
jak kod albanski"
plemena koja su
ivela skoro izvan
svake kulturne zajednice> .ilan uticaj toga zakona osea se na svakom koraku. .amo je
jedna strana plemenska otu!enost mogla stvoriti toliko nareja koliko ima plemena, a
Toske sa 3uga i Iege sa .evera teko se me!u sobom mogu ikako razumeti.
Lazdrobljenost ivota na plemenske i pokrajinske rejone bila je osnov za stvaranje
dananje religiozne razdeljenosti albanskoga stanovnitva. Toj religioznoj razdeljenosti
odgovara politika pocepanost, upravo od plemena do plemena i od pokrajine do
pokrajine delali su i delaju najrazliniji strani politiki uticaji. $rema tome, razlike u
&1
8id. Otto (auer< Die )ationalitaten%rage und die .ozialdemokratie. .. 5,.
5&
jeziku, u religiji, u politikim tenjama i uticajima i t. d. jesu ogledalo plemenske
otu!enosti i nemanja uzajamnosti i saobraaja u ivotu /lbanaca.
/li daje li to za pravo onima koji na osnovu toga stanja stvari odriu /lbancima svaku
sposobnost da u budunosti dadu drukije rezultate>
$re svega je potrebno raistiti sa jednom OnaunomO lai koja nam se od po"oda srpske
vojske u /lbaniju na "iljadu naina namee, ma da je u nauci odavno otila u staru
gvo!uriju. ;lementa koji ine naciju nacijom i %aktore koji odre!uju uslove
zajednikoga dravnoga ivota nijedan ozbiljan ovek ne iznalazi danas merenjem
lobanja i prouavanjem rasa, ve i" odre!uje istorija i sociologija. Treba zagledati u ivot
toga naroda i ralaniti njegove socijalne odnose i ustanoveB Tada emo videti sa kakvim
preprekama %ormiranje autonomne /lbanije ima da rauna, ali emo videti tako isto da
ivot ne prestaje na granicama /lbanije, da istorija nije ni o /lbancima rekla svoju
poslednju re.
Mi smo ve istakli kako predstavnici primitivni" severoalbanski" plemena imaju sasvim
drugojaije pojmove o autonomnom pokretu od trgovaca i begova sa 3uga. ? dokle
protivnici /lbanaca smatraju da je to samo jedan dokaz vie o slabosti celoga pokreta, mi
u toj razlici, naprotiv, gledamo kako misao o autonomiji sazreva, kako se odluuju
pogledi kojima pripada budunost od reakcionarni", primitivni" %orama prolosti, kako se
poinje izlaziti iz uski" okvira plemenski" potreba i s"vatanja. :aljaninu, Iau ili
rasniu sa .evera izgleda pitanje njegove plemenske autonomije jedino i najkrupnije
pitanje, jer se jo uvek ceo njegov ivot obavlja u granicama plemena, dokle to reenje
nije nikakvo reenje za bega ili itarskoga ili stoarskoga trgovca ili nji"ov na strani
kolovani podmladak sa 3uga. Dokle predstavnici primitivni" plemena sa .evera oseaju
da je svaki od nji" sam sebi dovoljan i gledaju u pokretu samo sredstvo za sprovo!enje
plemenske autonomije i za uvrenje svoga gospodarstva, dotle su se begovi sa 3uga ve
poeli oseati kao klasa, gledajui u pokretu sredstvo da svoju klasnu vladavinu vide
jednoga dana rasprostranjenu na celu /lbaniju. .everoalbanska plemena s"vataju
autonomni pokret kao tenju za obnavljanje stari" plemenski" autonomni" privilegija9
oni su vatreni privrenici preiveli" privilegija kao to su i plemenske organizacije uopte
preivele svoje9 a kako su te tenje nesaglasne sa modernim drutvenim razvitkom i
nemogue u modernoj dravi, one su reakcionarne i osu!ene na propast.
/li izme!u .evera i 3uga ne postoji razlika samo u s"vatanju autonomije ve i u dranju i
delanju za autonomiju. Dokle su planinci sa .evera pokretni, uvek gotovi na ustanak,
buntari, dotle su Tuske s 3uga neka vrsta OteoretiaraO albanskoga autonomnoga pokreta.
$laninci sa .evera, Iege, nalaze se tako rei stalno pod orujem, u mo oruja jedino se
uzdaju i veruju da zadobijanje prava na noenje oruja znai to i zadobijanje svi" ostali"
prava. 3unjaci, me!utim, izali su iz toga stanja kada je pleme to i svet a puka najvei
amanet. )ji"ovi imuniji redovi, naroito trgovci i begovi, odbijaju rekrute $orti, ali bi
eleli svoju vojsku, odbijaju inovnike iz =arigrada, ali bi "teli svoje inovnike9
odbijajui tursku vlast oni ne ele povratak u staro stanje plemenske izolovanosti i
anar"ije ve organizaciju autonomne /lbanije, u kojoj bi turska vlast bila zamenjena
nji"ovom klasnom. 3una i .rednja /lbanija su dakle pravi nosilac modernoga pokreta za
55
autonomiju /lbanije. ?z ti" juni" krajeva, kao iz 8andeje albanskoga nacionalizma,
potekli su i prvi za"tevi za albansku azbuku i za kolu. Dok plemenske vo!e na .everu
jo uvek cene svoju mo po broju naoruani" momaka, dotle Toske na 3ugu otvaraju
kole, izdaju listove i tampaju knjige na albanskom jeziku.
$osle uguenja #ige &22&. $orta je bila mnogo stroija prema /lbancima iz juni"
krajeva nego iz severni" i oterala je iz nji" u progonstvo u Malu /ziju preko &,,, i
nekoliko stotina porodica. 3o tada su carigradski gospodari uvi!ali da im sa 3uga preti
vea opasnost, i sa razlogom.
&C


3er dok su severoalbanska plemena bila u stalnom sporu
sa $ortom, diui esto puta itave bune za promenu jednoga inovnika, dotle se u 3unoj
i .rednjoj /lbaniji ti"o vrio proces nacionalnoga pribiranja. $o obavetenjima koje sam
dobio u ;lbasanu pred balkanske doga!aje izlazilo je u tim krajevima nekoliko albanski"
listova, me!u kojima su OTomoriO *po planini Tomoru+ u ;lbasanu, O(akimO *3edinstvo+
u (itolju, OoraO u ori, OH!imO *(u!enje+ u 3anjini i. t. d. (ilo je otvoreno oko
stotinu albanski" kola, me!u kojima je bila i uiteljska kola u ;lbasanu sa 5,, !aka.
njige su na albanskom jeziku sa latinskom azbukom.
? u /lbaniji, kao i u Makedoniji, religija ima toliko moan uticaj da se i partijska
grupisanja vre na religioznoj osnovi. ?zrazito religiozne partije su mu"amedanska,
ortodoksna i katolika, od koji" prva ima za devizu< ko je mu"amedanac neka je u
Turskoj, druga izraava uticaj Irka a trea /ustrije i ?talije. /li najbolje izglede ima
nacionalna partija koja je istakla kao cilj pripremanje albanskoga naroda za nacionalnu
revoluciju. Traei pristalice me!u /lbancima svi" vera ona se uporno bori protiv
religiozne iskljuivosti koja je jo uvek tolika da selo jedne vere prema selu druge vere
nije pokazivalo za vreme okupatorskoga reima srpske vojske skoro nikakva sauea u
sudbini, ta vie da vode me!u sobom itave verske ratove. 7 toj borbi poniklo je vie
pesama, u kojima su karakteristine ove stro%e<
0Dole tamnica, dole glupost,
:to i" upotrebljavaju nai neprijatelji<
3edni u crkvi, drugi u damiji E
Mi smo braa, ne mogu nas delitiO.
?li<
08i /lbanci, vas dele na dvadeset sekta,
Moe da vas zavode.
3edan veli imam veru, drugi din,
3edan veli Turin sam, drugi #atin,
&G

)eki se zovu .lovenima, drugi Ircima,
Me!utim ste svi braa, bre sirotinjoO.
&C
8idi D@r 3ov. Madi@8asiljevi< /rbanska #iga. .trana &5C.
&G
7 /lbaniji jo uvek /lbanci mu"amedanca ne zovu drugim imenom nego Turin, kao to katolike zovu
#atinima. Tako najee i oni sami sebe zovu.
56
.ve nas to podsea na doba koje je ;vropa preivela u N8, N8? i N8?? veku i %ina
(auerova crtanja istonjaki" revolucija
&A
pala su nam na um u trenutku kada smo se u
;lbasanu o ovom pokretu raspitivali. Traei dodira sa predstavnicima toga pokreta sreli
smo se sa otresitijim begovima, bogatim trgovcima i predstavnicima turskog inovnitva
albanskoga porekla, koje je pod /bdul Mamidom teralo karijeru ak do poloaja paa a
sada predstavlja neku vrstu albanske aristokratije kojoj su Mladoturci dali dovoljno
vremena da se zanima OnarodnimO stvarimaB Ona je odravala vezu sa svojim
mnogobrojnim kolegama u =arigradu i na strani, jednim svetom koji je as u ljubavi
sultanskoj as u njegovoj tamnici iji je najpriznatiji predstavnik predsednik privremene
vlade ?smail emal. :kolovani podmladak ovi" redova pije vino i kritikuje Mu"amedovo
uenje, bori se protiv nesnosni" religiozni" stega osnivanjem novi" sekta a protiv
politike beznaajnosti propovedanjem autonomne /lbanije. Otuda je
najrasprostranjenija i najvra verska organizacija u /lbaniji, takozvano bektatvo, u
isto vreme najodluniji nosilac albanskoga nacionalizma.
$rema ovom pokretu na 3ugu Mladoturci su u poetku bili tolerantni. /li u koliko je ceo
pokret sve vie dobijao nacionalan karakter, u toliko su se i Mladoturci prema njemu
pokazivali sve otvorenijim i nepomirljivijim neprijateljima. 7 to doba padaju i one
krvave vojne ekspedicije na .evernu /lbaniju, kojima je bio cilj da se severoalbanska
plemena konano saviju u jaram turske dravne vlasti, ekspedicije koje su izazvale itav
niz albanski" ustanaka.
?storijski znaaj ovi" ustanaka i krvavi" borbi na .everu za pitanje koje ovde pretresamo
bio je u tome to je vaspostavljena veza izme!u .evera i 3uga, Iega i Toska. 3unjaci su
poeli uvi!ati dragocenu vrednost materijalne, %izike snage koju severna plemena
predstavljaju, starajui se da i" uvuku u slubu zajednikom pokretu ija bi glava bila na
3ugu. Onaj koji je krenuo mase i progurao preko .tare .rbije i uao u .koplje bila su i
sada plemena sa .evera, ali ovoga puta ona su bila u vezi sa predstavnicima pokreta na
3ugu, koji su ve poeli %rakcionisanost u turskom parlamentu iskoritavati za svoje
politike za"teve. .porazum izme!u jedni" i drugi" olakavali su sada krajevi istono od
severoalbanski" kreva, iji su se stanovnici iselili sa prvobitne plemenske baze i iupali
iz plemenski" okvira koji i sada okivaju nji"ovu brau to su ostala na plemenskom
ognjitu, a dodirima sa slovenskim susedima ti su stanovnici postali ve sposobniji da
albanski pokret s"vate sa irega nacionalnoga gledita.
Takvo je bilo stanje pokreta u /lbaniji kada su vojske balkanski" dravica prele granice
Turske.
%. Igledi u budunosti
.amostalan pokret /lbanaca je balkanskim doga!ajima preseen i /lbanija, blagodarei u
prvom redu zavojevakim apetitima balkanski" dravica, postala je balkanskom
predstraom dveju veliki" evropski" sila, /ustro@7garske i ?talije. Dalja sudbina /lbanije
postala je posle #ondonske on%erencije stvar ;vrope. /li ma kakva odluka #ondonske
&A
Otto (auer< ?stonjake revolucije< 0(orbaP, polumeseni spis socijalne demokratije. Iod. ???, knj. C. .tr.
56.
51
on%erencije bila izvedena, ustanova autonomne /lbanije imae za albanski narod znaaj
jedne politike revolucije, pod ijim uticajem e stari odnosi i navike ivota pretrpeti
vratolomne brze promene.
Toj novoj tobonjoj dravi mi neemo da proriemo sudbinu. Ona e nesumnjivo imati da
se nosi sa veim tekoama nego to su bile duge i teke poro!ajne muke od koji" jo
uvek pati. Ona e imati da se nosi i sa prolou i sa budunou. $rva joj je ostavila u
nasle!e< na .everu plemensku primitivnost i iskljuivost, na 3ugu %eudalni sistem krajnje
nepodnoljivosti, a i na .everu i na 3ugu neprosveenost narodni" masa, versku
pocepanost i zatucanost, politiku razdrobljenost, odsustvo svakoga saobraaja me!u
plemenima i pokrajinama, nemanje nikakva optega centra koji bi davao ivotu odreden
pravac. Ovim nezgodama koje su dezorganizovale ivot u /lbaniji pridruie se u
budunosti ne manje dezorganizatorski uticaji strani" OprijateljaO, o kojima iskustvo
ostali" balkanski" dravica nije malo.
7 borbi sa tim unutranjim i spoljanjim nezgodama narodne mase treba da budu onaj
nepresuni izvor novi" sila i sredstava. / narodne mase ba i jesu te koje se ne vide iza
patrijar"alnoga autoriteta plemenski" vo!a i ispod bezdune eksploatacije %eudalni"
gospodara. 7 dosadanjim doga!ajima i pokretima one su uestvovale kao obina oru!a
autoritativni" plemenski" dinasta ili begovske kaste. Oni nisu lanovi toga pokreta kao
to jo nisu ni lanovi jedne albanske nacije. Oni su samo lanovi plemena ili robovi
%eudalni" gospodara. )acija koju danas vidimo kod /lbanaca da se stvara, da postaje, to
je nacija jedne kaste, a nacionalna svest odgovara socijalnom poloaju begova i
nji"ovoga kolovanog podmlatka.
Da bi pitanje /lbanije prestalo biti iskljuivo stvar jedne kaste i pojedinaca i postalo
brigom iroke narodne mase, /lbanija bi trebala da dobije svoju naciju, svoje gra!ane.
Ona bi i" mogla dobiti sama onim putem kojim su i" dobijali svi narodi u doba svoga
nacionalnoga postajanja, naime< uzdizanjem narodni" masa do kulturne zajednice, do
ueca u javnom ivotu, do me!usobnoga saobraaja. $ored uvlaenja plemena u
zajedniki narodni ivot, to trai pre svega unitenje %eudalnoga sistema svojine i
oslobo!enje seljaka.
/li to i jeste ba ono to dananji albanski patrioti ne misle da uine. .a narodnom
masom oni ne raunaju. O njoj begovska kasta i njen bezbrini podmladak govori kao o
mranoj masi bez svesti i razumevanja. 7 ;lbasanu mi je jedan inteligentan bej na
postavljeno pitanje odluno odgovorio< kako ustav i parlamentarizam nisu za /lbaniju
ve neto nalik na bojarski sistem u LumunijiB ?stiui Lumuniju za ugled i u pitanju za
koji mu je izvesno trebao drugi primer, elbasanski bej i pristalica nacionalnoga pokreta je
oigledno pokazao da on o politikom reimu ne moe da govori a da ne misli na
begovski sistemB
)osilac napredni" pogleda na politika i privredna pitanja mogao bi biti samo gra!anski
elemenat, a on je u albanskoj primitivnosti jo uvek vrlo slabo razvijen. 7 albanskim
varoima stanovnitvo je puka sirotinja sa vie ili manje begova, trgovaca i sitni"
zanatlija. (egovi su jo uvek glavni predstavnici bogatstva i ugleda. Oni provode vreme
5C
vrlo %rivolno, po modusima svi" mesta u koja je evropska kultura ula sa svojim
prtljagom napred. / varo u kojoj kula age i bega visoko stri iznad skromni" krovia
zanatlija i trgovaca, ne moe da bude nosilac nacionalne kulture i politikoga napretka,
kao to su to bile varoi dananji" kulturni" drava. Tek sa jaim poletom moderne
privrede albanske varoi e postati pravi nosioci napretka.
To su samo nekoliko napomena o drutvenim prilikama kod /lbanaca. )ama uostalom i
nije cilj da i" izlaemo, ve da, ukazujui na nji", pokaemo da /lbanija, i ovako zaostala
i primitivna kakva je, ne stoji ni izvan sveta ni izvan istorije i da pokreti i borbe u njoj
nisu ni pobuna OdivljakaO protiv OcivilizacijeO, kao to predstavljaju jedni, ni plod
tumaranja i namera tu!i" agenata, kao to predstavljaju drugi. Ti pokreti i borbe su
pripremljeni i uslovljeni optim promenama u drutvenim odnosima i uslovima ivota u
/lbaniji, koje su u svoje vreme davale sline borbe i pokrete i u drugi" naroda. /ko su
oblici i ciljevi ti" borbi jo vrlo nerazvijeni, znai li to da O/rnautinO nita drugo ne eli,
nita drugo ne zasluuje i nita drugo ne moe imati nego to ima sada> 4ar moe neko
tvrditi da %eudalni rob ne eli da se oslobodi ropstva i da sam uiva plodove svoga rada>
$o povlaenju srpski" trupa nastale su u .rednjoj /lbaniji velike me!usobne borbe, a one
nisu bile, kao to je naa tampa objavljivala, izraz plemenske i religiozne netrpeljivosti
ve pobuna %eudalni" robova, i%ija, protiv pokuaja aga i begova da za vreme
okupatorskoga reima nagomilane %eudalne obaveze likvidiraju i restauriraju stanje pre
okupacije.
Takav je narodni materijal koji ulazi u autonomnu /lbaniju. O njegovoj podobnosti za
samostalan dravni ivot nita nam nisu u stanju rei oni koji u njegovoj Oarnautskoj
krviO unapred vide antidravni, antikulturni, antisocijalni elemenat. Treba poi sasvim
drugim putem, potraiti /lbanaca kao lana plemena i kao lana klase, kao gospodara i
kao roba, kao borca za autonomiju i kao radnika na njivi, jer danas u nauci ne moe biti
spora da podobnost nekoga plemena za dravni ivot treba ceniti po stupnju istorijskoga
razvitka, po drutvenom sastavu, po kulturnoj razvijenosti i drutvenim i politikim
tenjama, a ne po rasi kojoj pripada.
Osim toga mi smo upueni da pratimo razvitak i sudbinu ovoga novoga lana balkanski"
dravica. )a to nas ne upuuje kakva zabrinutost za budunost autonomne /lbanije E jer
su te brige, blagodarei zavojevakoj politici .rbije, =rne Iore i Irke, prele naalost
na jaega, /ustro@7garsku i ?taliju E ve obziri prema naoj sopstvenoj budunosti. / po
budunosti /lbanije, kao i svi" mali" dravica koje se nalaze na udaru jai", mnogo su
ozbiljnije opasnosti koje dolaze spolja nego one koje se kriju unutra. )a svaki nain nee
biti lako savladati plemenske i religiozne suprotnosti i izvesti dravnu organizaciju u tako
groznoj dezorganizaciji drutvenoga ivota, ali to nije nemogue kao to nije bilo
nemogue slomiti autonomske tenje kneina pri organizovanju nove srpske drave.
/lbaniji e biti mnogo tee odolevati opasnostima koje se kriju u pogodbama pod kojima
je postala i pod kojima ima da se razvija.
8aljda nije nikada bilo zemlje na svetu po kojoj je tumaralo toliko tu!inski" agenata kao
po /lbaniji. Oslanjajui se bilo na slabije susedne bilo na jae udaljenije drave, svi oni
vre godinama jedan propagandistiki rad koji je kroz kole, crkve, konzulate, trgovake
5G
veze i druge ustanove ve bio spremio zemljite za tu!e uticaje. Ono to se danas u
/lbaniji doga!a moe se razumeti samo u vezi sa tim uticajima. 4ar sadanje partijske
struje u /lbaniji, kao to smo ve videli, ne nose u prvom redu obeleje razlini" strani"
uticaja i tu!inski" propaganda> (orba ti" strani" uticaja oko prevlasti ne samo da
podrava razline kandidacije za novoga vladaoca ve, kombinujui se sa verskim i
plemenskim suprotnostima, pojaava separatistike apetite bogati" begova, plemenski"
glavara ili istaknuti" linosti. Ti uticaji predstavljaju danas nesumnjivo najveu smetnju
sre!ivanju unutranji" prilika, i autonomna /lbanija moe se javiti samo u borbi protiv
nji".
Ta borba koja prati osnivanje svi" balkanski" dravica pada albanskom narodu u toliko
tee, to njegova prva dravna zajednica nosi od samog ro!enja vrlo teke nedostatke.
.vojom zavojevakom politikom .rbija, Irka i =rna Iora nisu uspele da /lbaniju
podele, ali su uspele da je smanje i oerupaju. Dormalno /lbanija dobija autonomiju, ali
je ta autonomija "roma, %orma bez sadrine, pravo bez najbitniji" uslova da bude
ostvareno, autonomija movarnoga primorja i besplodni" krajeva, otseeni" od plodni"
krajeva na istoku i jugu. #ondonska on%erencija je bila prema /lbaniji jo svirepija
nego (erlinski ongres prema .rbiji. )jenim odlukama nesumnjivo je najvie oteen
albanski narod9 ali onaj to je najvie dobio nisu balkanske dravice ve zainteresovani
kapitalistiki i vlasniki krugovi veliki" sila, /ustro@7garske i ?talije. $rvo, neprijateljsko
dranje vlada balkanski" dravica odgurnulo je /lbaniju u ake ovi" drava, drugo, ona
e im biti u toliko pouzdanije oru!e u koliko je slabija i za ivot nesposobnija.
7poredo sa tom slabou raste ekonomska zavisnost nove drave od inostranstva. .vi
pokuaji njeni" upravljaa da zemlju uine sposobnijom za odbranu od opasnosti spolja
vodie i u /lbaniji, kao to je to bilo i u ostalim balkanskim dravicama, padanju u sve
tee ropstvo evropskoga kapitalizma. 7 koliko je pak /lbanija nesigurnija politika
tvorevina, u toliko to porobljavanje nee ii posredstvom dravni" dugova ve putem
neposredne kolonijalne pljake. 3edan veliki dobro obaveteni nemaki list pisao je pre
nekoliko nedelja<
0? grozniava spekulacija traje *u /lbaniji+ jo kao i pre. )e pro!e nijedan dan a da se ne
jave novi lovci na koncesije za osnivanje banaka, podizanje eleznica, elektrini"
postrojenja, na kupovinu uma i rudnika. 7 interesu zemlje moe se biti radostan to oni
sada skoro nigde ne nailaze na odziv, poto se odluilo da se sa koncesijama eka do
uvo!enja ure!eni" odnosa, a ve zakljueni ugovori strogo se procenjuju i, ako su
protivni dravnom interesu, ponitavaju. )adati je se da e pasti i onoga krupnoga
trgovca iz Milana kupovina miriditske ume, o kojoj je u posljednje vreme bilo mnogo
govora, poto se najveim delom tie oblasti na koje prodavac, iza koga stoji $renk (ib
Doda@paa ima vrlo sumnjivo pravo svojine zasnovano na nekada u =arigradu
dobivenom paretu "artije, dokle na drugoj strani nekoliko optina mogu da pokau staro
pravo na ove ume. .vi ovi pokuaji spekulativne eksploatacije sadanjega poloaja
potiu obino sa strane, to slui zemlji na ast. /li pored ove vrste preduzea mnoge
ozbiljne trgovake snage dale su se na posao da pripreme privredno osvajanje zemlje, i da
se dobro upoznadu sa poslovima koje e budua vlada u najskorijem vremenu morati
5A
dati. One e docnije biti u tom povoljnijem poloaju to e moi odma" izai pred vladu
sa dobro promiljenim i svestrano procenjenim predlozima. 7 svakom sluaju mora se
naglasiti da, ko nee da zadocni, mora se sa ovdanjim prilikama sad
upoznatiO *Qlnisc"e 4eitung od 5&. decembra &'&6+.
Tako se evropske kapitalistike klase javno sazivaju na kolonijalno osvajanje /lbanije.
Ono to evropski kapitalizam danas tamo priprema bie u stvari stvarna osnova budue
drave. ? kada se srpski vlasniki krugovi raduju svakom novom meteu i unutranjem
sporu, gledajui u tom sredstvo za sprovo!enje svoji" planova, oni gube iz vida da se na
obalama 3adranskoga Mora poinje utvr!ivati najjaa evropska sila, kapitalizam, i da je
samo on taj Okoji nee zadocnitiO.
III -orbe oko *adranskoga mora
". *adransko more i borbe na Istoku
Da bi se razumelo zbog ega je najsiromanija i najbednija oblast na (alkanskom
poluostrvu proizvela u toku balkanski" doga!aja najzaotrenije odnose s ;vropom, mora
se pre svega naglasiti da se borba ne vodi oko goli" albanski" kreva ve oko
gospodarstva na onom delu obale 3adranskoga mora koja pripada /lbaniji. / ta borba ne
samo da ini jednu znaajnu glavu u istoriji srpskoga naroda, ve je vrlo jako upletena u
onu veliku, dugotrajnu svetsku borbu oko ?stoka i njegovi" bogati" izvora u kojoj su
uestvovale i svoju mo ogledale sve evropske drave.
ao to je 3adransko more samo jedan rukavac .redozemnoga mora, to se i borbe oko
gospodarstva na obalama 3adranskoga mora javljaju kao produenje borbi oko prevlasti i
uticaja na .redozemnom moru. / one su se vrlo rano javile. Odavno je ?stok poeo
privlaiti na se panju evropski" naroda i vrlo rano je nastao veoma iv trgovinski promet
izme!u ?stoka i 4apada. )ajkrai, najjevtiniji i tada jedino poznati put toga trgovinskoga
saobraaja vodio je preko .redozemnoga mora. To more se javlja kao jedina veza izme!u
dva sveta, a borba oko prevlasti na njemu kao borba oko basnoslovnoga bogatstva ?stoka.
)a onom mestu ba gde to more najdublje zaseca u evropsko kopno, na italijanskim
obalama 3adranskoga mora, postali su jo iz ranoga .rednjega veka prvi centri
trgovinskoga saobraaja ;vrope sa ?stokom. To su bili italijanski gradovi< najpre Mletci,
od ?N veka kao gradska trgovaka republika, kojoj se od N? veka pridruuju Kenova i
$iza. Oni su stupili u vrlo razgranate trgovake veze sa svima tada najbogatijim zemljama
.redozemnoga mora, ;giptom, .irijom, Malom /zijom i (alkanskim poluostrvom i
nji"ovi trgovaki agenti, rasuti po zemljama #evanta i /zije, potiskuju grke i
arabljanske trgovce ili i" degradiraju na stepen svoji" posrednika, a svu trgovinu sa
?stokom uzimaju u svoje ruke.
&2
7 borbi oko prevlasti na .redozemnom moru sa svojim
suparnicama Kenovom i $izom i njenom naslednicom Dlorencijom, Mletci su se
&2
8id. $. Merre, Der amp% um die Merrsc"a%t in Mittelmeer. .. G1 i dalje
52
poglavito oslanjali na svoje gospodarstvo na obalama 3adranskoga mora, koje su branili i
od svoji" suparnica na vodi i od nadiranja Ma!ara sa kopna. Od polovine N?8
veka 0kraljica 3adranskoga MoraO je izala iz te borbe kao pobedilac i itav vek
neogranieno gospodarila na .redozemnom moru.
$rvi udar trgovinskoj prevlasti italijanski" gradski" republika na ?stoku, zadali su
zavojevaki uspesi Turaka. /li one su se umele sa Turskim carstvom sporazumevati, kao
to su se pre i posle toga znale posluiti kolosalnim bogatstvom za kupovanje srpske
srednjevekovne vlastele i obezbe!ivanje jadranske obale sa te strane. $resudan udar
trgovinskoj prevlasti italijanski" gradova na ?stoku doao je s druge strane, naime od
pomeranja svetskoga saobraaja sa .redozemnoga mora na /tlanski okean. &1'2. godine
$ortugalci su uspeli da otkriju pomorski put za ?ndiju obilaenjem /%rike. Taj veliki
pronalazak koji ini itavu revoluciju u privrednim i saobraajnim odnosima sveta,
promenio je pravac tada najznaajnijega svetskoga saobraaja, a kao neminovna
posledica toga monopolistike privilegije italijanski" gradova u trgovini sa ?stokom
morale su pasti, da uskoro zatim nji"ova istaknuta posrednika uloga sasvim
iezne. 0Oko polovice N8? veka, veli $. Mere, mletaki" trgovaca u =arigradu nije vie
skoro nikako ni bilo, i vraajui se sa 4latnoga Loga jedan poslanik je izvetavao da se u
trgovinskom saobraaju sa $ortom ne vri vie za dve godine ni toliki obrt kao ranije za
dve nedeljeO.
&'
(ogatstvo ?stoka, naroito ?ndije, poinje tei na 4apad poglavito novim,
pomorskim putem, a kako su $ortugalci uspeli da preseku veze /rabljana sa ?ndijom,
italijanski gradovi su izgubili sada svoga jedinoga trgovakoga posrednika sa
unutranjou /zije. .redozemno more je prestalo biti veza dva sveta, most izme!u
?stoka i 4apada, a sa tim svetskim obrtom i one italijanske gradske republike su izgubile
svoj svetski karakter. Mesto Mletaka i Kenove zauzima #isabon.
.a skretanjem svetskoga saobraaja .redozemno more je istina izgubilo svoj svetski
znaaj, ali borbe oko prevlasti na njemu nisu prestale. 4emlje .redozemnoga mora sva tri
kontinenta, ;vrope, /%rike i /zije, predstavljaju i suvie dragocen objekat za
kapitalistiku eksploataciju i vrlo vane bogaze politiki" zavojevaa, da bi mlade
evropske kapitalistike drave prema tome mogle biti ravnodune. (orba se nastavlja sa
tom razlikom to na mesto mali" gradski" republika stupaju sada na pozornicu mone
drave iza koji" kao materijalna garantija osvajaki" planova stoje milioni poreski"
plataca i stotinama "iljada i milioni naoruani" vojnika. 7 jednom krvavom ratu
;ngleska se dograbila &A,1. Iibraltara, kapije .redozemnoga mora sa zapadne strane9 od
&22,. dri Maltu, stanicu izme!u istonoga i zapadnoga dela .redozemnoga mora9 na
(erlinskom kongresu utvr!uje se u ipru koji gospodari ulaskom u .uecki anal, a od
&225. zagospodarila je ;giptom. )ajozbiljniji suparnik ;ngleske, Drancuska je
preduzimala radi prevlasti na ?stoku vratolomne ekspedicije9 od &26,. poinje se
postepeno utvr!ivati na a%rikoj obali kao gospodar /lira, Tunisa, pa Maroka. Lusija
nadire sve jae da zauzme =arigrad i moreuzine, 0klju od kueO koji treba da je propusti
iz =rnoga mora na .redozemno. Taj prolaz joj je zatvoren ugovorom o moreuzima &21&,
koji je naroito potvr!en $ariskim mirom, i do danas svi njeni pokuaji da ga poniti
ostali su bez uspe"a.
&'
8id. $. Merre, isto delce. .tr. 'C.
5'
Dva velika te"nika uspe"a, otvaranje .ueckoga kanala i eleznike veze centralne
;vrope sa ?stokom, poeli su .redozemnom moru vraati stari znaaj najbolje veze
izme!u ;vrope i /zije. .a .ueckim kanalom trgovina je dobila nov pomorski put sa
?stokom koji je mnogo krai cego onaj oko /%rike, a kolosalni planovi za eleznike veze
;vrope sa ?stokom preko $rednje /zije ne samo duboko zasecaju u privredne interese
zainteresovani" drava, ve prete da promene odnose politiki" snaga i uticaja u /ziji.
(agdadsku eleznicu npr., oko koje se danas biju uticaji )emake i ;ngleske, jedan je
pisac s pravom nazvao Oosom oko koje se danas kree politiki ivot ;vropeO. .vaka
promena na ?stoku postaje opasnost po posede koji su ve steeni, a naporedo sa tim raste
interesovanje imperijalistike ;vrope za svaku, i najmanju promenu na ovom kraju sveta.
$. Austro.Ugarska i Italija
Dok je trgovina sa ?stokom bila skoncentrisana u
italijanskim gradskim republikama, 3adransko more je
predstavljalo jedan veliki prirodni kanal u koji se svetski
saobraaj sticao i kojim su velika blaga tekla. .a padom
prvenstvenoga znaaja ti" gradova u trgovini ;vrope sa
?stokom, svetski saobraaj poinje 3adransko more
obilaziti.
/li ako je izgubilo staru ulogu u svetskoj trgovini,
3adransko more je imalo sve vei znaaj za dve velike
drave koje se naslanjaju na njegove obale, za /ustro@
7garsku i ?taliju. 4a ove dve drave ono nije vie samo
vodeni put trgovinskoga saobraaja sa svetom, ve
osnovica sve nji"ove pomorske snage, koja u dananjem
veku zavojevake kolonijalne politike i sukoba krupni"
interesa poglavito odre!uje mo i uticaj kapitalistiki"
drava. .vaka promena na obalama 3adranskoga mora dira
zbog toga u najosetljivije mesto politiki" planova
kapitalistiki" i vlasniki" krugova obeju drava.
Ta promena moe nastupiti i u korist treega i u korist
jedne od te dve drave. $rema tome me!usobni odnos ovi"
dveju kapitalistiki" sila je dvolian< do podne se
zajedniki bore protiv svakoga onoga koji se sprema da
oslabi nji"ov zajedniki posed, od podne se bore me!u
sobom sa surevnjivou dva takmaca koji jedan od drugog
zaziru. Me!usobno nepoverenje, koje 0prijateljstvuO i saveznikim odnosima ova dva
lana Trojnoga .aveza daje tako osobit karakter, naroito prati nji"ovu balkansku
politiku, a u /lbaniji se pretvara u stalan sukob. Dokle diplomatija jedne i druge drave
izmenjuje izjave o 0punoj saglasnostiO i 0me!usobnom poverenjuO, njeni agenti u
/lbaniji posvednevno se kolju oko svake kole, svake dieceze, svakoga sela, svakoga
mesta eksploatacije i uticaja.
6,
/ustro@7garska ima na svojoj strani preimustvo drave koja je svoj uticaj na balkanskoj
strani 3adranskoga mora utvr!ivala mnogo pre nego to je ?talija kao velika drava bila
postala. ada se /ustro@7garska utvrdila na dalmatinskoj obali, ?talija je bila rastrgnuta
tu!im zavojevanjima. )ajvei deo italijanski" zemalja drala je u prvoj polovini prologa
veka ba /ustro@7garska smatrajui sebe pravom naslednicom italijanski" gradski"
republika. 7 to doba ona podie Trst, a posle izvesnoga vremena i Dijumu. 3o tada ona je
raunala sebe u jedinoga zakonitoga naslednika turski" oblasti na zapadnoj polovini
(alkanskoga poluostrva, i po poznatim sporazumima sa Lusijom o deobi Turske /ustro@
7garska je imala da dobije .rbiju, (osnu i Mercegovinu i /lbaniju. / kada su u drugoj
polovini prologa veka obrazovane dve nove velike nacionalne drave, )emaka i ?talija,
veze /ustro@7garske sa severnim i zapadnim zemljama su prekinute i ona je gurnuta na
(alkan, na kome joj je sada (izmark poznatim savetom prideljivao sve oblasti 0od
istone granice rumunjskoga naroda do otorskoga zalivaO.
$rvi rezultat novoga pravca /ustro@7garske politike bila je okupacija (osne i
Mercegovine, dobivena po tajnom sporazumu sa Lusijom. To je u isto vreme do sada
najvei praktini uspe" /ustro@7garske na (alkanu. Taj uspe" /ustro@7garska je postigla
u vreme kada su tenje mla!e ?talije bile upuene na a%riku obalu. 7 naknadu za Tunis,
koji je Drancuska konano zgrabila &221, ?talija pokuava da se dograbi /bisinije9 ali
posle deset godina uzaludnoga vojnikoga naprezanja i %inansijskoga iscrpljivanja taj
pokuaj je zavren &2'G. potpunim italijanskim porazom. Tako je ova zemlja, koja je
sredstvima krvavi" zarada svoji" emigrirali" radnika u /merici "tela da vodi jednu
krupnu imperijalistiku politiku, porazima na svima drugim stranama gurnuta tako rei da
trai naknade na obalama 3adranskoga mora. Oro!ivanje sa crnogorskom dinastijom je
znak jednoga kolonijalnoga programa.
Od toga trenutka razvitak krupne industrije uinio je u /ustro@7garskoj i ?taliji kolosalne
napretke. /ko je nekada, u vreme okupacije (osne i Mercegovine, liberalna inteligencija @
sastavljena od pro%esora i advokata koji su vodili nacionalnu veinu bekog parlamenta @
smatrala mandat (erlinskog kongresa za 0skupu i kobnu avanturuO, danas se sve vie sva
mo drave stavlja u slubu kapitala i njegovi" tenja da proiri i monopolie pijacu za
svoje espape i oblast za plasiranje.
0Me!unarodna politika uopteO, pisala je beka $resa &',2, 0pretvara se sve vie i vie u
trgovinsku i privrednu politiku, i krupna pitanja koja zanimaju kabinete i nacije izrastaju
poglavito iz ekonomskoga korena. ? dokle ostale kapitalistike drave gledaju da
tenjama svoga ekonomskoga sistema odgovore osvajanjem prekomorski" kolonija,
/ustro@7garska je obratila svu panju na (alkan. $o miljenju austro@ugarski" vlasnika
zemlje (alkanskoga poluostrva su prirodom poloaja odre!ene da budu kolonije /ustro@
7garske, a na .olun, koji je Lorba" nazvao 0apsolutnim ciljem austrijske balkanske
politikeO
5,
, sve vie se poelo gledati kao na juno pristanite monar"ije. 8lasniki
krugovi (ea i $ete poeli su pokazivati sve veu osetljivost prema svakoj promeni u
oblastima preko koji" put za .olun vodi, i sve veu nestrpljivost da po svoje planove
nepovoljne promene na (alkanu predu"itre. Ta tenja je odre!ivala dranje /ustro@
5,
8id. Dr. $aul Lo"rbac"< 0Deutsc"land unter den ReltvQlkernO. .. 56C, 56G8id. Dr. $aul Lo"rbac"<
0Deutsc"land unter den ReltvQlkernO. .. 56C, 56G.
6&
7garske u dugogodinjem jalovom londanju evropske diplomatije oko re%orama u
Makedoniji9 njome je zada"nuto njeno dranje prema .rbiji9 ona je bila cilj i novim
eleznikim projektima koji su od pre nekoliko godina bili izazvali itavu buru od
negodovanja i protesta i itav niz novi" projekata za kontralinije.
Diplomatska istorija e pokazati kako se ?talija ponaala prema tim
tenjama 0saveznikaO. /li sa koliko je ona uporstva radila na kolonijalnom osvajanju
balkanski" oblasti 3adranskoga mora pokazuju njeni uspesi u =rnoj Iori. 7 toj maloj
zemljici sa 5C,.,,, sirotana ona je prigrabila u svoje ruke podizanje pristanita u (aru,
eleznice (ar@8irpazar, zatim brodarstvo na .kadarskom jezeru i monopol duvana. Ioli
junaci =rne Iore koje iz nji"ovi" kreva nije mogla isterati najvea turska sila podlegli
su sili kapitala i danas argatuju po amerikim rudnicima za raun italijanski"
kapitalistiki" kompanija i nji"ovi" cetinjski" vazala.
7 utakmici /ustro@7garske i ?talije, oko kolonijalnoga osvajanja (alkana, /lbanija je
predstavljala onu zemlju u kojoj su koplja bila najneposrednije ukrtena. $ropagande
svima sredstvima trudile su se da jedna drugoj izvuku zemljite ispod nogu. / da taj
sukob interesa u /lbaniji ne bi doveo u opasnost 0saveznikeO odnose sa kojima su
skopani drugi vani interesi, diplomatija je uspela da zaotrenost ublai podelom s%era
interesa, po kojoj je /ustro@7garska koncentrisala svoj rad u .evernoj a ?talija u 3unoj
/lbaniji. 8eliki kapitalistiki grabljivci postigli su jo jedan sporazum o davljenju mali"
naroda i deljenju nji"ovi" zemalja. ? kada je pred prvi balkanski rat propao predlog gro%a
(ert"olda o %ormiranju jedne autonomne oblasti od bosanske granice do .oluna, kada je
nestalo 0politike moreuzineO izme!u .rbije i =rne Iore i time zatvoren taj jedini
slobodan suvozemni prolaz na jug, onda put za .olun ne ide vie preko Mitrovice ve
preko Draa. .tvaranje autonomne /lbanije imalo je sada za obe ove drave ne samo taj
interes da se niko trei ne pusti na 3adransko more, ve i da se dobije bar jedan prozori
za sprovo!enje stare politike na (alkanu. .a gledita ve postojei" tenji zavojevaki"
kapitalistiki" i vlasniki" %aktora sasvim je prirodno to je za to zaloen ceo autoritet
/ustro@7garske i ?talije.
%. *adransko more i -alkan
Ove velike borbe evropski" drava na ?stoku ine nekoliko vekova sutinu ?stonoga
pitanja. / kako je u opseg te borbe i osvajaki" planova zainteresovani" drava uvueno i
(alkansko poluostrvo, to su promenljive %aze kroz koje je ona prolazila nerazluno
isprepletane sa sudbinom balkanski" naroda. )e samo to se Turska vladavina u ;vropi,
kao to je to %ormulisao %rancuski %ilozo% Monteskije jo pre sto pedeset godina, drala na
surenjivosti ovi" suparnica, ve je i postepeno potiskivanje te vladavine, podizanje
nezavisni" balkanski" dravica i povlaenje nji"ovi" granica stajalo iz koraka u korak
pod uticajem toga suparnitva i osvajaki" tenji i planova veliki" sila.
To saznanje postalo je danas na (alkanu vrlo popularno, ali u toliko se manje zna i vodi
rauna o uticaju trgovinskoga saobraaja 4apada sa ?stokom na razvitak balkanski"
naroda.
65
.ve do u najnovije doba osnovica privrednoga i trgovinskoga ivota na (alkanu bilo je
3adransko more. Du njegove balkanske obale bilo je raspore!eno vie taaka iz koji" su
polazile najvanije saobraajne veze poluostrva sa svetom. Oko ti" taaka obrazovali su
se trgovaki centri. 4a vreme cvetanja iltalijanski" gradski" republika, kada je
3adranskim morem kao jednim velikim prirodnim kanalom tekao ceo za ono doba tako
kolosalan promet izme!u ?stoka i 4apada, ti centri su bili prirodne stanice svetskoga
saobraaja, pune drai i privlane snage za vlastelu srednjevekovni" balkanski" drava,
naroito .rbije. ?z nji" su polazili i kroz planinske spletove u unutranjost poluostrva sa
mukom se probijali vie vrlo vani" trgovaki" puteva kojima je saobraaj tekao u oba
pravca< srednjevekovna vlastela je iznosila na trite suvike svoji" %eudalni" tributa a
uvozila raskone istonjake proizvode koji su zapaljivali matu nai" narodni" pevaa.
Ta razmena je vrena u primorskim centrima.
Od ti" centara naroito se istiu na severnom delu obale Dubrovnik, otor i (ar, a na
jugu .kadar, Dra i 8alona. ?z radova 3ireeka i =vijia saznajemo da je iz Dubrovnika
vodio jedan znaajan put preko brda emerno na Drinu, 7ice, Faak i dalje, putajui
jedan krak na $levlje, )ovi $azar i Toplicom za )i. 3uni putevi su bili podesniji. Me!u
njima se istiu tri< severni polazi od .kadra (elim Drimom za $rizren i osovo9 srednji,
takozvani 8ia ;gnatia, polazio je od Draa i predstavljao glavni drum za =arigrad9 juni
je isticao iz 8alone i Devolom iao preko ostura za Makedoniju i Tesaliju.
4a trgovakim i privrednim vezama ile su i politike tenje. oliko je meni poznato
ar"ivarska metoda rada u naoj istorijskoj nauci nije doputala da se uoi veliki uticaj koji
su imale trgovake veze 3adranskoga mora sa poluostrvom na srednjevekovnu istoriju
srpskog naroda. Meni se, me!utim, ini da se i laiku namee zakljuak< da je u ono vreme
3adransko more bilo gravitaciona taka ne samo trgovinskoga ve i politikoga ivota
srpskoga naroda. .amo se tim uticajem moe objasniti to je u srednjem veku najivlji
politiki ivot naeg naroda bio ba u oblastima 3adranskoga mora, dakle u zemljama
koje su bile ne u centru ve na zapadnoj granici naega etnogra%skoga prostiranja. .a
gravitiranjem ka 3adranskom moru pomerala se naravno i ta granica naega narodnoga
elementa.
/li svi napori srpski" srednjevekovni" gospodara da se utvrde na 3adranskom moru ostali
su bezuspeni, jer su nailazili na otpor jai" suparnika, ranije italijanski" gradova i
Ma!ara, a docnije Drancuza, Talijana i /ustrijanaca. 7 srednjem veku 4a"umsko
primorje je bilo glavni izlaz srpske drave na more. /li je taj izlaz bio izgubljen jo
poetkom N?8 veka u borbi sa bosanskim banovima koji su bili u vazalnim odnosima
prema severnim susedima, i nikada vie .rbi nisu uspeli da ga povrate.
$osle pomenutoga skretanja svetske trgovine sa .redozemnoga mora na /tlanski okean
3adransko more je izgubilo svoj svetski trgovinski znaaj, ali trgovaki ivot na njegovoj
balkanskoj obali nije se ugasio. .tari putevi nisu tada opusteli. (ogatstvo balkanski"
zemalja i relativno razvijena srednjevekovna kultura u njima davali su dovoljno "rane za
odravanje stari" komunikacija. /li kao rezultat toga saobraajnoga skretanja trgovaki
centri na balkanskoj obali 3adranskoga mora postaju sve vie lokalne take koje rade
iskljuivo sa balkanskim zemljama. Do u najnovije doba, do pre nekoliko desetina godina
66
iz unutranjosti poluostrva stizali su mnogobrojni karavani u Dubrovnik, otor, (ar,
.kadar i Dra.
/li to nije uinila turska najezda i pad italijanski" gradova, nastupilo je kao posledica
novi" saobraajni" i politiki" promena. Trgovaki centri na 3adranskom moru dobijaju
opasnoga konkurenta sa severa i juga. .a privrednim podizanjem .rednje ;vrope kulturni
ivot .rbije poinje skretati ka severu, pijacama .rednje ;vrope. $rivredna osnovica
severni" balkanski" zemalja nije vie 3adransko more ve .ava i Dunav, i taj preokret
nije mogao biti bez velikoga uticaja na pojavu srpskoga ustanka. / od kako je .rednja
;vropa vezana eleznicama sa .olunom i =arigradom, trgovinski saobraaj (alkanskoga
poluostrva ne struji vie transverzalno, popreno, iz unutranjosti jadranskoj obali, ve
uzduno, iz unutranjosti ka .olunu na jugu i $eti i dalje na severu. / da se ta promena
izvri do kraja, da stari trgovaki putevi opuste i stari primorski centri izgube skoro svaku
vezu sa poluostrvom, uticale su politike promene, u prvom redu okupacija (osne i
Mercegovine i izukrtanje esti" politiki" granica.
4a pitanje kojim se sada bavimo promena saobraajnoga pravca na poluostrvu pomerila
je centar politikoga ivota srpskoga naroda na sever. )jegove trgovake veze sa
3adranskim morem bile su, sa izuzetkom uskoga primorja =rne Iore, potpuno preseene.
.a tim je preseeno i kulturno uticanje i nacionalno prodiranje u primorske oblasti.
)amesto toga javlja se obrnut proces< srpski elemenat se povlai severoistono, dublje u
unutranjost i blie severnoj granici, ostavljajui u starim krajevima stare srpske
spomenike u sredini iskljuivo ili preteno albanskoga naroda.
ada je u trgovakom kretanju zapadne polovine (alkanskoga poluostrva odsudno
preovladao pravac sever@jug, .rbija je pala u potpunu privrednu zavisnost od /ustro@
7garske. )ekoliko decenija .rbija je u privrednom pogledu bila u stvari dodatak austro@
ugarske privredne oblasti, njena najjunija provincija. 7 .rbijinom trgovinskom
saobraaju sa inostranstvom, koji se oliavao u izvozu poljoprivredni" proizvoda za uvoz
%abrike robe, /ustro@7garska je predstavljala za .rbiju ceo svet. /li ma koliko da se taj
odnos u toku vremena snano pripije uz privredu i ivot slabije strane, on se pre ili posle
mora zavriti sukobom koji je neizbena posledica razvitka kapitalizma. 4a vreme
carinskoga rata koji je sa manjim prekidima trajao do uoi balkanskoga rata, obe strane
stajale su jedna prema drugoj sa novim pretenzijama< prema /ustro@7garskoj, koja je
teila da otkloni agrarcima nepovoljnu konkurenciju srpske stoke uz jednovremeno
zadobijanje na srpskoj pijaci izuzetnoga povlaenja svojoj industriji, stajala je .rbija sa
tenjom da obezbedi izvoz agrarni" proizvoda i da jednovremeno zatiti domau
industriju. .ukob je bio neizbean.
$olitiki znaaj ovoga sukoba je u tome to je buroazija uspela da tenju za izlaskom na
3adransko more oivi i u narodne mase unese. Ostvarenje te tenje postalo je sada glavni
cilj svekolike .rbijine politike. 4a buroaski reim slobodan izlazak na more predstavljao
je vie nego jedno trgovinsko pitanje9 to je bio, kao to emo docnije videti, onaj ivotni
nerv o kome visi ceo privredno@%inansijski sistem buroazije, kredit na strani, opstanak
reima. ada je za vreme aneksione krize Milovanoviev predlog o 0"odniku na
moreO propao, grozniavo se radilo na dobijanju 3adranske eleznice. / posle pobeda na
61
umanovu i (itolju, kada je iz oblasti preko koji" vodi put za oba mora, 3adransko i
3egejsko, Turska potisnuta, slobodan izlazak .rbije na more bio je ve u pola postignut
cilj.
ako je izvo!enje toga zadatka s"vatila vlada .rbije>
I/ Albanija i Srbija
". 0avojeva1ke te!nje nae bur!oaije
/ustro@7garska i ?talija zauzimaju se za autonomiju /lbanije u svom interesu a ne u
interesu albanskoga narodaB To je druga osnovna misao (alkanicus@a i Dr. 8ladana, i za
potvrdu iste oni navode stotinama citata iz svi" mogui" knjiga i novinaB 7 toj velikoj
bibliogra%iji nije u ovoj prilici ostala nezastupljena ni tampa socijalne demokratijeB
/li da su ova gospoda stajala togod blie idejama socijalne demokratije, ne bi ula u taj
apsurdan poloaj< da u isto vreme kada se bore protiv zavojevake politike /ustro@
7garske i ?talije preporuu i brane zavojevaku politiku .rbije. )ji"ovo gledite je
oajno prosto< /lbaniju "oe da porobe te "oe da porobe, pa kada joj je to su!eno, onda
je bolje da taj poroblja bude .rbija nego ove dve velike sile. Mi nismo protiv
zavojevanja /lbanije, izjavljuju (alkanicus i Dr. 8ladan, ve samo traimo da taj
zavojeva /lbanije ne bude niko drugi nego mi. Drugim reima< protiv zavojevake
politike mi se bunimo u ime zavojevake politike9 pravo koje drugom odriemo
prisvajamo sebi u istom trenutku, na istom pitanju. 3o kako su silni razlozi kojima se to
pravo .rbiji braniB (alkanicus veli<
0Otkuda taj izuzetak i ta privilegija za /lbance, da oni ne mogu i ne smeju doi nijednim
delom svojim pod vlast .rba> 4ar nije srpski narod razdeljen na nekoliko administracija i
dravni" uprava> )eka se pogleda samo na /ustro@7garsku< tu ima .rba pod jednom
upravom u (osni i Mercegovini, pod drugom u Madarskoj, pod treom u Mrvatskoj, pod
etvrtom u Dalmaciji.0
0ad moe jedan deo Turaka ostati pod bugarskom i srpskom vlau, onda e i g. Dervi
Mima dopustiti da mogu to isto i /lbanci, i to u toliko pre to su oni uvek do sad bili pod
tu!om vlau, i to su oni u onim oblastima koje sad "oe, uz pripomo svoji"
zainteresovani" protektora, od .rba da uzmu i od 3evrope isprose, ili zlikovaki uljezi, ili
su onamo davno krvno i geogra%ski izmeani sa .rbima, kao napr. u okolini .kadra i
pored crnogorske graniceO.
5&
/ da bi nas uverio koliko bi to reenje bilo radikalno, konano, da nikada vie ne zamara
;vropu, Dr. 8ladan nam navodi ova izlaganja :arla #oazo@a<
5&
(alkanicus< /lbanski problemi i .rbija i /ustro@7garska, str. G5 i G1.
6C
0;vropa bi trebala da s najveom gotovou pri"vati ovu priliku, te da podeli ove
nedisciplinovane ljude izme!u .rbije, Irke i =rne Iore. Arnauti bi se, naputeni od
Carigrada, koji ih je uvek mazio, i saterani u granice razuma, vrlo brzo izmirili sa
svojom sudbinom. )a svaki nain njl"ovo prilago!avanje novom stanju ticalo bi se samo
nji" i nji"ovi" novi" gospodara. Albansko pitanje, iseckano na nekoliko komada i
smanjeno, prestalo bi da uznemiruje EvropuO.
55

7 /lbaniji /ustro@7garska i ?talija vode zavojevaku politiku, to je %akat. /li misle li
(alkanicus i Dr. 8ladan da ima koga koji bi u drugo to verovao> 4ar da nacionalni
princip tite /ustro@7garska koja je sva sagra!ena na negiranju nacionalnoga naela ili
?talija koja ba nai" dana davi jedan drugi narod s one strane .redozemnoga mora> 7
veku imperijalistike politike takve parole isto tako r!avo prilie ovim dvema
kapitalistikim dravama, kao to je ranije ruska parola o 0oslobo!enju "rianaO u
Turskoj stajala r!avo caristikoj Lusiji, koja je bila najgori delat slobode u zemlji i u
susedstvu. Te politike lai ne prolaze vie tako dobro ni kod balkanski" naroda, koji su
stekli veliko iskustvo da i" je svako spreganje sa jednim ili drugim 0pokroviteljemO stalo
u toliko tei" rtava u koliko su mu se oni u bezgraninoj udnji za oslobo!enjem od
turskoga jarma predanije predavali. 4a nji" znaju i svi oni elementi u samoj /lbaniji koji
za autonomiju svoje zemije rade. 3edan od najuticajniji" ljudi u ;lbasanu, docnije izabran
za guvernera toga mesta, nije se ustezao da mi na pitanje odgovori potpuno jasno i
otvoreno< da se /ustro@7garska zalae da .kadar ostane /lbaniji zbog toga to on i dalje
treba da bude krajnja severna mrtva straa protiv nadiranja .rbije i =rne Iore u oblast
njenoga uticaja, kao to se ?talija zauzela za junu /lbaniju da se niko drugi ne bi utvrdio
na drugoj strani Otrantskog kanala. )epopustljivo zauzimanje /ustro@7garske i ?talije za
autonomiju /lbanije je spasavanje poslednje stope zemlje sa koje se obezbe!uju od
opasnosti tu!ega izlaska na 3adransko more i sa koje se moe uticati na tok stvari na
(alkanu. /ustro@7garska "oe dalje 0lebens%S"ige /lbanieO, 0za ivot sposobnu
/lbanijuO, u trenutku kada vidi pred sobom opasnost da .rbija ne postane za ivot
sposobna. .mer ove politike je jasan kao sunce. Moe se poto poto jedan nov, za ivot
nesposoban pigmej na (alkanu, da drugi pigmej koji se napree da iskri njene lance ne
bi postao za ivot sposoban. To je stara metoda stvaranja slabi", za ivot nesposobni",
osu!eni" da vise o skutovima evropske diplomatije, bez obzira javlja li se ona pod
lanom etiketom, 0nacionalnoga naelaO ili 0politike ravnoteeO.
/li ako (alkanicus i Dr. 8ladan, istiui zavojevake tenje /ustro@7garske i ?talije u
/lbaniji, nisu rekli nita novo, nita to ne bi bilo poznato u najirim slojevima naega
naroda, oni su zastupanjem prava .rbije na zavojevanje /lbanije bili veran izraz jedne
nove politike .rbije. ?zobliavajui zavojevaku politiku ti" dveju drava oni su, uspeli
da izoblie 0nacionalnuO politiku .rbije, 0oslobodilakuO politiku srpske buroazije. 3er
ako su brige austrijski" vlasnika o pravu balkanski" narodnosti na nacionalno
samoopredelenje grozno egaenje sa narodnosnim naelom, to su pretenzije .rbije na
zavojevanje /lbanije grubo gaenje, bacanje pod noge toga naela. $roklamujui tu
politiku srpska buroazija je sad prvi put sa lica srpskoga naroda skinula veo jedne
potitene nacije koja se bori za svoje oslobo!enje. ? kod nae buroazije su iezle
uspomene na nekadanje mladalake ideale o slobodi, jednakosti i bratstvu, a zajedno sa
55
?sto delo, str. &G,. urziv je na.
6G
njima nestalo je i sposobnosti da ceni tenje naroda za slobodom. Ona se ugiba pod
pritiskom severnoga suseda, sva visi o skutovima ruske diplomatije, sredstva za vladanje
pozajmljuje od strani" kapitalistiki" kompanija, ali je stekla ideologiju eksploatatora i
vlasnika koji se zamilja na elu gladne armije, kao gospodar nekoliko miliona
pridavljeni" podanika, sanja o veliini, rogui se, apeluje samo na silu i davi slabije od
sebe u isto vreme kada joj preti opasnost da bude i sama od jai" pridavljena. / to je taj
preokret u politici nae buroazije, koji bi pre ili posle morao doi kao rezultat
kapitalistike proizvodnje, nastupio pre nego to je srpski narod uopte doao do
nacionalnoga ujedinjenja, to su vlasnici .rbije politikom raskomadanou i
porobljenou svoga ro!enoga naroda poeli pravdati svoje apetite na porobljavanje
drugi" naroda, to je samo dokaz da kapitalistika privreda pro%ita i buroaska
militaristiko@birokratska dravna sistema izazivaju u mali" i veliki" predstavnika
dananjega drutvenoga poretka iste apetite u zemlji i van zemlje, u unutranjoj i
spoljanjoj politici.
Ovaj novi kurs u politici srpske buroazije ima za socijalnu demokratiju vie nego
teorijski znaaj. On nije samo potvrda naega gledita da su nacionalni ideali vladajui"
klasa la iza koje se krije tenja za eksploatacijom naroda u zemlji i porobljavanjem tu!i"
naroda. )acionalno oslobo!enje i ujedinjenje koje trai za svoj narod kapitalistika
buroazija odrie tu!im narodima. .a njenoga klasnoga gledita to je prirodno i
razumljivo< kada se pod mojim klasnim gospodarstvom nalazi moj ro!eni narod, ta se
bunite vi, 0divljiO /lbanci, da u!ete u gotov, po svima propisima moderne drave
ustrojen sistem pokornostiB .poljanja politika vladajui" klasa je samo produenje
nji"ove unutranje politike. ? kao to proletarijat u nekoj zemlji predstavlja jednu
drutvenu klasu koja se ne moe boriti za oslobo!enje iz klasnoga ropstva a da ne
oslobodi celo drutvo, tako i socijalna demokratija ne moe zastupati slobodu svoga
naroda a da ne zastupa nacionalnu slobodu i svi" drugi" naroda. 7 tome je jedna od
bitni" razlika izme!u gledita socijalne demokratije i buroaski" partija na nacionalno
pitanje.
/li veliki praktini znaaj ovoga pitanja mora nas interesovati u toliko vie to posledice
toga zavojevakoga upinjanja nai" vlasnika predstavljaju nepresuni izvor ne samo
novi" zloinstava prema albanskom naselju ve i stalne opasnosti po mir i spokojstvo
naega naroda, nedogledni" tereta i rtava. .rbija je gurnuta u onaj opasni vrtlog borbe
zavojevaki" pro"teva sa svima moguim predvi!enim i nepredvi!enim smetnjama i
strujama, vrtlog u kome e narodna snaga malaksati u uzaludnim naprezanjima da se
doepa obale. 4a savla!ivanje svake nove smetnje inie se novi i sve vei napori, i za
rtve koje je narodnim masama sve tee podnositi u cilju opravdanja ukazivae se na
rtve koje su ve podnesene. Osvajaki upad u /lbaniju urodio je ogorenjem albanskoga
naroda prema .rbiji i pobunama, a pobune iziskuju nova %inansijska i vojnika
naprezanja9 nesigurnost na novoj zapadnoj granici .rbije nastupila je kao posledica
zavojevake politike prema albanskom narodu, a javlja se kao povod stalnoga mobilnoga
stanja vojske9 iz istoga uzroka doli smo u sukob sa jaim pretendentima na /lbaniju, i u
zanosu stvaranja velike jadranske drave podjarmljivanjem tu!ega naroda vlasnici
propovedaju neko veliko budue razraunavanje sa njima. 4aduivanje zemlje, novi
dravni tereti, militarizam i ostale parazitske ustanove trae od naroda u toliko vee rtve
6A
u koliko ga vie veita nesigurnost, opasnost od rata i este mobilizacije materijalno dave
i privredno iscrpljuju.
Tako e jedanput za"uktali doga!aji po sili unutranje logike stvari gurati iscrpelu nau
zemljicu iz krize u krizu, iz opasnosti u opasnost, a svi buroaski organi javnoga
miljenja starae se da se pravi uzrok ti" nedaa zaboravi i odgovornost prenese na
drugoga. 4ato socijalna demokratija, kao jedan odluan protivnik zavojevake politike
koja je aetak svi" ti" nedaa, ne moe pustiti da pro!e nezabeleen onaj trenutak kada
se na vlasniki svet maio tu!e zemlje i tu!e slobode, kada su nekadanji "eroldi
nacionalnoga oslobo!enja poneli zastavu nacionalnoga porobljavanja, kada su interesi
kapitala progutali interese nacije. Ona mora stalno ukazivati na nerazdvojnu uzronu
vezu izme!u zavojevake politike buroazije i teki" posledica i rtava kojima se kraj
nigde ne vidi, vezu izme!u teorija (alkanicus@a i Dr. 8ladana i prakse ?se (oljetinca.
$. Te!nja ka moru
Oduevljenje kojim je buroaska javnost primila prvu vest o izlasku albanskoga odreda
na 3adransko More poticalo je iz uverenja da je sada postignut i onaj cilj koji je od pre
desetak godina lebdeo pred oima ne samo vlada i buroaski" grupa, ve i ire javnosti.
Ta .rbija je izala na more, i jo kakoB Ono to je "tela ostvariti 3adranskom eleznicom,
ona postie sada preko svoje teritorije9 ona je sada gospodar svoga saobraaja sa svetomB
Tenje .rbije za slobodnim izlaskom na more obino su dovo!ene u vezu sa smetnjama
koje je /ustro@7garska inila i mogla initi srpskom izvozu. .rbija je jo uvek preteno
agrarna zemlja. Od njenoga celokupnoga izvoza, koji je &'&,. dostigao ci%ru od
'2.622.,52 dinara, sirovine ine nepuni" G1 odsto a prera!evine 6G odsto. .a izuzetkom
&.G'&.2&' dinara izvoza sirovi" rudarski" proizvoda i &,,65,.2&A dinara prera!eni"
rudarski" sa nekoliko stotina "iljada industrijski" proizvoda, sav ostali izvoz od 22
procenata ine proizvodi zemljorada i stoarstva i od ti" proizvoda prve, najneposrednije
prera!evine. =ela srpska izvozna trgovina lei dakle na seoskom gazdinstvu u kome jo
uvek preovla!uje sitni posed, a na izvoznoj trgovini lei sposobnost .rbije da odgovara
svojim dunikim obavezama.
Tako je pitanje o obezbe!enju izvoza postalo zajednikom brigom dva tako udaljena
sveta< vladajue buroazije i seoske mase. 4a buroaziju koja dravom upravlja,
osiguranje izvoza je znailo osiguranje poreski" pri"oda, osiguranje uvoza zlata
potrebnoga za plaanje interesa na dravni dug. .vaki poremeaj izvozne trgovine
poga!ao je najosetljivije mesto svake vlade, jer su joj time ugroavana neop"odno
potrebna sredstva za odranje na vlasti. /li poremeaj izvozne trgovine poga!ao je i
najosetljivije mesto seoske mase, jer je vodio padanju cena agrarnim proizvodima u
zemlji. / to god je seljak prinu!en da svoje proizvo!e je%tinije proda, u toliko mora
izneti na pijac vei deo svoje etve, pa da podmiri potrebu u novcu, u toliko manji deo
etve ostaje za potrebe njegove porodice. .vako padanje cena, dakle, znai za iroke
narodne mase veu glad u kui, vei dug na njivi, manje stoke u toru.
62
ada je sada /ustro@7garska pod pritiskom svoji" agraraca, poela zatvarati severni put
srpskoj izvoznoj trgovini, to nije samo bacilo u brigu vladajuu buroaziju ve je
pogodilo i najosetljiviju stranu seoske mase. (udua nacionalna misao poinje sve vie
dobijati privredni smisao, oslobo!enje .rbije od privredne zavisnosti od /ustro@7garske i
slobodan izlaz na more. )a tom pitanju vladajua buroazija uspeva da za svoju
nacionalnu politiku zagreje iroke narodne mase. / za taj veliki uspe" svoje klasne
vladavine ona ima da blagodari u prvom redu agrarcima i vlasnicima /ustro@7garske.
/li tenja za slobodnim izlaskom na more nije poticala samo iz elje da se osigura izvoz
agrarni" proizvoda. $otreba osiguranja izvoza i smetnje /ustro@7garske uinile su da se
za pitanje izlaza na more zainteresuje sitnoseljaka masa, kao najmnogobrojniji glasaki i
vojniki elemenat u zemlji, ali ta tenja je postajala u toliko neodoljivom u koliko je u
nas jae ovla!ivala kapitalistika proizvodnja espapa. 7 teritorijalnom proirenju i
izlasku na more vladajua buroazija je gledala onaj cilj svoje klasne politike koji je
isticao iz industrijalizacije zemlje i razvitka kapitalistike proizvodnje. /li to se zarad
ostvarenja toga cilja radilo tako odluno, grozniavo, upravo va banTue, ili@ili, to moe
biti potpuno jasno samo onom koji uvidi da je u tom leao spas celoga privredno@
%inansijskoga sistema buroazije na kome se njena vladavina drala, da je to jedini izlaz
iz stanja koje je svakim danom postajalo sve kritinije.
.rbija je tipian predstavnik mali" agrarni" zemalja, sa primitivnim oru!ima i nainima
rada, ali mnogobrojni", krupni" i teki" veza sa stranim kapitalizmom. )enormalni
razvitak ti" kapitalistiki" veza mali" agrarni", u svom privrednom razvitku zaostali"
zemalja pokazuje se u tome to nji" kapitalistika privreda ne osvaja kroz radionice i
%abrike, odozdo, iz privrednog ivota, ve kroz ministarske kancelarije, odozgo, preko
dravnoga a ne privatnoga gazdinstva. 8eliki dravni dug na strani postao je pre nego to
se poelo raditi na podizanju proizvo!aki" snaga koje bi podnoenje ti" duniki"
obaveza olakale. $rvo je u zemlju ula maina za ubijanje, pa tek maina za rad.
ao rezultat toga nenormalnoga, obrnutoga razvitka dravni budeti su rasli bez obzira
na porast privredne snage narodne, a jo jae od dravni" budeta raste nji"ov pratilac,
zaduivanja na strani. Od &22,. do &'&,. dravni budet je porastao od 5, na &5, miliona
ili za 1AC procenata, a zaduenje zemlje je poraslo od 65 na A6C miliona ili za 5&'A
procenata. Dravni dug je rastao pet puta bre od dravnoga budeta. /li ova kolosalna
ci%ra dravnoga zaduenja sama za sebe jo ne kazuje jasno svu teinu dunikoga
ropstva. Da se oseti sva teina takvoga razvitka veza .rbije sa stranim kapitalizmom, ne
sme se izgubiti iz vida da su ceo porast dravnoga budeta gutali neproduktivni izdaci na
dug i vojsku, kao to je opet najvei deo dravni" zajmova, ogromno vei deo,
upotrebljen za pokrivanje budetski" de%icita i izvanredni" ras"oda na militarizam.
)a emu se taj raspikuski sistem gazdovanja odravao> 4a plaanje interesa na zajmove
.rbija je dolazila do zlata izvozom agrami" proizvoda. Od kraja osamdeseti" godina njen
trgovinski bilans je aktivan, to jest ona primi veu sumu zlata za izvoz nego to izda na
uvoz. /li suvici zlata koje je davao aktivni trgovinski bilans nisu mogli dosei da
pokriju izvoz zlata za plaanje dugova. 4bog toga je me!unarodni bilans plaanja .rbije,
na suprot aktivnom trgovinskom bilansu, ipak ostao stalno pasivan. 4a poslednji" trideset
6'
godina .rbija je stalno imala da izdaje vie zlata nego to ga je primala za svoj izvoz. Ta
di%erencija je bila od &2'&. do &',,. 1'.6C1.AA5 din, &',&@&'&,. A&.&C6.'51 din. Da bi se
taj bankrotski sistem gazdovanja odrao, .rbija je padala u sve nove i nove dugove, njima
bankrotstvo odlagala i terete svoje sadanje politike sve vie prenosila na budue
generacije.
/li dokle tako> $od pritiskom dravni" tereta izvoz je istina rastao, ali iza toga porasta ne
stoji pojaanje privredne snage zemlje. )aprotiv, to poveanje izvoza je posledica
poveanja dravni" tereta a ne privrednoga razvitka i jaanja zemlje. Ono je posledica
iscrpljivanja koje pridavljuje svakoga proizvo!aa posebice, nagonei ga da radi
pribavljanja poreza otu!uje kako "ranu porodice tako i sredstva proizvodnje, a zatim
izmodava celokupnu privrednu snagu zemlje, jer sredstva potrebna za njeno privredno
jaanje crpe strani zelenaki kapital. 7 brem raenju izvoza nego uvoza ne ogleda se
nikako bre raenje privredne snage zemlje od razvijanja kulturni" potreba naroda, ve
se ogleda u stvari vetako poveanje izvoza na raun sposobnosti naroda da svoje
ivotne potrebe podmiri.
/li narod, sve nesposobniji za potronju, postaje i sve nesigurniji kao poreski platac.
8ladajua buroazija je poela oseati da ni najskandalozniji sistem posredni" poreza
koji ne propusti opteretiti nijednu ivotnu potrebu nije nikakva sigurna garantija dravni"
poreski" pri"oda, ako potroaka mo masa slabi ili ako se ona slabije i sporije razvija
nego to rastu potrebe drave. 7savravanje aparata za pumpanje poreza ne moe da
nadoknadi ono to se gubi sa iscrpljivanjem optega rezervoara dravni" pri"oda, sa
iscrpljivanjem privredne narodne moi. 3o jednom se demonstrativno pokazuje tanost
naela< da je privredna snaga zemlje jedina prava osnova sigurni" dravni" pri"oda i
dobroga %inansijskoga stanja. / gde je ta privredna snaga zemlje> 3e li ona u ruiniranom
sitnom seoskom gazdinstvu> 4emlja isplakana, etveni prinos manji nego u Lusiji,
stoarstvo u opadanju< sitna poljoprivredna preduzea nisu vie sposobna da podmire
skuene potrebe porodica, jo manje da napune velike dravne kase. Dravni budeti
rastu nepojamno brzo, jer neprestano rastu dunike obaveze i trokovi oko sistema
buroaske vladavine, a u isto vreme sasvim opravdano poinje se gubiti vera u raenje
izvoza poljoprivredni" proizvoda.
7 toj bezizlaznoj situaciji vladajua buroazija se baca svim sredstvima koja joj dravna
vlast stavlja na raspoloenje na vetako podizanje industrije. .istem posredni" poreza
ona sada dopunjuje sistemom 0zatitni"O carina. .rbija je opasana jednim neprelaznim
carinskim zidom, pod ijom zatitom kapital, apsolutno oslobo!en svakoga obzira prema
stranoj konkurenciji, uiva privilegiju neogranienoga gospodara na domaoj pijaci,
monopolsko pravo eksploatacije. 7 sprovo!enju te politike vlada ima da regulisava
surevnjivu borbu izme!u predstavnika stranoga i domaega kapitala, ali na kraju krajeva
sistem 0zatitni"O carina pobe!uje, jer odgovara i interesima buroazije kao nosioca
dravne vlasti i interesima buroazije kao nosioca kapitalistike eksploatacije. Tim
sistemom ona, s jedne strane, osigurava kapitalistikoj klasi ekstra@pro%it, s druge strane
vetakim uvlaenjem kapitala u zemlju ini da kroz ruke proizvo!aa i potroaa poteku
vee sume novca koje e im ona na zgodnom mestu, putem posredni" poreza, opet oteti.
7vlaenjem stranoga kapitala u zemlju poveava se cirkulacija novca, mase vie troe ma
1,
da vie ne jedu, ali zato rastu sume ekstra@pro%ita kapitalistike klase i posredni" poreza
drave, raste pljakanje proletarijata i narodni" masa. 8eliina te pljake ogleda se u
nenormalno velikoj razlici izme!u nominalne i realne nadnice, izme!u veliine nadnice u
novcu i koliine ivotni" namirnica koja se za nju moe da kupi.
)ije teko uoiti da se ovaj sistem podizanja domae proizvodnje izvrgava u sistem
privrednoga iscrpljivanja zemlje. 8isokim cenama svi" proizvoda suava se potroaka
sposobnost naroda koja je prva pogodba zdravoga privrednoga napretka, a monopolskim
privilegijama ubija se staranje za te"niko usavravanje rada bez koga se podizanje
privredni" snaga neke zemlje ne moe ni zamisliti. /li ta posmatranja ne spadaju u okvir
ovoga posla. Mesto toga treba naroito istai< da se na privredno@%inansijskom sistemu
koji smo ukratko skicirali dri i ekonomska egzistencija i politika vladavina buroazije u
.rbiji.
)a osnovu toga ekonomsko@%inansijskoga stanja zemlje i veite brige svake vlade moe
se objasniti to .rbija nadire da poto poto iza!e iz stari" granica i prodre na more, da
prodre na more po cenu svi" rtava i veliki" opasnosti. .a industrijskim razvitkom neke
zemlje buroazija gura vlade na proirenje pijaca i oblasti eksploatacije. $olitika
zavojevanja tu!i" zemalja i stvaranja kolonija, zbog koje je danas ;vropa podeljena u dva
oruana logora, odgovara tenji kapitalistiki" klasa za osiguranjem pro%ita, za
monopolom eksploatacije. ada smo god ukazivali na taj ekonomski uzrok dananjega
grozniavoga oruanja, sukoba interesa i zavojevake kolonijalne politike, branioci te
politike u .rbiji, da bi predstavili svoje tenje kao najidealniju oslobodilaku nacionalnu
borbu, dobacivali su nam< gde je u .rbiji ta razvijena industrija, gde je ta kapitalistika
klasa koja gura na zavojevanje tu!i" zemalja> Mi priznajemo da kapitalistika industrija
u .rbiji nije ni priblino toliko razvijena koliko je u vladajue buroazije razvijen apetit
za proirenjem teritorije i izlaskom na more porobljavanjem tu!i" naroda. /li je vlada u
.rbiji toliko revnosniji izvrilac elja svi" vlasniki" klasa i kasta za proirenjem granica
i porobljavanjem tu!i" naroda, u koliko to vie odgovara nudama privredno@
%inansijskoga sistema na kome se dri, koji je stub njene vlasti. Odranje toga sistema je
prva taka u programu svake vlade. )a njemu se podie kula od miliona dravnoga
budeta, on prua sredstva za izdravanje militarizma i drugi" neproduktivni" ustanova,
on prua sredstva za odgovaranje dunikim obavezama prema inostranstvu, na njemu se
dri kredit za nova zaduenja.
/ko kapitalistika buroazija u .rbiji i balkanskim dravicama uopte nije jo toliko
razvijena, da celokupnu dravnu politiku stavi u slubu svoga interesa, ona u nas ima za
svoga saveznika samu dravnu vlast koju potreba odranja goni na teritorijalno proirenje
poto poto. Tako su neodoljive ekspanzivne tenje balkanski" dravica postale
neodoljivom potrebom vlada, jedinim izlazom iz tekoga poloaja u kome su sa svojim
privredno@%inansijskim sistemom doterale na ivicu bankrotstva. 4a buroaziju u .rbiji
izlazak na more ne znai u prvom redu ekonomsku emancipaciju zemlje kao to se to
rado i mnogo govori, @ jer celokupna privredno@%inansijska politika vladajue buroazije
predstavlja postojano otu!ivanje prava slobodnoga raspolaganja privrednim izvorima
zemlje i predavanje naroda u kamatno ropstvo da bi se dobila sredstva za odranje
vladavine @ ve pre svega emancipaciju privredno@%inansijskoga sistema na kome se njena
1&
vladavina dri. ?zlazak na more predstavlja jedino sredstvo da se privredni
sistem 0zatitni"O carina oslobodi zavisnosti od inostranstva, da se od njega ne moraju
initi nikom nikakve koncesije. 7 koliko dakle kapitalistika buroazija nije dorasla da
vri presudni uticaj na pravac dravne politike, svaka vlada je prinu!ena da ne strepi od
rtava koje tenja ka moru stavlja u izgled, ne samo zbog slobodnoga saobraaja sa
svetom ve zbog odranja svoje vladavine. 4ato je jedan na nacionalni radnik i patriotski
pisac s retkom iskrenou rekao< Lat koji ne garantuje slobodan izlaz srpski" espapa na
svetski trg ne moe se nazvati oslobodilakimB
Tako je albanska politika srpske vlade olienje avanturistikoga lutanja jednoga oajnika
koji bez ikakvi" izgleda na uspe" i bez jasnoga cilja rasipa dragocenu snagu, da bi
izbegao bankrotstvo pred kojim stoji ceo njegov privredni i politiki pravac.
%. Pora avojeva1kog #odviga
$olet narodni" masa, koji je godinama pripreman politikom 0ekonomske emancipacijeO i
dostigao najviu taku od objave carinskoga rata do aneksije (osne i Mercegovine,
buroazija je za vreme balkanski" ratova umela obilno iskoristiti. 4a najlu!e podvige ona
je mogla raunati sa ljudskim materijalom ija gotovost na podnoenje rtava prevazilazi
obaveze vojne discipline. ? u slatkom zanosu da dri u svojoj ruci naoruanu celu zemlju,
buroazija je u rastoavanju narodne snage otila preko svi" granica mogunosti i
poinila najlu!e zloupotrebe. 8r"unac ti" zloupotreba je pokuaj izlaska na more putem
zavojevanja /lbanije.
4a izlazak na more
.rbija je imala dva
prirodna pravca.
$rvi preko =rne
Iore za (ar, vodi
preko oblasti koje
pripadaju dvema
srpskim dravama i
koje su naseljene
skoro iskljuivo
srpskim narodom.
Drugi, vardarskom
dolinom za .olun,
vodi onom
saobraajnom
arterijom koja je
samom prirodom odre!ena da bude glavni pravac privredne veze (alkanskoga poluostrva
sa svetom. :to se drugoga pravca tie, kao to emo docnije videti, buroazija balkanski"
dravica je bila nesposobna da savlada separatistike tenje i da od nezamenljivoga
solunskoga pristanita uini ono za ta ga je priroda poloaja odredila, naime da bude
svetska kapija za sve tri drave9 a srpski i bugarski vlasnici specijalno priredili su svojim
narodima bregalniku katastro%u, da .olun ostane u iskljuivoj vlasti Irka kojima je
15
najmanje potreban i koji e se njime najmanje sluiti. .rpska buroazija nije bila ak ni
toliko jaka da slomi dinastiku iskljuivost izme!u .rbije i =rne Iore i da spajanjem
dveju oblasti jednoga istoga naroda u jednu dravnu celinu iza!e na toliko eljeno more
preko svoje jednostavne teritorije. Mesto toga izme!u dve ro!ene zemlje pobijaju se
danas me!e, i ako ni na jednoj ni na drugoj strani nema ni deset lica koja bi to mogla
razumeti i odobriti. / kraljevski straari koji e te me!e uvati jesu svedoci
nesposobnosti buroazije da izvri delo narodnoga ujedinjenja.
)amesto da trai izlazak na more u ovim prirodnim pravcima, za ta je bilo potrebno biti
reen na sistematsku i odlunu borbu protiv separatistiki" tenji, vlada je separatizam
uzela za osnovicu ugovora sa saveznicima. Time je buroazija sama sebi zatvorila oba
prirodna pravca za izlazak na more. / odriui se nji" ona se otiskuje da put na more
probije kroz albanske kreve, pravcem koji vodi preko oblasti sa kompaktnim tu!im
elementom, elementom najvee otporne snage u pre!anjoj evropskoj Turskoj9 ta oblast
je u isto vreme tako jako uvuena u osvajake zamke dve velike evropske sile. ako je ta
politika pretrpela potpun poraz jo na pola puta, mi danas imamo skupo plaeno iskustvo
samo o snazi austro@italijanskoga uticaja, te sada niko i ne misli o rtvama koje bismo tek
morali podneti oko zavojevanja i dranja u pokornosti albanskoga naroda.
$re svega 3adransko more, kao sredstvo naega saobraaja sa svetom, nije bez krupni"
nedostataka.
&. 3adransko more je izgubilo svoj nekadanji trgovaki znaaj. #uke 3adranskoga mora
nisu vie stanice svetskoga saobraaja kao pre nekoliko vekova9 one nisu vie ni centri u
kojima se vri razmena proizvoda balkanski" zemalja. 8eliki svetski putevi .redozemnim
morem ne stiu se vie u 3adranskom moru ve, obino obilazei njega, ukrtaju se u
.olunu, od koga su ve stvorili najvaniju taku ne samo balkanskoga ve i
srednjeevropskoga saobraaja sa ?stokom. 7puena na neku luku 3adranskoga mora
srpska trgovina, traei slobodan izlazak na prostrani svetski trg, nala bi se opet lice u
lice sa parobrodskim drutvima i pijacama poglavito /ustro@7garske i ?talije.
5. ada bi ak 3adransko more potpuno zadovoljavalo potrebe naega trgovinskoga
saobraaja, pravac toga saobraaja ne moe se odre!ivati proizvoljno i nezavisno od
pravca svetskoga saobraaja. Taj pravac, kao to je to pro%. =viji svestrano pokazao,
izlazi danas na .olun. Ova luka je izlazna taka vardarsko@moravske komunikacione
arterije koja je sa uzdizanjem .rednje ;vrope i nadiranjem njenoga punog napona
privrednog ivota na azijski ?stok dobila veliki evropski znaaj. Ona je privukla sebi svu
trgovinu iz oblasti pre!anje i sadanje .rbije. ?z ranije .rbije trgovina je tekla na sever,
iz stare .rbije i Makedonije na jug, a sa sastavljanjem ovi" oblasti u jednu dravnu
cjelinu pod pretpostavkom jednake predusretljivosti odravae se trgovina na obadve
strane. /li pravac sever@jug ne moe biti vetaki promenjen u pravac istok@zapad, ma
koliko se to elelo iz obzira politiki" aspiracija. .ve vetake mere koje se u tom cilju
preduzimaju, kao to je to eleznika politika, trae izvanredne rtve i predstavljaju po
privredu teret slian strategijskim eljeznicama. / ako je srpska vlada, lupajui se po
/lbaniji, propustila osigurati naoj trgovini slobodan izlaz preko .oluna, onda
16
bratoubilaki rat nije samo jedan zloin prema srpskom narodu ve i jedan zloin za tu!
raun.
6. ?zlazak na 3adransko more, kao ventil sigurnosti na sluaj nenormalni" odnosa prema
severu i jugu, opteretio bi nau privrednu snagu nesrazmerno velikim rtvama. $re svega
podizanje dobroga pristanita skopano je sa velikim tekoama. )ajbolji poznavalac
(alkana pro%. =viji veli< 07 onom delu koji je zauzela srpska vojska ima samo jedan
bolji zaliv i to je Draki. ? ako je zasut peskom i stoga samo G@&, m. dubok i izloen
junim i jugozapadnim vetrovima, od njega bi se moglo napraviti dobro trgovako
pristanite, istina, s velikim trokovima.O
56
(ez veliki" te"niki" radova ne mogu se
upotrebiti za pristanite ni ostali zalivi na toj obali.
/li svi ti trokovi oko pristanita i sprovo!enja eleznice gube se prema onim
neproraunljivim rtvama koje bi osiguranje toga saobraajnog pravca gutalo. (ilo da
.rbija dobije samo prugu bilo i jedan iri ili ui pojas zemlje, odravanje albanskoga
stanovnistva u pokornosti bilo bi skopano sa rtvama za koje bi se dobar trgovac teko
odluio. :to god bi taj pojas zemlje bio iri, u toliko bi i rtve bile vee. 4a odravanje u
pokornosti cele .everne /lbanije na koju se bilo oko bacilo, .rbija bi morala drati velike
vojnike posade i bez svake sumnje posvegodinje prolevati krv za 0povraajO reda.
Transporti srpskoga izvoza na 3adransko more kretali bi se uz pratnju sve jaega
militarizma, stalni" mobilizacija i teki" kolonijalni" ratova. 4avojevaka politika je
prodrta vrea. /lir je kotao Drancusku vie od ratne otete koju je &2A&. platila
)emakoj. 3uno@a%rike kolonije su kotale )emaku preko milijarde maraka a nisu dale
nita. 4apletena u /lbaniji .rbija bi tek tada videla da je ostale zavojevake drave
mnogo lake stii u vrenju svirepstava prema zavojevanim narodima nego u podnoenju
rtava na koje otpor ti" naroda goni. / ako .rbija nije u stanju uiniti nijedan korak u
svome privrednom jaanju, a da ne uini dva u privrednom rasipanju na neproduktivne
ciljeve, onda moe oekivati vreme kada e ljudi initi glavni deo njenoga izvoza, a oni
nee ii preko /lbanije nego preko ;vrope.
Tako izlazak na 3adransko more, iskupljen zavojevanjem /lbanije, predstavlja za .rbiju
jednu ekonomsku apsurdnost. /li porobljavanje albanskoga naroda, kao sredstvo izlaska
na more, pokazalo se i kao politika apsurdnost. )a osnovici zavojevake politike, u
kojoj nikad ne odluuju 0prea pravaO i 0vee potrebeO ve iskljuivo vea snaga, igra je
za .rbiju bila unapred izgubljena. .rbija se u /lbaniji srela sa dvema velikim silama koje
su tamo ve bile stekle vei uticaj od same Turske. )ita ne ini to /lbanija samo po
sebi nije vredna rtava koje /ustro@7garska i ?talija oko nje podnose, jer se one ne
podnose za /lbaniju ve za uticaj koji se preko /lbanije ima u 3adranskom Moru i na
(alkanu. 3e li vlada g. $aia pravilno procenjivala jainu otpora na koji e od strane te
dve drave naii, ili je precenjivala potporu svoji" OprijateljaO,@ to pitanje, nije bez
interesa, ali se za nas ovde njegova vrednost gubi pred %aktom< da je .rbija svojim
zavojevakim metodima i pretenzijama uz kepeku snagu nesvesno radila da se /lbansko
$itanje rei po elji oni" koji svoje apetite podupiru jaim, nesravnjeno jaim sredstvima.
56
8id. 3ovan =viji< ?zlazak .rbije na 3adransko more. Ilasnik .rpskog Ieogra%skog Drutva, god. ??, sv.
5, str. &'2.
11
7 veku krupne imperijalistike politike, zavojevaka politika male i privredno
nerazvijene .rbije, upuene na zajednicu a ne davljenje mali" oko sebe, pokazala se kao
ekonomska i politika apsurdnost, kao protivurenost in adjecto, kao nemogua politika.
.an o izlasku na 3adransko more zavojevanjem /lbanije pripada prolosti, ali njegova
senka e dugo vremena pomraavati nebo nad srpskim narodom. .rbija je "tela i izlazak
na more i jednu svoju koloniju, pa je ostala bez izlaska na more a od zamiljene kolonije
stvorila je krvnoga neprijatelja. Mtela je da istisne tu!i uticaj iz /lbanije, a postigla je da
ga jo vie uvrsti. Osvajakim "itcem "tela je jedno radikalno, de%initivno reenje u
korist svoga gospodarstva na jadranskoj obali, a uspela je da se tu!e gospodarstvo
de%initivno utvrdi. )jena tenja ka moru dala je naopake rezultate, jer je sprovo!ena
naopakim sredstvima, to jest< ono to se moglo postii samo u sporazumu i uz
prijateteljsko sauee oslobo!enoga albanskoga naroda "telo se postii protiv njega.
Tenje izlaska na more metodima zavojevake politike pretrpele su potpun poraz.
'. /ojna oku#acija Albanije
8ojnu okupaciju /lbanije srpska vlada je izvodila sa onoliko smiljenosti i procene
okolnosti sa koliko se u privatnom ivotu preduzimaju obine etnje. $o odsustvu
vojniki" i politiki" predostronosti na koje su sve prilike upuivale, taj ozbiljni vojni i
politiki korak liio je na kakav politiki 0pacirO, #ustreise to bi )emci rekli,
ali 0pacirO koji e u istoriji srpskoga naroda ostati kao najkrvaviji spomenik
jednogodinjega ratnoga reima buroazije i najbolji svedok njegove bezobzirnosti prema
ivotima ljudi.
.a divljenjem je neko uporedio izlazak srpski" trupa na 3adransko more sa
)apoleonovim prelaskom preko /lpa. :to je do prostoga vojnika stajalo, oni su zaista
ogromne smetnje savladali na nain koji je divljenja dostojan. /li to je stajalo do vojni"
i politiki" upravljaa, oni su po svojoj bezobzirnosti inili pravu suprotnost pregalatvu
vojnika, gomilajui lakomislenost za lakomislenou, ludost za ludou, rtve za rtvama.
Ta stra"ovita niska rtava prua se od polaska do povratka. Dopisnik
zagrebakoga 0ObzoraO, D. Mai, opisuje po"od drinske divizije ovako<
0.edmi dan toga emernoga putovanja stajao je srpsku vojsku dosta rtava. omora ve
tri dana nije nikako stizala. )ije bilo "rane ni za ljude ni za konje. )eprestano peaenje
po zimi i kii, nespavanje i gladovanje toliko je slomilo vojnike, da su se sad jedva drali
na nogama. .vakoga trenutka skliznuo bi po koji konj i skotrljao bi se niz klisuru sa
tovarom ili municijom. #judi su se ustavljali, trpali na sebe municiju, i samo padali od
tereta i nemoi. 8e je izgledalo, ako potraje jo samo koji dan tako, da nijedan iv nee
izii iz ovi" pusti" planinski" krajeva. /li se ipak utei ilo dalje. ? tako ceo dan, po
nesnosnoj i neprestanoj kii ta, vojska nije ila nego se upravo vukla u razvuenim
kolonama, ostavljajui za sobom slabe, bolesne i mrtveO.
)imalo manje muke i rtve imala je da podnese i umadijska divizija, koja se krenula od
$rizrena preko Oroi. O gladovanju te kolone pisao je jedan o%icir<
1C
0Ma kako da je poslastica u to vreme bio "leb, ja sam mogao dobiti jednu polovinu @
nudio mi je jedan moj vojnik, koji ga je platio 1 dinara. .utra dan se prodavao po C i G
dinara, a jedan je konjanik platio za jedan tajin i pare slanine 2 dinara. Docnije kad je
nestalo "leba tako je isto skakala cena i kukuruzu, jer se sitan br!anski kukuruz duine
&5@&C cm prodavao poslednjeg dana gro komad. Ove visoke cene slabo mogu ti dati
prestavu o veliini gladi i muke to smo pretrpeliO.
/ kada su se tako namuili o%iciri, onda kolike su tek bile patnje oni" siroma"a koji za
celo vreme dugoga ratovanja nisu ni od kuda dobili ni krene pareB
51
Od samoga poetka primorski odred srpske vojske poeo je obeleavati svoj trag estim
grobovima pomrli" od gladi i umora, izmrzli" od mraza bez injela i atorski" krila. Fije
su to rtve> $rema srpskim trupama koje po svojoj brojnoj snazi i %izikoj iznurenosti
nisu bile sposobne da izdre nikakvu ozbiljniju borbu sa organizovanim albanskim
plemenima, ova su se ponaala sa dostojanstvom neutralni" ali i nezavisni" posmatraa
koji su davali besu i primali snis"odljiva uveravanja o OmiroljubivimO namerama
srpskoga vojnoga po"oda. .a autoritetom jednoga plemenskoga dinasta $renk (ib Dada
propustio je gladne, gole i bose, do sri u kostima iznemogle srpske trupe pod uslovom
da mirno pro!u putem i da se ne usude initi ma kakvo zlo Mirditima. 3o stroije su se
komandanti uvali da ne dirnu u strljenovo gnezdo Malisoraca.
Ovakvo dranje albanski" plemena poticalo je iz uverenja, dobivena iz (ea i Lima, da je
autonomija /lbanije zajemena i da e se srpske trupe morati vratiti. )apoleon je puten
preko /lpa, jer se )apoleon morao vratiti.
)ajvei deo nai" vojnika u /lbaniji stradao je od bolesti, poglavito iznemoglosti i
dizenterije, koja je morala nastupiti kao prirodna posledica gladi i r!ave opreme. To su
stradanja prealjeni", upueni" na boju veresiju, izvrilaca napoleonski" podviga o
ijem najnunijem opremanju i snabdevanju politiki i vojni upravljai nisu nita mislili.
/ nji"ovi komandanti koji se nisu ustezali da ubiju od gladi i iznemoglosti pala vojnika
ili da to trpe nisu imali ni trunka od du"a onoga ruskoga vojskovo!e koji je, prelazei
preko /lpa, povratio odanost gladne vojske ulaskom u raku koju je samom sebi bio
namenio. )a celom maru radile su naizmenino i svaka u svom pravcu slepe sile< glad i
iznemoglost, batine i revolverB
oliko je cenjen ivot ovi" ljudi neka poslui i ovaj primer. $o nare!enju komandanta na
dugakom putu od preko stotine kilometara ostavljena su manja odeljenja vojnika kao
relejske stanice. #udost ove naredbe u isto vojnikom pogledu je oigledna, kao to je
bila oigledna i sudbina ovi" naputeni" ljudi koji su se nali u moru uzrujana albanskoga
stanovnitva, ogorena svirepstvima srpske vojske u istonim krajevima. To ogdrenje je
ove jadnike progutalo. Od izvesni" stanica nije niko ostao da javi ta je sa njima bilo, i
uzaman i" nji"ovi roditelji i braa jo uvek preko novina trae. Osvetniko paljenje sela i
masakriranje albanskoga stanovnitva nije nikakva naknada za uzaludne gubitke.
51
7puujemo itaoce na dragocene beleke druga oste )ovakovia koje su od &. januara poele izlaziti u
(orbi pod naslovom Fetiri meseca u .rednjoj /lbaniji.
1G
)iska ludosti i rtava koja je na kraju krajeva progutala primorski odred nema kraja.
ako je veliina zadatka u svakom pogledu premaala snagu odreda, na predstrau na
Daju, mestu prve pogibije u borbi sa skadarskom posadom, baeno je neto malo
drinaca drugog poziva. (ez atorski" krila i u kru gde nije bilo ni drvceta da se vatra
zaloi, oni su uvali strau i propadali od zime. ? posle prvoga ozbiljnoga napada
odmorni" trupa skadarske posade drinci su morali popustiti, ostavljajui iza sebe leeve
koje su pojaanja umadinaca nekoliko dana kupila i sa"ranjivala.
/li je brdika kasapnica vr"unac ovoga bezobzirnoga bacanja ljudi u smrt i
avanturistiki" bravura bez smisla i ikakvi" izgleda na uspe". ?storiju te kasapnice jo
uvek obavija taman veo. .kadarska utvr!enja su najmodernijega tipa, jer je Turska
naroito polagala da .kadar, kao istaknuti iljbok na krajnjoj i vrlo vanoj taci carstva,
bude to bolje utvr!en. Lovovi su maskirani, u zemlji, i sagra!eni od betona. )ajboljim
dvogledima spolja se nita ne vidi, a kada se otvori borba ne zna se odakle sve vatra ne
sipa. $rodiranje napadaa spreava nekoliko nizova razlini" prepona, naroito "ajduki"
jama koje se mogu staviti pod vodu i bodljikasti" ica koje su povezane gvozdenim
stubovima utvr!enim u cementnim podlogama. =elo utvr!enje je sada branjeno ne samo
peakom vatrom iz zaklonjeni" rovova ve mnogobrojnom artiljerijom, naroito
gradskim topovima najveega kalibra.
Da se takva utvr!enja ne osvajaju golim akama, uz potporu nekoliko brdski" baterija,
ak bez ijednoga poljskoga topa, to je mogla proceniti najobinija vojnika pamet. $a
ipak je napad nare!en i 5G januara srpskom narodu prire!ena jedna od najlu!i" i najtei"
pogibija u celom srpsko@turskom ratu. Ilas o stra"ovitoj pogibiji prodrla je sluajno
preko =rne Iore do (eograda, i beogradska O:tampaO nije pogreila kada je u
lanku O(itka na (rdicamaO napala stra"ovitu pogibiju reima<
0Opte je oseanje, da se tamo nije vodio raun o ljudima. #judi su izgubili svoju raniju
vrednost i vrede taman onoliko koliko i bundeveO.
/ posle nekoliko dana Ojedan strunjakO, iza koga se krije izvesno neki o%icir, pie u
istom listu u lanku O3edan zloinO<
0.vakoga dana izbijaju u javnosti novi jezoviti detalji o stra"ovitoj kasapinici na koju je
izveden na primorski odred na (rdicama. 8lada, istina, produava i dalje da ovu krvavu
tragediju obmotava najveom misterioznou i uvek izbegava da objavi listu gubitaka
koje je naa vojska pretrpela u tom ma"nitom preduzeu. /li posle objave naeg izvetaja
iz Muriana javno mnenje uzbu!eno je toj meri tim zloinom izvrenim nad srpskom
vojskom, da zatajivanja i zatikavanje vie ne pomau. )a (rdicama palo je u ludo blizu
&6,, srpski" vojnika i 6' o%icira. 4a taj beskorisni pokolj mora neko odgovornost da
poneseO.
Tani podaci o gubicima na (rdici nisu jo objavljeni, ali oni su kod .rba znatno vei
nego to je u gornjem lanku navedeno, a kod =rnogoraca nekoliko puta toliki. Miljade
ljudi su baeni u smrt kao da se od blata mese, kao da nikada vie nee nikom trebati.
Mesto da na gornje optube dade obavetenja, vladin organ .amouprava je odgovorila
1A
kako je 0pred zoru, 5G januara, komandant primorskoga odreda dobio izrino nare!enje
od crnogorske 8r"ovne komande da vri napad na (rdicuO. )apad je istoga asa nare!en
i njemu se ima da blagodari, po pisanju vladinoga lista, to je jedan poloaj (rdanjola pao
=rnogorcima u rukeB $rema tome, komandant primorskoga odreda ili je svesno bacio u
smrt nekoliko "iljada svoji" ljudi radi uspe"a sumnjive vrednosti na crnogorskom %rontu
ili je servirao nekoliko "iljada rtava iz respekta prema visokoj linosti glavnoga
komandanta crnogorski" trupa. Da su u celom preduzeu odluivali razlozi koji nemaju
niega zajednikoga sa najobinijim pravilima ratovanja, vidi se i po tome to je u klopku
upala samo jedna kolona i usamljena, bez pomoi i naslona desno i levo, izginula. Tako je
pred tvrdim bedemima .kadra odigrana jedna krvava igra vojske, da bi se zadovoljila
monar"istika sujeta kleptomana koji je pod tim bedemima sa"ranio svoju alosnu
zemljicu.
Mesec dana posle toga desila se stra"ovita pogibija u luci .an@Kovani di Medua. Trupe
koje su transportovane iz .oluna morem da pojaaju opsadu .kadra provele su na la!ama
u luci itav dan, ekajui da se ko smiluje i da i" iskrca, i u tom ekanju zatekla i" je
turska krstarica 0MamidijaO.. (rdika kasapnica nije izazvala ni za nokat veu opreznost
prema opasnostima u koje se ljudi guraju. )a (rdici nije ordonans na vreme preneo
zapovest za povlaenje, u Medui nije 0MamidijaO prijavila svoj dolazakB )ije uinjeno ni
ono to se za spasavanje ljudi moglo uiniti. 0? kapetan ?a!e i sva posluga, kao to to u
boinjem broju $ijemonta lepo opisuje major Ladoje 3ankovi, zaboravie na spasavanje
vojnika. Disciplina popusti pred linom opasnou. )ered se uunja u "ladnokrvnost.
)ijedan amac za spasavanje ne bi skinutO. 8ojnici be"u ostavljeni na milost i
nemilost 0MamidijeO koja svu topovsku vatru upravi na la!u punu vojnika 08ervenjotisO.
Major 3ankovi opisuje taj oajan trenutak ovim ivim reima<
0Muk topova dobi arobnu mo nad svima. 7 ciglo jednom momentu oseti se tragedija
tog nesrenog dana. 8ojnici, sa spremom na le!ima, baca"u se sa nekoliko metara visine
u vodu duboku nekoliko metara. Lanjeni se sklanja"u, da udare zavoje. Lane su bile
grozne, zadane komadima elika. Drugi se sputa"u niz konopce9 po deset odjedared.
3edan konopac se otiteB .va sila 0MamidijinogaO besa srui se na 08ervenjotisO.
? u tom oajnom trenutku, kada nije bilo nijednoga stareine da posavetuje, ako pomoi
ne moe, da podeli sudbinu sa svojim vojnicima, okrenula su svoja dva brdska topia dva
vojnika bez epoleta, jedan podnarednik i jedan kaplar, i radi spasavanja svoji" drugova
u"vatili se u kotac sa topovskim kolosima jedne ratne la!eB OMamidijaO se povukla,
ostavljajui iza sebe pravu pusto.
0Oko la!e plovili su injeli, ranevi, polomljeni kundaci, vojniki uprtai i ostali tragovi
pretrpljene katastro%e. :ajkae, bez gospodara, ljuljale su se neto pod vodom, kao velike
alge. )esrene rtve rasute tamo amo, svuene punim %ieklijama, potonule su i
dodirujui stopama peskovito dno nji"ale su se kao podvodno bilje. (elele su se ruke
utopljenika. 7 ponekoj puka mrtvaki stisnuta. $onekog tiskao je talas na irinu...
0)a malom talasu ljukaju se jedne nove dvojenice. Ide gde izbije glava. Talas je preliva
i zanosi kosu tamo amo, te se ukazuje razdeljak... #epe momke iz $odrimlja nosi voda
12
kao opalo lie. $rvi put od kako su u ratu, prevarila i" snaga. 3unaci od 4ebrnjaka, /bdi@
pae i (akarnog Iumna lee savladani. )a svakom licu po jedna elja neizreena.
)ji"ove i" verenice ekaju, nji"ovo voe pupi, nji"ove su oi mrtveO.
? jo bog zna gde bi se zavrila ova niska ludosti i rtava, da se .kadar nije predao i da
pitanje /lbanije nije doepala ;vropa u ruke. .a makedonskoga ratita srpska vlada bi
upuivala nove trupe jedne za drugima, da popune mesta oni" koje su progutali sneni
nameti albanski" kreva, glad, bolest, .kadarsko blato i 3adransko more. 4bog jednoga ni
sa jedne strane neeljenoga sukoba izme!u srpskoga albanskoga odreda i ostataka
Davidove vojske krenuta je u /lbaniju cela moravska divizija, a ta bi tek bilo da
/lbanci nisu mirno ekali reenje ;vrope> /li su ak i 0divljaO albanska plemena znala
bolje proceniti presudni znaaj toga reenja po /lbaniju nego srpska vlada. Oekujui
trenutak kada e ispratiti srpske trupe odakle su i dole, ona su umela utedeti izline
rtve mnogo bolje od vlade koja je stajala pod zlokobnom sugestijom ruskoga uticaja. ?,
zacelo, posle pola godine gladovanja, stradanja, propadanja i ludoga "arenja ljudski"
ivota, alosni ostatci primorskoga odreda vraeni su natrag, ostavljajui iza sebe kao
jedini trag preko C,,, vojniki" grobova i optu omrznutost kod stanovnitva.
2. (olonijalni ratovi
Da vojna okupacija /lbanije mora izazvati oajan otpor gortaki" albanski" plemena
nije izgleda oekivala samo vlada g. $aia. Ona je zaboravila da je Turska bila
obetovana zemlja za navike ovi" gortaka, da su i" za muslimanski svet vezivale vrlo
jake verske veze, pa je ipak jedan veliki deo dravne moi Turske bio vezan u ovim
krevima, bune su postale redovno stanje, iz nji" je doao i jedan od najodsudniji"
udaraca mladoturskom reimu. Dranje /lbanaca u pokornosti bio je vrlo teak zadatak
za Tursku, i ako je ona imala u /natoliji bogat rezervoar ljudskoga materijala koji je,
kada zatreba, prebacivala protiv pobunjenika u ;vropi, protiv albanski" plemena, kao to
je ova, kada zatreba, upotrebljavala protiv "riana.
.a tim pitanjima srpska vlada se nije mnogo zamarala. O prirodnom otporu albanski"
plemena ona ne samo nije vodila rauna, ve ga je u stvari provocirala, oglasivi albansko
naselje, po primeru svi" zavojevaa, za ljudski odrod prema kome vredi samo upotreba
grube sile. $osle neoekivani" vojni" uspe"a prema Turskoj i vlada je, kao i ceo
buroaski svet u .rbiji, potonula u idolopokloniko verovanje u mo oruja kao jedino
radikalnoga i reavajuega sredstva. Ona je gurnula vojsku pravcem ka primorju bez
ikakve politike direktive, posela njome veliki deo albanski" oblasti bez ikakvi" strogi"
nare!enja o dranju vojske prema samopouzdanim albanskim plemenima, i time je dala
prvi potsticaj stalnom ratu na granici s mnogobrojnim rtvama sa jedne i sa druge strane.
$redstavnicima vlasnike politike nije ni na um dolo da misle koliko bi rtava moglo biti
ute!eno vo!enjem rauna o dranju vojske prema pokorenom stanovnitvu i o
neodoljivoj upornoj tenji ovi" plemena da im se inae teki uslovi opstanka ne suavaju
i ivotne navike drsko ne vre!aju.
? im je soldateska, ostavljena samoj sebi, soldateska iza koje se politiki upravljai nisu
videli, dola u dodir sa albanskim stanovnitvom, ona je poinila takvu pusto koji je
1'
albanski narod gurnuo u oajnu borbu za odranje. Tako je otvorena serija kolonijalni"
borbi koje sa veim ili manjim prekidima traju od prelaska srpske vojske preko turske
granice do danas i kojima se kraja jo nigde ne vidi.
.lepa i gluva prema najgrubljoj praksi kolonijalnog istrebljenja koje je soldateska vrila,
buroaska tampa je podigla paklenu poviku protiv 0arnautski" divljatavaO, i ta je
povika rasla sa nemou vlade da odoli pritisku svoji" moni" suparnika oko /lbanije. )i
nesumnjivo divlja i nekulturna a%rika plemena nisu nikada doekivala evropskoga
nametljivca celivanjem njegove bele ruke. 3o manje se to moglo oekivati od /lbanaca
koji su ve bili ispunjeni izvesnim politikim tenjama za koje su poslednji" desetak
godina toliko rtava podneli i sa kojima je bio upuen da rauna svaki onaj koji nije bio
unapred reen na borbu do istrebljenja.
/lbanska pobuna septembra meseca, zbog koje je .rbija morala ponovo mobilisati blizu
tri divizije, je klasian primer kako se kolonijalni ratovi izazivaju. Okupacija sprske
vojske prostirala se sa istoka do na same kapije klisura i klanaca. Ona je rastavila oraa
od njive, stoku od pae, stada od pojita, selo od vodenice, kupca i prodaoca od pijace
okolinu od varoi, a itava planinska naselja od svoga privrednoga centra i itnice za
is"ranu. /lbanac s one strane nije smeo kroiti na svoju zemlju koja je ostala na ovoj
strani. .vi izvori za ivot bili su preseeni. 7 oajanju i gladi narod je najpre molio za
slobodan dolazak na trite, a kada mu je i to uskraeno, izme!u smrti od gladi i smrti od
olova on je izabrao ovu drugu. $ri toj pobuni mogli su se umeati razni domai i strani
agenti, na koje je vlada s planom skretala panju javnosti, ali zemljite za eventualni
uticaj ti" elemenata pripremila je vlada g. $aia, odbijajui albansko stanovnitvo od
sebe onim istim sredstvima kojima se najbolje mogla posluiti da mu poloaj olaka i da
ga sebi privue.
/li vojni reim nije samo obustavio poslove i presekao redovne izvore zarade, ve je
popljakao od stanovnitva celu gotovinu ljudske i stone "rane. $ri srednjevekovnom
sistemu snabdevanja trupa, da se koliko toliko utoli glad vojnika, gurani su u glad
metani. Taj sistem snabdevanja trupa napunio je depove mnogoga vojnoga i civilnoga
inovnika koji su u ove oblasti uli sa dovoljno iskustva kolika je mo novca9 on nije
olakao narodu u .rbiji teret ratni" trokova, a natovario mu je na vrat jo tee breme
uguivanja izazvani" buna.
8lada je tu pljaku uzakonila i podigla do najviega stepena uvo!enjem kontribucioni"
taksa koje su vojne i civilne vlasti u novim krajevima naplaivale. O skandaloznoj
preteranosti ti" taksa dovoljno je da navedemo samo ovo nekoliko primera. Od sto
kilograma naplaivano je na piritus &&A din, na gas C1.GC, na so &A.G,, na eer 6,, na
pivo 5,, na zejtin 5,, na ka%u &,, itd. $o"vatani su, dakle, svi oni predmeti koji se u
narodnim masama najvie troe, bez koji" one ne mogu. One su se svalile kao sinji teret
na opljakane i zarada liene metane i na sirote vojne obaveznike, ako su kad i kad
popili ka%u, nabavili gasa za svoje straare ili kupili koje pare eera da razblae oporost
okorela i bu!ava tajina. ? kada i" alje u smrt za bolju budunost njene eksploatacije,
buroazija i" prati svojim poznatim aparatom posredni" poreza. / da tim taksama ne bi
mnogo zbunila nenaviknuti trgovaki svet novi" krajeva i da bi ga uputila kako da se
C,
pomogne, na priznanicama po nare!enju 8r"ovne omande pie< 07voznik se ovlauje
da kontribucionu taksu, naplaenu na ovu robu, prenese na potroaa.O
5C

7 sasvim normalnim prilikama, kada privredni ivot tee potpuno redovnim tokom,
ovoliko poskupljivanje ivota izazvalo bi nesnosno stanje. 7 prilikama, pak, kada je izvor
redovni" zarada presanuo i gotovina popljakana, narod od lira 0razoruanO,
kontrobucione takse su gonile pravo oajnoj odbrani ivota. ada se sve to ima na umu<
da za ivot /lbanaca nije niko nikome odgovarao, da je vojska rupila u primitivne
ivotne navike sa svojom krutom logikom sile, da su svi izvori ivota preseeni, ljudi i
stoka ostavljeni bez "rane, da je pljaka dodijala i malom i velikom, i bogatom i
siromanom, @ kada se sve to ima na umu, onda imate pred sobom retko tipian sluaj
kako se stvaraju bune. Da ne govorimo o uasnim scenama bede i gladi koje su se
odigravale po .kadru i drugim pribeitima potisnutoga albanskoga stanovnitvaB
? kada je buna izbila, vlada je preko zastupnika ministra spoljanji" dela izjavila da e
/lbanci biti 0primerno kanjeniO, buroaska tampa je traila istrebljenje bez milosti, a
vojska je izvrivala. /lbanska sela, iz koji" su ljudi bili blagovremeno izbegli, be"u
pretvorena u zgarita. To be"u u isto vreme varvarski krematorijumi u kojima je sagorelo
stotinama ivi" ena i dece. ? dokle su ustanici zarobljene srpske o%icire i vojnike
razoruavali i putali, dotle srpska soldateska nije tedela ni nji"ovu decu, ene i bolesne.
8erna slika ti" varvarstava iznesena je u dopisima iz /lbanije u 0Ladnikim )ovinamaO,
u lancima 0rvna osveta soldateskeO i 0=rnogorski besO. 3o se jednom potvrdilo do je
narodna pobuna najprimitivniji" plemena uvek "umanija od prakse stajae vojske koju
moderna drava protiv pobune upotrebljava. .rpski vlasnici su otvorili svoj registar
kolonijalni" ubijanja i grozota i mogu ve dostojno stupiti u vlasniko drutvo ;ngleza,
Molan!ana, Drancuza, )emaca, Talijana i Lusa.
3. 4eultati avojeva1ke #olitike
Od buroaski" opozicioni" grupa u .kuptini s pravom je neko istakao da u spoljanjoj
politici ratna vlada radikalne partije za vreme balkanski" doga!aja nije imala naelne
opozicije izuzimajui socijalnu demokratiju. Ta saglasnost buroaski" grupa u spoljanjoj
politici postignuta je istina veim rtvama radikala nego nji"ovi" protivnika, jer ako je
obezbe!enje (alkana balkanskim narodima putem me!usobnog sporazuma bilo do ovi"
doga!aja u istini rukovodno naelo radikalne partije u balkanskoj politici, onda je
nesumnjivo da se ona u toku doga!aja vie primakla svojim protivnicima nego oni njoj.
7 svakom sluaju politika radikalne vlade bila je u pogledu pravca izraz celokupne
buroazije, a g. $ai najpogodnija linost da njenom 0realnomO politikom rukovodi.
7 svojoj albanskoj politici, kao i u drugim prilikama, g. $ai voli da nas ostavlja u
neizvesnosti ta upravo "oe. ? u diplomatskom radu on je pre svega e% partije koja se
razvila iz kolebljive i neodre!ene sitne buroazije i koja, noena !oga!ajima, gleda da
5C
7 bezobzirnosti svojoj vlasti su otile tako daleko da te takse naplauju po bruto teini, dakle i na daru,
na teinu sudaB )a primer, sanduk piva od C, %laa je teak &5, kg< taksa se naplati od te teine, i ako
samoga piva nema vie od 6C kg. Tako je i sa gasom, piritusom itd. od piritusa napr. sudovi su obino
gvozdeni, a potroai plaaju taksu ne samo na piritus ve i na gvo!e koje ne vide. Tako su te takse
udvostruene i utrostruene.
C&
okretnou i sitnim lukavstvima nadoknadi odsustvo irokoga politikoga vidokruga i
sposobnosti da u o!re!enom pravcu istraje. 4a vreme veliki" doga!aja na (alkanu ta
kolebljivost je u toliko jae ovladala kabinetima balkanski" dravica, u koliko je rasla
nesrazmera izme!u veliki" pro"teva i mali" sredstava. 7 diplomatskoj vetini g. $aia
ona je dobila izraza u njegovoj sposobnosti da neto "oe i nee u isto vreme, a ta politika
"oe i nee ostavlja istina njenom rukovodiocu otvorena vrata na koja e se od
najozbiljnije preduzeta koraka moi povui kao od pokuaja na koji se ozbiljno nije ni
mislilo, ali te OpokuajeO srpski narod je skupo platio. 7 takvim pokuajima i pipanjima
protekli su najsudbonosniji istorijski momenti, koji su iziskivali odluno zalaganje svega
autoriteta za odluke koje bi bile rezultat realne procene opte situacije na (alkanu i
stvarnoga poloaja balkanski" naroda.
akva je ta situacija i kakva ona reenja nalae>
(alkansko poluostrvo je jedna meavina nacija sa izukrtanim istorijskim uspomenama.
$ojedini delovi poluostrva koji u tim istorijskim uspomenama predstavljaju oblasti za
sebe, uneli su se jedni u druge i lee jedan drugom na prirodnim pravcima kulturnoga i
privrednoga saobraaja sa svetom. To naroito vai za njegove centralne oblasti, .taru
.rbiju i Makedoniju, za oblasti koje ine glavni deo turskoga nasle!a balkanski"
dravica. Tako, kada je iz ti" oblasti naporima narodni" masa tursko gospodarstvo
istisnuto, stupili su napred vlasniki krugovi balkanski" dravica sa punim akama
planova o deobi zadobiveni" oblasti na osnovu istorijski" i nacionalni" prava,
ekonomski" i politiki" nunosti. /li, eto zlaB Deoba nije mogua a da se ne pogazi
nacionalni princip, ne ugrozi dravni opstanak, ne povrede stvarni privredni interesi i
uobraena i preivela istorijska prava. ao prirodna kapija (alkana .olun je na primer
potreban svima, a .olun je jedan i nedeljiv. .aobraajnu i privrednu osu (alkana, bez
koje .olun ne bi bio to je, predstavlja nesumnjivo vardarska dolina, a ona je tako!e
jedna i nedeljiva. ?sto tako su se i granice srednjevekovni" carstava esto pomerale i
preklapale, zbog ega su i istorijske pretenzije balkanski" dravica u nepomirljivoj
suprotnosti. o e, zatim, utvrditi gde prestaje i gde nastaje granica srpskoga i
bugarskoga naroda uopte> ako da se prikupe u jednu nacionalnu zajednicu makedonski
.loveni a da se ne porobe Irci i ostali narodi> ako da se prikupe u jednu nacionalnu
dravu Irci u Trakiji a da se ne porobe Turci i ne preseku veze (ugarske sa (ugarima u
okolini .oluna i dalje do ostura>
;to samo nekoliko nagovetaja o masi stvarni" i uobraeni" pitanja, istinski" i lani"
interesa, koji su sa unitenjem turske vlasti potekli kao voda iz razbijena suda, i koji su
mogli biti povoljno reeni samo stvaranjem jedne nove zajednice. Otvorena unitenjem
jedne celine, ta pitanja su mogla biti mirno i povoljno reena samo u jednoj novoj celini
vie %orme. To je bio jedini put koji pouzdano nije vodio u rat ve zblienju, slobodi,
snazi i optem napretku na (alkanu. Da ne govorimo o velikom znaaju otklanjanja
bratoubilakoga rata, zajednica naroda na (alkanu je uopte ono reenje sloenoga
(alkanskoga pitanja kojim bi svi balkanski narodi dobili najpovoljnije pogodbe za mirno
i uspeno razvijanje u budunosti. .amo stvaranjem nove zajednice namesto sruenoga
turskoga gospodarstva mogla se sauvati davno izgubljena nacionalna sloboda da se opet
ne utopi u krvavoj me!usobnoj otmici oko zadobiveni" oblasti, otmici koja je najvea
C5
nesrea po slobodu balkanski" naroda. Ta sloboda je otmiarskim grabeom osvojeni"
oblasti udavljena pre nego to se bila rodila, a time je istorijski potvr!eno gledite
socijalne demokratije da nacionalno oslobo!cnje balkanski" naroda nije mogue bez
ujedinjenja celoga (alkana u jednu optu zajednicu. Takva narodna zajednica u isto
vreme oslobodila bi sve narode i oblasti (alkanskoga poluostrva uzajamnoga
stenjavanja i zatvaranja koje este granice sa sobom nose i svima otvorila slobodan
izlazak na more. (alkan bi postao jedna prostrana privredna oblast u kojoj bi moderni
privredni ivot dobio poleta, i svaki deo te oblasti dobio bi u celini jemstva za slobodu
saobraaja, za osiguranje privredni" potreba, za bre privredno razvijanje uopte. ?stinska
ekonomska emancipacija balkanski" naroda lei u privrednoj zajednici (alkana. / sa
ujedinjenjem politiki" snaga i privrednim napretkom balkanski narodi bili bi sposobni
da dadu otpora zavojevakim tenjama kapitalistiki" evropski" drava.
/ko ima politikoga realiteta na (alkanu, to je nunost zajednice balkanski" naroda.
7verenje o toj nunosti istie iz posmatranja stvarne situacije na (alkanskom poluostrvu
kao iz kakve otvorene knjige koja tako precizno ocrtava nau budunost, i samo ona
politika balkanski" dravica je realna kojoj ta misao slui kao rukovodno naelo.
ao jedan in u velikoj balkanskoj drami, najtenje vezan sa pret"odnom i potonjom
radnjom, zavojevaki po"od .rbije na /lbaniju je najgrublje otstupanje od naela
zajednice balkanski" naroda, a u isto vreme odstupanje koje je plaeno najoiglednijim
porazom. ako se taj in doga!a izvan one zamrenosti istorijski", etnogra%ski" i
politiki" odnosa koja obavija sporove u Makedoniji, to se u njemu najjasnije ispoljavaju
tendencije balkanske politike buroazije. 7 njemu su do kostiju razgoliene netolerancija
vlasniki" klasa prema drugim narodima, zavojevake tenje i gotovost buroazije da i"
sprovodi najbrutalnijim zloinstvima kakva su do sada izvravana samo u prekomorskim
kolonijama. )aputanje naela zajednice balkanski" naroda jo pri sklapanju ugovora o
zajednikoj akciji protiv Turske oteralo nas je da se prebijamo i uzaman satiremo po
vratolomnoj /lbaniji, a isterani iz nje odbaeni smo na (regalnicu da se varvarski i
suludo koljemo sa braom. 3edna pogreka je povlaila drugu, jedan poraz dao je drugi.
Tako je 0realnaO politika g. $aia zapeaena dvama vrlo realnim porazima< albanskim i
bregalnikim. / kada se albanska avantura "oe da pravda otsecanjem od .oluna, a
bregalniki zloin odbacivanjem iz /lbanije, onda se mora da istakne da je uzrok oba zla
jedan isti, naime< zavojevaka tenja buroazije i vlasniki" klika i %aktora na (alkanu i
nji"ova nesposobnost da ogranienom separatizmu gospodarei" interesa pretpostave
naelo zajednice, koje su nekada propovedali mnogi nji"ovi predstavnici.
4avojevako dranje .rbije prema albanskom narodu specijalno pruilo je jedno iskustvo
vie o velikoj opasnosti koju svaka borba izme!u balkanski" naroda predstavlja za jednu
i drugu stranu. Ono je, u isto vreme, pokazalo i kako se politikom vlasniki" klasa unosi
mrnja me!u narode.
Danas je postalo vrlo rizino propovedati potrebu zajednikoga rada sa /lbancima. 7
pogubnoj utakmici da opravda jednu naopaku politiku buroaska tampa je stvorila o
/lbancima itavu kulu neistiniti" i tendenciozni" miljenja, a osvajaka politika .rbije sa
svojim varvarskim metodama morala je /lbance ispuniti dubokom mrnjom prema nama.
C6
/li toga nije nekada bilo. .rpska i albanska plemena pod Turskom, kao to se to vidi iz
prianja Marka Miljanova, ivela su u bliskim vezama. )ji" je spajala vrlo velika
drutvena srodnost, izraena u mnogim zajednikim obiajima, predanjima i
uspomenama, kao i u mnogim zajednikim akcijama protiv turski" vlasti9 esto puta
postoji i krvno srodstvo. $rema onom to je u narodu zabeleio Miljanov, ui,
(elopavlii, Moti, $iperi, limenti nisu predstavljali uvek dve grupe plemena, albansku i
crnogorsku, podeljeni" u dva neprijateljska logora, ve su ona esto stajala na jednoj
strani protiv zajednikoga neprijatelja. ao prilog tome da su uspomene na te bliske
odnose ivele u albanskom narodu moe se uzeti i ona izjava /lbanaca koju je na svom
putu po /lbaniji zabeleio Dositej Obradovi< 0mi smo sa .rbi jedan rod i pleme biliO.
Mnogi %aktori i doga!aji posle toga vodili su tome da namesto dobri" susedni" odnosa i
oseanja srodnosti poinje iriti netrpeljivost i neprijateljstvo. 7 tom pravcu najvie su
pridoneli s planom sprovo!ena politika razdora iz =arigrada i postupanje .rbije i =rne
Iore prema albanskom stanovnitvu za vreme ratova sa Turskom.
/ko je ipak iko imao uslova za sporazuman rad sa /lbancima, to su ga imale =rna Iora i
.rbija. )e samo izmeanost naselja i srodnost susedni" plemena ve i uzajamnost
interesa upuivali su ova dva naroda na sporazum i prijateljske odnose. ao to put na
3adransko More ide preko jednostavnoga albanskoga naselja, veze /lbanaca sa
unutranjou poluostrva vode preko srpske granice. ao to je nama potrebno more, jo
vie je njima potrebno kopno. /ko nas upuuju na /lbance brige za izvoz, /lbance
upuuju na nas brige za "leb. /ko se te dve strane ne sporazumevaju, one se uzajamno
stenjavaju i dave.
/li svi izgledi za politiku sporazuma i prijateljstva razlupali su se u ovoj prilici mnogo
vie o jedan osion osvajaki gest .rbije nego o sirovost albanski" plemena. .rbija nije
ula u /lbaniju kao brat nego kao osvaja. :ta vie ona nije ula ni kao politiar ve kao
grub soldat. ?za grube vojnike praktike politiar se nije video. 7pravo, on je imao samo
jednu misao koja se sadravala u nare!enju< idite i osvojiteB ?li pokoriti ili propastiB .a
politikom koja nije raunala sa ljudima, sa plemenima, sa narodom i prirodnom tenjom
da i /lbanija stee i svoju samostalnost, .rbija je izgubila svaki dodir sa predstavnicima
albanskoga naroda i njega odgurnula u oajnu mrnju prema svemu srpskom. /ko
albanski narod nije do sada predstavljao jednu nacionalnu celinu koju bi mogla zagrejati i
pokrenuti jedna misao, ta zajednika misao je danas naalost u optem nacionalnom
revoltu albanskoga naselja protiv varvarskoga postupanja njegovi" suseda, .rbije, Irke i
=rne Iore, revoltu koji je jedan veliki korak u nacionalnom bu!enju /lbanaca.
Oslanjajui se iskljuivo na soldatesku koja nema razumevanja ovi" pitanja, srpska vlada,
zanesena osvajakom udnjom i opsenjena stranim uticajem, nije ak umela iskoristiti
svoju polugodinju vlast u .evernoj /lbaniji ni za jedan akt koji bi ostavio traga i ublaio
rane. Ona to nije umela uiniti ak ni u poslednjem asu kada je pitanje o autonomiju
/lbanije ve bilo sazrelo. )arodne mase su udno traile oslobo!enje iz bednoga
i%iskoga poloaja, ali za takva revolucionarna dela imala je razumevanja samo
)apoleonova vojska revolucije. Obrazovaniji redovi nisu krili od srpski" posada
nepokolebljivu privrenost ideji autonomije /lbanije, ali to to bi umeo politiki proceniti
C1
svaki engleski konzervativac bilo je i suvie daleko od srpski" radikalaca. Oni su nadirali
ka moru na snagu. ao neprijatelj .rbija je ula u /lbaniju, kao neprijatelj je izala.
(ezgranino neprijateljstvo albanskoga naroda prema .rbiji je prvi pozitivan rezultat
albanske politike srpske vlade. Drugi jo opasniji rezultat jest uvrivanje u /lbaniji dve
na zapadnom (alkanu najzainteresovanije velike sile, a ono predstavlja jedno iskustvo
vie da svako me!usobno neprijateljstvo balkanski" naroda koristi samo nji"ovom
zajednikom neprijatelju. 4avojevako dranje .rbije, Irke i =rne Iore nije moglo
spreiti stvaranje autonomne /lbanije, ali je ono toga najmla!ega pigmeja na (alkanu
gurnulo da se jo pre pojave na svet preda na milost i nemilost /ustro@7garske i ?talije.
Taj %akat je od velike opasnosti po mir i slobodno razvijanje .rbije. 3asno je da ta
opasnost ne dolazi od toga to je autonomna /lbanija uopte stvorena, ve od toga to je
ona stvorena u borbi protiv zavojevaki" elja susedni" balkanski" dravica, to je
upravo od nji" oteta zauzimanjem /ustro@7garske i ?talije i to je time uz ove dve drave
tako jako privezana. Tamo gde je prijateljstvo potreba i jedne i druge strane zavladalo je
strasno neprijateljstvo, a prijateljske veze uvruju se izme!u dve strane od koji" je
jedna unapred osu!ena da bude rtva druge.
? jedan i drugi pozitivan rezultat osvajake politike .rbije prema albanskom narodu
osetile su dravne %inansije i na privredni razvitak, ali najvie one desetine "iljada
robova to propadaju po albanskim krevima. Oni su izbaeni na granicu da svojim
ivotima zaustavljaju talas ogorenja koji su vlasnici zavojevakom politikom izazvali i
da uvaju zemlju od opasnosti u koju je tom prilikom uvuena. #ancima kojima je "tela
okovati tu!i narod buroazija je stegnula siobodu svoje zemlje i svoga naroda.
Dokle se, naposletku, osvajaki po"od na /lbaniju "oe da opravda lanim teorijama o
nesposobnosti /lbanaca za nacionalni razvitak, istinite, na alost vrlo istinite zle
posledice toga po"oda pokazale su pred celim narodom nesposobnost vlasniki" klasa za
politiku narodni" interesa. akve e rezultate dati rad oni" koji se u /lbaniji za
autonomiju svoje zemlje bore, to je zasebno pitanje na koje e jedino budunost dati
taan odgovor9 ali potpun i skup poraz osvajake politike nae buroazije koja se protiv
autonomije borila stoji pred nama kao svren in i zvoni kao jedna %ina istorijska ironija
na teoriju nacionalne OnesposobnostiO /lbanaca. / poto sa porazom osvajake politike
nije zavren lanac opasnosti i rtava po slobodu srpskoga naroda i budunost .rbije,
potrebno je bar sad pogledati istini u oi i nasuprot predrasudama priznati< da je borba
koju danas albansko pleme vodi prirodna, neizbena istorijska borba za jedan drukiji
politiki ivot nego to ga je imala pod Turskom i drukiji nego to mu ga nameu
njegovi svirepi susedi, .rbija, Irka i =rna Iora. .lobodan srpski narod treba tu borbu
da ceni i potuje koliko radi slobode /lbanaca toliko i svoje, i da svakoj vladi odree sva
sredstva za zavojevaku politiku.
ao predstavnik proletarijata koji nije nikada bio izmear zavojevake politike vladajui"
klasa, socijalna demokratija je duna pratiti korak u korak istrebljivaku politiku vlasnika
prema /lbancima, igosati je kao varvarstvo koje se pod lanim izgovorom Ovie
kultureO vri, kao klasnu politiku buroazije koja se najtetnije odaziva po klasne interese
proletarijata, kao antinarodnu zavojevaku politiku koja dovodi u opasnost mir i slobodu
CC
zemlje i silno pogorava poloaj narodni" masa. $rotiv te politike socijalna demokratija
istie svoju lozinku< politika i ekonomska zajednica svi" naroda na (alkanu, ne
izuzimajui ni /lbance, na osnovici pune demokratije i potpune jednakosti.
Sadraj:
Predgovor ................................................................................................................&
I. I !ivota Albanaca...............................................................................................$
". Postojbina i ras#rostiranje.................................................................................$
$. Plemenska organiacija i krvna osveta.............................................................2
%. &konomske #rilike...............................................................................................5
'. (arakter naroda i du)ovni !ivot......................................................................"$
II Autonomija Albanije........................................................................................."3
". Pojava #okreta a autonomiju.........................................................................."3
$. Sever i *ug+ ,ege i Toske..................................................................................$6
%. Igledi u budunosti...........................................................................................$'
III -orbe oko *adranskoga mora..........................................................................$7
". *adransko more i borbe na Istoku.....................................................................$7
$. Austro.Ugarska i Italija......................................................................................$5 %.
*adransko more i -alkan....................................................................................%"
I/ Albanija i Srbija.................................................................................................%'
". 0avojeva1ke te!nje nae bur!oaije...................................................................%'
$. Te!nja ka moru....................................................................................................%7 %.
Pora avojeva1kog #odviga...............................................................................'" '.
/ojna oku#acija Albanije...................................................................................'' 2.
(olonijalni ratovi................................................................................................'8 3.
4eultati avojeva1ke #olitike............................................................................26
CG