Intelektualna svojina

Privilegija zivota u Srbiji - maltene besplatno gledanje najnovijih holivudskih hitova i redovno
koriscenje softverskih paketa za koje su mnogo imucniji prosecni Amerikanci mozda samo naculi
da postoje - preti da postane samo bledo secanje iz proslosti. Crna senka se nadvija i nad silne
kopije poznatih brendova i patentiranih proizvoda, koje su mnogima donele bogatstvo. Nov nacin
sticanja novca ce u dobroj meri morati da ukljuci legalne investicije u proizvode domace pameti,
kojih srecom ima vise nego sto se na prvi pogled cini.

Bioenergetski reekvilibrator i pomagalo za brisanje straznjice
Dokazujuci teoriju da su samo svemir i ljudska masta bezgranicni, domaci pronalazaci su se
dobrano potrudili da zadaju posla zaposlenima u Zavodu za intelektualnu svojinu. Tako je tim
inzenjera poslednjih godina provodio vreme proveravajuci originalnost vodenog motora, brze
motike, bioenergetskog reekvilibratora, a zvanicnu potvrdu o upisu u registar dobilo je i pomagalo
za brisanje straznjice.

U trenutku kad dobar deo populacije ne shvata znacenje pojma "intelektualna svojina", niti uspeva
da dokuci kako to da jedna naizgled jednostavna ideja moze da vredi milione evra, drzava i
zainteresovani lobiji polako rasplamsavaju bitku za zastitu "pameti". Ne samo zato sto jedna
"ukradena pamet" zbog straha od kradje dovodi do sakrivanja i nekoriscenja nekoliko ostalih, vec i
zbog zida podignutog od strane svetske zajednice, koji se polomismo da preskocimo, dok ga
otimacina tudjeg intelektualnog vlasnistva samo dodatno podize.

Zavod za intelektualnu svojinu
Posmatrano sa gledista ekonomista, intelektualna svojina se definise kao oblik imovine koji se
sastoji iz nematerijalnih dobara koja su proizvod kreativnog ljudskog rada. Deli se u dve grupe:
autorsko i srodna prava i pravo industrijske svojine. U prvu grupu spadaju prava autora, izvodjaca,
proizvodjaca fonograma i videograma, proizvodjaca emisije i
proizvodjaca baze podataka. Pravo industrijske svojine se, po
aktuelnim domacim propisima, odnosi na patentno pravo,
pravo zastite ziga, industrijskog dizajna, geografskih oznaka
porekla i topografije integrisanih kola. Po recima prof. dr
Slobodana Markovica, direktora Zavoda za intelektualnu
svojinu, radi se na donosenju zakona koji ce ustanoviti zastitu
intelektualne svojine nad novim biljnim sortama. Tim korakom
ce se ne samo zastititi rad oplemenjivaca i selekcionara, vec i
ispuniti jedan od uslova za ulazak SCG u Svetsku trgovinsku
organizaciju.
Kako je svaka od dve glavne vrste intelektualne svojine
kompleksna tema, u ovom tekstu bice obradjena
prevashodno zastita industrijske svojine. Zainteresovani za
oblast zastite autorskog i srodnih prava o njenom stanju kod
nas mogu citati u sledecem broju e magazina.
Koreni institucije na cijem je celu profesor Markovic datiraju
jos iz 1920. godine, kada je kralj Aleksandar Karadjordjevic
osnovao Upravu za zastitu industrijske svojine. Ona vodi
racuna o jednoj od retkih nadleznosti preostalih na nivou
Drzavne zajednice Srbije i Crne Gore. Razlog za to pociva iskljucivo u cinjenici da se zastita
intelektualne svojine u svetskim okvirima izuzetno ozbiljno shvata. Stroge medjunarodne norme
propisuju da rezim zastite mora biti jedinstven na teritoriji medjunarodno priznate drzave, odnosno
da se o njemu mora starati jedan upravni organ.
"Mi primamo prijave patenata, zigova, industrijskog dizajna, integrisanih kola, geografskih oznaka
porekla, vodimo upravni postupak po tim prijavama, donosimo resenja kojima se priznaju ili ne
priznaju prava i vodimo registre priznatih prava. Pored te upravne nadleznosti, imamo i druge
duznosti. Pruzamo informacije privrednim subjektima o pravnom statusu konkretnih intelektualnih
dobara, kao i o stanju tehnike u svetu. Uz to smo jedini organ u drzavi koji je osposobljen i duzan
da u strucnom smislu prati medjunarodni razvoj u oblasti prava intelektualne svojine. Pravno
proucavamo propise drugih drzava, pratimo medjunarodne konvencije, pripremamo propise za
Skupstinu drzavne zajednice...", nabraja prof. Markovic aktivnosti institucije od cetrdesetak
zaposlenih, finansirane iskljucivo iz budzeta Srbije.
Sem finansijskih problema nadleznog drzavnog organa, ostvarivanje zakonitosti po pitanju zastite
intelektualne svojine onemoguceno je i nepostojanjem drugostepenog organa u odlucivanju. Sud
drzavne zajednice, nadlezan za zalbe na odluke Zavoda, nikada nije konstituisan. Ranije je tu
duznost obavljao Savezni sud, nestao prilikom nestanka SRJ . Stranke koje se osete ostecenima
upadaju u pravni vakuum, tako da im je jedina reakcija kukanje i zaljenje nadleznima u Zavodu, u
nadi da ce ovi promeniti spornu odluku. Ovaj sistem ne donosi dobro ni Zavodu ni strankama.
Kako zakonsko pravo zalbe nije ispunjeno, gnev stranaka je potpuno opravdan, ali pogresno
usmeren - u slucaju stalnog menjanja odluka doslo bi do stvaranja osecanja pravne nesigurnosti,
cime bi Zavod postao neozbiljna institucija koju moze da "sutira" ko hoce i kad mu se prohte. Ceal
situacija u vezi zastite inelektualne svojine kod nas podseca na zacarani krug, pri cijem se
otkrivanju strani investitori verovatno osecaju kao Alisa u zemlji cuda. Po recima prof. Markovica
jedno od mogucih resenja bila bi dvostepenost u radu samog Zavoda, koja nije predvidjena
aktuelnim zakonskim aktima.

Zastita brenda
Prepoznatljivost na trzistu roba i usluga, odnosno vidnu razlicitost od roba i usluga drugih
ponudjaca, omogucava postojanje robne marke - brenda. "Da biste uopste mogli da otpocnete da
koristite marku koju ste smislili, potrebno je da se, kao savestan privrednik, uverite da time ne
vredjate neko tudje pravo. To se radi kod nas u Zavodu, zahtevom za izradu Izvestaja o zasticenim
pravima. Ukoliko ste procenili da mozete da ga slobodno koristite, ne rizikujuci ulazak u neki sudski
spor, logicno je da razmisljate o celishodnosti obezbedjivanja iskljucivog prava koriscenja tog
znaka. Nikad se ne zna, mozda taj vas proizvod ili usluga postanu popularni na trzistu, pa drugi
mogu da pozele da se parazitski "nakace" na reputaciju vaseg znaka i pocnu istim ili slicnim
znakom da obelezavaju svoje robe ili usluge, dovodeci kupce u zabludu. Tada je potrebno da
dodjete u Zavod i podnesete prijavu za zastitu ziga. U prijavi se navodi znak i lista proizvoda ili
usluga za koje znak treba da se zastiti", opisuje prof. dr Slobodan Markovic postupak.

Novi zakoni
U toku prosle godine Skupstina SCG donela je ukupno pet zakona kojima se regulise sektor
zastite intelektualne svojine. Prvo je 2. jula usvojen Zakon o patentima, da bi potom cetiri zakona
"pala" istog dana - 22. decembra. U pitanju su Zakon o autorskim i srodnim pravima, Zakon o
zigovima, Zakon o zastiti industrijskog dizajna i Zakon o topografiji integrisanih kola.

izvor: "E-magazin"


Informacije za pretplatu na list "E-Magazin" mozete dobiti na
http://www.emagazin.co.yu