REZIGNACIJA VIII

KENOTAF

Jedno otresito žensko čeljade, pilot U.S Airforce, za svoje pošteno

obavljene napore u udruženom rušenju Beograda nagradjuje se Ekspedicionim
ordenom. Medalju joj u Vašingtonu, u Beloj Kući, uručuje lično Predsednik
Sjedinjenih Američkih Država. Sve se dogadjalo u Ovalnoj sobi. Predsednik joj
muški steže šaku. Ona će taj odlučan stisak njegovih malčice znojavih prstiju
pamtiti celog života. Ima i fotografije. Ona i Predsednik. Zatim ona, mama, tata i
Predsednik itd. Baš zgodno. Na stolu je Biblija. Crne korice, zlatna slova, luksuzno
izdanje. Nije to štampao onaj Gideon za kurve i bezimenu hotelsku slepadiju.
Hrabroj curi treba dati orden. Nek ga nosi i neka se njime naokolo diči. Teku suze
radosnice a čestitke pristižu sa svih strana. Mora biti da su joj roditelji vrlo
ponosni na njene lepe bombarderske uspehe. Ko ne bi?! Da nije prokletih godina
skakali bi do neba. Mama samo uzdiše: Kakva karijera, kakva karijera! Sigurno su
tim povodom za rodbinu i drage prijatelje upriličili malu kućnu svečanost: veseli
gosti, prijatna muzika, kokteli, blistavi escajg, kristalne čaše, sendviči, hladna
teletina, razne salate, grickalice, indijski orasi, sladoled, sokovi, kafa, kolači, stari
albumi, fotografisanja za uspomenu, beskrajni video snimci i tako to. Telefon ne
prestaje da zvoni. Sve je kulturno, sve je comme il faut.

* * *

Zbog one prilično prašnjave zbrke u Njujorku i Vašingtonu Bin

Ladenovim momcima nije upriličena čak ni obična sahrana. Škrtarenje gradskih
vlasti uvek mi je išlo na nerve. Navodno, ne mogu da sahrane teroriste jer se
ispostavilo da su isparili na visokoj temperaturi. Ako nemaju pojma gde su im
kosti zašto im onda ne sklepaju kenotafe, onako kako su to radili stari Egipćani
još dve hiljade godina pre nove ere. Bezdušnoj njujorškoj birokratiji niko ne
može da doaka. Uvek bi da štede na sirotinji. Sirotinjo i bogu si teška.
 Raša Todosijević

Beograd, utorak, 28. avgust 2007