Milivojevi

Lidija
2010/156
Miloevi
Dragutinovi
Milica
2010/61

Istorijat
AIK Banka A.D. Ni je nezavisna srpska banka,
savremenog tipa, koja posluje vie od 25
godina.
Osnovana je 1976. godine kao interna banka
Agroindustrijskog kombinata Ni. Kao tedno-
kreditna i zajednika finansijska organizacija,
AIK Banka je kreirala poslovni ugled jake
dilersko-brokerske kue.
10. avgusta 1993. godine AIK Banka dobija
licencu Narodne banke Jugoslavije (NBJ) i
poinje sa radom kao banka.
Prilagonavajudi organizaciju novom Zakonu o
bankama i
finansijskim organizacijama, 27. juna 1995.
godine AIK Banka je registrovana kao
akcionarsko drutvo za obavljanje klasinih
bankarskih poslova: depozitni, kreditni,
diskontni
poslovi, emisioni poslovi, depo i garancijski
poslovi, platni promet sa inostranstvom
Uporedni finansijski izvetaji za
2010/2011/2012. godinu
Kao osnov za prezentovane podatke korieni
su finansijski izvetaji koji su banke dune da
dostavljaju Narodnoj banci Srbije. Na osnovu
njih izraunavaju se vrednosti odgovarajuih
pokazatelja finansijskog poloaja banke.

Osnovni principi bankarskog poslovanja su:
1. Likvidnost
2. Profitabilnost
3. Solventnost
Likvidnost
Indikatori likvidnosti pokazuju sposobnost
preduzea da izmiri dospele kratkorone obaveze.

Profitabilnost i likvidnost predstavljaju uslovno
reeno konfliktne principe.

Viak likvidnih sredstava moe da ima negativan
uticaj na profitabilnost jer se sredstva vezuju za
aktivnosti koje imaju nie prinose, meutim u
dananje vreme velike finansijske krize takvo
ponaanje moe voditi u ostvarenje vee ukupne
profitabilnosti imajui u vidu da profitabilniji projekti
pod uticajem krize vrlo lako mogu biti obezvreeni i
samim tim proizvesti negativne efekte po
profitabilnost banke.
Likvidna aktiva /aktiva=26%
2012
Likvidna aktiva /aktiva=31% 2011
Likvidna aktiva /aktiva=18% 2010
Osnovno merilo za likvidnost banke je odnos likvidne aktive
prema ukupnoj aktivi koji treba da se krede u rasponu 30% do
35% ukupne aktive. U skladu sa tim, zadatak bankarskog
menadmenta je da stvori takve uslove da banka ne
doe u poziciju nelikvidnosti jer se informacije o likvidnosti
banaka brzo ire, to moe negativno uticati na kreditni rejting
banke a time i na celokupnu uspenost poslovanja banke. U
Sluaju nae banke likvidnost je bila znaajno nia u 2010
godini kada je banka i ostvarivala najvedi profit.

Gotovina i gotovinski
ekvivalenti/aktiva=11,921,393/154,352,343=0,08
2012
Gotovina i gotovinski ekvivalenti/aktiva=0,05
2011
Gotovina i gotovinski ekvivalenti/aktiva=0,04
2010
Pokazatelji tekude likvidnosti
Likvidna aktiva /likvidna pasiva=41%
2012
Likvidna aktiva /likvidna pasiva=49%
2011
Likvidna aktiva /likvidna pasiva=29%
2010
kratkoronu aktivu ili kratkoronu pasivu spada sva imovina, odnosno plasmani
banke koji imaju ronost do godinu dana kao to su novac, likvidni vrednosni
papiri, potraivanja od kupaca i zalihe. Povoljno je da taj pokazatelj bude to
vei jer je u tom sluaju i likvidnost banke vea
Zajmovi/Depoziti=68202813/99984274=0,7
2012
Zajmovi/Depoziti=0,74
2011
Zajmovi/Depoziti=1,06
2010
Depoziti predstavljaju nestabilan izvor finansiranja
zbog mogunosti njihovog povlaenja zbog toga je
preduzee izloeno manjim rizicima ako su dati
zajmovi banke pokriveni i ostalim izvorima
finansiranja sem depozita. U sluaju nae banke
racio zajmovi / depoziti je ispod 1 u poslednje dve
godine pre svega zbog snanog pada datih kredita u
poslednje dve godine u odnosu na 2010.
Odnos datih kredita i primljenih depozita je jedan od
najvanijih pokazatelja likvidnosti banke. to je taj pokazatelj
vedi, manja je likvidnost banke
Profitabilnost
Najznaajniji pokazatelji investiranja jesu
pokazatelji profitabilnosti, koji se obino
porede u razliitim vremenskim razdobljima.
Neki od pokazatelja profitabilnosti su: Return
on Equity (ROE), Return on Assets ROA (ili
ROI), Leverage (multiplikator akcionarskog
kapitala), Kamatna mara, kao i dodatni
investicioni indikatori.
ROI predstavlja prinos na ukupne prihode jedne banke. Pokazuje
odnos neto profita i ukupnih prihoda. Sagledava se uede neto
profita u ukupnim prihodima jedne banke. Ukoliko je uede neto
profita vede znai da je razlika veda i time je i profit vedi.

2010. 2011. 2012.
Neto profit 5.590.832 2.973.676 3.641.848
Ukupni prihodi 10.604.756 8.406.529 10.170.874
ROI 0,53 0,35 0,36

ROI = Neto profit/Ukupni prihodi

2010. 2011. 2012.
Neto profit 5.590.832 2.973.676 3.641.848
Ukupna aktiva 141,583,435 143,193,539 154,352,343
ROA 3,95% 2,08% 2,36%

ROA = Neto profit/Ukupna aktiva
Ovaj pokazatelj meri prinos koji reinvestira kompanija odnosno pokazuje
koliki prihod je ostvaren investiranjem. Ukoliko je pokazatelj ROA preko 2 ili
2.5% to ukazuje da je na tritu prisutan bankarski monopol, visoko rizini
portfolio ili je neki vanredni dogaaj uzrokovao ovako visok prinos. Na
primeru Aik Banke vidi se da je ROA u sva tri sluaja bio preko 2% to je
vie od gornje granice, a uzrok tome je ekonomska i drutvena situacija u
zemlji koja sa sobom uvek nosi veoma veliki rizik.

2010. 2011. 2012.
Neto profit 5.590.832 2.973.676 3.641.848
Akcijski kapital 25.390.565 26.210.090 26.517.651
ROE 22,02% 11,35% 13,73%

ROE= Neto profit/Akcijski kapital
U ovom primeru ROE iznosi oko 11-14% to pokazuje koliko je kompanija
ostvarila profita u poslednja etiri kvartala u odnosu na uloeni kapital
akcionara.
S obzirom da vrednost ROE ne sme biti iznad 20-25%, jer ako je to sluaj
onda je to upozorenje za menadment i pokazuje to da je banka pribegla
veoma velikom zaduenju na finansijskom tritu to vidimo na primeru iz
2010. godine. U naredne dve godine ROE je ispod 20%.

2010. 2011. 2012.
Ukupna aktiva 141.583.435 143.193.539 154.352.343
Akcijski kapital 25.390.565 26.210.090 26.517.651
EM 5,58 5,46 5,82

EM = Ukupna aktiva/Akcijski kapital
Solventnost
Indikator solventnosti je kapital.
A > O Banka je solventna

Pomenuti pokazatelj iznosi 34,66 %
na dan 31. decembra 2012. godine
2012
Stopa adekvatnosti kapitala na dan
31.12.2011. godine iznosi 30,13%.
2011
Stopa adekvatnosti kapitala na dan
31.12.2010. godine iznosi 32,05%.
2010

Nivo potrebnog kapitala zavisi od koncepta koji se primenjuje
u izraunavanju kapitala. U AIK banci se koriste dva koncepta:


1. Regulatorni minimalni kapital to je iznos kapitala koji je na
nivou zakonskog
minimuma (u visini koja nije manja od dinarske
protivvrednosti 10 miliona evra
prema zvaninom srednjem kursu) i koji, uz obraun kapitalnih
zahteva za kreditni,
trini i operativni rizik, obezbenuje pokazatelj adekvatnosti
kapitala na nivou
regulatorno propisanog minimuma od 12%.

2. Raspoloivi interni kapital Banke - predstavlja iznos kapitala
Banke koji je
raspoloiv za pokride svih materijalno znaajnih rizika kojima
je Banka izloena ili
moe da bude izloena u svom poslovanju.


,

.
,
, ,

.


.

.



.


.