Trgovinsko Pravo - Prezentacije

1
Prof. dr Milena Jovanovi Zattila

TRGOVINSKO
PRAVO

PREZENTACIJE

2

ORTAKO DRUTVO
Terminologija: javno trgovako drutvo; drutvo sa neogranienom solidarnom
odgovornodu lanova, ortako drutvo, privredno udruenje graana.

ORTAKO DRUTVO
Pojam: drutvo dva ili vie ortaka koji su neogranieno solidarno odgovorni za
obaveze drutva (celokupnom svojom imovinom)
Pravni subjektivitet: stie od trenutka registracije osnivakog akta (u naem
pravu); odvojenost imovine drutva od privatne imovine njegovih ortaka
Za zemlje koje ne priznaju pravni subjektivitet vai princip tzv. imovine
zajednike ruke (imovina pripada ortacima i nalazi se u posebnom pravnom
reimu). Razlozi: 1) ima ugovornu pravnu prirodu; 2) zavisno je od statusa
ortaka; 3) za njegove obaveze odgovaraju ortaci; 4) nema korporativne organe

ORTAKO DRUTVO
Broj i svojstvo ortaka (minimum, maximum, fizika i pravna lica, domada i
strana)
Zajedniko poslovno ime (imena svih lanova, vie njih ili jednog uz oznaku i
ostali, oznaku oblika drutva, vie nije neophodno lino ime nekog od ortaka)
Osnivaki akt /ugovor (konstitutivni akt, simultano osnivanje, forma ad
solemnitatem). Minimum obaveznih elemenata ugovora: poslovno ime,
sedite, delatnost, odreenje osnivaa, odreenje vrste i vrednosti uloga
svakog ortaka.
Trgovaki i graanski ortakluk razlike u: poreklu, formi, nainu nastanka,
delatnosti, poslovnom imenu, nadlenosti sudova

3

ORTAKO DRUTVO
Delatnost (cilj drutva)- trgovako drutvo osnovano za obavljanje bilo koje
privredne delatnosti (obavezna forma: advokati, lekari, revizori, knjigovoe,
vetaci...)

Izuzeci/iskljuenja: berze, banke, osiguravajuca drutva i dr. finansijske
organizacije, investicioni fondovi)

Rizina pravna forma (sl. Bernarda Tapija bankrotstvo izazvano osnivanjem
dva holdinga u formi javnog trgovakog drutva, koje je prouzrokovalo tzv.
graanski steaj)

ORTAKO DRUTVO
Interni odnosi lanova i drutva
Princip slobode ugovaranja kod: 1) uloga u drutvo; 2) raspolaganja ortakim
udelom meu lanovima; 3) odluivanja ortaka drutva; 4) poslovoenja i
zastupanja; 5) naknade trokova ortaka; 6) dobiti i gubitaka
Prava i obaveze ortaka
Unoenje uloga (poetna imovina iz uloga osnivaa u novcu, stvarima i
pravima; doputeno je da se ulozi mogu sastojati i samo iz rada ili usluga, kako
izvrenih tako i bududih; ulozi ine imovinu drutva koja se ne upisuje u
registar, ved u poslovne knjige drutva, a ulagai dobijaju svojstvo ortaka
drutva sa odreenim udelom u drutvu svojina nad drutvom; ulog u
stvarima moe se, izuzetno, dati i na koridenje drutvu uz zadravanje prava
svojine ulagaa)

4

ORTAKO DRUTVO
Unoenje uloga Imovina koju drutvo stekne obavljanjem delatnosti svojina
je o.d.
Obaveza unoenja uloga (ne unoenje uloga mogudnosti: a) sporazumno
produenje roka; b) iskljuenje lana; c) povedana uplata od drugih ulagaa; d)
sankcija - obaveza pladanja kamate prema drutvu ili ugovorne kazne ukoliko je
ulog u stvarima i pravima)
Princip jednakosti uloga i ravnopravnosti ortaka
Ne postoji obaveza naknadnog povedanja uloga u drutvo, niti dopune usled
gubitka, ukoliko nije posebno predvieno ugovornom ortaka drutva. Isti
princip vai i kod smanjenja ugovorenog uloga bez saglasnosti svih ortaka.

ORTAKO DRUTVO
Raspolaganje ortakim udelom
Prenos udela meu ortacima je slobodan, ukoliko drugaije nije predvieno
ugovorom o osnivanju; usled postojanja elementa intuitu personae, za prenos
se moe zahtevati saglasnost svih ortaka. Ugovorom treba regulisati
mehanizam davanja saglasnosti, eventualnu pretpostavku saglasnosti,
raspodelu udela meu preostalim ortacima i sl.
Odluivanje ortaka drutva o.d. nema organe, upravljaju svi ortaci (kao
ugovorne strane iz osnivakog akta i kao lica koja vode poslove drutva i
zastupaju drutvo)
Funkcije skuptine, za razliku od poslovoenja kao funkcije uprave, su u osnovi
vlasnike funkcije i ostvaruju ih svi ortaci kao ugovorne strane (prijem novog
ortaka, raspolaganje udelom tredeg lica, smanjenje uloga, iskljuenje ortaka,
imenovanje likvidatora, prestanak drutva...)

5

ORTAKO DRUTVO
Funkcije skuptine: iskljuenja i ogranienja prava glasa u sluaju: 1) otklanjanja
sukoba interesa (odluivanje u sopstvenoj stvari); 2) priznanje prava glasa
tredem licu prokuristi (kod dvolanih drutava, radi eliminisanja blokade u
odluivanju), bez mogudnosti prenosa prava glasa na trede lice koje nije ortak
drutva.
Pravo glasa realizuje se davanjem tzv. glasake izjave, kao jednostrane izjave
volje koja pravno obavezuje njenog izdavaoca, ali sama ne moe da proizvede
novo pravno stanje. Proizvodi pravno dejstvo u trenutku kada je primi
poslednji ortak ovladen na odluivanje ili poslovoenje, do kog trenutka se
moe opozvati.

ORTAKO DRUTVO
Pravo glasa - ima li ortak obavezu da glasa ili ne? Kada je u pitanju interes
drutva glasanje se tretira kao obaveza, u suprotnom nije obavezno (moe
postojati i obaveza da se glasa na odreeni nain, tzv. vezani glas, pod
pretpostavkom da nije re o zelenakom ugovoru i da nema mana volje). Kod
jednake podele glasova punovana bi bila klauzula o arbitranom odluivanju
za donoenje odluke.
Princip jednoglasnosti prilikom odluivanja. Odstupanja: ugovorom o
osnivanju moe se ustanoviti i neki oblik vedinskog odluivanja.
Glasanje po glavama kao pravilo (svaki ortak ima pravo na jedan glas; od
glasanja se izuzima ortak: a) na koga se odluka odnosi, npr. lan koji je prekrio
odredbu o zabrani konkurencije; b) koji se iskljuuje.

6

ORTAKO DRUTVO
Poslovoenje obavljanje radnji koje spadaju u redovnu delatnost drutva
(registrovana delatnost)
Lica ovladena na poslovoenje: 1) svi ortaci drutva; 2) jedan ortak ili
nekolicina njih; 3) neki poseban organ; 4) posebno lice koje nije ortak drutva
prokurista
Ako je utvreno zajedniko poslovoenje vie ortaka, za svaki posao je
potrebna saglasnost svih. U sluaju protivljenja postoji pravo veta svakog
ortaka ovladenog na poslovoenje. Pravo veta (protivljenja) nije doputeno u
sluaju opasnosti od odlaganja postupanja, bududi da bi to nanelo tetu
ortakom drutvu.

ORTAKO DRUTVO
Oduzimanje prava na poslovoenje po tubi drutva ili ostalih ortaka,
privremeno ili konano, u sluaju tee povrede dunosti.
Otkazivanje prava na poslovoenje (uz predvieni otkazni rok) iz opravdanih
razloga utvrenih ugovorom ili zakonom - raa pravo drutva na naknadu
prouzrokovane tete.
Poslovoenje se ne moe preneti na drugo lice, osim ako se sa tim ne saglase
svi ortaci drutva.
U sluaju ovladenog prenosa, prenosilac odgovara samo za izbor lica na koje je
preneo pravo na poslovoenje, a u sluaju neovladenog prenosa odgovara kao
i da je i sam vrio poslovodstvo.
ORTAKO DRUTVO
Zastupanje poklapaju se funkcije poslovoenja i zastupanja (moe se vriti od
strane svih ortaka drutva, nekolicine, jednog ortaka, posebnog organa ili
posebnog lica prokuriste)
Istupaju samostalno, osim ukoliko je predvieno kolektivno zastupanje. U
sluaju kolektivnog zastupanja pravilo o saglasnosti svih ortaka vai samo za
7

tzv. aktivne radnje zastupnika prema tredim licima, dok za tzv. pasivne radnje
uinjene prema zastupnicima od strane tredih lica (npr. prigovor na robu)
dovoljno je da se uine samo prema jednom od ortaka.
Pravilo o neogranienom ovladenju u poslovima iz delatnosti drutva
ORTAKO DRUTVO
Naknada trokova ortaka (svi trokovi koje je imao u voenju poslova drutva,
a koji su bili nuni i korisni.
Dobit i gubitak Dobit se, kao i gubitak, utvruje bilansom uspeha (godinji
finansijski izvetaj) i raspodeljuje se ortacima na jednake delove.
Pravilo: dobit (i gubitak) dele se srazmerno udelima u drutvu.
Nije doputeno uestvovanje samo u snoenju gubitaka drutva, kao ni
uestvovanje samo u dobiti drutva (lavovska klauzula)
U sluaju odstupanja raspodele dobiti (i gubitaka) od srazmere udela u drutvu,
svakom ortaku se iz dobiti obraunava odreeni postotak na vrednost
njegovog udela, a ostali deo dobiti se deli na jednake delove.
ORTAKO DRUTVO
Mogud je i sistem deobe dobiti (i gubitaka) po glavama (na jednake delove) bez
obzira na eventualno nejednake udele.
Postoji i sistem kombinacije tzv. kapitalnog naela (tredina dobiti se deli
ortacima drutva srazmerno njihovim udelima u kapitalu) i personalnog naela
(preostale 2/3 godinje dobiti deli se na sve ortake drutva na jednake delove,
po glavama)
Ortak moe ustupiti svoje pravo potraivanja prema drutvu za isplatu dobiti, a
isto tako ga moe i zaloiti.
U zemljama koje mu ne priznaju pravni subjektivitet , o.d. nije subjekt poreza
na dobit, ved se njegova dobit ukljuuje u godinji prihod njegovih ortaka i
oporezuje kao ukupan prihod ortaka. U protivnom, obveznik poreza na dobit je
drutvo.

8

ORTAKO DRUTVO
Poslovni odnosi sa drutvom Obzirom da je o.d. pravno lice odvojeno od
ortaka drutva, ortaci mogu ulaziti u obligacione odnose drutvom (izvriti
odreenu uslugu, isporuiti robu, dati neku stvar na koridenje).
Ortak stie pravo na naknadu izdataka uinjenih za drutvo, kao i za evenualnu
tetu koju pretrpi delovanjem za drutvo (npr. povreda na radu). Ima i pravo na
nagradu za lino uede u radu drutva.
Podizanje novca iz blagajne drutva ogranienje do zakonom propisanog
procenta od sopstvenog kapital udela, ustanovljenog u prethodnoj poslovnoj
godini (institut pretpostavljene stope ukamadenja uloga).
ORTAKO DRUTVO
Eksterni odnosi drutva i ortaka
Princip imperativnosti zakona cilj zatita interesa tredih lica
Solidarna odgovornost drutva i ortaka
Odgovornost za obaveze ortakog drutva (zavisi od pravnog subjektiviteta
kod nas je prihvaden sistem solidarne odgovornosti ortaka za obaveze drutva,
osim ako je drugaije ugovoreno)
Drugi sistem podrazumeva supsidijarnu odgovornost za tuu obavezu
(supsidijarno jemstvo)
Tredi sistem anglosaksonskog prava pravi razliku izmeu odgovornosti koja
proizlazi iz ugovora (tzv. joint - poverilac

ORTAKO DRUTVO
moe da trai isplatu od bilo kog ortaka, ali ako odabere jednog gubi pravo
prema drugima) i odgovornosti koja proizlazi iz nedoputenih radnji (tzv. joint
and several) zahtev za isplatu moe biti upuden bez ogranienja prema bilo
kojem od ortaka.
9

Odgovornost ortaka je opta i odnosi se na sve obaveze drutva i na sve
poverioce. Akcesorna je, jer zavisi od odgovornosti drutva (prestanak i
promene u obavezi drutva podjedanko se odnose i na obaveze ortaka).
Izuzetak u sluaju steaja.
Odgovornost novog ortaka drutva jednaka je odgovornosti ostalih ortaka
(ugovor o pristupanju dugu); imperativna odredba
Pravilo subrogacije ortak koji izmiri obaveze drutva stie poverioeva
potraivanja prema drutvu sa svim sporednim
ORTAKO DRUTVO
obavezama i garanicijama ispunjenja; ukoliko se ne regresira od drutva to
pravo ostvaruje prema ostalim ortacima drutva srazmerno udelima.
Raspolaganje udelom
Saglasnost ortaka i pravo preeg sticanja sticanje udela u drutvu srazmerno
svom ulogu
Prenos udela tredem licu prenose se lanska prava u drutvu koje je intuitu
personae, pa otuda potreba zatite interesa postojedih ortaka, to se ostvaruje
kroz pravo pree kupovine i davanje saglasnosti na prenos tredem licu.
ORTAKO DRUTVO
Prestanak ortatva
Prestanak ortatva smrdu ortaka ili otvaranjem steaja
Dobrovoljno istupanje (otkaz ortaka) u svako doba, nedvosmislen i bezuslovan
zakon utvruje otkazni rok od najmanje 6 meseci pre isteka poslovne godine;
mogudnost opoziva otkaza
Prinudno istupanje (iskljuenje ortaka) iz opravdanih razloga: trajna
insolventnost, neizvrenje ugovornih ili propisanih obaveza, neunoenje
ugovorenog uloga, nepotovanje klauzule konkurencije...

10

ORTAKO DRUTVO
Prestanak ortakog drutva
Opti i posebni osnovi prestanka
Opti: odluka ortaka, svoenje broja ortaka na jednog, statusne promene,
steaj i likvidacija, brisanje iz registra
Posebni: vezani su za karakter intuitu personae
Predutno produenje drutva (protekom vremena ili ispunjenjem cilja i dalje
nastavi da posluje)
Prestanak sudskom odlukom (po tubi nekog ortaka)
Upis u registar prestanka ortakog odnosa (preostali ortaci ovladeni za
zastupanje, likvidator, steajni upravnik, sud ex officio)

DRUTVO SA OGRANIENOM ODGOVORNODU
Pojam: drutvo sa pravnim subjektivitetom, koje pod zajednikim (personalnim
ili realnim) poslovnim imenom i fiksiranim osnovnim kapitalom (podeljenim na
lanske udele) obavlja odreenu privrednu delatnost uz odgovornost
celokupnom svojom imovinom.
Karakteristike:
DOO je pravni subjekt nastao upisom u propisani registar (imovina drutva
odvojena je od imovine lanova; udeo u imovini drutva ini personalnu
imovinu lanova; odvojenost imovine drutva i lanova, kao i neodgovornost
lanova za obaveze drutva ini da poverioci dr. nisu istovremeno i poverioci
lanova dr.
Odvojenost pravnog subjektiviteta drutva i lanova omogudava pravne
poslove lanova drutva sa samim drutvom (prodaja robe, davanje kredita)
mogudnost zloupotreba (prevencija: saglasnost svih lanova ili stroa
kvalifikovana vedina, pravila o sukobu interesa...)
11

Osnovni kapital DOO ini zbir vrednosti svih uloga lanova; svaki lan moe
imati samo jedan ulog, na osnovu koga stie udeo u drutvu izraen u procentu
ili razlomku; ulozi ne moraju biti jednaki

lanovi snose rizik za poslovanje dr. do visine unetog uloga; za obaveze prema
3. licima postoji potpuna odgovornost drutva

DOO posluje pod zajednikim poslovnim imenom (personalnim ili realnim) koje
sadri oznaku d.o.o.
Zatvoreno drutvo sa elementima intuitu personae; kapital relativno
nepokretan; struktura lanstva stabilna; velika mogudnost kontrole ulaska i
izlaska iz drutva; fleksibilna forma
Osnivanje drutva (odluka/ugovor o osnivanju, zavisno od broja osnivaa);
mogudnost izmene osnivakog akta saglasnodu volje svih lanova ili
vedinom glasova l. drutva
Ugovor lanova drutva kao interni akt proizvodi pravno dejstvo danom
potpisivanja od svih osnivaa/lanova; sainjava se u pisanoj formi i odnosi se
na upravljanje i poslovanje
Odnos osnivakog akta i ugovora primat konstitutivni akt drutva
lanovi drutva pravna i fizika lica (mimimum 1, maximum 50 l.); trend
naputanja ogranienja
Upis i uplata uloga u skladu sa osnivakim aktom (kao i odreenje zastupnika
drutva); simultano osnivanje bez javnog poziva za upis udela
Upis u registar (finalna radnja u sticanju pravnog subjektiviteta)
12

Obaveze lanova drutva
Uplata uloga (obavezni minimalni novani deo uloga koji ini vrednost
osnovnog kapitala); ZPD iz 2011. predvideo je simbolini osnivaki kapital u
vrednosti 100 RSD kritike na raun ovog reenja, koje se tretiralo kao
tehnika greka (umesto 100.000 RSD); trend opadanja vrednosti novanog
uloga kao znaka poslovne ozbiljnosti drutva s kojim se ulazi u poslovni odnos;
obesmiljava princip odranja osnovnog kapitala
Pored novanog, predmet uloga moe biti i izvreni rad ili usluge (ne i budude)
Obaveza dodatnih uloga svrha ove institucije je omogudavanje sticanja
vlastitih sredstava od lanova drutva, pre nego od 3. lica; svrha: najede se
vezuje za pokride gubitaka drutva, ali i za potrebe osvajanja novog trita,
ulaze u osnovni kapital drutva; institut sporan u uporednom pravu i sudskoj
praksi, jer se kosi sa principom o nemogudnosti povedanja obaveza lana
drutva bez njegove saglasnosti, kao i da lanovi ne odgovaraju za gubitke
drutva izvan svog uloga.

Obaveza na sporedne inidbe preuzete ugovorom (npr. isporuka robe, voenje
poslova drutva, vrenje usluga drutvu)

Osnovni kapital
Podeljen je na udele koji nemaju svojstvo hartija od vrednosti, jer ne mogu biti
na otvorenom tritu
Opasnost od podkapitalisanja drutva to vodi steaju; esto finansiranje
drutva zajmovima, umesto ulaganja u osnovni kapital
Povedanje osnovnog kapitala: 1. novim ulozima postojedih lanova ili lana koji
pristupa drutvu; 2. pretvaranjem rezervi ili dobiti drutva u osnovni kapital; 3.
13

konverzijom potraivanja prema drutvu u osnovni kapital; 4. statusnim
promenama koje imaju za posledicu povedanje osnovnog kapitala; 5.
pretvaranjem dodatnih uplata u osnovni kapital; neophodna odluka skuptine

Pri povedanju osnovnog kapitala moe dodi i do izmene lanskog sastava
drutva (pravo preeg upisa i uplate novih uloga postojedih lanova)
Smanjenje osnovnog kapitala sprovodi se odlukom skuptine lanova drutva i
ne moe idi ispod minimalnog osnovnog kapitala; vri se u sluaju gubitaka
Istovremeno smanjenje i povedanje osnovnog kapitala (smanjenje po jednom
osnovu, a povedanje po drugom osnovu propisanom ovim zakonom)
Drutvo je duno da jednom godinje registruje povedanje/smanjenje
osnovnog kapitala
Udeli lanska prava koja se stiu na osnovu uloga u drutvo (princip: jedan
udeo jedan lan); mogu, ali ne moraju biti jednake vrednosti; udeli daju pravo
glasa i ostala imovinska prava; princip ravnopravnosti lanova (pravo glasa i
imovinska prava ostvaruju se srazmerno vrednosti udela, uz mogudnost
drugaijeg ureenja)
Knjiga udela (upis omoguduje kontrolu pristupa novih lanova, promene
postojedih lanova i dr.); ima konstututivno dejstvo; pravo uvida od strane
lanova
Suvlasnitvo udela (vlasnitvo vie lica na jednom udelu); pravo glasa ostvaruju
preko zajednikog punomodnika; solidarna odgovornost prema drutvu u vezi
obaveza
Sticanje sopstvenih udela (udeo koje drutvo stie od svojih lanova); drutvo
ne moe upisivati svoje udele, ali moe udele koje su njegovi lanovi po nekom
pravnom osnovu stekli kasnije (otkupom udela nekog lana ili besplatnim
14

sticanjem); ogranienja: 1) samo iz imovine koja prelazi osnovni kapital
drutva; 2) moe se otkupiti samo 1/3 udela (ili do 10% od visine osnovnog
kapitala); 3) da se u roku od 1 god. mora otuiti ili ponititi; 4) sopstveni udeo
ne daje pravo glasa u organima drutva, kao ni imovinska prava; tendencija:
smanjenje restrikcija koje se ogleda u tzv. testu solventnosti drutva (uslov da
drutvo ne ugrozi sopstvenu solventnost)
Zalaganje udela (lan drutva to ini na ime obezbeenja nekog potraivanja
drutva prema njemu, po pravilima sticanja zalonog prava)
Povlaenje i ponitenje udela (povlaenje: dobrovoljno istupanje i prinudno
iskljuenje; odluku donosi skuptina, a u odreenim sluajevima i upravni
odbor); povlaenjem udela prestaju lanska prava; pravo lana na naknadu
njegove trine vrednosti u oba sluaja
Prenos udela meu lanovima ili prenos drutvu (u naelu slobodan, uz
mogudnost ogranienja /iskljuenja osnivakim aktom ili ugovorom lanova)
Prava lanova drutva
Pravo glasa najede se ostvaruje po kapitalu, a ne po glavama; nain
ostvarivanja prava glasa utvruje se ugovorom lanova drutva ostvaruju ga
svi lanovi srazmerno svom udelu; mogudnost iskljuenja prava glasa zbog
sukoba interesa (ista pravila kao i kod AD)
Posebna prava (vedi broj glasova u odnosu na veliinu udela, pravo veta na
neke odluke uprave drutva, pravo na sporedne inidbe...)
Imovinska prava: 1. pravo ueda u dobiti drutva (dividenda); 2. pravo ueda
u raspodeli likvidacione ili steajne mase; 3. pravo raspolaganja udelima

15

Organi DOO
Skuptina: ine je svi lanovi drutva; modaliteti ostvarivanja delokruga
skuptine (sednica, pisanim putem ili jednoglasni potpis nekog akta); kvorum
ini obina vedina od ukupnog broja
Vrste: redovna i vanredna; redovna najkasnije est meseci od zavretka
poslovne godine (usvajanje godinjih finansijskih izvetaja i odluivanje o
raspodeli dobiti); vanrednu saziva direktor ili upravni odbor na zahtev
manjinskih lanova drutva koji imaju 10% glasova, a ukoliko to ne uine
ovladeni sazivai manjinski lanovi mogu u roku od 15 dana sami sazvati
sednicu skuptine uz navoenje dnevnog reda; mogudnost saziva obavezne
skuptine (kad gubitak drutva uzrokuje smanjenje osnovnog kapitala do 50%)

Delokrug: davanje prokure; donoenje odluke o uedu u dobiti; izbor i
razreenje direktora i lanova uprave i utvrivanje njihove zarade i naknade;
odobrenje finansijskih izvetaja; imenovanje internog revizora i utvrivanje
naknade za rad; imenovanje likvidacionog upravnika; povedanje i smanjenje
osnovnog kapitala, sticanje sopstvenih udela, iskljuenje lana drutva, prijem
novog lana i prenos udela tredem licu, statusne promene, prestanak drutva,
obrazovanje ogranka, izmena osnovakog akta...
Pravilo javnog i izuzetak tajnog glasanja
Pobojnost odluka skuptine
Direktor/upravni odbor alternativno odreenje; bira ga skuptina
Broj lanova i kooptacija (odredjuje se osnivakim aktom ili ugovorom lanova)
Zastupnik drutva (kod upravnog odbora, njegov predsednik je zastupnik
drutva ex officio, bez mogudnosti suprotnog ugovaranja)
16

Delokrug: utvrivanje dana pladanja dividende, sazivanje skuptine,
sprovoenje odluke skuptine, utvrivanje predloga poslovnog plana,
zastupanje drutva (upravni odbor DOO, je u odnosu na UO AD prilino
limitiran u pogledu donoenja odluka)
Nadzorni odbor
U zavisnosti od kriterijuma da li je prihvaden jednodomni ili dvodomni sistem
Kod dvodomnog sistema drutvo ima nadzorni odbor koji kontrolie rad
direktora; predsednika i lanove nadzornog odbora bira skuptina
Delokrug: odreuje poslovnu strategiju drutva; bira i razreava direktora, vri
unutranji nadzor nad poslovanjem drutva, predlae skuptini izbor revizora i
nagradu za njegov rad...
Prestanak svojstva lana
Pravo istupanja i iskljuenja (ogranieno zbog karakteristika drutva lica)
Istupanje je mogude iz opravdanih razloga ako mu ostali lanovi drutva ili
samo drutvo odlukom svojih organa prouzrokuju tetu, ako je spreen u
ostvarenju svojih prava i dr.
Iskljuenje skuptina donosi odluku, ukoliko lan DOO ne ispunjava obaveze
utvrene ugovorom o osnivanju; tubu za iskljuenje podnosi samo drutvo ili
bilo koji lan
Prestanak DOO
Opti osnovi: 1. sprovedeni postupak likvidacije ili prinudne likvidacije; 2.
sprovedeni postupak steaja; 3. statusne promene koja ima za posledicu
prestanak drutva
Posebni osnovi (smrt, gubitak poslovne sposobnosti, istupanje ili iskljuenje
lana drutva...)
17

AKCIONARSKA DRUTVA
Pojam: osnivaju ga pravna, odnosno fizika lica radi obavljanja delatnosti pod
zajednikim poslovnim imenom, iji je osnovni kapital utvren i podeljen na
akcije odreene vrednosti.

Karakteristike:
drutvo kapitala (nebitna personalna svojstva)
posluje pod realnim poslovnim imenom (nosi oznaku a.d.)
pravni subjekt koji ima svoju imovinu sa kojom u potpunosti odgovara za svoje
obaveze prema tredim licima (imovina drutva u potpunosti odvojena od
imovine lanova)
ima fiksirani osnovni kapital koji je podeljen na akcije

AKCIONARSKA DRUTVA
osnovni kapital drutva podeljen je na akcije, odreene nominalne vrednosti
izraene u novcu (akcije se izdaju u dematerijalizovanoj formi i glase na ime,
nedeljive su)
AD je trgovako drutvo koje moe obavljati bilo koju profitabilnu delatnost
mogu ga osnovati pravna i fizika lica (minimum 2 l, izuzetno se doputa
jednolano dr.)
norme koje ureuju AD su imperativnog karaktera
jedina forma koja se moe osnovati i povedavati svoj kapital javni upisom akcija
(velika koncentracijska mod)

18

AKCIONARSKA DRUTVA
Konstitutivni akt
Osnivaki akt (reenja Druge direktive EU)
Obavezni elementi (oznaenje osnivaa, poslovno ime, sedite i delatnost,
vrsta i vrednost osnovnog kapitala, broj, vrsta i klasa akcija, njihova nominalna
ili raunovodstvena vrednost, rok uplate/unosa uloga...)
Fakultativni akt
Statut ne deponuje se u registar i ne objavljuje. Prema ZPD iz 2011. akcionari
koji osnivaju drutvo potpisuju i prvi statut drutva; moe ga doneti skuptina
akcionara; u sluaju nesaglasnosti primat osnivakog akta

AKCIONARSKA DRUTVA
Izmena osnivakog akta (2/3 kvalifikovana vedina akcionara sa akcijama sa
pravom glasa na predlog upravnog odbora (novi ZPD umesto termina UO,
koristi termin direktor ili odbor direktora, odnosno izvrni odbor direktora,
zavisno od sistema upravljanja)
Kod glasanja akcionara svake klase ova vedina je potrebna za svaku klasu akcija
Promena osnivakog prava moe aktivirati prava nesaglasnih akcionara na
nadoknadu vrednosti svojih akcija od strane drutva
Registracija i objavljivanje izmena osnivakog akta

19

AKCIONARSKA DRUTVA
Osnivai (pravna i fizika lica, domada i strana)
Prema ZPD mogude osnivanje kao jednolanog ili inokosnog drutva (u
uporednom pravu vai princip fiksiranja minimalnog broja akcionara
minimum od 2 do 7 osnivaa, kriterijum osnivanje javnim upisom akcija ili bez
javnog upisa akcija); ovaj princip je doveden u pitanje postojanjem jednog
stvarnog i drugog prividnog (fiktivnog) akcionara
Osnivai mogu biti i fizika lica ograniene ili bez poslovne sposobnosti (umesto
njih deluju zakonski zastupnici); posebne pogodnosti osnivaa (imovinske ili
upravljake)
Trokovi osnivanja (osnivai ili samo AD)
AKCIONARSKA DRUTVA
Ulog
Uplata upisanih akcija i unoenje uloga
Docnja akcionara
U sluaju da uplata nije izvrena u fazi osnivanja drutva u skladu sa zakonom
(min. 50% vrednosti upisanih akcija kod osnivanja drutva do registracije
drutva ili do odravanja osnivake skuptine) smatralo bi se da drutvo nije
osnovano
Ukoliko se radi o ved osnovanom drutvu, kod neuplate akcija u skladu sa
ugovorom, sankcija je pravo drutva na kamatu, tj. ugovornu kaznu, nakon
ostavljanja tzv. naknadnog primerenog roka
AKCIONARSKA DRUTVA
Vrste AD
otvoreno i zatvoreno (prema ZPD iz 2004., novi Zakon govori samo o
otvorenom AD)
Nain osnivanja: zavisno od tipa drutva (simultano i sukcesivno)
20

Simultano (osnivanje bez javnog upisa akcija sami osnivai otkupljuju sve
akcije prilikom osnivanja drutva)
Sukcesivno (osnivanje sa javnim upisom akcija osnivai otkupljuju deo akcija i
objavljuju javnu ponudu za otkup ostalih akcija); pogodniji instrument za
koncentraciju kapitala

AKCIONARSKA DRUTVA
Obeleja otvorenog AD

Moe izdavati akcije na tritu hartija od vrednosti
Pod nadzorom je Komisije za HOV
U obavezi je da izvetava o vanijim poslovnim dogaajima, finansijskim
izvetajima i izvetajima revizora
Ne moe osnivakim aktom/statutom ustanoviti ogranienje prometa svojih
akcija
AKCIONARSKA DRUTVA
Vrste otvorenog AD (kotirano i nekotirano)
Postupak sukcesivnog osnivanja (otvoreno drutvo)
Zakljuenje ugovora o osnivanju
Upis, uplata ili unoenje uloga i preuzimanje dela akcija od samih osnivaa
Odobrenje prospekta od strane Komisije za hartije od vrednosti i objavljivanje
javne ponude za upis i otkup akcija od strane tredih lica
Upis i uplata akcija ili unoenje uloga po javnoj ponudi u skladu sa zakonom i
javnom ponudom
Upis i otkup eventualno neupisanih akcija ponuenoj u javnoj ponudi od strane
osnivaa
21

AKCIONARSKA DRUTVA
Postupak sukcesivnog osnivanja (otvoreno drutvo)
Postupak sa upisanim vikom akcija
Obavetavanje Komisije za HOV o uspenosti emisije akcija
Odravanje osnivake skuptine i imenovanje organa drutva
Podnoenje prijave za registraciju
Objavljivanje registracije
Redosled faza mora se strogo potovati
Javna ponuda (1. javni poziv zainteresovanim licima da zakljue ugovor o
otkupu akcija ponuda za otkup akcija; 2. ona predstavlja predugovor o
otkupu akcija izmeu osnivaa i upisnika akcija; 3. predstavlja poziv na ponudu
za otkup akcija

AKCIONARSKA DRUTVA
koju bi uinili potencijalni uesnici; 4. to je prava ponuda i upis akcija po tom
osnovu ini ugovor; 5. jednostrana izjava volje)
Odobrenje prospekta (javne emisije) Komisija za HOV daje saglasnost na
objavljivanje ponude (proverava zakonitost izdavanja akcija od strane emitenta
i postojanje slobodne prenosivosti emitovanih hartija po tom pozivu
kumulativni uslovi)
Od tog trenutka akcije se mogu nadi na optem finansijskom tritu, ali ne i na
berzanskom (stroi uslovi za berzansko tr.)

22

AKCIONARSKA DRUTVA
Osnivaka skuptina otvorenog drutva
Mesto na kome uestvuju svi akcionari (osnivai i upisnici akcija prve emisije po
javnom pozivu)
Odredbe zakona o osnivakoj skuptini imperatvnog karaktera
Postoji dok se drutvo ne osnuje i ne registruje (sazivanje u roku od 60 dana od
dana isteka roka za upis akcija utvrenog javnom ponudom i prospektom, u
protivnom osnivanje nije uspelo)
Kvorum: obavezno prisustvo upisnika akcija koji imaju vie od polovine
upladenih akcija s pravom glasa o pitanjima iz njene nadlenosti; u sluaju
neosnivanja solidarna odgovornost za povradaj upladenih iznosa upisnicima
akcija

AKCIONARSKA DRUTVA
Delokrug osnivake skuptine (1. utvruje da li je obezbeen minimalni
osnovni kapital u skladu sa zakonom; 2. prihvata ili odbija upis vika akcija ako
to nisu uinili osnivai; 3. bira prve organe drutva, osim ukoliko su osnivai u
javnom pozivu zadrali to pravo; 4. prihvata procenu vrednosti nenovanih
uloga; 5. odluuje o posebnim pravima i pogodnostima koje pripadaju
osnivaima i drugim licima npr. pravo prvenstva upisa novih emisija akcija,
prioritetne akcije i odobrava posebne ugovore koje su osnivai zakljuili za
raun drutva do njegovog nastanka
Odluivanje vedinom glasova upladenih akcija (jedna akcija jedan glas);
pitanje osnovanosti odluivanja osnivake skuptine bududi da drutvo nije
osnovano do upisa u registar

AKCIONARSKA DRUTVA
Iskljuenje prava glasa osnivaa i upisnika akcija, jer bi moglo dodi do glasanja u
sopstvenoj stvari (sukob interesa)
23

Akcije i druge hartije od vrednosti
Akcija je hartija od vrednosti koju izdaje AD, sa odreenom nominalnom ili
raunovodstvenom vrednodu koja predstavlja deo njegovog osnovnog
kapitala
Korporaciona isprava (hartija sa pravom ueda), a ne stvarnopravna
Akcije izdaju AD trend dematerijalizacije akcija (e-forma), vode se u tzv.
centralnim registrima (centralni depo)

AKCIONARSKA DRUTVA
Karakteristike:
Hartija od vrednosti po samom zakonu (negocijabilna, osim u sluaju zakonskih
ili statutarnih ogranienja)
Daje lanska prava (izdavanje akcija je deklarativne prirode, pa se lansko
pravo stie i kad nije propisano izdavanje akcija)
Akcija je deo osnovnog kapitala (zbir svih nominalnih vrednosti akcija ini
osnovni kapital AD; nominalni iznos akcija ne moe biti ispod zakonom
propisanog, maksimalni nije utvren mogude da AD ima samo jednu akciju
ako ima jednog akcionara)
Akcija iste klase i iste nominalne vrednosti daje ista prava (izuzetak pluralne
akcije)
AKCIONARSKA DRUTVA
Emitovanje (izdavanje) akcija u reimu je Komisije za HOV i finansijsko trite;
mogu se izdavati u seriji, po pravilu javnim putem; strog reim u cilju zatite
investitora; izuzetak nejavna emisija
Akcionari kupci akcija iz emisije akcija ili na sekundarnom tritu, upisuju se u
Centralni registar hartija od vrednosti; AD moe voditi i knjigu akcija
Vrste akcija:
Akcije na ime i akcije na donosioca (prema nainu odreenja imaoca)
24

Redovne (obine) i preferencijalne (prioritetne, povladene) podela prema
pravima (pravo na dividendu, pravo glasa...)
AKCIONARSKA DRUTVA
Redovne akcije daju ista statusna prava (po principu jedna akcija jedan glas -
pravo podizanja individualne i derivativne tube, pravo informisanja) i ista
imovinska prava (na dividendu, uede u raspodeli likvidacionog vika nakon
isplate poverioca i akcionara svih klasa preferencijalnih akcija, pravo preeg
upisa akcija iz novih emisija...)
Preferencijalne akcije njenim imaocima daju neka povladena prava u odnosu
na ostale (npr. prioritet u isplati dividende); mogu se pretvoriti u obine akcije
ili prodati drutvu po utvrenoj ceni (tzv. otkupljive akcije)
Po pravilu ne daju pravo glasa; izuzetak:1. kada se odluuje o pretvaranju u
obine akcije i 2. ako je doneta odluka o isplati dividendi
AKCIONARSKA DRUTVA
Preferencijalne kumulativne i participativne akcije (preferencijalne
kumulativne daju pravo na naplatu kumulirane nepladene dividende pre
naplate dividende imaoca obinih akcija; participativne akcije daju pravo na
odreeni fiksni procenat u njoj oznaene dividende, pre isplate akcionarima sa
obinim akcijama)
Uitnike akcije (izdaju se prilikom smanjenja osnovnog kapitala isplatom dela
akcija prinudno rebanje); daju sva druga lanska prava, kao i akcije umesto
kojih su izdate
Zlatna akcija (golden share) - putem njih drava se obezbeuje od sekundarne
prodaje privatizovanih drutava neeljenim vlasnicima, odnosno obezbeuje
odreena prava (procena cene)
AKCIONARSKA DRUTVA
Garancijske akcije akcije uprave drutva, odreene statutom, glase na ime i
ne mogu biti prenosive za vreme lanstva u upravi drutva
25

Klase akcija akcije koje daju ista lanska prava u AD ine istu klasu (rod)
akcija; razliite klase postoje samo ako akcije daju razliita prava (npr. obine i
preferencijalne)
Vrednost akcija (pravilo da emisiona vrednost akcija ne moe biti ispod njihove
nominalne vrednosti, a moe biti iznad)
Nominalnu (ili raunovodstvenu) vrednost treba razlikovati od njene trine
vrednosti akcija de vredeti u sekundarnoj prodaji koliko se za nju moe dobiti
na tritu; promena trine vrednosti ne uslovljava i promenu nominalne
vrednosti akcija
AKCIONARSKA DRUTVA
Suvlasnitvo akcija (pravila kao kod suvlasnitva udela solidarna odgovornost,
zajedniki punomodnik...)
Obveznice
Hartije od vrednosti odreene nominalne vrednosti, kojom se njen izdavalac
obavezuje da de licu oznaenom u njoj ili licu po njegovoj naredbi, odnosno
njenom donosiocu isplatiti oznaenog dana dospelosti iznos naveden u njoj,
odnosno da de mu isplatiti iznos anuitetskih kupona ili ih zameniti za akcije ako
su izdate kao zamenljive
Karakteristike: dugorone HOV, sa svrhom prikupljanja slobodnih novanih
sredstava za potrebe izdavaoca
AKCIONARSKA DRUTVA
Razlike: 1. imalac obveznice nema upravljaka prava, dok akcionar ima; 2.
potraivanje imaoca obveznice prema poveriocu je fiksno i vezano za
nominalnu vrednost obveznice i utvreni iznos kamate, dok je prihod akcionara
po pravilu varijabilan; 3. akcionar snosi rizik za poslovanje izdavaoca do iznosa
svog uloga, dok imalac obveznice obezbeene garancijom ne snosi nikakav
rizik; 4. potraivanje imaoca obveznice je dug izdavaoca, dok je ulog akcionara
imovina izdavaoca; 6. potraivanje imaoca obveznice moe biti obezbeeno
garancijom, dok je ulog akcionara rizian kapital
26

Vrste: na ime i na donosioca, garantovane i negarantovane, zamenljive i
nezamenljive, kratkorone i dugorone...
AKCIONARSKA DRUTVA
Upotreba: mogu se koristiti na ime kaucije, kao stvarno sredstvo obezbeenja,
kao sredstvo pladanja, kao sredstvo obezbeenja kredita; moguda je
amortizacija obveznice

Varanti
HOV koje imaocu daju pravo na sticanje odreenog broja akcija odreene vrste
i klase, po unapred utvrenoj ceni, u odreenom periodu
Emituju se postojedim akcionarima i upravama AD, kako bi im se omogudilo da
akcije budude emisije steknu po pravu prioriteta u odnosu na druga lica; treba
ih razlikovati od varanta kao dvodelne skladinice i robne hartije

AKCIONARSKA DRUTVA
Kotacija akcija i obveznica

U irem smislu: trgovina na berzi hartijama od vrednosti u aukcijskom
postupku
U uem smislu: prijem neke hartije od vrednosti u berzansku trgovinu, odnosno
stavljanje na listing
Razlika kotacije i javne ponude: kotacija predstavlja javnu ponudu, dok javna
ponuda ne pretpostavlja kotaciju (kotirano AD obavezno ini javnu ponudu na
upis akcija, dok AD koje ini javnu ponudu nije istovremeno i kotirano drutvo)

27

AKCIONARSKA DRUTVA
Vrste berzanskih trita: 1. berzansko trite na kome se trguje samo HOV koje
su primljene na listing berze; 2. slobodno berzansko trite na kome se trguje
HOV koje nisu ukljuene u berzanski listing i koje ispunjavaju uslove za javnu
ponudu na organizovanom tritu
Opti uslovi za kotiranje: 1. zakonito izdavanje (postupak javnog poziva-
prospekta); 2. slobodna prenosivost
Berzanski uslovi za kotiranje
Cilj: kvalitet HOV kako bi se obezbedilo poverenje investitora, a kompanije
koje ispunjavaju uslove za kotaciju obezbede kupce za svoje hartije

AKCIONARSKA DRUTVA
Posebni berzanski uslovi (npr. zabrana trgovanja sopstvenim akcijama)
Brisanje iz kotacije prestankom ispunjenja uslova
Komisija za HOV: nadzorna funkcija (moe zabraniti kotiranje na berzi
odreene hartije; iskljuiti iz trgovine HOV koje su primljene u kotaciju;
suspendovati privremeno trgovinu odreenom HOV, suspendovati rad berze;
oduzeti dozvolu za rad berze; podneti prijavu za krivino delo, privredni
prestup ili prekraj)

AKCIONARSKA DRUTVA
Reorganizacija kapitala i akcija AD
Osnovni kapital i ulozi - formira se otkupom akcija u minimalnom iznosu
propisanim zakonom
U bilansu drutva osnovni kapital ini pasivu
Sredstva drutva ine aktivu (nastaje iz uloga osnivaa i docnijih akcionara);
ulog novac, stvari i prava (licenca, know-how, patent, zakup, ig , HOV)
28

Osnovni kapital - zabrana izdavanja akcija ispod nominalne vrednosti (ispod
pari, sa popustom), obaveza transaparentnosti, pravila o uplati akcija (uplata
nominalnog ili vedeg iznosa izdavanje akcija iznad pari), odgovornost
osnivaa, preventivno dejstvo
AKCIONARSKA DRUTVA
Ako drutvo posluje sa profitom pored osnovnog kapitala ima i rezerve i
nerasporeenu dobit
Pasivu ine i obaveze drutva prema svim poveriocima, a aktivu i potraivanja
koje drutvo ima prema svojim dunicima
Integritet osnovnog kapitala - princip odranja: 1. zabrana smanjenja osnovnog
kapitala, osim ukoliko je propisano; 2. zabrana isplate dividende akcionarima iz
drugih izvora, osim iz dobiti drutva (eventualno rezervi); 3. zabrana emisije
akcija ispod njihove nominalne vrednosti, ali ne i iznad nominalne vrednosti
razlika se unosi u kapitalnu dobit (tzv. agio); 4. akcionar ne moe svoja
potraivanja prema drutvu prebiti obavezom na uplatu akcija;
AKCIONARSKA DRUTVA
5. ogranieno otkupljivanje sopstvenih akcija radi spreavanja prikrivenog
smanjenja osnovnog kapitala drutva; 6. zabrana pladanja kamate na ulog u
akcije

Povedanje kapitala AD
Pravo preeg sticanja novih akcija imovinsko pravo postojedih akcionara na
sticanje akcija od drutva pri novim emisijama akcija srazmerno nominalnoj
vrednosti posedovanih akcija
Utvruje se osnivakim aktom, statutom ili odlukom upravnog odbora;
ukidanje ili ogranienje ovog prava registuje se i objavljuje u registar privrednih
subjekata

29

AKCIONARSKA DRUTVA
Odluka o povedanju donosi je skuptina (izuzetno odbor direktora, odnosno
nadzorni odbor, ako je upravljanje drutvom dvodomno
Sadraj odluke:
iznos povedanja osnovnog kapitala
nain povedanja i prag uspenosti emisije akcija
rokovi za sprovoenje odluka
emisiona cena ili metod njenog utvrivanja
bitni elementi akcija ili kriterijumi za njihovo odredjivanje
oznaka banke kod koje se vri uplata akcija
Prag uspenosti je odnos izmeu broja upisanih akcija i broja akcija ije je
izdavanje utveno odlukom
AKCIONARSKA DRUTVA
Naini povedanja:
novim ulozima
pretvaranjem zamenljivih obveznica u akcije i upisom akcija na osnovu prava
imalaca varanta na takav upis (uslovno povedanje)
iz sredstava drutva (nerasporeene dobiti i rezervi drutva raspoloivih za te
namene iz neto imovine drutva)
kao rezultat statusne promene
Akcije nove emisije izdaju se obavezno po trinoj vrednosti, kako bi se spreilo
razvodnjavanje prava postojedih akcionara (posebno kada je re o malim
akcionarima)
AKCIONARSKA DRUTVA
Povedanje osnovnog kapitala novim ulozima (donoenje odluke skuptine
kvalifikovanom vedinom); pravilo da se nove akcije po osnovu povedanja
30

osnovnog kapitala emituju iznad nominalne vrednosti, kao i da prioritet imaju
postojedi akcionari i imaoci zamenljivih obveznica i varanta
Potrebna je izmena osnivakog akta
Odobrenje Komisije za HOV
Podneti prijavu za registraciju odluke o povedanju osnovnog kapitala
Potrebno je da emisija akcija radi povedanja kapitala uspe
Prijaviti povedanje osnovnog kapitala radi registracije

AKCIONARSKA DRUTVA
Treba izdati nove akcije upisom u Centralni registar hartija od vrednosti i
eventualno u knjigu akcija
Izvriti objavljivanje povedanja osnovnog kapitala
Prekluzivni rok: odluka se mora registrovati najkasnije 6 meseci od dana
donoenja, inae ne proizvodi pravno dejstvo
Dvostepenost upisa: upis odluke o povedanju i upis samog povedanja osnovnog
kapitala
Registracija povedanja osnovnog kapitala (nakon upisa u Centralni regisar HOV,
vri se registracija u registru za privredne subjekte
AKCIONARSKA DRUTVA
Povedanje osnovnog kapitala konverzijom potraivanja tzv. uslovno
povedanje osnovnog kapitala uz saglasnost imaoca tog prava; uslovno je jer se
dug zamenjuje za akcije, tako da realnog povedanja i nema
Upisuje se u registar (konstitutivno dejstvo)
Neophodne radnje (1. odluka skuptine kvalifikovanom vedinom/odbora
direktora; 2. postojanje emitovanih zamenljivih obveznica i varanta, 3. prijava
odluke za registraciju; 4. realizovanje prava prvenstvenog upisa akcija po ovom
osnovu; 4. obezbeenje izjave poverioca da eli sticanje akcija po ovom
31

osnovu; 5. podnoenje prijave za registraciju povedanja; 6. objava upisa, 7.
izdavanje novih akcija ili potvrde o akcijama
AKCIONARSKA DRUTVA
Povedanje osnovnog kapitala iz rezervi drutva ukljuenjem rezervi drutva i
nerasporeene dobiti u osnovni kapital drutva (samofinansiranje drutva)
Drutvo izdaje akcionarima besplatne akcije ili povedava nominalnu vrednost
postojedih srazmerno nominalnoj vrednosti posedovanih akcija
Ovaj nain povedanja osnovnog kapitala je iskljuen ukoliko drutvo ima
nepokriven gubitak
Cilj povedanja: kapitalno jaanje drutva, sprovodjenje nove politike isplate
dividendi, pojaanje prometa akcija...

AKCIONARSKA DRUTVA
Akcije iz sredstava drutva i imovinska prava

Pravo na dividendu ili udeo u likvidacionom viku za celu poslovnu godinu u
kojoj je doneta ova odluka (princip pro-rata, jednakog tretmana akcionara)
Registracija povedanja u roku od 3 meseca od dana donoenja odluke o
usvajanju godinjih finansijskih izvetaja
Dematerijalizacija akcija (umesto tampanja potvrda i akcija vri se samo upis
na odgovarajude raune Centralnog registra hartija od vrednosti)

AKCIONARSKA DRUTVA
Smanjenje osnovnog kapitala AD (ako iz godinjih finansijskih izvetaja proizlazi
da je usled gubitka neto imovina drutva manja od vrednosti osnovnog
kapitala)
32

Obaveza drutva da u roku od 6 meseci od kraja poslovne godine sprovede
postupak smanjenja osnovnog kapitala

Istovremeno smanjenje i povedanje kapitala (u sluaju da nakon smanjenja
osnovni kapital ima vrednost niu od iznosa minimalnog osnovnog kapitala)

Mogudnost promene pravne forme
AKCIONARSKA DRUTVA
Odluka o smanjenju osnovnog kapitala AD
Donosi je skuptina 3/4 vedinom prisutnih akcionara svake klase akcija sa
pravom glasa (izuzetno donosi je odbor direktora, odnosno nadzorni odbor,
ako je upravljanje drutvom dvodomno; u sluaju ponitenja sopstvenih akcija,
ako je ovladenje dato odlukom skuptine)
Odluka se registruje u roku od 3 meseca od dana donoenja u protivnom
nitava je
Postupak smanjenja
Smanjenje osnovnog kapitala u redovnom postupku (1. ponitenjem
sopstvenih akcija drutva; 2. povlaenjem i ponitajem akcija u posedu
akcionara;
AKCIONARSKA DRUTVA
3. smanjenjem nominalne vrednosti akcija ili raunovodstvene vrednosti; 4.
isplata upladenih iznosa akcionarima za akcije koje nisu u potpunosti upladene i
neizdavanje tih akcija)
Smanjenje ponitenjem akcija (akcije u reimu sopstvenih se najpre
ponitavaju; ukoliko takvih akcija nema, pribegava se povlaenju, a zatim
ponitaju preferencijalnih akcija)
33

Osnovi povlaenja i ponitaja akcija: smrt ili prestanak akcionara AD bez
javnog upisa akcija; iskljuenje akcionara; sticanje akcija od strane 3. lica
ukoliko je za prenos potrebna saglasnost odbora direktora...
Kao osnov smanjenja u redovnom postupku moe posluiti i tzv. prekomerna
kapitalizacija, kada drutvo nema gubitke u poslovanju; iz tog razloga ne moe
se vriti na tetu poverilaca

AKCIONARSKA DRUTVA
Predaja poklon akcija (besplatno sticanje akcija mogude, ukoliko drutvo ne
plada nikakvu protivinidbu za predate akcije; drutvo ih moe ponititi
istovremeno sa predajom, bez smanjenja osnovnog kapitala
Ravnopravnost akcionara iste klase obezbeuje se povlaenjem i ponitajem
akcija od svih akcionara srazmerno nominalnoj vrednosti akcija, odnosno
raunovodstvenoj, ukoliko su akcije bez nominalne vrednosti; obezbeuje se i
smanjenjem osnovnog kapitala neizdavanjem upisanih akcija akcionarima koji
su u docnji sa pladanjem
Obaveza registracije i objavljivanja smanjenja o.k. upis smanjenja i objava
upisa (dvostepeni upis)
AKCIONARSKA DRUTVA
Smanjenje osnovnog kapitala u pojednostavljenom postupku (sprovodi se kada
drutvo posluje sa gubicima, a nema odgovarajude rezerve i nerasporeenu
dobit za te namene; na ovaj nain vri se svoenje prava akcionara na realnu
vrednost osnovnog kapitala koja se zbog gubitka smanjuje)
Ista procedura kao i kod smanjenja u redovnom postupku (odluka, registracija
odluke, objava, nain smanjenja, upis u Centralni registar HOV, ravnopravnost
akcionara iste klase)
Svrha: pokrivanje bududih gubitaka ili povedanje osnovnog kapitala iz sredstava
drutva
34

AKCIONARSKA DRUTVA
Povlaenje i ponitaj preferencijalnih akcija, varanata i zamenljivih obveznica
(AD osnovakim aktom utvruje kao svoje pravo i/ili obavezu otkup
preferencijanih akcija jedne ili vie klasa, period u kome se to moe uiniti,
osnovi povlaenja i obim povlaenja; isto vai za imaoce varanta sa pravom na
sticanje akcija i imaoce zamenljivih obveznica)
Trina vrednost preferencijalnih akcija (ukoliko ne postoji, utvruje je UO
(odbor direktora) ili ovladeni procenjiva koga bira skuptina akcionara)
Upis u Centralni registar (knjigu akcija)
AKCIONARSKA DRUTVA
Sticanje sopstvenih akcija
Sopstvenim akcijama smatraju akcije koje je AD steklo od svojih akcionara,
direktno ili indirektno preko drugog lica (komisiono u svoje ime, a za raun
tog drutva)
U reimu sopstvenih akcija mogu biti preferencijalne akcije, dok postoji
ogranienje u pogledu obinih akcija
Sistemi sticanja
Sistem anglosaksonskog prava (omoguduje sticanje sopstvenih akcija bez
ogranienja, s tim da drutvo ne moe otkupiti sve obine akcije i ostati bez
akcija sa pravom glasa)
AKCIONARSKA DRUTVA
Sistem kontinentalnog prava (sticanje sopstvenih akcija od strane drutva
limitira na unapred utvreni iznos od 10% do 33% osnovnog kapitala
Ogranienje u pogledu osnova sticanja
Ako je sticanje neophodno da bi se spreila znatna teta za drutvo (npr. kod
preuzimanja)
Ako akcije treba da se ponude na otkup zaposlenima u samom drutvu, drugim
zainteresovanom licima ili povezanim drutvima
35

Sistem naeg prava
Meovit: ogranieno sticanje do 10% osnovnog kapitala drutva

AKCIONARSKA DRUTVA
Izuzetak od ogranienja: 1) ako drutvo ima namenske rezerve za ove potrebe;
2) besplatno ustupanje akcija drutvu; 3) sticanje u postupku sudske naplate
potraivanja drutva od svojih akcionara izvrenjema na akcijama ako izvrenje
nije mogude na drugoj imovini, 4) u sluaju statusnih promena
Pravni reim sopstvenih akcija
Ne daju nikakva imovinska, ni statusna prava
Moraju se otuiti u odreenom roku (godinu dana od dana sticanja, a ukoliko
ovo ogranienje ne postoji otuuju se u roku od 3 godine
Ukoliko se u tom roku ne otue ponitavaju se (aktiviraju se pravila vezana za
smanjenje osnovnog kapitala u redovnom postupku)

AKCIONARSKA DRUTVA
Akcionari
Statusna prava
Pravo ueda u radu skuptine
Pravo glasa (subjektivno pravo - akcionari sa akcijama koje daju pravo glasa);
princip proporcionalnosti (srazmerno nominalnoj vrednosti akcija izuzetak:
mogudnost ogranienja maksimalnog broja glasova pojedinanog akcionara ili
postotka od svih glasova, bez obzira na nominalnu vrednost akcija koje
poseduje; pravo glasa stie se uplatom nominalnog iznosa akcija sa pravom
glasa u potpunosti
Punomodje (direktor, lanovi UO, lanovi IO, kontrolni akcionari)
36

AKCIONARSKA DRUTVA
Sporazum akcionara o glasanju (shareholder voting agreement) ugovor
izmeu svih ili samo nekih akcionara da glasaju sa svojim akcijama na odreeni
nain o odreenom pitanju
Cilj: odravanje kontrole u AD ili maksimiziranje glasake modi od akcija sa
kojima se kumulativno glasa
Karakteristika anglosaksonske prakse; vrste sporazuma: 1) izmeu kompanije i
akcionara; 2) izmeu svih akcionara; 3) izmeu nekih akcionara
Nedozvoljeni sporazumi (o prodaji prava glasa i o generalnom odricanju od
prava glasa)
AKCIONARSKA DRUTVA
Kontinentalna sudska praksa ukljuuje i : sporazum o neopozivom punomodju;
o nainu glasanja ili gl. na odreeni nain u zamenu za odreene pogodnosti
Iskljuenje prava glasa (suprotnost interesa akcionara interesima drutva)
Akcionar ne moe glasati kada se odluuje:
o osloboenju od obaveza i smanjenju njegovih obaveza prema drutvu;
o pokretanju ili odustajanju od spora protiv njega;
o odobravanju poslova u kojima postoji sukob interesa izmeu njega i drutva

AKCIONARSKA DRUTVA
Imovinska prava akcionara
Pravo na dividendu
Uslovi za raspodelu dividende: 1) postojanje dobiti i 2) odluka nadlenog
organa o distribuciji kumulativno
Isplata iz dobiti, ne na teret osnovnog kapitala; meudividenda
37

Pravo raspolaganja akcijama akcija se prenosi samo u celini (princip
nedeljivosti akcije); ako ima vie vlasnika (pr. nasleivanje) oni ine jednog
akcionara i prava vre preko zajednikog punomodnika
Sloboda prenosa akcija; statutarno ogranienje ili iskljuenje (tzv. vinkulacija
akcija neslobodne akcije)
Zakonska ogranienja prenosa akcija (prenos akcije iz privatizacije
dravnog/drutvenog kapitala)
AKCIONARSKA DRUTVA
Ugovorna ogranienja prenosa akcija; diskriminacija manjinskih akcionara kao
rizik ovih sporazuma
Pravo na likvidacioni viak uslovno, postoji ako preostane imovine nakon
podmirenja poverilaca drutva i svih trokova postupka likvidacije
Manjinski akcionari
Prava manjinskih akcionara
Pravo u vezi sa sazivanjem skuptine (kaptal censuz 5 20%)
Pravo u vezi dnevnog reda skuptine (predlog uvrtenja do 2 nova pitanja u
dnevni rad, cenzus 10% akcija sa pravom glasa)
Pravo manjine po kapitalu na upravnu zatitu i pokretanje mehanizma kontrole
(interna i eksterna)

AKCIONARSKA DRUTVA
Pravo na sudsku zatitu (individualne i derivativne tube)
Pravo na izbor u organe drutva
Pravo manjine po kapitalu na prodaju akcija drutvu (pravo izlaska iz drutva)
Pravo manjinskih akcionara na podnoenje zahteva za likvidaciju drutva (pr.
ako su akcionari blokirani u glasakim pravima, ukoliko se zloupotrebljava
imovina kompanije...)
38

Prava manjine akcionara kod prinudne prodaje i prinudne kupovine akcija
(prinudna prodaja kod preuzimanja AD squeeze-out i prinudna kupovina
sell-out)
Vezuje se za institut preuzimanja otvorenih AD u postupku javne ponude
(takeover)

AKCIONARSKA DRUTVA
Raspodela kompanijske modi /organi AD
Skuptina (sazivanje, delokrug i odluivanje, kvorum za rad, vedina za
odluivanje, princip tajnog glasanja u odreenim sluajevima, pobijanje odluka
skuptine akcionara)
UO (jednodomni, dvodomni sistem, sistem koji usvaja Statut Evropske
komisije, delokrug, uslovi izbora, mandat i reizbor lanova, kooptacija,
izvrni/neizvrni direktori, neizvrni/nezavisni lan UO, sukob interesa i
iskljuenje prava glasa, razreenje, odgovornost za tetu)
Nadzor - nadzorni odbor, interni revizor, odbor revizora (uslovi izbora,
odluivanje, delokrug, struni poverenik, spoljni revizor)

39

Povezivanje privrednih drutava
Nain
kapital
ugovor
kapital i ugovor
Bit
Pravna samostalnost
Ekonomska jedinstvenost

1 matino (kontrolno) drutvo
X kontrolisanih drutava
Vrste
Vertikalno
Horizontalno
Konglomerati (meovito)

Prednosti i mane
4 prednosti
Porez
Rizik
Upravljanje
Dominacija

1 mana
Raznovrsni interesi

Kapital ueda
4 naina:
Osnivanje
Kupovina akcija/udela od postojedih lanova
Kupovina akcija/udela pri povedanju kapitala
Kupovina drutva u steajnom postupku
40

2 vrste:
Neposredno (sigurnije)
Posredno (ekonominije)

6 pragova ueda
10% - 25% /3 razloga: disperzija, odsustvo, liberalizacija kvoruma i glasanja
50% - redovna kontrola
66% - vanija kontrola
75% - apsolutna kontrola
90% i 95% - pravo istiskivanja
100% - jedini lan
Vrste kapital ueda
Radijalno = neposredno
Piramidalno = posredno
Uzajamno (problemi: fiktivni kapital, prevare,
tekode uprave)
Cirkularno

2 pitanja: obrt i iskup. *ogranienja
Uzajamno kapital uede
ZPD definicija: znaajno uede oba drutva
Limit: znaajno uede kontrolisanog drutva

2 pitanja: Cirkularno uede nema ogranienja?
Za svako od vie kontrolisanih drutava vai poseban limit?

Koncern
Oblik povezivanja drutava, na osnovu kapitala, ugovora ili i kapitala i ugovora u
kome postoji jedinstveno upravljanje (od strane upravnog odbora matinog drutva)
2 vrste:
Vertikalni subordinacija; uputstva
Horizontalni koordinacija; dogovor
*nema zatite manjinskih akcionara, niti poverilaca
Primer koncerna
41

Prvo udruivanje privatnog i javnog preduzeda 18.12.2010.
NOVI SAD, Savjet grada Novog Sada za komunalne poslove odobrio je Javnom
preduzedu Vodovod i kanalizacija udruivanje s privatnim preduzedem.
Strateko udruivanje znai da de Novi Sad, kao osniva Vodovoda i kanalizacija,
biti vedinski vlasnik sa 51 odsto kapitala, dok de 49 odsto biti u vlasnitvu privatnog
partnera.

Holding
Oblik povezivanja drutava, na osnovu kapitala, ugovora ili i kapitala i ugovora u
kome postoji jedinstveno upravljanje (od strane upravnog odbora matinog drutva)
pri emu matino drutvo za svoju delatnost ima osnivanje, finansiranje i upravljanje
kontrolisanim drutvima.
Vrste
Kriterijum: delatnost
isti
Patentni
Finansijski
Meoviti *koncern

Kriterijum: upravljanje (cilj)
Za kontrolu
Za plasmane

Patentni, finansijski oaze povoljnosti
Za kontrolu (upravljaki) domada drava
Tehnika holdinga
Kontrola skuptine 50% glasova
Kontrola upravnog odbora kontrola imenovanja direktora
Dominantan uticaj

Tehnika: akcija bez glasa, sporazum lanova, indirektna kontrola...
Delta holding
42

Delta M grupa, koja u svom sastavu ima vie odeljenje, a poseduje i:
Delta Maxi
Tempo
...
Delta Generali osiguranje, koje pored sopstvenih aktivnosti poseduje preko 99%
firme

Delta Generali reosiguranje ad
Delta sport grupa - uprkos nazivu, nema u svom posedu preduzeda, ved samo
profitne grupe, tj. odeljenja: Delta Sport Balkan i Delta Sport ZND,
Delta MC grupa, pored sopstenih aktivnosti kao preduzede, poseduje i
Delta bike
Delta star
Jugohemija ad.
Jugohemija-Farmacija d.o.o.
Jugohemija-Hemija d.o.o.
Jugohemija-FSA Grafopak d.o.o.
Lea Group (koje uprkos nazivu, izgleda ne poseduje nijedno zavisno preduzeda)

Oblici povezivanja ugovorom
Kartel
Konzorcijum
Trenutno udruenje
Poslovno udruenje
Podizvoaki ugovor

*** Trust zajednika uprava = koncern
Pul zajednike delatnosti = kartel
Kartel cilj
Oblik povezivanja drutava, na osnovu ugovora u cilju ostvarenje zajednikih
privrednih ciljeva
2 vida: bez pr.subjektiviteta i sa pr.subjektivitetom

Horizontalno
Privremeno

43

Vrste kartela
Za regulisanje proizvodnje i prodaje
Za repatrijaciju prihoda
Za repatrijaciju proizvodnje
Za repatrijaciju klijentele

2.podela
Uvoza Izvoza

3.podela
Narodni - Meunarodni
Konzorcijum cilj i metod
Oblik povezivanja drutava, na osnovu ugovora u cilju ostvarenja odreenog
investicionog poduhvata (veliki javni radovi, izgradnja fabrika, naftovoda, itd.)
Drutvo-pilot zastupa sve lanove pred naruiocem i koordinira radom.

Solidarna odgovornost prema naruiocu
Podeljena odgovornost meu sobom
Klauzula klju u ruke
Konzorcijum
U uem smislu
U irem smislu pravno lice (pr.zajednica)

Vii trgovinski sud, Beograd
-subjekt prava, a sudska praksa mu priznaje procesnu legitimaciju.
-ugovor u pismenoj formi i overava pred sudom.
-akcesoran ugovor koji deli pravnu sudbinu ugovora o prodaji kapitala sa Agencijom
za privatizaciju.
Trenutno udruenje =
Oblik povezivanja drutava, na osnovu ugovora u cilju ostvarenja odreenog
investicionog poduhvata (veliki javni radovi, izgradnja fabrika, naftovoda, itd.)
Drutvo-pilot zastupa sve lanove pred naruiocem i koordinira radom.

Poslovno udruenje pu p.u.
44

Pravno lice koje osnivaju dva ili vie privrednih drutava ili preduzetnika u cilju
ostvarenja zajednikih interesa (ne dobiti)
Naelo jednakosti
Shodna primena pravila o DOO

Podugovaranje
2 naina: ZOO (preuzimanje ispunjenja) ili poseban zakon (FRA)
2 sistema: sistem slobode (bez saglasnosti) i sistem saglasnosti *intuitu personae
2 sistema: svi poslovi (ZOO)
o neki poslovi (FIDIC, Posebne uzanse o graenju)
Naelo: naruilac nema prava ni obaveze prema podizvoau, i obrnuto.
Definicija definicije
Definicija je sud kojim se odreuje sadrina jednog pojma.
Sud je misao koja je ili istinita ili neistinita.

2 elementa: genus proximum i diferentia specifica

6 zahteva

Problemi nejasnog definisanja
Koncern je sloeno preduzede koje je registrovano u sudu kao pravno lice, u ijem
sastavu su pojedine kompanije, koje stupanjem u ovaj organizacioni oblik zadravaju
svoju pravnu samostalnost.
Konglomerati predstavljaju rezultat koncentracije kapitala i proizvodnje, odnosno
specifinu organizacionu formu koja u sebi sjedinjuje razliite privredne aktivnosti.
Kartel zajedno sa trustom predstavlja u odreenom smislu oblik monopola.
Trust je danas prisutan na terenu finansijskog kapitala, a prisutno je shvatanje da
nema razlika izmeu njega i koncerna.

Grupacija Austrotherm pripada koncernu Schmid Industrie Holding. Pomenuti
holding je jedan od najvedih koncerna graevinskim materijalima u Evropi u
privatnom vlasnitvu.
-ekonomski kriterij-
45

Kartel u irem smislu: Udruenja proizvoaa koji su meu sobom ugovorili
odreena ogranienja slobodne konkurencije. Cilj: regulisanje cena !
Bitno: odnosi kartela i velike trgovine

Pr.status oblika povezivanja
Pravni subjekti lanovi, a ne oblika povezivanja
Posebnost
-subjektivna (organi, zaposleni, zastupnici)
-objektivna (imovina,odgovornost) (opti pr.akti, steaj, itd.)

Problem: zloupotreba
Izuzeci (pravde radi, kao ideje prava)
Fiskalno pravo (25% kapital ueda)
Raunovodstveno pravo (50% kapital ueda)
Radno pravo

Imovinsko pravo *zloupotreba

46

Reorganizacija steajnog dunika
Pojam reorganzacije
To je jedan od mogudih naina sprovoenja steajnog postupka i jedina alternativa
bankrotstvu
Reorganizacija i prinudno poravnanje
Raniji ZPPSL predviao uslove za pokretanje prinudnog poravnanja i institut prodaje
steajnog dunika
Novi zakon OBAVEZA PROCENE DA LI EKONOMSKO-FINANSIJSKI POLOAJ DUNIKA
DAJE OSNOV ZA REORGANIZACIJU
Sprovodi se u sluajevima u kojima postoje realni ekonomski pokazatelji da se
poverioci mogu povoljnije namiriti nego u postupku bankrotstva, odnosno da postoji
njihov interes da se steajni postupak nastavi u pravcu reorganizacije umesto u
pravcu bankrotstva
Pojam reorganzacije
U zakonodavstvu RS reorganizacija ima dvojak smisao
Pod jakim uticajem nemakog steajnog zakonodavsta
S obzirom na mere koje se planom reorganizacije predlau, postoje tri vrste plana
reorganizacije
1. Plan bankrotstva (likvidacioni plan)-prodaja imovine iz steajne mase, sa zalonim
pravom ili bez njega i prenos takve imovine na ime namirenja potraivanja
2. Plan prenosa steajnog dunika ili funkcionalnog dela imovine steajnog dunika na
trede lice (prenosni plan)-spajanje ili pripajanje dva ili vie pravnih lica
3. Plan reorganizacije redefinisanjem duniko poverilakih odnosa (sanacioni plan)
Pojam reorganzacije
Reorganizacija ne podrazumeva nuno oporavak privrednog subjekta
Moe da predvia i njegovu prodaju ili prodaju njegove imovine
47

Postoji prednost unovenja imovine steajnog dunika kroz plan reorganizacije u
odnosu na unovenje u postupku bankrotstva
Cilj sanacionog plana jeste redefinisanje duniko-poverilakih odnosa, tj. nastavak
poslovanja steajnog dunika i u formalno-pravnom i u operativnom smislu kroz
eliminisanje uzroka koji su doveli do insolventnosti
Pojam reorganzacije
Postupak reorganizacije poinje podnoenjem plana reorganizacije
Centralni dokument u postupku odluivanja (po meovitoj teoriji ima karakter sudski
odobrenog ugovora)
Procena izvodljivosti reorganizacije
Dva kriterijuma za ocenu celishodnosti sprovoenja reorganizacije:
1. postojanje kontinuiranog poslovanja subjekta
2. precizno prepoznavanje konkretnih problema koji su uzrokovali tekode u poslovanju
steajnog dunika
Ispitivanje i ocena izvodljivosti reorganizacije je jedan od primarnih zadataka
steajnog upravnika
Procena izvodljivosti reorganizacije
On je duan da izvri procenu da li postoji mogudnost reorganizacije steajnog
dunika
Reorganizacija mora da ima ekonomsko uporite
S druge strane, zavisi od odluke poverilaca, tj.njihove opredeljenosti za bankrotstvo
ili reorganizaciju
Osnovni uslov saglasnost poverilaca sa predloenim planom reorganizacije
Ovo samo pod uslovom da im plan ponudi modalitet namirenja potraivanja kojim
dobijaju vie nego unovenjem imovine u bankrotstvu
Zakon o steajnom postupku predvia obavezu za podnosioca plana reorganizacije
da sastavni deo plana bude procena oekivanog novanog iznosa koji bi se ostvario
prodajom imovine u steajnom postupku
Uslovi za reorganizaciju
48

Nakon ispunjenosti uslova za pokretanje steajnog postupka, prelazi se na uslove
neophodne za reorganizaciju
To su slededi uslovi:
1. mora da bude sainjen plan odgovarajude sadrine i u odgovarajudoj formi
2. da je plan sainjen od strane ovladenog lica
3. plan reorganizacije mora da bude podnet steajnom sudiji u propisanom roku od
dana pokretanja steajnog postupka
Plan reorganizacije
Plan reorganizacije podnose: steajni dunik, steajni upravnik, poverioci koji imaju
najmanje 30% obezbeenih potraivanja, steajni poverioci koji imaju najmanje 30%
neobezbeenih potraivanja i lica koja su vlasnici najmanje 30% kapitala steajnog
dunika
Dve situacije: podnoenje plana istvremeno sa podnoenjem predloga za pokretanje
steajnog postupka i podnoenje plana nakon pokretanja steajnog postupka
Plan reorganizacije
Rok od 90 dana od dana pokretanja steajnog postupka, steajni sudija moe da ga
produi za jo najvie 30 dana
Plan se podnosi u pisanoj formi
Sastoji se iz pripremnog dela i glavnog dela
Pripremni mere koje su preduze/treba da se preduzmu pre otvaranja steajnog
postupka, da bi se ostvario osnov za sprovoenje plana reorganizacije
Glavni sadri detaljnije informacije o izmeni statusa dunika, kao i drugih subjekata
u postupku reorganizacije
Plan reorganizacije
Sadrina plana:
1. kratak uvod sa prikazom delatnosti steajnog dunika i neposrednim uzrocima
finansijskog kraha
2. lista i opis mera i sredstava potrebnih za sprovoenje plana
3. lista poverilaca sa podelom na klase poverilaca i kriterijume na osnovu kojih su
formirane
49

4. vrednost imovine koja de posluiti za namirenje po utvrenim isplatnim redovima
5. opis postupka prodaje imovine
6. rokovi za izvrenje plana reorganizacije
7. spisak lanova organa upravljanja i visina njihovih nadoknada
8. spisak angaovanih strunjaka uz navoenje njihovih naknada
9. godinji finansijski izvetaji za prethodnih pet godina
10. finansijske projekcije za narednih 5 godina
11. procenjeni novani iznos koji bi se dobio prodajom imovine u steajnom
postupku
12. datum poetka primene plana reorganizacije
Unapred pripremljeni plan reorganizacije
Institut pre pack (unapred pripremljeni plan reorganizacije) u nae zakonodavstvo
preuzet iz amerikog Zakona o bankrotstvu
Zahteva minimalno troenje vremenskih resursa
Tei ouvanju personalnih supstrata dunika zadravanjem zaposlenih na njihovim
radnim mestima
Spreavaju se nezadovoljni poverioci da preuzmu kontrolu nad steajnim dunikom
od njega samog
Ako steajni dunik istovremeno sa podnoenjem predloga za pokretanje steajnog
postupka podnese unapred pripremljen plan reorganzacije, jasno mora da naznai da
predlae pokretanje steajnog postupka reorganizacijom u skladu sa UPPR
Sluaj KK ,,Crvena Zvezda
U cilju opstanka kluba, koji je bio na rubu bankrotstva, rukovodstvo kluba izvrilo je
organizaciono restruktuiranje Drutva, zakljuenjem Sporazuma o stratekoj
poslovno-tehnikoj saradnji sklopljenim izmeu KK ,,Crvena ZvezdaBeograd i KK
,,FMP Beograd iz eleznika
KK ,,FMP Beograd preuzeo obaveze za zarade igraa i trenera od KK ,,Crvena
Zvezda
KK ,,FMP Beograd promenio naziv u KK ,,Crvena Zvezda Beograd
Sluaj KK ,,Crvena Zvezda
50

Dva primarna cilja predloenih mera u Planu reorganizacije:
1. stvaranje uslova za produktivniji rad sportskog dela KK ,,Crvena Zvezda
2. namirenja steajnih poverilaca u skladu sa predlogom iznetim u Unapred
pripremljenom planu reorganizacije
Nakon isteka plana reorganizacije od 5 godina, nastavlja se sa poslovnom-tehnikom
saradnjom dva kluba
Sve rezultate KK ,,Crvena Zvezda Beograd preuzede KK ,,Crvena Zvezda i nastaviti
tamo gde je stao
KK ,,Crvena Zvezda Beograd postade drugi tim ili filijala
Mere reorganizacije
Grubo ih moemo podeliti na slededi nain:
1. mere raspolaganja imovinom steajnog dunika
2. statusne promene
3. mere redefinisanja duniko-poverilakih odnosa
4. mere postupanja u odnosu na prijavljena potraivanja
5. mere ,,oivljavanja kroz nova ulaganja
6. redefinisanje radno-pravnih odnosa
Mere reorganizacije
Pravilnikom broj 6 o utvrivanju nacionalnih standarda za upravljanje steajnom
masom propisana je obaveza steajnog upravnika da izvri uvid u plan reorganizacije
drugog podnosioca, kao i da predlagaa uputi u nedostatke plana, odnosno da o
ovim nedostacima obavesti odbor poverilaca i sud
Kod prihvatanja plana reorganizacije glavnu ulogu imaju poverioci od kojih zavisi da li
de taj plan kasnije dobiti potvrdu od steajnog suda
Postupak usvajanja plana reorganizacije
Prethodi mu rasprava o planu reorganizacije koju steajni sudija zakazuje u roku od
20 dana od dana podnoenja plana
Obaveza dostavljanja na strani suda odnosno podnosioca plana
51

Naini dostave: lina dostava i objavljivanje obavetenja o zakazanom roitu za
raspravu i glasanje o planu u ,,Slubenom glasniku
Problemi vezani za shodnu primenu pravila ZPP-a koje se odnose na linu dostavu
Postupak usvajanja plana reorganizacije
Glasanje neposredno, u okviru klasa poverilaca
Pravo glasa pripada svim poveriocima
Mogude glasanje u odsustvu (dopisnim putem)
Ubrzava i olakava postupak
Klase poverilaca
Dva kriterijuma za razvrstavanje:
1. razluna prava poverilaca
2. pravo prioriteta
Steajni sudija ima zakonsko ovladenje da dozvoli formiranje posebne klase
lan 132. ZSP utvrdio jo jedan izuzetak
Kada se plan reorganizacije smatra usvojenim?
Mogudnost nadglasavanja
Poverioci u okviru iste klase moraju imati jednak tretman
Klase poverilaca
Ako plan predvia potpuno namirenje jedne klase poverilaca smatra se da je u toj
klasi plan reorganizacije usvojen, tj. takva klasa ne glasa
U sluaju da se izglasa vie od jednog plana reorganizacije, zakonom je utvrena
obaveza steajnog sudije da usvoji plan reorganizacije koji je podneo steajni dunik
Mogude dve situacije:
1. kada nijedan plan reorganizacije prilikom glasanja ne dobije potreban broj glasova;
2. kada nijedan plan ne zadovoljava zakonom propisanu sadrinu ili formu
Pravne posledice usvajanja plana reorganizacije
52

Smatra se novim ugovorom koji regulie duniko-poverilake odnose na koje se
odnosi
Ima pravnu snagu izvrne isprave
Nadzor nad sprovoenjem plana vri steajni upravnik
Sud moe da obustavi primenu plana, po pribavljenom miljenju odbora poverilaca
Obustavljanjem primene plana reorganizacije on se ponitava i nastavlja postupak
steaja
Pravne posledice usvajanja plana reorganizacije
Kljuno:
IZVRENJEM PLANA REORGANIZACIJE PRESTAJU SVA PRAVA POVERILACA IZ STEAJNOG
POSTUPKA. OVA PRAVNA POSLEDICA ODNOSI SE ISKLJUIVO NA POTRAIVANJA KOJA SU
NASTALA PRE USVAJANJA PLANA REORGANIZACIJE.
Namirenje poverilaca
Prioritet namirenja klasa
Planom reorganizacije moe da se predvidi i namirenje poverilaca u iznosu koji je
vedi od iznosa njihovog prvobitnog potraivanja
Nepostupanje po usvojenom planu
U sluaju da steajni dunik ne postupa po odredbama usvojenog plana, svaki
poverilac ili drugo lice koje ima pravni interes moe da podnese sudu obavetenje o
neprimenjivanju usvojenog plana
Ako sud, po odranom roitu, utvrdi da steajni dunik zaista ne postupa po
odredbama usvojenog plana, preduzede jednu od zakonom preciziranih mera
Ovladenje suda da prekine izvrenje plana donoenjem odluke o bankrotstvu
Zakonom navedene situacije kada steajni sudija obustavlja postupak reorganizacije i
donosi reenje o zapoinjanju bankrotstva

53

STEAJ
Reorganizacija i prestanak insolventnog trgovakog drutva
Steaj
Prestanak po osnovu nesposobnosti pladanja (insolventnost) prinudna likvidacija,
steaj, bankrot
Prestanak po specifinom osnovu, bez obzira na postojanje solventnosti
Kod solventnog drutva likvidaciju sprovode vlasnici uz nadzor suda, kod
insolventnog po pravilu sud
Likvidaciju regulie ZPD
Steaj ZOS
Steaj
Posebna grana prava (Bankruptcy Law, Insolvency Law)
Otvorena pitanja
U ijem je interesu (ko upravlja postupkom)
Mesto vlasnika, dunika i drave raspodela uloga
Razliita pozicija poverilca (privilegovani, poverioci sa obezbeenim potraivanjem i
poverioci sa neobezbeenim potraivanjem)
Steaj
Svrstavanje poverilaca u razliite klase
Lina uprava kao poseban metod reorganizacije
Transformisanje koncepta individualnih prava poverilaca u koncept kolektivnih prava
Svrha: spreavanje prestanka ili prestanak privrednog drutva?
54

Centralni subjekt poverilac ili dunik?
Steaj
Prethodnici instituta
Missio in bona (ulaenje u posed imovine i gubitak asti, zatvor, prodaja drugom licu
bonorum emptor)
Cessio bonorum (svojevoljno ustupanje imanja poveriocima na naplatu potraivanja)
Kraljevina Srbija Zakon o stecinom postupku iz 1861.
Kraljevina Jugoslavija Steajni Zakon iz 1929.
Reorganizacija
Spaavanje steajnog dunika
Poslovni angaman sa poveriocima koji prihvati sud (plan reorganizacije)
Sadrina plana:
Detaljan opis mera za realizaciju plana
Visina novanih iznosa ili imovina koja de sluiti za potpuno ili delimino namirenje
prema isplatnom redu poverilaca (klasa poverilaca)
Opis postupka prodaje imovine u svrhu koridenja prihoda od prodaje
Reorganizacija
Rokovi za izvrenje plana reorganizacije
Iznos naknade za rad steajnog upravnika
Spisak lanova organa upravljanja i iznos njihovih naknada
Finansijski izvetaji (ukljuujudi bilans uspeha za prethodnih 5 godina)
Finansijske projekcije (ukljuujudi i projektovane bilanse uspeha za narednih 5
godina)
Procena novanog iznosa koji se oekuje od prodaje imovine i datum poetka
primene plana
Reorganizacija
Mere za realizaciju plana reorganizacije:
55

Zadravanje celokupne imovine iz steajne mase ili njenog dela
Prodaja imovine iz steajne mase radi namirenja potra.
Zatvaranje neprofitabilnih ogranaka ili promena delatnosti
Raskid ili izmena odgovarajudih ugovora
Odlaganje otplate dugova ili otplata u ratama
Izmena rokova dospelosti, kamatnih stopa ili dr. uslova
Oprost dugova u celini ili delimino
Izvrenje ili izmena zalonog prava
Reorganizacija
Pretvaranje neobezbeenih zajmova u obezbeene
Davanje u zalog neopteredene imovine
Pretvaranje duga u trajni kapital
Uzimanje novog kredita
Nova ulaganja
Isplata dospelih potraivanja
Otputanje zaposlenih
Spajanje ili pripajanje dva ili vie pravnih lica
Prenos dela ili cele imovine na jedno ili vie postojedih ili novoosnovanih drutava
Ponitavanje ili izdavanje novih HOV steajnog dunika
Reorganizacija
Postupak za plan reorganizacije
Podnose ga: steajni dunik, steajni upravnik, poverioci sa obezbeenim ili
neobezbeenim potraivanjima koji imaju propisani iznos potraivanja prema
steajnom duniku (30%), kao i akcionari, lanovi ili ortaci koji imaju propisani iznos
osnovnog kapitala ili ortakog udela u drutvu (30%)
Podnosi se steajnom sudiji u propisanom roku od pokretanja steajnog postupka
(90 dana, uz mogudnost produenja za 30 dana)
56

Zakazuje se posebno roite na koje se pozivaju sva zainteresovana lica
Reorganizacija
Pravo glasa imaju svi poverioci srazmerno visini njihovog potraivanja
Ukoliko ima vie planova reorganizacije o svima se glasa na istom roitu
Potraivanja poverilaca dele se na klase po osnovu razlunih prava i prava prioriteta
njihovih potraivanja
Mogude formiranje jedne ili vie dodatnih klasa (slinost potraivanja, posebna klasa
iz administrativnih razloga vie od 200 poverilaca sa potraivanjem do 50.000 din.)
Plan se smatra usvojenim u jednoj klasi ako ga prihvate poverioci koji imaju vedinu
potraivanja u odnosu na ukupna potraivanja poverilaca u toj klasi (usvojen ukoliko
je na ovaj nain prihvaden u svakoj klasi poverilaca)
Reorganizacija
Klasa poverilaca ija se potraivanja izmiruju u celosti ne glasa za plan reorganizacije
Ako se izglasa vie planova reorganizacije usvaja se plan steajnog dunika
U sluaju neusvajanja nijednog plana duniku se ostavlja dopunski rok za podnoenje
novog plana reorganizacije (30 dana); ukoliko se ne usvoji sledi bankrotstvo
Dejstvo plana reorganizacije (ima snagu izvrne isprave prema svim poveriocima koji
su u njemu navedeni)
Nema pravno dejstvo prema jemcima, solidarnim dunicima i regresnim obveznicima
Reorganizacija
Usvajanjem plana reorganizacije brie se oznaka u steaju
Namirenje poinje od poverilaca vie klase
poverioci nie klase mogu primati isplate iz deobne mase samo ako su u potpunosti
namirena potraivanja poverilaca iz vie klase
poverioci vie klase mogu primati i isplate koje premauju iznos njihovih
potraivanja, ako su sva potraivanja poverilaca iz vie klase u potpunosti namirena
Na HOV koje se, saglasno planu reorganizacije izdaju ili ponitavaju uesnicima u
reorganizaciji ne primenjuju se pravila o emisiji putem javne ponude
Izvrenjem plana prestaju sva potraivanja poverilaca iz steajnog postupka i vlasnici
ponovo stiu prava
57

Reorganizacija
Steajni sudija obustavlja primenu plana i donosi reenje o bankrotstvu u sluaju
nepostupanja prema planu ili postupanja na prevaran ili nezakonit nain
Pravna priroda usvojenog plana
Poreklo iz instituta prinudnog poravnanja (ugovor, sudska odluka, sudski odobren
ugovor)
Sudski odobren ugovor sporazum poverilaca sa vedinskim potraivanjem (u toj
klasi) i sudsko odobrenje tog sporazuma
Obavezuje sve poverioce (prinudno za one koji su glasali protiv)
Reorganizacija
Lina uprava steajnog dunika (vezuje se za steaj preduzetnika)
Reenjem o otvaranju steajnog postupka ovladuje se st. dunik da sam upravlja i
raspolae steajnom masom
Kumulativni uslovi:
saglasnost steajnog poverioca koji je pokrenuo postupak
ako steajni dunik to predloi
da odreenje line uprave nede dovesti do otedenja interesa poverilaca ili do
produavanja steajnog postupka
Mogudnost obustave i zamena upravljanja od strane steajnog upravnika (moguda
izjava albe protiv reenja o obustavi)
Uloga steajnog upravnika
ZOS iz 2009. ne predvia steaj preduzetnika
Steaj
Pojam
Institut kolektivnog namirenja poverilaca, generalnim izvrenjem na imovini
steajnog dunika, uz gubitak pravnog subjektiviteta
Naela
Kolektivna zatita neprivilegovanih poverilaca
Ravnopravnost neprivilegovanih poverilaca, odnosno poverilaca iste klase
58

Univerzalnost (sva imovina u slubi namirenja)
Sudsko voenje postupka (atrakcija nadlenosti)
Ekonomija postupka - hitnost
Steaj
Srazmernost namirenja
Princip izuzetnosti (preduzima se samo ukoliko ne uspe reorganizacija)
Steajni razlozi
Trajnija nesposobnost pladanja (ne moe da odgovori svojim novanim obavezama u
roku od 45 dana ili obustavi pladanja u roku od 30 dana neprekidno)
Preteda nesposobnost pladanja (ako dunik uini verovatnim da svoje novane
obaveze nede modi da ispuni po dosedu)
Prezaduenost (imovina manja od obaveza)
Steaj
Nepostupanje po usvojenom planu reorganizacije i ukoliko je plan izdejstvovan na
prevaran ili nezakonit nain
Stranke u postupku steaja
Subjekti steaja: pravna lica, ranije i preduzetnici, a u dr. zemljama i fizika lica sa
statusom trgovca
Steajni poverilac
Treda lica (solidarni dunici, jemci)
Steaj
Organ
Steajni sudija
odluuje o pokretanju prethodnog steajnog postupka
utvruje postojanje steajnog razloga
imenuje i razreava steajnog upravnika
odobrava trokove steajnog postupka
59

odreuje iznos naknade i nagrade steajnom upravniku
odluuje o primedbama na rad steajnog upravnika
razmatra predlog plana reorganizacije i potvruje njegovo usvajanje
donosi reenje o glavnoj deobi steajne mase
Steaj
Steajni upravnik
Vodi poslove i zastupa steajnog dunika
Ima status slubenog lica u smislu odredaba KZ kojim se regulie poloaj slubenog
lica
Izbor : metodom sluajnog odabira sa liste aktivnih steajnih upravnika za podruje
nadlenog suda (izuzetno odabirom sa liste za teritoriju RS usled sloenosti sluaja)
Ogranienje u imenovanju
Lice koje je u pritvoru ili protiv koga je ex officio pokrenut krivini postupak, kao i
pravnosnano osueno lice za delo za koje je zapredena kazna preko 5 godina zatvora
Srodnik po krvi u pravoj liniji bez ogranienja, u pobonoj do 4 stepena srodstva,
brani drug sudije ili direktora ili l. org. up.
Steaj
Solidarni dunik sa steajnim dunikom
Lice koje je bilo direktor ili lan organa upravljanja ili nadzornog organa steajnog
dunika
Lice zaposleno kod steajnog dunika za poslednje 2 godine pre otvaranja steajnog
postupka
Poverilac steajnog dunika
Dunik steajnog dunika
Preduzetnik ija je delatnost konkurentna sa delatnodu steajnog dunika, lice
zaposleno kod njega, u sluaju sukoba interesa
Savetnik steajnog dunika u poslovima vezanim za imovinu s.d. u poslednje 2 godine
pre otvaranja steajnog postupka
Steaj
60

Licenca (dravljanin RS; poslovna sposobnost; struna sprema VO; 3 godine radnog
iskustva; poloen struni ispit za dobijanje licence; dostojno poverenja za obavljanje
poslova s.u. (kodeks etike); vai 3 godine uz mogudnost obnavljanja
Delokrug poslova steajnog upravnika
Preduzima sve neophodne mere za zatitu imovine steajnog dunika
Sastavlja predraun trokova i vremenski plan (rok 30 dana)
Popisuje imovinu steajnog dunika (rok 30 dana)
Sastavlja poetni steajni bilans, kao i poreski bilans i dostavlja ih nadlenom
poreskom organu
Obavetava poverioce, pisanim putem, o otvaranju steajnog postupka, kao i sve
sudove pred kojima se vode izvrni postupci
Steaj
Osigurava imovinu na teret steajne mase (uz saglasnost steajnog sudije)
Podnosi tromeseni izvetaj o toku steajnog postupka steajnom sudiji i odboru
poverilaca
Stara se o zavretku zapoetih, a nezavrenih poslova
Daje miljenje o predlogu plana reorganizacije, kada on nije podnosilac
Utvruje osnovanost, obim i prioritet prijavljenih potraivanja
Unovava stvari i prava steajnog dunika
Sastavlja nacrt reenja za glavnu deobu steajne mase
Vri isplatu poveriocima
Zastupa steajnog dunika
Uzimanje kredita ili zajma uz saglasnost steajnog sudije
Steaj
Odgovornost za tetu
Razreenje
Primopredaja celokupne imovine i dokumentacije
Skuptina poverilaca
61

Formira se na prvom poverilakom roitu
ine je svi steajni poverioci
Razluni poverioci do visine potraivanja za koju uine verovatnom da de se pojaviti
kao steajni poverioci
Prvu sednicu zakazuje steajni upravnik ili poverioci sa potraivanjima preko 20%
ukupnih potraivanja svih steajnih poverilaca
Steaj
Glasa se srazmerno visini potraivanja
Potrebna 2/3 vedina prisutnih poverilaca, osim u sluaju glasanja o bankrotstvu na
prvom poverilakom roitu
Ako broj poverilaca nije vedi od 5, skuptina ima poloaj odbora poverilaca
Prvo poverilako roite najkasnije u roku od 40 dana od otvaranja steajnog
postupka
Odluuje se u kom pravcu ce idi dalji postupak (reorganizacije ili steaja)
Odlukom poverioca sa potraivanjima preko 70% ukupnih potraivanja da se
postupak nastavi bankrotstvom, st. sudija donosi reenje o steaju
Steaj
Odbor poverilaca
Broj lanova odreuje skuptina poverilaca ne vie od 9
lanovi odbora steajni poverioci
Odluka se smatra donetom kada za nju glasa vie od polovine svih lanova;
odluujudi glas predsednika
Steajni upravnik prisustvuje bez prava glasa, dok steajni upravnik ne prisustvuje
sednicama odbora
Delokrug
Daje miljenje o nainu unovenja imovine, o nastavljanju zapoetih poslova
Saglasnost na zavrni raun
Predlae smenjivanje steajnog upravnika i imenovanje novog
Steaj
62

Predlog za pokretanje steajnog postupka
Predlog: ovladeni predlaga (poverilac, dunik, likvid. upravnik)
Moe se povudi do isticanja oglasa o pokretanju postupka na oglasnoj tabli suda
Hitnost nema povradaja u preanje stanje, ne moe se izjaviti revizija niti podneti
predlog za ponavljanje postupka
Graanski sudski postupak primenjuju se odredbe ZPP
U steajnom postupku donosi se reenje ili zakljuak
Reenjem se odluuje u steajnom postupku
Steaj
Zakljukom se odluuje po primedbama i izdaje nalog slubenom licu za izvrenje
pojedinih radnji
Protiv zakljuka nije dozvoljena alba ili prigovor
alba: moe se izjaviti protiv reenja u roku od 8 dana od dana objavljivanja reenja
na oglasnoj tabli suda, odnosno od dana dostavljanja reenja uesnicima postupka
Reenje po albi donosi se u roku od 30 dana
alba protiv reenja ne zadrava njegovo izvrenje
Steaj
Poverioci i drugi uesnici u postupku
Steajni poverilac lice koje na dan pokretanja steajnog postupka ima
neobezbeeno potraivanje prema steajnom duniku
Razluni poverioci imaju zakonsko zalono pravo, zakonsko pravo zadravanja ili
pravo namirenja na stvarima i pravima o kojima se vode javne knjige (obezbeeno je
60 dana pre otvaranja steajnog postupka)
Nisu steajni poverioci
Pravo na namirenje za razliku u visini tih iznosa ostvaruju kao steajni poverioci
Steaj
Izluni poverilac lice koje, na osnovu stvarnog ili linog prava, trai da se odreena
stvar izdvoji iz steajne mase
63

Predmet izluenja pokretne i nepokretne stvari koje se mogu identifikovati, pa i
novac (npr. pogrena uplata)
Izluiti se mogu stvari koje ne pripadaju steajnom duniku, ukoliko na njima ima
neko ugovorno pravo (lizing, zakup, posluga)
Ako je steajni dunik neovladeno otuio stvar u toku steajnog postupka, izluni
poverilac ima pravo da trai namirenje iznosa koji odgovara trinoj vrednosti stvari
Steaj
Steajni redovi
Princip hijerarhije meu redovima (prioritet namirenja red stariji po rangu)
Srazmernost unutar svakog reda
Prvi isplatni red ine potraivanja na osnovu trokova steajnog postupka (sudski,
zakupa, naknade i nagrade st. upr.)
Drugi isplatni red ine neispladene neto zarade zaposlenih kod steajnog dunika u
iznosu minimalnih zarada za poslednjih godinu dana pre pokretanja steajnog
postupka
Tredi isplatni red ine potraivanja po osnovu svih javnih prihoda dospelih u
poslednja 3 meseca pre pokretanja ste. postupka
etvrti isplatni red ine potraivanja ostalih steajnih poverilaca
Steaj
Pokretanje prethodnog steajnog postupka
Reenje o pokretanju donosi ga steajni sudija u roku od 3 dana od dana
dostavljanja predloga
Svrha: utvrivanje steajnog razloga
Prethodni postupak izostaje:
ako steajni dunik podnese predlog za pokretanje steajnog postupka
ako to uini poverilac, a steajni dunik prizna postojanje steajnog razloga
u sluaju pretpostavke trajnije nesposobnosti pladanja
Steaj
64

Obaveza steajnog dunika da prui potrebne podatke (izvetaj o ekonomsko-
finansijskom stanju dunika)
Mere obezbeenja:
Postavljanje privremenog steajnog upravnika kao organa steajnog dunika
Zabrana isplate sa rauna steajnog dunika bez saglasnosti steajnog sudije
Zabrana raspolaganja imovinom steajnog dunika
Zabrana ili odlaganje sprovoenja izvrenja prema steajnom duniku (moratorijum)
Prethodni steajni postupak moe trajati najdue 30 dana od dana podnoenja
predloga za pokretanje post.
Steaj
Glavni steajni postupak
Otpoinje donoenjem reenja o otvaranju steajnog postupka
1. imenuje se steajni sudija i steajni upravnik; 2. utvruje se rok za prijavu
potraivanja poverilaca; 3. pozivaju se poverioci da prijave svoja potraivanja; 4.
pozivaju se dunici steajnog dunika da ispune obaveze prema steajnoj masi
Otvaranje steajnog postupka upisuje se u odgovarajudi registar na osnovu reenja
Steaj
Objavljivanje reenja o pokretanju post. na oglasnoj tabli suda i dr. sredstvima
informisanja
Steajni postupak se pokrede, ali ne sprovodi:
kada steajni dunik ima samo jednog poverioca
kada je imovina steajnog dunika manja od visine trokova steajnog postupka
Tok steajnog postupka
oglas o otvaranju steajnog postupka
sastavljanje liste poverilaca i liste dunika steajnog dunika
steajni upravnik sastavlja poetni steajni bilans
Steaj
65

izvetaj o ekonomsko-finansijskom stanju dunika sa procenom mogudnosti
reorganizacije
prijavljivanje potraivanja poverilaca sa dokazima (rok 120 dana od dana
objavljivanja oglasa u Sl. gl. RS)
utvrivanje potraivanja steajni upravnik utvruje osnovanost, obim i isplatni red
svakog potraivanja i sainjava listu priznatih i osporenih potraivanja u roku od 40
dana
osporavanje potraivanja (1. ukoliko je izvrna isprava ukinuta, ponitena,
preinaena ili stavljena van snage;
Steaj
2. potraivanje prestalo na osnovu injenice koja je nastupila nakon izvrnosti; 3.
protekao zakonski rok za izvrenje; 4. potraivanje nije prelo na steajnog
poverioca, tj. obaveza nije prela na steajnog dunika; 5. izvrna isprava takva da bi
radnja njenog izvrenja mogla biiti predmet pobijanja)
Lina dostava obavetenja svim poveriocima ija su potraivanja osporena
Na zahtev poverioca osporenog potraivanja mogud ponovni pregled prijave
Steaj
Ispitno roie:
sainjava se konana lista poverilaca
poziva se steajni upravnik i poverioci, steajni dunik, kao i revizor
poverioci mogu osporavati potraivanja drugih poverilaca
Medijacija:
predlae je poverilac osporenog potraivanja, odnosno steajni upravnik uz
saglasnost odbora poverilaca
postupak moe trajati najdue 30 dana od dana zakljuenja ispitnog roita (izuzetno
produenje roka od 60 dana); obavetenje o ishodu
Steaj
Utvrena potraivanja
ako nisu osporena od strane steajnog upravnika ili poverilaca do zakljuenja
ispitnog roita
66

Osporena potraivanja
poverilac se upuduje na parnicu radi utvrivanja osporenog potraivanja
osporeno potraivanje smatra se priznatim ako poverilac koji je osporio potraivanje
drugog poverioca ne pokrene parnicu u zakonom propisanom roku
Steaj
Unovava se imovina dunika i namiruju poverioci
Zakljuuje se steajni postupak i usvaja zavrni raun
Naknadna deoba
Brisanje dunika iz registra
Steaj
Pravne posledice pokretanja steajnog postupka
PP po status steajnog dunika
Prestaje poslovna sposobnost i ograniava se pravna sposobnost
Prestaju zastupnika i upravljaka prava direktora, zastupnika i punomodnika i
prelaze na steajnog upravnika
Stie se razlog za otkaz ugovora o radu (uz mogudnost da steajni upravnik odlui
koje de zaposlene eventualno zadrati)
Pravni poslovi koje je dunik zakljuio nakon otvaranja steajnog postupka ne
proizvode pravno dejstvo (izuzev raspolaganja, gde druga starana ima pravo da
zahteva vradanje protivinidbe iz staajne mase)
Poslovnom imenu dodaje se oznaka u steaju
Gase se svi dotadanji rauni/blokada rauna
Steaj
PP na potraivanja poverilaca
Steajni poverioci svoja potraivanja ostvaruju samo u steajnom postupku
Isto vai i za razlune poverioce koji imaju pravo odvojenog namirenja
Izluni poverioci svoje pravo ostvaruju u sudskim i drugim postupcima
Danom otvaranja s.p. nedospela potraivanja smatraju se dospelim
67

Potraivanja koja imaju za predmet povremena davanja postaju jednokratna, a
nenovana se izraavaju u novanoj vrednosti
Prekida se zastarelost potraivanja prema steajnom duniku
Steaj
Pravo na prebijanje potraivanja
Ako je to pravo steeno pre podnoenja predloga za pokretanje steajnog postupka,
otvaranjem s.p. ostaje na snazi
Poverilac je duan da dostavi prijavu na celokupan iznos potraivanja i izjavu o
prebijanju
Prebijanje nije doputeno:
ako je steajni poverilac potraivanje stekao u poslednjih 6 meseci pre dana
podnoenja predloga za pokretanje st. post,. a poverilac je znao ili morao znati da je
dunik nesposoban za pladanje
ako su se uslovi za prebijanje stekli pravnim poslom ili drugom pravnom radnjom
koja se moe pobijati
Steaj
Uslovna potraivanja
Potraivanja pod odlonim uslovom namiruju se iz deobne mase
Ako odloni uslov ne nastupi do pravnosnanosti reenja o glavnoj deobi steajne
mase potraivanje se gasi, a sredstva rasporeuju na ostale poverioce
Potraivanja vezana za raskidni uslov uzimaju se u obzir, ukoliko poverilac prui
obezbeenje da de vratiti ono to je primio iz steajne mase kad nastupi raskidni
uslov
Ako raskidni uslov ne nastupi do pravnosnanosti reenja o gl. deobi, smatra se da taj
uslov nije ni postojao
Steaj
Procesnopravne posledice otvaranja st. post.
Preuzimanje parnice (atrakcija nadlenosti)
Zabrana izvrenja i namirenja (radi namirenja potraivanja u pogledu kojih postoji
izvrna isprava; prekidaju se postupci obezbeenja i izvrenja koji su u toku)
68

Pravne posledice otvaranja steajnog postupka na pravne poslove
Dvostrani poslovi
Ostaju na snazi ako su zakljueni pre otvaranja steajnog postupka, uz diskreciono
ovladenje steajnog upravnika da od njih odustane
Steaj
Fiksni ugovori
ako je vreme ispunjenja nastupilo pre otvaranja steajnog postupka, saugovara
steajnog dunika ne moe traiti ispunjenje, ali moe traiti naknadu zbog
neispunjenja kao steajni poverilac
naknada se odreuje u visini razlike izmeu ugovorene i trine cene
Ugovor o zakupu ne prestaje pokretanjem steajnog postupka (steajni upravnik ga
moe otkazati)
Kod ugovora o distancionoj prodaji postoji pravo na potragu stvari (prodavac kome
kupovna cena nije ispladena u celosti, moe traiti da mu se roba vrati, ako do dana
pokretanja st. post. nije prispela u mesto opredeljenja, tj. ako je do tada dunik nije
preuzeo); ako je preuzeo prodavac stie prava izlunog poverioca
Steaj
Finansijski lizing
U sluaju pokretanja postupka nad primaocem lizinga, davalac lizinga ima pravo
odvojenog namirenja (izluni poverilac) i pravo prioriteta na predmetu lizinga
Davalac lizinga moe traiti ukidanje ili izmenu mera obezbeenja i kao razluni
poverilac
Pobijanje pravnih radnji steajnog dunika
Predmet pobijanja: pravni poslovi i pravne radnje (aktivne ili pasivne proputanje)
jednostrani ili dvostrani pravni poslovi
procesne radnje: priznanje tubenog zahteva, odricanje od pravnog leka, izostanak
sa roita, nepodizanje tube
Steaj
delikti
pravni poslovi za koje ved postoji izvrna isprava
69

pravni poslovi i radnje kojima je izvreno otedenje poverilaca ili njihovo
pogodovanje
Pojam i svrha pobijanja
Pojam pravna radnja kojom se napadaju radnje steajnog dunika preduzete pre
pokretanja steajnog postupka
Svrha ravnomerno namirenje poverilaca u okviru isplatnih redova
Steaj
Razlozi za pobijanje
Namera otedenja
Pogodovanje poverilaca
Znanje za nesposobnost pladanja (steajni razlog)
Steaj
Vrste pobijanja
Pobijanje u steaju
Vansteajno pobijanje
Slinosti (cilj, uslovi i pretpostavke pobijanja, protivnik pobijanja, sadrina pobojnog
zahteva, protivzahtev stranke)
Razlike: 1. zakonski osnov (ZOO l. 280-285 vansteajno, ZOS l.119-130); 2.
finansijsko stanje dunika; 3. individualno v. kolektivno dejstvo; 4. subjekti zatite; 5.
dospelost trabine; 6. dokazivanje nemogudnosti namirenja
Steaj
Razvoj instituta pobijanja
Prelazak sa personalnog na realno izvrenje
Paulijanska tuba (Actio Pauliana)
Otuenje imovinskih predmeta iz dunikove imovine (alienatio) objektivni element
Dunikova namera otedenja poverilaca (animus fraudandi) subjektivni element
Uzrona veza
Steaj
70

Odnos pobijanja i nitavosti
Nevanost pravnih poslova sa nedostatkom (quod nullum est nullum product)
Nitavost od trenutka zakljuenja posla (ex tunc), pobojnost od trenutka
pravnosnanosti presude (ex nunc)
Odnos pobijanja prema apsolutno i relativno nitavim (ruljivim) pravnim poslovima
Steaj
Opti uslovi pobijanja
Vri se od strane steajnog upravnika ili poverilaca od dana otvaranja steajnog
postupka do dana odravanja roita za glavnu deobu
Objektivni uslov preduzimanje radnje ili proputanje
Subjektivni uslov znanje tredeg lica za nepovoljno ekonomsko stanje dunika

Steaj
Vrste namirenja
Uobiajeno namirenje
Pravni posao preduzet u poslednjih 6 meseci pre pokretanja steajnog postupka,
pobija se ako je st. dunik bio nesposoban za pladanje, a poverilac je to znao (l.120.
ZS)
Posle podnoenja predloga za pokretanje st. postupka
Neuobiajeno namirenje
Pogodovanje poverilaca (materijalni i formalni steaj)
Znanje za nesposobnost pladanja (namera otedanja, namirenja u poslednjih 6
meseci pre podnoenja predloga za pokretanje steajnog postupka) l.121.ZS
Steaj
Otedenje poverilaca
Neposredno otedenje steajnih poverilaca
Pravni posao se pobija ako je preduzet u poslednjih 6 meseci pre pokretanja
postupka, steajni dunik bio nesposoban za pladanje, a saugovara obaveten o
tome
71

Posao je zakljuen nakon podnoenja predloga za pokr. st. postupka, a saugovara je
za to znao
Kada je u pitanju preduzimanje ili proputanje usled kojeg dunik gubi neko svoje
pravo
Steaj
Namerno otedenje poverilaca
Pobijaju se pravne radnje steajnog dunika uinjene pre otvaranja steajnog
postupka u cilju povradaja imovine u steajnu masu (retroaktivno dejstvo)
Pravne radnje preduzete u poslednjih 5 godina pre podnoenja predloga za otvaranje
st. post. ili kasnije sa namerom otedenja poverilaca, pod uslovom da je saugovara
znao za nameru steajnog dunika
Steaj
Povezana lica
direktor, l.organa upravljanja ili nadzora
l. steajnog dunika koji za njegove obaveze odgovara svom svojom imovinom
lan ili akcionar sa znaajnim uedem u kapitalu st. dunika
pravno lice koje steajni dunik kontrolie (prema ZPD)
lica koja imaju pristup povladenim informacijama ili imaju saznanja o finansijskom
stanju dunika
lice koje vri znaajniji uticaj na poslovanje dunika
srodnik po krvi u pravoj liniji beskonano i u pobonoj do 4. stepena srodstva,
tazbina do 2. stepena ili brani drug fizikih lica
Steaj
Nemogudnost pobijanja
kod izvrenja usvojenog plana reorganizacije
nastavljanja poslova preduzetih posle otvaranja steaja
isplate po menicama ili ekovima, ukoliko je druga strana primila isplatu da ne bi
izgubila pravo na regres protiv ostalih meninih/ekovnih obveznika
72

pravna radnja koja se smatra uobiajenim/neuobiajenim namirenjem (dunik primio
vrednost u vidu protivnaknade od poverioca na ime izvrenog posla)
faktike radnje
trabine utvrene u steajnom postupku
Steaj
Sadraj pobijanja
Spreavanje prelaza imovinske vrednosti na trede lice (spreavanje ostvarivanja
prava)
Vradanje u steajnu masu imovinske vrednosti koja je prela na trede lice (naturalna
restitucija/novana protivvrednost)
Steaj
Steajna masa
Subjekt ili objekt prava?
Naelno objekt izuzetak kod prodaje dunika u steaju (postupak se obustavlja
protiv dunika, a nastavlja se protiv steajne mase koju zastupa steajni upravnik)
Steajna mase se formira unovenjem imovine steajnog dunika (stvari popisuje
steajni upravnik sa procenom njihove vrednosti)
Steajni sudija donosi reenje o bankrotstvu, nakon ega st. upravnik sprovodi
prodaju celokupne imovine ili njenog dela (uz saglasnost odbora poverilaca st.
upravnik moe angaovati lica struna za prodaju javnim nadmetanjem)
Steaj
Naini prodaje
Javno nadmetanje - pravilo
Prikupljanje ponuda i neposredna pogodba po odobrenju odbora poverilaca
Prodaja steajnog dunika
Uporedno pravo prodaja biznisa pre i u toku steaja
Obustavlja se postupak protiv steajnog dunika
Steajna masa zauzima mesto dunika i postaje subjekt u pravu (promena dunika)
Steaj
73

Namirenje poverilaca/deoba steajne mase
Sva prikupljena novana sredstva, kao i napladena potraivanja
Nacrt reenja o glavnoj deobi sastavlja steajni upravnik
Mogud prigovor (odbor poverilaca ili poverioci pojedinano)
Pravo albe (steajni upravnik i poverioci)
Naknadna deoba
Zavrna deoba
Steaj
Zavrno roite
Odreuje ga reenjem steajni sudija i na njemu se:
raspravlja o zavrnom raunu steajnog upravnika
naknadama i nagradama steajnom upravniku
odluuje o neraspodeljenim delovima steajne mase
Rok za odravanje roita 8 30 dana
Deoba po zakljuenju steajnog postupka (u sluaju pronalaska nove imovine)

74

UGOVOR O ELEZNIKOM PREVOZU ROBE
Ugovorom o prevozu robe eleznicom prevozilac se obavezuje da de eleznicom
izvriti prevoz odreene robe od otpremne do uputne stanice, za odreeno vreme i
u neotedenom stanju, i tamo je predati primaocu, a poiljalac se obavezuuje da de
za to platiti prevozninu.
Ovo je realan ugovor i do njega dolazi predajom robe od strane poiljaoca eleznici.
Prijem stvari se potvrdjuje stavljanjem iga i datuma otpremne stanice na tovarni list.
Po pravilu, ugovori o prevozu robe eleznicom spadaju u red ugovora po pristupu,
adhezionih ugovora, sa unapred utvrdjenim uslovima.
Elementi ugovora
Bitni element ugovora:oznaenje uputne stanice, predmet prevoza (vrsta i koliina
robe) i cena prevoza (prevoznina). Primalac robe nije ugovorna strana kod ugovora o
prevozu robe eleznicom.
Predmet ugovora je prevoz odredjene robe iz otpremne u uputnu stanicu.
Prevozna cena je novana naknada koja treba da bude pladena za izvreni prevoz
eleznicom. Odredjuje se tarifom, a u nekim sluajevima se odredjuje ugovorom.
Ugovorom se takodje moe precizirati da li poiljalac ili primalac pladaju naknadu.
Nebitni elementi ugovora su pojedine odredbe o prevoznom putu, nainu prevoza,
nainu tovarenja.
Ugovor se zakljuuje kad prevozilac primi stvar na prevoz sa tovarnim listom.
Poiljalac i eleznica mogu da se sporazumeju o izdavanju od strane eleznice
tovarnog lista po naredbi ili na donosioca, to je na primerku koji se predaje izriito
naznaeno.
Vrste ugovora o prevozu robe zeleznicom
S obzirom na podruje na kojem se prevoz obavlja: domadi- otpremna i uputna
stanica na teritoriji iste drave i meunarodni
S obzirom na karakter stvari- denana(komadna), poiljka ne prelazi 5000 kg i
vagonska poiljka
75

S obzirom na rokove prevoza- sporovozni, brzovozni i ekspresni prevoz ( kada se roba
predaje bez odlaganja, voz za prevoz putnika)
Obaveze eleznice
Prijem robe Osnovna obaveza je da primi na prevoz stvari, ali ne i one koje su
nepodesne za prevoz zbog njihovog oblika, teine, stvari iji je prevoz izriito
zabranjen (opasne materije). Neke stvari se mogu samo uslovno primiti na prevoz (
ive ivotinje, posmrtni ostaci, opasne materije).
U sluaju prevoza stvari iji je prevoz zabranjen na osnovu lane deklaracije
poiljaoca, ugovor o prevozu je nitav i eleznica je tada duna da na prvoj stanici
istovari robu na troak poiljaoca.
Ustanovljenje teine i broja komada poiljke Kada sama eleznica obavlja utovar
robe, ona ima obavezu da utvrdi teinu i broj komada i to samo u sluaju kada
poiljalac to zahteva, u vidu posebne odredbe u tovarnom listu.
Rokovi prevoza Postoje 2 roka: otpravni i prevozni rok. Otpravni rok je rok u kome
eleznica priprema otpoinjanje prevoza, a prevozni rok je rok za prevoz robe.
Nain prevoza i prevozni put eleznica je obavezi da prevoz robe vri u otvorenim ili
zatvorenim kolima, zavisno od toga kako je poiljalac odredio u tovarnom listu. Ona ne mora
udovoljiti zahtevu poiljaoca ako je on u suprotnosti od pravila saobradaja.
Poiljalc u brzovoznoj poiljci odredjuje put a eleznica je duna datim putem da
preveze poiljku.
Kada se radi o sporovoznoj poiljci, eleznica sama odredjuje prevozni put, ali
prevozninu obraunava po prevoznom putu koji najvie odgovara poiljaocu.
Obaveze utvrdjivanja gubitka ili otedenja robe
Kada eleznica ili poiljalac posumnjaju u delimian gubitak ili otedenje robe,
obaveza eleznice je da odmah saini zapisnik o uvidjaju i utvrdi stanje, uzrok i visinu
tete u prisustvu imaoca prava.
Obavetenje primaoca o prispedu robe eleznica je obavezna da primaoca obavesti
o prispedu robe u uputnu stanicu i obavesti ga o roku za preuzimanje robe.
Predaja robe na dalji prevoz - Ako je poiljalac u tovarnom listu naznaio drugo
prevozno sredstvo za dalji prevoz od uputne stanice do uputnog mesta, eleznica je
obavezna da robu preda takvom prevozniku. eleznica ima pravo da odredi daljeg
prevoznika , ako poiljalac nije naglasio prevozno sredstvo za dalji prevoz.
76

uvanje robe Za vreme prevoz poiljke eleznica ima obavezu da postupa sa
pojaanom panjom kao dobar privrednik.
Carinske i druge formalnosti Kada je ugovorom predvidjeno, eleznica ima obavezu
da izvri carinsku i druge radnje predvidjene propisima. Ona u tom sluaju postupa
kao komisionar.
Izdavanje robe primaocu U uputnoj stanici eleznica je obavezna da robu istovari i
prpremi za odnoenje. Obavezna je da robu sa tovarnim listom preda primaocu koji
potvrdjuje prijem.
PRAVNA PRIRODA ODGOVORNOSTI
U saobradajnom pravu kao i ugovornom pravu uopte vae dva osnovna principa
odgovornosti: subjektivna i objektivna odgovornost.
Subjektivna odgovornost se naziva - odgovornost na osnovu krivice. Da bi postojala
subjektivna odgovornost potrebno je da se ispune 3 uslova : 1) da je nastala teta na
robi; 2) da postoji uzrona veza izmeu tete i radnje prevozioca i 3) da postoji
krivica na strani prevozioca.
U saobradajnom pravu se najede javlja princip pretpostavljene
odgovornosti,odnosno kada se ispune prva dva uslova (nastala teta i da postoji
uzrona veza), pretpostavlja se da je prevozilac kriv, a na njemu je teret da dokae da
nije kriv.
Princip pretpostavljene odgovornosti se pojavljuje u saobradajnim granama
(pomorski, reni i vazduni saobradaj). Princip dokazane odgovornosti se pojavljuje
kao izuzetak, a on znai da je teret dokaza, da je prevozilac kriv, na strani korisnika
prevoza.
Objektivna odgovornost
Da bi ona postojala (odgovornost bez krivice) potrebno je da se ispune 2 uslova:1.da
je nastala teta na robi i 2.da postoji uzrona veza izmeu tete i radnje prevozioca.
Da li de onda prevozilac uvek da odgovara za nastalu tetu?
Postoje razlozi koji daju mogudnost prevoziocu da se oslobodi od odgovornosti i
mogu se podeliti u dve velike grupe:na opte razloge i posebne.
Opti razlozi: da je teta nastala zbog radnji ili propusta korisnika prevoza, vie sile,
stranog uzroka koji se nije mogao predvideti, izbedi, otkloniti, zbog prirodnih
svojstava stvari.
77

Po sistemu objektivne odgovornosti odgovara se u drumskom i eleznikom
saobradaju.
Primer:
Varnica iz lokomotive zapali robu.
Da li de odgovarati eleznica?
Odgovornost postoji jer nije u pitanju via sila, iako je nepredvidiva i neotklonjiva nije
spoljanjeg karaktera u odnosu na prevozniku delatnost.
Odgovornost eleznice
Od kada eleznica odgovara?
eleznica odgovara za nastalu tetu i to od momenta primanja robe u otpremnoj
stanici sve do izdavanja iste u uputnoj stanici.
Odgovornost eleznice zbog gubitka ili otedenja robe eleznica je duna da
naknadi tetu zbog deliminog ili potpunog gubitka robe koja je primljena na prevoz,
kao i zbog otedenja robe.
Smatra se da je roba izgubljena kada ista nije izdata primaocu, niti pripremljena za
izdavanje u roku od 30 dana od dana isteka roka isporuke. Lice koje je navedeno kao
primalac, primide odtetu za izgubljenu robu. Ako se roba u roku od godinu dana
pronadje, primalac je moe preuzeti ali uz vradanje odtete.
1. Odgovornost zbog zadocnjenja u prevozu Ako dodje do prekoraenja rokova koji su
utvrdjeni zakonom, ugovorom ili tarifom, eleznica snosi odgovornost. Kada imalac
prava-korisnik dokae da je usled prekoraenja roka pretrpeo tetu, eleznica mu
ispladuje dokazanu tetu, najvie u visini etvorostruke prevoznine. U sluaju
deliminog gubitka stvari, naknada ne moe biti veda od trostruke prevoznine za deo
poiljke koji nije izgubljen. Zahtev za naknadu tete mora se podneti u roku od 30
dana, od dana izdavanja stvari jer se u protivnom gubi pravo na naknadu.
Oslobodjenje eleznice od odgovornosti
Kada obavlja prevoz koji se vri otvorenim kolima na osnovu vaedih propisa
ili ugovora zakljuenog sa poiljaocem
Usled nepakovanja ili nedovoljnog pakovanja stvari koja je usled tih
nedostataka sklona otedenju
Usled nepravilnog utovara i istovara, ako to ini poiljalac, odnosno primalac
78

Zbog svojstva stvari koja je naroito podlona potpunom ili deliminom
otedenju (rdjanje, truljenje, lomljenje idr.)
Usled predaje na prevoz sa nepotpunim ili netanim oznaenjem stvari koja je
iskljuena od prevoza ili se prima na prevoz pod posebnim uslovima
Posebne opasnosti kojoj su izloene ivotinje prilikom prevoza
Prevoza ivih ivotinja i drugih stvari za koje su potrebni pratioci, ako zbog
propoutanja pratioca dodje do gubitka ili otedenja
Prava eleznice
Pravo na prevozninu i druge trabine
Kada dodje do prekoraenja roka od strane primaoca za odnoenje stvari, eleznica
ima pravo na posebnu naknadu odredjenu tarifom. Ima pravo naplate kazni-penala,
kao i prava skladitenja stvari u sluaju da primalac prekorai rok vie od 24 sata. Ima
i pravo zaloge, a radi obezbedjivanja svojih potraivanja iz ugovora o prevozu robe.
Obaveze i prava poiljaoca
Obaveze obaveza saradnje sa eleznicom (u otpremnoj stanici naruuje potreban
broj vagona kada on sam utovara, duan je da robu doveze u stanicu...), predaja
tovarnog lista (ako se roba prevozi pod posebnim uslovima u vozu za prevoz putnika,
predaje se poseban ekpresni tovarni list) i pladanje prevozne cene odredjene
prevoznom tarifom.
Prava najznaajnije pravo je da poiljalac raspolae robom tokom prevoza, tj. pravo
na izmenu ugovora u toku prevoza ako nije izdat prenosivi tovarni list. Takodje ima
pravo na povradaj vie upladene prevoznine (putem raklamacije, ili putem tube).
Obaveze i prava primaoca robe
Obaveze moe biti obavezan da plati eleznici iznose naznaene u tovarnom listu
na ime vozarine i druge trokove. Ako ugovorom nije odredjeno, primalac izvrava
istovar robe pridravajudi se propisa koji se odnose na bezbednost. Primalac je
obavezan da robu u roku predvidjenim zakonom odveze robu sa uputne stanice.
Prava sa prijemom robe i tovarnog lista primalac stie odredjena prava koja su pre
toga pripadala poiljaocu. Svojim nalozima, primalac moe izmeniti ugovor o prevozu
prema predvidjenim propisima.
"eleznice Srbije" ove godine u odnosu na prolu povedale su prevoz putnika za 10
odsto, a prevoz robe za oko 9 odsto.
79

U teretnom eleznikom saobradaju, prevezeno je 8,55 miliona tona robe, to je za
8,9 odsto vie nego prole godine.
U teretnom eleznikom saobradaju ostvaren je transportni prihod od 6 milijardi 960
miliona dinara (oko 61 milion evra).
eleznice Srbije najvedu tetu pretrpele u proteklih mesec dana u teretnom
saobradaju, u transportu Fijatovih automobila iz stanice Kragujevac ( 170 hiljade
evra) zbog jednomesene blokade radnika kragujevakog preduzeda Auto
saobradaj.

UGOVORI O TURISTIKIM USLUGAMA
Pojam ugovora
Ugovor o turistikim uslugama je takav ugovor kojim se turistika organizacija
obavezuje da korisniku turistike usluge prui ugovorenu vrstu turistike usluge, a
korisnik turistike usluge se obavezuje da za izvrenu turistiku uslugu plati
turistikoj organizaciji ugovorenu naknadu.
Regulativa
Zakon o obligacionim odnosima
Posebne uzanse o turizmu iz 2001
Posebne uzanse o ugostiteljstvu iz 1983
Ekspanzija turizma dovodi do stvaranja specijalizovanih organizacija :
Turistike agencije i
Putnike agencije
Agencije su posrednici imeu svih drugih uesnika ogovora o turistikim
uslugama
Pojam turistike usluge se shvata vrlo iroko.
Turistike i putnike agencije pored svoje klasine delatnosti(obezbeivanje karte, hotelske
rezervacije) vre i delatnost organizatora putovanja i boravka-delatnost preduzetnika
Agencije pruaju korisnicima paket turistikih usluga.
Prilikom pravnog regulisanja razlikujemo tri grupe pravnih odnosa:
80

Odnosi izmeu turistike agencije, koja prua usluge, i korisnika turistikih usluga
Odnosi izmeu turistike organizacije koja prua turistike usluge i turistike i
putnike agencije
Odnosi izmeu turistikih organizacija i korisnika turistikih usluga.
Ugovor o turistikim uslugama je u naem pravu neformalan ugovor.
Izuzetak je igovor o alotmanu koji mora biti zakljuen u pisanoj formi, to znai da spada u
kategoriju formalnih ugovora.
UGOVOR O ORGANIZOVANJU PUTOVANJA
Pojam ugovora
Ugovor o organizovanju putovanja obavezuje organizatora putovanja (turistiku agenciju) da
pribavi putniku skup usluga koje se sastoje od prevoza, boravka i drugih usluga koje su
povezane u jednu celinu i kojima mu se omogudava da ostvari organizovano i prijatno
putovanje i odmor u zemlji ili inostranstvu, a putnik se obavezuje da organizatoru putovanja
plati jednu ukupnu (paualnu) cenu.
Bitni elementi:
predmet
cena
Predmet ugovora o organizovanju putovanja jeste skup usluga ili tzv. paket usluga.
Paket usluga obuhvata prevoz, boravak i druge usluge koje su sa njom povezane.
Putnik je duan da plati organizatoru putovanja paualnu cenu za sve pruene usluge.
Ugovor o organizovanju putovanja je neformalan ali zakonodavac predvia obavezu
organizatora da izda potvrdu o putovanju .
Potvrdi o putovanju je znaajno dokazno sredstvo.
U cilju upoznavanja zainteresovanih lica sa putovanjima, turistike agencije, po pravilu,
tampaju programe putovanja.
Obaveze organizatora
da putniku prui usluge koje su predviene ugovorom, potvrdom, odnosno
programom putovanja
dunost staranja o pravima i interesima putnika
81

blagovremeno pruanje potrebnih obavetenja o svim okolnostima
dunost pruanja usluge drugom licu koje je putnik odredio
dunost organizatora da uva kao svoju poslovnu tajnu podatke o linim svojstvima
putnika, njegovom prtljagu i njegovim kretanjima.
Odgovornost organizatora putovanja
Osnovna odgovornost organizatora putovanja za izvrenje usluga predvienih ugovorom je
jedno od najznaajnijih i najsloenijih pitanja.
Organizator putovanja snoside odgovornost za tetu koja proizilazi iz propusta u organizaciji
putovanja bez obzira kada je ona nastala ( pre putovanja ili u toku putovanja)
Za usluge koje organizator prua sam pdgovara pootrenom, profesionalnom odgovornodu
( npr. vri prevoz putnika sopstvenim prevozom.
Situacija je sloenija kada je putnik pretrpeo tetu zbog radnje nekog tredeg lica kome je
organizator poverio izvrenje odreenih usluga ( smetaj, prevoz)
Razlikujemo dve mogude situacije:
a) teta zbog neizvrenja ili deliminog izvrenja pojedinih usluga od strane tredih lica i
b) Kada je putnik pretrpeo tetu povodom izvrenja usluga tredih lica, mada su same
usluge uredno izvrene ( kraa putnikovih stvari u hotelu)
Obaveze putnika
Osnovna obaveza putnika iz ugovora o organizovanju putovanja jeste da organizatoru plati
cenu za organizovanje i izvrenje ugovorenog putovanja.
Cena se obino plada u vreme koje je ugovorom predvieno.
Ako cena nije ugovorom odreena, putnik plada cenu u uobiajeno vreme.
U praksi se vri isplata znatnog dela u trenutku zakljuenja ugovora, a pladanje preostalog
dela u ugovoreno vreme, a ako rok nije odreen, najkasnije na dan uruenja putnih
dokumenata.
Slededa obaveza putnika je da sa organizatorom aktivno sarauje
Putnik je duan da blagovremeno dostavi podatke i obavetenja za organizovanje putovanja,
a naroito za pribavljanje prevoznih karata, rezervacija za smetaj i isprave potrebne za
prelazak dravne granice.
82

Putnik je duan da se stara da on lino, njegov prtljag i line isprave ispunjavaju uslove
predviene carinskim, monetarnim, graninim i drugim propisima.
Putnik odgovara za tetu koju je prouzrokovao organizatoru putovanja neizvrenjem
obaveza koje za njega proizlaze iz ugovora ili neke zakonske obaveze.
Posredniki ugovor o putovanju
Posredniki ugovor o putovanju je takav ugovor kojim se posrednik ( najede putnika
agencija) obavezuje da , u ime i za raun putnika, zakljui bilo ugovor o organizovanju
putovanja, bilo ugovor o izvrenju jedne ili vie posebnih usluga koje omoguduju da se
ostvari neko putovanje ili boravak, a putnik se obavezuje da za izvrenu uslugu plati
naknadu.
Posrednik se obavezuje da posreduje radi zakljuenja ugovora izmeu putnika s jedne
strane, i organizatora putovanja, ugostitelja, prevoznika itd. S druge strane, koji su potrebni
radi zadovoljenja njegovih potreba.
Posredniki ugovor je neformalan, a zakljuen je u trenutku kad su se strane ugovornice
sporazumele koji de ugovor zakljuiti posrednik u ime i za raun putnika i pod kojim
uslovima.
Posrednik izdaje putniku potvrdu koja sadre:
a) firmu posrednika putovanja
b) podatak da on istupa u svojstvu posrednika
c) naznaku iznosa koji je pladen za uslugu
Kada posrednik preuzima obavezu zakljuenja ugovora o organizovanju putovanja u ime i za
raun putnika, tada posrednik izdaje potvrdu o putovanju.
Obaveze posrednika:
duan je da titi interese putnika
duan je da postupa po nalozima putnika
obaveza savesnog i strunog izbora tredih lica koji obavljaju usluge
Posrednik odgovara za tetu koju je prouzrokovao svojim propustom.
Ugovor o angaovanju ugostiteljskih kapaciteta (ugovor o alotmanu)
Ugovor o alotmanu je takav ugovor kojim se ugostitelj obavezuje da u toku odreenog
vremena stavi na raspolaganje turistikoj agenciji odreeni broj leaja u odreenom
objektu, prui ugostiteljske usluge licima koje uputi agencija i plati joj odreenu proviziju , a
83

ova se obavezuje da nastoji da ih popuni, odnosno da u utvrenim rokovima obavetava
ugostitelja da to nije u mogudnosti, kao i da plati cenu pruenih usluga ukoliko je korisila
angaovane hotelske kapacitete.
Ugovorni odnos se ustanovljava izmeu turistike agencije i ugostitelja.
Ugovor o alotmanu je trajan ugovor sa sukcesivnim prestracijama.
Ako ugovorne strane ne odrede rok trajanja ugovora Zakon predvia da smetajni kapaciteti
angaovani za jednu godinu.
Ugovor o alotmanu je formalan ugovor, pismena forma je konstituvni element, a ugovor je
zakljuen kada ugovorne strane potpiu pismenu ispravu na kojoj je sastavljen ugovor o
alotmanu.
Obaveze turistike agencije
Turistika agencija se obavezuje da de popuniti ugovoreni broj leajeva u
ugovorenom objektu upudivanjem putnika ugostitelju
Turistika agencija je duna da obavetava ugostitelja o toku popunjavanja
ugostiteljskih kapaciteta koji su angaovani ugovorom o alotmanu
Turistika agencija je duna da se pridrava ugovorenih cena
Turistika agencija je duna da putnicima koje alje izda posebnu pismenu ispravu
tzv. vauer
Vauer slui kao dokazno sredstvo i kao isprava na osnovu koje se vri obraun prilikom
pladanja pruenih ugostiteljskih usluga izmeu turistike organizacije i ugostitelja.
Obaveze ugostitelja
Ugostitelj je duan da u toku odreenog vremena prui putnicima usluge smetaja i
pansionske usluge navedene u vaueru
Obaveza pruanja usluga pod istim uslovima
Obaveza ugostitelja da usluge prua po cenama koje su odreene ugovorom o
alotmanu
Obaveza ugostitelja da isplati proviziju na promet ostvaren na osnovu ugovora o
alotmanu

84

Obaveze izvodjaca radova i ugovor o gradjenju
Obaveza izvodjaca da prijavi pocetak radova
Rok prijave iznosi najmanje 8 dana pre pocetka izvodjenja radova i podnosi se opstinskom
organu uprave ili republickom organu uprave ako su u pitanju slozeniji objekti.
Obaveze izvodjaca da pre pocetka gradjenja potpise glavni projekat i prouci tehnicku
dokumentaciju
Izvodjac radova u pismenoj formi obavestava investitora, a po potrebi i nadzorni organ, o
izvesnim nedostacima I nedovoljno jasnim detaljima
Imenovanje lica koje ce rukovoditi gradjenjem objekta i vodjenje odredjenih knjiga
Lice koje rukovodi gradjenjem otvara potrebnu radnu dokumentaciju:
-Gradjevinski dnevnik
-Inspekcijsku Knjigu
-Gradjevinsku knjigu
Organizuje obelezavanje trase uz saglasnost
nadleznih po mogucstvu, trazi se usluga geometra
Izvodjac radova duzan je da izvede ugovorene radove:
-pripremne, glavne i zavrsne.
Izvodjac radova duzan je da izvede i viskove radova, koji se takodje smatraju ugovorenim
radovima. Za svako odstupanje od projekta gradjenja, izvodjac mora da ima pismenu
saglasnost narucioca radova. Izuzetno, izvodjac ne mora da ima prethodnu pismenu
saglasnost narucioca kada je rec o tzv. nepredvidivim radovima, ali samo onda ako zbog
njihove hitnosti nije bio u mogucnosti da pribavi tu saglasnost.
Izvodjac radova duzan je u svakom slucaju da obavesti narucioca o nepredvidjenim
radovima i preduzetim merama i ima uvek pravo na pravicnu naknadu za ove radove.
Izvodjac radova duzan je da izvede gradjevinske radove u svemu prema pravilima
gradjevinske struke( paznja dobrog strucnjaka).
Izvodjac radova nije duzan jedino da izvede tzv. naknadne radove, tj. radove koji nisu
ugovoreni i nisu nuzni za ispunjenje ugovora. Ako, medjutim, narucilac zeli izvodjenje i
naknadnih radova , duzan je da ih prvo ponudi na izvodjenje izvodjacu.
85

Obaveza izvodjaca da se pridrzava ugovorenih rokova
Pod rokovima za izvodjenje radova podrazumevaju se rokovi za zavrsavanje pojedinih faza
radova koji su predvidjeni dinamickim planom radova:
- Rok za izvrsenje radova pocinje da tece od uvodjenja izvodjaca u posao.
- Rok moze da se produzi u odredjenim slucajevima:
1. Usled promenjenih okolnosti
2. Zbog neispunjavanja obaveze narucioca
3. Zbog odstupanja od predmeta ugovora

Obezbedjenje i osiguravanje gradilista od strane izvodjaca
Gradiliste se uredjuje tako da se na njemu moze bezbedno obavljati rad, kretanje radnika,
kao i uredjaja za rad.
Zabranjuje se pristup nezaposlenim licima I prilaz vozilima koje ne vrse prevoz za potrebe
gradilista.
Gradjevinski radovi obavljaju se tako da se njihovim izvodjenjem ne zagadjuje okolina, a u
slucaju buke, vibracije i sl. preduzimaju se neophodne mere za njihovo otklanjanje Ili
dovodjenje u dozvoljene granice.
Obavestavanje narucioca o svim znacajnim okolnostima u vezi sa izvodjenjem
ugovorenih radova
Izvodjac radova duzan je da izvestava narucioca o svim vaznijim okolnostima toka izvrsenje
ugovora a posebno o oklonostima koje onemogucavaju ili otezavaju izvodjenje radova, o
obustavljanju radova, o nastavljanju radova po prestanku smetnji zbog kojih je izvodjenje
radova obustavljeno.
Omogucavanje nadzora
To je prinudna, dispozitivna i obicajna duznost izvodjaca. Izvodjac mora uciniti sve da bi
narucilac mogao realizirati svoja nadzorna ovlascenja.
Tu spada:
-Omogucavanje pristupa na gradiliste i u skladista
-Pruzanje dokaza o kvalitetu opreme i radova
- Pozivanje na testiranje, prisustvovanje testovima
86

-Izvodjenje pojedinih radova u prisustvu nadzornog organa
-Omogucavanje proba na licu mesta
-Otkrivanje pojedinih radova
-Uzimanje uzoraka.
Obaveze izvodjaca u pogledu upotrebljenog materijala i zastite obustavljenih radova
Materijal za izgradnju obezbedjuje izvodjac po odgovarajucim propisima i standardima
odredjenog kvaliteta. Ako materijal obezbedi narucilac radova, izvodjac je duzan da ga
obavesti o izvesnim nedostacima ukoliko postoje.
Ukoliko izvodjac privremeno obustavi radove duzan je da obezbedi vec izvedene radove i
samo gradjevisnko zemljiste.
Placanje ugovorne kazne izvodjaca
Ukoliko je izvodjac u docnji ili ne ispuni neku ugovornu obavezu duzan je da plati ugovornu
kaznu.
Obaveze narucioca:
1. Obezbedjenje projektno -tehnicke dokumentacije
2. Obaveza uvodjenja izvodjaca u posao
3. Obaveza vrsenja strucnog nadzora
4. Obaveza placanja ugovorne cene i avansa.
Aktuelni primer moguce zloupotrebe ugovora o izgradnji Juznog toka
Juzni tok je gasovod u izgradnji kojim bi trebalo da se transportuje prirodni gas iz Rusije do
zemalja Evropske unije. Predstavnici "Srbijagasa" i "Gazproma" potpisali su ugovor o
zajednickom preduzecu za skladiste gasa Banatski dvor i aneks Ugovora o gasovodu "Juzni
tok". Ugovore su potpisali generalni direktor "Srbijagasa" i predsednik Upravnog odbora
"Gazproma. Memorandum o razumevanju za izgradnju podzemnog skladista gasa "Banatski
dvor", koji je potpisan u sklopu naftno-gasnog aranzmana predvidja da udeo "Gazproma" u
zajednickom preduzecu bude 51%, a "Srbijagasa" 49%.
Dogovoreno je da "Srbijagas" ima 49% vlasnistva u zajednickom preduzecu sa "Gazpromom"
za modernizaciju podzemnog skladista gasa Banatski dvor, uz mogucnost da u narednih 25
godina, na koliko ce ugovor biti potpisan.
Srpska i ruska strana su 2009. godine u Svajcarskoj osnovali zajednicku firmu "Juzni tok
Srbija. To preduzece je zaduzeno za ceo projekat izgradnje Juznog toka kroz Srbiju, ali bi na
87

racunu tog preduzeca mogla da zavrsi i dobit od buducih taksi. Osnovano je kao klasicna
offshore firma, nema cak ni svoj poslovni prostor.
Aktuelna vlada, odobrava Srbijagasu ulaganja u novoosnovanu firmu u Svajcarskoj.
Ministarstvo energetike priznaje da Vlada nece moci u potpunosti da kontrolise firmu
registrovanu van teritorije Srbije. Osim toga, Srbija je jedina od svih zemalja na trasi Juznog
toka koja je pristala da se preduzece koje ce graditi deonicu kroz Srbiju registruje u drugoj
drzavi. Firma je registrovala cerku firmu (d.o.o) u Novom Sadu koja svoju celokupnu dobit
moze slobodno i bez odlaganja transferisati u inostranstvo, a samim tim postoji I
mogucnost za takav transfer I nase dobiti.
Bilateralni sporazumi koje su Bugarska, Srbija, Madjarska, Grcka, Slovenija, Hrvatska,
i Austrija potpisale s Rusijom, u suprotnosti su sa zakonima EU i moraju da se
pregovaraju ispocetka da bi se uskladili sa istim, zakljucili su predstavnici Evropske
komisije. Receno je ako drzave clanice ne obave nove pregovore, Evropska komisija
ima sredstva i nacine da ih obaveze da to ucine, a Juzni tok ne moze da radi po
takvim sporazumima.
Zahtevi Evropske komisije su sledeci:
da Gasprom, koji je i proizvodjac i distribter gasa, ne moze istovremeno da poseduje
proizvodne kapacitete i transportnu mrezu
zatim da se trecim licima obezbedi nediskriminatorni pristup gasovodu, odnosno da
Gasprom nema ekskluzivno pravo da bude jedini dobavljac
da treba resiti pitanja tarifne strukture.
Zamenik ruskog ministra energetike je rekao da Rusija ne prihvata da se pravila EU odnose i
na prekogranicne projekte poput gasovoda, koji se ne nalaze iskljucivo na teritoriji EU.
Osim navedenih sumnjivih okolnosti, postoje jos koje se treba razmotriti :
Uskladjenost sa Ustavom Republike Srbije, i to pre svega odredbi kojima se subjekti iz
drzava ugovornica (Rusije i Srbije) stavljaju u povoljniji polozaj od drugih subjekata, I odredbi
u vezi ucesnika i izvodjaca u projektima predvidjenim Sporazumom koji prakticno daje
povoljniji poreski tretman nego ostalim ucesnicima na trzistu u Srbiji.
Status Socijalnog programa i Kolektivnog ugovora NIS-a i korporativnih garancija
Gazproma.
Nejasan je njihov pravni znacaj koji su prilozeni uz Ugovor o prodaji NIS-a, s obzirom da je
ugovoreno da krsenje ovih akata, osim u vrlo ogranicenom broju slucajeva ne moze imati
nikakvog efekta po ugovorne strane .
88

Ovlascenja Gazproma u upravljanju NIS-om. Osnivacki akt NIS-a predvidja pravo veta RS po
odredjenim pitanjima, ali isto tako daje dosta siroka ovlascenja Upravnom odboru NIS-a.
Upravni odbor je ovlascen da odlucuje o raspodeli dobiti i odobravanju programa
rekonstrukcije i modernizacije tehnoloskih kompleksa NIS-a. Upravni odbor odlucuje
prostom vecinom, cime se prakticno omogucava veliki uticaj Gazproma.

:
.

, ,
,
( ) ,
(. 897 ).
: (
), ( ).

1. () 1978. .
2. (" ", . 55/2004, 70/2004 - ,
61/2005, 61/2005 - . , 85/2005 - . ,101/2007, 63/2009 - ,
107/2009, 99/2011 119/2012)
3. -
(" ", . 87/2011)
4. ( , . 30/96, 57/98,
53/99, 55/99)
5. (" ", . 12/98,
44/99, 74/99 73/2000 " ", . 85/2005 - . ,
101/2005 - . , 73/2010 - . , 87/2011 - . 10/2013 - .
)
6. ...

89

.
:
1)
2)
3) , .
4)
5)
6) ( )
7)

.
:
1. , (
)
2.
3.
4. ( )
5. ( )
6. ()
: ,
, .
,
, ,
,
.
():
90

: ,
(, ,
, .)
(
)
:

.

, :
1.
2.
3.
4.
5.
6.
( )
.

.
,
,
(. 901 )
:
1.
2.
3.
4.
91

5. Cover note
.

, , ,
, ,
, ,
.
:
a)
b)
c) ()
d)
e)
f)
g)
h) ( , )

: ,
.
:
.
: .
: , .
:
.
:
.
,
1)
92

2)
3)
4)
,
. , .

,
.
,
.
. , .
.

,
.
, .
.
, .
.

.

,
,
.
. ,
.
(
)
.
: 3 .

93

.
( )
,
, .

.
,
.
.-
,
( ).
, ,
.

,
-
.
:
I.
II.

III.

:
1)
2)
3)
4)
5)
94

5.1.
5.2.
6)

.

.

, 5 ,
3 .
,
, 10 .
, 5 . .
, 3 .

.

, ,
.

.

, .
,
.
95

, . ,
, .
,
.

!

,
(. 918 )

: ,
.
,
.

2011. ., 28
(24 , 4 ) 2 2010. .
11, 7,
6,
4 .
12 2,2%,
5,1 , . 1,1%,
6,9 , . 7,7% 2010. .
( ) 60
, 80
.
1650 ,
30 .
96

,
.
( )

,
,
.

1.
2.
o : ,
,

o :
, , .

97

BANKARSKI POSLOVI
Opta pravila o bankarskim poslovima
Pojam

Predmet (promet novca i hartija od vrednosti, usluge klijentima u vezi sa platnim
prometom)
Osobine (objektivni, osnovni trgovinski poslovi, formalni, athezioni, intuitu personae)
Vrste (aktivni, pasivni i neutralni)
Aktivni bankarski poslovi - banka poverilac svog klijenta (ug. o kreditu)
Pasivni bankarski poslovi - banka dunik svog klijenta (ulog na tednju, tekudi raun)
Neutralni bankarski poslovi - banka obavlja poslove kao zastupnik, komisionar ili
posrednik (akreditiv, garancija i dr.)
Uporedna koncepcija: bankarski depoziti, kreditni poslovi i usluni poslovi
Bankarski depoziti klijent deponuje kod banke novana sredstva ili neke druge
stvari (novani depozit, ulog na tednju, tekudi raun, nenovani depozit, depozit
hartija od vrednosti, ugovor o sefu)
Kreditini poslovi banka stavlja na raspolaganje klijentu odreena novana sredstva
(razni oblici ugovora o kreditu)
Bankarski usluni poslovi banka po nalogu klijenta izvrava odreene usluge tredem
licu (akreditiv, bankarska garancija, platni promet, dokumentarni inkaso, izdavanje i
prodaja hartija od vrednosti, brokersko-dilerski poslovi sa hartijama od vrednosti)
Bankarska tajna (dunost diskrecije ne primenjuje se izmeu banaka kada
razmenjuju informacije o klijentima; izuzetak od pravila uvanja tajne: u krivinim
stvarima, kod razvoda braka, u sluaju zaplene rauna i zabrane isplate i sl.)
Odgovornost banke (vezana sa obavezama: 1) informisanja klijenta, 2) nemeanja u
poslove klijenta; 3) upozorenja klijenta na svojevrsne zablude; postupanje sa
98

povedanom panjom dobrog strunjaka; odgovornost banke je ugovornog
karaktera, prema tredim licima deliktna)
Ugovori o kreditu
Pojam (banka se obavezuje da korisniku kredita stavi na raspolaganje odreeni iznos
novanih sredstava, a korisnik da banci plada ugovorenu kamatu i dobijeni iznos vrati
u roku; primedbe: nenamenski, neodreeno vreme...)
Bitni elementi (predmet, uslovi vradanja, uslovi koridenja, klauzule o nainu
obezbeenja otplate kredita)
Osobine (formalan, ugovor po pristupu, dvostrano-obavezan, teretan, intuitu
personae)
Pravna priroda (graanskopravna osnova u ugovoru o zajmu, ugovor sui generis;
razlike: zajam iri pojam; kredit teretan, zajam i dobroin; predmet kod kredita
novac, kod zajma i druge zamenljive stvari; vlasnitvo predmeta ug. o zajmu je
apsolutno, kredita ne)
Ugovori o kreditu
Prava i obaveze ugovornih strana:
Obaveze kreditora (stavi na raspolaganje korisniku kredita ugovorom
odreeni novani iznos)
Obaveze korisnika kredita (1) da dobijeni kredit koristi namenski; 2) plada
kamatu fiksna, plivajuda,ugovorna i zatezna; 3) vrati iznos novca )
Restriktivne klauzule u ugovorima o kreditu (ograniavaju poslovnu
sposobnost potencijalnog korisnika kredita ukoliko se on nalazi u stanju
trajnije insolventnosti; posebna vrsta: set-off klauzula- daje pravo bankama
na naplatu i iz depozita, kao i drugih potraivanja koje ima kod kreditora, kad
je korisnik kredita u docnji)
Ugovori o kreditu
Posebni naini prestanka ugovora o kreditu:
Ukoliko je kredit koriden suprotno nameni (dokaz je na strani banke)
U sluaju insolventnosti korisnika (ak i kada ona nije utvrena sudskom
odlukom )
U sluaju prestanka pravnog lica, ne iz razloga insolventnosti (statusne
promene, spajanja, pripajanja, podele) ili u sluaju smrti korisnika
99

U sluaju neredovne otplate kredita
Korisnik kredita ima ista ovladenja (1) da odustane od ugovora pre nego
otpone sa koridenjem kredita; 2) da vrati kredit i pre isteka ugovorenog
roka, o emu obavetava kreditora unapred i uz naknadu pretrpljene
dokazane tete)
Ugovori o kreditu
Vrste kredita prema domicilu kreditora (domadi i meunarodni)
Vrste kredita prema statusu kreditora (subjekti javnog ili privatnog prava)
Vrste kredita s obzirom na predmet (finansijski-novani i robni-nenovani)
Vrste kredita s obzirom na rok (kratkoroni, srednjoroni, dugoroni; ronost utie na
cenu)
Vrste kredita prema nameni (namenski-pravilo, nenamenski-retkost; primeri
namenskih: investicioni, sezonski, potroaki, eventualni- stand-by...)
Ugovori o kreditu
Vrste kredita s obzirom na svrhu (proizvoaki i potroaki u svrhu povedanja
kupovne modi korisnika, obezbeenje administrativna zabrana do 1/3 plate)
Vrste kredita prema nainu obezbeenja (personalni obezbeenje: jemstvo,
garancija banke; realni zalaganje pokretnih stvari i hartija od vrednosti, hipotekarni
kredit; bez sredstava obezbeenja -poverenje)
Vrste kredita prema nainu putanja u teaj (gotovinski, kredit u tranama, izdavanje
kreditnog pisma, koridenjem ustanove asignacije-umesto korisniku, po njegovim
nalozima platiti tredem licu, koridenjem tekudeg rauna, akceptiranjem menice svog
klijenta)
Vrste kredita prema nainu vradanja (odjedanput, u ratama, sa mirovanjem otplate
odreeni period vremena, revolving omogudavaju automatsko obnavljanje po
iskoridenosti kredita do odreenog limita)
Specijalni kreditni poslovi
Krediti na osnovu zaloge hartija od vrednosti - lombardni (banka odobrava kredite uz
obezbeenje zalogom hartija od vrednosti koje pripadaju korisniku)
Obaveze kreditora (1) stavljanje na raspolaganje korisniku odreenog iznosa
novanih sredstava; 2) vradanje zalogodavcu hartija od vrednosti kad kredit bude
otpladen)
100

Obaveze korisnika kredita (1) predaja banci hartija od vrednosti; 2) pladanje
ugovorene kamate; 3) vradanje kreditnog iznosa u vreme i na nain kako je
ugovoreno)
Namirenje kreditora (1) prodajom zaloenih hartija od vrednosti; 2) vrenjem prava
iz hartije naplatom potraivanja iz menice od meninih dunika)
Ugovor o relombardu (kreditor pre isteka roka ugovora o lombardu zaloi kod nekog
drugog kreditora hartije od vrednosti- najede se radi o odnosu dve banke i na taj
nain pribavi sebi potrebna novana sredstva)
Specijalni kreditni poslovi
Eskontni kredit (imalac hartije od vrednosti prodaje istu pre njene dospelosti banci
kreditoru)
Pravna konstrukcija: banka otkupljuje nedospele hartije od vrednosti ispladujudi
njenom imaocu nominalni iznos na koji hartija glasi, uz odbitak nedospelih kamata,
svojih trokova i svoje provizije diskont (visina sume koja se ispladuje zavisi od
boniteta hartije menice najsigurnije)
Reeskontni kredit (kada eskontna banka kao vlasnik hartije od vrednosti i sama
eskontuje otkupljenu hartiju od vrednosti pre roka dospelosti ugovor o reeskontu.
Reeskont vri centralna banka ime utie na koliinu novca u opticaju)
Ugovor o finansijskom lizingu (leasing)
Pojam (razliito definisan u ekonomskoj i pravnoj literaturi ugovor kojim se davalac
lizinga obavezuje da korisniku da na upotrebu zakup odreenu stvar, koju mu je u
svojinu predao isporuilac, uz zadravanje prava svojine davaoca lizinga, a korisnik se
obavezuje da plada naknadu i da po isteku roka vrati stvar davaocu lizinga ili produi
koridenje ili je otkupi)
Pravna konstrukcija finansijskog lizinga: trodimenzionalni odnos (davalac lizinga
isporuilac predmeta lizinga korisnik lizinga)
Osobine (neimenovani, dvostrano-obavezan, teretan, formalan po zakonu, sa trajnim
prestacijama, adhezioni, komutativni, meovit)
Obaveze davaoca lizinga:
Predaja stvari koja je predmet ugovora korisniku lizinga
Odravanje objekta lizinga (servisiranje)
101

Zatita od evikcije
Prenos svojinskopravnih ovladenja na primaoca lizinga
Obaveze korisnika lizinga:
Preuzimanje predmeta lizinga na ugovoreni nain
Pladanje lizing naknade (zakupnine) u skladu sa ugovorom (u lizing ratu
redovno je ukljuena i stopa amortizacije predmeta lizinga)
Iskoridavanje lizing objekta na ugovoreni nain u skladu sa njegovom
namenom
Vradanje predmeta lizinga po proteku roka
Obaveze isporuioca:
Predaja primaocu lizinga predmeta lizinga u ispravnom stanju na nain
predvien ugovorom
Ugovor koji je zakljuio sa davaocem lizinga ne moe naknadno menjati bez
saglasnosti primaoca lizinga
Klauzule u lizing ugovorima:
Uobiajene klauzule (o nainu i uslovima isporuke, o vlasnitvu na predmetu
lizinga, o osiguranju, o opciji kupovine, o preuzimanju obaveza u vezi sa
porezima, taksama...)
Specifine klauzule (kojima se iskljuuje odgovornost davaoca lizinga za
neizvrenje isporuke ili zakanjenje u isporuci opreme suprotna pravilima
ugovornog prava; kojima se iskljuuje odgovornost davaoca lizinga za mane
opreme; po kojima sve rizike u vezi sa opremom snosi korisnik lizinga,
klauzula o obavezi davaoca lizinga da osigura predmet lizinga...)
Vrste ugovora:
Indirektni (finansijski, pravi) lizing (trostrana konstrukcija: primalac lizinga
daje davaocu specifikaciju opreme i bira isporuioca; davalac zakljuuje
102

ugovor o kupovini sa tredom stranom; isporuilac po nalogu davaoca
isporuuje opremu primaocu)
Direktni (nepravi, kvazi) lizing (dvostrani odnos:davalac lizinga je istovremeno
i prodavac i sa druge strane korisnik lizinga po karakteristikama ugovor o
zakupu )
Ostale vrste (lizing opreme, kratkoroni lizing, dugoroni lizing, revolving...)
Bankarski depoziti tekudi raun
Pojam (bankarski depozitni posao kojim se banka obavezuje da nekom licu otvori
poseban raun i da preko njega prima uplate i vri isplate u granicama njegovih
sredstava i odobrenog kredita)
Osobine (dvostrano-obavezan, teretan, komutativni, formalan; ne moe se zakljuiti
dutanjem banke; imenovan; primenjuje se mehanizam automatske kompenzacije
uzajamnih potraivanja i dugovanja)
Razgranienje od novanog depozita (razliita svrha -tekudi raun usluni posao; kod
tek.rauna banka za obavljene usuge napladuje proviziju i trokove, kod ug. o
novanom depozitu plada kamatu; korisnik tekudeg sredstvima moe raspolagati i
izdavanjem eka za razliku od depozita)
Bankarski depoziti tekudi raun
Obaveze ugovornih strana:
Obaveze banke (primanje uplata i vrenje isplata, obraun i utvrivanje salda
i dostavljanje izvoda korisniku rauna)
Obaveze korisnika tekudeg rauna (plada banci proviziju, kao i naknadu za
posebne trokove)
Bankarski usluni poslovi - akreditiv
Pojam (instrument pladanja kojim se akreditivna banka obavezuje da po nalogu
nalogodavca, na osnovu podnetih dokumenata ili bez njih obavi pladanje ili ovlasti
drugu banku da obavi pladanje tredem licu)
Pravna konstrukcija (nalog za otvaranje akreditiva kupac; akreditivna banka;
korisnik akreditiva prodavac; mogude je uede i korespodentne (avizirajude,
konfirmirajude) banke)
Znaaj akreditiva:
103

Sredstvo pladanja i obezbeenja potraivanja kod kupovine robe ili izvrenja usluga
U meunarodnim pladanjima sredstvo za razmenu novca
Omoguduje uzajamno kreditiranje nalogodavca ili korisnika akreditiva

Vrste obinog akreditiva:
Lini akreditiv (banka na zahtev svog klijenta daje nalog drugoj banci da odreenom
korisniku akreditiva stavi na raspolaganje odreenu svotu novca za odreeno vreme)
Kreditno pismo (banka izdavalac pisma ovladuje svog klijenta da podigne u ispravi
oznaenu svotu novca kod banke koja je izdala ispravu ili kod neke druge banke)
Budetski akreditiv (koristi se za izvrenje budeta odreenih dravnih organa i
organizacija koje se finansiraju iz budeta)
Pravni odnosi kod dokumentarnog akreditiva:
Iz osnovnog ugovora (kupac preuzima obavezu da otvori akreditiv u odreenom
roku, kod odreene banke, odreenu vrstu)
Izmeu nalogodavca i akreditivne banke (kupac daje nalog banci da otvori akreditiv
odreene sadrine ugovor o otvaranju akreditiva)
Izmeu akreditivne banke i korisnika (uspostavlja se na osnovu pismene isprave
akreditivne banke, na jednostranoj izjavi volje akreditivne banke)
Izmeu banaka koje uestvuju u akreditivnom poslu
Podele dokumentarnog akreditiva:
Opozivi i neopozivi
Potvreni i nepotvreni (kod potvrenog akreditiva, osim akreditivne banke prema
korisniku nalazi se i druga banka koja potvruje akreditiv akreditivne banke)
Prenosivi i neprenosivi (kod prenosivog korisnik je ovladen da moe dati nalog banci
da izvri pladanje drugom korisniku; prenos u celini ili delimino, samo jednom)
104

Deljiv i nedeljiv (zavisno od mogudnosti prenosa akreditiva, uz pravilo o mogudnosti
deliminog pladanja ili delimine isporuke)
Stand by akreditiv (po svojoj prirodi blii garancijama)
Revolving akreditiv (koristi se kod sukcesivnih isporuka i kod partnera koji su u
stalnoj poslovnoj vezi)
Nostro i loro akreditiv (nostro otvara domadi uvoznik u korist inostranog izvoznika,
dok loro otvara inostrani uvoznik u korist domadeg izvoznika )

Ugovor o nenovanom depozitu
i Ugovor o sefu
Ugovor o nenovanom depozitu
POJAM: Ugovor na osnovu koga deponent predaje banci na uvanje odreene telesne
pokretne stvari, uz pladanje naknade, a banka se obavezuje da primljene stvari uva s
panjom dobrog strunjaka, i da ih vrati deponentu saglasno uslovima ugovora.
UGOVORNE STRANE: 1.deponent ( klijent )
2. depozitar ( banka )
PREDMET: razni umetniki predmeti, dragocenosti, dokumenti, hartije od vrednosti i dr.

Vrste depozita
S obzirom na prava koja banka ima prema deponovanim stvarima:
1. Pravi depozit ( nema ovladenja da se koristi predmetom depozita-odlika u. o ostavi )
2. Nepravi depozit ( novani depozit-ima pravo da slobodno raspolae depon.novcem )
Vrste nenovanog depozita
S obzirom na vreme uvanja:
1.Oroeni ( sa otkaznim rokom )
105

2.Neoroeni ( bez otkaznog roka )
3. Depoziti po vienju
Podela prema nainu uvanja deponovanih stvari:
1. Otvoreni
2. Zatvoreni
Odgovornost banke : u sluaju nevradanja stvari po isteku ugovora i saglasno
ugovornim uslovima ( odg.ograniena na vrednost stvari, naknada tete deponentu )
Obaveza banke: izdavanje stvari klijentu vri povradajem ostavnice-potvrde
depozitora, koju je banka izdala klijentu prilikom zakljuenja ugovora (dokaz
zakljuenja ugovora )
Depozit hartija od vrednosti
POJAM: Ugovorom o deponovanju hartija od vrednosti banka se obavezuje da de uz
naknadu preuzeti hartije od vrednosti od deponenta radi uvanja i vrenja prava i obaveza
koje se u vezi s tim zahtevaju(upravljanje hartijama od vrednosti ).
POSEBNA VRSTA UGOVORA O BANKARSKOM NENOVANOM DEPOZITU
PRAVI DEPOZIT OTVORENOG TIPA
Ugovorne strane:
1.depozitar-banka (ostavoprimac)
2.deponent-klijent (ostavodavac)
Osnovne karakteristike ugovora:
1.Dvostrano-obavezujudi
2.Teretan
3. Komutativan
4. Neformalan
5. Imenovan
Obaveze ugovornih strana
Banke:
1. Da obezbedi uvanje hartija od vrednosti sa briljivodu ostavoprimca
106

2. Da za racun deponenta preduzima sve potrebne radnje radi ouvanja i ostvarivanja
njegovih prava iz deponovanih hartija od vrednosti
3. Duna da stavi na raspolaganje deponentu napladene sume na osnovu deponovanih
hartija od vrednosti/direktno/kad on ima kod banke raun sa novanim depozitom, upisom
u korist tog rauna
4. Duna da u svako doba na zahtev deponenta u ije ime i za iji raun uva hartije od
vrednosti i njima upravlja, vrati deponovane hartije/vradanje izvri pladanjem odg.iznosa
novca
5. O svakom zahtevu i prigovoru koji 3.lice istakne u pogledu deponovanih hartija od
vrednosti, duna da obavesti deponenta
6. Duna da obavlja sve ostale usluge u skladu sa ugovorom o cuvanju i upravljanju hartija
od vrednosti
deponenta:
duan da banci plati ugovorenu/uobiajenu nagradu za uvanje i upravljanje deponovanim
hartijama od vrednosti
U zemljama sa razvijenom praksom primarnog trita hov ( emitovanje ), i sekundarnog
trita hov ( berzanska i dr.kupoprodaja ) sve se vie praktikuje dematerijalizacija hov
tj.njihov upis na elektronski tekudi raun.
SPECIFINOSTI:
Proirenje obaveza banke/specijalne institucije (kastodi banke) i na upravljanje hov
Meovit ugovor: elementi ugovora o mandatu, i elementi ugovora o delu
Depozit hov vodi materijalnom i pravnom uvanju-potreban je prenos punomodja da
bi banka da bi banka mogla da upravlja hov, i da bi mogla da ostvaruje prava iz hov
kao punomodnik deponenta
Ugovor o sefu
Ugovor o obavljanju bankarskih usluga kod kog se banka obavezuje da stavi sef na
upotrebu korisniku za odreeni period vremena, a korisnik se obavezuje da za to
plati banci odr.naknadu.
Pravna priroda:
1.Ugovor o zakupu
2.Ugovor o depozitu
107

3.Ugovor o ostavi
SAMOSTALAN IMENOVANI UGOVOR
Bitni elementi:
1.Odreenje sefa po broju
2.Odreenje vremena trajanja ugovora
3.Odreenje naknade
Ugovorne strane:
1. banka i dr.organizacije udruenog rada/drutveno-pravna lica
2. Korisnik sefa
Sef je pogodan prostor u kojem se mogu na sigurnom ostaviti predmeti koje za
korisnike predstavaljaju subjektivnu/objektivnu vrednost, pri emu im se garantuje
sigurnost i tajnost.
Za ovu svrhu banke nuno moraju graevinski prilagoditi prostor namenjen ovoj
svrsi;obezbediti maksimalnu sigurnost(protiv kraa, zemljotresa, poara i sl.)
Sefovi su meusobno odvojeni, numerisani i obino sa duplim vratima razliitih brava
unutar zatvorenog prostora, iji klju dri banka.
Za punovanost nije predviena obaveza pismene forme neformalni ugovor
U praksi se javlja pisana forma ugovora sa osnovnim podacima uz unoenje klauzule
o privatanju optih uslova-ugovor po pristupu
Konsensualni ugovor
Stupanje ugovora uslovljeno pladanjem unapred dogovorenog iznosa od strane
klijenta
Obaveze korisnika sefa
Duan primiti na upotrebu sef (kao koralacija obaveza banke da mu sef stavi na
raspolaganje)
Upotrebljavati za svrhe predviene u ugovoru na nain, na koji postupa dobar
domadin
Ne sme da stavi u svoj sef predmet koji moe da ugrozi sigurnost banke,a za
nepridravanje ove obaveze mogud je raskid ugovora od strane banke.
108

Duan da uredno plada banci naknadu za koridenja sefa,jer nepladanje moe da
bude osnov za raskid ugovora sa otkaznim rokom od mesec dana
Vratiti sef banci nakon isteka ugovorenog roka
Obaveze banke
Duna da zakljuenjem ugovora preda na upotrebu sef u dobrom stanju (predajom
kljua)
Obezbedi dobro stanje sefa (nune popravke, uklanjanje nedostataka koji su vidljivi i
utiu na normalnu upotrebu sefa)
Nesmetana upotreba sefa za sve vreme trajanja ugovora
Za nespreavanje provale (bez obzira da li je sef prazan, i da li je nastala teta)
Ne odgovara za neispunjenje ugovora koji je posledica sluaja i vie sile
est je sluaj da banke ugovaraju klauzule o neodgovornosti, ne mogu da iskljue
obavezu nadzora banke i mogu jedino da oslobode banku od odgovornosti u sluaju
lake nepanje, ali ne i u sluaju grube nepanje
Smanjenje uobiajene odgovornosti je mogude ako ne predstavlja povredu dobrih
poslovnih obiaja i kompomitovanja ugovornih obaveza po zakonu ( namera/gruba
nepanje )
Prestanak ugovora
Prestaje silom zakona istekom vremena ( mogude automatsko produenje )
Saoptavanjem jedne strane ako ugovorom nije predvien rok
Pravosnanodu sudske odluke na osnovu neispunjenja obaveza druge strane
Ako sef kao stvar bude uniten/oteden ( ne moe se ostvariti cilj ugovora ).

109

BANKARSKE GARANCIJE
Bankarska garancija je izjava banke kojom se ona obavezuje prema primaocu
garancije (korisniku) da de mu po dospelosti dunikove obaveze iz osnovnog posla
isplatiti odreeni iznos novca, ako dunik ne izvri svoju obavezu ili ako je ne izvri
uredno;
Sredstvo obezbeenja ispunjenja obaveze iz drugog ugovora;
Pojavila se 1960.godine;
Koristi se u meunarodnom i domadem robnom i platnom prometu
Meunarodni izvor prava:
Jednoobrazna pravila za ugovorne garancije (Meunarodna trgovinska komora 1978.god.
Pariz) svode garanciju na bankarsko jemstvo;
Jednoobrazna pravila za bankarske garancije 1992.god. na sve vrste bankarskih garancija
Zakon o obligacionim odnosima l. 1083.

,,Bankarskom garancijom se obavezuje banka prema primaocu garancije (korisniku)
da de mu za sluaj da mu trede lice ne ispuni obavezu o dospelosti izmiriti obavezu, ako budu
ispunjeni uslovi navedeni u garanciji.
Garancija mora biti izdata u pismenoj formi.
Pravna priroda bankarske garancije
Ugovor izmeu banke i korisnika garancije
Jednostrana izjava volje banke
Slinost sa jemstvom!
Razlike:
jemstvo nastaje na osnovu ugovora
Obaveza banke je nezavisna od osnovnog posla
Obaveza banke isplata odreenog novanog iznosa
Isplatom banka ne postaje poverilac iz osnovnog posla
Uesnici u garancijskom poslu
110

Sloeni pravni posao
Najmanje 3 lica:
1. nalogodavac (dunik iz osnovnog pravnog
posla);
2. banka garant;
3. korisnik garancije (poverilac iz osnovnog
pravnog posla)
Vie banaka jedna izdaje garanciju, a druga
potvruje ili izdaje supergaranciju
Pravni odnosi u vezi sa bankarskim garancijama
Prvi pravni odnos: Osnovni pravni posao
Ugovor
Sredstvo obezbeenja
FINANSIJSKA KLAUZULA - oznaenje banke, iznos garancije, rok vaenja garancije,
vrsta garancije, uslovi i rok za predaju garancije korisniku
obaveza dunika iz finansijske klauzule: da pribavi poveriocu garanciju navedene
banke
Ko bira banku garanta?
Ko de snositi rizik ukoliko banka koja je dala garanciju postane insolventna?
Drugi pravni odnos: nalogodavac banka
Dunik upuduje nalog banci
Zakljuenje ugovora o izdavanju bankarske garancije (ugovor o nalogu, ugovor o
kreditu, ugovor intuitu personae)
Banka prihvata nalog/odbija
Obaveza nalogodavca provizija, povradaj ispladenih sredstava, kamata, naknada
trokova
Kreditni odnos
111

Tredi pravni odnos: banka korisnik garancije
Izdavanje garancije pismo
Aktiviranje garancije
Zahtev za isplatu; obaveza iz ugovora o bankarskoj garanciji
Obaveza isplate garantovanog iznosa
Neispunjenje, odn. neuredno ispunjenje obaveze iz I
pravnog odnosa
Ostali uslovi odreeni u samoj garanciji
Rok vaenja garancije
Da li nalogodavac moe da zabrani banci da izvri isplatu garancije?
Eventualni pravni odnos izmeu banaka
Uede vie banaka
4 lica
Nalogodavac u jednoj zemlji, banka u drugoj ugovorni odnos izmeu domade i
inostrane banke
Sluaj supergarancije
UGOVOR O IZDAVANJU BANKARSKE GARANCIJE
Banka garant obavezuje da de u svoje ime, a za raun nalogodavca, tredem licu
(poveriocu) izdati garanciju, a nalogodavac se obavezuje da de banci za to platiti
proviziju i da de ispuniti druge, ugovorom predviene obaveze
Dvostranoobavezujudi, teretan ugovor,
intuitu personae;
Najede se zakljuuje predutno;
Ne sadri odredbe koje se odnose na osnovni posao !
Obaveze banke:
zakljuenje ugovora o bankarskoj garanciji;
obaveza podnoenja izvetaja i obavetenja nalogodavcu;
112

obaveza postupanja s panjom dobrog privrednika
Obaveze nalogodavca:
obaveza pladanja provizije banci;
obaveza pladanja trokova;
obaveza pribavljanja sredstava obezbeenja (ev.)
UGOVOR O BANKARSKOJ GARANCIJI
banka se obavezuje drugom licu (korisniku garancije) da de mu isplatom odreene
sume novca, nadoknaditi tetu koju je pretrpeo neostvarivanjem odreenog
privrednog interesa, odn. zbog neispunjenja ili neurednog ispunjenja obaveze
dunika
Jednostranoobavezujudi ugovor
nalogodavac iz ugovora o davanju bankarske garancije ne moe da uini ponudu
Bitni elementi bankarske garancije
Sloboda ugovaranja
Sadraj iz klauzule iz osnovnog ugovora
Zajedniki elementi
Naziv i sedite davaoca garancije
Naziv i sedite korisnika garancije
Podaci o osnovnom poslu
Novani iznos na koji garancija glasi
Rok vaenja bankarske garancije
Mesto izdavanja bankarske garancije
Datum izdavanja bankarske garancije
Potpis i peat ovladenog lica
PISMENA FORMA

,,Garancija mora biti izdata u pismenoj formi.
113

(Zakon o obligacionim odnosima l.1083,st.2.)
- formalni pravni posao
- titi interese uesnika u garancijskom poslu
- garancija data telegrafskim putem ne uiva sudsku zatitu, iako je u pisanom obliku !
(garantno pismo)
- garancija data putem telefaksa ukoliko sadri sve bitne elemente
Nebitni elementi bankarske
garancije
Klauzula o vradanju bankarske garancije
(,,... garancija ostaje na snazi do...
,,... Nakon isteka roka vaenja...);
Klauzula o primeni merodavnog prava i reavanja sporova;
Broj bankarske garancije;
Ostalo (zlatne klauzule, klauzule o kliznoj skali)
Dejstvo bankarske garancije
Obaveza banke da izda garanciju
Ukoliko ne izda garanciju odgovara NALOGODAVCU za tetu koju je on pretrpeo
Banka nije u pravnom odnosu sa korisnikom garancije (poveriocem)!
Izdavanjem garancije nastaje obaveza prema korisniku garancije
Obaveza nalogodavca naknada banci za ispladeni garantni iznos, pladanje kamate,
provizija
Prenos prava iz garancije
Samo ukoliko se ustupa potraivanje koje je obezbeeno bankarskom garancijom
(potraivanje iz osnovnog posla)
Da li prenos potraivanja iz osnovnog ugovora na trede lice znai i automatsko
prenoenje prava iz bankarske garancije?
Garancija je neprenosiva, osim ako prenos nije ugovoren ugovorom o njenom
izdavanju!
114

Izmena osnovnog ugovora
Sta se deava sa bankarskom garancijom u sluaju izmene osnovnog ugovora
izmeu poverioca i dunika?
bezuslovna garancija nezavisna od osnovnog posla
uslovna garancija zavisna od osnovnog posla
Vrste bankarskih garancija
1. Uslovne i bezuslovne
2. Novane (platene) i inidbene
3. Direktne (neposredne) i indirektne (posredne)
Konfirmirajude garancije
Avizirajude garancije
4. Supergarancije i kontragarancije
5. Licitacione, za dobro izvrenje posla i vradanje
avansa
6. Apstraktne (,,bez prigovora) i akcesorne
7. Pokrivene i nepokrivene

Trgovinsko Pravo - Prezentacije

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Trgovinsko Pravo - Prezentacije

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

1

Prof. dr Milena Jovanovi Zattila

You might also like