VEROVATNOA SLUAJNOG

DOGAAJA

SLUAJNI DOGAAJI-
DEFINICIJA VEROVATNOE
Sluajni dogaaji
Mnoge pojave koje se dogaaju oko nas moemo da predvidimo i
objasnimo poto poznajemo zakonitosti njihovog nastanka.

Naprimer, moemo sa predvidimo pomraenje sunca i meseca, pojavu
plime i oseke, elektriciteta i sl.
Takve pojave su predvidljive-determinisane

Nasuprot tome postoje pojave ije uzoke nismo u stanju da odredimo, pa
takve pojave ne moemo u potpunosti da predvidimo i objasnimo.
Tu spadaju meteroloke pojave, ali i dobitak na lutriji, i sl.

To su pojave koje se ne moraju nuno dogoditi, ali nisu ni nemogue.

Za dogaaj kaemo da je sluajan, ako ne moe pouzdano da se predvidi.

Cilj verovatnoe je da se takve sluajne pojave proue i definie neka
njihova zakonomernost.


Teorija verovatnoe, dakle bazira se na sluajnim eksperimentima
nijhovim,realizacijama, odnosno ishodima.

Sluajni (statistiki, stohastiki) eksperiment mora da:

a) moe da se ponavlja proizvoljan broj puta pod istim uslovima,
b) svi njegovi ishodi su unapred definisani,
c) ishod pojedinog eksperimenta nije unapred poznat.

Pojam sluajnog eksperimenta omoguava da se pri velikom ponavljanju
eksperimenta pod istim uslovima, uoe neke zakonitosti na kojima se bazira
teorija verovatnoa.
????? Osnovna dilema sa kojom se sreu matematiari i filozofi nauke, je
da li su zakoni prirode sutinski deterministiki, i pri emu se sluajnost
javlja samo kao nemogunost poznavanja realnosti, odnosno brojnih
uzrono-posledinih veza u realnosti, ili sluajnost objektivno postoji kao
suprotnost determinisanosti.

Sluajni dogaaji
Primer: Eksperiment je bacanje novia koji se moe ponavljati proizvoljno
mnogo puta, a mogui ishodi eksperimenta su grb i pismo. Situacije da
novi padne na bok, ili da se izgubi se ne belee.

Primer: Pol deteta ili pojava grba pri bacanju novia su sluajni dogaaji.

Dogaaji koji se pojavljuju prilikom svake realizacije eksperimenta zovemo
sigurnim dogaajima.

Dogaaji koji se nikada ne mogu pojaviti pri realizaciji eksperimenta zovu se
nemogui dogaaji.

Primer: Dogaaj da kada bacamo kocku za igru i padne bilo koji broj od
jedan do est je siguran dogaaj, a da padne broj 7, je nemogu dogaaj
Svaki mogui ishod sluajnog eksperimenta se naziva elementaran
dogaaj.
Kao polazna osnova o svakom razgovoru o sluajnim dogaajima mora biti
poznat skup (prostor) elementarnih dogaaja.

Definicija:
Svaki mogui ishod eksperimenta nazivamo elementarnim dogaajem i
obeleavamo sa
Skup svih elementarnih dogaaja, odnosno skup svih ishoda
eksperimenta je siguran dogaaj

Svaki podskup skupa naziva se dogaajem. Dogaaje obeleavamo
velikim slovima A,B,C...
Nemogu dogaaj obeleavamo kao prazan skup
Potpuni sistem dogaaja

e
{ }
1 2
, , ,
n
e e e O=
C
O
1 2 n
i j
A A A
AA
+ + + = O
= C
Primer: U eksperimentu bacanja jednog novia ishodi su G i P ( grb ili
pismo ).
Dakle


Primer: U eksperimentu bacanja kocke ishodi su 1,2,3,4,5,6.
Dakle
{ }
, G P O=
{ }
1, 2,3, 4,5, 6 O=
Algebra dogaaja
Izmeu dogaaja i skupova postoji analogija koja omoguava da se relacije
izmeu dogaaja izraze pomou odgovarajuih skupovnih realcija.

Ako su A i B dogaaji, tada:

dogaaj A ili B oznaavamo sa

dogaaj A i B oznaavamo sa

dogaaj A, ali ne B oznaavamo sa

suprotan dogaaj dogaaju A obeleavamo sa gde se komplement
posmatra u odnosu na

ako dogaaj A povlai ( implicira ) dogaaj B, tada kaemo da je

A B
A B
\ A B
A B c
A
O
Neki sluajni dogaaji mogu da se iskljuuju, odnosno ne mogu se realizvati
istovremeno. Takvi dogaaji se zovu disjunktni dogaaji.

Primer: Dogaaji da se na gornjoj strani kocke pojavi broj pet, odnosno
paran broj su disjunktni dogaaji.

Primer: Dogaaja koji se sastoji da se na kocki pojavi broj vei od tri ili
drugog koji se sastoji u pojavi parnog broja je dogaaj koji se sastoji u
pojavi brojeva 2,4,5 ili 6.


Primer: Dogaaj koji se sastoji u pojavi parnog broja na gornjoj strani kocke
i dogaaja da se pojavi broj vei od tri je

{ } { } { }
4,5,6 2, 4,6 2, 4,5,6 =
{ } { } { }
2, 4,6 4,5,6 4,6 =
ZADACI
1. Odrediti suprotne dogaaje dogaajima:

pojava dva grba pri bacanju 2 dinara,
pojava bele kuglice prilikom izvlaenja jedne kuglice iz kutije u
kojij se nalaze 2 bele, 3 crne i 4 crvene kuglice,
tri pogotka u tri gaanja,
makar jedan pogodak u pet gaanja,
ne vie od dva pogotka u pet gaanja.
Reenje:

ZADACI
1. Odrediti suprotne dogaaje dogaajima:

pojava dva grba pri bacanju 2 dinara,
pojava bele kuglice prilikom izvlaenja jedne kuglice iz kutije u
kojij se nalaze 2 bele, 3 crne i 4 crvene kuglice,
tri pogotka u tri gaanja,
makar jedan pogodak u pet gaanja,
ne vie od dva pogotka u pet gaanja.
Reenje:
- pojava bar jednog pisma,
-pojava crne ili crvene,
-bar jedan promaaj,
-svih pet promaaja,
-vie od dva pogotka.
2. U prodavnici se nalaze sijalice iz dve fabrike. Dogaaj da je
sluajno izabrana sijalica iz prve fabrike obeleimo sa A, a da je
dobrog kvalteta sa B. ta znae sledei dogaaji ?

Reenje:
- je dogaaj da je sijalica iz druge fabrike,

- je dogaaj da je sijalica iz prve ili druge fabrike,

- dogaaj je nemogu,

- da je iz prve fabrike i da je dobra,

- da je iz prve fabrike ili da je dobra,

- da je iz prve fabrike i da nije dobra,

- da je iz druge fabrike i da je dobra.
, , , , , , A A A AA AB A B AB AB + +
A
A A +
AA
AB
A B +
AB
AB
3. Meta se gaa sa tri metka. Neka je dogaaj
pogotka mete iz i-tog gaanja. Predstaviti sledee dogaaje:

A-sva tri pogotka,
B-sva tri promaaja,
C-makar jedan pogodak,
D-ne manje od dva pogotka,
E-ne vie od jednog pogotka.

Reenje:
, 1, 2, 3
i
A i =
3. Meta se gaa sa tri metka. Neka je dogaaj
pogotka mete iz i-tog gaanja. Predstaviti sledee dogaaje:
A-sva tri pogotka,
B-sva tri promaaja,
C-makar jedan pogodak,
D-ne manje od dva pogotka,
E-ne vie od jednog pogotka.
Reenje:
1 2 3
A A A A =
1 2 3
B A A A = 1 2 3
C A A A = + +
1 2 3 1 2 3 1 2 3 1 2 3
D A A A A A A A A A A A A = + + +
1 2 3 1 2 3 1 2 3 1 2 3
E A A A A A A A A A A A A = + + +
, 1, 2, 3
i
A i =
4. Navesti skup svih dogaaja za sledee eksperimente

A bacanje jednog dinara,
B bacanje dva dinara,
C bacanje kocke i dinara,
D bacanje dve kocke,
E - bacanje tri kocke.

Reenje:
4. Navesti skup svih dogaaja za sledee eksperimente
A bacanje jednog dinara, B bacanje dva dinara,
C bacanje kocke i dinara, D bacanje dve kocke,
E - bacanje tri kocke.
Reenje:




D: Eksperiment bacanja dve kocke ima elementarnih dogaaja

11,12,13,14,15,16,
21,22,23,24,25,26,
31,32,33,34,35,36,
41,42,43,44,45,46,
51,52,53,54,55,56,
61,62,63,64,65,66,

D:Eksperiment bacanja tri kocke ima elementarnih dogaaja.
{ }
: , A G P O=
{ }
: , , , B GG PP GP PG O=
{ }
: 1, 2, 3, 4, 5, 6, 1, 2, 3, 4, 5, 6 C G G G G G G P P P P P P O=
3
6 216 =
AKSIOME TEORIJE VEROVATNOE
Definicija:
Neka je dat skup svih elementarnih dogaaja i neka dogaaji

Funkcija P naziva se verovatnoom na ovom skupu , ako vai:
1.

2.

3. Ako se dogaaji A i B meusobno iskljuuju


Uopteno moemo rei da je ako se dogaaj A razlae
na n konano ili prebrojivo dogaaja koji se meusobno iskljuuju.

Verovatnoa je dakle funkcija oblika
O
( )
1 P O =
( )
0 1, P A A s s eO
( ) ( ) ( )
P A B P A P B = +
( ) ( )
i
i
P A P A =

| |
: 0,1 P skup dogaaja
, A BeO
Teorema: Verovatnoa dogaaja koji je suprotan dogaaju A iznosi





Teorema: Ako je , onda je

Teorema: Ako dogaaji ine potpuni sistem onda





Teorema: Verovatnoa nemogueg dogaaja je nula



Na osnovu aksioma i teorema ne daje se nain za izraunavanja verovatnoe.


A
( ) ( )
( ) ( )
1
1
P A P A
P A P A
=
+ =
A B _
( ) ( )
P A P B s
( ) ( ) ( )
1 2
1 2
1
n
n
A A A
P A P A P A
+ + = O
+ + =
STATISTIKA DEFINICIJA VEROVATNOE
Pretpostavimo da se n puta ponavlja eksperiment u kome se moe ostvariti dogaaj
A. Neka je broj m broj realizacija dogaaja A u n ponavljanja eksperimenta.

Tada broj predstavlja relativnu uestalost (frekvenciju) pojave

dogaaja A u n ponavljanja eksperimenta.

U nekoj drugoj seriji od n ponavljanja istog eksperimenta dobie se neki drugi broj

Ako bi postupak nastavili, dobili bi niz vrednosti koje se u velikim serijama ponavljanja
eksperimenta grupiu oko nekog broja koji nazivamo statistika definicija
verovatnoe.


Na osnovu ove definicije dolazi se aksiomatske definicije verovatnoe na konanom
skupu elementarnih dogaaja.
Ova definicija je blisko povezana sa realnou, ali lim nije jasno definisan
m
r
n
=
1
1
m
r
n
=
( )
n
m
P A
n

Primer:

Izvrene su 4 serije bacanja kocke od 600, 6 000, 60 000 puta.
Broj 2 se u tim bacanjima pojavio 106, 982, 10 190 puta,
Relativne frekvence iznose 0,18; 0,164; 0,170.

Ove relativne frekvence pojavljivanja broja 2 grupiu se oko
broja1/6=0,16666
Naravno i intuitivno je jasno da e se svaki broj sa kocke pojaviti podjednak
broj puta.
Klasina defnicija verovatnoe-
definicija apriori
Klasinu definiciju verovatnoe dao je markiz P. Laplas ( 1749-1827 ), francuski
matematiar i astronom.

Definicija:
Neka skup sadri n elementarnih dogaaja koji disjunktni i jednako mogui.
Ako skup A sadri m povoljnih ishoda dogaaja,onda je verovatnoa jednaka


Primer: Kolika je verovatnoa dogaaja A da prilikom bacanja novia padne grb.



Klasina definicija je primenljiva samo u sluaju:
Skup je konaan
Dogaaji su diskunktni
Ishodi imaju jednaku verovatnou

To najee nije sluaj, ali ova definicija i pored svojih nedostataka dovela je do
drugih, preciznijih, definicija verovatnoe.




O
( )
m
P A
n
=
( )
1
2
P A =
ZADACI
1. Ako se kocka za igru baci jednom, kolika je verovatnoa pojave
a) parnog broja,
b) pojave broja koji je manji od 5.

Reenje:

1. Ako se kocka za igru baci jednom, kolika je verovatnoa pojave
a) parnog broja,
b) pojave broja koji je manji od 5.

Reenje:
a) Neka je A dogaaj da padne paran broj. U tom sluaju je




b) Dogaaj da se pojavi broj koji je manji od 5 je suprotan dogaaju da je
broj vei ili jednak 5.

2 4 6
A A A A = + +
( ) ( ) ( ) ( )
2 4 6
1 1 1 1
6 6 6 2
P A P A P A P A = + + = + + =
( ) ( ) ( ) ( )
5 6
1 1 2
1 1
6 6 3
P B P A P A
| |
= + = + =
|
\ .
U televizijskom studiju ima 3 kamere. Verovatnoa da je kamera
ukljuena za svaku kameru iznosi 0,6. Odrediti verovatnou da je u
datom trenutku ukljuena bar jedna.
Reenje:

U televizijskom studiju ima 3 kamere. Verovatnoa da je kamera
ukljuena za svaku kameru iznosi 0,6. Odrediti verovatnou da je u
datom trenutku ukljuena bar jedna.
Reenje:

( )
3
1 0, 4 0,936 P A = =
Na osam listia napisani su brojevi 2,4,6,7,8,11,12,13.
Na sluajan nain biraju se dva listia.
Odrediti verovatnou da se razlomak dobijen od ovih brojeva moe
skratiti.
Reenje:
Na osam listia napisani su brojevi 2,4,6,7,8,11,12,13. Na
sluajan nain biraju se dva listia. Odrediti verovatnou da se
razlomak dobijen od ovih brojeva moe skratiti.
Reenje:
( )
5
2
8
2
5
2 5
8
14
2
C
P A
C
| |
|
\ .
= = =
| |
|
\ .
U kutiji se nalazi 8 crvenih i 6 plavih kuglica.
Nasumice izvlaimo 2 kuglice. Kolika je verovatnoa da e:
izvuene kuglice biti razliitih boja -A
da e obe kuglice biti crvene-B
da e obe kuglice biti plave -C
Reenje:
U kutiji se nalazi 8 crvenih i 6 plavih kuglica. Nasumice izvlaimo 2
kuglice. Kolika je verovatnoa da e:
izvuene kuglice biti razliitih boja -A
da e obe kuglice biti crvene-B
da e obe kuglice biti plave -C
Reenje:
( )
6 8 48
14
45
2
P A

= =
| |
|
\ .
( )
8
2 28
14
91
2
P B
| |
|
\ .
= =
| |
|
\ .
( )
6
2 15
14
91
2
P C
| |
|
\ .
= =
| |
|
\ .
( ) ( ) ( )
48 28 15
1
91
P A P B P C
+ +
+ + = =
Problem roendana.
Koja je verovatnoa da da u drutvu od n osoba postoje bar dve koje su
roene istog dana u godini.

Reenje:

4. Problem roendana. Koja je verovatnoa da da u drutvu od n osoba
postoje bar dve koje su roene istog dana u godini.

Reenje:
Problem treba reiti kao suprotan dogaaj, dogaaju da svi imaju razliit
datum roenja

( ) ( )
( )
365 364 365 1
1 1
365
n
n
P A P A
+
= =
Bacamo 3 novia jedan za drugim.
Nai verovatnou da emo dobiti 2 pisma i jedan grb.

Reenje:

Bacamo 3 novia jedan za drugim. Nai verovatnou da emo dobiti 2
pisma i jedan grb.

Reenje:
Broj svih ishoda je

Povoljni ishodi su grb i dva pisma. Njih ima 3, jer grb moe da se pojavi u
prvom, drugom ili treem bacanju. Dakle
2
3
8 n V = =
( )
3
8
P A =
Telefonski broj se sastoji od 6 cifara.
Ako se pretpostavi da postoje svi telefonski brojevi od
000 000 do 999 999, koja je verovatnoa da u proizvoljno izabranom
broju sve cifre budu razliite?
Reenje:

Telefonski broj se sastoji od 6 cifara. Ako se pretpostavi da postoje svi
telefonski brojevi od 000 000 do 999 999, koja je verovatnoa da u
proizvoljno izabranom broju sve cifre budu razliite?
Reenje:

( )
10
6
10 6
6
10 9 8 7 6 5
0,1512
10
V
P A
V

= = =