FILOZOFSKO PEDAGOKI PRAVCI I

KONCEPCIJE VASPITANJA
idealizam,realizam,neotomizam,egzistencijali
zam, esencijalizam,pragmatizam i marksizam
1.IDEALIZAM
materija i celokupna stvarnost su izvedene
kategorije
ovek egzistira u formi due koja se nakon
smrti vrada svetu ideja
ljudsko saznanje ine verovanje, autoritet i
intuicija,pravo je samo ono saznanje koje se
usvaja putem verovanja
Idealistike ideje Platona
Aristotelovi pokuaji premetanja bitka u
bide
Misli boije Tome Akvinskog
Dekartove misli oveka
Lokove oznake sadraja svesti
Kantova idejaograniavanja na ljudsko
iskustvo
Hegelovoapsolutno jedinstvo pojma i
objektivnosti
Idealizam se iskazao u podruju ciljeva
vaspitanja
2. REALIZAM
postoji spoljnji svet nezavisan od ovekove
svesti
u procesu saznavanja realizam odslikava
spoljnji svet onakvog kakav on realno jeste
francuski materijalisti, Feltre, Rable,
Komenski, Ruso
realizam se iskazao u koncipiranju sadraja i
naina vaspitno obrazovnog rada
Dolo je do grupisanja nastavnih predmeta
oko realija (prirodopis, zemljopis,istorija )
ali i teorije realnog obrazovanja ( realne
gimnazije )
3. NEOTOMIZAM
pokuaj mirenja vere i razuma ali tako da vera
ostaje kriterijum istine
ovek je i materijalno i duhovno bide
saznanje materijalnog sveta (putem osedaja i
logikog miljenja) i saznanje duhovnih
vrednosti(putem otkrovenja )
cilj vaspitanja je razvijanje onih modi koje
oveka ine ovekom
tri vrste vaspitanja:intelektualno, moralno i
fiziko


potreban sistem postupaka za
disciplinovanje razuma (
usmeravanja,vebanje, treniranje
intelekta,ukazivanje na velike istine i ljude,
davanje primera )
4. EGZISTENCIJALIZAM
bavi se problemom individualnog u ljudskom
bidu
bitan je negativan stav o saznanju, svet je za
oveka tajna
vedu panju treba posvetiti unutranjem
individualnom ivotu uenika
5. ESENCIJALIZAM
esencija ( sutina ) se mora saznati bez obzira
na interesovanje vaspitanika pa je zadatak
pedagogije da izabere takve sadraje
vaspitanja i obrazovanja koji de omoguditi
upoznavanje esencije sveta
nastavni predmeti sa klasinim
sadrajima(literatura,
matematika,veronauka,istorija i prirodne
nauke )
Uvoenje matematike,simbolike logike,
teorije informacija i kibernetike u nastavu i
vaspitanje
sloboda u vaspitanju ne sme biti sredstvo ved
cilj vaspitanja
preferiraju se metode posmatranja ,
ekskurzija i laboratorijskih radova
bitni su ishodi vaspitno- obrazovnog procesa
pa se razvija metodologija primene testova i
drugih instrumenata za merenje znanja
kritiari ovog pravca zameraju da je dolo do
prenaglaavanja intelektualizma u moralnom
vaspitanju,zapostavljanja sadraja drutvenih
nauka, precenjivanja kibernetike u
koncipiranju vaspitanja
6. PRAGMATIZAM
u osnovi empiristika filozofija
konana istina nije apsolutna, relativna je i
promenljiva i zavisna od ljudskog iskustva
vaspitanje je osnova svakog uenja
sutina vaspitanja je u rekonstrukciji iskustva
pored iskustva bitna su interesovanja i
prilagoavanje ivotu
Don Djuj saznanje istine prolazi kroz
faze:definisanja problema,posmatranja
pojava kojima problem pripada,formulisanje
hipoteza,predvianje posledica, provera
reenja




7.FILOZOFIJA MARKSIZMA
polazi od individue koja svoj opstanak
obezbeuje samo u drutvu
ovek je bide prakse i stvaralako bide
postavke o razvijanju celovite linosti
formulisana je i koncepcija kolektivnog
vaspitanja


OSNOVNE KONCEPCIJE VASPITANJA
lat. re - conceptio - mod shvatanja,
razumevanja
u pedagogiji osnovna zamisao o vaspitanju
u istoriji pedagogije postoji vedi broj razliitih
koncepcija, ali nijedna nije univerzalno
prihvadena; stvarali su ih roditelji, rodovske
stareine, uitelji, filozofi, dravne vlasti
Problemom klasifikacija bavio se veliki broj
pedagoga, najpoznatije koncepcije dali su
B.Suhodolski, F. Majer
6 KRITERIJUMA i 6 KONCEPCIJA
Prvi kriterijum : DETE ili LINOST
1. Individualna koncepcija vaspitanja-
vaspitnoobrazovne aktivnosti se planiraju i
realizuju sa pojedincem(predk.ustanove )
2. Pedocentristika koncepcija vaspitanja- dete
treba biti centar vaspitnog procesa, celokupni
vaspitni proces treba zasnivati i izgraivati na
osnovu interesovanja vaspitanika
3. Pedoloka koncepcija vaspitanja- priroda deteta
mora biti osnov vaspitanja i razvoja linosti,
slobodan razvoj, ne nametati nita (Ruso)
4. Koncepcija slobodnog vaspitanja zasniva
se na shvatanju da je deja priroda od samog
roenja savrena; dete treba vaspitavati
spontano, pod dejstvom njegovih snaga
iznutra; svako meanje sa strane je tetno (
Ruso, Tolstoj)
5.Antipedagoke koncepcije vaspitanja-
institucionalno vaspitanje nije potrebno, ak
je i tetno, reenja su u alternativnom
vaspitanju
6.Koncepcije vaspitanja kao samorazvoja-
omoguditi da linost razume sebe i svoj
razvoj, da se osposobi za usaglaavanje svojih
potreba i motiva ( Maslov )
Drugi kriterijum DRUTVO
1. socijalna koncepcija vaspitanja sve se u
vaspitanju objanjava iskljuivo drutvenim
faktorima
2. koncepcija dravljanskog vaspitanja mlade
formirati za disciplinovan rad i izgraivati ih da
budu zadovoljni svojim drutvenim poloajem
(Kerenstajner )
3. etatistika koncepcija vaspitanja vaspitanje
bitna dravna funkcija koja ima za cilj da formira
graanina koji je marljiv, disciplinovan, odluan,
portvovan; vaspitanje je svemodno a uticaj
naslea, sredine i linosti je sekundaran; dete je
objekat vaspitanja
4. Sociologistika koncepcija vaspitanja
drutvena komponenta vaspitanja primarna u
odnosu na personalistiku komponentu
vaspitanja; vaspitanik ne utie na proces
vaspitanja pa se i sam proces objanjava
iskljuivo sociolokim metodama i saznanjima
5. Tejloristika koncepcija vaspitanja
organizacija vaspitno obrazovnog rada u
uslovima visoke automatizacije i
kompjuterizacije
6.Prosvetiteljska koncepcija vaspitanja
vaspitanje u kontekstu prosvedivanja naroda
Tredi kriterijum GENETIKA
1. biologistika koncepcija vaspitanja sutina
vaspitanja objanjava se iskljuivo biolokim
faktorima
2. nativistika koncepcija vaspitanja razvoj i
vaspitanje dominantno su odreeni
nasleem
3. psihoanalitika koncepcija vaspitanja
vasapitanje se zasniva na potrebi potpunijeg
upoznavanja prirode deteta, na potrebi
upoznavanja delovanja nesvesnog na razvoj
linosti
etvrti kriterijum NEKE VREDNOSTI VAN
SAMOG OVEKA
1. idealistika koncepcija vaspitanja
izvedena iz idealizma ( Platon, Lok, Hegel );
proces saznanja izvodi se iz verovanja,
autoriteta i intuicije
2. koncepcija astralnog shvatanja vaspitanja
dualistiko shvatanje oveka, treba
negovati duu i razvijati telo
3. mitska koncepcija vaspitanja pokuaj
izgraivanja vaspitnih postupaka pomodu
mitova
Peti kriterijum BOG
1. Religijska koncepcija vaspitanja
vaspitanje usmereno na prihvatanje duha i
osnovnih uenja odreene vere i vebanje
ponaanja koja su u skladu sa tim verskim
ubeenjem
2. Neotomistika koncepcija vaspitanja u
vaspitanju postoje dva procesa saznanja-
saznanje materijalnog sveta pomodu
razuma i sazanje duhovnih vrednosti
putem otkrovenja; posevno razrauje
pitanja moralnog vaspitanja
esti kriterijum - SAM POJEDINAC
1. Egzistencijalistika koncepcija vaspitanja-
razrauju se pedagoki postupci formiranja
individualistikih osobina linosti; razvijene
su nove forme vaspitanja ( susret,
apel,angaovanje, razgovor i savetovanje )
2. Personalistika koncepcija vaspitanja
pokuava sa vaspitanje primeriti ljudskoj
individualnosti, posebnosti i svojevrsnosti
osobe ( persone )
MARKSISTIKA KONCEPCIJA VASPITANJA
vaspitanje je drutvena praksa
u sreditu vaspitanja nalazi se ovek
vaspitanje je dinamian proces
vaspitanje se uvek ostvaruje pomodu
sadraja
u osnovi svakog vaspitanja nalazi se ljudski
rad
vaspitanje je meuljudski odnos
vaspitanje ima drutveni karakter
svi elementi vaspitanja su dijalektiki
povezani