DEJMS TORNLI, KPMG

Stabilnost
bankarskog
sektora prioritet
NELA BOJOVI,
WIENER STDTISCHE
OSIGURANJE
Deset godina
odgovornog
poslovanja
USPEHA!
REDOVNI PODLISTAK NEDELJNIKA VREME, IZLAZI SVAKOG PRVOG ETVRTKA U MESECU
Klub dobrih poslovnih ideja
VREME USPEHA! 31 FEBRUAR 2013
Intervju: Dejms Tornli, partner i rukovodilac Odeljenja za reviziju revizorske kue KPMG
Stabilnost bankarskog
sektora prioritet
Za uspeh i efikasno sprovoenje poreskih reformi neophodno je i da struna javnost
bude blagovremeno ukljuena u proces njihovog donoenja. Znaajno bi pomoglo i
kada bi se za izmene saznalo pre nego one stignu u skuptinsku proceduru
KPMG je ve dui niz godina zadovoljan
svojim poslovnim rezultatima u Srbiji,
kae za Vreme Dejms Tornli o poslova-
nju svoje kue. Insistiranje na apsolut-
nom profesionalizmu, beskompromisnom
potovanju svih propisa i standarda stru-
ke, kao i nae opredeljenje da svakom
klijentu ponudimo uslugu vrhunskog kvali-
teta pokazalo se kao ispravno. Zato danas
skupljamo plodove svog napornog rada.
Tokom proteklih par godina svi zaposleni u
KPMG-u su radili izuzetno naporno za svo-
je klijente i tako omoguili firmi da se nae
na samom vrhu unutar svoje profesije. To-
kom 2012. godine ostvarili smo dvocifren
rast profita u svim oblastima i uopte nas
ne bi iznenadilo ukoliko bi nezavisno istra-
ivanje pokazalo da je KPMG danas prva
revizorska kompanija u Srbiji. Ovo nas ra-
duje ne samo jer dokazuje da se naporan
rad isplati, ve i zbog toga to je rast obi-
ma posla u naoj brani jedan od indikato-
ra jaanja ekonomije u Srbiji, kae Tornli.
VREME: Izmene poreskih zakona oce-
nili ste kao korake u dobrom smeru, ali
da proces jo nije zavren. ta je jo ne-
ophodno da se promeni u poreskoj politi-
ci Srbije?
DEJMS TORNLI: Poslednje izmene pro-
pisa donele su pozitivne promene i to je
korak u pravom smeru. Na tom putu ima
jo mesta za poboljanja. Mislim pre sve-
ga na dalja usklaivanja propisa o PDV-u,
poreza na dobit i poreza na dohodak gra-
ana. Poslovnoj zajednici bi znaajno po-
godovao jedan dinamian poreski sistem
koji bi se bre prilagoavao kako prome-
nama na tritu tako i novim modelima
poslovanja. Jo uvek imamo situaciju da
pojedine industrije nisu prepoznate u pore-
skim propisima ili je njihov poreski tretman
nedovoljno pojanjen. To pored pravne ne-
sigurnosti onemoguava i razvoj, a dobar
primer za ovo je situacija sa faktoringom.
Zatim, izmene Zakona o PDV-u i njegovo
usklaivanje sa propisima Evropske unije
bili bi vie nego dobrodoli. To bi olaka-
lo poslovanje i omoguilo bri ekonomski
oporavak zemlje. Pre svega se nadamo da
e kroz reformu PDV-a biti omogueno da
strane kompanije koje vre promet u Srbiji,
a nemaju registrovan ogranak u zemlji, biti
u mogunosti da se registruju za PDV.
Dobrodola bi bila i poboljanja Zakona o
porezu na dobit. Danas imamo situaciju da
od 2004. godine, kada je Srbija prela na
primenu meunarodnih raunovodstvenih
standarda, jo uvek nisu na odgovarajui
nain sagledane sve implikacije ovog veo-
ma obimnog i sloenog skupa pravila.
Dobra vest je da Srbija ne mora da poinje
reformu od nule. Iskustva okolnih zemalja
u reavanju slinih problema mogu joj po-
moi da bre omogui svojoj privredi uslo-
ve za neometan rast koji e doneti nova
radna mesta i ekonomsku sigurnost graa-
nima Srbije.
Nedavno ste ocenili da problem nije u
stopi odreenog poreza, ve u predvidivo-
sti poreske politike. ta to podrazumeva
i koje korake drava treba da preduzme?
Za uspeh i efikasno sprovoenje poreskih
reformi neophodno je i da struna javnost
bude blagovremeno ukljuena u proces nji-
hovog donoenja. Do sada se deavalo da
kratki rokovi ili komplikovana procedura
za podnoenje predloga obesmisle javnu
raspravu i onemogue efektivno uee.
Znaajno bi pomoglo i kada bi se za izme-
ne saznalo pre nego one stignu u skuptin-
sku proceduru.
Kompanijama bi mnogo pomoglo i kada
bi imale jasne indikacije o srednjoronim
planovima razvoja poreske politike. Izne-
nadne promene regulative stvaraju nesi-
gurnost u poslovanju, jer ine dugorono
planiranje nemoguim. Ovo oteava kom-
panijama da planiranjem svog poslovanja
doprinesu brem oporavku nae ekonomi-
je. Potrebno je razumeti da svaka izmena
propisa donosi i nove trokove kompanija-
ma u procesu prilagoavanja i predstavlja
prepreku broj realizaciji ciljeva.
Odlian primer je skoranje poveanje
stope PDV-a koja je objavljena poetkom
septembra, sa poetkom primene od 1.
oktobra. Firme su tako ostavljene sa ma-
nje od mesec dana vremena da prilago-
de svoje IT sisteme i usklade poslovanje
sa Zakonom. Posledice ovakvog naina re-
formi vide se i danas, gotovo etiri mese-
ca nakon njihovog usvajanja, jer se i dalje
u odreenim situacijama javljaju problemi
oko naina primene nove stope.
Blagovremena javna rasprava omogui-
la bi da deo ovih pitanja bude razreen ili
kroz sam zakon ili donoenjem podzakon-
skih akata, ime bi se otklonili problemi
koje navodim. Uzmite u obzir da je tokom
poveanja stope PDV-a u Holandiji u okto-
bru 2012. godine tamonja vlada najavi-
la sve detalje ve u aprilu i time omoguila
njihovim kompanijama da se na vreme pri-
preme za primenu nove regulative.
Da li postoji neto to po KPMG-u, kao
jednoj od najveih revizorskih kua na
svetu, treba promeniti u aktuelnom Zako-
nu o raunovodstvu i reviziji u Srbiji?
To je jedno veoma kompleksno, ali pre sve-
ga interesantno pitanje. Vlada i finansij-
ski organi Republike Srbije, kao i svugde
VREME USPEHA! 32 FEBRUAR 2013
u svetu, mogu svojim aktivnostima znatno
pomoi unapreenju trita kapitala i time
dovesti do razvoja ne samo ekonomije ve
i nae revizorske struke. Kao firma koja
kao apsolutni imperativ postavlja odrava-
nje najviih profesionalnih i etikih stan-
darda u struci, KMPG je zainteresovan za
uvoenje visokih standarda u profesiji koji
ne bi bili stvar samo etikog poslovanja,
ve i zakonske regulative. Znatno bi po-
veali transparentnost ekonomije kada bi
uveli jasna pravila poslovanja i kontrolu re-
vizorskih kua koje posluju u Srbiji.
Postoji i puno prostora za napredak kada
su u pitanju raunovodstveni standardi u
finansijama. To bi moralo biti identifiko-
vano kao jedna od prepreka razvoju eko-
nomije. Iskustvo koje KPMG ima pokazuje
da se tajna uspeha esto nalazi u palji-
vo balansiranom odnosu izmeu primene
meunarodnih standarda i onih reenja
koja uzimaju u obzir lokalne specifinosti
trita.
Evo i primera. Konzistentna primena me-
unarodnih finansijskih pravila na po-
slovanje velikih, esto multinacionalnih,
poslovnih sistema pomae njihovo poslo-
vanje, jer omoguava iste, prepoznatljive i
predvidive, uslove za rad irom sveta. Me-
utim, esto vidimo da primena ovih pravi-
la predstavlja optereenje i ogranienje za
razvoj malih i srednjih preduzea. Ova pre-
duzea ipak zasluuju poseban tretman,
naroito kada se ima u vidu uloga koju bi
mogla imati na ubrzanje ekonomskog opo-
ravka. Izbalansirani sistem koji bi uzeo u
obzir posebnosti i potrebe i jednih i drugih
mogao bi omoguiti Srbiji da znaajno ubr-
za svoj ekonomski rast.
Jedan od velikih problema revizorskih
kua u Srbiji jeste procenjivanje poslova-
nja banaka, zato to kolaterale banaka
ne procenjuju revizori. Kako se odreuje
trina vrednost nekretnina, ako trite
ne funkcionie?
To je jedno od kljunih pitanja danas. U
isto vreme, to je jedna onih oblasti koje za-
htevaju visok nivo profesionalne odgovor-
nosti i partnerstvo svih uesnika u procesu
banaka, zakonodavca i privatnih investi-
tora. Brzo zakonsko regulisanje ove obla-
sti je od najvee vanosti jer odsustvo ove
regulative ugroava stabilnost itavog ban-
karskog sektora u Srbiji. Stabilnost ban-
karskog sektora bi trebalo postaviti kao
prioritet kako bi nova generacija kompa-
nija, od kojih se oekuje da budu nosilac
ekonomskog rasta, imala pristup kapitalu
neophodnom za finansiranje poslovanja.
Nerealna oekivanja ne smeju ugroziti sta-
bilnost i zbog toga nam je regulativa po-
trebna to pre.
Sa druge strane, mi moramo uzeti u ob-
zir i injenicu da gradimo slobodnu trinu
ekonomiju i s tim u vezi uiniti napore da
zakonska regulativa ne ogranii slobodno
trite. Pronalaenje pravog balansa izme-
u potovanja pravila slobodnog trita i
zakonske regulative neophodne da se ono
zatiti, bie pravi test umea zakonodavca
koji e umnogome diktirati dalji ekonomski
razvoj itave zemlje. Odgovor na izazove si-
gurno ne bi trebalo da bude u drakonskom
nadzoru, ve u dozi opreza i pragmatizma
zakonodavca koji e u pravilnoj meri omo-
guiti bankarskom sektoru da nesmeta-
no finansira rast ekonomije. Ne treba ovde
beati ni od etikog elementa itave pri-
e i neophodnosti da se u svakom trenut-
ku primenjuju samo najvii profesionalni
standardi kako bi se zatitilo trite. Ne-
ophodno je i da svaka strana ukljuena u
ovaj proces razume sopstvenu odgovor-
nost za stabilnost ekonomije.
Kada govorimo o procenama trita ne-
kretnina, treba uvek imati u vidu da su
procene revizorskih kompanija upravo to
istinite i fer procene, i to procene ostva-
rene na osnovu uvida u predoenu do-
kumentaciju. Te procene ne mogu biti
smatrane garancijom vrednosti, jer stu-
panj razvijenosti naeg trita jednostavno
ograniava revizore da sa sigurnou utvr-
de pravo stanje. Revizori dakle daju mode-
le zasnovane na informisanoj pretpostavci,
a da bi zaista bili korisni zahtevaju dosta
dobre volje i etikog poslovanja kod svih
ukljuenih u proces.
Mi pozdravljamo aktivnosti koje u ovoj
oblasti sprovodi Narodna banka Srbije.
Ovde posebno mislim na Odluku o uprav-
ljanju rizicima banke koja e dozvoliti
bankama ustupanje problematinih potra-
ivanja drugim pravnim licima. To bi moglo
poveati kreditne aktivnosti u bankama i
tako dati zamajac razvoju privrede, to i mi
eljno oekujemo.
Dejms Tornli,
partner i rukovodilac
Odeljenja za reviziju
revizorske kue KPMG
Foto: A. Ani
VREME USPEHA! 33 FEBRUAR 2013
Intervju: Nela Bojovi, PR menader Wiener Stdtische osiguranja
Deset godina
odgovornog poslovanja
Zaposleni su naa najvanija investicija. U vreme ekonomske krize, kada su svi otputali,
suoeni sa padom produkcije, naa kua se nije odrekla nijednog radnika jer zaposlene
doivljavamo kao klju naeg trinog uspeha i osnovnu snagu izgradnje svoje liderske pozicije
Wiener Stdtische osiguranje osnovano
je pre deset godina i od skromne premi-
je od 128,4 miliona dinara u prvoj godini i
21. pozicije, kompanija je za kratko vreme
napredovala do etvrte pozicije na tritu,
a danas ima oko 200.000 osiguranika,
ostvaruje premiju od 5,7 milijardi dinara
i zauzima oko 9 odsto trita, a od prvog
dana ulae u razvoj zajednice, kae u raz-
govoru za Vreme Nela Bojovi, PR me-
nader Wiener Stdtische osiguranja.
VREME: Kompanija Wiener Stdtische
osiguranje je rasla brzo, da li je princip
drutveno odgovornog poslovanja (DOP)
bio strateko opredeljenje od poetka
poslovanja?
NELA BOJOVI: DOP funkciju shvatamo
kao integrativni deo poslovnih procesa, po-
slovnog ponaanja i poslovnog delovanja
kompanije u internom i eksternom okru-
enju, te se otuda pitanjem korporativne
drutvene odgovornosti, odnosno prime-
nom principa DOP-a kompanija bavila od
svog osnivanja i strpljivo ga razvijala do
danas.
Svesni smo da je na ekonomski uspeh
mogu u razvijenim i stabilnim zajedni-
cama, posebno zbog toga to se oblast
naeg poslovnog delovanja odnosi na
osnovne ljudske vrednosti: ivot, zdravlje,
pokretnu i nepokretnu imovinu. Dugoroni
razvoj DOP politike i strategije nae kom-
panije podrazumeva pristup koji podjed-
nako razvija i pitanje moralnog i etikog
poslovanja, ali i moralnog i etikog pona-
anja u odnosu prema pojedincu, unutar i
van kompanije, i prema celokupnoj zajed-
nici i okruenju.
Navodite da je vaa misija od poet-
ka bila da razvijajui poslovanje razvi-
jate i trite. U kojoj meri je to domen
drutvene odgovornosti?
Matina kompanija Vienna Insu-
rance Group je u poslove osigu-
ranja, izgradnju poslovne zgrade
VIG Plaza i osnivanje kompanije
za reosiguranje Wiener RE, u Sr-
biji do sada uloila oko 64 milio-
na evra. Samim tim uticali smo
na razvoj trita. Na srpsko trite
osiguranja doneli smo nov kva-
litet moderno osiguranje, po
evropskim standardima, koje odli-
kuje velika fleksibilnost po pitanju
visine premije i naina plaanja.
Danas smo prepoznatljivi po je-
dinstvenoj, tailor made ponudi
paketa osiguranja ivota, stvari i
imovine, a i naa poslovna zgrada
je jedinstvena na Balkanu zbog
svoje energetske efikasnosti.
Posebno ulaemo u razvoj struke
osiguranja, a inicijatori smo pore-
skih olakica za ivotno osigura-
nje, dok su nai strunjaci veoma
aktivni u strukovnom udruenju i
radnim telima u kojima se reavaju pitanja
od interesa za ukupno trite osiguranja.
Imajui u vidu da se radilo o grinfild in-
vesticiji, da smo praktino poeli od nule,
a da posle 10 godina zauzimamo stabilnu
etvrtu poziciju, da smo otvorili vie od 50
predstavnitava irom Srbije i tako uposlili
preko 1200 graana, bez dvoumljenja tvr-
dimo da smo primenili dobru strategiju.
Kaete da su zaposleni vaa osnovna
vrednost. Kako se odnosite prema toj
vrednosti?
Ponosni smo na injenicu da je ova kom-
panija rasla prvenstveno u ljudima, a ne
samo u ciframa. Rast zaposlenih mogu je
samo pod krovom pod kojim su uslovi do-
bri, a zaposleni zadovoljni. Pod naim kro-
vom za ovih deset godina roeno je blizu
400 beba; stasalo je nekoliko desetina ek-
sperata u iji se razvoj nesebino ulae, a
zaposleni su napredovali ne samo profesi-
onalno, ve i na linom planu, stvarali po-
rodice, dom...
U vreme ekonom ske krize, kada su svi ot-
putali, suoeni sa padom produkcije,
naa kua se nije odrekla nijednog radni-
ka jer zaposlene doivljavamo kao klju
naeg trinog uspeha i osnovnu snagu iz-
gradnje svoje liderske pozicije.
Zaposleni su naa najvanija investicija.
To ilustruje podatak da smo tokom 2011.
Nela Bojovi, Wiener Stdtische osiguranje
FOTO: A. Ani
VREME USPEHA! 34 FEBRUAR 2013
odrali u proseku 2,7 obuka po zaposle-
nom, a u prvih est meseci 2012. realizo-
vano je vie od 220 dana obuka i treninga.
Ovi podaci nedvosmisleno ukazuju na i-
njenicu da kompanija intenzivno i konstan-
tno investira u znanja i kompetencije svojih
zaposlenih.
Nedavno ste dobili sertifikat ISO 9001 za
kvalitet poslovanja, ta to znai za vau
kompaniju?
Potvrdu kvaliteta dobili smo od vodeeg
sertifikacionog tela SGS, sa seditem
u enevi. Sertifikat 9001 potvruje pouz-
danost kompanije i posveenost menad-
menta stalnom unapreenju kvaliteta
poslovanja. Implementiranje ovog stan-
darda obavezuje nas da sledimo najsavre-
menije meunarodne norme u upravljanju
kvalitetom, s krajnjim ciljem da stalno po-
diemo nivo zadovoljstva klijenata i una-
preujemo poslovno okruenje u okviru
kog organizacija obavlja svoje delatnosti.
Takoe, Grupacija iji smo deo godinama
unazad ocenjena je sa A+ rejtingom sa
stabilnim izgledima (Standard & Poors).
Kaete da ste drutveno angaovana
kompanija koja se trudi da prepoznaje
drutvene probleme i da utie na njihovo
reavanje. Otili ste i korak dalje i prene-
li ovu misiju na pojedinaan nivo, na sva-
kog zaposlenog. Kakvi su rezultati?
ivotna sigurnost i sigurnost ivotnih vred-
nosti pojedinca su na posao. Meutim, u
delu gde prestaje posao poinje odgovor-
nost koju mi svesno i dobrovoljno preuzi-
mamo. U naem drutvenom angaovanju
opredeljujemo se za odriva reenja i du-
gorone akcije. Na ovim osnovama, u okto-
bru 2011. pokrenuli smo projekat Wiener
volonterski dan sa ciljem da promovie-
mo i podstiemo uee zaposlenih u ini-
cijativama koje unapreuju kvalitet ivota
u lokalnoj zajednici. Ova akcija je deo pro-
grama korporativnog volontiranja Social
Active Day, koji Vienna Insurance Gro-
up sprovodi u 20 zemalja u kojima poslu-
je, a u okviru kojeg zaposleni jedan dan u
godini posveuju volonterskim aktivnosti-
ma. Za godinu dana je u programu Wie-
ner volonterski dan uestvovalo vie od
140 zaposlenih Wiener Stdtische osigu-
ranja, a ostvareno je preko 800 sati dobro-
voljnog rada. U proloj godini realizovano
je est volonterskih akcija u kojima su
uestvovala 64 zaposlena. Wiener volon-
teri ukljuili su se u akcije Nacionalnog
udruenja roditelja dece obolele od raka,
pomogli su Muziku kolu Isidor Baji iz
Novog Sada, domove za decu bez roditelj-
skog staranja Drinka Pavlovi i Jovan Jo-
vanovi Zmaj, a poslednju u nizu akcija
sproveli smo poetkom septembra u Zre-
njaninu u koli za decu sa invaliditetom 9.
maj i u kraljevakom Deijem selu.
U drutvenom angaovanju usmereni ste
na najmlae. S kojim ciljem ste pre vie
od godinu dana pokrenuli Sportski as?
Suoeni sa poraavajuim rezultatima si-
stematskih pregleda sprovedenih u osnov-
nim kolama, koji su pokazali da u nekim
sredinama vie od 60 odsto dece, uzrasta
od 11 do 14 godina, ima neki oblik defor-
miteta kime, reili smo da se ukljuimo.
Prijateljska saradnja koju, kao dugogodi-
nji sponzor Wiener Stdtische lige, imamo
sa Odbojkakim savezom Srbije i Udrue-
njem odbojkakih klubova prvih liga, omo-
guila nam je da iniciramo akciju Sportski
as Ispravi se!. Serija sportsko-edu-
kativnih asova okupila je do sada preko
2500 osnovaca sa kojima su radili leka-
ri fizijatri i odbojkai. Ulaganje u zdravlje
ovog danas osetljivog dela populacije ga-
rantuje nam zdravije potencijalnih osigu-
ranika sutra, od ega imamo koristi svi,
nai osiguranici i mi kao osigurava, ali i
drutvo.
Zato se kompanija opredelila da formira
sopstvenu umetniku kolekciju, koliko je
to drutveno odgovorna akcija?
Iako se u svom poslovanju bavimo bazi-
nim pitanjem ovekove egzistencije, po-
trebom za sigurnou, smatramo da nas
posveenost razvoju drutva obavezuje da
se bavimo i sferama ovekovog kreativnog
i umetnikog postojanja. Wiener Stdtisc-
he kolekciju savremene umetnosti poeli
smo da formiramo 2010. godine, u elji da
podstaknemo umetniku produkciju i stva-
ralatvo u Srbiji, posebno meu mladim
umetnicima ija su dela okosnica nae ko-
lekcije. Takoe, ova akcija uinila je na
radni prostor humanijim i toplijim, a time i
radno vreme prijatnijim i kreativno stimula-
tivnim, to jeste domen DOP-a. Nadamo se
da e na primer podstai i druge aktere
da podre ovdanje umetnike, koji su suo-
eni sa izazovima tranzicije i krize drutva.
VREME USPEHA! 35 FEBRUAR 2013
VICTORIA GROUP
Saradnja sa Klinikim centrom
Kompanija Victoria Group i Kliniki centar Srbije potpisali su Ugovor o donaciji vrednoj
200.000 evra kojom se obezbeuju sredstva za renoviranje Odeljenja urgentne urologi-
je u okviru Urgentnog centra, Klinikog centra Srbije. Ova donacija obezbedie znaajno
poboljanje sanitarno-tehnikih uslova rada, primenu novih tehnolokih procesa kao i
revitalizaciju zastarelih instalacija Odeljenja urgentne urologije.
Victoria Group od svog osnivanja ulae u drutvenu zajednicu i do sada je donacijama
pomogla vie od 1000 pojedinaca i organizacija uz brojne akcije na nacionalnom i lo-
kalnom nivou. Donacija Klinikom centru Srbije je nastavak ove prakse, kao i saradnje
zapoete u 2012. godini, a dugoronom investicijom kao to je ova nastavljamo da ula-
emo u leenje i pomo zdravstveno ugroenim graanima Srbije, na sistemski i odriv
nain, izjavio je prilikom potpisivanja ugovora Zoran Mitrovi, generalni direktor kompa-
nije Victoria Group.
Dananja donacija namenjena je, izmeu ostalog, za izgradnju najsavremenije operaci-
one sale gde e se obavljati transplantacija jetre i bubrega, to e omoguiti da se ubu-
due ovakvi zahvati obavljaju u naoj zemlji. Zahvaljujemo kompaniji Victoria Group koja
je do sada donirala 250.000 evra naoj instituciji na svesrdnoj pomoi i podrci u da-
ljem radu, rekao je Zlatibor Lonar, direktor Urgentnog centra.
ALPHA BANKA
Prenesen akcijski
kapital
U skladu sa ugovorom o preuzimanju od
16. oktobra 2012. godine, koji se odnosi
na prodaju Emporiki Bank od strane Crdit
Agricole u korist Alpha Bank i odobrenjima
Centralne banke Grke i Kipra, Credit Agri-
cole je prenela celokupan akcijski kapital
Emporiki u Alpha bank.
Alpha banka i njeni akcionari imae koristi
od uveanih rezervi kapitala, to ih stav-
lja u povoljniji poloaj prilikom predstojee
rekapitalizacije. Pro forma poveanje ka-
pitala doprinee poveanju neto vrednosti
imovine Alpha banke za 2,7 milijardi evra.
Istovremeno, dobro obezbeen kreditni
portfolio Emporikija odgovara poslovnom
pristupu Alpha banke. Osim toga, nakon
prenosa kreditnog portfolija iz oblasti bro-
darstva u iznosu od 1,4 milijarde ame-
rikih dolara na Crdit Agricole grupu, ne
preostaje nikakvo rezidualno finansiranje
Emporiki-a od strane Crdit Agricole.
HENKEL
Donacija
kruevakoj
osnovnoj koli
U osnovnoj koli Nada Popovi iz Kru-
evca uraena je rekonstrukcija mokrih
vorova koja je realizovana zahvaljujui
sredstvima koja je obezbedila kompanija
Henkel Srbija u okviru svog projekta Hen-
kel Smile. Sa eljom da se acima stvore
to bolji uslovi za rad, pored pomoi u nov-
cu, kompanija je donirala i svoje proizvode.
Henkel Smile je tradicionalna inicijativa
kompanije u okviru koje zaposleni prijav-
ljuju projekte od znaaja za drutvenu za-
jednicu, nakon ega, kroz volonterski rad,
i sami uestvuju u realizaciji i sprovoenju
projekta.
Novanim sredstvima i proizvodima koje
je obezbedila kompanija Henkel Srbi-
ja realizovani su radovi nabavke i ugrad-
nje podnih i zidnih keramikih ploica,
PVC stolarije, kompletne sanitarije, te
izrade izolacije i hidroizolacije u svim
mokrim vorovima koji su obuhvaeni
rekonstrukcijom.
KASPERSKY LAB
Novi patent
Kompanija Kaspersky Lab patentirala je
tehnologiju koja otkriva prikrivene boot-
kit aktivnosti i sprovodi odgovarajue bez-
bednosne mere. Tehnologija je usmerena
ka jednoj od najopasnijih kompjuterskih
pretnji dananjice bootkitima, koji de-
luju u sistemu bez znanja korisnika tako
to se uitavaju pre operativnog sistema i
antivirusnih aplikacija. Novi patent opisu-
je tehnologiju koja identifikuje nepozna-
te zlonamerne programe tako to emulira
pokretanje procesa raunara, a tehnolo-
gija se uspeno primenjuje na proizvodi-
ma kompanije Kaspersky Lab, kao to su
Kaspersky Internet Security 2013, Kas-
persky Endpoint Security 8 za Windows, i
VREME USPEHA! POSLOVNE VESTI
VREME USPEHA! 36 FEBRUAR 2013
Kaspersky PURE 2.0
Nova patentirana tehnologija efikasno
spreava pokuaje da sektor Master Boot
Record (MBR) bude izbrisan tako to biva-
ju presretani svi pokuaji pristupa i skeni-
ranja hard diskova korienjem poznatih
imenovanih pretnji. Ukoliko se otkrije odre-
ena sumnjiva aktivnost, tehnologija bloki-
ra pristup sektoru MBR i zlonamerni fajlovi
ili podaci se briu ili izoluju. Dakle, tehno-
logija koju je razvila kompanija Kaspersky
Lab ne samo da brzo i pouzdano isti ra-
unare zaraene bootkitom, ve spreava i
budue mogue infekcije.
LENOVO
Najbolji kvartal
ikada
Kompanija Lenovo Group objavila je rezul-
tate treeg fiskalnog kvartala zavrenog
31. decembra 2012. U svom najboljem
kvartalu ikada, kompanija Lenovo je na-
stavila da prerasta trite na svim geo-
grafskim lokacijama sa rekordnim nivoom
prodaje, prihoda i dobitka pre oporeziva-
nja. Kompanija Lenovo nastoji da postane
vodei svetski proizvoa raunara i glo-
balni lider u proizvodnji PC Plus ureaja,
sa jo jednim rekordnim kvartalnim nivo-
om prodaje od 9,4 milijarde amerikih do-
lara, to predstavlja 12 odsto poveanja
u odnosu na isti period prethodne godine.
Ve 13 uzastopnih kvartala, kompanija Le-
novo je najbre rastua velika raunarska
kompanija.
Uz strategiju Zatiti i napadni, kompanija
Lenovo ne samo da je ostvarila rekordan
prihod, profit i udeo na globalnom tritu
raunara u poslednjem kvartalu, ve je i
nae poslovanje sa pametnim telefonima
i tablet ureajima doivelo hiper rast. ta-
vie, nae globalno poslovanje sa tablet
ureajima i poslovanje u Kini sa pamet-
nim telefonima postali su profitabilni, re-
kao je Yang Yuanqing, predsednik i izvrni
direktor Lenovo grupe. Dok nastavljamo
sa PC Plus erom, Lenovo ve ima vrste
temelje. Naa nova organizacija e obez-
bediti strukturu koja e podii nae razno-
vrsne poslove na vii nivo. Mi smo uvereni
da moemo ostvariti pobedu kroz diferen-
cijaciju i postati lider u inovacijama u PC
Plus eri.
JOHNSON CONTROLS
Dve nove fabrike
Johnson Controls, globalni lider u proizvodnji automobilskih sedita, enterijera i elektro-
nike za enterijer automobila, otvorio je dve fabrike za proizvodnju sedita za novi model
Fiat 500L u Slobodnoj zoni Gronica u blizini Kragujevca. Kompanija takoe obezbeu-
je kompletan enterijer, obloge na vratima, instrument table, podne konzole i zadnja krila
preko zajednike fabrike sa PCMA, divizijom kompanije Magneti Marelli S.p.A.
Ponosni smo to podravamo Fiat u razvoju i rastu njegovog poslovanja u Srbiji. Nai
proizvodi doprinose uspehu modela 500 L, izjavio je Marcio Ravei, potpredsednik i
generalni direktor poslovne jedinice kompanije Johnson Controls za saradnju sa Fia-
tom, na sveanom otvaranju dve nove fabrike. Fabrika za proizvodnju kompletnog
enterijera automobila predstavlja 50-50 zajedniko ulaganje kompanija Johnson Con-
trols i Magneti Marelli, i nalazi se u okviru postrojenja Fiat automobila Srbija (FAS).
Obe fabrike snabdevaju fabriku Fiat automobila Srbija (FAS) u Kragujevcu, gde se
sklapa model 500L.
Izuzetno smo zadovoljni saradnjom sa kompanijom Magneti Marelli, izjavio je Marcio
Ravei. Johnson Controls, Magneti Marelli i na zajedniki klijent Fiat e imati velike
koristi od ove zajednike fabrike.
HYPO ALPE ADRIA BANKA
Subvencionisani
stambeni krediti
Hypo Alpe Adria banka e graanima po-
nuditi stambene kredite uz subvenciju
Republike Srbije, kao i mogunost osloba-
anja od naknade za obradu kredita, ukoli-
ko zahtev podnesu do kraja juna.
Za subvencionisani stambeni kredit
moi e da apliciraju svi zainteresovani
dravljani Srbije, ija su primanja nia od
150.000 dinara i koji nee imati vie od
70 godina u vreme otplate poslednje rate.
Maksimalan iznos kredita je 100.000
evra. Nominalna kamatna stopa na kredit
banke iznosi 4,5 odsto (EKS od 5,12) plus
estomeseni euribor, a na kredit dra-
ve 0 odsto. Ukupan period otplate kredita
moe biti do 360 meseci, odnosno kredit
banke do 300 meseci i kredit drave po-
slednjih 60 meseci otplate kredita. Prema
VREME USPEHA! POSLOVNE VESTI
VREME USPEHA! 37 FEBRUAR 2013
postojeoj uredbi, predvieno je da ban-
ka finansira maksimalno 80 odsto kredita,
Republika Srbija 10 odsto, kao i da kori-
snik kredita obezbedi 10 odsto za mini-
malno uee. Subvencionisani stambeni
krediti namenjeni su kupovini novoizgrae-
nih stanova ili kua, kao i stanova ili kua
u izgradnji.
NIS
Rast 22 odsto
Na osnovu pojedinanih i nerevidiranih
finansijskih izvetaja za 2012. godinu,
NIS je ostvario neto dobit od 49,5 milijar-
di dinara, to je godinji rast od 22 odsto.
Rast profita je rezultat efikasnijeg poslo-
vanja i smanjenja trokova, kao i rasta
udela na domaem tritu nafte i naftnih
derivata.
EBITDA (operativna dobit) za 2012. godi-
nu iznosi 66,5 milijardi dinara, to je 27
odsto vie u odnosu na isti period 2011.
godine. Na rast EBITDA su, pored povea-
nja efikasnosti poslovanja, uticali i reali-
zacija ranijih ulaganja u obnovu resursne
baze i rast proizvodnje domae nafte i
gasa.
NIS je ostao pojedinano najvei poreski
davalac u zemlji. Iznos obraunatih poreza,
naknada i ostalih fiskalnih obaveza NIS-a
za 2012. je 91,4 milijarde dinara, to je 8
odsto vie od iznosa uplaenog u istu svr-
hu tokom 2011. godine.
Finansijski rezultati za 2012. su pokaza-
li da je ta godina bila najuspenija od kada
NIS postoji. Uspeli smo ne samo da sau-
vamo, ve i da poveamo profitabilnost
Kompanije, istovremeno smanjivi nivo
bankarskog duga. I to u uslovima kada je
u 2012. godini Srbija oborila dva neslavna
rekorda u dubini recesije u Jugoistonoj
Evropi i po visini stope inflacije u Evropi.
Kljuni razlog uspenog poslovanja NIS-a
je konstantan rast investicija u nove teh-
nologije, razvoj maloprodajne mree u ze-
mlji i regionu, kao i istraivanje i poveanje
rezervi nafte i gasa. Jo jednom se potvr-
dilo da dogovor kuu gradi, a naa kua je
prole godine jaala zahvaljujui dogovo-
ru dva akcionara Gasprom njefta i Vlade
Srbije, rekao je Kiril Kravenko, generalni
direktor NIS-a.
LG
Sedam nagrada za dizajn
Kompanija LG Electronics dobila je sedam prestinih priznanja za dizajn koje dodelju-
je organizacija International Forum (iF). Kao jedna od najpoznatijih u ovoj oblasti, iF na-
grada se svake godine dodeljuje proizvodima koji poseduju vrhunski i inovativan dizajn.
Meu nagraenim proizvodima kompanije LG, nalaze se i smart telefoni Optimus L7 i
Optimus L9, koji su dostupni na tritu Srbije, ali i nedavno predstavljeni model Optimus
G.
LG ima velika ulaganja u dizajn, kako bi stvorio proizvode koji se na unikatan nain ra-
zlikuju od konkurencije, rekao je dr Jongseok Park, predsednik i izvrni direktor kompa-
nije LG Electronics Mobile Communications. Vrhunski dizajn je od velikog znaaja ne
samo zbog toga to upotpunjuje, ve i poboljava na hardver visokih performansi. Usa-
vravanje balansa izmeu stila i pune funkcionalnosti je ve due vreme deo dizajner-
skog naslea kompanije LG i tako e biti i u budunosti.
UNIQA OSIGURANJE
Najaurniji u
reavanju teta
Prema zvaninom izvetaju Narodne ban-
ke Srbije o pregledu osiguranja i teta u
osiguranju od auto-odgovornosti u kome je
obuhvaeno 12 kompanija koje su poslo-
vale u protekloj godini, UNIQA osiguranje je
na dan 31. 12. 2012, posmatrajui od po-
etka godine, najbolje osiguranje u aur-
nosti reavanja odtetnih zahteva, kao to
je to bio sluaj i u prethodnih pet godina. I
ovom prilikom istiemo da se u samoj na-
pomeni izvetaja Narodne banke Srbije
navodi da aurnost u reavanju teta pred-
stavlja osnovni kriterijum za procenu do-
brog drutva za osiguranje.
Za pet godina koliko posluje u Srbiji,
UNIQA se uspeno diferencirala na tri-
tu kao lider u oblasti brige o klijentima,
to pokazuje i ovaj rezultat prvo mesto
u aurnosti reavanja teta u auto-odgo-
vornosti na dan 31. 12. i to petu godinu
zaredom.
VREME USPEHA! POSLOVNE VESTI
VREME USPEHA je redovni podlistak nedeljnika Vreme, izlazi svakog prvog etvrtka u mesecu, ureuju: Aleksandar Aleksi i Radmilo Markovi
VREME USPEHA! 38 FEBRUAR 2013
Copyright NP Vreme, Beograd
Upotreba materijala iz ovog fajla u bilo koje svrhe osim za
linu arhivu dozvoljena je samo uz pisano odobrenje NP Vreme
PDF izdanje razvili: Saa Markovi i Ivan Hraovec
Obrada: Marjana Hraovec