II godina

Tkiva
1. Biolo{ka disciplina koja se bavi
izu~avanjem tkiva naziva se:
- citologija
- histologija
- embriologija
. !ajmanje di"erencirano tkivo je:
- epitelijalno
- nervno
- vezivno
- mi{i#no
$pitelijalna tkiva
%. &od kojih je od navedenih oblika
epitel jednoslojan'
- (abe
- ribe
- am)oksusa
- ~oveka
*. Bazalna membrana se nalazi
ispod poko(ice:
- beski~menjaka
- ki~menjaka
- hordata
+. ,ovr{inu telesnih {upljina
prekriva:
- (lezdani epitel
- endotel
- trepljasti epitel
-. Trepljasti epitel obla(e:
- jednjak
- kanal srednjeg uha
- srednje crevo
.. &oji tip epitela obla(e disajne
puteve'
- plo~ast
- trepljast
- kockast
- cilindri~an
/. &om tipu tkiva pripadaju
peharaste #elije'
- vezivnom
- (lezdanom epitelu
- ~ulnom epitelu
- nijednom od navedenih tkiva
0. ,otporna tkiva se sastoje od:
- potpornih #elija
- potpornih #elija i
medju#elijske supstance
koju lu~e #elije okolnog tkiva
- potpornih #elija i ne(ive
medju#elijske supstance koju
lu~e te #elije
1ezivna tkiva
12. &od riba i vodozemaca eritrociti
se stvaraju u:
- jetri
- slezini
- lim"nim ~vorovima
- ko{tanoj sr(i
11. $ritrociti se stvaraju u ko{tanoj
sr(i:
- {arana
- (abe
- gu{tera
- davde(njaka
1. 3a koje je od krvnih #elija
karakteristi~no ameboidno
kretanje'
- eritrocite
- trombocite
- leukocite
- ni za jedne
1%. $ritrociti nemaju jedro kod:
- riba
- vodozemaca
- ptica
- sisara
1*. &oje #elije od navedenih spadaju
u leukocite'
- "agociti
- granulociti
- agranulociti
- ni jedne
- sve
1+. &oje #elije sisara imaju
segmentisano jedro'
- lim"ociti
- monociti
- granulociti
- eritrociti
1-. &oje se od navedenih #elija
stvaraju u ko{tanoj sr(i ni(ih
ki~menjaka'
- eritrociti
- lim"ociti
- trombociti
- sve
- nijedna
1. &oje se od navedenih #elija
stvaraju u ko{tanoj sr(i sisara'
- eritrociti
- lim"ociti
- trombociti
1/. 4ta je ta~no'
- eritrociti se kod vodozemaca
stvaraju u ko{tanoj sr(i
- eritrociti sisara nemaju jedro
- krv je te~no5 vlaknasto vezivo
10. &rv beski~menjaka sadr(i:
- eritrocite i leukocite u
priblo(no i stom odnosu
- ve#i broj leukocite od eritrocita
- samo leukocite
2. Trombociti nastaju u:
- slezini
- ko{tanoj sr(i
- jetri
1. &rvna plazma je:
- bezbojna
- tamnocrvena
- svetlocrvena
. 6 krvnoj plazmi ima oko:
- ++7 vode
- -+7
- /+7
- 0+7
%. &oja je od navedenih "unkcija
karakteristi~na za krv'
- preno{enje kiseonika
- za{tita organizma od
krvarenja
- izbacivanje {tetnih produkata
metabolizma
*. 3aokru(ite ta~an odgovor
- vezivna #elija je nosilac
"unkcije vezivnog tkiva
- medju#elijski matri8 je nosilac
" unkcije vezivnog tkiva
- kolagena vlakna su tanka i
razgranata
- kolagena vlakna ispunjavaju
citoplazmu vezivnih #elija
+. 9asti se nagomilavaju u:
- rastresitom vezivnom tkivu
- ~vrstom kolagenom tkivu
- ~vrstom elasti~nom tkivu
- ni u jednom
-. $lasti~no vezivno tkivo je:
- veza izmedju mi{i#a
- u plu#ima
- vezivo ispod ko(e
.. :ijalinska rskavica izgradjuje:
- skelet riba
- rskavicu zglobova
- rskavicu du{nika
- rskavicu nosa
- sve navedene
- samo pod % i *
/. Ta~no je:
- osnovna supstanca :ijalinske
rskavice je (u#kasta
- osnovna supstanca elasti~ne
rskavice je bela
- vlaknasta rskavica sadr(i
kolagena vlakna
- u :ijalinskoj rskavici
preovladjuju elasti~na vlakna
0. &od kojih se od navedenih
organizama nalazi hrskavica'
- insekata
- crva
- morskih je(eva
- riba
%2. ;igamenti povezuju:
- mi{i# za mi{i#
- mi{i# za kost
- kost za kost
%1. Tetive su:
- ~vrsto vezivno tkivo
- elasti~no vezivno tkivo
- vlaknasto vezivno tkivo
%. Ta~no je:
- Izmedju pr{ljenova se nalazi
vlaknasta hrskavica
- u ligamentima se nalazi samo
elasti~na hrskavica
- skelet riba je uvek hrskavi~av
- vezivne #elije imaju uvek
ovalan oblik
%%. :averzovi kanali
- su opkoljeni elasti~nim
vlaknima
- se nalaze u :rskavici
- omogu#avaju prolaz vezivnih
vlakana
- omogu#avaju ishranu ko{tanih
#elija
%*. &o{tano tkivo
- ~ine osteoklasti
- je karakteristi~no za sve vi{e
beski~menjake i ki~menjake
- ima medju#elijsku masu sa
oseinom
- ima mineralne materije a
najvi{e "os"ata
9i{i#ino tkivo
%+. 3a #elije glatkih mi{i#a va(i:
- izdu(ene su5 bez nastavaka
- vi{ejedarne su
- imaju samo jedno jedro
- ,okre#u se pod uticajem volje
%-. !ajve#e #elije su:
- #elija vlaknastog veziva
- epitelijalne #elije
- mi{i#ne #elije
%.. <latke mi{i#ne #elije
- su najkrupnije telesne #elije
- omogu#avaju gr~enje
materice
- ~ine *27 ukupne te(ine tela
%/. Ta~no je:
- popre~no prugaste mi{i#ne #
elije su du(ine oko 1mm
- popre~no prugasti mi{i#i
omogu#avaju kretanje i pod
uticajem su volje
- popre~no prugasti mi{i#i su
nedovoljno snabdeveni krvlju pa
se =umaraju>
%0. ?r~ani mi{i#
- je speci)~an i razlikuje se po
gradji i "unkciji od ostalih
- ima "unkciju kao glatki mi{i#i
a strukturu kao popre~no prugasti
mi{i#i
- ima "unkciju kao popre~no
prugasti mi{i#i a strukturu kao
glatki mi{i#i
*2. &ontrakcije sr~anog mi{i#a
- su brze
- su ritmi~ke
- su automatske
- sve je ta~no
- ni{ta nije ta~no
!ervno tkivo
*1. !euroni su:
- visoko specijalizovane #elije
- tela nervnih #elija bez
nastavaka
- #elije koje se intenzivno dele
- potporne #elije
*. !ervna #elija
- je vi{ejedarna
- ima jedno jedro sa jedarcem
- ima jedno jedro bez jedarca
*%. @snovni delovi neurona su:
- telo nervne #elije
- dendriti
- neurit
- svi navedeni delovi
**. Aendriti
- prenose nadra(aj od B!?-a do
e "ektora
- primaju nadra(aj od receptora
- prenose nadra(aj od receptora
do e"ektora
*+. Cksoni su:
- tela nervnih #elija
- dugi nastavci nervnih #elija
- kratki nastavci nervnih #elija
- nervne #elije sa svojim
nastavcima
*-. 6nipolarne nervne #elije su
karakteristi~ne za:
- sva ~ula i mozak ki~menjaka
- za ganglije glista
- za morske pu(eve
- za spinalne ganglije
ki~menjaka
*.. Bipolarni neuroni su:
- kod di"uznog nervnog sistema
- kod beski~menjaka
- kod lestvi~astog nervnog
sistema
- u spinalnoj gangliji
ki~menjaka
*/. 9ultipolarne #elije se nalaze:
- samo kod ki~menjaka
- u ~ulu mirisa ~oveka
- u B!?-u ~oveka
- u ganglijama kopnenih pu(eva
*0. 4vanova opna jeD
- oko mi{i#ne #elije
- oko nervne #elije
- oko neurita koji su van B!?-a
+2. 4vanova opna
- obavija neurite u nervnim
centrima
- se nalazi iznad neurilema
- ne sadr(i #elije
- nije isto {to i mijelinska opna
+1. &od dupljara nervni impuls se
prenosi:
- u svim pravcima
- od receptora do e"ektora
- od receptora preko mo(dane
ganglije do e"ektora
- od prednjeg ka zadnjem delu
tela
+. 6 sistemu CBBA zaokru(ite slovo
pod kojim je naveden tip nervne #
elije speci)~ne "unkcije
aE senzitivni neuron
bE e"ektorni neuron
cE asocijativni neuron
dE neuraglijske #elije
- prenos nadra(aja od
senzitivnih do motornih neurona
- podporna uloga
- prenos nadra(aja od mesta
prijema do nervnog centra
- prenos nadra(aja od nervnog
centra do mesta reagovanja
?imetrija organizama
1. ?undjeri su asimetri~ni
- radijalne simetrije
- bilateralni organizmi
. Fadijalno simetri~ni organizmi
imaju
- sagitalnu i uzdu(nu osu
- uzdu(nu osu
- sagitalnu i longitudinalnu osu
- sagitalnu osu
%. :orizontalna ravan kod
bilateralno simetri~nih organizama
odvaja:
- levu od desne strane
- ledjni i trbu{ni deo tela
- prednji i zadnji deo tela
*. &oja je osa karakteristi~na za
bilateralnu simetriju:
- longitudinalna
- sagitalna
- homopolna
-. ransverzalna
+. Bodljoko(ci su:
- s"eri~ni
- asimetri~ni
- bilateralne simetrije
- radijalne simetrije
-. &oji tip simetrije odgovara kom
organizmu:
aE asimetri~ni
bE s"eri~ni
cE radijalno simetri~ni
dE bilateralni
- (aba
- dupljari
- radiolarije
- sundjeri
.. &ojoj simetriji odgovara dati broj
osa'
aE bilateralna
bE radijalna
cE s"eri~na
dE asimetri~na
- nijedna
- bezbroj
- sve ravni preko uzdu(ne ose
- tri ose
,rotozoa
1. Fadiolarije imaju:
- pelikulu
- lju{turu od mineralnih materija
- ogoljenu citoplazmu
. Telo sporozoa je:
- gola citoplazma
- obavijeno pelikulom
- sme{teno u lju{turu
%. $ktoplazma protozoa
- sadr(i kontraktilnu vakuolu
- je zrnaste strukture
- redja je od endoplazme
*. 1egetativno i generativno jedro
kod protozoa imaju:
- bi~ari
- sporozoa
- trepljari
- "oramini"ere
+. 9ikronukleus i makronukleus su
jedra:
- amebe
- paramecijuma
- euglene
- radiolarije
-. Cutotro"ni organizmi su:
- neki bi~ari
- sporozoa
- trepljari
.. Cutotro"ne protozoe imaju:
- hloroplaste
- hromoplaste
- tilakoide postavljene paralelno
uz membranu
/. ,rotozoa di{u:
- preko vakuole
- pomo#u kontraktilne vakuole
- di"uzijom preko povr{ine tele
0. Biri su organele za kretanje:
- bi~ara
- trepljara
- sporozoa
12. &oje su od navedenih organela
karakteristi~ne za bi~are'
- pseudupodije
- treplje
- bi~evi
- undulentna membrana
11. ,rilikom binarne deobe trepljari
se dele:
- uzdu(no
- popre~no
- prva deoba je uzdu~na a
druga popre~na
1. 9ultipnom deobom se deleD
- vi{ejedarne protozoe tako {to
se podele jedra a zatim citoplazma
- protozoe sa vegetativnim i
generativnim jedrom
- #elije protozoa od kojih #e
nastati polne #elije
1%. ,lazmotomijom se bespolno
razmno(avaju:
- sarkodine
- trepljari
- plakozoe
1*. &oji pojam ne odgovara ovom
skupu re~i:
- {izogonija
- gamogonija
- spermatogonija
- sporogonija
1+. 6 kom se procesu odigrava
redukciona deoba'
- linearna deoba
- {izogonija
- autogamija
- plazmotomija
1-. ?ingamija je:
- vid bespolnog razmno(avanja
protozoa
- spajanje dva izogameta
izmedju dve jedinke protozoa
- na~in bespolnog
razmno(avanja sarkodina i
trepljara
1.. ,rotozoa se autogamijom
razmno(avaju tako {to:
- jedna ista jedinka stvara obe
vrste polnih #elija ~ijim spajanjem
nastaje zigot
- od jedne jedinke ~ije jedro
ulazi u mejozu nastaju ~etiri #
erke sa rekombinovanim
gemeti~kim materijalom
- obrazuju sinkarion koji nastaje
spajanjem dva jedra iste jedinke
1/. Fedukciona deoba prilikom
konjugacije kod protozoa de{ava se
prilikom:
- deobe sinkariona
- deobe mikronukleusa
- di"erenciranja sinkariona na
vegetativno i generativno jedro
10. &oja protozoa izaziva bolest
spavanja'
- ameba
- bi~ar
- sporozoa
- trepljar
2. Bolest spavanja izaziva:
- plazmodijum
- tripanozoma
- sporozoe
1. 6zro~nik malarije je:
- plazmodijum
- sporozoa
- tripanozoma
9etazoa
,oreklo
1. :ekel je postavio teoriju porekla
metazoa od:
- kolonijalnih bo~ara
- vi{ejedarnih trepljara
- vi~ejedarnih protozoa
. ,o :ekelovoj teoriji porekla
metazoa dupljari su:
- preci svih metazoa
- nastali regresivnom
evolucijom od zajedni~kog
pretka
- nastali progresivnom
evolucijom od zajedni~kog
pretka
%. Turbelarijsku teoriju
poreklametazoa je dao:
- :ekel
- :ad(i
- 9endel
*. :ad(ijeva teorija porekla
metazoa se zasniva na:
- uporedjivanju ontogenetskog i
)logenetskog razvoja vrste
- pra#enja embrionalnog
razvitka metazoa i njihovih
predaka
- sli~nosti odraslih stupnjeva
metazoa i njihovih predaka
+. ,rema :ekelovoj teorijiporekla
metazoa
- od radijalno simetri~nih
organizama su nastali
bilateralno simetri~ni
- od bilateralno simetri~nih su
nastali radijalno simetri~ni
regresivnom evolucijom
- od asimetri~nih organizama
su se razvili bilateralni na jednoj a
radijalno simetri~ni na drugoj
strani5
-. ,lakozoe pripadaju:
- pra(ivotinjama
- eumetazoa-ma
- metazoa-ma
.. &roz oskulum sundjera:
- ulazi voda
- izlazi voda
- ulazi voda sa hranjivim
materijama u jednom pravcu a
izlazi sa ekskretima u drugom
pravcu
/. :oanocite sundjera =sikon> tipa:
- obla(u gastrovaskularnu
duplju
- nalaze se samo u specijalnim
komorama
- obla(u radijalne kanale
0. !ajizdi"erencijanija mezoglejaje
kod kod sundjera po tipu gradje:
- leukon
- sikon
- askon
12. :oanocite su:
- #elije za bespolno
razmno(avanje dupljara
- #elije koje obla(u unutra{nje
zidove {upljina kod seundjera
- specijalne #elije sa bi~evima
koje obla(u gastrovaskularnu
duplju hidre i poma(u joj u
ishrani
11. ?pikule su:
- igli~asti skelet dupljara
sa~injen od organske materije
- spongina
- skelet sundjera sa~injen od
mineralnih jedinjenja
- skelet "oramini"era u obliku
iglica poredjanih bez reda u
mre(astu strukturu
1. <emule
- su grupe spora povezane
hapterama u grudvice radi
lak{eg rasejavanja
- slu(e za bespolno
razmno(avanje sundjera
- su pupoljci na slatkovodnoj
hidri koji slu(e za prezimljavanje
1%. ?undjeri
- se razmno(avaju samo
bespolno
- su hermahroditi
- imaju mu{ke i (enske jedinke
- obrazuju izogamete
1*. ,olne #elije sundjera nastaju:
- od specijalizovanih #elija
endoderma
- od #elija parenhima
- iz ameboidnih #elija u
mezogleji
1+. Aupljari su:
- radijalno simetri~ni organizmi
- bilateralno simetri~ni
- s"eri~ni
- asimetri~ne gradje
1-. &od hidre mezogleja je:
- ne#elijska masa
- di"erencirana na #elije
poredjane u jednom sloju
- di"erencirana na #elije
poredjane u dva sloja
1.. &od hidre epidermis je:
- jednoslojan neizdi"erenciran
- jednoslojan - sadr(i (arne #
elije
- vi{eslojan i u njemu se nalaze:
epitelomi{i#ne5 (arne i
nervne #elije
1/. Bespolno razmno(avanje hidre
je:
- regeneracija
- "ragmentacija
- pupljenje
- gemulama
10. &od hidre:
- iz oplodjene jajne #elije se
razvija slobodnoplivaju#a larva
koja se pri~vrsti za dno i iz nje
se razvija nova jedinka
- oplodjena jajna #elija se
obavija opnom i prezimljuje
- oplodjena jajna #elija pada na
dno i iz nje se direktno razvija
mlada hidra
2. !ervni sistem dupljara je:
- vrp~ast
- di"uzan
- ganglionaran
- cevast
1. Bespolna generacija @belije
- je polip pri~vr{#en za dno
gradjen kao hidra
- sastoji se od dve vrste jedinki
koje se razlikuju po gradji i
"unkciji
- je slobodno plivaju#a meduza
. 9eduza @belije jeD
- herma"rodit ali ne dolazi do
samooplodjenja
- odvojenih polova
- herma"rodit ali se mu{ki i (e
nski gameti ne razvijaju u
isto vreme
%. ;arva planula je karakteristi~na
za:
- sve dupljare
- hidru
- @beliju
- pljosnate crve
*. Febrono{e - ctenophora imaju:
- na povr{ini tela kutikulu5
izdi"erenciranu na plo~ice za
kretanje u obliku ~e{lja
- (elatinozno providno telo
- lju{turu koja prekriva telo iz
koje i zlaze protoplazmati~ni
izra{taji za kretanje
+. !ervni sistem rebrono{a je:
- vrp~ast
- di"uzni
- ganglionaran
-. &oji je organ razvijen kod
pljosnatih crva'
- sistem za varenje
- ~ula
- organi za razmno(avanje
- organi za disanje
.. ,ljosnate gliste - platelmintes
imaju izdi"erencirano crevo na:
- prtednje5 srednje i zadnje koje
se otvara analnim otvorom G%
du(ine tela
- prednje i srednje crevo koje se
slepo zavr{ava
- redukovano crevo jer
adsorbuju hranjive materije
~itavom povr{inom tela
/. ,arenhim se prvi pu javlja kod:
- dupljara
- nemertina
- metilja
- valjkastih glista
0. ,lanarija je:
- larva @belija
- slobodnoplivaju#a Tulbelarija
- larva meku{aca
%2. &od planarija
- je nedi"erencirana mezogleja
izmedju ektoderma i mezoderma
- mezogleja je izdi"erencirana
na #elije koje preuzimaju razne
"unkcije
- ispod epidermisa su glatka
mi{i#na vlakna poredjana u
slojeve
%1. ,rotone"ridije se prvi put
javljaju:
- planarije
- obelije
- Askaris-a
%. 1rp~ast nervni sistem se prvi
put javlja kod:
- Turbelaria
- metilja
- !emertina
%%. ,lanarija
- se razvija direktno iz oplodjene
jajne #elije
- prolazi kroz stupanj larve -
planule
- prolazi kroz stupanj 9ilerove
larve
%*. &od metilja izmedju creva i
telesnog zida je:
- celom
- pseudocelom
- parenhim
%+. 9etilji
- imaju prednje5 srednje i zadnje
crevo sa analnim otvorom
- prednje i srednje crevo koje se
slepo zavr{ava
- redukovano crevo jer
adsorbuju hranjive materije
~itavom povr{inom tela
%-. $kskretorni organi metilja
- su protone"ridije
- su metane"ridije
- ne postoje
%.. &rvni sistem pljosnatih glista je:
- otvoren bez srca
- otvoren sa pulsiraju#im
bo~nim krvnim sudovima
- zatvoren
- nemaju krvni sistem
%/. 9etilji imaju:
- di"uzni nervni sistem
- lestvi~ast
- vrp~ast
- ganglionaran
%0. 9iracidija je:
- larva metilja koja se razvija u
plu#ima barskog pu(a
- larva pljosnatih crva -
parazitskih vrsta
- trepljasta larva metilja koja se
razvija u vodi
*2. 9etilj ne prolazi kroz larveni
stupanj:
- cerkarije
- sporociste
- troho"ore
- redije
*1. ,antlji~are imaju:
- celom
- pseudocelom
- parenhim
*. Telo pantlji~ara prekriva:
- trepljasti epitel
- polupropustljiva kutikula
- citoplazmati~ni sloj sa
trnolikim izra{tajima
*%. !ervni sistem pantlji~ara jeD
- vrp~ast
- lestvi~ast sa popre~nim
vrpcama u svakom proglotisu
- redukovan usled parazitskog
na~ina (ivota
**. !ajmanje razvijeni proglotisi
pantlji~are su u nivou:
- vratnog regiona
- polovine tela
- dve tre#ine tela
- na kraju tela
*+. ?vinjska pantlji~ara - tenia
solium (ivi:
- u crevu svinje
- u organima svinje Hjetra5
mi{i#i5 plu#aE
- u crevu ~oveka
*-. Echinococcus granulosus (ivi u:
- crevu ~oveka
- organima ~oveka Hplu#a5
mozakE
- mi{i#ima i jetri svinje
- crevu psa
*.. 6 toku evolucije zadnje crevo i
analni otvor se prvi put javljaju kod:
- (arnjaka
- metilja
- pantlji~ara
- nemertina
*/. Nemertina su pljosnati crvi koji
(ive:
- kao paraziti
- u morima
- u slatkoj vodi i vla(noj zemlji
*0. ,roboscis je organ za hvatanje
plena kod:
- helicerata
- nemertina
- anelida
+2. !emertina
- nemaju razvijeno crevo usled
parazitskog na~ina (ivota
- imaju prednje i slepo srednje
crevo
- imaju prednje5 srednje crevo
sa analnim otvorom
+1. &rvni sistem nemertina
- je redukovan
- ne postoji
- je otvoren
- zatvorenog je tipa
+. Nemertina
- nemaju ekskretorni sistem
- imaju protone"ridije
- imaju metane"ridije
+%. Nemertina imaju:
- di"uzni nervni sistem
- vrp~ast nervni sistem
- ganglionaran nervni sistem
- lestvi~ast nervni sistem
+*. ,ilidijum larva je kod:
- valjkastih glista
- nemertina
- poliheta
- meku{aca
Telesne duplje
1. ,rimarna telesna duplja je:
- arhenteron
- celom
- pseudocelom
. ,seudocelom nastaje:
- od blastocela
- evaginacijom creva
- razmicanjem mezodermalnih #
elija
%. ,seudocelom je:
- okru(en #elijama mezoderma
- okru(en pritoneumom5
viscelarnim prema crevu5
parijetalnim prema epidermisu
- izmedju creva i telesnog zida
*. ?ekundarna telesna duplja je:
- celom
- perikardijum
- pseudocelom
+. Belom nemaju:
- prstenaste gliste
- valjkaste gliste
- meku{ci
- pijavice
-. Belom nastaje {izocelno:
- od blastocela
- razmicanjem #eloja
mezoderma
- evaginacijom creva
.. Belom je nastao enterocelno
kod:
- meku{aca
- zglavkara
- bodljoko(aca
/. 6 celomata spadaju:
- ehinodermata
- nematoda
- rotatorija
- nemertina
,seudocelomata
0. &od valjkastih glista
- razlikujemo glaveni region i
duga~ko telo
- skoleks5 vratni region i strobilu
- ne razlikujemo regione tela
12. Iove~ija glista (ivi:
- u tankom crevu ~oveka
- u debelom crevu ~oveka
- oko analnog otvora
11. &od Ascaris lumbricoides
izmedju creva i telesnog zida je:
- parenhim
- mezogleja
- celom
- pseudocelom
1. Pseudocelomata imaju:
- di"uzni nervni sistem
- vrp~ast nervni sistem
- ganglionaran nervni sistem
1%. Iove~ija glista - Ascaris
megalocefala je:
- herma"rodit
- odvojenih polova
- mladi se razvijaju
partenogenezom
1*. Trihinozu izaziva:
- bakterija
- protozoa
- valjkasta glista
- virusi
1+. Trichinella spiralis (ivi u:
- crevu svinje
- mi{i#ima ~oveka
- krvi pacova
1-. ?lonovsku bolest izaziva:
- plazmodijum
- valjkasta glista
- bakterija
- pra(ivotinja
Belomata
1.. Belomske protostomije
- imaju determinisano razvi#e a
od blastopora nastaje analni otvor
- imaju nedeterminisano razvi#e
a celom nastaje {izocelno
- od blastopora nastaje analni
otvor a razvi#e celoma je
enterocelno
- celom nastaje {izocelno a
razvi#e je determinisano
1/. 6 protostomije spadaju:
- mollusca
- pisces
- cephalochordata
- echinodermata
10. ,la{t meku{aca:
- je modi)kovan dorzalni deo
ko(e
- nastaje od mezoderma i
"ormira pla{tanu duplju
- je nastao od nabora
epidermisa
2. 6trobna kesa meku{aca:
- je u pla{tanoj duplji
- je obavijena pla{tom
- uop{te nije u kontaktu sa
pla{tom
1. 6 pla{tanoj duplji meku{aca su:
- utrobna kesa
- srce
- {krge
. Fo(nu lju{turu meku{aca lu~i:
- epidermis
- ko(a
- pla{t
%. Fadula je deo usnog aparata:
- nemertina
- ni(ih insekata
- nekih meku{aca
*. ,olni sistem meku{aca je u:
- celomu
- utobnoj kesi
- pla{tanoj duplji
+. $kskretorni organi meku{aca
su:
- protone"ridije
- metane"ridije
- boumenova ~aura
-. $kskretorni sistem meku{aca je
u:
- utrobnoj kesi
- celomu
- pla{tanoj duplji
.. !ervni sistem meku4aca je:
- di"uzni
- vrp~ast
- lestvi~ast
- ganglionaran
/. 1inogradarski pu( di{e pomo#u:
- {krga
- plu#a
- ima {krge i plu#a
0. 1inogradarski pu(
- prolazi kroz stupanj larve
troho"ore
- ima larve troho"oru i veliger
- ne prolazi kroz larveni stupanj
%2. &od Scaphopoda redukovan je:
- pla{t
- glaveni region
- stopalo
%1. ?likarska {koljka
- ima direktno razvi#e
- prolazi kroz stupanj larve
glohidije
- prolazi kroz stupanj larve
veliger
%. <lavono{ci nemaju:
- glavu
- trup
- stopalo
- pla{tanu duplju
%%. ;ignja je:
- glavono(ac
- meku{ac sa spolja{njom
lju{turom podeljenom na komore
- {koljka
%*. ?ipa ima:
- {est ru~ica
- osam
- dvanaest
%+. ,rstenaste gliste su:
- homonomno segmentisane
- heteronomno segmentisane
- heteronomno segmentisane
tako da se na prednjem delu tela
obrazuje prostomijum a na
zadnjem pigidijum
%-. ,igidijum je:
- prvi ~lanak kod prstenastih
glista
- zadnji ~lanak poliheta
- kokon za poleganje jaja kod
ki{ne gliste
%.. Polycheta se kre#u:
- trepljama koje su na
parapodijama
- ~ekinjama
- parnim ko(nomi{i#nim
naborima telesnog zida koje su na
svakom segmentu
%/. $kskretorni organi ki{ne gliste
su:
- protone"ridije
- metane"ridije
- malpigijeve cev~ice
- koksalne (lezde
%0. &i{ne gliste su:
- odvojenih polova
- herma"roditi
*2. ,ijavice
- nisu segmentisane
- imaju la(nu segmentisanost
- imaju %% segmenta
*1. ,ijavice imaju:
- prednje i slepo srednje crevo
- cevasto crevo izdi"erencirano
na prednje srednje i zadnje sa
analnim otvorom
- prostrano crevo sa izra{tajima
- divertikulumima
*. ,retpostavlja se da su prvi
zglavkari postali od:
- prstenastih glista
- glavono(aca
- meku{aca
*%. ,rokutikula je:
- spolja{nji hitinski sloj kutikule
insekata
- unutra{nji hitinski sloj kutikule
zglavkara
- sredi{nji sloj kutikule insekata
i zglavkara
**. Tergit je:
- bo~na plo~a kutikule
zglavkara
- jedjna plo~a kutikule
zglavkara
- grudni region zglavkara
*+. Telesna duplja zglavkara je:
- pseudocelom
- miksocel
- celom
*-. !ajstariji suvozemni zglavkari
su:
- pauci
- rakovi
- stonoge
- {korpije
*.. :elicere imaju:
- pauci
- rakovi
- neki insekti
*/. ,edipalpi su:
- prvi par ekstremiteta pauka
- drugi par ekstremiteta
{korpija
- ekstremiteti za hvatanje plena
kod rakova i ulaze u sastav usnog
aparata insekata
*0. $kstremiteti za hodanje kod
pauka su na:
- grudnom regionu
- trbuhu
- glaveno-grudnom regionu
+2. ,rozoma pauka se sastoji od:
- * segmenata
- -
- 1%
+1. $kskretorni organi {korpija su:
- protone"ridije
- malpigijeve cev~ice
- metane"ridije
+. !ervni sistem pauka je:
- di"uzan
- vrp~ast
- ganglionaran
- cevast
+%. 4korpije
- imaju direktno razvi#e
- prolaze kroz larveni stupanj
- prolaze kroz metamor"ozu
- imaju hemimetabolno razvi#e
+*. 4korpije imaju:
- otvoren krvni sistem
- zatvoren krvni sistem
- razvijeno srce
++. &oji krpelj izaziva {ugu'
- Ixodes
- Sarcoptes
- Argas
- nijedan od njih
+-. Fakovi
- imaju jedan par antena
- imaju dva para antena
- nemaju antene
+.. &od rakova su:
- ne~lankoviti ekstremiteti
- ra~vasti ekstremiteti
- pokretno zglobljeni
ekstremiteti
+/. <laveni region rakova je
izgradjen od:
- - segmenata
- * segmenta
- nesegmentisan je
+0. Fakovi nemaju:
- perion
- pleon
- pedipalpe
-2. $pimere su:
- dorzoventralne plo~e lju{ture
raka
- ledjni {tit kod rakova
- bo~n eplo~e hitinskog skeleta
insekata
-1. $kstremiteti raka nemaju:
- parapodit
- egzopodit
- peropode
- maksilopode
-. <rudni ekstremiteti vi{ih rakova
su sa~injeni od:
- parapodita5 egzopodita i
endopodita
- parapodita i endopodita
- parapodita
- parapodita i egzopodita
-%. $kstremiteti za hodanje kod
rakova su:
- maksile
- maksilopode
- pereopode
- mandibule
-*. ?kelet rakova je:
- endodermalnog porekla
- mezodermalnog porekla ali je
spolja{nji
- ektodermalnog porekla
-+. Telesna duplja rakova je:
- pseudocelom
- miksocelom
- celom
--. $kskretorni organi rakova su:
- malpigijeve cev~ice
- metane"ridije
- protone"ridije
- antenalne (lezde
-.. !ervni sitem rakova je:
- vrp~ast
- lestvi~ast
- ganglionaran
-/. ?tonoge:
- su insekti sa homonomnom
segmentacijom ali se razlikuje
glaveni region
- su heteronomno segmentisane
- imaju telo homonomno
segmentisano i na svakom
segmentu se nalazi jedan ili dva
para ekstremiteta
-0. ?tonoge di{u pomo#u:
- {krga
- traheja
- primitivnih plu#a
.2. Insekti su:
- homonomno segmentisani
- heteronomno segmentisani
- nesegmentisani organizmi
.1. Insekti nemaju:
- ce"alotoraks
- kaput
- abdomen
.. <lava insekata
- se sastoji od {est segmenata
- nesegmentisana je
- nosi dva para antena
.%. ?lo(ene o~i insekata
- nazivaju se omatidije
- vide mozai~ni lik
- sadr(e ~epi#e i {tapi#e
.*. Insekti nemaju
- mandibule
- maksile
- maksilopode
.+. $kstremiteti se kod insekata
nalaze na:
- trbu{nim segmentima
- grudnim segmentima
- trebu{nim segmentima i
abdomenu
.-. &rila insekata se nalaze na:
- drugom i tre{em grudnom
segmentu
- prvom trbu{nom segmentu
- tre{em grudnom segmentu
- prvom i drugom trbu{nom
segmentu
... &rila insekata su:
- endodermalnog porekla
- ektodermalnog porekla
- mezodermalnog porekla
./. ;egalica insekata
- predstavlja izmenjene
ekstremitete trbuha
- nalazi se na toraksu
- nastala je od rudimenta
~etvrtog para nogu
.0. $pikutikula insekata je:
- sredi{nji hitinski sloj
- unutra{nji debeo vo{tani sloj
- spolja{nji vo{tani veoma
tanak sloj
/2. Insekti nemaju:
- tergit
- pleure
- epimere
/1. ,leura je:
- ledjna hitinska plo~a kod
insekata
- bo~na plo~a
- trbu{na plo~a skeleta rakova
/. Telesna duplja insekata je:
- pseudocelom
- celom
- miksocel
/%. Traheje su:
- ektodermalnog porekla
- mezodermalnog porekla
- endodermalnog porekla
/*. $kskretorni organi insekata su:
- protone"ridije
- metane"ridije
- antenalne (lezde
- malpigijeve cev~ice
/+. hemimetabolni insekti
- nemaju postembrionalne
stadijume
- su sa potpunom
metamor"ozom
- imaju nepotpunu metamor"ozu
/-. Tokom potpune metamor"oze
insekti prolaze kroz:
- dve "aze
- tri
- ~etiri
- pet
/.. ,rotorakalne (lezde insekata
lu~e:
- "eromone
- ekdizon
- hormon koji inhibira
presvla~enje
- juvenilni hormon
//. Aa bi larva pre{la u lutku
potrebno je dejstvo:
- ekdizona
- juvenilnog hormona
- "eromona
/0. ,resvla~enje insekata je pod
uticajem:
- endokrinih (lezda
- egzokrinih (lezda
- uzajamnog dejstva endokrinih
i egzokrinih (lezda
02. &oja hemijska materija uti~e na
pona{anje ~lanova
visokoorganizovanih dru{tava
insekata'
- ekdizon
- atraktanti
- juvenilni hormon
- "eromoni
01. &oju bolest prenose insekti:
- malariju
- pegavi ti"us
- bolest stavanja
- sve navedene bolesti
0. Bodljoko(ci su:
- redijalno simetri~ni organizmi
- bilateralno simetri~ni
- s"eri~ni
0%. ?kelet bodljoko(aca je:
- mezodermalnog porekla
- ektodermalnog porekla kao
kod svih ostalih beski~menjaka
- ekto-mezodermalnog porekla
0*. 9adreporna plo~a
- povezuje bo~ne plo~e
hitinskog skeleta insekata
- povezuje skelet bo~nih plo~a
insekata s a ledjnom plo~om
- povezuje ambulakralni sistem
bodljoko(aca sa spoljnom
sredinom
0+. &od bodljoko(aca
- skelet je ko{tan i nalazi se na
povr{ini tela
- skelet je kre~nja~kog porekla
- skelet je bogat oseinom
0-. !a povr{ini tela Echinodermata
je:
- skelet mezodermalnog porekla
- trepljasti epidermis
- skelet ektodermalnog porekla
0.. Telesna duplja bodljoko(aca je:
- pseudocelom
- celom
- miksocel koji se javlja kao
posledica regresivne
evolucije
0/. Bodljoko(ci di{u
- pomo#u {krga
- preko za~etaka plu#a
- preko ambulakralnog sistema
koji je u vezi sa
spolja{njom sredinom
00. Bodljoko(ci
- ne prolaze kroz larveni stupanj
- su herma"roditi
- su odvojenih polova
122. ;arva bodljoko(aca je:
- troho"ora
- pluteus
- miracidija
- nemaju larveni stupanj
121. ?keletne plo~e morskog je(a
poredjane su u:
- osam nizova
- dvadeset nzova
- {esnaest nizova
12. 6sta morske zvezde su:
- okrenuta ka podlozi
- na aboralnom polu organizma
- okrenuta na suprotnu stranu
od podloge
12%. 9orski je(evi
- nemaju zube
- imaju pet zubi#a
- imaju deset zuba
- nemaju jednjak
12*. 9orske zvezde
- po~inju da vare hranu van
tela
- nemaju di"erenciran sistem za
varenje na (eludac i crevo
- imaju dugo izuvijano crevo
12+. 9orski krastavci pripadaju:
- dupljarima
- sundjerima
- bodljoko(cima
- meku{cima
12-. 9orski krastavci su:
- jedini slobodnoplivaju#i
bodljoko{ci
- sesilni organizmi
- bodljoko(ci koji ne prolaze
larveni stupanj
Bhordata
1. &oja od navedenih
karakteristika zajedni~ka hordatima
i nekim beski~menjacima'
- celom
- tri klicina lista
- bilateralna simetrija
. :orda je sa~injena od:
- vlaknastog veziva
- hrskavi~avog veziva
- elasti~nog veziva
%. :ordu imaju:
- samo hemihordata
- svi ki~menjaci u toku
embrionalnog (ivota
- svi ki~menjaci osim sisara
*. !ervna cev Chordata je:
- ispod horde a iznad su krvni
sudovi
- iznad horde
- u centralnoj {upljini ki~menog
stuba
+. :ordati
- nemaju telesnu duplju
- imaju sekundarnu telesnu
duplju
- telesna duplja je ostatak
blastocela
-. 3a razliku od beski~menjaka
ki~menjaci imaju:
- {krge
- plu#a
- {kr(no crevo
.. &od Cscidija:
- osovinski skelet je horda
- horda je samo u repnom
regionu
- horda se javlja samo u toku
embrionalnog razvi#a
/. :orda tunikata je:
- ektodermalnog porekla
- endodermalnog porekla
- mezodermalnog porekla
0. ;arva hemihordata je:
- planula
- troho"ora
- tornarija
- glohidija
12. Ta~no je:
- svi ki~menjaci su slobodni i
pokretljivi oblici
- svi ki~menjaci osim tunikata
su pokretljivi oblici
- svi ki~menjaci osim
ce"alohordata su pokretljivi oblici
11. ,o tunikatnoj teoriji postanka
hordata njihovi preci su:
- sesilni oblici kao dana{nji
tunikata
- slobodnoplivaju#i oblici
- nastali od neoteni~ne
slobodnoplivaju#e larve
1. Cm)oksus
- nema hordu
- nema glaveni region
- ima hordu samo u zadnjem
delu tela
1%. !a povr{ini tela am)oksusa
- su krlju{ti kao kod riba
- je vi{eslojni epidermis
- je jednoslojna poko(ica
1*. Ta~no je:
- srce am)oksusa potiskuje krv
kroz zatvoren sistem sudova
- cns am)oksusa nije
izdi"erenciran
- u krvi am)oksusa nema
crvenih krvnih zrnaca
- kod am)oksusa jetra jo{ nije
izdi"erencirana
1+. &od am)oksusa:
- nervni sistem je
nedi"erencirana nervna cev
- na prednjem delu nervna cev
je pro{irena u mo(dani mehur
- prednji deo nervne cevi je
izdi"erenciran na protocerebrum
i deuterocerebrum
1-. &od am)oksusa krv cirkuli{e:
- pulsiranjem srca koje je na
ventralnoj strani bli(e prednjem
delu tela
- preko kontraktilnih krvnih
sudova
- tako {to kroz trbu{ni krvni sud
krv ide ka zadnjem a kroz ledjni
krvni sud ka prednjem delu
tela5 prave#i kru(ni sistem
1.. Telesna duplja pla{ta{a je:
- miksocel
- celom
- pseudocelom
- redukovana
1/. Tunikata ne obuhvataju:
- ascidije
- plakozoe
- salpe
&II9$!JCBI
1. &i~menjaci vode poreklo od:
- Bephalochordata
- Tunikata
- :emichordata
2. ,reci ki(menjaka su bili:
- morski organizmi
- slatkovodni organizmi
- kopneni organizmi
3. &i(menjaci ~ine:
- 27 (ivoti njskog sveta
- %7
- %27
- /7
4. &i~menjaci su:
- nesegmentisani organizmi
- organizmi sa unutra{njom
segmentacijom
- organizmi sa unutra{njom i
spolja{njom segmentacijom
&@KC
5. 6loga ko(e u razmeni gasova je
kod:
- vodozemaca
- gmizavaca
- riba
- am)oksusa
6. &o(a ima ulogu kretanja kod:
- nekih ptica
- larve vodozemaca
- tripanozome Hu obliku
undulentne membraneE
7. Lelije pko(ice ki(menjaka
- se dele u toku ~itavog (ivota
- ne dele se
- dele se 5 odbacuju periodi~no a
tajproces se naziva perutanje
8. <erminativni sloj je:
- donji sloj #elija krzna
ki(menjaka
- donji sloj #elija poko(ice
ki(menjaka
- sloj #elija ispd ko(e ki~menjaka
9. Lelije germinativnog sloja ko(e:
- su rasporeMene u jednom sloju
- dele se samo do polne zrelosti
- nastaju od mezoderma
- su deo epidermisa
10. &rzno ki(menjaka sadr(i:
- glatka mi{i#na vlakna
- kolagena vezivna vlakna
- ~vrsta vezivna vlakna
11. <lavnu masu ko(e ~ini:
- rastresito vezivo
- masno tkivo
- vlaknasto vezivo
- ni jedno od navedenih
12. 6 krznu ko(e se nalaze:
- vlaknasto vezivo
- glatka mi{i#na vlakna
- krvni i lin"ni sudovi
- svi navedeni elementi
- samo pod tri
13. 9asne naslage se talo(e:
- ispod ko(e ki~menjaka
- u donjem sloju krzna ki(menjaka
- ispod poko(ice ki(menjaka
14. &od sisara pigmentne #elije su:
- u epidermisu
- u poko(ici i krznu
- u krznu
15. @d ro(nog sloja poko(ice ne
poti~u:
- kljun ptica
- dlaka sisara
- krlju{ti riba
- nokti
16. ,erje je poreklom od:
- epidermisa
- krzna
- potko(nog kolagenog tkiva
17. &rlju{ti gmizavaca su poreklom
od:
- poko(ice
- ko{tanog tkiva
- krzna5 ali oko{tavaju na povr{ini
tela
18. Alka je derivat:
- krzna
- epidermisa
- epikutikule
19. Iekinje su derivati:
- ko(e
- krzna
- hrskavi(avog vezivnog tkiva
20. 6 ko(ne (lezde ne spadaju:
- sluzne
- znojne
- lojne
- suzne
21. 9le~ne (lezde su:
- endokrine
- ko(ne
- podko(ne
22. Aojka:
- sadr(i mle~ne (lezde
- je nabujali deo tkiva iznad
mle~ne (lezde na ~ijem se vrhu
izliva kanal (lezde
- se razvijaju samo na grudnom
regionu placentnih sisara
?&$;$T
23. ?keletni sistem je:
- ektodermalnog porekla
- endodermalnog porekla
- mezodermalnog porekla
24. Ta~no je:
- celokupni skelet ki~menjaka
tokom embrionalnog razvi#a
prolazi kroz vezivni5 hrskavi~av i
ko{tani stupanj
- skelet ki~menjaka poti~e od
mezoderma
- savremeni ki~menjaci imaju
samo ko{tani skelet
- organizacioni plan skeleta varira
od klase do klase ki~menjaka
25. Tokm )logenetskog razvitka
skelet ki~menjaka prolazi
krozslede#e stupnjeve:
- vezivni5 hrskavi(av5 ko{tani
- hrskavi(av i ko{tan
- hrskavi(av kod embriona a
kasnije oko{ta
26. 6 toku ontogenetskog razvitka
ki(menjaka skelet prolazikroz
slede#e stupnjeve:
- vezivni5 hrskavi(av5 ko{tani
- hrskavi(av i ko{tan
- hrskavi(av kod embriona a
kasnije oko{ta
27. &o(ni skelet:
- je derivat poko(ice
- nastaje u krznu i le(i ispod
epidermisa
- je mezodermalnog porekla
28. &rlju{ti riba:
- su ektodermalnog porekla
- su izgraMene od hrskavice
- tokom embrionalnog razvitka
nikada ne prolaze kroz hrskavi(av
stupanj
29. &rlju{ti riba
- nastaju od germinativnog sloja
poko(ice
- nastaju u krznu
- ektodermalnog su porekla
30. &o{tani oklop kornja~a je:
- endodermalnog porekla
- mezodermalnog porekla ali se
nalazi na povr{ini tela
-ektodermalnog porekla
31. &rlju{ti krokodila su:
- ro(ne tvorevine ko(e
- nastale u krznu
- ko{tane tvorevine
mezodermalnog porekla
32. @sovinski skelet ~ine:
- glava i ki~menica
- glava5 ki~menica5 rebra i
grudnica
- glava5 ki~menica5 rebra5
grudnica i karlica
33. &od ajkula osovinski skelet je:
- vezivne prirode
- hrskavi~av
- oko{tao
34. 9mandibularni luk je:
- ko{tani luk koji sadr(i kvadratnu
kost
- vili~ni luk
- jezi~ni luk
35. &oji je {kr(ni luk sastavljen od
dva ko{tana elenenta:
- drugi
- tre#i
- ~etvrti
- peti
36. &oji je od navedenih {kr(nih
lukova sastavljen od ~etri
ko{tana elementa:
- prvi
- drugi
- tre#i
- svi
- ni jedan
37. &oji ki~menjaci imaju slede#e
karakteristike:
- vili~ni zglob izmeMu kvadratne i
artikularne kosti
- tri slu{ne ko{~ice
- lobanja pokretno spojena za
ki~menicu
- hrskavi~ava lobanja
CE kolousti
BE ribe
BE kopneni ki~menjaci
AE sisari
38. &od krokodila:
- zglob izmeMu donje vilice i
lobanje je pokretan
- zglob izmeMu donje vilice i
lobanje je nepokretan
- na povr{ini tela su ko{tane
plo~e ektodermalnog porekla
39. &od kojih ki~menjaka se u
srednjem uhu nalazi jedna
ko{~ica:
- vodozemaca
- riba
- gu{tera
- ptica
40. 6 srednjem uhu vodozemaca:
- ne nalazi se ni jedan ko{tani
deo
- nalazi se jedna slu{na ko{~ica
- nalaze se dve slu{ne ko{~ice
41. ;obanja ptica:
- je nepokretna
- je za ki~menicu vezana preko
dva potilja~na gle(nja
- je za ki~menicu vezana preko
jednog potilja~nog gle(nja
42. &od riba kolousta ki~menica:
- nije u podpunosti razvijena
- je hrskavi~ava
- je oko{tala
43. &i~meni pr{ljeni ki~menjaka se
ne sastoje od:
- tela pr{ljena
- leMnih lukova
- hrskavi~avih lukova
- trbu{nih lukova
- trnolikih nastavaka
44. &od riba ki~menica se sastoji od:
- jednog regiona
- dva regiona
- tri regiona
- ~etiri regiona
45. &i~mena mo(dina prolazi kroz:
- telo ki~menog pr{ljena
- leMne luke ki~menog pr{ljena
- trbu{ne luke ki~menog pr{ljena
46. 1ratni regon ki~menice ~oveka
sadr(i
- + pr{ljenova
- .
- 1
47. &i~menica kopnenih ki~menjaka
se sastoji iz:
- * regiona
- +
- -
48. ?labinski region ki~menice
~oveka se
sastoji iz:
- + pr{ljenova
- .
- 1
49. &oliko neparnih eksremiteta
imaju ribe'
- %
-
- +
50. Famenski pojas:
- kod riba vezan je za grudnu kost
- kod sisara je nepokretan
- kod kopnenih ki~menjaka se
sastoji od lopatice5 korakoidnih
kostiju i klju~nih kostiju
51. &oja kost ne prida ramenskom
pojasu'
- lopatica
- ramenja~a
- korakoidna
- klju~nja~a
52. Kbica ulazi o sastav:
- osovinskog skeleta
- parnih peraja riba
- prednjih udova sisara
53. !a prednjoj strani kolena ~a{icu
imaju:
- (aba
- koko{ka
- krokodil
- majmun
54. &od papkara su razvijeni:
- drugi i tre#i prst
- tre#i i ~etvrti prst
- ~etvrti i peti prst
55. &od kopitara su razvijeni:
- tre#i i ~etvrti prst
- tre#i prst
- drugi i tre#i prst
- drugi prst
56. &arli~ni pojas je:
- sna(no razvijen kod riba
- pokretan kod svih ki~menjaka
- kod suvozemnih ki~menjaka
spojen za krsta~ni deo
ki~menice
- kod svih ki~menjaka otvoren
57. &arli~ni pojas riba:
- je bolje razvijen od ramenskog
- je redukovan
- nije pri~vr{#en za ki~menicu
58. !a leMnoj strani karli~nog pojasa
suvozemnih ki~menjaka nalazi
se:
- bedrenja~a
- bedrenja~a i sednja~a
- sednja~a i preponja~a
- sednja~a
59. &arli~ni pojas je otvoren kod:
- ptica
- gu{tera
- vodozemaca
- ~oveka
60. <olenja~a:
- se nalazi na prednjem delu
zadnjih ekstremiteta
- se nalazi na zadnjem delu
zadnjih ekstremiteta
- je vezana za karli~ni pojas
61. 3glavkari se kre#u:
- pokretima slojevite muskulature
- mi{i#ima pri~vr{#enim za
unutra{nju stranu skeleta
- mi{i#ima pri#vr{#enim za
spoljnu stranu mezodermalnog
skeleta
62. 9uskulatura oka je:
- popre~no prugasta
- glatka
- kombinovana
63. 9uskulatura dija"ragme je:
- popre~no prugasta
- glatka
- ko(na
64. 9uskulatura krvnih sudova je:
- popre~no prugasta
- glatka
- endodermalnog porekla
65. @d bo~nog mezodermalnog lista
embriona nastaje:
- leMna muskulatura
- visceralna muskulatura
- muskulatura udova
- grudni mi{i# ptica
66. ?vaki mi{i# je inervisan:
- jednim nervom
- sa dva nerva
- sa vi{e nerava
67. ?keletni mi{i#i su vezani za kost:
- tetivama i ligamentima
- tetivama
- ligamentima
68. ,o~etnim delom mi{ii#a
smatramo
- deo koji je srazmerno
nepokretan
- najpokretniji deo mi{i#a
- deo mi{i#a pri~vr{#en tetivom
za kost
69. Troglavi mi{i# HtricepsE je:
- mi{i# koji se sastoji iz tri dela
- mi{i# ~iji je po~etni deo
podeljen na tri kraka
- mi{i# ~iji je zavr{ni deo
podeljen na tri kraka
70. 9i{i#i antagonisti:
- pokre#u mi{i# ka telu
- pokre#u mi{i# od tela
- su mi{i#i sa suprotnim dejstvom
71. 9i{i#ni sistem je:
- endodermalnog porekla
- ektodermalnog porekla
- mezodermalnog porekla
72. Trbu{na muskulatura ki~menjaka
je:
- jednoslojna
- sa~injena od tri sloja mi{i#a
- vi{eslojna
73. 1isceralna muskulatura je:
- popre(no prugasta
- glatka
- delom popre~no prugasta a
delom glatka
74. 3a mimiku je zadu(ena:
- somatska muskulatura
- viscelarna muskulatura
- ko(na muskulatura
- potko(na muskulatura
75. &oji od navedenih ki~menjaka
imaju najrazvijeniju potko(nu
muskulaturu:
- ribe
- vodozemci
gmizavci
- sisari
76. ,otko(na muskulatura kopnenih
ki~menjaka je sa~injena od:
- glatkih mi{i#a
- popre~no prugastih mi{i#a
- oba tipa mi{i#a
77. 3a izraz lica zadu(ena je:
- viscelarna muskulatura
- potko(na muskulatura
- oba tipa muskulature