Sadraj

1.0 Opta svojstva bakra [3]

2.0 Rude bakra i postupci njihove prerade [5]
2.1 Flotaciono oboa!ivanje ruda ["]
2.2 #obijanje bakarno ka$ena [%]
2.3 #obijanje sirovo bakra [&]
2.' Ra(inacija bakra [10]
2.4.1 Pirometalurka rafinacija bakra [10]
2.4.2 Elektrolitika rafinacija bakra [11]
3.0 )potreba bakra [12]
'.0 *eure bakra [13]
5.0 O+na,avanje i klasi(ikacija leura bakra [15]
5.1 *eure bakra sa cinko$ [15]
5.1.1 e!ure bakra "a cinkom i le!ure bakra "a cinkom i olo#om
$me"in!% [15]
5.1.2 e!ure bakra "a cinkom koje& o"im cinka& "adre jedan ili #ie
le!iraju'i( elemenata $")ecijani me"in!% [1*]
5.1.+ e!ure bakra "a kalajem i cinkom $cr#eni li#% [1,]
5.2 *eure bakra be+ cinka -bron+e. [1%]
5.2.1 e!ure bakra "a kalajem $kalajna bron-a% [1,]
5.2.2 e!ure bakra "a aluminijumom $alum. bron-a% [1.]
5.2.+ e!ure bakra "a niklom $niklo#a bron-a% [1.]
5.2.4 e!ure bakra "a olo#om i kalajem $olo#no/kalajna bron-a% [1.]
5.2.5 e!ure bakra "a berilijumom $berilijum"ka bron-a% [10]
5.3 *eure bakra +a brodoradnju [1&]
5.+.1 e!ure bakra -a !njeenje [10]
5.+.2 e!ure -a li#enje [20]
5.+.+ e!ure bakra -a li#enje )ro)elera [20]
*iteratura [23]

1
1.0 Opta svojstva bakra
1akar $2u% je ele$ent koji pripada prvoj rupi /eriodno siste$a sa ato$ski$ broje$ 2& i
ato$sko$ $aso$ "305'. 1ustina ,isto bakra i+nosi 20&3 3c$3. 4ristalie po povrinski
centriranoj kubnoj reetki. /osle +lata i srebra i$a najve!u elektri,nu provodljivost -52
$3o$ea$$2.. 5oplotna provodljivost bakra je est puta ve!a od provodljiivosti 6ele+a0 odnosno
dva puta ve!a od provodljivosti alu$iniju$a. 5e$peratura topljenja ,isto bakra i+nosu 10237.
Osobine tehni,ki ,isto bakra +avise od njeove ,isto!e i sadr6aja asova u nje$u. 8tetni$
pri$esa$a se s$atraju anti$on 0 su$por0 selen0 telur0 bi+$ut0 vodonik i kiseonik0 koji sni6avaju
elektri,nu provodljivost bakra.
9akar -7u. je jedan od najstarijih $etala. ) prirodi se $o6e na,i i u ,isto$ stanju ali se +a
tehni,ku pri$enu proi+vodi i+ njeovih leura. *judi su a po,eli odavno koristiti jer se u prirodi
nala+io u sa$orodno$ stanju0 tako da je bila $ou!a i+rada ukrasnih pred$eta ili najjednostavnijih
oru:a. #anas se sa$orodni bakar retko sre!e pa se $etal dobija i+ ruda koje sadr6e 1;2< pa i
$anje bakra. =ajva6nije osobine bakra0 koje $u obe+be:uju irku pri$enu0 jesu dobra elektri,na i
toplotna provodljivost0 visoka plasti,nost i $ou!nost dobijanja leura sa dobri$ $ehani,ki$
osobina$a. 5a,ka topljenja $u je na 102370 a klju,anja 23"07. >ate+na ja,ina $u je 220?pa.
9akar je crvenkaste boje -te,an bakar je svetlo+elene boje.0 +apre$inske $ase 20& k3d$3.
4ristalie u povrinsko;centriranu kubnu reetku. /osle srebra0 najbolji je provodnik toplotne i
elektri,ne enerije. @lektri,nu provodljivost +natno $u s$anjuje i vrlo $ali procenat pri$esa. 5ako0
na pri$er0 001< (os(ora s$anjuje elektri,nu vidljivost bakra +a 50< a 001< siliciju$a +a "3<.
?ehani,ka svojstva bakra dosta su skro$na. Avrsto!a i tvrdo!a +avise $u od na,ina i stepena
prerade. >ate+na ,vrsto!a liveno bakra je 1'0;1&0=3$$20 toplo valjano 200;2'0 =3$$2 a
hladno de(or$isano -vu,eno. do '20 =3$$2. 5vrdo!a 6areno bakra je '0 B9 a hladno
de(or$isano do 100B9. Crlo je 6ilav0 i$a $alu ranicu elasti,nosti i veliko relativno i+du6enje -30;
'0<.. /ri hladnoj de(or$aciji0 pove!anje$ tvrdo!e i ,vrsto!e s$anji $u se i+du6enje. >arevanje$
do 5507 i hla:enje$ u vodi ubi pove!anu tvrdo!u a pove!ava $u se i+du6enje.
9akar se veo$a dobro plasti,no de(or$ie i u hladno$ i u toplo$ stanju. >bo velikih
i+du6enja $o6e se i+vla,iti u vrlo tanke 6ice i valjati u tanke li$ove debljine do 00003 $$. #obro se
$eko i tvrdo le$i a te6e +avaruje +bo br+e oksidacije i dobre provodljivosti toplote. Dlabije se
obra:uje skidanje$ struotine jer se +bo $eko!e i 6ilavosti ,upa i+ povrine i lepi +a otricu pa se
ne $o6e dobiti latka povrina obra:eno pred$eta. =epoodan je +a livenje jer upija asove to
dovodi do stvaranja upljina i krtih $esta.
) he$ijsko$ poledu0 bakar je otporan na delovanje va+duha i vode. 4ada se du6e nala+i
na va+duhu0 prevla,i se +eleni$ sloje$ ba+i,no karbonata -7u7O3;7u-OB.2.0 koji se +ove patina
a koji a titi od dalje ra+aranja. 9akar je neotporan pre$a delovanju kiselina i asova koje
2
sadr6e su$por. Da oranski$ kiselina$a stvara otrovna jedinjenja pa se bakarni sudovi koji se
koriste u do$a!instvu $oraju prevu!i sloje$ kalaja -kalajisati.. 9akar vrlo br+o oksidie0 to
ote6ava +avarivanje i +ahteva ,i!enje kod le$ljenja. =a povieni$ te$peratura$a dola+i do
di(u+ije vodonika u bakar. Da prisutni$ oksido$ bakra0 vodonik stvara vodenu paru
7u2O E B2 ;F27u E B2
koja i+a+iva pukotine i upljine -vodonikova bolest..
9akar je +na,ajan in6enjerskii $aterijal i $noo se koristi u neleirano$ stanju kao i u
ko$binaciji sa drui$ $etali$a u leirano$ obliku. ) neleirano$ obliku0 bakar i$a i+u+etnu
ko$binaciju svojstava +a industrijske pri$ene. =eka od ovih svojstava su velika elektri,na i
ter$i,ka provodnost0 dobra otpornost pre$a koro+iji0 laka obrada de(or$isanje$0 srednja vrednost
+ate+ne ,vrsto!e0 svojstva u 6areno$ stanju koja se $ou reulisati0 i uopteno dobre
karakteristike $eko le$ljenja i spajanja. Ce!e ,vrsto!e se posti6u u ni+u leura $esina i bron+ii
koje su neophodne +a $noe in6enjerske pri$ene.
2.0 Rude bakra i postupci njihove prerade
/rete6na koli,ina bakra se dobija i+ ruda koje sadr6e sul(ide bakra i 6ele+a. 4oncentrati
bakarsul(ida koji se dobijaju i+ $alo kvalitetnih ruda se tope u visoki$ ili pla$eni$ pe!i$a radi
proi+vodnje bakrovo ka$enca -bakrenca. koji je ko$binacija bakarsul(ida -7u2D. i 6ele+osul(ida
-FeD. i koji se odvaja od troske -nekorisno $aterijala.. 9akar;sul(id u bakarno$ ka$encu se +ati$
he$ijski prevodi u sirovo ili blister;bakar -&2<7u. duvanje$ va+duha kro+ bakrov ka$enac. ) ovoj
operaciji prvo se oksidie 6ele+osul(id i prevodi u trosku. 4asnije se ve!ina ne,isto!a u blister;
bakru uklanja u pla$eni$ pe!i$a +a ra(inaciju i to u obliku troske. Ovo$ pla$eno$ ra(inacijo$
dobija se bakar koji se na+iva topioni,ki 6ilavi bakar ili topioni,ki bakar0 te iako se $o6e koristiti +a
neke pri$ene0 ve!ina topioni,ko bakra se dalje elektroliti,ki ra(inie radi proi+vodnje &&0&5<
elektroliti,ko 6ilavo bakra -@5/. ili kiseoni,ko bakra.
1lavni i+vor +a dobijanje bakra jesu sul(idne rude koje sadr6e halkopirit 7uFeD20 halko+in 7u5 i
bornit 57u2.Fe2D3. ) ovi$ ruda$a obi,no i$a $noo pirita -FeD2.0 kao i sul(ida ra+nih obojenih
$etala. ) ruda$a se ,esto nala+e >n0 /b0 =i0 ?o a ,esto G i Gu. =a druo $esto po +na,aju
dola+e oksidne rude bakra koje sadr6e kuprit 7u2O0 a+urit 27u7O30 7u -OB.2 i re:e $alahit
7u7O30 7u -OB.2. /onekad se sre!u $eane sul(idno;oksidne rude bakra. >bo nisko sadr6aja
bakra u rudi -1;2<. ona se podvrava oboa!ivanju postupko$ (lotacije ,i$e se odvojeno dobijaju
bakarni koncentrat sa 10;35< bakra i cinkani ili piritni koncentrat. 9akarne rude su siro$ane
bakro$ pa se prera:uju sa$o one koje a sadr6e vie od 00"<. ) naoj +e$lji rudnici bakra
nala+e se u 9oru0 ?ajdanpeku i 4rivelju.
3
9akar se i+dvaja i+ ruda ra+liciti$ postupci$a. /ostupak pro+vodnje bakra je vrlo slo6en i
odvija se u nekoliko (a+a da bi se na kraju elektrolito$ dobio ,ist bakar. =a tr6ite bakar dola+i u
obliku plo,a0 li$ova0 ipki0 cevi i 6ice. 4od nas se bakar proi+vodi u 9oru a prerada topioni,arsko i
elektroliti,ko bakra vri se u Dveto+arevu0 Devojnu i =ovo$ Dadu.
>a dobijanje bakra koriste se piro$etalurski postupci -koji uklju,uju dobijanje bakarno
ka$ena. a tako:e neke rude se uspeno prera:uju hidro$etalurki$ postupci$a kao to je
ekstrakcija sa su$porno$ kiselino$. /iro$etalurki postupak je najrasprostranjeniji.
/rvi deo postupka0 do dobijanja bakarno ka$ena0 $o6e se i+voditi u ra+li,iti$
tehnoloki$ varijanta$a. /o she$i0 prvi stupanj u preradi sul(idnih ruda bakra jeste oboa!ivanje
(lotacijo$.
Uproena ema dobijanja bakra iz sulfidnih ruda sastoji se iz sledeih operacija:
- obogaivanje rude flotacijom radi dobijanja koncentrata koji sadri 20-2! bakra
- delimi"nog prenja i topljenja u plamenim peima pri "emu se dobija bakrenac sa oko #0-
$0! bakra
- produvavanja bakrenca u konvertoru radi dobijanja bakra "istoe %&-%'(!
- rafinacije u plamenim peima )rafinisani bakar* oksidacionih postupkom )topioni"ki bakar* ili
elektrolizom )elektroliti"ki bakar*+
4
2.1 Flotaciono oboa!ivanje ruda
Flotacija se retko koristi +a oboa!ivanje 6ele+nih ruda0 a obi,no se pri$enjuju pri
oboa!ivanju siro$anih ruda obojenih $etala. ?e:uti$0 ona se obave+no pri$enjuje kod
oboa!ivanja ko$pleksnih ruda0 koje sadr6e nekoliko obojenih $etala. ?e:u nji$a i na sul(idne
rude bakra koje sadr6e oko 1< 7u. Dutina (lotacije se sastoji u selektivno$ lepljenju pojedinih
$ineralnih ,estica -lebde!ih u vodenoj sredini. na povrini va+dunih $ehurova koji podi6u ,estice
na povrinu. 4ro+ pulpu -ustu $eavinu te,nosti i si!unih ,vrstih ,estica. proputaju se $ehuri!i
va+duha. )sled ra+li,ite kvasljivosti0 ,estice jedno $inerala koje voda loe kvasi -ili drua te,nost
u kojoj se vri oboa!ivanje. ve+uju se +a $ehuri!e va+duha i podi6u!i se sa nji$a na povrinu
stvaraju $inerali+ovanu penu0 ,i$e se odvajaju od ,estica onih $inerala koji se dobro kvase i koji
ostaju u pulpi.
#a bi se oboa!ivanje uspeno ostvarilo0 neophodno jeH
a. rudu sitno sa$leti -;001.0 to o$ou!uje da se dobiju ,estice rude koje se sastoje sa$o od
jedno $inerala a ne i+ nekoliko
b. dobiti u pulpi $notvo $ehuri!a va+duha i ostvariti uslove +a stvaranje stabilne pene na
povrini pulpe
>a (lotaciono oboa!ivanje koristi se ni+ ko$pleksnih $aina koje do+voljavaju br+o i
viestruko ponavljanje procesa (lotacije a isto tako i kori!enje vie ra+li,itih (lotacionih reaenasa
,iji$ se uvo:enje$ u pulpu poja,avaju ili slabe neke njene (i+i,ke osobine. /ostoje slede!i
(lotacioni reaensiH penuavci i kolektori -sabira,i.. /enuavci stabiliu $ehuri!e pene da ne
prskaju i da ne srastaju. 4olektori s$anjuju kvasljivost odre:ene rupe $inerala sa vodo$ i tako
olakavaju njihovo ve+ivanje +a $ehuri!e va+duha. 4ao kolektori se koriste slo6ena oranska
jedinjenja. /ri (lotaciji se ,esto koriste i t+v. depresori koji spre,avaju dejstvo kolektora na neke
$inerale. 4ao depresori slu6e neoranski elektroliti -=a7=0 7aO.. /otronja (lotacionih reaenasa
i+nosi 50;300 po toni rude.
>a (lotaciono oboa!ivanje ruda koriste se ra+li,ite $aine0 kaoH
- +a usitnjavanje rude I drobilice i $linovi
- +a ra+dvajanje I klasi(ikatori
- ure:aji +a ra+laanje pulpe na te,nost i ,vrste ,estice I +unjivaci0 (ilteri i (lotacione
$aine
) $ainu se kro+ bo,nu cev neprekidno dodaje pulpa koja se sastoji i+ vode0 sitnih ,estica
rude i (lotacionih reaenasa. 4ro+ cev se odo+o uvla,i va+duh po$o!u br+o rotiraju!e propelera
-300;"00 o3$in.. /ulpa u $eavini sa $ehuri!i$a va+duha cirkulie u $aini0 pri ,e$u se stvara
pena koja se skuplja u ornje$ desno$ delu $aine odakle se odvodi i+ $aine po$o!u
sporovrte!e $ealice. /reostala pulpa se preliva kro+ otvor u bo,no$ delu $aine u susednu
5
(lotacionu $ainu0 kojih i$a od ';20 u ni+u. /rakasti bakarni koncentrat dobijen (lotacioni$
oboa!ivanje$ sadr6i 11;35< bakra0 15;35< su$pora0 15;3%< +ele+a i $alo Di0 Gl2030 7aO0 >n i
=i.
2.2 #obijanje bakarno ka$ena
4a$en je inter$edijarni produkt pri dobijanju nekih obojenih $etala i+ njihovih ruda. 5o je
ustvari leura FeD sa sul(ido$ $etala koji se 6eli dobiti. #obijanje bakarno ka$ena je najva6nija
operacija prerade bakarne rude. 9akarni ka$en se stvara pri topljenju bakarne rude a sastoji se
prete6no od sul(ida bakra i +ele+a -20;&0<. a ostalo su sul(idi >n0 /b0 =i a tako:e oksidi Fe0 Di0 Gl
koji se i+dvajaju sa trosko$ a sa$o deli$i,no se rastvaraju u ka$enu. 5e,an bakarni ka$en dobro
rastvara +lato i srebro ukoliko su prisutni u rudi.
Dlika 2. Dhe$a rada $ehani,ke (lotacione $aineH
1. $ealica0 2. odvod koncetrata0 3. +ona odvoda odra:ene pulpe
7ilj operacije dobijanja bakarno ka$ena jeste odvajanje jedinjenja bakra i 6ele+a od
pri$esa sadr6anih u rudi. #obijeni ka$en ne s$e da sadr6i ni suvie $alo bakra jer onda proces
u celini postaje nerentabilan a tako:e ni veo$a $noo bakra jer onda +na,ajna koli,ina ubi u
troski.
>avisno od he$ijsko sastava rude i njeno (i+i,ko stanja0 ka$en se dobija ili u ahtni$
pe!i$a -ako je ruda ko$adasta i sa $noo su$pora. ili u ja$asti$ ili elektrolu,ni$ pe!i$a
-ukoliko je pola+na sirovina prakasti (lotacioni koncentrat.. Gko koncentrati sadr6e vie su$pora
neo to je neophodno +a dobijanje nor$alno ka$ena0 onda se prethodni$ pr6enje$ oksidie
viak su$pora ili se koncentratu dodaje oksidna bakarna ruda. Reakcije pri pr6enjuH
2 7uFeD2 J 7u2D E 2 FeD E D
2 FeD2 J 2 FeD E 2 D
6
Du$por se pr6enje$ oksidie do DO20 koji se hvata i upotrebljava +a proi+vodnju su$porne
kiseline.
5e$peratura topljenja u ja$asti$ pe!i$a kre!e se od $ini$alne 1250;130070 pri ,e$u se
kao orivo koriste $a+ut0 uljena praina ili prirodni as. 5oko$ topljenja dola+i do reakcije
deli$i,ne redukcije viih oksida 6ele+a i bakra0 oksidacije su$pora i obra+ovanja troskeH
FeD E 3 Fe3O' E 5 DiO2 J 5 -2FeO.DiO2. E DO2
Dul(idi bakra i 6ele+a tope!i se daju pri$arni ka$en0 pri ,e$u se odiravaju reakcije pute$ kojih se
rastop oboa!uje sa bakro$ a osiro$auje u 6ele+uH
2 FeD E 2 7u2O E DiO2 J 2FeO.DiO2 -troska. I 2 7u2D -ka$en.
)poredo sa ovi$ odiravaju se i drue reakcijeH
2 7u2D E 3O2 J 27u2O E 2DO2
ili
7u2D E 2O2 J 27uO E DO2
1ustina bakarno ka$ena i+nosi oko 5 3c$0 a troske oko 305 3c$3 pa se +ato bakarni
ka$en skuplja na dnu a troska u ornje$ sloju u pe!i. 4a$en sadr6i 23;22< su$pora0 1";"0<
bakra i 50;15< 6ele+a. Dastav troske se $enja u iroki$ ranica$a0 ali njene lavne ko$ponente
su DiO2 -'5;30<. i FeO -25;'5<..
>a dobijanje bakarno ka$ena upotrebljava se ja$asta pe! ,ije su di$en+ijeH du6ina 35;'0
$0 irina %;10 $0 a visina 305;'05 $0 dok se kapacitet kre!e u ranica$a do oko 1500 tona +a 2'
,asa. Obloa pe!i se podeava u +avisnosti od toa da li u $eavini +a topljenje preovla:uju kiseli
ili ba+ni oksidi. 5ako je o+id +a svod i +idove i+ra:en od silika ili $ane+itnih opeka0 a pod se
prekriva kvarcni$ pesko$ koji se pre prve upotrebe pe!i stapa u ustu $asu.
Dlika 3. Ka$asta pe! +a topljenje bakarnih ruda i koncetrata
7
2.3 #obijanje sirovo bakra
>a dobijanje bakra i+ ka$ena po,eo se kraje$ LML veka -122".. koristiti konvertor. 9akar se
dobija u specijalno$ konvertoru0 pute$ produvavanja va+duha kro+ stopljeni bakarni ka$en.
=aj,e!e su u upotrebi cilindri,ni ili bubnjasti konvertori spoljnje pre,nika 203;' $ i du6ine '05;10
$. =ajve!i konvertori i$aju kapacitet do 100 tona bakra po jedno$ ciklusu. Obla6u se $ane+itni$
i hro$$ane+itni$ opeka$a. Ca+duh se uduvava kro+ ni+ otvora raspore:enih du6 cilindri,no
plata konvertora -slika '.. 7ilindar se oslanja sa dva svoja banda6a na ,etiri para valjaka0 koji $u
o$ou!uju postavljanje pod ulo$ koji je neophodan +a ulivanje bakarno ka$ena i +a i+livanje
produkata topljenja. /roces prerade bakarno ka$ena u konvertoru odvija se u dve (a+e.
Dlika '. 4onvertor +a bakar -1. sprava +a do+iranje topljenja0 2. 6drelo0
3. cev +a odvod va+duha0 '. duvnice +a va+duh.
) konvertor se prvo do+ira ko$adasti kvarc0 na koji se uliva rastopljeni bakarni ka$en0 pa
se +ati$ produvava sa va+duho$0 koji eneri,no $eaju!i bakarni ka$en oksidie sul(ide bakra i
6ele+aH
2FeD E 3O2 J 2FeO E 2DO2 E &'0.000 K
27u2D E 3O2 J 27u2O E 2DO2 E %%5.000 K
/ri to$e kupro oksid -7u2O. reauje se FeD i ponovo prela+i u sul(idH
7u2O E FeD J 7u2D E FeO
5ako se u prvoj (a+i prakti,no odirava jedino oksidacija 6ele+a i prela+ak (ero;oksida u troskuH
2FeO E DiO2 J 2FeO . DiO2
Dtvorena troska se periodi,no isputa i+ konvertora0 a dodaju se sve6e koli,ine bakarno
ka$ena i ko$adasto kvarca. 5e$peratura bakarno ka$ena pri ulivanju u konvertor i+nosi oko
120070 a toko$ duvanja va+duha0 usled veliko i+dvajanja toplote pri oksidaciji sul(ida0
te$peratura se pove!ava do 13507. 5rajanje prve (a+e +avisi od koli,ine bakra u bakarno$
ka$enu i i+nosi ";20 ,asova.
8
/rva (a+a se +avrava kada je u bakarno$ ka$enu oksidisan celokupan FeD. /osle toa
se pa6ljivo odvaja troska i produ6ava se duvanje be+ dodavanja bakarno ka$ena ili kvarca. Ovi$
+apo,inje drua (a+a0 u kojoj se odvija oksidacija belo bakarno ka$ena -7u2D. do kupro oksida
-7u2O. koji reaovanje$ sa 7u2D o$ou!uje pojavu $etalno bakraH
7u2D E 27u2O J "7u E DO2
#rua (a+a se +avrava kada se sav beli bakarni ka$en u konvertoru pretvori u bakar0 to
se obi,no odirava u toku 2;3 ,asa. ) druoj (a+i rada konvertora obra+uje se $ala koli,ina troske
boate sa bakro$0 koja ostaje u nje$u posle i+livanja sirovo bakra0 a prera:uje se u slede!e$
ciklusu. 4onvertorska troska i+ prve (a+e ide na preradu u ja$astu pe!. 4onvertorski asovi sadr6e
12;1%< DO2. Oni se pa6ljivo sakupljaju i posle odvajanja praine0 koriste se +a dobijanje su$porne
kiseline.
/o +avretku konvertorsko procesa0 sirovi bakar se nainjanje$ konvertora i+liva u lonac0
odakle se lije u $etalne kalupe. 9akar dobijen u konvertoru +ove se sirovi ili crni bakar0 jer jo uvek
sadr6i 1;2< pri$esa i toH Fe0 >n0 =i0 Gs0 Db0 O i D i drue pri$ese0 a tako:e rastvorene ple$enite
$etale -do 3<..
2.' Ra(inacija bakra
Dirovi bakar se uvek podvrava ra(inaciji radi i+dvajanja pri$esa0 koje $u pooravaju
osobine0 a tako:e radi i+dvajanja ple$enitih $etala0 kao to su +lato i srebro. ) savre$enoj praksi
ra(inacija se i+vodi nai+$eni,no po$o!u dva u principu ra+li,ita postupkaH piro$etalurko i
elektroliti,ko.
2.4.1 Pirometalurka rafinacija bakra
/la$ena ili piro$etalurka ra(inacija bakra i+vodi se u ja$asti$ pe!i$a. >a ra+liku od
ja$astih pe!i +a dobijanje bakarno ka$ena0 ove pe!i su $anjih di$en+ija -irina 5 $0 du6ina 12;
15 $ i dubina & $.. ) ove pe!i $o6e da stane oko '00 tona bakra. 4ada pe!i se obla6e sa silika ili
$ane+itni$ opeka$a0 a svod sa silika opeka$a. /e! se +areva sa $a+uto$0 aso$ ili uljeno$
praino$.
Aitav ciklus pla$ene ra(inacije sastoji se od slede!ih operacijaH punjenja0 topljenja0
oksidacije pri$esa0 udaljavanja rastvorenih asova0 de+oksidacije bakra i livenja0 +a to je
potrebno 12;1" h. Gko se ra(inacija vri u istoj (abrici de se proi+vodi i sirovi bakar0 onda se pe! +a
ra(inaciju puni sa te,ni$ $etalo$0 ,i$e se trajanje ra(inacije +natno s$anjuje. Oksidacija pri$esa
u sirovo$ bakru vri se va+duho$0 koji se uduvava kro+ ,eli,nu cev pre,nika 20;'0 $$. Ova cev
je oblo6ena sa vatrostalni$ $aterijalo$ i uronjena u vatrostalni bakar. Oksidacija se odvija na
9
povrini va+dunih $ehuri!a. /oto je br+ina oksidacije proporcionalna koncentraciji $etala u kadi0
najbr6e !e se oksidisati bakarH '7u E O2 J 27u2O
4upro;oksid se rastvara u rastopljeno$ bakru do 10< i +ahvaljuju!i $eanju sa va+duho$
br+o se rasprostire po ,itavoj +apre$ini kade0 pa se oksidacija pri$esa ulavno$ deava
posredstvo$ kupro;oksida po optoj reakcijiH
?e E 7u2O J ?eO E 27u
de se sa ?e o+na,avaju sve $etalne pri$ese. Oksidi pri$esa isplivavaju na povrinu $etala i
stvaraju trosku0 ,ije br+o odvajanje doprinosi dubljoj ra(inaciji. =a taj na,in se odstranjuje lavni
deo takvih pri$esa0 kaoH Gl0 Di0 ?r0 >n0 Dn0 Fe0 =i0 /b0 D i deli$i,no Db0 Gs i 9i. ) bakru ostaju
neoksidisani +lato i srebro0 a tako:e i selen i telur.
#a bi se i+ bakra odstranili rastvoreni asovi0 u kadu sa $etalo$ se potapaju drvene oblice0 i+ kojih
se pri to$e i+dvajaju asoviti uljovodonici. Oni burno $eaju bakar i odstranjuju i+ njea su$por i
drue asove. =eke (abrike koriste u$esto drveta prirodni as0 s$eu pare i $a+uta ili drua
asovita sredstva +a redukciju0 koja su odpadak u nekoj druoj proi+vodnji. /osle udaljavanja
asova0 +a dobijanje plasti,no bakra vri se de+oksidacija0 poto sadr6i 7u2O u $etalu posle
oksidacije dosti6e 12<. 4ao de+oksidansi slu6e asoviti uljovodonici koji se uduvavaju u $etal
kro+ posebnu $etalnu cev. /roces se odvija po reakcijiH '7u2O E 7B' J 7O2 E 2B2O E 27u.
5roske dobijene pri ra(inaciji sadr6e 5;'0< DiO20 5;10< Fe0 35;'5< 7u0 ulavno$ u obliku
oksida. Osi$ njih u troski $ou biti >nO0 =iO i drue pri$ese. /osle pla$ene ra(inacije bakar se
lije u kvadratne plo,e sa uici$a0 debljine '0;50 $$ i po $etar du6ine i irine -$asa 250;320 k..
Ove plo,e se koriste kao anode +a elektroliti,ku ra(inaciju bakra0 jer njihova ,isto!a od &&02< 7u0
nije dovoljna +a potrebe elektrotehnike. 9akar ove ,isto!e $o6e se prera:ivati u li$ove0 cevi0
,aure0 livene pred$ete i druo.
2.4.2 Elektrolitika rafinacija bakra
@lektroliti,ka ra(inacija bakra vri se u kada$a napunjeni$ rastvoro$ bakar sul(ata0 koji je
+akienjen sa su$porno$ kiselino$. ) kada$a du6ine 3;5 $0 irine 100;101 $ i dubine 100;103 $0
postavljeno je '5 katoda i '' anode -slika 5.. 4ade se prave od betona ili drveta0 a +idivi su
oblo6eni plastiko$0 olovo$ ili drui$ kiselootporni$ $aterijalo$. Gnode se pove+iju sa po+itivni$
polo$ i+vora jednos$erne struje. /aralelno svakoj anodi postavlja se osnova katode0 koju ,ine
tanki listovi -002;003 $$. elektroliti,ko bakra. 4atode su obi,no ire i du6e od anode.
/ri elektroli+i bakar i+ anode prela+i u rastvorN 7u J 7u
2E
E 2e. =a katodi se joni bakra
redukuju po reakcijiN 7u
2E
E 2e J 7u0 rade!i pri to$e uste kristale na katodnoj osnovi. /ri$ese
koje i$aju neativniji potencijal od bakra >n0 Fe0 9i0 =i0 Dn0 Db0 Gs0 i drue0 prela+e u rastvor ali se
ne i+dvajaju na katodi sve dok je u rastvoru prisutna +na,ajna koli,ina jona bakra. >lato i srebro ne
10
prela+e u rastvor ve! se talo6e na dnu kade +ajedno sa tekorastvorljivi$ jedinjenji$a Db0 Gs0 D0
De i 5e obra+uju!i anodni $ulj.
=apon i+$e:u anode i katode i+nosi 003 C0 pri ustini struje 150;250 G3$
2
a elektrolit sadr6i
30;'03lit bakra i oko 200 3lit B2DO'. 5e$peratura elektrolita se odr6ava u ranica$a 50;557.
/otronja elektri,ne enerije je 230;2'0 kOh3t. @lektrolit u kada$a neprekidno cirkulie prelivaju!i
se i+ jedne kade u druu i periodi,no se pre,i!ava od nakupljenih pri$esa. Rastvaranje anode
traje 25;30 dana0 +avisno od njihove $ase i uslova elektroli+e. Ostaci anoda koji ,ine 15< od
njihove prvobitne te6ine0 i+vla,e se i +a$enjuju novi$ anoda$a. 4atode se vade posle 5;12 dana
da bi se i+beao kratak spoj katodno taloa sa anodo$. ?ulj se periodi,no vadi pri ,i!enju kade
i dalje prera:uje radi i+dvajanja korisnih ko$ponenata. ) $ulju ,esto i$a 35< G0 1';1"< 7u0 5;
"< Db0 "< De0 3< 5e i do 1< Gu. /osle va:enja i+ kade0 katode se ispiraju sa vodo$ a +ati$ se
alju u proi+vodnju leura ili se pretapaju u elektri,ni$ pe!i$a posle ,ea se liju u poluproi+vode
+a valjanje0 idu na kontinuirano livenje ili se liju u kokile. @lektroliti,ki bakar je ,isto!e &&0&2<.
Dlika 5. @lektroliti,ka kada +a ra(inaciju bakra -1. drvena konstrukcija kade0
2. anode0 3. katode.
3.0 )potreba bakra
9akar se najvie koristi u elektrotehbici -preko 50< proi+vodnje.0 +a i+radu provodnika0
dina$o;$aina0 elektro$otora i druih elektri,nih ure:aja. ) $ainstvu se bakar upotrebljava u
obliku leura -$esin0 bron+a i dr... #osta bakra troi se u brodoradnji0 auto$obilskoj industriji0
industriji inskih vo+ila0 he$ijskoj industriji i ta$parstvu. Od bakra se proi+vode kotlovska lo6ita i
cevi0 cevi +a reja,e i rashladne ure:aje -hladnjaci $otora.0 +aptiva,i -lave $otora. i ra+li,ito
posu:e. 4oristi se +a alvansku +atitu leura vo6:a -pobakrivanje pre niklovanja i hro$iranja. i
11
+a platiranje ,eli,nih li$ova. Od njea se proi+vodi vie he$ijskih jedinjenja $e:u koja spadaju
bakarne boje i plavi ka$en.
'.0 *eure bakra
/re$a ,isto!i ra+likuje se deset $arki bakra -tabela 1.. ?arke bakra o+na,ene sa 9000 900
91 dobijaju se elektroliti,ko$ ra(inacijo$0 92 pretapanje$ otpadaka0 a 93 i 9' pla$eno$
ra(inacijo$ bakra. ) tehni,ko$ bakru prisutne su pri$ese 9i0 Db0 Gs0 /b0 Dn0 Fe0 =i0 D0 O0 koje a
prate pri njeovo$ dobijanju i+ ruda i pri ra(inaciji.
5abela 1. B@?MKD4M DGD5GC RG>*MAM5MB ?GR4M 9G4RG
Aist bakar i$a ni+ va6nih tehni,kih osobina. 8iroku pri$enu bakra uslovili su visoka
plasti,nost0 visoka eelektri,na i toplotna provodljivost i otpornost pre$a oksidaciji. Osi$ toa0
bakar je osnova veo$a va6nih leura I $esina i bron+e. Cie od 50< ,isto bakra koristi se u
elektrotehnici i eneretici u vidu provodnika elektri,ne struje. /osle srebra0 bakar je na druo$
$estu po elektri,noj provodljivostiH 105.10
;"
o$ c$0 odnosno 10%.10
;"
o$ c$ +a bakar. >bo toa se
velike koli,ine bakra podvravaju valjanju i i+vla,enju 6ica. Aist bakar i$a dobru plasti,nost kako u
hladno$ tako i u toplo$ stanju. =apred navedene pri$ese ne uti,u jednako na plasti,nost bakra.
5oplo valjanje bakra najvie ko$plikuju pri$ese bi+$uta i olova koji se ne rastvaraju u ,vrsto$
bakru0 ve! sa nji$ rade lakotopljive eutektiku$e. >bo toa se njihov sadr6aj u najkvalitetniji$
$arka$a bakra orani,ava na hiljaditi deo procenta. =a toplo valjanje neativno uti,e i kiseonik ali
tek pri ve!i$ koncentracija$a -001;002<.. #rue pri$ese -Dn0 >n0 =i i G. ne pooravaju
plasti,nost bakra0 kao ni drue $ehani,ke osobine jer u dati$ koli,ina$a ula+e u ,tvst rastvor.
/ri$ese0 kao i plasti,na de(or$acija sni6avaju elktri,nu provodljivost bakra. )koliko se od
provodnika ne tra6i naro,ita ja,ina0 koristi se odrejani bakar.
12
=ajpo+natije i najrasprostranjenije leure bakra jesu $esin i bron+a.
?esin je leura bakra sa cinko$ koja i$a veo$a iroku pri$enu u tehnici. ) rupu
$esina ula+e to$pak -vie od &0<7u0 ostalo >n. i poluto$pak -%&;2"< 7u0 ostalo >n. i $noo
druih ne sa$o dvojnih ve! i slo6enijih leura. ?ehani,ka ja,ina $esina ve!a je od ,isto bakra i
on se dobro obra:uje re+anje$. Ra+li,ite vrste $esina koriste se pri i+radi aparata i pribora0
he$ijskoj industriji i $ainoradnji.
#ijara$ stanja 7u;>n poka+uje da bakar i cink rade supstitucijski ,vrst rastvor pri
sadr6aju cinka do 3&< -slika ".. )ticaj sadr6aja cinka na $ehani,ku ja,inu $esina prika+an je na
slici "b. =ajiru pri$enu i$a $esin sa sadr6aje$ cinka do '0<. On je plast,an0 dobro se
obra:uje pod pritisko$ na toplo i otporan je na koro+iju. #odaci $etala0 kaoH Dn0 /b0 Fe0 ?n0 =i0 Di0
Gl itd. /ove!avaju $ehani,ke osobine $esina ili poboljavaju njeovu obradljivost ili koro+ionu
postojanost. #odaci nikla pove!avaju ja,inu i koro+ionu postojanost a dodaci olova s$anjuju ja,inu
ali poboljavaju obradljivost re+anje$.
Ceo$a su po+nate leure bakra sa kalaje$ koje se +ovu bron+e. Ko u davna vre$ena od
bron+e su pravljeni oru6je0 alati0 sudovi i ukrasi jer ove leure i$aju ve!u ja,inu i koro+ionu
otpornost od ,isto bakra. >ahvaljuju!i odli,no$ kvalitetu odlivaka i+ ovih leura su se kasnije
po,ele liti puke0 +vona i statue. Davre$ene kalajne bron+e retko kad sadr6e vie od 10< kalaja.
9ron+a je +natno tvr:a od bakra ali dobro ispunjava kalupe pri livenju0 dobro se obra:uje i odlikuje
se visoko$ koro+iono$ stabilno!u. /ored upotrebe +a $onu$entalne spo$enike0 bron+e se
koriste +a i+radu ar$atura asnih i vodovodnih linija i u $ainoradnji. ?ali koe(icijent trenja i
postojanost na habanje ,ine je ne+a$enljivo$ +a $noe upotrebe -uloci le6ajeva0 vijci0 +up,anici i
dr..
M+ dijara$a stanja 7u;Dn -slika %a. vidi se da leure sa $ali$ sadr6aje$ kalaja rade al(a;
,vrst rastvor. Ce!ina sadanjih bron+i retko sadr6i vie od %< Dn i obi,no i$a $ono(a+nu strukturu0
koja se sastoji od kristala al(a;(a+e. )ticaj Dn na $ehani,ke osobine bron+e dat je na slici %b. 4ako
je kalaj skuplji i de(icitarniji od bakra0 to su iru pri$enu po,ele dobijati t+v. be+kalajne bron+e. =a
pri$er Gl;bron+a0 Di;bron+a0 9e;bron+a i sl. ) poslednje vre$e postale su po+nate leure bakra i
nikla -20< 7u i 20< =i. koje se iroko koriste +a i+radu ukrasa0 stonih i ,ajnih sudova. *eura sa
"2< =i0 22< 7u $ali$ dodaci$a ?n i Fe0 po+nata kao $onel;$etal0 slu6i +a i+radu novca. Ova
leura0 +bo svoje visoke koro+ione postojanosti0 dobrih $ehani,kih osobina i lake obradljivosti0
koristi se i +a i+radu hirukih instru$enata0 delova u preci+noj $ainoradnji i u (inoj he$ijskoj
tehnoloiji.
13

a. b
.
Dlika ". #ijara$ stanja 7u;>n -a.N
?ehani,ke osobine liveno $esina u +avisnosti od sadr6aja cinka -b.
; +ate+na ja,ina0 ?pa
; relativno i+du6enje0 %

a. b.
Dlika %. #eo dijara$a stanja 7u;Dn -a.N
?ehani,ke osobine livene bron+e u +avisnosti od sadr6aja kalaja -b.
; +ate+na ja,ina0 ?pa
; relativno i+du6enje0 %
4ao konstrukcioni $aterijal0 ,ist bakar ne$a +adovoljavaju!e osobine +a ra+liku od njeovih
leura. =ajva6niji leiraju!i ele$enti u leura$a bakra su cink0 kalaj0 alu$iniju$0 beriliju$0 nikl0
$anan0 siliciju$0 srebro i +lato.
14
5.0 O+na,avanje i klasi(ikacija leura bakra
/re$a K)D;u0 leure bakra se o+na,avaju slovni$ i broj,ani$ si$boli$a. /rva slovna o+naka
pripada he$ijsko$ si$bolu bakra0 kao osnovno$ $etaluN posle nje se u ni+u navode he$ijski
si$boli leiraju!ih ele$enata po uticajnosti i broj,ane o+nake koje poka+uju njihov procentualni
sadr6aj. =a pri$erH 7uGl2Fe3 o+na,ava leuru bakra sa alu$iniju$o$ do 2< i 6ele+o$ do 3<.
*eure bakra se dele na leure bakra +a nje,enje i leure bakra +a livenje. =aj+na,ajnije leure
bakra su $esin -7u>n3%0 7u>n32/b0 7u>n3"/b1.0 specijalni $esin -7u>n20Gl0 7u>n22Dn0
7u>n'0G11.0 kalajna bron+a -7uDn"0 7uDn">n.0 alpak -7u=i10>n'5/b0 7u=i25>n15. -7u=i50
7u=i30Fe.0 alu$iniju$ska bron+a -7uGl20 7uGl2Fe..
*eure bakra se dele naH
- leure bakra sa cinko$ -$esin+i.
- leure bakra be+ cinka -bron+e.
5.1 *eure bakra sa cinko$
*eure bakra sa cinko$ su dvojne0 trojne ili slo6ene leure koje pored cinka $ou biti leirane
i olovo$0 kalaje$0 alu$iniju$o$0 niklo$0 $anano$ i vo6:e$. /re$a lavni$ dodatni$
ele$enti$a ove leure se dele naH
- leure bakra sa cinko$
- leure bakra sa cinko$ i olovo$
- leure bakra sa cinko$0 koje osi$ cinka sadr6e jedan ili vie leiraju!ih ele$enata
- leure bakra sa kalaje$ i cinko$
- leure bakra sa niklo$ i cinko$
5.1.1 e!ure bakra "a cinkom i le!ure bakra "a cinkom i olo#om $me"in!%
Dadr6e naj$anje 50< bakra0 ne vie od ''< cinka i do '< olova.
*eure koje sadr6e do 3&< cinka i$aju al(a;strukturu0 u kojoj su ato$i cinka rastvoreni u kristali$a
bakra. Ova struktura se $o6e dobro plasti,no oblikovati. *eure koje sadr6e vie od 3&< cinka
i$aju al(a;beta strukturu. ) beta;kristali$a ato$i bakra rastvoreni su u kristali$a cinka. Ova
struktura je dosta krta pa se oblikuje livenje$.
?ehani,ka svojstva ovih leura +avise od njihovo he$ijsko sastava0 na,ina i stepena
prerade. Ove leure se dobro obra:uju skidanje$ struotine0 $ou se le$iti0 +avariti i 6ariti. 9oje
su 6ute. Be$ijski su otporne na uticaj va+duha0 vlae i vode. =a va+duhu br+o oksidiu i pota$ne.
4iseline ih nari+aju a otporne su na delovanje ba+a.
/re$a na,inu prerade dele se na leure +a livenje i leure +a nje,enje.
15
e!ure -a li#enje I sadr6e 52< ; "3< bakra0 do 3< olova i ostatak cinka. #obro se liju i
obra:uju skidanje$ struotine. >ate+na ,vrsto!a i$ je od 120 do 220 =3$$
2
0 i+du6enje 2 do 25< a
tvrdo!a '5 do %5 B9. )potrebljavaju se +a i+radu ar$atura +a vodu -slavine0 ventili0 pipci.0 okova0
ku!ita i delova +a $ainoradnju i elektrotehniku.
e!ure bakra -a !njeenje I sadr6e "0 do &0< bakra0 do 3< olova i ostatak cinka.
/oodne su +a kovanje0 duboko i+vla,enje0 istiskivanje0 valjanje0 presovanje0 le$ljenje0 +avarivanje
i re+anje. Bladno se $ou de(orisati sa$o one koje sadr6e do 3"< cinka. ?ehani,ka svojstva
+avise i$ od toa da li su posle de(or$acije 6arene ili ne. >ate+na ,vrsto!a i$ je 250 do 500
=3$$20 i+du6enje 5 do '5< a tvrdo!a 50 do 125 B9. 4oriste se +a i+raduH cevi0 vijaka0 +akovica0
,ahura0 valjaka0 konden+atora0 hladnjaka0 lisnatih oprua0 satnih $ehani+a$a0 okova0 delova
brava0 ar$atura i instalacionih delova +a elektrotehniku.
/re$a K)D;u 7.#2.100 u ove leure0 i+$e:u ostalih spadajuH 7u>n30.00N 7u>n'0.00N
7u>n3"/b3.00N i 7u>n3&/b2.00.
5.1.2 e!ure bakra "a cinkom koje& o"im cinka& "adre jedan ili #ie le!iraju'i(
elemenata $")ecijani me"in!%
Ovo su slo6ene leure koje u+ bakar i cink sadr6e alu$iniju$0 nikl0 $anan0 vo6:e i
siliciju$ i to pojedina,no ili u ko$binaciji. M$aju bolja $ehani,ka svojstva i ve!u otpornost pre$a
koro+iji od leura bakra sa cinko$ i olovo$. Od ovih leura i+ra:uju se cevi +a konden+atore i
i+$enjiva,e toplote0 ku!ita0 kli+na le6ita i vo:ice0 pu6ni to,kovi0 ar$atura +a visoke pritiske i
delovi otporni pre$a $orskoj vodi i koro+iji. ) standardne vrste ovih leura spadajuH
/.7u>n25Gl"Fe3?n3.001N 7u>n32Gl2?n3=i.00.
5.1.+ e!ure bakra "a kalajem i cinkom $cr#eni li#%
Dadr6e ' do 2< kalaja i 2 do "< cinka0 a $ou i$ati i do 2< olova. >ate+na ,vrsto!a i+nosi
i$ od 200 do 250 =3$$20 i+du6enje od 10 do 20< a tvrdo!a od "0 do 20 B9. Odlikuju se dobri$
kli+ni$ svojstvi$a pa se koriste +a i+radu kli+nih le6ita. Od njih se proi+vode i ku!ita pu$pi0
ar$atura +a vodu i asove0 $e$brane0 oprue i $ano$etarske cevi. =eke standardne vrste leura
bakra sa kalaje$ i cinko$ su 4.7uDn%/b%>n3.02N /.7u/b5Dn5>n5.01N =.7u/b5Dn5>n5.0'N
7uDn'>n'.
16
5.2 *eure bakra be+ cinka -bron+e.
*eure bakra be+ cinka su dvojne0 trojne ili slo6ene leure sa sadr6aje$ bakra naj$anje "0<.
=a+ivi ovih leura odre:uju se pre$a lavni$ dodatni$ ele$enti$a0 na pri$erH
- leure bakra sa alu$iniju$o$
- leure bakra sa kalaje$
- leure bakra sa niklo$
- leure bakra sa $anano$
- leure bakra sa siliciju$o$
- leure bakra sa $anano$ i siliciju$o$
- leure bakra sa olovo$
- leure bakra sa olovo$ i kalaje$
5.2.1 e!ure bakra "a kalajem $kalajna bron-a%
Ovo su najstarije leure bakra i obi,no sadr6e vie od 15< kalaja. 9oje su crvene.
=aj,e!e se de+oksidiu (os(oro$. Gko (os(ora nakon de+oksidacije i$a vie od 0005< $ou se
na+vati i leure bakra sa kalaje$ i (os(oro$ -(os(orna brona+a.. Ove leure otporne su pre$a
delovanju vode0 vodene pare i $orske vode. =a va+duhu se ponaaju kao bakar i prekriju se
+eleno$ patino$. ?ou se le$iti i +avarivati.
e!ure bakra "a kalajem -a li#enje sadr6e i+nad 10< kalaja i otporne su na habanje. Od
ovih leura se proi+vode ku!ita i delovi pu$pi i turbina0 kotlovska ar$atura0 kli+na le6ita0 navrtke
vretena0 pu6ni to,kovi i +up,anici.
e!ure bakra "a kalajem -a !njeenjem sadr6e ispod 10< kalaja. 4oriste se +a spojke
kablova0 kontakte utika,a0 vijke i oprue +a elektrotehniku0 +a $ano$etarske cevi0 kli+na tela i
kli+ne le6ajeve0 sita i delove +a he$ijsku industriju. Dtandardne leure bakra sa kalaje$ +a
nje,enje suH 7uDn2.00N 7uDn".00N 7uDn2.00.
5.2.2. e!ure bakra "a aluminijumom $aluminijum"ka bron-a%
Dadr6e naj$anje %0< bakra i do 1'< alu$iniju$a. /ored alu$iniju$a $ou sadr6ati i
drue lavne ele$ente0 kao to suH vo6:e0 nikl0 $anan ili siliciju$. Ove leure i$aju ve!u
he$ijsku otpornost od svih druih leura bakra. Otporne su pre$a koro+iji0 su$pornoj i
hlorovodoni,noj kiselini0 kiseli$ rastvori$a0 rastvori$a ra+nih soli i $orskoj vodi. Odlikuju se
visoko$ ,vrsto!o$ na povieni$ te$peratura$a. M$aju visoku dina$i,ku ,vrsto!u. >ate+na
,vrsto!a i+nosi i$ od 300 do %00 =3$20 i+du6enje od 10 do 15< a tvrdo!a od 20 do 1"0 B9.
)potrebljavaju se u he$ijskoj0 prehrab$enoj0 tekstilnoj i auto$obilskoj industriji0
elektroindustriji0 industriji rudarske opre$e i brodoradnji. Od njih se proi+vodeH +up,anici0
17
+up,aste letve0 pu6ni i (rikcioni to,kovi0 ar$atura +a paru i kiseline0 ko,nice0 cevi +a i+$enjiva,e
toplote0 kli+na le6ita0 ku!ita0 brodski propeleri i sli,no.
) standardne leure bakra sa alu$iniju$o$ +a livenje0 i+$e:u ostalih spadaju /.7uGl&.01N
4.7uGl10Fe3.02N =.7uGl10Fe5=i5.0'. =eke standardne vrste +a nje,enje suH 7uGl5.00N
7uGl2Fe3.00N 7uGl&?n2.00.
5.2.+ e!ure bakra "a niklom $niklo#a bron-a%
Dadr6e do '5< nikla a $ou i$ati i i+vesne koli,ine sporednih dodatnih ele$enata kao to
su $anan i vo6:e. /rera:uju se ulavno$ nje,enje$. M$aju dobra $ehani,ka svojstva. ?ou
se +avariti i le$iti. Otporne su na delovanje $orske vode. Od ovih leura i+ra:uju se rebraste cevi i
cevi +a i+$enjiva,e toplote0 prereja,i vode0 hladnjaci0 kli$a;ure:aji0 kovani novac0 la$ele kva,ila i
delovi +a elektrotehniku. =eke standardne vrste ovih leura suH 7u=i20.00N 7u=i''?n.00N
7u=i10Fe1?n.00.
5.2.4 e!ure bakra "a olo#om i kalajem $olo#no/kalajna bron-a%
Dadr6e naj$anje "0< bakra0 do 22< olova0 do 10< kalaja i i+vesne koli,ine sporednih
dodatnih ele$enata kao to su nikl i cink. Ove leure su ulavno$ leure +a livenje. M$aju dobra
kli+na svojstva i otporne su na habanje. Be$ijski su postojane pre$a koro+iji0 pari0 su$pornoj i
hlorovodoni,noj kiselini. 4oriste se +a kli+na le6ita sa ve!i$ speci(i,ni$ pritisko$0 +a le6ita vo+ila
i valjaka0 +a $a+alice i +a ar$aturu +a kiseline. =eke standardne vrste ovih leura su
/.7u/b10Dn10.01N 4.7u/b&Dn5.02N 7.7u/b5Dn2.03N =.7u/b20Dn5.0'.
5.2.5 e!ure bakra "a berilijumom $berilijum"ka bron-a%
Dadr6e 105 do 205< beriliju$a. Ove leure nakon ter$i,ke obrade -kaljenja sa visoki$
otputanje$. dobiju +ate+nu ,vrsto!u od 1350 =3$$2 i tvrdo!u od '00 B9 tako da dosti6u
$ehani,ka svojstva ,elika. Odlikuju se ti$e da pri udaru ne stvaraju varnice. >bo ovih svojstava
koriste se +a i+radu alata +a rad u uslovi$a de postoji opasnost od lake +apaljivosti i eksplo+ije
-,eki!i0 seka,i i klju,evi +a rad u rudnici$a0 tankeri$a0 ra(inerija$a na(te i (abrika$a eksplo+iva..
Od ovih leura i+ra:uju se oprue0 elektrode +a +avarivanje i delovi +a elektrotehniku. Ove leure
nisu standardi+ovane po K)D;u.
18
5.3 *eure bakra +a brodoradnju
*eure bakra i$aju iroku pri$enu u brodoradnji. Kuoreistar brodova ra+vrstava leure u tri
osnovne rupeH
- leure bakra +a nje,enje
- leure bakra +e livenje
- leure bakra +a propelere
5.+.1 e!ure bakra -a !njeenje
4lasi(icirane su u trinaest kateorija. >a svaku kateoriju propisani su he$ijski sastav0
stanje isporuke0 $ehani,ka svojstva0 na,in ispitivanja i pri$ena. Dadr6aj bakra u ovi$ leura$a
i+nosi od 55 do &&05<0 cinka od 20 do 35<0 nikla od & do 30<0 alu$iniju$a od 2 do 11< 0
$anana i vo6:a di 2< i druih pri$esa u $ali$ ali ta,no odre:eni$ koli,ina$a. >ate+na
,vrsto!a leura +a nje,enje i+nosi od 200 do 5&0 =3$$20 ranica te,enja od 100 do 2'5 =3$$20
i+du6enje od 10 do '0< i tvrdo!a od %0 1'0B90 to +avisi od he$ijsko sastava i stanja isporuke
-$eko0 polutvrdo ili tvrdo.. Ove leure slu6e +a i+radu li$ova0 cevi0 pro(ila i otkovaka koji se
upotrebljavaju +a konden+atore0 i+$enjiva,e toplote0 ar$ature +a paru i vodu0 vijke0 delove pu$pi i
drue delove otporne pre$a delovanju $orske vode.
5.+.2 e!ure -a li#enje
Ra+vrstane su u deset kateorija. Dadr6e 30 do &&< bakra0 do '0< cinka i u stoo
propisani$ koli,ina$a kalaja0 alu$iniju$a0 nikla0 vo6:a i $anana. M$aju +ate+nu ,vrsto!u od
150 do 5&0 =3$$20 relativno i+du6enje od 2 do 20< i tvrdo!u od "0 do 1'0 B9. )potrebljavaju se
+a ku!ita0 kouljice le6aja0 +up,anike i pu6ne to,kove0 vijke i $atice0 vretena0 ar$aturu0 rotore
pu$pi i sitne odlivke koji $oraju biti otporni na delovanje $orske vode i kiselina.
5.+.+ e!ure bakra -a li#enje )ro)elera
M+dvojene su u posebnu rupu i ra+vrstane u ,etiri kateorije. Dadr6e 52 do 22< bakra i u
propisani$ koli,ina$a cinka0 alu$iniju$a0 $anana0 nikla i vo6:a. M$aju viskoku ranicu te,enja
od 1%5 do 2%5 =3$$20 visoku +ate+nu ,vrsto!u od ''0 do "30 =3$$
2
i i+du6enje od 1" do 20<.
19
iteratura
G. Ded$ak0 C. 8ija,ki0 G. ?ilosavljevi!0 ?ainski $aterijali0 9eorad0 2003.
R. *u,i!0 ?ainski $aterijali0 =auka i in6injerstvo0 9eorad0 1&&'.
R. *u,i!0 ?ainski $aterijali0 =au,na knjia0 9eorad0 1&&5.
D. Dtojadinovi!0 G. *jevar0 /o+navanje $aterijala0 >renjanin0 2001.
C. Por:evi!0 ?ainski $aterijali0 ?ainski (akultet0 9eorad0 1&&1.
C. Dtankovi!0 ?ainski $aterijali sa tre$i,ko$ obrado$0 Cia tehni,ka kola u
=ovo$ Dadu0 =ovi Dad0 1&"".
httpH33Qikipedia.co$
20