1

Definicija lanca snabdevanja

Lanac snabdevanja se definie kao grupa meusobno povezanih kompanija koje
dodaju vrednost mnotvu transformiranih inputa od njihovog originalnog porekla do
krajnjeg proizvoda ili usluge koju potrauje odreeni krajnji potroa.
U ovoj definiciji, ima vie kljunih karakteristika kojima je opisan lanac snabde-
vanja. Prvo, lanac snabdevanja se formira i moe biti formiran samo ako uestvuje vie
od jedne kompanije. Drugo, kompanije koje uestvuju u lancu snabdevanja obino ne
pripadaju istom vlasniku, i zbog toga postoji pravna nezavisnost izmeu njih. Tree, te
kompanije su meusobno povezane zajednikom obavezom da dodaju vrednost mno-
tvu protoka materijala koji struji kroz lanac snabdevanja. Taj protok materijala, u sva-
koj kompaniji, dolazi kao transformirani input i izlazi kao autput dodate vrednosti.
U lancu snabdevanja karike predstavljaju kompanije koje su povezane u procesu
dodavanja vrednosti. Na samom poetku lanca se nalazi dobavlja; a na samom kraju
protoka materijala je potroa. Izmeu se najee nalazi proizvoa originalne opreme.
Ponekad je predstavljen kao proizvoa originalnog brenda. Proizvoa ili ponekad
jednostavnije kljuna taka.
Na kraju lanca snabdevanja nalazi se proizvod i/ili usluga koje su stvorene od
strane lanca snabdevanja za krajnjeg potroaa. Osnovni razlog postojanja lanca
snabdevanja jeste da slui krajnjem potroau na tritu. Stepen koliko e lanac
snabdevanja sluiti svog potroaa najvie definie njegova konkurentnost na tritu.
Razume se da je u stvarnom svetu lanac snabdevanja mnogo komplikovaniji i da
nije stvarno lanac, ve vie podsea na mreu, uzimajui u obzir veliki broj
dobavljaa i potroaa za svaku kompaniju u lancu. Takoe postoji mogunost pojave
vie lanaca u okviru samog lanca. Npr. lanac snabdevanja proizvoaa maina se moe
javiti unutar povezanog lanca snabdevanja proizvoaa automobila.
U zavisnosti kako vidite lanac snabdevanja, postoje slina ali razliita imena
kojima se lanac snabdevanja moe nazvati. Ako vidite lanac snabdevanja kao sutinski
lanac aktivnosti dodavanja vrednosti moe se nazvati Vrednosni lanac; ako posmatrate
lanac snabdevanja kao stalnu tranju od strane potroaa, moemo nazvati takav lanac
snabdevanja Lanac tranje
etiri sutinska toka u lancu snabdevanja
Tok materijala svi lanci snabdevanja u proizvodnji imaju tok materijala od
sirovih materijala na poetku lanca snabdevanja do krajnjih proizvoda na kraju lanca
snabdevanja. Lanac snabdevanja proizvoaa nametaja ima na poetku lanca
snabdevanja seeno drvo, a kuni nametaj na kraju svog lanca snabdevanja. Stalni
protok drveta koji se transformie kroz lanac i zavrava kao nametaj povezuje sve lance
2

snabdevanja zajedno i definie njegova jasna ogranienja. Lanac snabdevanja
proizvoaa nametaja nikada se ne moe pomeati sa lancem snabdevanja proizvoaa
okolade zbog toga to tok materijala koji se odvija unutar lanca je oigledno razliit i
nikada im se putevi nee ukrstiti.
Tok informacija svi lanci snabdevanja imaju korist od toka informacija. irom
lanca snabdevanja nalazi se veliki broj tokova informacija kao npr. tok informacije
tranje, tok informacije predvianja, tok informacije proizvodnje, tok informacije plana i
tok informacija dizajna. Za razliku od toka materijala, informacije mogu da struje u oba
smera. Zanimljivo, veina informacija jedinstvena je za odreene lance snabdevanja.
Informacija o enskoj modi nema nikakvu vrednost za lanac snabdevanja u motornoj
industriji. Svaki lanac snabdevanja ima svoj tok informacija koji je neophodan za
njegovu egzistenciju i koji se esto ljubomorno uva od drugih lanaca snabdevanja.
Tok finansija svi lanci snabdevanja imaju tok finansija. To je u sutini protok
novca unutra lanca snabdevanja. Bez njega lanac snabdevanja ne bi opstao. Ipak, za svaki
lanac snabdevanja postoji samo jedan izvor ovakvih finansija, a to je krajnji potroa.
Ovo postojanje jednog izvora finansija doveo je do koncepta jedan entitet koji je jako
korisna osnova za integraciju i saradnju u lancu snabdevanja. Distribucija i podela ovih
jedinstvenih finansijskih sredstava kroz lanac snabdevanja dovodi do boljeg
izjednaavanja izmeu doprinosa i nagrada kompanija koje uestvuju u lancu.
Trgovaki tok svi lanci snabdevanja predstavljaju izvrenje trgovakog toka.
Ovo znai da materijal koji tee lancem snabdevanja menja vlasnitvo od jedne do druge
kompanije, od dobavljaa do kupca. Proces kupovine i prodaje smenjuje vlasnika
materijala od dobavljaa do kupca konstantno sve do samog kraja lanca snabdevanja
do krajnjeg potroaa. Ovaj trgovaki tok se odvija samo u lancu snabdevanja u kojoj
postoji vie od jedne kompanije.
Definicija upravljanja lancem snabdevanja
Upravljanje lancem snabdevanja je jednostavno i ultimativno poslovni
menadment, bez obzira koji je njegov specifini kontekst, to se vidi i to odreuje
odgovarajui lanca snabdevanja.
Definicija istie estu zabunu izmeu organizacionog menadmenta i mena-
dmenta upravljanja snabdevanjem. Retko se desi da organizacioni menadment nije u
vezi sa ili pod uticajem spoljanjih firmi koje su deo lanca snabdevanja. Zato je najbolji
nain upravljanja poslom uzeti u obzir i saraivati sa spoljnim organizacijama u donoe-
nju odluka kako bi se dostigao ultimativni cilj poslovanja tj. upravljanje lancem
snabdevanja.
Nemogue je identifikovati aktivnosti koje su vezane za upravljanje lancem
snabdevanja a da nema veze sa ve poznatim poslovnim aktivnostima. Lanac
snabdevanja nije stvorio novi koncept upravljanja, ve je stvorio novi nain razumevanja
3

kako se poslovne aktivnosti mogu bolje izvriti. Danas, konkurencija se vie ne vidi kroz
konkurentnost kompanija, ve lanac snabdevanja protiv lanca snabdevanja.
Sve aktivnosti lanca snabdevanja se sastoje od tri konceptualne komponente:
konfiguracija lanca snabdevanja; odnos u lancu snabdevanja; koordinacija lanca
snabdevanja.
Konfiguracija lanca snabdevanja se odnosi na nain na koji je lanac snabdevanja
konstruisan od strane svih firmi koje uestvuju u lancu. Ovo ukljuuje koliko je velika
dobavljaaka baza za proizvoae originalne opreme; koliko je iroko ili usko
jedinstveno vlasnitvo uzastopnih aktivnosti du lanca snabdevanja; koliko je poslova
proizvoae originalne opreme izmeteno (outsourced); kako je dizajniran tok od
dobavljaa do potroaa; itd. Takoe je poznato pod nazivom arhitektura lanca
snabdevanja. Odluka o konfiguraciji lanca snabdevanja je strateka i na viem nivou.
Odnos u lancu snabdevanja se odnosi na odnose unutar firmi du lanca
snabdevanja iako je stalno fokus odnosa na proizvoae originalne opreme i njegove
dobavljae i potroae i njihov meusobni odnos. Tip i nivo odnosa je odreen meu
organizacionim razmenama. Ne ba blizak odnos se smatra ako se razmenjuje samo
veliina i cena transakcije; sa druge strane, blizak odnos je ako strane razmenjuju svoje
vizije, investiciona planiranja i detaljne finansijske informacije. Odluka o odnosu unutar
lanca snabdevanja je i strateka i operativna.
Koordinacija lanca snabdevanja se prvenstveno odnosi na operativnu
koordinaciju poslova lanca snabdevanja unutar firme. Ukljuuje koordinaciju stalnog
toka materijala od dobavljaa do kupaca i do krajnjeg potroaa. Upravljanje inventarom
u lancu snabdevanja moe se smatrati kljunom takom za koordinaciju. Kapacitet
proizvodnje, predvianje, program proizvodnje, ak i potroaki servis su sve aktivnosti
u koordinaciji lanca snabdevanja. Odluka o koordinaciji lanca snabdevanja tei da bude
operativna.
Postoji jedna zajednika taka za sva tri lanca upravljanja a to je da svi imaju vezu
sa spoljanjom organizacijom unutar istog lanca snabdevanja, takoe ukljuuje
menaderske odluke du stratekog, taktikog i operativnog nivoa.