Zbornik Pravnih Instrumenata Saveta Evrope U Vezi Sa Medijima 1

SERIJA IZDANJA SAVETA EVROPE O MEDIJIMA, br.
2a
Zbornik pravnih
instrumenata Saveta Evrope
u vezi sa medijima
Drugo dopunjeno izdanje
European Agency for Reconstruction
and
Council of Europe
Agence europenne de Reconstruction
et
Counseil de lEurope
Projekat finansira Evropska unija
preko Evropske agencije za obnovu i razvoj
Izdava~
Savet Evrope
Kancelarija u Beogradu
Sin|eli}eva 9, 11000 Beograd
Tel. +11 3088411
www.coe.int
Za izdava~a
Denis Huber
Urednik
Vladan Joksimovi}
Tira`
1.000 primeraka
ISBN 86-84437-28-4
Priprema i {tampa
Sprint, Beograd
Zvani~na engleska i francuska verzija tekstova
sadrànih u Zborniku mogu da se na|u na
veb sajtu Komiteta ministara Saveta Evrope:
http//www.coe.int/T/E/Committee of Ministers/Public/ ili
na sajtu Odeljenja za medije Saveta Evrope:
http://www.humanrights.coe.int/media.
342.727(4)
32.019.5(4)
ZBORNIK pravnih instrumenata Saveta Evrope u vezi sa medijima / [urednik Vladan
Joksimovi}]. - 2. dopunjeno izd. - Beograd : Savet Evrope, Kancelarija u Beogradu, 2006
(Beograd : Sprint). - 320 str. ; 24 cm. - (Serija Izdanja Saveta Evrope o medijima ; br. 2a)
Tira` 1.000. - Napomene i bibliografske reference uz tekst.
ISBN 86-84437-28-4
a) Pravo na informisawe - Me|unarodna za{tita b) Masovne komunikacije - Sloboda
izraàvawa
COBISS. SR - ID 136840716
CIP - Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
Sadràj
Strana
Rezolucija (74) 26
O pravu na odgovor - poloàj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5
Deklaracija o slobodi izraàvanja i informisanja
Usvojena 29. aprila 1982. godine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9
Preporuka br. R (91) 5
O pravu na kratko izve{tavanje o doga|ajima od izuzetnog zna~aja u
slu~ajevima kada su isklju~iva prava za njihovo televizijsko emitovanje
dobijena u prekograni~nom kontekstu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13
Obrazloènje uz Preporuku br. R (91) 5 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17
O merama za promovisanje transparentnosti medija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27
Obrazloènje uz Preporuku br. R (94) 13 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32
O merama protiv tonske i audio-vizuelne piraterije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49
Obrazloènje uz Preporuku br. R (95) 1 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53
O za{titi novinara u situacijama sukoba i napetosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 91
O garantovanju nezavisnosti javnog servisa radio-difuzije . . . . . . . . . . . . . . 99
Obrazloènje uz Preporuku br. R (96) 10 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105
O prikazivanju nasilja u elektronskim medijima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127
Obrazloènje uz Preporuku br. R (97) 19. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 136
O govoru mr`nje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 145
O medijima i promovisanju kulture tolerancije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 161
O merama u vezi sa izve{tavanjem medija o predizbornim kampanjama. . . 175
3
O pravu novinara da ne otkriju svoje izvore informacija . . . . . . . . . . . . . . . . 191
Obrazloènje uz Preporuku br. R (2000) 7. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 196
O nezavisnosti i funkcijama regulatornih organa u oblasti radio-difuzije . . . . 213
Obrazloènje uz Preporuku br. R (2000) 23. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 219
O uvidu u slu`bene dokumente . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 233
Obrazloènje uz Preporuku br. R (2002) 2. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 239
Komiteta ministara dràvama ~lanicama o merama za za{titu autorskih
i srodnih prava i borbu protiv piraterije, naro~ito u digitalnom okruènju. . . . 251
Komiteta ministara dràvama ~lanicama o samostalnom dono{enju
regulative koja se odnosi na sajber sadràj (samostalno dono{enje
regulative i za{tita korisnika od nezakonitog ili {tetnog sadràja
na novim komunikacionim i informati~kim servisima). . . . . . . . . . . . . . . . . . . 257
Komiteta ministara dràvama ~lanicama o merama za unapre|enje
za{tite srdonih prava radio-difuznih organizacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 263
Komiteta ministara dràvama ~lanicama o merama za unapre|enje
demokratskog i socijalnog doprinosa digitalnom emitovanju . . . . . . . . . . . . . 267
Deklaracija o slobodi komunikacije na internetu. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 275
Deklaracija o pruànju informacija o krivi~nim postupcima putem medija . . 279
Komiteta ministara dràvama ~lanicama o pruànju informacija koje se
odnose na krivi~ne postupke putem medija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 283
Deklaracija o slobodi politi~ke rasprave u medijima. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 291
1
Komiteta ministara dràvama ~lanicama koja se odnosi na pravo
na odgovor u novom medijskom okruènju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 295
Deklaracija o slobodi izraàvanja i informisanja u medijima u okviru
borbe protiv terorizma. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 299
Deklaracija komiteta ministara o ljudskim pravima i vladavini prava
u informati~kom dru{tvu. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 305
4
5
REZOLUCIJA (74) 26
O PRAVU NA ODGOVOR -
POLOAJ POJEDINCA U ODNOSU NA TAMPU
(usvojio Komitet ministara 2. jula 1974.
na 233. sastanku zamenika ministara)
Komitet ministara,
Imajui u vidu da pravo na slobodu izraavanja obuhvata slobodu primanja i
irenja informacija i ideja bez uplitanja organa vlasti i bez obzira na granice,
kako je to predvieno lanom 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima;
Imajui u vidu da na osnovu te odredbe ostvarivanje te slobode podrazumeva
dunosti i odgovornosti, naroito u vezi sa zatitom ugleda ili prava drugih;
Imajui u vidu da je poeljno da se pojedincu stave na raspolaganje
odgovarajua sredstva da se zatiti od informacija koje sadre netane
injenice koje se na njega odnose i da mu se obezbedi pravno sredstvo protiv
objavljivanja informacija - ukljuujui injenice i miljenja - koje predstavljaju
uplitanje u njegov privatni ivot ili napad na njegovo dostojanstvo, ast ili ugled,
koje su stavljene na raspolaganje javnosti bilo putem tampe, radija i televizije,
bilo putem nekog drugog javnog glasila periodinog karaktera;
Imajui u vidu da je takoe u interesu javnosti da dobija informacije iz razliitih
izvora, ime se garantuje da e primiti potpunu informaciju;
Imajui u vidu da, u te svrhe, ista naela treba da se primenjuju na sve medije,
iako sredstva stavljena na raspolaganje pojedincu mogu da se razlikuju u
zavisnosti od toga da li je re o tampi, radiju ili televiziji;
Imajui u vidu da u ovom trenutku treba voditi rauna samo o poloaju pojedinca
u odnosu na medije periodinog karaktera, kao to su tampa, radio i televizija, i
da treba posebno razmotriti zatitu pojedinca od uplitanja u njegov privatni ivot
ili od napada na njegovo dostojanstvo, ast ili ugled,
6
Preporuuje vladama lanicama da, kao minimum, poloaj pojedinca u odnosu
na medije bude u skladu sa sledeim naelima:
1. Kada je re o informacijama koje se odnose na pojedince i koje je objavio bilo
koji medij, dotini pojedinac e imati ostvarivu mogunost da objavi, bez nepotrebnog
odlaganja, ispravku netanih injenica koje se na njega odnose, a za koje je on
opravdano zainteresovan da budu ispravljene, s tim da te ispravke dobiju, u meri u
kojoj je to mogue, isti znaaj koji je imala prvobitno objavljena informacija.
2. Kada je re o informacijama koje se odnose na pojedince i koje je objavio
bilo koji medij, dotini pojedinac e imati na raspolaganju ekasno pravno
sredstvo protiv objavljivanja injenica i miljenja koji predstavljaju:
i. uplitanje u privatni ivot, osim ako vii, legitimni javni interes to ne
opravdava, ako je pojedinac izriito ili preutno odobrio objavljivanje ili ako je
objavljivanje u datim okolnostima u skladu sa praksom koja je opteprihvaena
i nije u suprotnosti sa zakonom;
ii. napad na njegovo dostojanstvo, ast ili ugled, osim ako informacija
nije objavljena uz izriito ili preutno odobrenje dotinog pojedinca, ili ako
objavljivanje opravdava vii, legitimni javni interes i ako je re o opravdanoj
kritici zasnovanoj na tanim injenicama.
3. Nijedno od navedenih naela ne moe da se tumai kao opravdanje za
cenzuru.
4. U gorenavedenim naelima:
i. izraz pojedinac" podrazumeva svako fiziko i pravno lice, kao i sva druga
tela, bez obzira na dravljanstvo ili prebivalite, sa izuzetkom drave i drugih
organa vlasti;
ii. izraz medij" se odnosi na sva sredstva komunikacije periodinog karaktera
namenjena za irenje informacija javnosti, kao to su novine, radio i televizija;
iii. izraz ostvariva mogunost ispravke" znai svaku mogunost koja moe da
bude iskoriena kao sredstvo zatite, bilo pravno bilo drugaije, kao to su
pravo na ispravku, pravo na odgovor ili pravo na podnoenje albe savetima za
tampu;
iv. izraz pravno sredstvo" podrazumeva oblik zatite, bilo pravne bilo
drugaije, predvien zakonom o kleveti, ili pravo na albu savetima za tampu,
kojim raspolae svaki pojedinac bez neopravdanih ogranienja, kao to su, na
primer, nerazumno visoki trokovi.
5. Gorenavedena naela treba da se odnose na sve medije bez razlike. To
ne iskljuuje razlike u primeni tih naela na posebne medije, kao to su radio i
televizija, kada je to neophodno ili opravdano zbog njihove razliite prirode.
7
Preporuuje vladama drava lanica da, kada pristupe usvajanju zakonskih mera u
vezi sa pravom na odgovor, predvide pravo na odgovor u tampi, na radiju i televiziji
i u svakom drugom mediju periodinog karaktera, u skladu sa gorepomenutim
naelima, po ugledu na minimalna pravila u aneksu ove rezolucije.
Aneks Rezolucije (74) 26
Minimalna pravila u vezi sa pravom na odgovor u tampi, na radiju i televiziji i u
drugim medijima periodinog karaktera
1. Svako ziko ili pravno lice, kao i svako drugo telo, bez obzira na
dravljanstvo ili prebivalite, pomenuto u nekim novinama, periodinoj tampi,
u radio ili televizijskoj emisiji, ili u nekom drugom mediju periodinog karaktera,
u vezi s kojim ili o kome su javnosti postale dostupne informacije za koje ono
tvrdi da su netane, moe da ostvari svoje pravo na odgovor kako bi ispravilo
injenice koje se na njega odnose.
2. Na zahtev zainteresovanog lica dotini medij je duan da objavi odgovor
koji mu je to lice dostavilo.
3. Domai zakon moe da predvidi izuzetke od tog pravila tako da medij
moe da odbije da objavi odgovor u sledeim sluajevima:
i. ako zahtev za objavljivanje odgovora nije dostavljen mediju u razumno
kratkom roku;
ii. ako je odgovor dui nego to je potrebno da se ispravi informacija koja
sadri injenice za koje se tvrdi da su netane;
iii. ako se odgovor ne ograniava na ispravljanje osporenih injenica;
iv. ako predstavlja kanjivo delo;
v. ako je u suprotnosti sa pravno zatienim interesima treeg lica;
vi. ako dotini pojedinac ne dokae postojanje legitimnog interesa.
4. Odgovor mora da bude objavljen bez neopravdanog odlaganja i mora da
dobije, u meri u kojoj je to mogue, isti znaaj kao informacija koja je sadrala
injenice za koje se tvrdi da su netane.
5. Da bi se obezbedilo praktino ostvarivanje prava na odgovor, na osnovu
domaeg zakona e biti odreeno lice koje e zastupati svaku publikaciju,
izdavaku kuu, radio ili televizijsku stanicu ili drugi medij na iju adresu treba da
bude upuen zahtev za objavljivanje odgovora. Na isti nain e biti odreeno i
lice koje e biti odgovorno za objavljivanje odgovora i to lice nee uivati nikakav
imunitet.
8
6. Gorenavedena pravila e se odnositi na sve medije bez razlike. To ne
iskljuuje razlike u primeni tih naela na posebne medije, kao to su radio i
televizija, u onoj meri u kojoj je to potrebno ili opravdano zbog njihove razliite
prirode.
7. Svako osporavanje primene gorenavedenih pravila bie izneto pred sud
koji e moi da naloi hitno objavljivanje odgovora.
9
DEKLARACIJA O SLOBODI IZRAAVANJA I
INFORMISANJA
(usvojio Komitet ministara 29. aprila 1982.
na svom 70. zasedanju)
Drave lanice Saveta Evrope,
1. Imajui u vidu da naela istinske demokratije, vladavine prava i potovanja
ljudskih prava predstavljaju osnovu njihove saradnje i da je sloboda izraavanja
i informisanja osnovni element ovih naela;
2. Imajui u vidu da je ova sloboda proklamovana dravnim ustavima i
meunarodnim instrumentima, a posebno lanom 19 Univerzalne deklaracije o
ljudskim pravima i lanom 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima;
3. Podseajui da su ovom konvencijom ministri preduzeli korake za
kolektivno primenjivanje slobode izraavanja i informisanja tako to su
poverili kontrolu njene primene organima ije je osnivanje predvieno ovom
konvencijom;
4. Imajui u vidu da je sloboda izraavanja i informisanja neophodna za
drutveni, ekonomski, kulturni i politiki razvoj svakog ljudskog bia i da
predstavlja uslov za harmonian napredak drutvenih i kulturnih grupa, nacija i
meunarodne zajednice;
5. Ubeene da neprekidan razvoj informativne i komunikacione tehnologije,
bez obzira na granice, treba da slui unapreivanju prava da se izraavaju,
trae, primaju i saoptavaju informacije i ideje, bez obzira na njihov izvor;
6. Ubeene da drave imaju obavezu da spree naruavanje slobode
izraavanja i informisanja i da usvoje politiku koja podstie, u najveoj moguoj
meri, raznovrsnost medija i mnogobrojnost izvora informacija, ime se
omoguava pluralizam ideja i miljenja;
10
7. Konstatujui da su profesionalne organizacije u oblasti masovnih medija,
pored zakonski propisanih mera pomenutih u stavu 2 lana 10 Evropske
konvencije o ljudskim pravima, dobrovoljno usvojile i primenjuju etike
kodekse;
8. Svesne da slobodan protok i iroko cirkulisanje svih vrsta informacija
preko granica predstavljaju vaan faktor za meunarodno sporazumevanje,
uspostavljanje veza meu narodima, kao i za uzajamno obogaivanje kultura,
I Potvruju vrstu privrenost naelima slobode izraavanja i informisanja
kao osnovnom elementu demokratskog i pluralistikog drutva;
II Saoptavaju da u domenu informisanja i masovnih medija nastoje da
ostvare sledee ciljeve:
a. zatitu prava svakog pojedinca, bez obzira na granice, da izrazi svoje
miljenje, da trai i prima informacije i ideje iz bilo kog izvora, kao i da ih saoptava
pod uslovima navedenim u lanu 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima;
b. odsustvo cenzure ili bilo kakve samovoljne kontrole ili ograniavanja
aktivnosti uesnika u informativnom procesu, medijskog sadraja ili prenoenja i
irenja informacija;
c. sprovoenje otvorene informativne politike u javnom sektoru, ukljuujui
pristup informacijama da bi se poveala sposobnost pojedinca da razume
politika, drutvena, ekonomska i kulturna pitanja i o njima slobodno raspravlja;
d. postojanje velike raznolikosti nezavisnih i samostalnih medija, ime se
omoguava izraavanje razliitih ideja i miljenja;
e. dostupnost, pod razumnim uslovima, odgovarajuih sredstava za
prenoenje i irenje informacija i ideja na domaem i meunarodnom planu i
pristup tim sredstvima;
f. unapreenje meunarodne saradnje i pomoi, posredstvom javnih i
privatnih kanala, sa ciljem da se obezbedi slobodan protok informacija i unapredi
komunikaciona infrastruktura i ekspertiza;
III Odluuju da intenziviraju svoju saradnju u nameri da:
a. odbrane pravo svakog pojedinca da ostvari slobodu izraavanja i
informisanja;
b. unapreuju, kroz poduavanje i obrazovanje, ekasno ostvarivanje
slobode izraavanja i informisanja;
c. unapreuju slobodan protok informacija i na taj nain doprinose
meunarodnom razumevanju, boljem poznavanju uverenja i tradicija drugih,
potovanju razliitosti miljenja i uzajamnom obogaivanju kultura;
11
d. podele svoje iskustvo i znanje u oblasti medija;
e. obezbede, tamo gde je to mogue, ekasno korienje novih
komunikacionih i informacionih tehnika i servisa u cilju irenja obima slobode
izraavanja i informisanja.
13
Komiteta ministara dravama lanicama o pravu na kratko
izvetavanje o dogaajima od izuzetnog znaaja u sluajevima
kada su iskljuiva prava za njihovo televizijsko emitovanje
dobijena u prekograninom kontekstu
(usvojio Komitet ministara 11. aprila 1991.
Komitet ministara, na osnovu lana 15.b Statuta Saveta Evrope,
Imajui u vidu da je cilj Saveta Evrope postizanje veeg jedinstva izmeu lanica
kako bi se ouvali i promovisali ideali i naela koji su njihovo zajedniko naslee;
Istiui da je razvoj prekograninih televizijskih servisa naveo radio-difuzne
organizacije koje njima upravljaju da pribave iskljuiva televizijska prava za
dogaaje od izuzetnog znaaja izvan svoje matine zemlje;
Podseajui da lan 10 Konvencije o zatiti ljudskih prava i osnovnih sloboda
utvruje slobodu izraavanja i slobodu da se primaju i prenose informacije;
Podseajui, takoe, na lan 9 Evrpske konvencije o prekograninoj televiziji,
koji se odnosi na pristup javnosti dogaajima od izuzetnog znaaja, u skladu sa
kojim e svaka strana razmotriti zakonske mere da bi se izbeglo da se pravo
javnosti na informacije ugrozi usled iskljuivog prava radio-difuzne organizacije
na emitovanje ili reemitovanje, u okviru znaenja iz lana 3, dogaaja od velikog
javnog interesa, to istovremeno ima za posledicu da je veliki deo javnosti u jednoj
ili vie drugih strana ugovornica lien prilike da prati taj dogaaj preko televizije".
Svestan znaaja pitanja koja pokree praksa iskljuivih prava na dogaaje od
izuzetnog znaaja, posebno iz perspektive manjih radio-difuznih organizacija u Evropi,
konkretno onih u zemljama sa ogranienim geografskim ili jezikim podrujem;
Reen da nastavi razmatranje tih pitanja u cilju utvrivanja mogunosti za
postizanje dodatnih zakonskih reenja u toj oblasti,
Preporu~uje vladama zemalja ~lanica da uzmu u obzir dolenavedena na~ela pri-
likom razrade i usvajanja mera za o~uvanje prava javnosti na pristup informaci-
jama o doga|ajima od izuzetnog zna~aja tamo gde su isklju~iva prava na njiho-
vo televizijsko emitovanje pribavljena u prekograni~nom kontekstu;
Nalaè generalnom sekretaru da prenese ovu preporuku dràvama potpisni-
cama Evropske konvencije o prekograni~noj televiziji koje nisu ~lanice Saveta
Evrope.
Definicije
Za potrebe ove preporuke:
Doga|aj od izuzetnog zna~aja ozna~ava svaki doga|aj za koji neka radiodi-
fuzna organizacija ima isklju~iva prava na televizijsko emitovanje i za koji
jedna ili vi{e radio-difuznih organizacija iz drugih zemalja smatraju da je od
posebnog interesa za njihovu (njenu) publiku.
Isklju~iva prava ozna~avaju prava koja je radio-difuzna organizacija na
osnovu ugovora dobila od organizatora doga|aja od izuzetnog zna~aja i/ili
vlasnika lokacija na kojima se on odvija, kao i od autora ili drugih nosilaca
prava, sa ciljem isklju~ivog televizijskog emitovanja od strane te radio-difuzne
organizacije za datu geografsku zonu.
Primarna radio-difuzna organizacija ozna~ava radio-difuznu organizaciju koja
ima isklju~iva prava na televizijsko emitovanje doga|aja od izuzetnog zna~aja.
Sekundarna radio-difuzna organizacija ozna~ava svaku radio-difuznu orga-
nizaciju koja nije iz mati~ne zemlje primarne radio-difuzne organizacije, a èli
da pruì informacije, putem kratkih izve{taja, o doga|ajima od izuzetnog zna-
~aja na koje primarna radio-difuzna organizacija ima isklju~iva prava.
Kratak izve{taj ozna~ava kratke tonske i vizuelne priloge o doga|ajima od
izuzetnog zna~aja koji omogu}avaju publici sekundarne radio-difuzne organi-
zacije da stekne dovoljan uvid u klju~ne aspekte takvog doga|aja.
Na~ela
Na~elo 1
Uslovi za ostvarivanje prava javnosti na informisanje
Da bi se javnosti u datoj zemlji omogu}ilo da ostvari svoje pravo na informisa-
nje, imovinsko pravo primarne radio-difuzne organizacije treba da bude po-
dlo`no ograni~enjima, u skladu sa dolenavedenim uslovima.
14
Na~elo 2
Pravljenje kratkih izve{taja
1. Osim ako ne postoje drugi sporazumi izme|u zainteresovanih radiodi-
fuznih organizacija, sve sekundarne radio-difuzne organizacije treba da budu
ovla{}ene da pruàju informacije o doga|aju od izuzetnog zna~aja putem
kratkog izve{taja tako {to }e:
a. snimati signal primarne radio-difuzne organizacije za potrebe pravljenja
kratkog izve{taja i/ili
b. imati pristup mestu na kome se odvija doga|aj od izuzetnog zna~aja
za potrebe pravljenja kratkog izve{taja.
2. Prilikom primene prethodnog na~ela, treba uzeti u obzir slede}e aspekte:
a. ako se organizovani doga|aj od izuzetnog zna~aja sastoji od nekoliko
organizaciono zasebnih elemenata, svaki zasebni element treba smatrati
doga|ajem od izuzetnog zna~aja;
b. ako organizovani doga|aj od izuzetnog zna~aja traje nekoliko dana, tre-
ba da postoji pravo da se napravi najmanje jedan kratak izve{taj za svaki dan;
c. dozvoljeno trajanje kratkog izve{taja treba da zavisi od vremena koje
je potrebno da se prenese informativni sadràj o doga|aju od izuzetnog
zna~aja.
Na~elo 3
Kori{}enje kratkih izve{taja
Prilikom utvr|ivanja uslova za kori{}enje kratkih izve{taja sekundarne radio-
difuzne organizacije ili sekundarnih radio-difuznih organizacija, treba imati u
vidu slede}e:
a. kratak izve{taj treba da koristi isklju~ivo sekundarna radio-difuzna
organizacija i to samo u informativnim emisijama redovnog programa;
b. u slu~aju organizovanog doga|aja od izuzetnog zna~aja, kratak izve{taj
ne treba da bude emitovan pre nego {to je primarna radio-difuzna organizacija
imala priliku da emituje glavni prilog o doga|aju od izuzetnog zna~aja;
c . ukoliko se zainteresovane radio-difuzne organizacije nisu druga~ije do-
govorile, kratak izve{taj treba da sadrì naziv i/ili logo primarne radio-difuzne
15
organizacije, kao izvora materijala, u slu~aju kada je kratak izve{taj napravljen
na osnovu signala primarne radio-difuzne organizacije;
d. kratak izve{taj koji je ve} emitovan ne treba kasnije ponovo koristiti,
osim ako ne postoji direktna veza izme|u njegovog sadràja i nekog drugog
aktuelnog doga|aja;
e. sav originalni programski materijal kori{}en za pravljenje kratkog
izve{taja koji poseduje sekundarna radio-difuzna organizacija treba uni{titi
nakon {to je izve{taj napravljen i o njegovom uni{tavanju treba obavestiti
primarnu radio-difuznu organizaciju;
f. kratki izve{taji mogu da se ~uvaju u arhivama, ali ne smeju da budu
ponovo kori{}eni, osim u okolonostima navedenim u stavu d.
Na~elo 4
Finansijski uslovi
1. Osim ako izme|u njih nije druga~ije dogovoreno, primarna radio-difuz-
na organizacija ne bi smela da napla}uje kratak izve{taj sekundarnoj radio-di-
fuznoj organizaciji. U svakom slu~aju, od sekundarne radio-difuzne organiza-
cije ne bi trebalo zahtevati nikakvu fi nansijsku nadoknadu vezanu za kori-
{}enje televizijskih prava.
2. Ako je sekundarnoj radio-difuznoj organizaciji omogu}en fizi~ki pristup
mestu doga|aja, organizator doga|aja ili vlasnik lokacije treba da ima mogu-
}nost da naplati sve neophodne dodatne tro{kove koji iz toga proizilaze.
16
17
Obrazloenje
Uvod
1. Poveanje broja nacionalnih i prekograninih radio-difuznih organizacija
u Evropi iri polje slobode izraavanja, pluralizma informacija i mogunosti
razmene izmeu nosilaca razliitih miljenja i kultura koje postoje na nivou
Evrope; istovremeno, to poveanje dovodi do sve veeg nadmetanja izmeu
radio-difuznih organizacija radi pridobijanja publike.
2. To se nadmetanje naroito ogleda kroz sve raireniju praksu da radio-
difuzne organizacije pribavljaju iskljuiva prava na televizijski prenos dogaaja
od izuzetnog znaaja, naroito onih sportskih.
3. Naroito radio-difuzne organizacije koje deluju u prekograninom
kontekstu pribavljaju ta prava za zemlje koje nisu njihova matina zemlja.
4. U vreme kada televizija predstavlja jedan od glavnih izvora informacija
za javnost, ostvarivanje iskljuivih prava na televizijske prenose dogaaja od
izuzetnog znaaja u prekograninom kontekstu moglo bi da se pokae kao
tetno za pravo javnosti na pristup informacijama u jednoj ili vie zemalja koje
pokriva radio-difuzna organizacija koja ima iskljuiva prava.
5. Pravo javnosti na informisanje proizilazi iz lana 10 Evropske konvencije
o ljudskim pravima
1
i izriito je priznato u lanu 9 Evropske konvencije o
prekograninoj televiziji
2
.
1 lan 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima glasi:
1. Svaka osoba ima pravo na slobodu izraavanja. Ovo pravo obuhvata slobodu miljenja i
primanja i objavljivanja informacija i ideja bez uplitanja organa vlasti i bez obzira na granice.
Ovaj lan ne spreava drave da radio-difuzna, bioskopska ili televizijska preduzea podvrgnu
reimu dozvola.
2. Poto ostvarivanje ovih sloboda povlai za sobom dunosti i odgovornosti, ono moe da bude
podvrgnuto formalnostima, uslovima, ogranienjima ili kaznama koji su propisani zakonom
i neophodni u demokratskom drutvu, u interesu nacionalne bezbednosti, teritorijalnog
integriteta ili javne bezbednosti, za spreavanje nereda ili zloina, za zatitu zdravlja ili morala,
za zatitu ugleda ili prava drugih, za spreavanje otkrivanja poverljivih informacija ili za
ouvanje autoriteta i nepristrasnosti sudstva.
2 lan 9 Evropske konvencije o prekograninoj televiziji, naslovljen sa Pristup javnosti
dogaajima od izuzetnog znaaja glasi:
Svaka strana e razmotriti zakonske mere da bi se izbeglo da se pravo javnosti na informacije
ugrozi usled iskljuivog prava radio-difuzne organizacije na emitovanje ili reemitovanje, u
okviru znaenja iz lana 3, dogaaja od velikog javnog interesa, to istovremeno ima za
posledicu da je veliki deo javnosti u jednoj ili vie drugih strana ugovornica lien prilike da prati
taj dogaaj preko televizije.
18
6. Ipak, mora se uspostaviti ravnotea izmeu ovog prava i prava:
- radio-difuzne organizacije koja ima iskljuivo pravo (primarna radio-
difuzna organizacija"; videti deniciju u daljem tekstu);
- vlasnika lokacija na kojima se odvija dogaaj od izuzetnog znaaja;
- organizatora dogaaja od izuzetnog znaaja;
- autora i drugih vlasnika prava na dela koja se koriste u okviru dogaaja
od izuzetnog znaaja.
7. Naroito je vano da se izbegne preterano ugroavanje imovinskih prava
primarne radio-difuzne organizacije. Treba, meutim, naglasiti da pravo javnosti
na pristup informacijama naroito podrazumeva pravo ostalih radio-difuznih
organizacija (sekundarne radio-difuzne organizacije; videti deniciju u daljem
tekstu) na prenoenje informacija o dogaaju koji je predmet iskljuivih prava.
8. U ovoj fazi, izabran je oblik preporuke kako bi se drave lanice podstakle
u njihovom delovanju na nacionalnom nivou, a u korist prava javnosti na pristup
informacijama o dogaajima od izuzetnog znaaja u sluajevima kada su
iskljuiva prava na njihovo televizijsko emitovanje pribavljena u prekograninom
kontekstu. Dakle, ova preporuka ima za cilj da obezbedi smernice za nacionalne
zakone ili propise u tom domenu.
9. Ova preporuka predstavlja prvi korak u okviru ireg razmatranja pitanja
koja je pokrenula praksa pribavljanja iskljuivih prava na dogaaje od
izuzetnog znaaja. Razmatranje e se nastaviti da bi se utvrdile mogunosti
za pronalaenje dodatnih pravnih reenja u toj oblasti, pri emu e se posebno
voditi rauna o manjim radio-difuznim organizacijama u Evropi, naroito onim iz
zemalja sa ogranienim geografskim ili jezikim podrujem.
Denicije
10. Najvaniji upotrebljeni izrazi denisani su za potrebe ove preporuke.
Dogaaj od izuzetnog znaaja
11. Pod dogaajem od izuzetnog znaaja podrazumeva se svaki dogaaj,
organizovan ili ne, za koji primarna radio-difuzna organizacija ima iskljuiva
prava televizijskog emitovanja i koji - po miljenju jedne ili vie radio-difuznih
organizacija iz drugih zemalja - ima poseban znaaj za njenu (njihovu) publiku.
Pojam iz drugih zemalja znai iz zemalja koje nisu matina zemlja primarne
radio-difuzne organizacije.
19
12. Javnost moe biti javnost u celini ili delovi javnosti koji imaju posebne
oblasti interesovanja, u zavisnosti od njihovih profesionalnih i vanprofesionalnih
delatnosti, uzrasta itd.
13. injenica da je radio-difuzna organizacija pribavila iskljuiva prava na neki
dogaaj ukazuje da je dati dogaaj od izuzetnog znaaja. U praksi, pak, vanost
dogaaja odreuje sekundarna radio-difuzna organizacija, ija bi publika mogla
da bude liena prava na pristup informacijama. U stvari, sekundarna radio-
difuzna organizacija je u najboljem poloaju da proceni konkretna oekivanja
svoje publike u pogledu datog dogaaja.
14. Dogaaji od izuzetnog znaaja mogu da budu organizovani ili ne:
- organizovani dogaaj od izuzetnog znaaja oznaava svaki dogaaj
od izuzetnog znaaja sportskog, kulturnog, drutvenog, politikog i drugog
karaktera, koji nastaje na inicijativu organizatora, a koji organizuju javna ili
privatna zika ili pravna lica. U sluaju kada je publici zabranjen ili ogranien
pristup mestu dogaaja (na primer, prilikom odreenih dogaaja od izuzetnog
znaaja kulturnog ili drutvenog karaktera), televizijski prenos dogaaja moe
da poprimi vei znaaj. U tom sluaju, ostvarivanje iskljuivih prava moe da ima
naroito veliki uticaj na pravo publike na pristup informacijama;
- pod neorganizovanim dogaajem od izuzetnog znaaja podrazumevaju
se u prvom redu aktuelni dogaaji, kao to su oni koji se obino prenose u
okviru televizijskih dnevnika ili informativnih emisija (na primer, nesrea, prirodna
katastrofa, oruani sukob). U veini sluajeva, svaka radio-difuzna organizacija
moe da izvetava o takvoj vrsti dogaaja kome je pristup slobodan; na primer,
prilikom pojave naftne mrlje. S druge strane, u odreenim sluajevima pristup
je ogranien prvenstveno odlukom vlasnika lokacije na kojoj se dogaaj odvija
(uprava rudnika moe, na primer, da se suprotstavi tome da vie od jedne radio-
difuzne organizacije ue u unutranjost rudnika u kome se dogodila katastrofa).
Takvo ogranienje moe takoe da proistekne iz odluke dravnih organa, donete
iz bezbednosnih razloga (na primer, davanje dozvole samo jednoj radio-difuznoj
organizaciji da prati spasilaku ekipu), ili odluke uesnika dogaaja (otmiari
aviona koji posle sletanja aviona iz tehnikih razloga doputaju samo jednoj radio-
difuznoj organizaciji da ue u oteti avion).
15. U takvim situacijama, kada je iskljuivo pravo de facto dato jednoj radio-
difuznoj organizaciji, opravdano je da se drugim radio-difuznim organizacijama
prui mogunost da svoju publiku o tome informiu putem kratkog izvetaja.
Iskljuiva prava
16. Ova preporuka denie iskljuiva prava kao prava koja je radio-difuzna
organizacija stekla na osnovu ugovora s organizatorom dogaaja od izuzetnog
20
znaaja i/ili, ako je potrebno, s vlasnikom lokacije na kojoj se dogaaj odvija, s
autorima i ostalim nosiocima prava, a u cilju iskljuivog televizijskog emitovanja
za odreenu geografsku zonu od strane te radio-difuzne organizacije.
17. Po pravilu, svaki organizovani dogaaj od izuzetnog znaaja moe da
bude predmet ugovora o iskljuivom televizijskom emitovanju. Takav ugovor
se sklapa izmeu organizatora dogaaja i radio-difuzne organizacije koju isti
odabere u okviru slobodne konkurencije izmeu radio-difuznih organizacija.
18. Treba ipak podsetiti da vlasti u nekim evropskim zemljama neke dogaaje
od izuzetnog znaaja izdvajaju iz okvira slobodnog ugovaranja. One prave
spiskove dogaaja koje moe da emituje samo radio-difuzna organizacija koju
dotine vlasti za to odrede. Pravljenje takvog spiska na evropskom nivou je
teko zamisliti, s obzirom na razliite nacionalne pristupe u domenu politike
medija i s obzirom na razliita oekvanja publike u razliitim zemljama.
Primarna radio-difuzna organizacija
19. Re je o radio-difuznoj organizaciji koja ima iskljuiva prava na televizijsko
emitovanje dogaaja od izuzetnog znaaja.
20. Treba napomenuti da moe da postoji vie primarnih radio-difuznih
organizacija (na primer, kada se vie radio-difuznih organizacija udrui radi
dobijanja iskljuivih prava na sportski dogaaj od izuzetnog znaaja).
Sekundarna radio-difuzna organizacija
21. Re je o svakoj radio-difuznoj organizaciji, iz zemlje koja nije matina
zemlja primarne radio-difuzne organizacije, koja putem kratkog izvetaja eli
da prui informaciju o dogaaju od izuzetnog znaaja na koji neka druga
radio-difuzna organizacija ima iskljuivo pravo. Ona koristi ogranienja koja
se odnose na prava primarne radio-difuzne organizacije kako bi svojoj publici
osigurala pristup informacijama.
22. Iz gorenavedene denicije, kao i iz denicije dogaaja od izuzetnog
znaaja (videti gore u tekstu stav 11), proizilazi da ovom preporukom nisu
obuhvaene situacije isto nacionalnog karaktera. (Naime, ako radio-difuzna
organizacija iz zemlje A obezbedi ekskluzivno pravo za tu zemlju, ostale radio-
difuzne organizacije iz zemlje A imae ili nee imati pravo na kratak izvetaj, u
zavisnosti od nacionalnih zakona ili propisa zemlje A).
23. Prema tome, svaka radio-difuzna organizacija iz zemlje koja nije matina
zemlja primarne radio-difuzne organizacije nezaisno od toga da li njen signal
pokriva ili ne pokriva zemlju za koju su pribavljena iskljuiva prava - ima pravo
na kratak izve{taj. (Ako, na primer, radio-difuzna organizacija iz zemlje A dobi-
je isklju~ivo pravo za zemlje A, B i C, radio-difuzne organizacije iz zemalja B i
C, kao i one iz drugih zemalja, imaju pravo na kratak izve{taj, ~ak i ako radio-
difuzna organizacija A nema nikakvo isklju~ivo pravo za te druge zemlje).
24. To je neizbe`no; ~injenica da pravo na kratke izve{taje vaì za radio-
difuzne organizacije sa sedi{tem u odre|enoj zemlji ili zoni ili za one koji pokri-
vaju odre|enu zemlju ili zonu moè da dovede do neravnopravnog odnosa
izme|u prekograni~nih i nacionalnih radio-difuznih organizacija.
25. Do takvog neravnopravnog odnosa dolazi naro~ito u kontekstu sateli-
tskog emitovanja. Na primer, ako je pravo na kratke izve{taje ograni~eno na
radiodifuzne organizacije iz zemalja pokrivenih isklju~ivim pravima, dolazi do
toga da, kada radio-difuzna organizacija iz zemlje A obezbedi isklju~ivo pravo
za zemlju B, a satelitska televizija iz zemlje B emituje kratak izve{taj - na koji
ima pravo - u zemlji C, radio-difuzne organizacije iz zemlje C nemaju pravo na
kratak izve{taj zato {to radio-difuzna organizacija A nije pribavila nikakvo
isklju~ivo pravo za zemlju C. Te radio-difuzne organizacije su uskra}ene u
odnosu na radio-difuznu organizaciju B.
26. Zato bi, po definiciji, trebalo da svaka radio-difuzna organizacija iz ze-
mlje koja nije mati~na zemlja primarne radio-difuzne organizacije ima pravo na
kratak izve{taj, bez obzira na to da li isklju~ivo pravo primarne radio-difuzne
organizacije pokriva tu zemlju ili ne.
Kratak izve{taj
27. Pod kratkim izve{tajem se podrazumevaju kratke sekvence slike i zvuka
nekog doga|aja od izuzetnog zna~aja koje javnosti uop{te ili relevantnoj ja-
vnosti u odre|enoj zemlji omogu}avaju dovoljan uvid u klju~ne aspekte tog do-
ga|aja na koji radio-difuzna organizacija iz neke druge zemlje ima isklju~ivo
pravo. Takvi kratki izve{taji namenjeni su uklju~ivanju u informativne emisije
redovnog programa koje emituju sekundarne radio-difuzne organizacije, {to
ne isklju~uje mogu}nost da primarna radio-difuzna organizacija koristi kratke
izve{taje za svoje vlastite programe ili da ih upotrebi u bilo koju drugu svrhu
prema vlastitom naho|enju.
Na~ela
Na~elo 1
Uslovi za ostvarivanje prava javnosti na informisanje
28. U cilju omogu}avanja javnosti u datoj zemlji da ostvari svoje pravo na
informisanje, ovo na~elo isti~e da treba da budu uvedena ograni~enja imo-
21
vinskih prava primarne radio-difuzne organizacije. Nije re~ o tome da se pri-
marna radio-difuzna organizacija odrekne svojih imovinskih prava, nego da ih
ostvaruje uz odre|ena ograni~enja.
29. Va`no je da se ograni~enja primenjuju uz po{tovanje pravila utvr|enih
me|unarodnim konvencijama i nacionalnim zakonima u oblastima kao {to su
prava li~nosti, autorska i srodna prava.
Na~elo 2
Pravljenje kratkih izve{taja
2.1.
30. Ovo na~elo nagla{ava da svaka radio-difuzna organizacija treba da ima
pravo da pruà informacije o doga|aju od izuzetnog zna~aja putem kratkog
izve{taja, napravljenog na odre|eni na~in. To zna~i da, u skladu sa regulato-
rnim okvirom odre|ene dràve ~lanice, sekundarne radio-difuzne organizacije
treba da imaju pristup materijalu primarne radio-difuzne organizacije i/ili
doga|ajima o kojima ona izve{tava. Ovo na~elo je podlo`no i drugim sporazu-
mima sklopljenim izme|u zainteresovanih radio-difuznih organizacija.
31. U su{tini, pravo odre|ene javnosti na informacije moè da se ostvari
prvenstveno posredstvom sekundarnih radio-difuznih organizacija, koje su u
najboljem poloàju da ispune o~ekivanja svoje javnosti. Zato je va`no da
kratke izve{taje prave sekundarne, a ne primarne radio-difuzne organizacije.
32. Prema tome, svaka sekundarna radio-difuzna organizacija treba da ima
na raspolaganju jednu ili obe slede}e mogu}nosti:
- da u potpunosti snima signal primarne radio-difuzne organizacije ka-
ko bi od njega napravila kratak izve{taj; i/ili
- da sama do|e na mesto odvijanja doga|aja od izuzetnog zna~aja ka-
ko bi napravila vlastite snimke za pravljenje kratkog izve{taja.
33. Dràva ~lanica u kojoj se odvija doga|aj od izuzetnog zna~aja odre|uje,
u okviru svojih zakona ili propisa, koja se od dve mogu}nosti stavlja na raspo-
laganje sekundarnim radio-difuznim organizacijama ili odlu~uje da im se pruè
obe mogu}nosti.
34. U tom kontekstu, pod signalom se podrazumevaju sve slike i zvuci koje
radio-difuzna organizacija snimi ili emituje prilikom izve{tavanja o nekom
doga|aju.
22
2.2.
35. U slu~aju organizovanog doga|aja od izuzetnog zna~aja, broj kratkih
izve{taja koje sekundarna radio-difuzna organizacija moè da traì zavisi od
njegovog sadràja i trajanja.
36. Ako je re~ o doga|aju koji se sastoji od vi{e zasebnih elemenata sa sta-
novi{ta organizacije - na primer, o takmi~enjima u razli~itim disciplinama na
olimpijskim igrama - svaki element treba smatrati doga|ajem od izuzetnog
zna~aja o kome moè da se da jedan kratak izve{taj.
37. Ako doga|aj traje vi{e dana, sekundarna radio-difuzna organizacija tre-
ba da ima mogu}nost emitovanja barem jednog kratkog izve{taja za svaki
dan.
38. [to se ti~e trajanja kratkog izve{taja, ono treba da bude ograni~eno na
vreme potrebno da se prenese informacija o doga|aju od izuzetnog zna~aja.
Ako se izuzmu odredbe sadràne u slede}im stavovima - prvenstveno u stavu
41 - i vode}i ra~una o postoje}oj praksi, trajanje kratkog izve{taja po pravilu
ne bi trebalo da prelazi 90 sekundi.
Na~elo 3
Kori{}enje kratkih izve{taja
39. Kratki izve{taji imaju za cilj da obezbede javnosti dovoljno informacija o
klju~nim aspektima doga|aja od izuzetnog zna~aja, a ne da pruè dodatne
informativne ili zabavne elemente. Prema tome, ovo na~elo preporu~uje da se
utvrde uslovi pod kojima sekundarne radio-difuzne organizacije koriste kratke
izve{taje kako bi se obezbedilo da se tim kori{}enjem ne postavljaju neopra-
vdana ograni~enja prava primarne radio-difuzne organizacije.
40. Prvenstveno je istaknuto da samo sekundarna radio-difuzna organizaci-
ja sme da koristi kratak izve{taj. Ona, dakle, ne bi smela da ga ustupa tre}oj
strana ni uz nov~anu nadoknadu, ni besplatno. Kratak izve{taj treba da se
emituje samo u okviru informativnih emisija redovnog programa, kao {to su
televizijski dnevnici ili nedeljni pregledi doga|aja. On ne bi smeo da se emitu-
je u okviru drugih programa, naro~ito onih koji istovremeno imaju informativni
i zabavni karakter. Trebalo bi, me|utim, da bude dopu{teno da se kratki
izve{taji prikazuju u posebnim emisijama sportskog programa.
41. U svakom slu~aju, sekundarna radio-difuzna organizacija ne treba da
pravi ~itav program ili njegov veliki deo na bazi kratkih izve{taja o me|usobno
23
povezanim doga|ajima. Pozivaju}i se na pravo javnosti na pristup informaci-
jama, ona bi tako proizvodila atraktivne aktuelne programe uz izrazito male
tro{kove, {to bi o~igledno predstavljalo zloupotrebu.
42. Sekundarna radio-difuzna organizacija ne treba da emituje kratak izve-
{taj pre nego {to primarna radio-difuzna organizacija obavi glavni prenos. Taj
glavni prenos bi morao da se obavi u udarnom terminu posle odvijanja svakog
zasebnog elementa doga|aja od izuzetnog zna~aja (na primer, posle svake
discipline za vreme olimpijskih igara). U stvari, opravdano je da primarna
radiodifuzna organizacija ima prioritet prenosa u udarnom terminu, bez
konkurencije sekundarnih radio-difuznih organizacija.
43. Ukoliko zainteresovane radio-difuzne organizacije ne odlu~e druga~ije,
kratak izve{taj sekundarne radio-difuzne organizacije, napravljen na osnovu
snimanja signala primarne radio-difuzne organizacije, treba da sadrì, kada je
re~ o navo|enju izvora, naziv i/ili logo primarne radio-difuzne organizacije.
Navo|enjem ovih podataka zadovoljava se potreba da se televizijski gledaoci
informi{u o izvoru informacija u meri u kojoj to èli primarna radio-difuzna
organizacija. Naime, postoji mogu}nost da neke radio-difuzne organizacije ne
èle da se njihov naziv i logo pojave u programima koje emituju drugi kanali
da bi se izbeglo zbunjivanje gledalaca.
44. Kako je cilj kratkog izve{taja da se publici sekundarne radio-difuzne orga-
nizacije obezbede informacije o aktuelnim doga|ajima, to zna~i da kada
doga|aj od izuzetnog zna~aja prestane da bude aktuelan, radio-difuzna orga-
nizacija nema vi{e nikakvo opravdanje da ponovo emituje isti kratak izve{taj,
osim ako ga neki doga|aj ponovo ne u~ini aktuelnim. Primera radi, radio-difu-
zna organizacija koja u svom televizijskom dnevniku èli da informi{e o pobe-
di fudbalskog tima u fi nalu prvenstva, treba da bude u mogu}nosti da ponovo
prikaè kratke izve{taje o utakmicama tog tima koje su prethodile njegovoj
pobedi.
45. Da bi se izbegla mogu}nost da sekundarna radio-difuzna organizacija
zloupotrebi izvorne elemente programa koji su joj na raspolaganju prilikom
pravljenja kratkog izve{taja, posle izrade izve{taja ona treba da ih uni{ti. Pri-
marna radio-difuzna organizacija treba o tome da bude obave{tena u odgo-
varaju}em roku. Me|utim, sekundarna radio-difuzna organizacija koja iz
opravdanih razloga èli da sa~uva izvorne elemente programa moè to da
u~ini, ali uz izri~ito odobrenje primarne radio-difuzne organizacije.
46. [to se ti~e samog kratkog izve{taja, sekundarna radio-difuzna organi-
zacija moè da ga stavi u arhivu. Ova odredba se odnosi na situacije nave-
24
dene u alineji d, u kojima se kratki izve{taj ponovo prikazuje zbog njegove
direktne veze sa nekim novim aktuelnim doga|ajem. Ona tako|e pokriva oba-
vezu arhiviranja materijala koju neka nacionalna zakonodavstva nalaù radio-
difuznim organizacijama.
Na~elo 4
Finansijski uslovi
4.1.
47. Budu}i da je pristup javnosti informacijama o doga|ajima od izuzetnog
zna~aja u potpunosti ostvaren samo ako je besplatan, ovo na~elo predvi|a da,
osim u slu~aju druga~ijeg me|usobnog dogovora, primarna radio-difuzna
organizacija ne bi smela da zahteva nov~anu nadoknadu za kratak izve{taj od
sekundarne radio-difuzne organizacije. U svakom slu~aju, od sekundarne
radio-difuzne organizacije ne treba traìti nikakvo fi nansijsko u~e{}e vezano
za televizijska prava. Naime, sekundarnim radio-difuznim organizacijama, na-
ro~ito onima sa manje sredstava, treba garantovati ravnopravan pristup kra-
tkim izve{tajima, pri ~emu se podrazumeva da se taj pristup ostvaruje putem
dogovora na bazi reciprociteta izme|u zainteresovanih strana.
48. Treba, me|utim, precizirati da kada signal primarne radio-difuzne orga-
nizacije ne dopire do podru~ja sekundarne radio-difuzne organizacije, dodatni
tro{kovi vezani za prenos signala do tog podru~ja ne treba da padnu na teret
primarne radio-difuzne organizacije, nego treba da ih snosi sekundarna radio-
difuzna organizacija u skladu sa fi nansijskim uslovima o kojima su se same
dogovorile.
4.2.
49. S druge strane, u slu~aju kada je sekundarnoj radio-difuznoj organizaci-
ji dozvoljen pristup mestu odvijanja doga|aja, organizator doga|aja od izu-
zetnog zna~aja ili vlasnik lokacije na kojoj se doga|aj odràva treba da ima
mogu}nost da zahteva pla}anje nu`nih hdodatnih tro{kova koji iz toga
proizilaze. Ovim se uzima u obzir ~injenica da organizator doga|aja ili vlasnik
lokacije na kojoj se doga|aj odvija, time {to obezbe|uje dodatnu opremu ili
objekte kako bi radiodifuznoj organizaciji omogu}io pravljenje kratkog izve-
{taja, ne mora od toga nu`no da ima koristi.
25
27
Komiteta ministara dravama lanicama o merama za
promovisanje transparentnosti medija
(usvojio Komitet ministara 22. novembra 1994.
Podseajui da su pluralizam i raznovrsnost medija kljuni za funkcionisanje
demokratskog drutva;
Podseajui, takoe, da koncentracija medija, kako na nacionalnom tako i na
meunarodnom nivou, moe da ima ne samo pozitivne, ve i tetne posledice
po pluralizam i raznovrsnost medija, to moe da opravda intervenciju vlada;
Primeujui da regulisanje koncentracije medija pretpostavlja da nadlene
slube ili organi imaju informacije koje im omoguavaju da znaju kakve su
stvarne vlasnike strukture u medijima i, osim toga, da identikuju tree strane
koje bi mogle da vre uticaj na njihovu nezavisnost;
Naglaavajui, takoe, da je transparentnost medija neophodna da bi se
omoguilo javnosti uopte da formira miljenje o vrednosti koju treba dati
informacijama, idejama i miljenjima koje ire mediji;
Podseajui na odredbe o transparentnosti medija obuhvaene tekstovima
koji su ranije usvojeni u okviru Saveta Evrope, naroito na lan 6 Evropske
konvencije o prekograninoj televiziji;
Uveren da bi dodatne odredbe trebalo da budu razmotrene u svetlu
gorepomenutih tendencija da bi se obezbedila ta transparentnost i u tom cilju
omoguila razmena informacija izmeu drava lanica;
28
Uoavajui potrebu da se ouvaju prava i legitimni interesi svih onih na koje se
odnose obaveze o transparentnosti;
Vodei rauna o radu obavljenom u okviru drugih foruma, naroito u okviru
Evropske unije,
Preporuuje vladama drava lanica da razmotre ukljuivanje u svoje nacionalno
zakonodavstvo odredaba koje imaju za cilj da garantuju ili promoviu transparentnost
medija, kao i da olakaju razmenu informacija izmeu drava lanica na tu temu,
inspiriui se smernicama sadranim u aneksu ove preporuke.
Aneks Preporuke br. R (94) 13
I Opte odredbe vezane za transparentnost medija
Smernica br. 1: Pristup javnosti informacijama o medijima
Pripadnici javnosti treba da imaju mogunost ravnopravnog i nepristrasnog
pristupa nekim osnovnim informacijama o medijima kako bi formirali miljenje o
vrednosti koju treba dati informacijama, idejama i miljenjima koje ire mediji;
Saoptavanje ovih informacija javnosti od strane medija ili slubi ili organa
zaduenih da nadziru njihovu transparentnost treba da se obavlja uz potovanje
prava i legitimnih interesa lica i tela koja podleu zahtevima za transparentnost.
Posebnu panju treba pokloniti potrebi da se pomire ti zahtevi sa naelom slobode
trgovine i industrije, kao i sa imperativima zatite podataka privatnog karaktera,
poslovne tajne, poverljivosti izvora informacija medija i ureivake tajne.
Smernica br. 2: Razmena informacija o transparentnosti medija izmeu nacio-
nalnih vlasti
Slube ili organi koji su na osnovu nacionalnog zakonodavstva zadueni da
prikupljaju podatke vezane za transparentnost medija treba da budu nadleni
da saoptavaju te podatke slubama i organima istog tipa koji postoje u drugim
dravama lanicama, pod uslovima i u granicama onoga to je dozvoljeno
nacionalnim zakonodavstvom i meunarodnim sporazumima koje je svaka
drava potpisala. U opravdanim sluajevima, saoptavanje tih podataka
moe biti uslovljeno izriitim ili preutnim pristankom zainteresovanih lica.
Takva mogua ogranienja treba da budu izriito navedena u nacionalnom
zakonodavstvu i sistematski predoavana slubama ili organima kojima su
informacije namenjene.
29
Razlozi koji mogu da opravdaju saoptavanje informacija treba da budu izriito
navedeni u zakonodavstvu i u svakom zahtevu za pristup tim informacijama od
strane slubi ili organa drugih drava lanica treba navesti motiv ili motive za
taj zahtev.
Odredbe iji je cilj da se omogui saoptavanje informacija treba da budu tako
sroene da uzmu u obzir sva eventualna pravila o obavezi uvanja tajnosti
zaposlenih u dotinim slubama ili organima i o davanju informacija stranim
vlastima. Ako je neophodno, te odredbe treba da se prilagode kako bi se
omoguila gorenavedena razmena podataka o transparentnosti medija.
II Posebne mere koje mogu da obezbede transparentnost medija u oblasti
radio-difuzije
Smernica br. 3: Otkrivanje informacija kod dodele dozvola za emitovanje radio-
difuznim servisima
Transparentnost zahteva za izdavanje dozvole za rad radio-difuznih servisa
moe da se obezbedi tako to bi se u nacionalno zakonodavstvo ukljuile
odredbe koje obavezuju podnosioce zahteva da slubi ili organu nadlenom za
izdavanje dozvole za rad dostave informacije koje su prilino iroke u pogledu
obima i sasvim precizne u pogledu sadraja. Informacije koje mogu da budu
podlone obavezi otkrivanja ematski mogu da se grupiu u tri kategorije:
- prva kategorija: informacije o identitetu lica ili tela koja uestvuju u
strukturi koja upravlja radom servisa i o prirodi i obimu uea tih lica ili tela u toj
strukturi;
- druga kategorija: informacije o prirodi i obimu interesa koje gorenavedena
lica i tela imaju u drugim medijima ili preduzeima u oblasti medija, pa ak i u
drugim privrednim sektorima;
- trea kategorija: informacije o drugim licima ili telima koja bi mogla da
vre znaajan uticaj na programsku politiku dotinog servisa obezbeivanjem
izvesnih sredstava tom servisu ili licima ili telima ukljuenim u njegov rad, pri
emu priroda tih sredstava treba da bude jasno navedena u proceduri izdavanja
dozvole za emitovanje.
Smernica br. 4: Otkrivanje informacija posle izdavanja dozvole za emitovanje
radio-difuznim servisima
Transparentnost upravljanja radio-difuznim servisima moe da se obezbedi
ukljuivanjem u nacionalno zakonodavstvo odredaba koje zahtevaju od lica ili
tela koja upravljaju radio-difuznim servisom da dostave slubi ili telu koje je
dozvolilo rad tog servisa informacije koje variraju u pogledu obima i detalja.
30
Informacije koje mogu da budu otkrivene ematski mogu da se podele na dve
velike kategorije:
- informacije koje imaju za cilj da ukau na promene koje su se dogodile u
toku rada servisa u pogledu triju gorepomenutih kategorija podataka;
- informacije koje se odnose na druge kategorije podataka vezanih za
funkcionisanje servisa, nakon to je on poeo sa radom.
Smernica br. 5: Obavljanje funkcija slubi ili organa koji su zadueni da obez-
bede transparentnost rukovoenja radio-difuznim servisima
Zadaci i ovlaenja slubi ili organa zaduenih da obezbede transparentnost
funkcionisanja radio-difuznih servisa treba da budu jasno denisani nacionalnim
zakonodavstvom. Te slube ili organi treba da imaju ovlaenja i sredstva koja
su im potrebna za ekasno izvravanje njihovih zadataka, uz potovanje prava i
legitimnih interesa lica ili tela od kojih se trai da otkriju informacije. Oni moraju
da imaju mogunost da, u sluaju potrebe, zatrae pomo drugih nacionalnih
organa ili slubi i, eventualno, struno miljenje drugih lica ili tela.
Slube ili organi kojima su namenjene informacije koje su saoptili podnosioci
zahteva za dobijanje dozvole za emitovanje i tela koja upravljaju tim slubama
treba da budu u mogunosti da deo tih informacija stave na uvid odreenim
delovima javnosti, s obzirom na to da konsultacije sa istima mogu da budu
neophodne za izvravanje njihovih zadataka.
III Smernica br. 6: Posebne mere koje mogu da obezbede transparentnost
medija u oblasti tampe
Transparentnost tampe moe da se obezbedi ukljuivanjem u nacionalno
zakonodavstvo odredaba koje zahtevaju od novinskih preduzea da otkriju skup
informacija koje su prilino iroke u pogledu obima i sasvim precizne u pogledu
sadraja.
Informacije koje mogu da budu podlone obavezi otkrivanja mogu ematski da
se podele u pet kategorija:
- prva kategorija: informacije u vezi s identitetom lica ili tela koja uestvuju
u izdavakoj strukturi neke novinske publikacije, kao i u vezi sa prirodom i obimom
uea tih lica ili tela u dotinoj strukturi;
- druga kategorija: informacije u vezi s interesima koje izdavaka struktura
ili lica ili tela koja uestvuju u njoj imaju u drugim medijima;
31
- trea kategorija: informacije u vezi s licima ili telima koja nisu direktno
ukljuena u izdavaku strukturu a koja bi mogla da vre znaajan uticaj na
ureivaku orijentaciju publikacije ili publikacija kojima ona upravlja;
- etvrta kategorija: informacije o bilo kojim izjavama kojima se izlae
ureivaka politika ili politika orijentacija listova i publikacija;
- peta kategorija: informacije u vezi sa nansijskim rezultatima izdavake
strukture i distribucije njene publikacije ili publikacija;
32
Obrazloenje
Uvod
1. Sloboda izraavanja i informisanja, kao i slobodan protok informacija i ideja,
bez obzira na granice i bez uplitanja organa vlasti, imaju kljuni znaaj za svaku
pravu demokratiju. Pluralizam medija, to jest postojanje mnotva nezavisnih
i samostalnih medija koji odraavaju najiru moguu raznovrsnost miljenja
i ideja neophodni su za praktino ostvarivanje te slobode. Transparentnost
medija je glavni uslov za ouvanje i jaanje pluralizma.
2. Sadanji razvoj koncentracije medija e verovatno stvoriti tekoe na
planu transparentnosti medija. Rastua internacionalizacija kapitala i aktivnosti
preduzea u oblasti medija, razvoj multimedijskih grupa i pojava novih igraa u
oblasti medija iz drugih grana ekonomske aktivnosti, kao i postepena integracija
medija u mnogo vee celine koje pokrivaju itav proces proizvodnje i distribucije
medija, od poetka do kraja, imaju dvostruki uticaj na transparentnost medija.
Pre svega, vlasnike strukture medija i odnosi kontrole/zavisnosti koji se
odravaju kroz kapital tih medija postaju kompleksniji. Osim toga, oni otvaraju
put situacijama u kojima mediji postaju zavisni od tela koja, iako nisu ni vlasnici
ni akcionari u tim medijima, mogu da vre znaajan i dugotrajan uticaj na njihovu
aktivnost, a moda i na sadraj informacija koje oni emituju ili ire, s obzirom
da im obezbeuju nansijska sredstva, opremu ili nematerijalna sredstva
(programe) koji su znaajni, ponekad kljuni, za njihovu delatnost.
3. Ta pojava, koja se ve zapaa u mnogim evropskim zemljama, verovatno
e dobiti na zamahu u narednim godinama, sa razvojem novih komunikacionih
tehnologija koje mogu da podstaknu tendenciju integracije (na primer, digitalna
tehnologija) i pojavu nove vrste operatera u sektoru medija koji raspolau
znatnim nansijskim sredstvima (na primer, telekomunikacione rme i
proizvoai elektronske opreme ili opreme za obradu podataka). tavie, ta
pojava e verovatno poprimiti panevropsku dimenziju, poto se sektor medija
otvara prema trinoj privredi u zemljama Centralne i Istone Evrope.
4. Ta tendencija bi, iz perspektive transparentnosti medija, mogla da stvori
dvostruki problem. S jedne strane, javnosti je tee, ili joj moe biti tee, da
33
sazna ko su vlasnici medija koje ona koristi i na osnovu toga formira miljenje
o vrednosti informacija, miljenja i ideja koje ti mediji emituju ili ire u svetlu
identiteta i motiva njihovih vlasnika i onih koji moda iza njih stoje. S druge
strane, ta tendencija komplikuje delatnost slubi ili organa odgovornih za
primenu zakona u oblasti medija, posebno zakona koji se odnose na kontrolu
koncentracija medija. To se, na primer, odnosi na slube ili organe nadlene za
izdavanje dozvola za emitovanje radio i televizijskim servisima.
5. Ovde izloene smernice imaju za cilj da ponude vladama drava lanica
Saveta Evrope, kao i vladama drugih evropskih zemalja, konkretna reenja
koja garantuju i jaaju transparentnost medija. Te smernice predstavljaju niz
regulatornih mera u vezi sa transparentnou medija od kojih drave lanice
mogu da izaberu one koje smatraju neophodnim i adekvatnim u svetlu vlastitog,
specinog konteksta. inei to, drave lanice treba da obezbede da mere koje
usvoje budu neophodne i srazmerne cilju transparentnosti medija. One takoe
treba da obezbede da sve te mere potuju prava i legitimne interese onih koji
podleu obavezama transparentnosti. Drave lanice treba takoe da uzmu u obzir
specine karakteristike razliitih medija prilikom sprovoenja ovih smernica.
6. Svrha ovih smernica nije da se nametne jednoobrazan skup pravila iji
je cilj garantovanje transparentnosti medija, ve da se predloi kurs akcije
vladama koje ili nemaju pravila o transparentnosti a elele bi da ih unesu u svoje
nacionalno zakonodavstvo, ili ve imaju takva pravila, ali bi elele da ih izmene
ili dopune. Sloboda izbora preputena vladama ima za cilj da se uzme u obzir
razliitost situacija u dravama lanicama: razliitost njihovih ustavnih struktura
i raspodele nadlenosti na nacionalnom nivou u domenu propisa o medijima;
razliitost regulatornih instrumenata i razlike koje na nacionalnom nivou postoje
izmeu odredaba vezanih za pravo konkurencije i odredaba vezanih za pravo
medija; razliitost pravila u okviru prava preduzea koja su vezana za odredbe
o transparentnosti; razliitost pravila sa kojima mere u domenu transparentnosti
moraju da se usklade (pravila koja se odnose na slobodu trgovine i industrije,
zatitu podataka, poslovnu tajnu i obavezu uvanja tajnosti koju u odnosu na
informacije imaju slubenici regulatornih slubi ili tela itd). Svrha smernica se
takoe ne sastoji u tome da se organi vlasti podstaknu na uplitanje u sadraj
medija ili da se podstakne bilo koji vid kontrole nad njima. Njihov jedini cilj je
da se omogui javnosti i nadlenim slubama ili organima da dobiju podatke
koji su neophodni da bi bili informisani, uz potovanje gorenavedenih pravila.
Treba takoe istai da pored zakonskih ili regulatornih odredaba, usvajanje
samoregulatornih mera od strane samih medijskih preduzea moe takoe da
predstavlja nain za unapreenje transparentnosti medija.
7. Potrebno je naglasiti da se smernice posebno bave oblastima tampe i
radio-difuzije, s obzirom na to da razlike u propisima koji se primenjuju na svaku
od ovih oblasti ne doputaju sprovoenje odredaba o transparentnosti pod istim
34
uslovima. Na taj nain, za razliku od obasti tampe, oblast radio-difuzije se odlikuje
postojanjem procedure izdavanja dozvola za emitovanje, koja prua vlastima
privilegovanu mogunost da izdejstvuju otkrivanje informacija. U komentarima
koji slede izneta su podrobnija objanjenja u pogledu razlike izmeu te dve
oblasti. Smernice takoe prave razliku izmeu informacija koje mogu da se otkriju
slubama ili organima nadlenim za donoenje propisa u toj oblasti i informacija
koje javnosti mogu da otkriju ili sami mediji ili, eventualno, gorenavedene slube
ili organi. Potreba javnosti da bude obavetena o medijima i njihovoj delatnosti
ima opti karakter, dok obavljanje funkcija gorenavedenih slubi ili organa moe
da opravda otkrivanje podrobnijih informacija sa kojima javnost ne mora da bude
upoznata. Da bi se pojasnio smisao smernica, svaka je praena objanjenjima
koja imaju za cilj da olakaju njihovo razumevanje i primenu.
8. Osim na odredbe koje mogu biti usvojene na nacionalnom nivou da bi se
garantovala transparentnost medija, smernice se takoe odnose na razmenu
informacija o medijima i njihovoj delatnosti izmeu nadlenih organa u dravama
lanicama. Rastua tendencija internacionalizacije delatnosti i kapitala rmi
u oblasti medija ima za posledicu da nadleni organi u svakoj dravi lanici,
pri obavljanju svoje regulatorne funkcije, dou u situaciju da zatrae odreene
informacije o medijima koji postoje u drugim dravama lanicama. To se posebno
odnosi na slube ili organe zaduene za izdavanje dozvola za emitovanje radio
ili televizijskog programa kada su suoeni sa zahtevima za izdavanje dozvola
strukturama koje obuhvataju strane akcionare ili kada, posle izdavanja dozvole
konkretnom servisu, strana rma eli da uestvuje u kapitalu rme koja upravlja
tim servisom. Ta vrsta razmene informacija moe takoe da bude korisna u
sluajevima kada radio-difuzna organizacija iz jedne zemlje namerava da
emituje program, putem programskih prozora, gledaocima jedne ili vie
zemalja kojima je taj program specijalno namenjen. Upravo da bi se zadovoljila
ta potreba za razmenom informacija na transnacionalnom nivou, Evropska
konvencija o prekograninoj televiziji, koja je stupila na snagu 1. maja 1993,
sadri u svom lanu 6 o transparentnosti proceduru saoptavanja informacija
izmeu drava potpisnica o prekograninim radio-difuznim organizacijama pod
njihovom jurisdikcijom. Smernice su deo nastavka te odredbe, ali obuhvataju
ire polje, poto se razmena koju one preporuuju odnosi na sve vrste medija.
9. Komentare koji slede o svakoj smernici ne treba smatrati obavezujuim.
Oni predstavljaju sugestije autora o tome kako bi smernice mogle da se
primene. Na taj nain, vlade drava lanica su slobodne da slede ili ne slede te
razliite sugestije u zavisnosti od, recimo, uloge koju u domenu transparentnosti
imaju razliite oblasti prava (pravo medija, pravo preduzea itd).
I Komentari o smernicama za op{te odredbe o transparentnosti medija
Smernica br. 1: Pristup javnosti informacijama o medijima
10. Pripadnici javnosti treba da imaju mogu}nost pristupa, na ravnopravnoj i
nepristrasnoj osnovi, izvesnim osnovnim podacima o medijima. Imaju}i na umu
da je cilj transparentnosti, {to se javnosti ti~e, da zna ko su vlasnici medija kako
bi mogla da formira mi{ljenje o vrednosti informacija koje oni {ire, ti podaci pre
svega spadaju u prvu kategoriju informacija koje vaè za oblasti {tampe i radio-
difuzije. Oni moraju u najmanju ruku da se odnose na identitet onih koji upra-
vljaju radio-difuznim servisom ili novinskim preduze}em, a tamo gde njima
rukovodi pravno lice, na identitet strana koje ~ine to pravno lice. Ipak, s obzirom
da broj tih strana moè da bude veoma veliki, jedna mogu}nost je da se otkri-
vanje podataka ograni~i na identitet glavnih partnera.
11. Tamo gde je to prikladno, moè se predvideti otkrivanje drugih informaci-
ja javnosti (podaci o finansijskim rezultatima ili, kada je u pitanju novinsko pre-
duze}e, o tiraù). Posledice davanja takvih informacija tre}im stranama moraju
pa`ljivo da se razmotre, naro~ito kada su fi nansijski rezultati preduze}a nega-
tivni (na primer, rizik da ogla{iva~i izgube poverenje u odre|ene publikacije,
{to moè da pogor{a fi nansijske probleme doti~nog preduze}a).
12. [to se ti~e radio-difuznih servisa, te informacije mogu da saop{te bilo
slu`be ili organi kojima su one namenjene ili direktno doti~ni radio-difuzni servisi
na taj na~in {to bi se u nacionalno zakonodavstvo unela odredba po kojoj oni
moraju da stave te informacije na raspolaganje javnosti. Saop{tavanje izvesnih
osnovnih informacija javnosti moglo bi da se zahteva prema odre|enom vre-
menskom rasporedu (na primer, jednom godi{nje). U svakom slu~aju, saop{ta-
vanje tih osnovnih informacija trebalo bi da se dogodi kad radio-difuzni servisi
po~nu da funkcioni{u i posle svake promene vlasni{tva.
13. [to se ti~e novinskih preduze}a, informacije koje }e se od njih traìti
mora}e da pro|u kroz posebne kanale u zavisnosti od grane prava koja u
nacionalnom zakonodavstvu name}e obaveze transparentnosti. Ti kanali bi
mogli da budu bilo administrativne slu`be (nadle`ne u oblasti prava konkurenci-
je, prava preduze}a ili prava medija), bilo nezavisni organi specijalno osnovani
za te potrebe. Javnost moè da ima pristup izvesnim osnovnim informacijama
o novinskim preduze}ima, tako {to }e se obratiti gorenavedenim slu`bama ili
organima ili {to }e ih direktno dobiti od doti~nih izdava~kih ku}a. Najdirektniji
na~in da se osigura saop{tavanje tih informacija javnosti sastojao bi se u tome
da se nacionalnim zakonodavstvom predvidi da ti podaci budu objavljeni u
listovima koje izdaje doti~na izdava~ka ku}a u vremenskim intervalima koji
bi varirali u zavisnosti od doti~nih informacija (na primer, u svakom novom
izdanju objavljivali bi se podaci vezani za identitet lica odgovornih za izdava~ku
35
36
strukturu, a jednom godinje podaci vezani za nansijske rezultate). U svakom
sluaju, potrebno je da postoji sistematsko saoptavanje tih informacija javnosti
kad doe do promene vlasnitva u listu.
14. Potrebno je da se informacije saoptavaju javnosti uz potovanje prava i
legitimnih interesa lica ili tela od kojih se trai da otkriju te informacije. Posebno
je vano da se to saoptavanje obavlja tako da se vodi rauna o slobodi
trgovine i industrije, kao i o zahtevima vezanim za poslovnu tajnu. Na slian
nain, posebnu panju treba obratiti na zatitu podataka linog karakera, kao
i na zatitu ureivake tajne i poverljivosti izvora informacija medija. Najzad,
nadlene slube ili organi prilikom saoptavanja informacija treim stranama
moraju da vode rauna da se potuju naela neutralnosti i nepristrasnosti tih
slubi ili organa, kao i obaveza uvanja tajnosti njihovih slubenika (obaveza
uvanja slubene tajne).
Smernica br. 2: Razmena informacija o transparentnosti medija izmeu nacio-
nalnih vlasti
15. Internacionalizacija delatnosti i kapitala rmi u oblasti medija ima za
posledicu da su slube ili organi nadleni za transparentnost medija sve
ee suoeni sa stranim operaterima koji su im - barem neki od njih - manje
poznati. Ako se u oblasti radio-difuzije procedure izdavanja i kontrole dozvola
za emitovanje smatraju glavnim nainom da se dobiju manje-vie podrobne
informacije od tih stranih operatera, moe se pokazati korisnim obraanje
vlastima u drugim zemljama, posebno vlastima zemlje iz koje potie strani
operater, da bi se kompletirale ili proverile te informacije. Znaaj takve razmene
informacija jo je vei u sektoru tampe gde, za razliku od sektora radio-difuzije,
ne postoji procedura izdavanja dozvole. Da bi se obezbedila ova razmena
na jasno denisanoj osnovi, vlasti drava lanica treba da ukljue u svoja
nacionalna zakonodavstva odredbe koje preciziraju uslove pod kojima moe da
se vri ta razmena. U tom cilju, one mogu da se oslone na ovu smernicu. Treba
istai da se ova smernica odnosi na najei sluaj u Evropi, gde regulativa
vezana za oblast tampe i radio-difuzije potpada pod nadlenost nacionalnih
vlasti. Stoga je moda neophodno prilagoavanje ove smernice u saveznim
dravama u kojima regulatorna ovlaenja ne pripadaju savezim organima.
16. Saoptavanje podataka o medijima slubama ili organima u drugim
zemljama od strane nacionalnih slubi ili organa koji imaju te informacije u skladu
sa propisima o transparentnosti treba da bude, ako je neophodno, smeteno
u jasan zakonski okvir. To ima za cilj da se utvrde uslovi pod kojima takvo
saoptavanje moe da se uskladi sa odredbama nacionalnog zakonodavstva
koje bi mogle da nametnu ogranienja tom saoptavanju (pravila koja se odnose
na poverljivost administrativnih akata, zatitu bankarske, poslovne ili ureivake
tajne). Drave lanice takoe treba da uzmu u obzir odredbe meunarodnih
sporazuma koje su potpisale i koji, izme|u ostalog, reguli{u saop{tavanje i ra-
zmenu informacija na me|unarodnom nivou. Posebno treba pomenuti Konven-
ciju Saveta Evrope o za{titi pojedinaca kada je re~ o automatskoj obradi li~nih
podataka (Serija evropskih ugovora br. 108), a naro~ito njeno poglavlje III koje
se odnosi na prekograni~ni protok podataka, kao i Evropsku konvenciju o dobi-
janju informacija i dokaza u inostranstvu o administrativnim pitanjima (Serija
evropskih ugovora br. 100). Saop{tavanje informacija bi eventualno trebalo da
bude predmet izri~itog ili pre}utnog pristanka lica ili organa na koje se te infor-
macije odnose. Mogu}a ograni~enja transfera informacija slu`bama ili vlastima
drugih zemalja treba da budu precizirana zakonom i s tim treba da budu upo-
znate pomenute slu`be ili organi onda kad su ta ograni~enja relevantna.
17. Isto tako, da bi razmena informacija bila {to jasnija, u korist svih zainte-
resovanih strana, opravdanja za saop{tavanje informacija moraju da budu izri-
~ito propisana zakonom, a strano telo ili slu`ba koji èle da do|u do te informa-
cije treba da navedu opravdanje (opravdanja) na koje (koja) se pozivaju. Po-
trebno je naglasiti da su ove smernice napisane isklju~ivo da bi se slu`bama
ili organima nadle`nim za sprovo|enje nacionalnih zakona u oblasti medija
omogu}ilo da u potpunosti obavljaju svoju funkciju. Smernice se stoga ne
odnose na zahteve za dobijanje informacija koje bi mogle da poti~u od drugih
nacionalnih uprava ili organa.
18. Najzad, va`no je da se prilikom propisivanja odredaba koje omogu}avaju
saop{tavanje informacija stranim slu`bama ili organima posebno vodi ra~una o
pravilima koja se odnose na obavezu ~uvanja tajnosti povezanu sa pojedinim
funkcijama zaposlenih u slu`bama ili organima od kojih se traì da saop{te è-
ljene informacije. Cilj ovog procesa treba da bude da se utvrdi da li ta pravila i
propisi spre~avaju ili ograni~avaju otkrivanje informacija da bi mogli da se izme-
ne tako da omogu}avaju doti~nim slu`benicima da saop{te te informacije.
II Komentari o smernicama za posebne mere koje mogu da obezbede
transparentnost medija u oblasti radio-difuzije
19. Smernice koje se ti~u medija u oblasti radio-difuzije mogu da se primene
kako na radio, tako i na televizijske servise, bez obzira na na~ine pristupa (be-
splatan/pla}en, nekodiran/kodiran), na~ine emitovanja (preko zemljskog
klasi~nog analognog sistema, kablovski ili preko satelita) i zone koju pokriva-
ju (nacionalna, regionalna ili lokalna). S obzirom na to, njihova primena moè
da se menja u skladu sa posebnim implikacijama specifi~nih karakteristika
radiodifuznih servisa sa stanovi{ta transparentnosti medija.
20. Kako je istaknuto u uvodu, procedure za izdavanje dozvola za emitovanje
radio-difuznim servisima predstavljaju posebno zna~ajno sredstvo za dobijanje
informacija od tela koja su podnela zahtev za dobijanja dozvole za upravljanje
37
38
tim servisima. Te informacije su pre svega namenjene slubama ili organima
zaduenim da odluuju o izdavanju tih dozvola. Ali, postoji i mogunost da deo
tih informacija bude stavljen na raspolaganje javnosti ili jednom njenom delu,
bilo direktno od strane zainteresovanih medija, bilo preko pomenutih slubi ili
organa, u kontekstu konsultacija koje oni obavljaju dok razmatraju zahteve za
dobijanje dozvole. Meutim, transparentnost radio-difuznih servisa ima smisla
samo ako poinje od trenutka kada im je izdata dozvola za emitovanje i pokriva
itav period tokom koga ti servisi funkcioniu. U praksi moe da se dogodi da se
informacije date u trenutku izdavanja dozvole kasnije promene. To e naravno
da bude sluaj ukoliko doe do promene u strukturi kapitala rme koja upravlja
radio-difuznim servisom. To e naravno biti sluaj i sa informacijama koje se
odnose na tree strane koje vre uticaj na te servise, s obzirom na injenicu da
su takvi uticaji a priori podloni lakem i brem menjanju od strukture kapitala
nekog servisa. Smernice takoe odvojeno tretiraju davanje informacija pre i
posle izdavanja dozvole za emitovanje radio-difuznim servisima. Kad ne postoji
procedura za izdavanje dozvola za emitovanje, transparentnost radio-difuznih
servisa moe da se postigne tako to e se odredbe u tom smislu ukljuiti u
zakone ili regulativu koji se primenjuju na oblast radio-difuzije. Najzad, smernice
daju orijentaciju u vezi sa vrenjem funkcija slubi ili organa zaduenih da
nadziru transparentnost radio-difuznih servisa, kao i za pitanje pristupa javnosti
informacijama otkrivenim na osnovu pravila o transparentnosti.
21. Jedno od posebnih pitanja koje pokree primena pravila o transparantnosti na
radio-difuzne servise tie se prenoenja tih pravila na radio-difuzne organizacije
javnog servisa. U principu, ove poslednje ne bi trebalo da budu podvrgnute
pravilima o transparentnosti koja su manje stroga od onih koja se primenjuju
na druge radio-difuzne servise, naroito s obzirom na injenicu da obavljanje
zadataka javnog servisa od strane tih radio-difuznih organizacija obino prati
javno nansiranje. Ipak, procedure koje mogu da se sprovedu da bi se obezbedila
transparentnost radio-difuznih organizacija javnog servisa ne mogu da budu iste
kao one koje se primenjuju na druge radio-difuzne organizacije. Vano je, naime,
da se imaju na umu odredbe ukljuene u nacionalno zakonodavstvo koje se bave
specinou zadataka javnog servisa i mehanizmima njihove odgovornosti, od
kojih neki manje ili vie direktno odgovaraju cilju transparentnosti tih servisa:
odredbe koje se odnose na zastupljenost javnosti u strukturama zaduenim da
upravljaju tim servisima ili da ih nadziru, posebna pravila u domenu budetske
i nansijske kontrole, odredbe koje se tiu podnoenja izvetaja o aktivnosti ili
zavrnog rauna od strane radio-difuznih organizacija javnog servisa itd. S tim u
vezi, treba podsetiti na nacrt rezolucije o budunosti javnog servisa radio-difuzije
koji je pripremila Grupa strunjaka za javnu radio-difuziju za etvrtu evropsku
ministarsku konferenciju o politici masovnih medija (Prag, decembar 1994.).
22. Osim praenja njihovih programskih aktivnosti, jedan od osnovnih
elemenata transparentnosti radio-difuznih organizacija javnog servisa tie
39
se njihovih nansijskih sredstava i rezultata. To se u prvom redu odnosi na
radio-difuzne organizacije javnog servisa koje se samo delimino nansiraju
od pretplate i koje mogu da se pozovu i na druge izvore nansiranja (reklame,
sponzorstvo itd). Ali, to moe takoe da se odnosi na radio-difuzne organizacije
javnog servisa koje se u potpunosti nansiraju od pretplate. Treba, naime,
istai da ovim drugim, kao uostalom i onim prvim, moe da bude dozvoljeno
da osnivaju lijale, ak zajednika preduzea sa drugim telima u domenima
vezanim za njihove radio-difuzne aktivnosti. S tim u vezi, dolenavedena uputstva
o transparentnosti nansijskih izvetaja radio-difuznih servisa ije je korienje
podlono izdavanju dozvola za emitovanje (videti dolenavedene stavove 35 i
36) mogu da predstavljaju primer za ugled. Osim ovog pitanja aktivnosti vezanih
za osnovnu aktivnost radio-difuzije, jo jedan aspekt relevantan sa stanovita
transparentnosti moe da se tie programskih servisa koje su radio-difuzne
organizacije javnog servisa formirale pored osnovnog servisa i koji imaju
zadatak da publici ponude: dopunske servise stvorene na njihovu inicijativu ili u
saradnji sa spoljnim partnerima. Kada je o ovome re, kao i u napred navedenom
sluaju, gorenavedena pravila u vezi sa servisima podlonim izdavanju dozvola
mogu da poslue kao koristan primer za ugled.
Smernica br. 3: Otkrivanje informacija prilikom davanja dozvola za emitovanje
Prva kategorija informacija
23. Prva kategorija informacija ima za cilj da se dobije vie ili manje potpuna
i precizna slika o strukturi koja e koristiti servis i o onima koji e biti u vezi sa
tom strukturom. Te informacije vezane za identitet lica ili tela, domaih ili stanih,
koja uestvuju u strukturi koja treba da koristi servis mogu da obuhvataju:
njihovo ime, ako je re o zikom licu, ili naziv, ako je re o pravnom licu (rma,
udruenje), njihovu adresu ili sedite, dravljanstvo, pravni status (vrsta rme ili
nekomercijalne strukture: fondacija, udruenje), njihovu profesiju ili drutvenu
ulogu. Kada je re o pravnim licima, treba istai da mogu da se trae neke vrste
dopunskih informacija. Te informacije mogu da se odnose na njihove organe
uprave i organe koji kontorliu potovanje statuta (na primer, sastav upravnog
ili nadzornog odbora, identitet predsednika ili generalnog sekretara itd), njihov
nansijski poloaj (rauni, bilans itd. za jednu ili vie godina unazad) da bi se
dobio precizniji uvid u njihove strukture i aktivnosti.
24. Kada je re o informacijama vezanim za prirodu i visinu uea lica ili tela
koja uestvuju u strukturi koja treba da upravlja servisom, one u prvom redu
treba da se odnose na raspodelu kapitala izmeu akcionara kada je ta struktura
komercijalna kompanija (preduzee). Element povezan s raspodelom kapitala
40
koji moe da bude uzet u obzir tie se glasakih prava vezanih za akcije. Naime,
glasaka prava mogu da variraju i samim tim u veoj meri utiu na upravljanje
servisom nego to bi se moglo pretpostaviti na osnovu same raspodele kapitala
(akcije sa viestrukim pravom glasa).
25. Osim otkrivanja informacija o njegovoj raspodeli, jedan od naina koji
mogu da obezbede transparentnost kapitala moe da se sastoji u tome da se
predvidi da akcije rmi koje konkuriu za upravljanje radio-difuznim servisom
glase na ime. Informacije, eventualno, takoe mogu da se odnose na druge
vrste doprinosa koje organizaciji daju njeni lanovi (na primer, doprinosa u
vidu stavljanja na raspolaganje osoblja ili tehnikih sredstava ili u vidu usluga)
kako bi se dobio precizniji uvid u nain na koji e struktura funkcionisati.
Naime, osim raspodele uea u kapitalu neke rme i sastava njenih
upravnih struktura, ravnotea izmeu partnera moe u znatnoj meri da bude
modikovana nenansijskim doprinosima nekih od njih. Takoe, partner koji
naizgled ima sekundarnu ulogu zato to je u maloj meri zastupljen u kapitalu
ili upravnim organima budueg servisa moe, u stvari, da ima vei uticaj nego
to se to moe zakljuiti na osnovu navedenih pokazatelja zato to e servisu
davati neke kljune materijalne (osoblje ili tehnika) ili nematerijalne doprinose
(obezbeivanje programa za emitovanje). Ovo upuuje na pojam mo uticaja
koji se detaljnije razmatra u stavovima 30 do 33.
26. Najzad, pored akcija koje obezbeuju deo vlasnitva u strukturi koja
je podnela zahtev za upravljanje radio-difuznim servisom ili ve upravlja tim
servisom, obaveza transparentnosti moe eventualno da se proiri na lica
koja, na osnovu ugovora ili drugih prava, imaju ovlaenja da usmeravaju
funkcionisanje te strukture ili da njome upravljaju ili da je nadziru. Ta obaveza ne
mora da vai samo za dokumente koji praktino daju ovu vrstu ovlaenja, ve i
za dokumente koji e u budunosti davati takva ovlaenja (na primer, obeanje
da se izvri prenos upravljanja servisom).
Druga kategorija informacija
27. Ova druga kategorija informacija ima za cilj da omogui slubama ili
organima nadlenim za izdavanje dozvola za emitovanje da procene u kojoj su
meri organizacija koja upravlja servisom ili lanovi te strukture ukljueni u druge
medije ili druga preduzea u oblasti medija. Otkrivanje tih informacija moe da
se smatra neophodnim da bi se obezbedila transparentnost medija u pogledu
razvoja uzajamnog vlasnitva nad medijima, multimedijske koncentracije i
internacionalizacije delatnosti preduzea u oblasti medija.
28. Taj zahtev za transparentnost moe da varira u veoj ili manjoj meri tako to
e nametnuti otkrivanje svakog interesa u drugim medijima, bez obzira na njegovu
formu (nansijsku ili drugu) i njegov znaaj, ili samo interesa koji omoguavaju
41
da se vri uticaj na te druge medije. U ovom drugom sluaju, obaveza otkrivanja
odnosie se, na primer, samo na uea u kapitalu koja prelaze odreeni iznos
koji omoguava da se usmeravaju odluke organa uprave ili kontrole. Osim toga,
taj zahtev moe takoe da bude formulisan u zavisnosti od vrste medija koje
treba uzeti u razmatranje. Primera radi, ta obaveza moe da se odnosi samo
na medije koji su iste vrste kao servis koji je predmet zahteva za izdavanje
dozvole (na primer, drugi televizijski servisi u sluaju kada se zahtev za izdavanje
dozvole odnosi na upravljanje televizijskim servisom). Isto tako, moi e da bude
ograniena na medije koji pokrivaju istu geografsku zonu koju pokriva servis koji
je predmet zahteva za izdavanje dozvole kako bi se procenio zdrueni uticaj tih
razliitih medija u dotinoj zoni emitovanja. Najzad, taj zahtev za informacije moe
da bude proiren na interese u oblastima vezanim za medije koje mogu da utiu
na uspostvaljanje veza ili omogue njihovo uspostavljanje bilo sa servisom koji
je predmet zahteva za izdavanje dozvole, bilo sa drugim medijima, ili ak izmeu
servisa koji je predmet zahteva za izdavanje dozvole i tih drugih medija (na primer,
interesi u rmama zaduenim za reklamnu aktivnost medija, proizvodnju programa
za emitiovanje na radiju ili televiziji ili distribuciju ili emitovanje tih servisa na druge
naine, putem videa, kablovski ili putem satelita).
29. Pored otkrivanja informacija o odnosima sa drugim oblastima delatnosti
vezanim za medije, moe da se razmotri i mogunost da se, na jednom optijem
nivou, od podnosilaca zahteva za upravljanje radio-difuznim servisima trai da
dostave informacije o interesima koje imaju u drugim privrednim sektorima. Ovaj
zahtev za transparentnost, kao i u prethodnom sluaju, moe da bude u veoj ili
manjoj meri striktan, na primer tako to e nametati samo otkrivanje informacija
o ueu u kapitalu drugih preduzea koje prelazi odreeni prag.
Trea kategorija informacija
30. Trea kategorija informacija treba da omogui slubama ili organima
nadlenim za izdavanje dozvole za emitovanje nekom radio-difuznom servisu da
identikuje lica ili tela koja, pored onih koja su zvanino navedena kao operateri
servisa, mogu u znaajnoj meri da utiu na ureivaku nezavisnost tog servisa
i eventualno utiu na informacije koje on objavljuje ili na njegovu programsku
politiku. Ovaj zahtev, koji ima za cilj to veu stvarnu transparentnost, neosporno
je najdelikatniji od zahteva koje treba sprovesti u delo, s obzirom da je teko
precizno denisati pojam mo uticaja.
31. U najboljem sluaju, mogu se denisati neki elementi koji obezbeuju tu mo:
- jedan od tih elemenata moe da bude davanje znaajnih nansijskih
sredstava za osnivanje servisa ili njegovo funkcionisanje. U tom kontekstu, moe
da bude prikladno da se od podnosilaca zahteva za emitovanje radio-difuznih
servisa trai da preciziraju koji su izvori nansiranja na koje se oslanjaju kada
42
je re o tim servisima. Taj element takoe omoguava da se proceni nansijska
odrivost ovih servisa;
- drugi element moe da bude obezbeivanje znaajnih ljudskih ili
tehnikih resursa za upravljanje dotinim servisom (na primer, stavljanje osoblja
ili opreme na raspolaganje);
- poslednji element moe da bude obezbeivanje znaajne koliine
programa od strane treih lica za emitovanje preko dotinog servisa:
obezbeivanje audio-vizuelnih programa i lmova od strane produkcijskih kua
ili rmi koje dre kataloge programa, kakvih je sada sve vie i vie u Evropi;
obezbeivanje muzikih spotova muzikim kanalima od strane diskografskih
kua; obezbeivanje tematskih programa specijalizovanim kanalima (sportski
programi namenjeni kanalima specijalizovanim za sport, reklamni programi
namenjeni kanalima specijalizovanim za kupovinu preko televizije itd). U ovom
kontekstu moe da se ukae na ugovore o trampi (barter) na osnovu kojih tree
lice besplatno daje programe radio-difuznom servisu u zamenu za reklamni
prostor. Jedan od naina da se obezbedi transparentnost odnosa sa tim buduim
snabdevaima servisa moe da se sastoji u tome da se od podnosilaca zahteva
za izdavanje dozvole za korienje radio-difuznih servisa trai da preciziraju, u
zavisnosti od sadraja koji je planiran za budui servis, kako e se on snabdevati
i, ukoliko je potrebno, da otkriju podatke o sporazumima ili ugovorima sklopljenim
u te svrhe, ukoliko to dozvoljava domae zakonodavstvo. Samo se po sebi
podrazumeva da se transparentnost tih odnosa ne tie samo faze osnivanja
radio-difuznih servisa, ve i faze koja sledi posle osnivanja (videti dalji tekst).
32. Poslednja pretpostavka je ona po kojoj potencijalno ostvarivanje moi
uticaja na neki radio-difuzni servis nije vezano za pruanje nikakvih usluga od
strane treeg lica, ve je jednostavno vezano za posebne odnose koji postoje
izmeu tog treeg lica i onih koji e upravljati buduim servisom. To je, na primer,
sluaj sa porodinim odnosima koji mogu da postoje izmeu nekog znaajnog
akcionara u rmi koja je podnela zahtev za upravljanje radio-difuznim servisom
i osobe koja ima znaajne interese u drugim medijima ili srodnim sektorima
delatnosti koji bi mogli da odravaju veze sa buduim servisom. To takoe
moe da bude sluaj sa poslovnim odnosima koje dva lica ili rme odravaju
u sektorima delatnosti koji ne obuhvataju medije. Krajnji vid ove vrste odnosa
jeste onaj kada je podnosilac zahteva za upravljanje radio-difuznim servisom
paravan za neko drugo lice ili rmu.
33. Kad je re o ovim razliitim situacijama, reperi za nain na koji treba
tretirati pitanje ostvarivanja moi uticaja mogu da se nau u nekim nacionalnim
zakonima koji se odnose na medije ili u pravilima koja, na jednom optijem planu,
mogu da se primene na sve rme (pravo preduzea, pravo konkurencije).
43
Smernica br. 4: Otkrivanje informacija posle izdavanja dozvola za emitovanje
Otkrivanje informacija o promenama koje su se dogodile u vezi sa
podacima saoptenim u trenutku izdavanja dozvole za emitovanje
34. Cilj odredaba unetih u nacionalno zakonodavstvo sastojae se od nametanja
obaveze operateru radio-difuznog servisa da obavesti slubu ili organ koji su mu
izdali dozvolu o svim promenama koje su se eventualno dogodile u odnosu na
situaciju koja je posluila kao osnova za izdavanje dozvole. to se tie otkrivanja
informacija prilikom izdavanja dozvola za emitovanje radio-difuznim servisima,
ovaj zahtev za transparentnost moe u izvesnom stepenu da varira. Tako,
recimo, nacionalno zakonodavstvo moe da propie da odgovarajua sluba ili
organ moraju da budu obaveteni o svakoj promeni koja se dogodila u pogledu
tri kategorije informacija koje su bile predmet otkrivanja kada je dozvola izdata
(na primer, obaveza da se otkrije svaka promena u strukturi kapitala ili barem
svaka promena koja se smatra vrednom spomena, iako se ne odnosi na promenu
upravne strukture servisa; obaveza da se otkriju promene u sastavu upravnih i
nadzornih organa servisa, ak i ako te promene na njih ne utiu). S druge strane,
mogu da budu podlone otkrivanju samo promene koje mogu da povuku za
sobom promenu u upravljanju servisom ili njegovoj orijentaciji (na primer, obaveza
da se otkriju promene u strukturi kapitala i sastavu organa uprave koje su vezane
za prenoenje kontrole upravljanja servisom). Izbor izmeu jedne ili druge opcije
zavisie od cilja koji ima zahtev za transparentnost nametnut radio-difuznim
servisima: da se dobije to precizniji uvid u promene kroz koje oni prolaze tokom
svog postojanja ili, nasuprot tome, da se dobiju samo informacije o najznaajnijim
promenama zato to one, na primer, mogu da opravdaju preispitivanje uslova za
dobijanje dozvole za emitovanje ili ak sam princip izdavanja dozvole.
Otkrivanje informacija o drugim kategorijama podataka
35. Cilj odredaba unetih u nacionalno zakonodavstvo bie da se omogui
nadlenoj slubi ili organu da budu informisani o svim elementima vezanim
za funkcionisanje servisa koji nisu bili predmet otkrivanja u trenutku izdavanja
dozvole, poto servis tada jednostavno nije postojao. To e se pre svega odnositi
na podatke vezane za nansijsko stanje servisa (poreklo i visina sredstava,
prot), to je nekim nacionalnim zakonima ve predvieno, barem delimino,
odredbama prava preduzea. Sadraj informacija koje podleu otkrivanju moe
takoe znatno da varira. One mogu da budu ograniene na otkrivanje osnovnih
dokumenata (bilans stanja i uspeha, poslovne knjige) ili proirene tako da
obuhvataju detaljnije izjave o nansijskom stanju propraene, ako je potrebno,
obrazloenjima u kojima se podrobnije izlae raspodela i poreklo razliitih
kategorija sredstava (reklamiranje, sponzorstvo, prodaja programa ili pruanje
usluga treim stranama itd).
44
36. Element koji posebno treba istai u ovom kontekstu odnosi se na
sluaj radio-difuznih servisa koji imaju ogranke specijalizovane u domenima
povezanim sa glavnom delatnou odreenog servisa (na primer, ogranci
specijalizovani za distribuiranje programa servisa u formi videograma, ogranci
specijalizovani za upravljanje reklamnim odeljenjem servisa) ili koji su osnovali
zajednika preduzea sa drugim medijima u srodnim sektorima. Da bi se imao
to jasniji uvid u aktivnosti i nansijske rezultate tih srodnih sektora, relevantno
je da se obaveza transparentnosti delatnosti i nansijskih sredstava radio-
difuznih servisa proiri na te ogranke i zajednika preduzea. Najzad, kao to je
ve istaknuto u vezi sa informacijama koje bi mogle da budu predmet otkrivanja
prilikom podnoenja zahteva za dozvolu za emitovanje (videti stav 31), dodatni
element informacije koji bi mogao da se otkrije, ako to doputa nacionalno
zakonodavstvo, tie se odnosa koje servis odrava s treim stranama koje
mu obezbeuju odreene resurse (nansijska sredstva, programe itd.). U tom
pogledu, kao i u pogledu drugih pravila transparentnosti, pitanja koja treba
reiti odnose se na vrstu odnosa koji treba da podleu otkrivanju (sve vrste
odnosa ili samo one, recimo, koji prelaze odreeni nansijski iznos) i operativne
procedure otkrivanja (na inicijativu operatera servisa ili na zahtev slube ili
nadzornog organa, putem jednostavne izjave ili dostavljanja kopije pravnih
akata potpisanih izmeu korisnika servisa i treih strana na ad hoc ili, nasuprot
tome, na periodinoj osnovi).
Smernica br. 5: Vrenje funkcija slubi ili organa zaduenih za obezbeivanje
transparentnosti funkcionisanja radio-difuznih servisa
37. Vano je da zadaci i ovlaenja organa ili slubi zaduenih za obezbeivanje
transparentnosti funkcionisanja radio-difuznih servisa budu jasno denisani
zakonom. Jasnost je neophodna ne samo za te slube ili organe, koji moraju
da znaju to je preciznije mogue okvir i ogranienja svoje delatnosti, ve i za
lica ili tela od kojih se trai da im otkriju informacije, a koji takoe treba da budu
obaveteni o tim ovlaenjima i ogranienjima.
38. Takoe je znaajno da te slube ili organi dobiju ovlaenja koja im
omoguavaju da imaju pristup informacijama neophodnim za obavljanje njihovih
funkcija i da procenjuju sadraj i tanost tih informacija, s tim da se osigura
ravnotea izmeu tih ovlaenja i prava i legitimnih interesa onih od kojih se trai
da otkriju podatke (na primer, zatita podataka, zatita poslovne i bankarske tajne,
poverljivosti izvora informacija medija i ureivake tajne). U tom kontekstu, jedna
mogunost bi bila da tela koja podleu zahtevu za otkrivanje informacija moraju da
prue nadlenim slubama ili organima svu pomo potrebnu za obavljanje njihovih
funkcija. Vlasti svake zemlje treba da unesu u svoje nacionalno zakonodavstvo
odredbe koje smatraju adekvatnim za sluaj da radio-difuzni servisi odbiju da
otkriju informacije koje su obavezni da dostave po domaem zakonu (novane
kazne, privremeno oduzimanje dozvole za emitovanje itd).
39. Moè se desiti da te slu`be ili organi nemaju na raspolaganju resurse
neophodne za prikupljanje odre|enih vrsta informacija i, naro~ito, za analizu
tih informacija, posebno kada su one prili~no kompleksne (finansijski podaci,
na primer). Stoga bi mo`da bilo korisno da se u nacionalnom zakonodavstvu
navede kojim organima (upravnim ili sudskim) ili drugim licima ili telima
(stru~njacima za knjigovodstvo, revizorima itd) te slu`be ili organi mogu da se
obrate, za koju vrstu zadataka, u skladu sa kojim modalitetima i pod kojim
uslovima i garancijama.
40. Slu`be ili organi nadle`ni za primenu propisa o radio-difuziji, naro~ito oni
koji su zaduèni za izdavanje dozvola za emitovanje radio-difuznim servisima
mogu da do|u u situaciju, u toku obavljanja svojih funkcija, da saop{te tre}im
stranama neke od informacija koje dobijaju od podnosilaca zahteva za upravlja-
nje radio-difuznim servisima ili od operatera tih servisa. To bi, na primer, moglo
da se odnosi na organ koji bi èleo da se konsultuje s organizacijama koje pre-
dstavljaju audio-vizuelni sektor o karakteru koji lice ili telo koji podnose zahtev za
upravljanje radio-difuznim servisom nameravaju da daju tom servisu da bi mogli
da procene izvodljivost i uticaj celog projekta. To bi tako|e moglo da se odnosi
na slu`bu ili organ koji bi èleli da povere specijalizovanom telu ili slu`bi razma-
tranje finansijskih dokumenata koje je radio-difuzni servis predo~io prilikom
primene pravila o transparentnosti. Da bi te konsultacije bile mogu}e, bilo bi kori-
sno da se u nacionalno zakonodavstvo unesu odredbe vezane za to pitanje.
Imaju}i, me|utim, u vidu ~injenicu da lica ili organi koji su izvor informacija mora-
ju da vode ra~una o svojim legitimnim interesima, {to opravdava ograni~avanje
saop{tavanja informacija tre}im licima, treba jasno izloìti ograni~enja mogu}no-
sti za njihovo otkrivanje tre}im licima. Te mogu}nosti bi, {tavi{e, trebalo da budu
strogo ograni~ene na ono {to je neophodno za vr{enje funkcija doti~nih slu`bi ili
organa i da budu predmet jasno defi nisanih procedura. Najzad, ukoliko bi te
mogu}nosti bile iskori{}ene, sa njima bi prethodno trebalo da se upoznaju do-
ti~na lica ili organi koji treba da imaju mogu}nost da iznesu komentare, eventu-
alne rezerve ili primedbe na saop{tavanje nekih podataka tre}im licima.
III Komentari o smernici br. 6 za posebne mere koje mogu da osiguraju
transparentnost medija u oblasti {tampe
41. Kao {to je istaknuto u uvodu, odredbe koje bi mogle da se unesu u na-
cionalno zakonodavstvo da bi se obezbedila transparentnost {tampe ne mogu
da budu iste kao one koje vaè za oblast radio-difuzije. Ta razlika postoji zbog
toga {to procedure za dostavljanje informacija ne mogu da budu iste za te dve
oblasti, s obzirom na to da osnivanje novinskih preduze}a ne moè da bude
podvrgnuto sitemu dozvola kao {to je to slu~aj sa radio-difuznom obla{}u.
42. Pored uno{enja posebnih odredaba u nacionalno zakonodavstvo, druga
relevantna mogu}nost mogla bi da se sastoji u usvajanju samoregulatornih mera
45
46
o transparentnosti na inicijativu novinskih preduzea. Samoregulativa bi mogla da
se uvede putem kodeksa ponaanja, profesionalnih povelja ili drugih sporazuma.
43. Sadraj informacija ije bi otkrivanje mogle da zatrae nacionalne vlasti
moe znatno da varira u zavisnosti od njihovih ciljeva, ali i u zavisnosti od
ogranienja koja su im nametnuta. to se ciljeva tie, neke nacionalne vlasti
bi mogle da se odlue za to da, iz razliitih razloga, osiguraju veoma visok
stepen transparentnosti novinskih preduzea (na primer, u sektoru tampe
ne postoji nijedna struktura slina javnom servisu radio-difuzije koja moe da
osigura pluralizam). Druge nacionalne vlasti bi mogle da poele da podvrgnu
novinska preduzea samo nekim minimalnim pravilima transparentnosti,
naroito s obzirom na mogunost ireg pristupa tritu u oblasti tampe. to se
tie ogranienja, treba istai da neke od tih vlasti nemaju ovlaenje da propiu
pravila u domenu transparentnosti.
44. Osim etvrte kategorije informacija, informacije koje mogu da budu
predmet otkrivanja u oblasti tampe sutinski se ne razlikuju po sadraju od
onih iz domena radio-difuznih servisa. Komentari koji slede imaju za cilj da
ukau na odreene karakteristike tampe koje moraju da se uzmu u obzir
prilikom poreenja sa oblau radio-difuzije.
Prva kategorija informacija
45. Informacije koje mogu da budu predmet otkrivanja na osnovu ove prve
kategorije mogu da se modikuju u sluaju kada je novinska struktura pravno
lice. Tamo gde je ta struktura organizovana kao preduzee, zahtev da se otkrije
njen identitet moe da se proiri na sve akcionare ili, nasuprot tome, da se
ogranii na one koji imaju znatan udeo u kapitalu kompanije. Znatan akcionarski
udeo moe da se denie na osnovu posedovanja odreenog procenta kapitala
(na primer, akcionari sa vie od 10 odsto kapitala) ili na osnovu broja akcionara
u konkretnom sluaju (recimo, pet glavnih akcionara). Pored akcija koje
obezbeuju udeo u vlasnitvu izdavake strukture, zahtev za transparentnost bi
takoe mogao da se proiri na lica koja imaju, na osnovu ugovora ili drugih prava,
mo usmeravanja ili rukovoenja ili pravo da ocene funkcionisanje te strukture.
Najzad, taj zahtev moe da se primeni ne samo na akte koji obezbeuju udeo u
vlasnitvu ili mo usmeravanja ili rukovoenja ili pravo ocenjivanja funkcionisanja
strukture, ve i na akte koji bi i u budunosti sve to podrazumevali (na primer,
obeanje vezano za prodaju ili prenos upotrebe nekog izdanja).
Druga kategorija informacija
46. Informacije koje mogu da budu predmet otkrivanja u okviru ove druge
kategorije imaju za cilj da osiguraju transparentnost interesa koje izdavake
strukture tampe (ili lica ili tela koja su deo tih struktura) imaju u drugim
47
medijima (domaim ili stranim). To se pre svega odnosi na uee u kapitalu
drugih izdavakih kua. Meutim, to takoe moe da se odnosi na interese koje
novinska preduzea imaju u kapitalu radio-difuznih servisa (radija i televizije)
da bi se uzeli u obzir razvoj uzajamnog vlasnitva nad medijima i multimedijske
koncentracije. Te odredbe bi eventualno mogle da se proire na interese u
preduzeima koja obavljaju delatnosti u srodnim oblastima (na primer, uee
u kapitalu rmi koje se bave reklamnim aspektom drugih tampanih ili radio-
difuznih medija). Najzad, zahtev za transparentnost bi mogao da se proiri,
tamo gde je to prikladno, na uea u drugim ekonomskim sektorima koji
nemaju veze sa oblau medija.
Trea kategorija informacija
47. Moda je relevantno da se otkrije ko su lica ili tela koja, pored zvanino
prijavljenih operatera izdavake strukture jednog ili vie listova, publikacija itd,
mogu da imaju znatan uticaj na njihovu ureivaku politiku. Takav uticaj bi, na
primer, mogli da imaju oglaivai. Pitanja izneta u stavovima od 30 do 33 koja se
odnose na mo uticaja i ovde se pokreu na isti nain, iako ta mo uticaja moe
da ima drugaiji karakter (tako, recimo, uticaj na osnovu isporuka materijala za
tampu nee, a priori, biti relevantan).
etvrta kategorija informacija
48. Moe se desiti da na aktivnost publikacija utiu izjave u kojima se izlae
ureivaka politika ili politika orijentacija te publikacije (povelja redakcije itd.).
Otkrivanje tih tekstova moglo bi da predstavlja adekvatan nain da se ostvari
jedan od glavnih ciljeva transparentnosti, to jest da se omogui javnosti da
formira miljenje o vrednosti koju treba dati informacijama iz medija na osnovu
jasnog poznavanja njihove ureivake politike.
Peta kategorija informacija
49. Otkrivanje informacija iz ove kategorije javnim organima moe biti
opravdano u dva posebna sluaja. Prvo, otkrivanje moe biti nain da slube ili
organi zadueni za dodeljivanje direktne pomoi novinskim preduzeima utvrde,
na osnovu kriterijuma ustanovljenih za dodeljivanje te pomoi, koja preduzea
mogu, a koja ne mogu da imaju pravo na tu pomo na taj nain to bi im se
pruio kompletan uvid u njihovu nansijsku situaciju. Drugo, otkrivanje se moe
pokazati neophodnim prilikom primene nacionalnih antimonopolskih propisa u
sluaju da ti propisi postavljaju plafon za tira ili obrt publikacija, preko koga je
koncentracija zabranjena ili mora prethodno da dobije odobrenje. Otkrivanje tih
informacija moe da omogui nadlenim slubama ili organima da provere da li
je pomenuti plafon dostignut ili nije. Treba istai da otkrivanje takvih informacija
48
moe da bude propisano u okviru raliitih oblasti prava (opte pravo preduzea
ili pravo medija).
50. Saoptavanje tih informacija javnosti moe takoe da se pokae korisnim
da bi joj se omoguilo da predvidi eventualne promene vlasnitva u novinskim
preduzeima zbog loih nansijskih rezultata tih publikacija. Treba pri tom imati
na umu rizike koje bi otkrivanje tih informacija javnosti moglo da povue za
sobom (videti stav 11).
49
Komiteta ministara dravama lanicama
o merama protiv tonske i audio-vizuelne piraterije
(usvojio Komitet ministara 11. januara 1995.
Imajui u vidu da je cilj Saveta Evrope postizanje veeg jedinstva izmeu
lanica kako bi se ouvali i promovisali ideali i naela koji su njihovo zajedniko
naslee i podstakao njihov ekonomski i drutveni napredak;
Zabrinut zbog oivljavanja tonske i audio-vizuelne piraterije u Evropi;
Imajui u vidu da je oivljavanje piraterije pre svega prouzrokovano:
a. krupnim politikim, ekonomskim i drutvenim promenama koje su se
dogodile u Centralnoj i Istonoj Evropi, kao i tekom ekonomskom situacijom u
mnogim evropskim zemljama;
b. tehnikim razvojem, naroito digitalizacijom, koji olakava:
- reprodukciju, esto odlinog kvaliteta, fonograma, audio-vizuelnih dela,
radio i televizijskih emisija i kompjuterskog softvera vezanog za audio-vizuelnu
produkciju (naroito takozvanih multimedija i video-igara);
- proizvodnju opreme za dekodiranje i drugih slinih sredstava koja se
koriste da bi se zatitio pristup delima i drugim zatienim prilozima;
Konstatujui da piraterija teti pravima i interesima autora, proizvoaa audio-
vizuelnih dela, izvoaa, proizvoaa fonograma i radio-difuznih organizacija,
kao i profesija iz oblasti kulture i uopte srodnih industrija i javnosti u celini;
Konstatujui sve veu internacionalizaciju tonske i audio-vizuelne piraterije;
Uviajui da je akcija na nivou zakonodavstva i formiranja svesti javnosti
neophodna za ekasnu borbu protiv svih vidova tonske i audio-vizuelne
piraterije;
50
Reen da promovie ekasnu akciju u toj oblasti;
Ubeen da svaka takva akcija mora da se zasniva na usvajanju odgovarajuih
mera na nacionalnom nivou, kao i na meunarodnoj saradnji;
Imajui na umu rad koji je u drugim forumima, naroito u okviru Evropske unije,
Uneska i Svetske organizacije za intelektualnu svojinu, obavljen ili se obavlja u
cilju jaanja zatite prava;
Imajui takoe na umu rad koji je obavljen ili se obavlja u drugim forumima u
cilju ostvarivanja prava, posebno Sporazum o aspektima prava intelektualne
svojine koji su povezani sa trgovinom, ukljuujui i trgovinu krivotvorenom
robom (sporazum TRIPS), zakljuen u okviru GATT-a, i rad u okviru Evropske
unije, naroito propise koji sadre mere koje se preduzimaju na granici da bi se
spreio uvoz krivotvorenih proizvoda;
Istiui, s tim u vezi, potrebu za ekasnim sprovoenjem postojeih preporuka,
koje je ve usvojio u toj oblasti, a to su:
- Preporuka br. R (88) 2 o merama za borbu protiv piraterije u domenu
autorskog i drugih srodnih prava;
- Preporuka br. R (91) 14 o pravnoj zatiti kodiranih televizijskih servisa; i
- Preporuka br. R (94) 3 o promovisanju edukacije i svesti u oblasti
autorskog prava i srodnih prava vezanih za stvaralatvo;
Svestan potrebe da se na kontinuiran i odgovarajui nain reava pitanje tonske
i audio-vizuelne piraterije, posebno odreenih vidova piraterije u uslovima brzog
tehnolokog razvoja;
Istiui stoga da, pored sprovoenja gore pomenutih preporuka, treba imati na
umu izvestan broj drugih elemenata u cilju ekasne akcije protiv tonske i audio-
vizuelne piraterije,
Preporuuje da vlade drava lanica:
- intenziviraju akciju protiv tonske i audio-vizuelne piraterije;
- obezbede u tom cilju brzu i ekasniju akciju na nacionalnom i
meunarodnom nivou protiv vidova tonske i audio-vizuelne piraterije pomenutih u
aneksu ove preporuke;
- uzmu u obzir elemente sadrane u aneksu ove preporuke prilikom
razrade svoje politike suzbijanja piraterije;
51
1. U Evropi se moe konstatovati oivljavanje raznih oblika tonske i audio-
vizuelne piraterije, kao to su:
a. nedozvoljeno snimanje nastupa uivo u komercijalne svrhe, kao i
neovlaena reprodukcija i distrubucija tih snimaka u komercijalne svrhe;
b. reprodukcija, distribucija i javno izvoenje i emitovanje fonograma, uz
krenje relevantnih postojeih prava nosilaca prava i u komercijalne svrhe;
c. reprodukcija, distribucija i javno izvoenje i emitovanje audio-vizuelnih
dela u komercijalne svrhe uz krenje iskljuivih prava nosilaca prava;
d. nezakonito reemitovanje, kablovska ditribucija, snimanje i reprodukcija
u komercijalne svrhe i nezakonita distribucija kopija radio-difuznih emisija u
komercijalne svrhe;
e. neovlaena proizvodnja i distribucija u komercijalne svrhe opreme
za dekodiranje i drugih slinih sredstava koja omoguavaju nezakonit pristup
radovima i zatienim prilozima;
f. neovlaena reprodukcija i distribucija u komercijalne svrhe
kompjuterskog softvera povezanog sa audio-vizuelnim produkcijama, naroito u
domenu takozvanih multimedija i video-igara.
2. Ovi novi izazovi mogu da zahtevaju kontinuirano praenje obima prestupa
u domenu tonske i audio-vizuelne piraterije.
3. U borbu protiv tonske i audio-vizuelne piraterije neke drave lanice su
uspeno uvele:
- jedinice za suzbijanje piraterije sastavljene od policajaca specijalizovanih
za borbu protiv tonske i audio-vizuelne piraterije;
- specijalna odeljenja u okviru krivinih sudova i tribunala nadlena za
reavanje pitanja vezanih za tonsku i audio-vizuelnu pirateriju;
4. Kao dopuna postojeem zakonskom okviru koji se bavi prestupima u
domenu tonske i audio-vizuelne piraterije, uvoenje tehnike opreme za borbu
protiv piraterije moe da povea bezbednost i zatitu radova i drugih priloga od
pretnji tonske i audio-vizuelne piraterije.
5. Kampanja u cilju buenja svesti pravosudnih organa i organa uprave o potrebi
odlunog delovanja protiv tonske i audio-vizuelne piraterije takoe moe da bude
52
korisna, kao to bi bilo korisno i promovisanje svesti u iroj javnosti o ozbiljnosti
kanjivih dela u oblasti tonske i audio-vizuelne piraterije i potrebi potovanja prava
nosilaca autorskih i srodnih prava na radove i druge zatiene priloge.
6. Koordinacija na meunarodnom nivou je znaajna da bi olakala:
- pravne postupke vezane za aktivnosti u domenu tonske i audio-vizuelne
piraterije;
- razmenu informacija izmeu tela koja su u dravama lanicama zaduena
za borbu protiv tonske i audio-vizuelne piraterije.
7. Razmena informacija o tonskoj i audio-vizuelnoj pirateriji izmeu
profesionalnih tela ukljuenih u borbu protiv piraterije takoe je znaajna za
ekasnu borbu protiv tonske i audio-vizuelne piraterije.
53
Obrazloenje
Uvod
1. Razvoj telekomunikacija i informativnih tehnologija veoma je olakao
javnosti u Evropi pristup knjievnim i umetnikim delima, a posebno fonogramima
i audio-vizuelnim delima. Na primer:
- tehnike koje omoguavaju individualni prijem emisija koje se emituju
preko satelita i/ili distribuiraju kablovski, naroito u kontekstu plaenih TV
usluga (pay TV) ili kad se plaa za gledanje pojedinanih emisija (pay-per-view),
omoguavaju sve irim slojevima javnosti pristup daleko veem broju emisija i
audio-vizuelnih dela, kako domaih tako i stranih;
- korienje kompakt-diskova (posebno interaktivnih diskova) i razliitih
vrsta kompjuterskog softvera omoguava pojedincima pristup knjievnim i
umetnikim delima, kao i fonogramima i audio-vizuelnim delima, sadranim u
elektronskim i multimedijalnim izdanjima.
2. Na isti nain, sve je jednostavnije i dostupnije ostvariti kvalitetne
reprodukcije tonskih snimaka, audio-vizuelnih dela, emisija i kompjuterskog
softvera zahvaljujui razvoju novih tehnologija, posebno digitalne tehnologije.
3. Meutim, tehnoloki razvoj je u Evropi takoe doveo do pojave nezakonitih
komercijalnih aktivnosti uperenih protiv dela i drugih priloga zatienih zakonom
o intelektualnoj svojini. Posebno se mogu uoiti sledee kategorije neovlaenih
aktivnosti koje se obavljaju u komercijalne svrhe:
- snimanje predstava uivo (esto se naziva "bootlegging ), na primer, u
koncertnim salama, kao i kasnije reprodukovanje i distribuiranje takvih snimaka.
Nezakonito snimanje postaje sve uestalija pojava i ono je predmet posebne
panje u raznim evropskim zemljama;
- reprodukovanje tonskih snimaka (posebno kompakt-diskova), audio-
vizuelnih dela, radio-difuznih emisija i kompjuterskih softvera povezanih sa audio-
vizuelnim produkcijama (posebno multimedijalnih izdanja i video-igara): sada je, s
tehnikog stanovita, relativno lako reprodukovati u irokim razmerama, a da pri
tom nije mogue lako razlikovati kopije od originala;
54
- proizvodnja opreme za dekodiranje, koja omoguava pristup kodiranim
programskim servisima.
4. Aktivnosti o kojima je gore re vezane su za druge nezakonite aktivnosti,
ukljuujui distribuciju krivotvorenog ili zabranjenog materijala (na primer,
nezakonito distribuiranje opreme za dekodiranje). Ovo poslednje ponekad dobija
panevropsku dimenziju. to se tie opreme za dekodiranje ili drugih slinih
sredstava za zatitu pristupa delima i drugim zatienim prilozima, postoje
druge nezakonite aktivnosti koje ne treba prevideti, kao to su komercijalna
promocija ili reklamiranje proizvodnje, uvoz ili distribucija takve opreme.
5. Ove klasine piratske aktivnosti, kojima je Komitet ministara posvetio
panju u svojoj Preporuci br. R (88) 2, jo uvek su naalost aktuelne.
6. tavie, uz ove aktivnosti, pojavio se jo niz vidova nezakonite prakse.
U nekim evropskim zemljama, na primer, javnosti se sve vie na raspolaganje
stavljaju, uz krenje postojeih prava nosilaca prava a u komercijalne svrhe, tonski
snimci (ozvuenje u diskotekama, prodavnicama, hotelima itd.) i audio-vizuelna
dela (projekcije u bioskopskim salama, prikazivanje u stambenim zgradama ili
stambenim naseljima, barovima, lokalnim klubovima itd; redistribuiranje van
domainstava koja primaju program preko privatnih kablovskih mrea itd).
7. Takoe treba obratiti panju na porast nezakonitog reemitovanja i
kablovske distribucije u komercijalne svrhe: piraterija ne samo da ima posledice
po audio-vizuelna dela, kao to su lmovi, ve i po signale radio-difuznih
organizacija. Male privatne radio-difuzne organizacije reemituju bez odobrenja
i u komercijalne svrhe programe drugih radio-difuznih organizacija; ili prenose
sopstvene programe sainjene od dela i drugih priloga, a da od nosilaca prava
nisu dobili potrebno odobrenje.
8. Ove razliite aktivnosti mogu se danas smatrati aktima piraterije. Kad se
ovo kae, pojam piraterije ne treba previe proiriti, poto bi to moglo da oslabi
borbu protiv piraterije. Piraterija se u sutini sastoji od krenja, u komercijalne
svrhe, iskljuivih prava autora i drugih nosilaca prava. Oigledno je da propust
da se plati pravina naknada za korienje njihovih dela i drugih priloga takoe
predstavlja in za osudu mada, strogo govorei, to ne potpada pod kategoriju
piraterije. Drave lanice treba da osiguraju, koristei sve naine koje nau
opravdanim, da se nosiocima prava plati pravina naknada.
1
Jedno takvo
sredstvo moglo bi da bude odbijanje da se obnovi dozvola za emitovanje
operateru koji ne ispotuje obavezu plaenja pravine naknade.
1 Kad je re o tome da li je propust da se plati pravina naknada akt piraterije ili nije, treba imati
na umu da neki nacionalni zakoni izbegavanje plaanja smatraju krivinim delom, dok drugi
tretiraju plaanje kao civilni dug na osnovu obiajnog prava. U svakom sluaju, bilo bi poeljno
preduzeti mere koje e osigurati ekasno plaanje naknade.
55
9. Panja bi takoe mogla da se posveti mogunosti ukljuivanja u pojam
piraterije, u pravom smislu te rei, pokuaja i pripremnih aktivnosti i drugih akata
sauesnitva u piratskim kanjivim delima.
10. Najzad, piraterija se mora jasno razlikovati od sasvim odvojene teme
kopiranja zatienih dela, priloga i predstava od strane pojedinaca u njihove
privatne svrhe, tzv. privatnog kopiranja. Pitanja koje namee piraterija, s jedne
strane, i privatno kopiranje, s druge strane, sasvim su razliita. Komitet ministara
Saveta Evrope ve je usvojio pravni instrument o toj temi (videti Preporuku br. R
(88) 1 o tonskom i audio-vizuelnom privatnom kopiranju).
11. Krupne politike, ekonomske i drutvene promene koje su se desile u
Centralnoj i Istonoj Evropi, kao i teka ekonomska situacija u mnogim evropskim
zemljama, dovode se u vezu sa irenjem raznih oblika piraterije. Javnost u ovim
zemljama eli da ima pristup svim tipovima tonskih i audio-vizuelnih snimaka
(kako novijih dela, tako i ponovljenih izdanja, posebno dela u vidu kompilacija) i
sve veem broju stranih i domaih emisija (posebno kodiranih). Njihova elja je
esto osujeena nedostatkom novanih sredstava. Izgleda da sve ovo podstie
pirateriju, koja nudi mogunost dobijanja pristupa traenom proizvodu po nioj
ceni ili besplatno.
12. Tonska i audio-vizuelna piraterija priinjava, direktno ili indirektno,
ozbiljnu tetu sasvim razliitim interesnim grupama: autorima, kompozitorima,
proizvoaima audio-vizuelnih dela
2
, izvoaima, proizvoaima fonograma,
radio-difuznim organizacijama, proizvoaima softvera koji su povezani
sa audio-vizuelnim produkcijama (multimedijalna izdanja i video-igre),
distributerima i prodavcima na malo, vlasnicima bioskopa itd.
13. Imajui u vidu samu prirodu piraterije, nemogue je izraunati njene tane
razmere u ovim razliitim sektorima. Meutim, raspoloive procene govore da
se ekonomski gubitak zbog tonske i audio-vizuelne piraterije u Evropi meri
milijardama amerikih dolara.
14. Piratski proizvodi su esto direktna zamena za kupovinu ili iznajmljivanje
legalno proizvedenih proizvoda. Kao rezultat toga, piraterija dovodi do
znaajnog gubitka prihoda autora, izvoaa i proizvoaa, kao i kompanija
ukljuenih u produkciju i distribuciju dela. Ovo zauzvrat obeshrabruje kulturno
stvarlatvo i budue investiranje, to teti raznovrsnosti i kvalitetu raspoloivih
proizvoda i moe samo da ide na utrb interesa potroaa u dugoronom
pogledu. Osim toga, drave trpe gubitke zbog piraterije ako se ima u vidu da
se carinske dabine i porez na dodatu vrednost, kao i razni porezi na prihod i
2 Izrazi lmovi, video-snimci i audio-vizelne produkcije ne moraju biti identini u razliitim
nacionalnim zakonima. Stoga se ovi termini mogu razlikovati od zakona do zakona.
56
socijalni doprinosi koje duguju preduzea koja se bave piraterijom, retko plaaju
kad su u pitanju piratski proizvodi.
15. Izvesno je da je veliki broj drava lanica ve preduzeo korake da osigura
da njihovo zakonodavstvo predvidi pravna sredstva iz krivinog i graanskog
prava koja omoguavaju brzu i ekasnu akciju protiv osoba koje se bave
piraterijom, ukljuujui i one koji se bave uvozom i distribucijom piratskih
proizvoda
3
.
16. Ova pravna sredstva, koja podleu naelima slobodnog protoka robe
kojima se reguliu trgovinski odnosi izmeu nekih drava lanica, rezultirala su
ekasnim suzbijanjem nekih oblika piraterije, posebno znaajnim poveanjem
krivinih sankcija (zatvorske i novane kazne). U nekim dravama lanicama
sudovi i tribunali imaju posebna odeljenja koja omoguavaju izvestan stepen
usklaivanja sudske prakse koja se tie kanjivih dela vezanih za tonsku i audio-
vizuelnu pirateriju. Ovaj sistem se pokazao naroito ekasnim. Najzad, jaanje
nacionalnih pravnih okvira takoe je obezbedilo dodatnu podrku antipiratskim
merama koje preduzmaju zainteresovana profesionalna tela. U nekim dravama
lanicama, na primer, rade antipiratske jedinice. Ove jedinice se sastoje od timova
sastavljenih od lica koja su poloila zakletvu (na primer, bivi policajci, carinici
i policajci) koja kontroliu prodavnice. Kada se primete, sumnjivi proizvodi se
podvrgavaju tehnikoj i zakonskoj kontroli. Dokazi o kanjivim delima piraterije
imaju za posledicu podnoenje prijava nadlenim tuilatvima.
17. Meutim, u drugim dravama lanicama postoje znaajni propusti u
zakonodavstvu, kao i neadekvatna primena vaeih odredaba. Treba imati na
umu da se neke rme specijalizuju za korienje ovih propusta za nezakonitu
prozvodnju kopija tonskih snimaka (poznatu kao piraterija koja koristi rupe u
zakonu). Iako je postignut napredak, postojee pravne odredbe ponekad nailaze
na ravnodunost, pa ak i odbojnost kod onih koji treba da ih primenjuju. esto
je u drutvu u celini, ili u nekim vanim sektorima drutva, prilino rasprostranjen
stav da piraterija nije uvek tetna aktivnost koju treba kanjavati.
18. Iako je izuzetno poeljno ne ograniavati mogunosti javnosti da koristi
tehnoloki razvoj da bi imala pristup kreativnim delima - naroito audio-
vizuelnim delima - treba takoe istai da prava i legitimni interesi, kako domaih
tako i stranih nosilaca prava, moraju da budu zatieni. Unapreenje zakonskih
okvira i uvoenje tehnikih antipiratskih metoda mora da ide ruku pod ruku
sa formiranjem svesti, naroito kod pravosudnih (krivinih i graanskih) i
administrativnih (policijskih i carinskih) organa. tavie, veliki napori koji se
ulau u formiranje svesti i informisanje moraju takoe da budu usmereni na
korisnike tonskih i audio-vizuelnih dela. Drugim reima, javnost uopte mora da
postane svesna teine problema piraterije.
3 Videti odgovore vlada drava lanica na upitnik koji je Savet Evrope sainio 1994.
57
19. Prekogranini aspekti piraterije (ilegalan uvoz kompakt-diskova, video-
kaseta i opreme za dekodiranje itd; nezakonito reemitovanje stranih emisija itd.)
dobijaju sve vie na znaaju, iako su metode za borbu protiv piraterije jo uvek
nacionalnog karaktera.
20. Savet Evrope posveuje posebnu panju potrebi za meunarodnom
saradnjom na pravnom i politikom planu. Neekasnost borbe protiv piraterije
u jednoj zemlji negativno se odraava na situaciju u susednim zemljama. Osim
toga, odsustvo koordinacije na meunarodnom nivou izmeu nosilaca prava
ini neekasnom borbu protiv piraterije (potreba za pokretanjem istovremenih
tubi pred nekoliko nacionalnih sudova, potreba da se dokazi o pirateriji
dostave svakom od sudova itd. povlai za sobom znatne trokove). Drave
lanice bi mogle da razmisle o zakljuivanju bilateralnih sporazuma kojima bi
bile obuhvaene, tamo gde je to mogue, uzajmne garancije za potovanje
autorskih i srodnih prava, a takoe i obaveza nacionalnih tela nadlenih za borbu
protiv piraterije, ukljuujui ministartsva unutranjih poslova i carinske slube,
da redovno razmenjuju informacije o borbi protiv piraterije audio-vizuelnih i
tampanih dela. Pored meudravne saradnje, drave lanice bi takoe trebalo
da podstaknu prekograninu razmenu informacija izmeu profesionalnih tela
ukljuenih u borbu protiv piraterije.
21. Na meunarodnom planu je mnogo uinjeno u cilju jaanja zatite prava i
njihovog ostvarivanja:
- Preporuke br. R (88) 2, br. R (91) 14 i br. R (94) 3 Komiteta ministara
Saveta Evrope;
- rad koji se obavlja unutar Evropske unije (naroito Direktive 92/100 i 93/
83, kao i predlog Saveta za utvrivanje mera u cilju zabrane slobodnog prometa,
izvoza ili tranzita krivotvorene i piratske robe);
- rad koji se obavlja u Svetskoj organizaciji za intelektualnu svojinu i
Unesku;
- Sporazum o aspektima prava intelektualne svojine vezanim za trgovinu,
ukljuujui trgovinu krivotvorenom robom (sporazum TRIPS), zakljuen u okviru
GATT.
22. Meutim, uprkos deliminom napretku koji je zabeleen, u zakljuku mora
da se kae da postoje znaajni propusti u pravnoj zatiti od piraterije u nekim
evropskim zemljama, kao i na panevropskom nivou - kako u pogledu pravne
zatite od piraterije, tako i u pogledu primene postojeih odredaba. Cena koja se
zbog piraterije plaa na ekonomskom i kulturnom planu i dalje je visoka (videti
rezultate gore pomenutog upitnika). U odsustvu odgovarajuih mera, ovaj
problem e se pogorati.
58
23. Cilj ove preporuke je da predloi vladama drava lanica da osiguraju brzu
i ekasniju akciju na nacionalnom i meunarodnom planu protiv gore pomenutih
oblika piraterije, posebno vodei rauna o odredbama o tonskoj i audio-vizuelnoj
pirateriji, sadranim u Preporukama br. R (88) 2, br. R (91) 14 i br. R (94) 3.
24. injenica da je ova preporuka usredsreena na tonsku i audio-vizuelnu
pirateriju ne znai da treba potceniti druge akte piraterije i druge nezakonite
aktivnosti. Ako bi se takve aktivnosti shvatile kao manje ozbiljne od akata tonske
i audio-vizulene piraterije, bilo bi to ozbiljno podrivanje duha ove preporuke.
25. U tri naredna poglavlja preneti su tekstovi tri gore pomenute preporuke,
kao i njihova obrazloenja. Valja napomenuti da je obrazloenje uz Preporuku
br. R (88) 2 preraeno da bi se uzeo u obzir razvoj do koga je dolo u ovoj
oblasti od njenog objavljivanja.
59
Poglavlje I - Mere borbe protiv piraterije u oblasti autorskog i srodnih
prava
Preambula i naela Preporuke br. R (88) 2, koju je Komitet ministara
Saveta Evrope usvojio 18. januara 1988. zajedno sa relevantnim pri-
padajuim delovima obrazloenja
Preambula
Komitet ministara, na osnovu l. 15.b Statuta Saveta Evrope,
Imajui u vidu da je cilj Saveta Evrope postizanje veeg jedinstva izmeu njenih
Svestan da je pojava piraterije u oblasti autorskog i srodnih prava, tj. neovlaena
reprodukcija, distribucija ili stavljanje na raspolaganje javnosti zatienih dela,
priloga i izvoenja u komercijalne svrhe, postala rasprostranjena;
Konstatujui da ova pojava ozbiljno pogaa mnoge sektore, naroito produkciju
i komercijalizaciju fonograma, lmova, video-snimaka, radio-difuznih emisija,
tampanih dela i kompjuterskog softvera;
Svestan znatne tete koju piraterija priinjava pravima i interesima autora,
izvoaa, proizvoaa i radio-difuznih organizacija, kao i kulturnim profesijama
i srodnim industrijama u celini;
Shvatajui da ova pojava takoe ima tetne posledice po interese potroaa,
naroito zato to obeshrabruje kulturno stvaralatvo i time teti raznovrsnosti i
kvalitetu proizvoda koji se plasiraju na trite;
Imajui na umu gubitke koje nacionalni budeti trpe zbog piraterije;
Vodei rauna o negativnim posledicama piraterije po trgovinu;
Uoavajui veze izmeu trgovine piratskim materijalom i organizovanog
kriminala;
Podseajui na svoju Preporuku br. R (86) 9 o autorskom pravu i kulturnoj
politici od 22. maja 1986.;
Imajui na umu rad vezan za borbu protiv piraterije koji se obavlja unutar
drugih organizacija, posebno u Svetskoj organizaciji za intelektualnu svojinu,
Evropskim zajednicama i Savetu za carinsku saradnju;
Reen da pokrene ekasnu akciju protiv piraterije, kako preduzimanjem
odgovarajuih mera na nacionalnom nivou, tako i saradnjom na meunarodnom
planu,
Preporu~uje da vlade dràva ~lanica preduzmu sve potrebne korake u cilju
sprovo|enja slede}ih mera za borbu protiv piraterije u oblasti autorskog i sro-
dnih prava:
Priznavanje prava
1. Dràve treba da osiguraju da autori, izvo|a~i, proizvo|a~i i radio-difuzne
organizacije raspolaù odgovaraju}im pravima koja se ti~u njihovih dela, prilo-
ga i izvo|enja da bi, suo~eni sa piraterijom, odbranili svoje ekonomske interese.
Naro~ito:
- ako takva prava ve} ne postoje, izvo|a~ima treba bar dati pravo da odobrava-
ju ili zabranjuju snimanje njihovih nastupa koji nisu snimani, kao i reprodukova-
nje snimaka njihovih nastupa, a proizvo|a~ima fonograma i video-snimaka bar
pravo da odobravaju ili zabranjuju reprodukovanje njihovih fonograma ili video-
snimaka;
- autori kompjuterskog softvera treba da imaju koristi od za{tite autorskog prava.
26. Zakoni svih dràva ~lanica Saveta Evrope nude neke mogu}nosti za
akciju protiv piraterije. Me|utim, da bi mogle efi kasno da se bore protiv pira-
terije, zainteresovane strane moraju da raspolaù relevantnim konkretnim
pravima. Poloàj autora u ovom pogledu, u celini gledano, zadovoljavaju}i je
u svim dràvama ~lanicama; me|utim, isto se ne moè re}i za poloàj drugih
zainteresovanih strana, naro~ito izvo|a~a i proizvo|a~a, posebno kad je re~ o
fonogramima. Dok su u nekim zemljama izvo|a~ima i proizvo|a~ima data
konkretna prava na njihove priloge, u drugima takva prava ne postoje i
izvo|a~i i proizvo|a~i moraju da pribegavaju op{tijim pravnim sredstvima, kao
{to su ona koja vaè u zakonima o nelojalnoj konkurenciji, da bi odbranili svoje
interese. Naàlost, uslovi za uspe{nu primenu ovih pravnih sredstava ~esto su
takvi da ona ne predstavljaju efi kasno sredstvo za borbu protiv piraterije. Iz
tog razloga se preporu~uje da se izvo|a~ima u svim dràvama ~lanicama daju
konkretna prava vezana za njihove nastupe koji nisu snimani, kao i za repro-
dukovanje snimaka njihovih nastupa, a proizvo|a~ima fonograma i video-sni-
maka prava koja se ti~u reprodukovanja njihovih fonograma i video-snimaka.
27. Treba ukazati na rad koji se obavlja u Savetu Evrope u cilju pobolj{anja
pravne za{tite nosilaca srodnih prava, posebno prava izvo|a~a. Rezultati ovog
rada odrazili su se na dokument o raspravi o za{titi srodnih prava. U septembru
1993. Komitet ministara je odobrio objavljivanje ovog dokumenta i njegovo
{iroko distribuiranje svim zainteresovanim stranama.
60
61
28. Problem priznavanja prava takoe postoji kad je re o kompjuterskom
softveru. Neovlaeno reprodukovanje kompjuterskog softvera u komercijalne
svrhe proirilo se poslednjih godina, posebno sa ekspanzijom linih raunara.
Istovremeno, mnogo se raspravljalo o pitanju da li autora kompjuterskog
softvera treba smatrati autorom u smislu autorskog prava. Preporukom br. R
(88) 2 predvia se da autori kompjuterskog softvera treba da imaju koristi od
zatite autorskog prava; ovo bi se moglo postii konkretnim zakonom o ovom
pitanju ili kroz tumaenje postojeih odredaba o autorskom pravu.
29. to se tie priznavanja prava, drave lanice takoe treba da razmotre
pitanje prava koja bi trebalo priznati stranim nosiocima prava, posebno
izvoaima i proizvoaima fonograma ija se izvoenja i snimci nastupa
reprodukuju u zemljama iji im pravni sistemi ne pruaju zatitu.
Pravna sredstva i sankcije
2. Drave treba da osiguraju da njihovo nacionalno zakonodavstvo obezbedi
pravna sredstva koja omoguavaju preduzimanje brze i ekasne akcije protiv
lica koja se bave piraterijom u oblasti autorskog i srodnih prava, ukuujui i ona
koja se bave uvozom ili distribucijom piratskog materijala.
30. Uspeh u borbi protiv piraterije pretpostavlja da su raspoloiva pravna
sredstva na visini zadatka. Takva pravna sredstva trebalo bi da obuhvate
postupke koji omoguavaju brzu akciju u cilju dobavljanja potrebnih dokaza i da
dovedu do sankcija koje e obeshrabriti budue piratske aktivnosti. Preporuka
br. R (88) 2 ukazuje na to da ta pravna sredstva treba da obuhvate sva lica
ukljuena u pirateriju, to jest proizvoae ilegalnih kopija, uvoznike i osobe
koje se bave distribucijom tih kopija, ukljuujui i maloprodaju. Ekasna pravna
sredstva protiv piraterije treba da postoje i u krivinom i u graanskom pravu,
mada akcenat stavljen na jedan ili drugi tip postupka moe da varira od zemlje
do zemlje.
3. Na osnovu krivinog prava treba doneti odredbu o ovlaenju za pretres
prostorija lica za koje se osnovano sumnja da se bave piratskim aktivnostima
i za zaplenu sveg naenog materijala koji bi mogao biti relevantan za istragu,
ukljuujui ilegalne kopije i sredstva za njihovu proizvodnju. Takoe treba
uzeti u obzir mogunost zaplene nansijske dobiti ostvarene zahvaljujui tim
aktivnostima.
U sluaju osude, treba predvideti ovlaenja za unitavanje ili konskovanje
ilegalnih kopija i proizvodnih sredstava zaplenjenih u postupku. Sva
konskovana nansijska sredstva, ili njihov deo, trebalo bi dodeliti oteenoj
strani kao naknadu za gubitak koji je pretrpela.
Kazne predviene zakonom za piratska kanjiva dela treba da budu na
odgovarajue visokom nivou.
62
31. U kontekstu krivinog prava, Preporuka br. R (88) 2 ukazuje da policiju
treba ovlastiti da vri pretres prostorija lica za koja se opravdano sumnja da se
bave piratskom aktivnou i da zaplenjuje sav naeni materijal koji je relevantan
za istragu, ukljuujui ilegalne kopije i sredstva za njihovu proizvodnju. Takoe
treba razmotriti mogunost zaplene nansijskih sredstava steenih od piratske
aktivnosti, pod pretpostavkom da se ona mogu jasno identikovati.
32. Adekvatna ovlaenja za pretres i zaplenu predstavljaju osnovno oruje u
borbi protiv piraterije; bez njih, dobavljanje dokaza neophodnih za presudu bilo
bi izuzetno teko, ako ne i nemogue. Naravno, ova ovlaenja moraju da budu
praena odgovarajuim garancijama, imajui posebno na umu odredbe lana 8
Evropske konvencije o ljudskim pravima; ovo vai i za ceo postupak pretresa i
zaplene, predvien graanskim pravom (videti dalje u tekstu).
33. Preporuka br. R (88) 2 dalje predvia usvajanje odredbe prema kojoj bi se,
u sluaju osude, omoguilo unitavanje ili konskovanje zaplenjenih ilegalnih
kopija i sredstava za proizvodnju. Isto tako, trebalo bi predvideti konskovanje
nansijskih sredstava ostvarenih piratskom aktivnou. Takoe se preporuuje
da se omogui da se sva konskovana nansijska sredstva, ili njihov deo,
dodele oteenoj strani kao naknada za gubitak koji je pretrpela. U ovom
kontekstu, treba podsetiti da u mnogim zemljama rtva krivinog dela moe da
podnese zahtev za obeteenje u okviru krivinog postupka. Drugi pristup bi
se sastojao od toga da se krivini sudovi ovlaste da naloe plaanje naknade u
korist oteene strane posle donoenja presude.
34. to se tie preporuke vezane za kaznene mere, treba podsetiti na to da
piraterija ne teti samo interesima dotinih nosilaca prava, ve i interesima
iroke javnosti i drave. Stroge kazne e odvratiti ljude od bavljenja piratskim
aktivnostima i istovremeno e ohrabriti nadlene dravne organe da izdvoje
dovoljna sredstva za borbu protiv piraterije. Nedavno iskustvo u nekoliko drava
lanica pokazuje da su znaajan porast visine kazni i ekasna primena kaznene
politike od strane sudova postigli stvarni efekat odvraanja. Ove metode
odvraanja su jo potrebnije kad piratske aktivnosti dobiju prekograninu
dimenziju. To podrazumeva bilateralnu i multilateralnu saradnju izmeu
zainteresovanih drava.
4. U oblasti graanskog prava treba predvideti ekasna sredstva za pribavljanje
dokaza u sluajevima koji se tiu piraterije.
Tuilac bi trebalo da ima, kao alternativu tubi za naknadu tete usled pretrpljenog
gubitka, pravo na potraivanje dobiti ostvarene piratskom aktivnou.
Treba predvideti odredbu na osnovu koje bi ilegalne kopije i sredstva za
proizvodnju, zaplenjeni u postupku, bili uniteni ili dati tuiocu.
35. to se tie graanskog prava, Preporuka br. R (88) 2 predvia postojanje
ekasnih mera za pribavljanje dokaza u sluajevima koji se tiu piraterije. Ova
63
sredstva e, kao odraz pravnih tradicija, neizbeno varirati od zemlje do zemlje
i zato je ocenjeno da ne treba davati konkretne preporuke o ovom pitanju.
Umesto toga, svaka drava lanica treba da razmotri da li su sredstva koja stoje
na raspolaganju podnosiocu tube dovoljna, vodei pri tom rauna o odreenim
tekoama vezanim za obezbeivanje dokaza, koje proistiu iz same prirode
piratske aktivnosti. U tom pogledu, cilj Preporuke br. R (88) 2 mogao bi da se
ostvari kroz odgovarajuu povezanost krivinog i graanskog postupka.
36. Treba imati na umu da u nekim zemljama tuilac u graanskoj parnici
moe da dobije ex parte nalog suda kojim se od optuenog zahteva da omogui
podnosiocu tube da ue u njegove prostorije i potrai i zapleni dokaze o
piratskoj aktivnosti. Podrazumeva se da su takvi nalozi uvek praeni merama
preduzetim sa ciljem da se zatite legitimni interesi tuenog. Postupci ove vrste
pokazali su se kao veoma ekasno sredstvo u borbi protiv piraterije.
37. Obino je krajnje sredstvo u oblasti graanskog prava tuba za naknadu
tete koju je pretrpeo tuilac. Meutim, preporuuje se da se tuiocu takoe
omogui da trai dobit ostvarenu piratskim aktivnostima onda kada ona moe
da se utvrdi. Ova mogunost bi bila naroito korisna u sluajevima kada tuilac
nailazi na tekoe kada eli da prikae tanu visinu pretrpljene tete.
38. to se tie sudbine ilegalnih kopija i sredstava za proizvodnju, zaplenjenih
u okviru graanskog postupka, Preporuka br. R (88) 2 kae da ih treba ili unititi
ili predati podnosiocu tube.
5. Treba razmotriti potrebu utvrivanja ili jaanja pretpostavki vezanih za
postojanje i uivanje autorskih i srodnih prava.
39. Kad je re o stavu 5 Preporuke br. R (88) 2, treba imati na umu da je
esto veoma teko i skupo utvrditi injenice koje se tiu postojanja ili uivanja
autorskih i srodnih prava. Stoga, pravni postupci protiv lica koja se bave
piratskim aktivnostima mogu biti ozbiljno ometeni osporavanjem posedovanja
autorskog prava i srodnih prava na delo o kome je re. Da bi se odgovorilo na
preterana osporavanja od strane tuenih, preporuuje se razmatranje potrebe
za uvoenjem ili jaanjem - u zavisnosti od sluaja - pretpostavki u ovoj
oblasti. Ilustracije radi, drave bi mogle da usvoje odredbe kojima se predvia,
privremenom odlukom, da se pretpostavlja postojanje ili uivanje autorskih
ili srodnih prava, osim ako se ne podnese vrst dokaz u prilog suprotnom.
Naravno, kada je konkretnije re o uivanju autorskog prava, ve sada se u
veini zemalja lice ije se ime pojavljuje na nekom delu i koje se predstavlja kao
autor smatra njegovim autorom u odsustvu dokaza u prilog suprotnom.
6. Drave treba da razmotre mogunost veeg ukljuivanja svojih carinskih
organa u borbu protiv piraterije i ovlaivanja tih organa da, inter alia, smatraju
zabranjenom robom sve oblike piratskog materijala namenjenog uvozu ili
tranzitu.
64
40. Carinski organi bi takoe mogli da prue znaajan doprinos borbi protiv
piraterije. Meutim, u ovom trenutku ti organi u mnogim dravama lanicama
nemaju neophodna ovlaenja u tom smislu. Stav 6 Preporuke br. R (88) 2
poziva drave da razmotre mogunost intenzivnog ukljuivanja tih organa u
borbu protiv piraterije i posebnu panju skree na injenicu da bi bilo poeljno
da im se daju takva ovlaenja kako bi mogli da speavaju uvoz ili tranzit
piratskog materijala u svim njegovim oblicima. U praksi, akcija carinskih organa
u ovoj oblasti mogla bi u velikoj meri da zavisi od mogunosti nosilaca prava da
unapred obaveste o dolasku piratskog materijala. Meutim, carinski organi bi
takoe mogli da dobijaju informacije koje se tiu isporuka piratskog materijala iz
drugih izvora, na primer, od svojih kolega u drugim zemljama i trebalo bi da, u
meri u kojoj je to mogue, preduzimaju akcije na osnovu tih podataka.
Saradnja izmeu dravnih organa i izmeu tih organa i nosilaca prava
7. Drave treba da ohrabre saradnju na nacionalnom nivou izmeu policije i
carinskih organa u borbi protiv piraterije u oblasti autorskih i srodnih prava, kao
i izmeu ovih organa i nosilaca prava.
41. Stav 7 Preporuke br. R (88) 2 istie znaaj saradnje na nacionalnom
nivou izmeu policije i carinskih organa, s jedne strane, i izmeu tih organa i
nosilaca prava, s druge strane. Osnivanje organizacionih struktura u tu svrhu
nije neophodno, mada treba da postoje jasni i brzi naini komunikacije; vano je
da se stvori klima saradnje izmeu raznih zainteresovanih strana.
42. Kljuna uloga koju imaju nosioci prava u pruanju podrke akciji dravnih
organa zasluuje da bude istaknuta. Kao to je ve pomenuto, carinski organi
iz praktinih razloga esto nisu u mogunosti da u potpunosti koriste ovlaenja
da interveniu protiv piratskog materijala bez relevantnih informacija dobijenih
od nosilaca prava. Isto tako, policija nije u mogunosti da pokrene istragu
ukoliko ne dobije bar minimum dokaza o odvijanju piratskih aktivnosti; nosioci
prava treba da obezbede te dokaze. Suoeni s ovom situacijom, nosioci prava u
nekoliko zemalja osnovali su sopstvena istrana tela. Drave u kojima takva tela
jo ne postoje mogle bi da ohrabre nosioce prava da slede ovaj primer.
8. Drave bi takoe trebalo da, u okviru odgovarajuih foruma, podstaknu
saradnju u borbi protiv piraterije izmeu policije i carinskih organa razliitih
zemalja.
43. Preporuka br. R (88) 2 takoe predvia podsticanje saradnje na
meunarodnom planu izmeu policije i carinskih organa u vezi sa borbom
protiv piraterije. Organizacije kao to su Interpol i Savet za carinsku saradnju
ve obezbeuju potrebni okvir za saradnju izmeu ovih vlasti, ali izgleda da
taj mehanizam jo uvek nije u potpunosti iskorien u odnosu na piratske
aktivnosti. U sluaju potrebe, vlade drava lanica trebalo bi da se zaloe da
65
se u ovim forumima usvoje novi instrumenti koji se konkretno tiu reavanja
problema piraterije.
44. U nekim zemljama akcija dravnih organa protiv piraterije uslovljena je
podnoenjem prijave od strane nosilaca prava. Ni stavove 7 i 8, niti bilo koju
drugu odredbu Preporuke br. R (88) 2 ne treba shvatiti kao stavove ili odredbe
koji dovode u pitanje takav pristup.
Saradnja izmeu drava lanica
9. Drave treba iscrpno da obavetavaju jedna drugu o inicijativama preduzetim
u borbi protiv piraterije u oblasti autorskih i srodnih prava irom sveta.
45. Piraterija u oblasti autorskih i srodnih prava predstavlja globalnu pojavu
koja je u velikoj meri koncentrisana u zemljama izvan Evrope. Iz tog razloga,
akciju na evropskom nivou treba da prate odgovarajue mere protiv piraterije
irom sveta. Stoga je potrebno ne samo ubediti zainteresovane zemlje da
unaprede nivo pravne zatite od piraterije i preduzmu energine represivne
mere protiv prekrilaca, ve im u tome takoe treba pruiti pomo.
46. Kad piraterija dobije prekograninu dimenziju, drave treba da se zaloe
za bilateralnu i multilateralnu saradnju kako bi olakale prikupljanje i iznoenje
dokaza pred nadlenim sudovima i tribunalima.
10. Drave treba da osiguraju uzajmnu podrku u odnosu na takve inicijative i
predvide, kada je potrebno i posredstvom odgovarajuih kanala, preduzimanje
zajednikih akcija.
47. Preporuka br. R (88) 2 predvia da se drave uzajmno u potpunosti
informiu o inicijativama koje preduzimaju u ovom pogledu i pruaju podrku
jedne drugima. Diplomatski koraci odreene drave, na primer, oigledno e
imati vee izglede na uspeh uz podrku drugih. Zajednika akcija drava,
posebno u okviru nadlenih regionalnih grupacija, takoe je mogua, a treba
razmotriti i sve mogunosti koje postoje s tim u vezi.
48. Informacije o merama protiv piraterije takoe bi mogle da se dostavljaju
Savetu Evrope i drugim odgovarajuim meuvladinim telima, kao to je Svetska
organizacija za intelektualnu svojinu.
Ratikacija sporazuma
11. Drave treba paljivo da razmotre mogunost da, ako to ve nisu, pristupe:
- Bernskoj konvenciji za zatitu knjievnih i umetnikih dela u verziji Pariskog
akta (1971);
66
- Meunarodnoj konvenciji za zatitu izvoaa, proizvoaa fonograma i
radio-difuznih organizacija (Rim, 1961);
- Konvenciji za zatitu proizvoaa fonograma od neovlaenog
reprodukovanja njihovih fonograma (eneva, 1971);
- Evropskom sporazumu o zatiti televizijskih emisija (Strazbur, 1960) i
njegovim protokolima.
12. Drave bi trebalo da se postaraju da nacionalne mere usvojene u cilju
ratikacije gorepomenutih sporazuma u potpunosti uzmu u obzir razvoj novih
tehnologija.
49. Dravama se proporuuje da postanu potpisnice najnovije verzije Bernske
konvencije za zatitu knjievnih i umetnikih dela, kao i tri druga sporazuma koji
su relevantni u borbi protiv piraterije, to jest Meunarodne konvencije za zatitu
izvoaa, proizvoaa fonograma i radio-difuznih organizacija (Rim, 1961),
Konvencije za zaititu proizvoaa fonograma od neovlaenog reprodukovanja
njihovih fonograma (eneva, 1971) i Evropskog sporazuma o zatiti televizijskih
emisija (Strazbur, 1960) zajedno sa njegovim protokolima. Drave lanice bi
takoe mogle da razmotre mogunost pristupanja Sporazumu o meunarodnoj
registraciji audio-vizuelnih dela (eneva, 1989).
50. Dravama se takoe preporuuje da vode rauna o razvoju novih tehnologija
prilikom usvajanja mera na nacionalom nivou u cilju ratikacije ovih sporazuma.
Primera radi, drave bi trebalo da obezbede da nosioci prava imaju odgovarajue
pravo na nacionalnom nivou koje bi im omoguilo da brane svoje ekonomske
interese od raznih oblika piraterije koje je omoguio tehnoloki razvoj.
51. Kao to je ve pomenuto u uvodu, nosioci prava treba da imaju pravnu
zatitu od novih tehnologija za masovnu reprodukciju tonskih snimaka, radio
i TV emisija, audio-vizuelnih dela i kompjuterskih softvera vezanih za audio-
vizuelne produkcije; zahvaljujui naroito digitalizaciji, ova masovna reprodukcija
je postala jednostavna, lako dostupna i odlinog kvaliteta.
52. Tehnoloki razvoj je takoe omoguio razvoj ekasnih tehnika za zatitu dela
i drugih priloga. Na primer, identikacioni kodovi, kao to je SID kod
4
Meunarodne
federacije fonografske industrije (IFPI), razvijeni su da bi poveali bezbednost
proizvodnje kompakt-diskova i u fazi eksploatacije i u fazi reprodukcije.
4 SID kod (Kod za identikaciju izvora) predstavlja etvorocifrenu ifru koja se, na zahtev,
dodeljuje kompanijama koje proizvode kompakt-diskove. Kod omoguava da se utvrdi gde je
kompakt-disk reprodukovan i odakle potie originalni kompakt-disk. Tako je on jedna od glavnih
kontrolnih mera u proizvodnji kompakt-diskova.
67
53. Drave lanice treba da preduzmu mere potrebne za ekasnu borbu
protiv problema neovlaenog reemitovanja radio i TV emisija u komercijalne
svrhe. Ovaj problem je postao naroito ozbiljan tokom proteklih nekoliko
godina. Zahvaljujui tehnolokom razvoju, znaajno su se poveale mogunosti
individualnog prijema emisija: prijem programa koji se emituje preko satelita i/
ili distribuira kablovski, posebno u kontekstu plaenih TV servisa (pay TV) i
plaanja po pojedinanoj emisiji (pay-per-view). Potranja za programima se
tako poveala. Da bi zadovoljile potranju, neke radio-difuzne organizacije
nezakonito reemituju programe drugih radio-difuznih organizacija. Lokalne
radio-difuzne organizacije i privatne kablovske mree reemituju programe
drugih radio-difuznih organizacija bez odobrenja i u komercijalne svrhe. Ovo
naroito predstavlja problem u Centralnoj i Istonoj Evropi. Drave bi trebalo
da razmotre mogunost uvoenja administrativnih mera koje bi mogle da se
odraze na borbu protiv ovog oblika piraterije. Naroito bi izdavanje ili obnavljanje
dozvola za reemitovanje radio-difuznih i kablovskih programa trebalo da se
obavlja pod uslovom da podnosilac zahteva nije uestvovao u aktivnostima
reemitovanja vezanim za pirateriju.
54. Najzad, kao to je gore pomenuto, nezakonito stavljanje na raspolaganje
javnosti tonskih snimaka (ozvuenje u diskotekama, prodavnicima, hotelima itd.)
i audio-vizuelnih dela (nezakonito prikazivanje u bioskopima; javno prikazivanje
i distribucija izvan domainstva koje prima program, posebno preko kablovskih
mrea, u stambenim zgradama ili stambenim naseljima; javno prikazivanje
u barovima, lokalnim klubovima itd.) predstavlja jo jedan oblik piraterije koji
je takoe olakan tehnolokim razvojem koji ovu aktivnost ini dostupnijom i
obezbeuje odlian kvalitet. Drave lanice treba da preduzmu odgovarajue
mere za borbu protiv ovog oblika piraterije.
68
Poglavlje II - Pravna zatita kodiranih televizijskih servisa
Preambula i naela Preporuke br. R (91) 14, koje je Komitet ministara
Saveta Evrope usvojio 27. septembra 1991. zajedno sa pripadajuim
delovima obrazloenja
Preambula
Konstatujui sve vei razvoj televizijskih servisa u Evropi, a naroito plaenih
TV servisa, kojima je pristup zatien posredstvom tehnika kodiranja;
Imajui u vidu da ovi servisi doprinose raznovrsnosti televizijskih programa
koji se nude javnosti i istovremeno poveavaju mogunosti korienja audio-
vizuelnih dela proizvedenih u Evropi;
Smatrajui da e razvoj plaene televizije verovatno poveati izvore nansiranja
televizijskih servisa i, kao rezultat toga, kapacitete za audio-vizuelnu proizvodnju
u Evropi;
Zabrinut zvog sve veeg stepena nezakonitog pristupa kodiranim televizijskim
servisima, to jest pristupa lica izvan publike za koju je ove servise rezervisala
organizacija odgovorna za njihovo emitovanje;
Konstatujui da je ova pojava takva da ugroava ekonomsku odrivost
organizacija koje obezbeuju televizijske servise, pa otuda i raznovrsnost
programa koji se nude javnosti;
Vodei rauna o injenici da nezakonit pristup kodiranim televizijskim servisima
takoe ugroava pravnu sigurnost u odnosima izmeu, s jedne strane,
organizacija koje obezbeuju kodirane televizijske servise i, s druge strane,
nosilaca prava na dela i druge priloge koji se emituju u okviru takvih servisa;
Svestan da nezakonit pristup kodiranim televizijskim servisima indirektno teti
pravima i interesima autora, izvoaa i proizvoaa audio-vizuelnih dela, kao i
kulturnim profesijama i srodnim industrijama u celini;
Konstatujui da su organizacije koje obezbeuju kodirane televizijske servise
obavezne da koriste najbolje raspoloive tehnike kodiranja;
69
Shvatajui pri tom da je potrebna zakonska akcija kao dopuna takvim
tehnikama;
Reen da se zaloi za preduzimanje ekasne akcije protiv nezakonitog pristupa
kodiranim televizijskim servisima;
Ubeen da se to moe najekasnije postii usredsreivanjem na komercijalne
aktivnosti koje omoguavaju takav pristup;
Shvatajui da zatita kodiranih televizijskih servisa u domaem zakonodavstvu
ne treba da bude predmet zahteva za reciprocitet,
Preporuuje vladama drava lanica da preduzmu sve potrebne korake u cilju
sprovoenja sledeih mera za borbu protiv nezakonitog pristupa kodiranim
televizijskim servisima.
55. Radio-difuzni mediji su tradicionalno nastojali da za svoje programe nau
najiru moguu publiku. Meutim, zbog ekonomskog i tehnikog razvoja do
koga je dolo poslednjih godina u sektoru radio-difuzije, posebno sa pojavom
plaenih TV servisa, to vie nije uvek sluaj i neke radio-difuzne organizacije
sada ele da osiguraju da njihova publika bude ograniena. Za to moe
da postoji vie razloga. Kad je re o plaenim TV servisima, radio-difuzne
organizacije nastoje da ogranie pristup svojim programima samo na lica koja
plaaju traenu pretplatu, a ta nadoknada se koristi za nansiranje aktivnosti
radio-difuznih organizacija. Radio-difuzna organizacija bi mogla da poeli da
ogranii svoju publiku i iz drugih razloga. Na primer, ona moda eli da se
pristup njenim emisijama ogranii zbog autorskog i srodnih prava. Osim toga,
naroito u sluaju specijalizovanih servisa namenjenih pripadnicima odreene
profesije, radio-difuzna organizacija moe da eli da ogranii pristup svojim
programima na zatvorenu grupu korisnika posebno zainteresovanih za njene
emisije (na primer, radio-difuzna organizacija koja emituje programe iz medicine
ograniie pristup za medicinsko osoblje).
56. Da bi kontrolisala pristup svojim emisijama, radio-difuzna organizacija
moe da modikuje ili promeni njihove karakteristike tako to e ih kodirati i
obezbediti opremu za dekodiranje konkretnoj publici kojoj tei da se obrati. Mada
modikovano emitovanje moe da ima irok prijem, samo oni koji imaju opremu
za dekodiranje mogu da transformiu emisiju tako da program moe da se vidi i
uje na televizoru. Ova tehnika metoda kontrole pristupa televizijskim servisima
izuzetno je ekasna pod uslovom da su samo oni pripadnici javnosti do kojih
radio-difzne organizacije ele da dopru u mogunosti da dekodiraju signal.
57. Meutim, iskustvo je pokazalo da se mogunost dekodiranja kodirane
emisije ne ograniava na publiku kojoj je ona namenjena, jer oprema za
dekodiranje koja moe da dekodira emisije stoji na raspolaganju i onima
izvan publike kojoj se tei. To moe da bude piratska oprema za dekodiranje,
70
napravljena s namerom da se njome snabdeju lica izvan eljene publike, ili
legalna oprema za dekodiranje koja je nala put do lica koja nisu ovlaena da
je imaju.
58. Nezakonit pristup kodiranom televizijskom servisu od strane lica izvan
eljene publike oigledno ima negativne posledice po dotinu radio-difuznu
organizaciju i, indirektno, po nosioce prava na dela i druge priloge koji se
emituju u okviru tog servisa. Najoigledniji primer je injenica da nezakonit
prijem omoguava izbegavanje plaanja pretplate koju TV kanali zahtevaju za
gledanje svojih programa. Osim toga, nezakonit pristup kodiranom televizijskom
servisu moe da teti interesima i drugih radio-difuznih organizacija, a ne samo
one koja je direktno zainteresovana. Nezakonit pristup programima neke radio-
difuzne organizacije namenjenim odreenoj publici moe da dovede do toga
da se publika druge radio-difuzne organizacije okrene programima prve radio-
difuzne organizacije, posebno ako obe radio-difuzne organizacije emituju sline
programe.
59. Liavajui radio-difuzne organizacije (a na taj nain indirektno i nosioce
prava) nadoknade na koju imaju pravo, nezakonit pristup kodiranim televizijskim
servisima moe da ugrozi ekonomsku odrivost zainteresovanih radio-difuznih
organizacija, pa samim tim i raznovrsnost programskih servisa koji se nude
javnosti. Ovo je posebno sluaj u onim zemljama Centralne i Istone Evrope u
kojima su radio-difuzne organizacije nansijski slabije.
60. Osim toga, ak i u sluajevima kada programski servis nije kodiran iz
nansijskih razloga, ve u cilju ograniavanja njegovog prijema na odreenu
teritoriju ili publiku, nezakonit pristup tom servisu povlai za sobom pravnu
nesigurnost dotine radio-difuzne organizacije, ak i ako takav pristup moda
ne priinjava direktnu nansijsku tetu. Protiv radio-difuzne organizacije iji
se programi primaju nezakonito moe biti pokrenuta pravna akcija od strane
nosilaca prava na dela i druge priloge obuhvaene ovim programima na
osnovu tvrdnji da zona emitovanja istih premauje zonu predvienu ugovorima
sklopljenim s nosiocima prava.
61. Stoga je potrebno razmotriti akciju koju bi trebalo preduzeti da bi se
obeshrabrio ili spreio nezakonit pristup kodiranim televizijskim servisima.
62. Na prvi pogled, pojam nezakonitog pristupa, koji se ogleda u nezakonitom
prijemu kodiranog televizijskog servisa, nije u skladu s naelom slobode
izraavanja i slobodnog pristupa informacijama, sadranim u mnogim
nacionalnim zakonima i meunarodnim konvencijama. Na primer, lan 4
Evropske konvencije o prekograninoj televiziji kae da e potpisnice konvencije
garantovati slobodu prijema programskih servisa prekogranine televizije.
Meutim, dublje razmatranje otkriva da se sloboda prijema emisija ne moe
71
tumaiti kao pravo javnosti da prenebregne legitimne interese onih koji imaju
ekonomski interes u obezbeenju televizijskih servisa. Miljenja koja je Savet
Evrope dobio od radio-difuznih organizacija, nosilaca prava i proizvoaa
opreme za dekodiranje jednoduno su potvrdila znaaj tete koju trpe zbog
nezakonitog prijema. Kao to je ranije reeno, ova praksa e, ako se dopusti da
se ona nekontrolisano nastavi, imati negativne posledice po ulaganja u radio-
difuziju, to e biti na tetu interesa javnosti, poto e suziti izbor potroaa i
njegov pristup iroj lepezi televizijskih servisa. Posmatran iz ove perspektive,
nezakonit prijem teti samoj slobodi prijema, koju lan 4 Evropske konvencije o
prekograninoj televiziji tei da osigura.
63. Na osnovu dokaza koje je dobio Savet Evrope proizilazi da tehnologija
ne moe da ponudi potpun odgovor na probleme na koje nailaze radio-difuzne
organizacije u vezi sa nezakonitim pristupom njihovim kodiranim televizijskim
servisima. Mada tehnike kodiranja ve pruaju znaajnu bezbednost i mada e
nastaviti da se usavravaju, uvek e biti mogue (bar u doglednoj budunosti)
da lice koje je reeno da proizvede nezakonitu opremu za dekodiranje da bi
omoguilo pristup nekom kodiranom televizijskom servisu to i uini. Neki audio-
vizuelni pirati danas su snabdeveni personalnim raunarima i drugim sistemima
koji im omoguavaju da neutraliu algoritme za kodiranje, to moe da olaka
masovnu proizvodnju piratskih dekodera i magnetnih kartica. To je sve ei
sluaj u Centralnoj i Istonoj Evropi. Iz tog razloga, ovo opravdava uvoenje
nekih pravnih odredaba u cilju vee zatite od nezakonitog pristupa kodiranim
televizijskim servisima koje nudi tehnologija.
64. Stoga, Preporuka br. R (91) 14 poziva zemlje lanice da preduzmu
odreene mere za borbu protiv nezakonitog pristupa kodiranim televizijskim
servisima. Ona se bavi samo nezakonitim pristupom kodiranim televizijskim
servisima pomou opreme za dekodiranje, a ne i drugim oblicima pristupa
televizijskim servisima koji se mogu smatrati nezakonitim, kao to je, na primer,
prijem programa od strane pripadnika javnosti koji nisu platili TV pretplatu.
Preporuka br. R (91) 14 se ne bavi iscrpno ni problemom reemitovanja
signala koji je nezakonito primljen. U stvari, treba imati na umu da se takvom
aktivnou ve bave meunarodni instrumenti, kao to su Bernska konvencija
za zatitu knjievnih i umetnikih dela i Rimska konvencija za zatitu izvoaa,
proizvoaa fonograma i radio-difuznih organizacija, Evropski sporazum o
zatiti televizijskih emisija i Briselska konvencija o distribuciji signala-nosilaca
programa koji se emituju preko satelita.
65. Iako se problem nezakonitog pristupa namee uglavnom sa stanovita
radio-difuznih servisa, on takoe moe da se tie, u irem smislu, svih vrsta
distribucije televizijskih programa. Tako se naela utvrena u Preporuci br.
R (91) 14 primenjuju na sve vrste distribucije kodiranih televizijskih servisa,
na primer pomou klasinog analognog sistema, kablovski ili posredstvom
72
mikrotalasnog multikanalnog distributivnog sistema.
66. Jasno je da organizacija koja obezbeuje kodirani televizijski servis treba da
uini sve to je u njenoj moi da bi spreila nezakonit pristup tom servisu i da u tom
cilju upotrebi najbolje tehnike kodiranja koje joj stoje na raspolaganju. Meutim,
kako je gore istaknuto, to nee uvek biti dovoljno i, kao to su neke drave lanice
Saveta Evropa ve uoile, potrebne su izvesne zakonske odredbe kao dopuna
tehnikim sredstvima zatite. Iz te perspektive, Preporuka br. R (91) 14 predvia
usvajanje zakonskih odredaba u pet oblasti: proizvodnja opreme za dekodiranje,
uvoz opreme za dekodiranje, distribucija opreme za dekodiranje, komercijalna
promocija i reklamiranje takvih aktivnosti i posedovanje opreme za dekodiranje.
Usvajanje zakonskih mera koje se tiu komercijalnih aktivnosti ima za cilj
garantovanje ekasnosti borbe protiv nezakonitog pristupa kodiranim televizijskim
servisima prekidom prometa opreme za dekodiranje na samom izvoru.
Denicije
U cilju primene naela I i II:
kodirani servis oznaava svaki televizijski servis koji se emituje ili reemituje
tehnikim sredstvima, ije se karakteristike modikuju ili menjaju da bi se pristup
ograniio na odreenu publiku;
oprema za dekodiranje oznaava svaki aparat, opremu ili mehanizam,
napravljen ili naroito adaptiran, u potpunosti ili delimino, da omogui
slobodan pristup kodiranom servisu, tj. bez modikacije ili promene njegovih
karakteristika;
organizacija koja emituje kodirani program oznaava svaku oranizaciju
ije su emisije, kablovsko emitovanje ili reemitovanje kodirani ili od strane te
organizacije ili od strane nekog drugog lica ili tela koje deluje u njeno ime;
distribucija oznaava prodaju, inajmljivanje ili komercijalno instaliranje opreme
za dekodiranje, kao i posedovanje opreme za dekodiranje u cilju obavljanja ovih
aktivnosti.
67. U cilju primene Preporuke br. R (91) 14, utvren je izvestan broj denicija
da bi se razjasnilo nekoliko izraza koji bi mogli da budu podloni tumaenju.
68. Kodirani servis oznaava svaki televizijski servis koji se emituje ili
reemituje bilo kojim tehnikim sredstvima, ije su karakteristike modikovane
ili izmenjene da bi se pristup ograniio na odreenu publiku. Ova denicija
takoe pokriva sve vrste tehnikih sredstava koja se koriste za emitovanje ili
reemitovanje kodiranih programa, posebno preko klasinog analognog sistema,
ukljuujui satelitske sisteme distribucije ili vielokacijski mikrotalasni sistem
distribucije, i kablovskim putem. S druge strane, ona se ne odnosi na sam
73
prenos signala koji nisu namenjeni direktnom prijemu od strane ire javnosti.
Neovlaeno preuzimanje takvih signala, bez obzira da li su kodirani ili ne,
zabranjeno je telekomunikacionim pravom (Propisi o radio-komunikacijama
Meunarodne unije za telekomunikacije ITU RR). Osim toga, izraz kodirani
servis i, shodno tome, Preporuka br. R (91) 14 ne odnose se na televizijske
servise ije su karakteristike modikovane nenamerno, na primer zbog smetnji
tokom njihovog emitovanja.
69. Oprema za dekodiranje oznaava svaki aparat, opremu ili mehanizam,
napravljen ili naroito adaptiran, u potpunosti ili delimino, da bi omoguio
neometan i slobodan pristup kodiranom servisu, to jest bez modikovanja ili
menjanja njegovih karakteristika. Ova denicija se, dakle, odnosi na sve vrste
opreme koja gledaocu omoguava da neometano i slobodno prima kodirani
servis bez modikovanja ili menjanja signala od strane organizacije koja
obezbeuje ovaj servis, mada nije neophodno da kvalitet prijema bude identian
prijemu originalnog signala. Ona pre svega pokriva najee sluajeve kada
sam dekoder omoguava pristup kodiranom servisu. Ona se takoe odnosi
na sluajeve kad je pristup mogu jedino ako se dekoder povee sa drugim
delovima opreme ili aparata. To moe da bude sluaj kada dekoder moe da
se aktivira samo posredstvom magnetne kartice, koja obezbeuje klju za
pristup kodiranom programu ili emisiji. U ovom sluaju, drave lanice treba da
obezbede, u onoj meri u kojoj je to mogue, da se odredbe njihovog nacionalnog
zakona, usvojenog na osnovu Preporuke br. R (91) 14, primenjuju samo na onaj
deo opreme za dekodiranje koji de facto obezbeuje pristup kodiranom servisu.
Najzad, ova denicija takoe pokriva sluajeve kad jedan aparat ima razliite
funkcije, meu kojima je i obezbeivanje pristupa kodiranom servisu.
70. Organizacija koja emituje kodirani program oznaava bilo koju organizaciju
ije su emisije, kablovsko emitovanje ili reemitovanje kodirani bilo od strane te
organizacije, bilo od strane nekog drugog lica ili tela koje deluje u njeno ime.
U stvari, mogu postojati sluajevi kada tehniku aktivnost kodiranja, ifrovanja
ili skremblovanja ne obavlja direktno organizacija koja obezbeuje kodirani
televizijski servis, ve trea strana koja je posebno nadlena za ovu oblast.
Shodno tome, ova denicija pokriva sluajeve kada kodiranje obezbeuje lice ili
telo koje deluje u ime organizacije koja obezbeuje kodirani televizijski servis.
71. Treba imati na umu da se ova denicija i, shodno tome, zatita koju
obezbeuje Preporuka br. R (91) 14 odnose na sve organizacije koje nude
kodirane televizijske servise i na lokalnom i na regionalnom planu, i na
nacionalnom i prekograninom nivou. tavie, zatita se primenjuje bez obzira
na nacionalnost organizacija i bez obzira da li one potpadaju pod jurisdikciju
drava lanica Saveta Evrope. Izmeu ostalog, zatita ne treba da bude
predmet bilo kakvog zahteva za reciprocitet u dotinim nacionalnim zakonima.
74
72. U stvari, ako drave lanice treba da prue zatitu samo na bazi
reciprociteta, ovo bi moglo da ide na utrb nosilaca prava ija su dela ili prilozi
ukljueni u nezatienu emisiju. Uostalom, iskljuivanjem strane televizijske
organizacije iz takve zatite drava bi mogla da teti sopstvenim nacionalnim
televizijskim organizacijama: kao to je ranije pomenuto, nezakonit pristup
njene javnosti programima strane televizijske organizacije mogao bi da dovede
do toga da njena javnost zanemari programe njenih sopstvenih nacionalnih
televizijskih organizacija. Iz ovih razloga, Preporuka br. R (91) 14 poziva na
zatitu svih organizacija koje nude kodirane televizijske servise, bez obzira na
njihovu nacionalnost.
73. Distribucija pokriva sve komercijalne aktivnosti koje se tiu snabdevanja
javnosti opremom za dekodiranje, od veleprodaje do maloprodaje ili iznajmljivanja.
Ona takoe obuhvata komercijalno instaliranje opreme za dekodiranje, kao to
je instaliranje opreme za dekodiranje u privatnom domainstvu.
Naelo I - Nezakonite aktivnosti
1. Sledee aktivnosti se smatraju nezakonitim:
a. proizvodnja opreme za dekodiranje, kad ona treba da omogui pristup
kodiranom servisu licima izvan publike koju je odredila organizacija koja emituje
kodirani program.
74. Ako neka organizacija koja obezbeuje televizijski sevis eli da ogranii
svoju publiku korienjem tehnike kodiranja, ona mora ne samo da kodira
program koji emituje, ve i da osigura proizvodnju opreme za dekodiranje
kako bi je dostavila publici do koje eli da dopre. Poto se takva oprema za
dekodiranje esto prodaje ili izdaje u zakup javnosti i obezbeuje mehanizam
za plaanje tog servisa, beskrupulozni proizvoai bi mogli da dou u iskuenje
da proizvedu opremu za dekodiranje namenjenu prodaji po ceni koja ne mora da
uzme u obzir plaanje televizijskog servisa i koja je stoga jeftinija od opreme za
dekodiranje koja se obezbeuje zakonitim putem. Mada nije pokrivena propisima
o autorskom pravu, ova aktivnost se, ni po svojim motivima ni po posledicama,
ne razlikuje od piraterije autorskog prava, kad se zatiena dela reprodukuju
u komercijalne svrhe bez dozvole nosilaca prava. Proizvodnja takve piratske
opreme za dekodiranje teti interesima organizacija koje obezbeuju kodirane
televizijske servise i, indirektno, nosiocima prava na dela i druge priloge
obuhvaene kodiranim servisima na isti nain na koji proizvodnja nezakonitih
kopija teti interesima autorskog prava.
75. Analogija s autorskim pravom, meutim, nije potpuna. Nezavisno od zatite
na koju organizacija koja obezbeuje kodirani televizijski servis moe da rauna,
njen dekoder moe da obuhvati informacije koje su kao takve zatiene propisima
o autorskom pravu, patentu ili drugoj intelektualnoj svojini. Naravno, proizvoae
75
nita ne spreava da razvijaju sopstvene kodirane servise koje e ponuduti radio-
difuznim organizacijama i koji e biti konkurencija postojeim kodiranim sevisima.
76. Proizvoa koga treba kriviti je onaj koji proizvodi opremu za dekodiranje
da bi snabdevao publiku izvan one za koju organizacija koja obezbeuje
kodirani televizijski servis namerava da rezervie svoj kodirani televizijski servis.
Preporuka br. R (91) 14 stoga smatra nezakonitom onu proizvodnju opreme za
dekodiranje koja treba da omogui nezakonit pristup kodiranom sevisu.
b. Uvoz opreme za dekodiranje, kad uvoz ima za cilj da omogui pristup
kodiranom servisu onima koji ne pripadaju publici koju je odredila organizacija
koja obezbeuje kodirani televizijski servis, podlee zakonskim obavezama koje
se tiu slobodnog protoka robe u dravama-lanicama.
77. Uvoz opreme za dekodiranje moe da bude poetna taka njenog prometa
unutar dotine zemlje. Proizvedena ili distribuirana, ak i legalno, u jednoj zemlji,
ona se moe uvesti u drugu zemlju i potom distribuirati kako bi u toj zemlji
omoguila pristup kodiranom servisu onima koji ne pripadaju publici koju je
odredila organizacija koja obezbeuje kodirani televizijski servis. Shodno tome,
a imajui u vidu kljunu ulogu koju carinski organi mogu da imaju u borbi protiv
nezakonitog prometa opreme za dekodiranje, Preporuka br. R (91) 14 smatra
nezakonitim uvoz opreme za dekodiranje kad on treba da omogui nezakonit
pristup kodiranom servisu. Neke zemlje su ve uvele zabranu uvoza opreme
za dekodiranje kada je cilj uvoza da se televizijskim gledaociima omogui
nezakonit pristup kodiranim televizijskim servisima. Naelo I.1.b zalae se za
slian pristup. Meutim, kad je re o dravama lanicama EU, odluku da uvoz
treba smatrati zabranjenom aktivnou ne treba tumaiti kao tetnu po primenu
odredaba Rimskog ugovora o slobodnom kretanju robe, ukljuujui odluke
Suda pravde Evropskih zajednica u vezi sa znaenjem tih odredaba. Shodno
tome, Preporuka br. R (91) 14 predvia da odluka o tome da se uvoz opreme za
dekodiranje smatra nezakonitom aktivnou, kako je pomenuto u naelu I.1.b,
ne sme da prejudicira zakonske obaveze drava lanica koje se tiu slobodnog
protoka robe. Takoe treba imati na umu da se Preporuka br. R (91)14 ne
obraa samo vladama drava EU koje su drave lanice Saveta Evrope,
ve svim dravama lanicama Saveta Evrope, od kojih mnoge ne obavezuju
odredbe Rimskog ugovora o slobodnom prometu robe. Stoga je ocenjeno da
tim zemljama treba dati smernice kako da reavaju pitanje uvoza opreme za
dekodiranje u svrhe opisane u naelu I.1.b.
c. Distribucija opreme za dekodiranje kada distribucija ima za cilj da omogui
pristup kodiranom servisu onima koji ne pripadaju publici koju je odredila
organizacija koja emituje kodirani program.
78. Iako e mere protiv proizvodnje opreme za dekodiranje moi u izvesnoj
meri da ublae probleme nezakonitog pristupa kodiranim servisima, jasno je da
76
ovo nee biti dovoljno. Da bi se osiguralo da borba protiv nezakonitog pristupa
kodiranim televizijskim servisima bude zaista ekasna, takoe je potrebno da
se kanjava itav niz aktivnosti koje su vezane za distribuciju i koje imaju za
cilj da omogue nezakonit pristup. Kao to je naznaeno u gorenavedenim
denicijama, Preporuka R (91) 14 pokriva itav lanac operacija, koje se kreu od
distribucije u veleprodaji do maloprodaje ili iznajmljivanja, ukljuujui nezakonitu
prodaju ili iznajmljivanje opreme za dekodiranje i komercijalno instaliranje
opreme za dekodiranje.
d. Komercijalna promocija i reklamiranje proizvodnje, uvoza ili distribucije
opreme za dekodiranje pomenuti u gorenavedenim stavovima.
79. Poto proizvoai, uvoznici i distributeri opreme za dekodiranje mogu
da odlue da promoviu svoje aktivnosti, Preporuka br. R (91) 14 predvia, s
ciljem da upotpuni lepezu raspoloivih sredstava protiv nezakonitog pristupa
kodiranim televizijskim servisima, da je takoe nezakonito komercijalno
promovisati i reklamirati proizvodnju, uvoz i distribuciju opreme za dekodiranje
koji se smatraju nezakonitim na osnovu naela I. Tako naelo I.1.d ne vai
samo za reklamiranje, u klasinom smislu te rei, gorepomenutih aktivnosti,
ve i za bilo koju slinu praksu vezanu za reklamiranje iji je cilj promovisanje
istih aktivnosti (sponzorstvo itd.). Preporuka br. R (91) 14 predvia samo
pravna sredstva iz domena graanskog prava, na primer u formi privremenih
mera ili zabrana, da bi se spreile zabranjene aktivnosti u oblasti komercijalne
promocije i reklamiranja. tavie, treba konstatovati da sankcije, koje bi se
mogle preduzeti, treba da budu usmerene iskljuivo na proizvoae, uvoznike i
distributere opreme za dekodiranje, a ne i na organizacije koje prave ili prevoze
materijal koji se koristi za komercijalno promovisanje ili reklamiranje (reklamne
agencije, listovi, asopisi itd.).
80. Preporuka br. R (91) 14 ne zabranjuje objavljivanje tehnikih informacija
koje omoguavaju pristup kodiranom televizijskom servisu u meri u kojoj to ne
predstavlja vid reklamiranja ili komercijalne promocije zabranjenih aktivnosti.
Takva zabrana bi, u stvari, mogla da se kosi s naelom slobode informisanja
kako je ono utvreno u nekim nacionalnim zakonodavstvima. Meutim, one
drave lanice koje smatraju da je mogue zabraniti takvo objavljivanje zato to
ono komercijalno promovie ili reklamira zabranjenu aktivnost i koje ocene da je
takva zabrana korisna mogu da usvoje odredbe u tom pravcu. Uostalom, mogu
da postoje drugi razlozi da se objavljivanje ogranii ako te tehnike informacije
pomau proizvodnju nezakonitih dekodera.
e. Posedovanje opreme za dekodiranje kada to posedovanje ima za cilj da, u
komercijalne svrhe, omogui pristup kodiranom servisu onima koji ne pripadaju
publici koju je odredila organizacija koja emituje kodirani program.
2. Meutim, kad je re o posedovanju opreme za dekodiranje u privatne svrhe,
77
drave lanice imaju slobodu da utvrde da li ga treba smatrati nezakonitom
aktivnou.
81. Kada pripadnik javnosti koristi opremu za dekodiranje da bi primao kodirani
televizijski servis na koji nema pravo pristupa, on e organizaciju koja emituje
kodirani program liiti kontrole koju kodiranje treba da joj obezbedi. U najmanju
ruku, on nanosi tetu dotinoj organizaciji koja emituje kodirani program, izlaui
je nepotrebnim izdacima ali, ire gledano, on izbegava plaanje pretplate i na taj
nain indirektno teti interesima nosilaca prava na dela i druge priloge ukljuene
u televizijski servis.
82. Preporuka br. R (91) 14 pravi razliku izmeu posedovanja u komercijalne svrhe
i posedovanja u privatne svrhe da bi se imalo u vidu da bi usvajanje odredaba u
cilju regulisanja onoga to se radi u privatnosti doma u isto nekomercijalne svrhe
moglo da stvori tekoe koje se tiu prava na privatan ivot, onako kako je ono
denisano u nekim nacionalnim zakonodavstvima. Iz ovog razloga, neke drave
lanice ne bi bile u mogunosti da obezbede pravna sredstva, kako krivina i
administrativna, tako i graanska, protiv posedovanja opreme za dekodiranje u
privatne svrhe. Uostalom, moda bi bilo teko sprovesti takve odredbe. S jedne
strane, otkrivanje je a priori praktino nemogue i, ak i kad se takva aktivnost
otkrije, mogu postojati praktine tekoe da se zakon sprovede. U stvari, javnost
moe da shvati njegovo sprovoenje kao preterano i moe da ospori sam zakon.
Stoga se Preporuka br. R (91) 14 ne bavi posedovanjem opreme za dekodiranje u
privatne svrhe, ali predvia da drave lanice imaju slobodu da utvrde da li takvo
posedovanje treba smatrati nezakonitom aktivnou.
83. Sankcije protiv nezakonite upotrebe opreme za dekodiranje od strane
pojedinca mogu ipak da odvrate od te upotrebe, iako bi njihova primena mogla
da se pokae kao teka. Stoga drave lanice koje smatraju da je poeljno uvesti
pravna sredstva protiv nezakonitog pristupa kodiranim televizijskim servisima
od strane pojedinaca to mogu da uine. S tim u vezi, te drave bi mogle da se
pozovu na odredbe koje ve postoje u nekim nacionalnim zakonima.
84. Takoe treba imati na umu da oprema za dekodiranje moe da se koristi
da znatnoj publici koja ne pripada onoj koju je odredila organizacija koja
emituje kodirani program omogui pristup kodiranom servisu u svrhe koje nisu
komercijalne prirode. Na primer, to bi mogao biti sluaj kada pojedinac omogui
stanarima svoje stambene zgrade zajedniko korienje antene za pristup
televizijskim servisima, koristei opremu za dekodiranje koju poseduje. Cilj
ovog pojedinca nije sticanje nansijske koristi, ve nuenje prijateljske usluge
u ime interesa dotine zajednice. Meutim, imajui u vidu prilian broj lica koja
na ovaj nain imaju pristup kodiranim televizijskim servisima, drave lanice
mogu nai za shodno da zabrane posedovanje opreme za dekodiranje u takvim
okolnostima, ak i ako korienje nije motivisano komercijalnim razlozima.
78
85. S druge strane, nezakonito korienje opreme za dekodiranje u
komercijalne svrhe treba smatrati nezakonitom aktivnou zbog naroite tete
koju to priinjava organizaciji koja emituje kodirani program i koja je rtva
tog korienja. Takav bi, na primer, bio sluaj vlasnika hotela ili kablovskog
operatera koji koristi jedan ili vie dekodera da bi svojim klijentima ponudio
nezakonit pristup kodiranom televizijskom servisu. Kad tako postupa, vlasnik
hotela ili kablovski operater se ne ograniava na akt nezakonitog prijema, ve
izvlai neopravdanu korist iz takve aktivnosti, ukljuivanjem ovog servisa u
raun dostavljen klijentima ili pretplatnicima.
86. Kao i u sluaju privatne upotrebe opreme za dekodiranje, moe se
desiti da je i korienje u komercijalne svrhe teko dokazati. Kanjavanje
upotrebe opreme za dekodiranje pretpostavlja da policija moe da konstatuje
to korienje. Ukoliko policija ne uhvati korisnika in agrante delicto, u praksi
e biti nemogue konstatovati to korienje. Stoga Preporuka br. R (91) 14
kanjava posedovanje opreme za dekodiranje polazei od pretpostavke da e
se takva oprema koristiti. Ova pretpostavka je slina onoj koja je predviena u
nekim nacionalnim zakonima koji pre kanjavaju posedovanje nego upotrebu
(na primer, kad je re o regulisanju posedovanja vatrenog oruja).
Naelo II - Sankcije i pravna sredstva
87. Nakon razmatranja aktivnosti koje treba smatrati nezakonitim, namee se
pitanje o tome koje zakonske mere treba uvesti za hvatanje u kotac s ovim
aktivnostima. Kao to je ranije konstatovano, postoji odreeni broj paralela
izmeu proizvodnje i distribucije opreme za dekodiranje koja omoguava
nezakonit pristup kodiranim televizijskim servisima i pravljenja i distribucije
ilegalnih kopija zabranjenih propisima o autorskom pravu. Prilikom rada na
odredbama Preporuke br. R (91) 14 koje se tiu sankcija i pravnih sredstava,
Preporuka br. R (88) 2 Saveta Evrope o merama za borbu protiv piraterije u
oblasti autorskog i srodnih prava pokazala se kao koristan model. Meutim,
injenica da je odredba o autorskom pravu bila, u ogranienom smislu, uzeta kao
model po kome je razvijeno ovo naelo ne znai da je re o materiji koja se tie
autorskog prava. Mere utvrene Preporukom br. R (91) 14 mogu se primenjivati
u bilo kojoj oblasti prava koju drave lanice smatraju najadekvatnijom. Meu
tim mogunostima nalaze se pravo telekomunikacija, pravo radio-difuzije,
upravno pravo, krivino pravo i dodatne odredbe u oblasti autorskog prava; ova
prava bi takoe mogla da se kombinuju ili bi moda odredba sui generis mogla
da bude najbolje reenje. Drave lanice, dakle, uivaju potpunu eksibilnost
prilikom izbora metoda za primenu Preporuke br. R (91) 14.
88. Preporuka br. R (91) 14 sadri i krivine ili administrativne odredbe i
graansko-pravne lekove. Takve odredbe predstavljaju minimalni okvir za
intervenciju. Drave lanice koje to ele mogu, dakle, da usvoje propise stroe
79
od onog predvienog Preporukom br. R (91) 14, posebno kad je re o utvrivanju
aktivnosti koje podleu krivinim ili administrativnim sankcijama.
Naelo II.1 - Krivino i upravno pravo
1. Drave treba da ukljue u svoje domae zakonodavstvo odredbe koje
predivaju da sledee aktivnosti budu predmet sankcija iz domena krivinog ili
upravnog prava:
a. proizvodnja opreme za dekodiranje na nain koji je zabranjen naelom I.1.a;
b. uvoz opreme za dekodiranje na nain koji je zabranjen naelom I.1.b;
c. distribucija opreme za dekodiranje na nain koji je zabranjen naelom I.1.c;
d. posedovanje opreme za dekodiranje kad ima za cilj da, u komercijalne svrhe,
omogui pristup kodiranom servisu onima koji ne pripadaju publici koju je
odredila organizacija koja emituje kodirani program.
2. Sankcije predviene zakonom treba doneti na odgovrajuem nivou. Drave
treba da nadgledaju sprovoenje ovih sankcija i da, ukoliko to nacionalno
zakonodavstvo doputa, predvide:
a. odredbu kojom se daju ovlaenja za pretres prostorija lica koja se bave
aktima pomenutim u gornjem stavu 1 i zaplenu svih predmeta bitnih za istragu,
ukljuujui opremu za dekodiranje, kao i sva sredstva koja se koriste za njenu
proizvodnju;
b. odredbe o unitenju ili konskaciji opreme za dekodiranje i sredstava koja se
koriste za njenu proizvodnju, zaplenjene tokom postupka;
c. mogunost konskovanja nansijske dobiti proistekle iz aktivnosti proizvodnje,
uvoza i distribucije, koje se smatraju nezakonitim na osnovu naela I. U skladu
sa nacionalnim zakonodavstvom, sudovi treba da budu u mogunosti da dodele
oteenim licima, delimino ili u celini, konskovanu nansijsku dobit kao
nadoknadu za gubitak koji su pretrpela.
89. Preporuka br. R (91) 14 predvia da proizvodnja, uvoz i distribucija opreme
za dekodiranje na nain koji ima za cilj nezakonit pristup kodiranim televizijskim
servisima, kao i posedovanje opreme za dekodiranje u komercijalne svrhe
kako je denisano naelom II.1, budu predmet sankcija iz domena krivinog
ili iz domena upravnog prava. Kako je naznaeno u stavu 82, injenica
da posedovanje opreme za dekodiranje u privatne svrhe, kao i aktivnosti
reklamiranja i komercijalne promocije, nisu aktivnosti koje podleu krivinim ili
administrativnim sankcijama, ima za cilj voenje rauna o injenici da bi neke
drave lanice mogle da smatraju da bi predvianje takvih sankcija, a naroito
kazni koje rezultiraju uskraivanjem slobode, bilo nesrazmerno ili nemogue u
kontekstu njihovog nacionalnog pravnog sistema.
80
90. Kazne bi trebalo utvrditi na odgovrajuem nivou; one koje su u
nacionalnom zakonodavstvu predviene za pirateriju u oblasti autorskog prava
mogu predstavljati koristan reper u pogledu odgovarajueg nivoa.
91. Ukoliko to zakonodavstvo drava lanica doputa, treba predvideti
ovlaenja za pretres i zaplenu u cilju pribavljanja potrebnih dokaza, a zakon
treba da predvidi konskovanje zabranjene opreme za dekodiranje, kao i
unitavanje piratske opreme za dekodiranje i sredstava koja se koriste za
njenu proizvodnju. Takoe treba predvideti mogunost konskovanja dobiti
od ovih nezakonitih aktivnosti. Ako to nacionalno zakonodavstvo doputa, ta
konskovana dobit moe se dati licima koja su pretrpela tetu zbog nezakonitog
pristupa kodiranom televizijskom servisu, to jest organizaciji koja emituje
kodirani program koja obezbeuje taj servis, kao i nosiocima prava na dela i
druge priloge emitovane u okviru servisa i primljene na nelegalan nain.
Naelo II.2 - Graansko pravo
1. Drave treba da ukljue u svoje nacionalno zakonodavstvo odredbe koje
predviaju da oteena organizacija koja emituje kodirani program moa da,
pored postupaka predvienih na osnovu naela II.1, pokrene graansku parnicu
protiv onih koji se bave aktivnostima koje se smatraju nezakonitim na osnovu
naela I, posebno da bi izdejstvovale izricanje privremenih mera i zabrana i
dobijanje obeteenja.
2. Ukoliko to nacionalno zakonodavstvo doputa, oteena organizacija koja
emituje kodirani program treba da ima pravo da, kao alternativu tubi za naknadu
tete, potrauje dobit ostvarenu zahvaljujui zabranjenim aktivnostima.
3. Ukoliko to nacionalno zakonodavstvo doputa, treba predvideti odredbu o
zapleni, unitenju ili vraanju opreme za dekodiranje i sredstava koja se koriste
za njenu proizvodnju oteenoj organizaciji koja emituje kodirani program.
4. Trebalo bi predvideti ekasne mere za pribavljanje dokaza u sluajevima koji
se tiu zabranjenih aktivnosti.
92. Preporuka br. R (91) 14 takoe predvia mogunost pokretanja graanske
parnice protiv onih koji se bave bilo kojom zabranjenom aktivnou. Uobiajena
pravna sredstva privremene mere, zabrane, naknada tete - treba da budu
na raspolaganju. Tamo gde to nacionalno zakonodavstvo doputa, oteena
organizacija koja emituje kodirani program treba takoe da bude u mogunosti
da potrauje, kao alternativu obeteenju, zaplenu dobiti ostvarene zahvaljujui
zabranjenim aktivnostima na osnovu Preporuke br. R (91) 14 u svoju korist.
tavie, ukoliko to nacionalno zakonodavstvo doputa, oteena organizacija
koja emituje kodirani program treba da ima mogunost da ostvari zaplenu,
unitavanje ili povraaj opreme za dekodiranje i sredstava koja se koriste za
njenu proizvodnju. Ukoliko drave lanice jo uvek nemaju takav mehanizam,
treba usvojiti adekvatan mehanizam da bi mogli da se pribave potrebni dokazi.
81
93. Mada to nije izriito pomenuto, sudovi bi trebalo da odbiju da uvae
ugovore ili klauzule ugovora koji se tiu proizvodnje, uvoza, distribucije ili bilo
koje druge zabranjene aktivnosti pomenute u Preporuci br. R (91) 14.
94. Na osnovu Preporuke br. R (91) 14, samo ona organizacija koja ima
kodirani televizijski servis ima pravo da reaguje. Iako nosioci autorskog i srodnih
prava mogu da trpe tetu zbog nezakonitog pristupa takvom emitovanju, ta
teta je indirektna. tavie, ako bi se pravo na tubu dalo svim nosiocima
prava, to bi moglo da dovede do mnotva parnica. Poto je organizacija koja
emituje kodirani program ta koja trpi direktnu tetu, pravni postupak e biti
znatno pojednostavljen ako samo ta organizacija moe da se obrati sudovima.
Nosioci prava mogu da osiguraju zatitu svojih interesa zahtevajui, na osnovu
ugovora, od organizacije koje emituje kodirani program da preduzme korake
protiv nezakonitog pristupa svojim kodiranim televizijskim servisima. U veini
sluajeva, glavni cilj je da se osigura prekid aktivnosti i jedine traene mere
mogu biti privremene mere i zaplena. Ali, ako se obeteenje ili zaplenjena dobit
daju oteenoj organizaciji koja emituje kodirani program, nosioci prava treba
da raunaju na deo koji je srazmeran teti koju su pretrpeli. Imajui to u vidu,
drave lanice imaju slobodu da oteenim nosiocima prava prue konkretna
prava i pravna sredstva, na primer, pravo pokretanja parnice protiv proizvoaa,
uvoznika ili distributera nezakonite opreme za dekodiranje.
95. Drave lanice treba da ukljue u svoje zakonodavstvo odredbe u kojima
je naznaeno da posedovanje opreme za dekodiranje tamo gde ima za cilj da, u
privatne svrhe, omogui pristup kodiranom servisu onima koji ne pripadaju publici
koju je odredila organizacija koja emituje kodirani program, treba da se smatra
nezakonitim i bude predmet sankcija iz domena krivinog ili upravnog prava.
Poglavlje III - Unapreenje edukacije i formiranje svesti u oblasti autor-
skog i srodnih prava koja se tiu stvaralatva
Preambula i naela Preporuke br. R (94) 3, koju je Komitet ministara
Saveta Evrope usvojio 5. aprila 1994, zajedno sa pripadajuim delovima
obrazloenja njenih motiva
Preambula
Svestan neraskidivih veza koje postoje izmeu ljudskih prava, s jedne strane, i
82
kulturne politike, s druge, posebno slobode koja se mora garantovati autorima i
drugim licima koja doprinose stvaralatvu i irenju kulture slobodnog izraavanja
u raznim vidovima i kontekstima i prenose javnosti plodove svojih kreativnih
poduhvata;
Istiui, s tim u vezi, znaaj lanova 9 i 10 Evropske konvencije o ljudskim
pravima, koji garantuju slobodu miljenja, odnosno izraavanja, kao i lan 27
Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, koji se konkretno bavi osnovnim
pravima autora i drugih lica koja doprinose stvaralatvu i irenju kulture;
Potvrujui veliki doprinos koji autori i druga lica koja doprinose stvaralatvu i
irenju kulture daju razvoju kulturnog ivota, demokratije i ekonomskog razvoja
nacije, kao i injenicu da dela koja oni stvaraju predstavljaju dragocen kulturni
i ekonomski doprinos tako da je podsticanje i nagraivanje njihovih aktivnosti
pitanje od nacionlanog interesa;
Svestan potrebe da se javnosti ne ograniava pristup delima i drugim zatienim
prilozima;
Svestan, meutim, potrebe formiranja vee svesti javnosti uopte, a posebno
pravnika (sudija, tuilaca, advokata, profesora prava, studenata itd.), o
injenici da se pristup delima i drugim zatienim prilozima moe dati samo
na osnovu potovanja prava dotinih nosilaca prava, a da nepotovanje ove
obaveze predstvalja nezakoniti akt koji teti zakonskim pravima i interesima
autora i drugih lica koja doprinose stvaralatvu i irenju kulture i, dugorono,
kompromituje knjievno i umetniko stvaralatvo i razvoj drutva u celini;
Ubeen u injenicu da je vano sredstvo za postizanje ovoga ulaganje napora
u cilju edukacije i formiranja svesti kod javnosti uopte o potrebi da ona shvati
da autori i druga lica koja doprinose stvaralatvu i irenju kulture imaju legitimno
pravo i interese u vezi sa svojim delima i drugim zatienim prilozima,
Preporuuje vladama drava lanica da:
a. unaprede, vodei rauna o ovde navedenim naelima, edukaciju i formiranje
svesti kod javnosti uopte i posebno pravnika (sudija, tuilaca, advokata,
profesora prava, studenata itd.) o potrebi uvaavanja autorskog i srodnih prava
koja se daju autorima i drugim licima u vezi sa delima i drugim zatienim
prilozima (posebno knjievnim i umetnikim delima, muzikim delima,
fonogramima, audio-vizuelnim delima, emisijama i kompjuterskim softverom);
b. ohrabri predstavnika tela raznih kategorija nosilaca prava, kao i udruenja za
kolektivnu zatitu autorskih i srodnih prava, da uestvuju, gde god je to mogue,
u saradnji sa organima vlasti, u ovoj inicijativi, posebno kroz pripremu i irenje
relevantne literature, audio-vizuelnog materijala itd. u cilju formiranja svesti o
znaaju potovanja autorskog i srodnih prava koja se tiu stvaralatva, kao i
ekonomskih i kulturnih posledica koje proistiu iz nepotovanja ovih prava.
83
96. Autori i druga lica koja doprinose stvaralatvu i irenju kulture pruaju vaan
doprinos kulturnom ivotu demokratskog drutva, kao i ekonomskom razvoju
nacije. Njihova dela i drugi prilozi toliko su vani na kulturnom i ekonomskom
planu da je ohrabrivanje i nagraivanje stvaralatva, u stvari, pitanje od javnog
interesa. Stoga se smatra vanim razvoj vee svesti meu korisnicima takvih
dela i priloga o injenici da oni predstavljaju naslee koje pripada nosiocima
prava i da, stoga, pristup delima i drugim prilozima moe da se ostvari samo
uz potovanje prava i legitimnih interesa dotinih nosilaca prava i drugih lica
koja doprinose stvaralatvu. Nepotovanje ove obaveze predstavlja nezakonitu
aktivnost koja teti pravima autora i drugih lica koja doprinose stvaralatvu i
irenju kulture i, dugorono gledano, knjievnom i umetnikom stvaralatvu.
97. U Savetu Evrope zatita interesa nosilaca prava i javnosti zagarantovana je
nekim odredbama Evropske konvencije o ljudskim pravima i Univerzalne deklaracije
o ljudskim pravima. lanovi 9 i 10 Konvencije garantuju slobodu miljenja, odnosno
izraavanja, s tim to lan 10 posebno garantuje slobodu prenoenja (i primanja)
informacija i ideja. to se tie lana 27 Univerzalne deklaracije, on garantuje
osnovna prava autora i drigih lica koja doprinose stvaralatvu i irenju kulture.
Veze izmeu ljudskih prava i kulturne politike, a naroito prava koja se moraju
garantovati onima koji su na izvoru stvaralakog rada i drugih zatienih priloga da
se slobodno izraze u raznim vidovima i kontekstima i da prenose javnosti plodove
svojih kreativnih napora, takoe su istaknute u ovom kontekstu.
98. Konkretnije, Parlamentarna skuptina i Komitet ministara Saveta Evrope istakli
su u raznim pravnim instrumentima znaaj autorskog i srodnih prava iz perspektive
ljudskih prava, kulture i ekonomije i dali smernice za zatitu takvih prava, posebno
u odnosu na razne vidove korienja koje tehnoloki razvoj omoguava.
99. to se tie rada Skuptine, treba pomenuti posebno sledee Preporuke:
926 (1981) o pitanjima koja se tiu kablovske televizije i direktnog satelitskog
prenosa (stavovi 13.ii, 17 i 22.iv); 996 (1984) o radu Saveta Evrope, koji se
tie medija (stav 9.b); 1067 (1987) o kulturnoj dimenziji radio-difuzije u Evropi
(stavovi 6.d , 20.j.ii); 1098 (1989) o saradnji Istok-Zapad u domenu audio-
vizuelne produkcije (stav 16).
100. Dalje, trebalo bi pomenuti izvestan broj preporuka koje je usvojio Komitet
ministara: Preporuka br. R (86) 2 o naelima koja se tiu pitanja autorskog
prava u oblasti kablovske i satelitske televizije; br. R (88) 1 o tonskom i audio-
vizuelnom privatnom kopiranju; br. R (88) 2 o merama za borbu protiv piraterije
u oblasti autorskog i srodnih prava; br. R (90) 11 o naelima koja se tiu pitanja
autorskog prava u oblasti reprograje; br. R (91) 14 o pravnoj zatiti kodiranih
televizijskih servisa.
101. Najzad, valja se podsetiti da je Komitet ministara usvojio 16. februara
1994. Evropsku konvenciju koja se tie pitanja autorskog i srodnih prava u
okviru prekogranine satelitske radio-difuzije.
84
102. Konkretno pitanje unapreenja edukacije i formiranja svesti u oblasti
autorskog i srodnih prava koja se tiu stvaralatva detaljno je razmatrano u
okviru rada Komiteta pravnih eksperata u oblasti medija (MM-JU).
103. U novembru 1992, Komitet pravnih eksperata u oblasti medija ocenio je
da je potrebno, ne potcenjujui pri tom znaaj rada koji se obavlja u drugim
meunarodnim telima s ciljem da se podstakne i promovie vea svest javnosti
o ovim pitanjima, pokretanje inicijative na evropskom nivou u okviru Saveta
Evrope. Komitet pravnih eksperata u oblasti medija istakao je da evropski region
karakterie izuzetno znaajan obim zatienih dela i drugih priloga koji se mogu
koristiti posredstvom raznih tehnika. S druge strane, ocenjeno je da je Savet
Evrope, po svojoj nadlenosti u oblasti, inter alia, ljudskih prava i kulture, kao i
velikog geografskog podruja koje odraava njegov sastav, veoma podesno telo
za razradu pravnog instrumenta u ovoj oblasti.
104. Preporuka br. R (94) 3, upuena vladama drava lanica, ima za cilj da:
a. ukae na znaaj autorskog i srodnih prava iz perspektive ljudskih prava,
kulture i ekonomije;
b. unapredi edukaciju i formiranje svesti o potrebi potovanja autorskog
i srodnih prava koja se daju autorima i drugim licima koja doprinose delima i
drugim zatienim prilozima;
c. na taj nain, ohrabri vlade da vode rauna o naelima iznetim u
Preporuci br. R (94) 3, a posebno o:
- uvoenju, na razliitim nivoima obrazovanja (osnovne i srednje kole,
gimnazije, univerziteti, profesionalna obuka), kurseva koji omoguavaju
upoznavanje s razlozima koji opravdavaju, kao i sa osnovnim naelima koja
reguliu zatitu autorskog i srodnih prava i formiraju svest o potrebi osiguranja
zatite u ovoj oblasti, insistirajui na konkretnim nezakonitim aktivnostima
(posebno pirateriji) koje ozbiljno tete nosiocima autorskog i srodnih prava.
Ova akcija treba posebno da se vodi u perspektivi obrazovanja nove generacije
pravnika koji su dobro upoznati s potrebom zatite prava autora i drugih lica koja
doprinose stvaralatvu i irenju kulture;
- ohrabrivanju predstavnikih tela razliitih kategorija nosilaca prava da
uestvuju u ovoj inicijativi, posebno kroz pripremu i distribuiranje odgovarajue
literature, audio-vizuelnog materijala itd. u cilju formiranja svesti o posledicama
koje proistiu iz nepotovanja autorskog i srodnih prava.
Naelo 1
Na nivou univerzitetskog obrazovanja posebnu panju treba posvetiti
unapreenju nastave o autorskom pravu i srodnim pravima.
85
U tu svrhu, drave lanice treba da podstaknu razvoj redovnih posebnih kurseva
na pravnim fakultetima o naelima i praksi u domenu autorskog i srodnih
prava, pre svega iz perspektive obrazovanja nove generacije pravnika koji su
dobro upoznati s potrebom zatite prava autora i drugih lica koja doprinose
stvaralatvu i irenju kulture. Uz to, trebalo bi razmotriti mogunost pozivanja
na prava stvaralaca i drugih lica koja doprinose stvaralatvu i irenju kulture
na drugim relevantnim kursevima o privatnom pravu, kao i na kursevima o
ustavnom pravu i graanskim slobodama.
Izvan okvira pravnog obrazovanja takoe bi trebalo podstai razvoj edukacije
o autorskom i srodnim pravima u drugim adekvatnim disciplinama, posebno u
ekonomiji, informatici, umetnosti i drutvenim naukama i studijama o medijima.
105. Valja podsetiti da je u novembru 1992. Komitet pravnih eksperata u oblasti
medija ukazao, inter alia, na potrebu unapreenja obuke i edukacije u oblasti
autorskog i srodnih prava na nacionalnom nivou. Nekoliko eksperata je potvrdilo
znaaj koji se pridaje razvoju edukacije i obuke u ovoj oblasti, posebno za
pripadnike pravne profesije, kao i organe nadlene za primenu propisa o zatiti
prava nosilaca prava.
106. Naelo 1 istie da je poeljno unaprediti nastavu o pravu intelektualne
svojine na univerzitetskom nivou, posebno na pravnim fakultetima. Kako je
naznaeno u naelu 1, nastavni programi iz oblasti prava nisu jedino sredstvo
za obezbeivanje obuke u domenu autorskog i srodnih prava. Osnovna naela
koja reguliu zatitu nosilaca prava mogu se preneti i u okviru drugih kurseva, u
oblastima kao to su ekonomija, informatika, umetnost, drutvene nauke, kao i
studije o medijima.
107. Mada je malo verovatno da se ove discipline mogu upotrebiti za
obezbeivanje temeljne obuke o zakonu i praksi u vezi sa autorskim i srodnim
pravima, one ipak mogu da predstavljaju adekvatan okvir za isticanje drugih
vanih aspekata autorskog i srodnih prava, kao i stvaralatva. Ono to je
vano jeste da studenti na univerzitetskom nivou, u zavisnosti od kurseva koje
pohaaju, steknu bolji uvid u ulogu autorskog i srodnih prava u drutvu.
108. Naelo 1 se na konkretan nain osvre na ulogu koju kursevi javnog prava
mogu igrati u poveanju svesti o pravima onih koji su na izvoru umetnikog i
knjievnog stvaralatva. Ocenjeno je da bi takvi kursevi mogli adekvatno da
se prilagode da bi se istakli aspekti stvaralatva i irenja kulture povezani s
ljudskim pravima, kako bi se kod studenata uvrstilo saznanje da su autorsko i
srodna prava takoe vani za odnose izmeu drave i graanina.
Naelo 2
Pored inicijative u okviru obrazovnog programa, drave lanice bi trebalo da
podstaknu formiranje vee svesti meu pripadnicima pravne profesije, carinskih
86
organa, instanci zaduenih za sprovoenje zakona itd. o potrebi garantovanja
potovanja zakonitih prava i interesa autora i drugih lica koja doprinose
stvralatvu i irenju kulture.
U tu svrhu, trebalo bi iskoristiti postojea sredstva, kao to su stalni kursevi koji
se organizuju za gore pomenute profesionalne sektore, kako bi se ukazalo na
ozbiljnu tetu koju stvaraocima i drugim licima koji uestvuju u stvaralatvu i
irenju kulture, kao i drutvu uopte, nanose nezakonite aktivnosti kao to je
piraterija (tj. preteno neovlaeno kopiranje, distribucija ili prenoenje javnosti,
u komercijalne svrhe, priloga i nastupa zatienih na osnovu autorskog i srodnih
prava), posebno tonska i audio-vizuelna piraterija, piraterija kompjuterskog
softvera, kao i neovlaena reprograja.
Tamo gde takva sredstva za obuku ne postoje, trebalo bi razmotriti mogunost
njihovog uvoenja.
109. Veina drava lanica Saveta Evrope usvojila je nacionalne propise i
praksu iji je cilj zatita autorskog i srodnih prava, posebno iz perspektive
relevantnih meunarodnih konvencija. S tim u vezi, treba napomenuti da su
od 1. januara 1995. sve drave lanice Saveta Evrope potpisnice Bernske
konvencije o zatiti knjievnih i umetnikih dela, a izvestan broj tih drava
takoe se i ranije pridravao Pariskog akta (1971) ove konvencije. Pored toga,
nekoliko drava lanica bile su i potpisnice Meunarodne konvencije o zatiti
izvoaa, proizvoaa fonograma i radio-difuznih organizacija (Rim, 1961), kao
i Evropskog sporazuma o zatiti televizijskih emisija (Strazbur, 1960). Odredbe
ovih meunarodnih propisa odrazile su se u nacionalnom pravu i praksi.
Meutim, one mogu postati ekasne samo ako organi vlasti ekasno sprovode
nacionalne odredbe.
110. Kako je gore pomenuto, na osnovu naela 1, Komitet pravnih eksperata u
oblasti medija ukazao je na znaaj stalnih programa edukacije i obuke za one
koji su nadleni za primenu i sprovoenje zakona o autorskom i srodnim pravima.
Iz tog razloga, naelo 2 istie znaaj formiranja vee svesti meu pripadnicima
pravne struke, carinskih vlasti i policije o potrebi da se osigura potovanje
legitimnih prava i interesa autora i drugih lica koja doprinose stvaralatvu i
irenju kulture. Imajui ovo u vidu, naelo preporuuje odredbu o poduavanju
dotinih struka o ovim pitanjima, posebno pomou obrazovnih kurseva koji se
odravaju za pripadnike ovih struka u mnogim dravama lanicama. Ova naela
preporuuje uvoenje takvih kurseva tamo gde jo uvek ne postoje.
Naelo 3
Drave lanice ohrabruju relevantna profesionalna tela da obezbeuju literaturu,
audio-vizuelni materijal itd. koji bi mogli da se koriste u obrazovnim programima,
kao i na kursevima za obuku, da bi se ukazalo na znaaj garantovanja potovanja
prava stvaralaca i drugih lica koja doprinose stvaralatvu i irenju kulture. Ova
vrsta materijala takoe bi trebalo da nastoji da istakne prirodu tete koja prati
87
vrenje nezakonitih aktivnosti kao to su piraterija i neovlaena reprograja.
111. Tela koja zastupaju razne kategorije nosilaca prava treba da preporue
dravnim organima da unaprede svest o potrebi potovanja prava intelektualne
svojine. Druge meuvladine organizacije, posebno Unesko i Svetska
organizacija za intelektualnu svojinu (WIPO), takoe su skrenule panju
vladama na ta pitanja.
112. Tela koja predstavljaju nosioce prava igraju kljunu ulogu u podsticanju
primene naela iznetih u Preporuci br. R (94) 3. Naelo 3, oslanjajui se na
operativni deo Preporuke br. R (94) 3, podstie ta tela da razvijaju i ire razne vidove
pedagokih pomagala koja bi mogla da doprinesu razvoju nastave u oblasti zatite
autorskog i srodnih prava. Ta pedagoka pomagala bi mogla da se usavravaju na
nain koji je prilagoen potrebama i interesima konkretnih ciljnih grupa.
113. Na primer, kad je re o kampanjama formiranja svesti kod javnosti,
predstavnika tela bi trebalo da razmotre potrebu tampanja broura ili
reklamnog materijala u kojima se ukazuje na nezakonitu prirodu raznih
vrsta aktivnosti, kao to su tonska i audio-vizuelna piraterija i neovlaena
reprograja. Na nezakonitu prirodu takvih aktivnosti takoe bi moglo da se
ukae pomou letaka, obavetenja itd. koji bi mogli da se nalaze ili budu
istaknuti u bibliotekama.
114. to se tie pripremanja materijala namenjenog za upotrebu u obrazovnim
ustanovama, moda bi bilo korisno da predstavnika tela stave na raspolaganje
pedagoka pomagala koja su prezentirana na dovoljno privlaan nain da
probude matu mladih pripadnika drutva.
Naelo 4
Drave lanice bi trebalo da se potrude da probude veu svest kod javnosti o
znaaju garantovanja potovanja prava i interesa autora i drugih koji doprinose
stvaralatvu i irenju kulture. U tom cilju bi trebalo posvetiti panju unapreenju
kampanja informisanja i buenja svesti u kojima se ukazuje na:
- znaaj prava koja se tiu stvaralaca i drugih lica koja doprinose stvaralatvu i
irenju kulture u cilju razvoja drutva, kao i teti koju krenje tih prava priinjava
nosiocima prava, knjievnom i umetnikom stvaralatvu i, u krajnjoj liniji, samoj
javnosti;
- nezakonitu prirodu aktivnosti koje podrivaju ova prava, posebno piraterije
i reprograje. Naroitu panju bi trebalo posvetiti ne samo tonskoj i audio-
vizuelnoj pirateriji, ve i softverskoj pirateriji.
115. Naelo 4 ukazuje na potrebu formiranja vee svesti kod javnosti o znaajnoj
ulozi koju autori i druga lica koja doprinose stvaralatvu i irenju kulture igraju
kad je re o kulturnom i ekonomskom razvoju drutva. Na osnovu izvesnog
88
broja konstatacija navedenih u preambuli ovog teksta, ovo naelo ima za cilj da
upozori javnost, inter alia, na posledice koje proistiu iz nepotovanja legitimnih
prava i interesa autora i drugih lica koja doprinose stvaralatvu i irenju kulture.
116. Naelo 4 naroito jasno istie da su krenja prava i interesa ovih aktera
pitanje koje se tie drutva u celini. Iako je tano da autori i druga lica koja
doprinose stvaralatvu i irenju kulture oigledno trpe nansijsku tetu kad se
njihova prava ne potuju, takoe treba imati na umu da e krenje ovih prava
odvratiti nosioce prava od pruanja doprinosa kulturnom razvoju drutva.
117. Ukratko, kontinuirano i konstantno nepotovanje prava nee nimalo
podstai nosioce prava da doprinose stvaralakom procesu. Ovo e smanjiti
broj stvaralakih inicijativa i upravo bi taj faktor mogao da rezultira kulturnim
osiromaenjem drutva; iroka javnost vie nee moi da uiva u plodovima
stvaralakih poduhvata.
118. Kod javnosti uopte, kao i u nekim drutvenim i profesionalnim krugovima,
uoljiva je neupuenost u ozbiljnost tete koja proistie iz aktivnosti iji je
cilj nezakonito sticanje dobiti od dela i drugih priloga, tj. aktivnosti koje ne
uvaavaju prava onih koji doprinose nastanku tih dela. Jednostavno reeno, te
aktivnosti predstavljaju krau, ali ih brojni korisnici, pa ak i neki profesionalni
sektori, ne smatraju takvim i ak minimiziraju teinu tih aktivnosti. Naravno, ova
situacija varira od zemlje do zemlje. Ipak, vlade drava lanica su pozvane da
u javnosti pokrenu konkretnu kampanju informisanja i formiranja svesti o potrebi
potovanja prava o kojima je re.
119. Naelo 4 istie potrebu da se javnost informie o posledicama koje
proistiu iz nepotovanja autorskog i srodnih prava. Ono ohrabruje drave
lanice da unaprede informisanost u tom pogledu i da to uine na nain koji
kod javnosti budi veu svest o ovim pitanjima. Cilj treba da bude da se u svesti
javnosti autori i druga lica koja doprinose stvaralatvu i irenju kulture jasno
prepoznaju kao strane koje imaju zakonska prava i interese koji zasluuju da
budu potovani. Kampanja informisanja i buenja svesti posebno treba da ima
za cilj ukazivanje na vrste aktivnosti koje priinjavaju naroitu tetu autorima
i drugim licima koja doprinose stvaralatvu i irenju kulture, tj. na pirateriju
(kako je denisana u naelu 2), ukljuujui pirateriju kompjuterskih softvera, i
neovlaenu reprograju.
Naelo 5
Drave lanice treba da nastoje da unaprede svest u svim relevantnim fazama
obrazovnog procesa o znaaju potovanja prava onih koji su na izvoru
stvaralakih dela, ukljuujui kompjuterske softvere i druge zatiene priloge.
U tu svrhu, drave lanice treba da nastoje da osiguraju da obrazovni proces
89
bude propraen naporima iji je cilj da studenti uvae posebnu ulogu koju u
kulturnom i ekonomskom razvoju drutva imaju autori, kompozitori, producenti
audio-vizuelnih dela, stvaraoci vizuelnih umetnikih dela i fotogra, izvoai,
proizvoai fonograma, radio-difuzne organizacije itd.
120. Dok se naelo 4 tie opte strategije namenjene irokoj javnosti, naelo 5
sledi pristup koji je u veoj meri ciljan, istiii razvoj inicijativa u okviru ustanova
za obrazovanje i obuku. Naelo 5 se bavi obrazovnim procesom uopte, ne
pravei razliku u pogledu nivoa obrazovanja o kome je re. U stvari, nema
razloga da se ne uloe napori jo na nivou osnovne kole u cilju formiranja
svesti uenika o potrebi potovanja prava onih koji su zadueni da im obezbede
knjievna dela, zabavu itd.
121. Ono to je vano jeste da mladi ponu u ranom uzrastu da uvaavaju
posebnu ulogu koju autori i drugi koji doprinose stvaralatvu i irenju kulture
igraju u kulturnom i ekonomskom razvoju drutva.
Naelo 6
Drave lanice treba da razmotre mogunost uvoenja, u okviru programa
obrazovanja i profesionalne obuke, kurseva koji su prilagoeni uzrastu i
interesima onih kojima su namenjeni i koji bi imali za cilj sticanje svesti o:
a. potrebi da se autori i drugi koji doprinose stvaralatvu i irenju kulture
smatraju radnicima koji zavise od prihoda steenih na osnovu korienja i javne
upotrebe njihovih dela i drugih zatienih priloga;
b. vrednosti autorskih industrija u okviru nacionalne ekonomije i trita rada;
c. legitimnosti tih imovinskih i moralnih prava koja se garantuju autorima
i drugima koji doprinose stvaralatvu i irenju kulture, naroito u pogledu
kulturnog i ekonomskog doprinosa koji daju drutvu;
d. nezakonitosti nekih vrsta aktivnosti koje tete pravima i interesima stvaralaca
i drugih lica koja doprinose stvaralatvu i irenju kuture, posebno tonske i
audio-vizulene piraterije, kao i piraterije kompjuterskih softvera i neovlaene
reprograje.
122. Naelo 6 podstie razvoj i uvoenje kurseva u okviru programa obrazovanja
i profesionalne obuke iji je cilj negovanje svesti o pitanjima navedenim pod
takama a, b, c i d ovog naela. Nije obavezno da se uvode konkretni kursevi
o ulozi i vrednosti autorskog i srodnih prava u drutvu. Moda bi bilo mogue
razmisliti o prilagoavanju postojeih kurseva kako bi se obezbedila obrada
ovih razliitih tema. Na primer, kursevi o knjievnosti i umetnosti mogli bi da se
osvrnu na razliita pitanja koja se pominju u ovom naelu. Vano je da se tokom
celog perioda kolovanja formira svest o injenici da su nezakonite aktivnosti
90
koje podrivaju prava i interese autora i drugih lica koja doprinose stvaralatvu i
irenju kulture.
123. Pored mera izloenih u Preporukama br. R (88) 2, br. R (91) 14 i br. R
(94) 3, drave lanice bi trebalo da se postaraju da se primena ovih odredaba
zasniva na kampanjama informisanja i buenja svesti usredsreenim na
probleme piraterije.
124. S tim u vezi, drave lanice treba da:
a. osiguraju iroko distribuiranje, kod iroke javnosti i razliitih zainteresovanih
javnih i profesionalnih tela, pedagokog materijala sainjenog na nacionalnom i
meunarodnom planu i namenjenog formiranju svesti o problemina piraterije;
b. usmere kampanje formiranja svesti na razne zainteresovne sektore: iroka
javnost (potroai); distributeri tonskih i audio-vizuelnih dela (komercijalna
distribucija na veliko i na malo, javne biblioteke, kolektivi itd.); administrativne
vlasti (policija, carinski organi); pravosudni organi, javni tuioci; nosioci prava;
udruenja za kolektivnu zatitu prava itd.;
c. podstiu osnivanje centara za borbu protiv piraterije na nacionalnom nivou,
po ugledu na one koji ve postoje u nekim dravama lanicama.
125. Kad je re o pirateriji, drave lanice bi naroito trebalo da obezbede da
zainteresovana lica dobiju jasne informacije o postupcima koje mogu da se
primene:
- u oblasti graanskog prava (postupci koji rtvama piratskih akata omoguavaju
brzo donoenje privremenih mera da bi zatile svoja prava - privremeni postupci
i slino); nain na koji oteeni mogu da dokau obim pretrpljene tete; naini
dobijanja odtete na osnovu graanskog prava;
- u oblasti krivinog prava (mere tokom krivinog postupka - pretes i zaplena
i druge mere iji je cilj lake prikupljanje dokaza o pirateriji ili krivotvorenom
delu); nain na koji rtve mogu da dokau nameru (sredstva potrebna da bi
se aktivnost pravno okvalikovala kao krivino delo); naini da se dokae
postojanje grube nepanje od strane prekioca (ukoliko takvo ponaanje
predstavlja krivino delo).
91
o zatiti novinara u situacijama sukoba i napetosti
(usvojio Komitet ministara 3. maja 1996.
na svom 98. zasedanju)
Naglaavajui da su sloboda medija i slobodno i neometano bavljenje
novinarstvom od kljunog znaaja u demokratskom drutvu, naroito za
informisanje javnosti, za slobodno formiranje i izraavanje miljenja i ideja i za
praenje rada organa vlasti;
Potvrujui da sloboda medija i slobodno i neometano bavljenje novinarstvom
moraju da se potuju u situacijama sukoba i napetosti, poto je pravo pojedinaca
i iroke javnosti da budu obaveteni o svim pitanjima od javnog interesa i da
budu u mogunosti da ocenjuju postupke organa vlasti i drugih zainteresovanih
strana naroito vano u ovakvim situacijama;
Naglaavajui znaaj uloge novinara i medija u informisanju javnosti o krenju
domaeg i meunarodnog prava i ljudskoj patnji u situacijama sukoba i
napetosti, kao i injenicu da oni na taj nain mogu da pomognu da se spree
nova krenja i patnje;
Konstatujui da, u takvim situacijama, sloboda medija i slobodno i neometano
bavljenje novinarstvom mogu da budu ozbiljno ugroeni, kao i da ivoti novinara
i njihov ziki integritet dolaze u opasnost i da se njihovo pravo na slobodno i
nezavisno izvetavanje podvrgava ogranienjima;
Konstatujui da napadi na ziku bezbednost novinara i ogranienja pri
izvetavanju mogu da imaju razne oblike, poev od zaplene njihovih sredstava
za komunikaciju do uznemiravanja, pritvaranja i ubistva;
Potvrujui znaaj meunarodnih instrumenata o ljudskim pravima, kako na
svetskom, tako i na evropskom nivou, za zatitu novinara koji rade u situacijama
92
sukoba i napetosti, naroito Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima,
Meunarodnog sporazuma o graanskim i politikim pravima i Evropske
konvencije o ljudskim pravima;
Potvrujui znaaj lana 79 Prvog dopunskog protokola uz enevske konvencije
od 12. avgusta 1949, usvojenog 8. juna 1977, koji propisuje da se novinari
smatraju civilima i da kao takvi moraju da budu zatieni;
Imajui u vidu da ova obaveza takoe vai za sukobe koji nemaju meunarodni
karakter;
Ubeen da je neophodno da se ove postojee garancije rearmiu, da postanu
ire poznate i da se obezbedi njihovo puno potovanje radi jaanja zatite
novinara u situacijama sukoba i napetosti;
Naglaavajui da svako uplitanje u rad novinara u ovakvim situacijama mora
biti izuzetak i da ono mora da bude minimalno i striktno u skladu s uslovima
propisanim u odgovarajuim meunarodnim instrumentima o ljudskim pravima;
Konstatujui da medijske organizacije, profesionalne organizacije i sami novinari
takoe mogu da doprinesu poveanju zike bezbednosti novinara, konkretno
tako to e preduzimati i podsticati praktinu prevenciju i mere line zatite;
Imajui u vidu da za potrebe ove preporuke izraz novinar" mora da se shvati
tako da podrazumeva sve predstavnike medija, to jest sve one koji se bave
sakupljanjem, primanjem i irenjem vesti i informacija, ukljuujui kamermane i
fotografe i pomono osoblje, kao to su vozai i prevodioci,
1. u svojim postupcima i politici slede osnovna naela zatite novinara
koji rade u situacijama sukoba i napetosti, izloena u aneksu ove preporuke,
i primenjuju ih bez razlike na strane dopisnike i domae novinare i bez
diskriminacije po bilo kom osnovu;
2. ire ovu preporuku i posebno na nju skrenu panju medijskim
organizacijama, novinarima i profesionalnim organizacijama, kao i organima
vlasti i njihovim funkcionerima, kako civilnim tako i vojnim.
93
Osnovna naela koja se odnose na zatitu
novinara u situacijama sukoba i napetosti
Poglavlje A : Zatita zike bezbednosti novinara
Naelo 1
Prevencija
1. Medijske organizacije, novinari i profesionalne organizacije mogu da
preduzmu znaajne preventivne mere koje doprinose zatiti zike bezbednosti
novinara. Treba razmotriti sledee mere radi odgovarajue pripreme za opasne
misije u situacijama sukoba i napetosti:
a. obezbeivanje praktinih informacija i obuke za sve novinare, bilo da su
stalno zaposleni ili slobodni novinari, uz pomo iskusnih novinara i kompetentnih
specijalizovanih organa i organizacija, kao to su policija ili oruane snage;
b. iroko distribuiranje postojeih vodia za preivljavanje" pripadnicima
novinarske profesije;
c. iroko distribuiranje informacija pripadnicima profesije o dostupnosti
odgovarajue zatitne opreme.
2. Dok su za ove mere u prvom redu odgovorne medijske organizacije,
novinari i profesionalne organizacije, organi i nadlene specijalizovane
organizacije drava lanica treba da sarauju kada se od njih zatrai pruanje
informacija ili obuke.
Naelo 2
Osiguranje
1. Novinari koji rade u situacijama sukoba i napetosti treba da imaju odgovarajue
osiguranje u sluaju bolesti, povrede, repatrijacije i smrti. Medijske organizacije
treba to da obezbede pre nego to poalju svoje novinare u opasne misije. Slobodni
novinari treba sami da sklope ugovore o osiguranju.
2. Drave lanice i medijske organizacije treba da razmotre naine da
odredba o osiguranju za sve novinare koji odlaze u opasne misije postane
standardni deo pojedinanih i kolektivnih ugovora.
94
3. Medijske i profesionalne organizacije u dravama lanicama treba da razmotre
osnivanje fondova solidarnosti za obeteenje novinara ili njihovih porodica za
pretrpljene povrede u sluajevima kada je osiguranje nedovoljno ili ne postoji.
Naelo 3
Deurne linije
1. Pokazalo se da je hitna deurna linija koju odrava Meunarodni komitet
Crvenog krsta (ICRC) od neprocenjivog znaaja pri pronalaenju nestalih
novinara. Druge organizacije, kao to su Meunarodna federacija novinara
(IFJ) i Meunarodna razmena slobode izraavanja (IFEX), odravaju uspene
deurne linije koje skreu panju na sluajeve napada na ziku bezbednost
novinara i njihove novinarske slobode. Medijske i profesionalne organizacije se
podstiu da preduzimaju korake kako bi ove deurne linije postale poznatije meu
pripadnicima profesije. Drave lanice treba da podre ovakve inicijative.
2. Novinari koji rade u situacijama sukoba i napetosti treba da razmisle da li je
preporuljivo da, u poverenju, obavetavaju lokalne kancelarije ICRC na terenu
o tome gde se nalaze kako bi poboljali uspenost deurne linije u pronalaenju
novinara i preduzimanju koraka radi poboljanja njihove bezbednosti.
Poglavlje B : Prava i radni uslovi novinara koji rade u situacijama sukoba
i napetosti
Naelo 4
Informacije, kretanje i prepiska
Drave lanice priznaju da novinari imaju puno pravo na slobodno ostvarivanje
ljudskih prava i osnovnih sloboda zagarantovanih Evropskom konvencijom o
ljudskim pravima (ECHR) i protokolima uz nju i meunarodnim instrumentima
ije su potpisnice, ukljuujui sledea prava:
a. pravo svakog pojedinca da trai, saoptava i prima informacije i ideje bez
obzira na granice;
b. pravo svakog pojedinca da na zakonit nain u okviru dravne teritorije
ima slobodu kretanja i slobodu izbora svog prebivalita, kao i pravo svakog
pojedinca da napusti bilo koju zemlju;
c. pravo svakog pojedinca na poverljivost prepiske u njenim razliitim
oblicima.
95
Naelo 5
Poverljivost izvora
Imajui na umu znaaj poverljivosti izvora koje koriste novinari u situacijama
sukoba i napetosti, drave lanice e obezbediti da se ona potuje.
Naelo 6
Sredstva za komunikaciju
Drave lanice nee ograniavati novinarima korienje sredstava za
komunikaciju za meunarodni ili domai prenos vesti, miljenja, ideja i komentara.
One nee odlagati takve prenose ili ih na bilo koji drugi nain ometati.
Naelo 7
Kontrola ogranienja
1. Nije dozvoljeno uplitanje u ostvarivanje prava i sloboda zagarantovanih
naelima od 4 do 6, osim u skladu sa uslovima izloenim u odgovarajuim
odredbama instrumenata o ljudskim pravima, onako kako su ih protumaila
njihova nadzorna tela. Stoga svako uplitanje mora da:
- bude propisano zakonom i formulisano jasnim i preciznim izrazima;
- tei legitimnom cilju onako kako je to navedeno u odgovarajuim
odredbama instrumenata o ljudskim pravima; u skladu sa sudskom praksom
Evropskog suda za ljudska prava, zatitom nacionalne bezbednosti u smislu
ECHR, pri emu se postojanje takvog legitimnog cilja ne moe shvatiti ili
koristiti kao blanko obrazloenje za ograniavanje osnovnih prava i sloboda;
- bude neophodno u demokratskom drutvu, to jest da odgovara neodlonoj
drutvenoj potrebi, bude zasnovano na razlozima koji su relevantni i dovoljni i
bude srazmerno legitimnom cilju kome se tei.
2. U situacijama rata ili drugim vanrednim situacijama koje ugroavaju ivot
nacije i ije je postojanje zvanino proglaeno, mere koje umanjuju obaveze
drave da obezbedi ova prava i slobode dozvoljene su do stepena do koga su
striktno potrebne zbog zahteva situacije, pod uslovom da nisu protivrene drugim
obavezama na osnovu meunarodnog prava i da ne ukljuuju diskriminaciju
samo na osnovu rase, boje, pola, jezika, vere ili drutvenog porekla.
3. Drave lanice uzdrae se od preduzimanja bilo kakvih restriktivnih mera
prema novinarima, kao to su oduzimanje akreditacija ili proterivanje, zbog
96
obavljanja njihovih profesionalnih aktivnosti ili sadraja izvetaja i informacija
koje su preneli njihovi mediji.
Naelo 8
Zatita i pomo
1. Drave lanice treba da naloe svojim vojnim i policijskim snagama da
prue neophodnu i razumnu zatitu i pomo novinarima kada oni to zahtevaju i
da prema njima postupaju kao prema civilima.
2. Drave lanice nee koristiti zatitu novinara kao izgovor za ograniavanje
njihovih prava.
Naelo 9
Nediskriminacija
Drave lanice e obezbediti da u odnosima s novinarima, stranim ili domaim,
organi vlasti postupaju bez diskriminacije i samovolje.
Naelo 10
Pristup teritoriji neke drave
1. Drave lanice treba da olakaju novinarima pristup teritoriji koja je njihovo
odredite brzim izdavanjem viza i drugih neophodnih dokumenata.
2. Drave lanice treba, isto tako, da olakaju uvoz i izvoz profesionalne
opreme.
Naelo 11
Korienje sistema akreditacija
Sistemi za akreditovanje novinara treba da se uvedu samo ako su neophodni
u odreenim situacijama. Kada postoji sistem akreditacija, u normalnim
okolnostima akreditaciju treba izdati. Drave lanice e obezbediti da:
a. akreditacija olaka bavljenje novinarskom profesijom u situacijama
sukoba i napetosti;
b. bavljenje novinarskom profesijom i novinarske slobode ne zavise od
akreditacije;
97
c. akreditacija ne bude koriena za ograniavanje slobode kretanja
novinara ili njegovog pristupa informacijama; s obzirom da neizdavanje
akreditacije moe da ogranii ova prava, ovakva ogranienja moraju da budu
striktno u skladu s uslovima navedenim u naelu 7;
d. dodela akreditacija ne zavisi od ustupaka novinara koji bi ograniili
njihova prava i slobode u veoj meri nego to je predvieno u naelu 7;
e. svako odbijanje akreditacije koje novinarima ograniava slobodu kretanja
ili pristup informacijama bude obrazloeno.
Poglavlje C : Istraga
Naelo 12
1. U situacijama sukoba i napetosti, drave lanice e sprovesti istragu o
napadima na ziku bezbednost novinara koji su se dogodili na teritoriji pod
njihovom jurisdikcijom. Posvetie dunu panju izvetajima novinara, medijskih
organizacija i profesionalnih organizacija koji su skrenuli panju na takve napade
i, tamo gde je to potrebno, preduzee odgovarajue mere.
2. Drave lanice e koristiti sva odgovarajua sredstva da izvedu pred
lice pravde one koji su odgovorni za takve napade, bez obzira na to da li su ih
planirala, podstakla ili uinila lica koja pripadaju teroristikim ili nekim drugim
organizacijama, lica koja rade za vladu ili druge organe vlasti, ili lica koja deluju
kao pojedinci.
3. Drave lanice e obezbediti neophodnu meusobnu saradnju u krivinim
predmetima u skladu sa relevantnim instrumentima Saveta Evrope i drugim
evropskim i meunarodnim instrumentima.
99
o garantovanju nezavisnosti javnog servisa
radio-difuzije
(usvojio Komitet ministara 11. septembra 1996.
Imajui u vidu da je cilj Saveta Evrope postizanje veeg jedinjstva izmeu lanica
Podseajui da je nezavisnost medija, ukljuujui radio-difuziju, od kljunog
znaaja za funkcionisanje demokratskog drutva;
Naglaavajui znaaj koji pridaje potovanju nezavisnosti medija, posebno od
strane vlada;
Podseajui, s tim u vezi, na naela koja su vlade drava lanica Saveta Evrope
prihvatile u Deklaraciji o slobodi izraavanja i informisanja od 29. aprila 1982. godine,
naroito u pogledu potrebe za velikim brojem nezavisnih i samostalnih sredstava
komunikacija, koja omoguavaju izraavanje raznolikosti ideja i miljenja;
Potvrujui izuzetnu ulogu javnog servisa radio-difuzije kao kljunog faktora
pluralistikih komunikacija dostupnih svima na nacionalnom i regionalnom
nivou na osnovu pruanja osnovnih sveobuhvatnih programskih usluga koje
obuhvataju informitivni, obrazovni, kulturni i zabavni program;
Podseajui na obaveze koje su prihvatili predstavnici drava koje su uestvovale
na etvrtoj evropskoj ministarskoj konferenciji o politici masovnih medija (Prag,
7. i 8. decembar 1994. godine) u okviru Rezolucije br. 1 o budunosti javnog
servisa radio-difuzije, a naroitona obavezu potovanja nezavisnosti radio-
difuznih organizacija javnog servisa;
100
Konstatujui potrebu da se naela nezavisnosti javnog servisa radio-difuzije, onako
kako su izloena u gore pomenutoj prakoj rezoluciji, dalje razvijaju u svetlu izazova
koji su se pojavili sa politikim, ekonomskim i tehnolokipromenama u Evropi;
Imajui u vidu da, u svetlu tih izazova, nezavisnost javnog servisa radio-difuzije
na nacionalnom nivou treba da bude izriito zagarantovana skupom pravila koja
reguliu sve aspekte njegovog funkcionisanja;
Naglaavajui znaaj obezbeivanja striktnog potovanja ovih pravila od strane
svih pojedinaca ili organa izvan radio-difuznih organizacija javnog servisa,
a. u svoja nacionalna zakonodavstva ili instrumente koji reguliu rad radio-
difuznih organizacija javnog servisa unesu odredbe koje garantuju njihovu
nezavisnost u skladu sa smernicama sadranim u aneksu ove preporuke;
b. skrenu panju na ove smernice organima odgovornim za kontrolu
aktivnosti radio-difuznih organizacija javnog servisa, kao i upravi i osoblju tih
organizacija.
Smernice za garantovanje nezavisnosti
javnog servisa radio-difuzije
I Opte odredbe
Pravni okvir koji regulie radio-difuzne organizacije javnog servisa treba jasno
da odredi njihovu ureivaku nezavisnost i institucionalnu autonomiju, naroito
u oblastima kao to su:
- programska ema;
- koncepcija i proizvodnja programa;
- ureivanje i prezentacija vesti i programa o aktuelnim dogaajima;
- organizacija delatnosti servisa;
- izbor, zapoljavanje i rukovoenje osobljem unutar servisa;
- kupovina, iznajmljivanje, prodaja i korienje robe i usluga;
- upravljanje nansijskim sredstvima;
101
- priprema i izvravanje budeta;
- pregovaranje, priprema i potpisivanje pravnih akata koji se odnose na
poslovanje servisa;
- zastupanje servisa u pravnim postupcima i prema treim licima.
Odredbe koje se odnose na odgovornost radio-difuznih organizacija javnog
servisa i njihovih statutarnih organa i nadzor nad njima treba da budu jasno
denisane unutar postojeeg pravnog okvira.
Programske aktivnosti radio-difuznih organizacija javnog servisa nee biti
podlone nikakvom obliku cenzure. Nikakvu a priori kontrolu nad aktivnostima
radio-difutznih organizacija javnog servisa nee vriti pojedinci ili tela koji su
izvan tih organizacija, osim u izuzetnim sluajevima koji su propisani zakonom.
II Organi upravljanja radio-difuznih organizacija javnog servisa
1. Nadlenosti
Pravni okvir koji regulie aktivnosti radio-difuznih organizacija javnog servisa
treba da utvrdi da su njihovi organi upravljanja jedini odgovorni za svakodnevnu
delatnost njihove organizacije.
2. Status
Pravila koja reguliu status organ upravljanja radio-difuznih organizacija javnog
servisa, naroito njihovog lanstva, treba da budu denisana tako da se izbegne
da ti organi budu izloeni opasnosti od bilo kakvog politikog ili drugog uplitanja.
Ova pravila nalau da lanovi organa upravljanja ili lica koja preuzimaju ovu
funkciju u linom svojstvu:
- obavljaju svoje funkcije iskljuivo u interesu radio-difuzne organizacije
javnog servisa koju predstavljaju i kojom upravljaju;
- ne mogu direktno ili indirektno da obavljaju funkcije, dobijaju platu ili
imaju interese u preduzeima ili drugim organizacijama u medijskom ili
srodnim sektorima tamo gde bi to dovelo do sukoba interesa sa rukovodeim
funkcijama koje obavljaju u radio-difuznoj organizaciji javnog servisa;
- ne mogu da primaju bilo kakve naloge ili instrukcije od bilo kog lica ili tela
osim od pojedinaca ili tela odgovornih za nadzor nad dotinom radio-difuznom
organizacijom javnog servisa, osim u posebnim sluajevima predvienim
zakonom.
102
3. Odgovornosti
Uz izuzetak u pogledu sudske odgovornosti za vrenje sopstvenih nadlenosti u
sluajevima predvienim zakonom, organi upravljanja radio-difuznih organizacija
javnog servisa ili lica koja obavljaju ovu funkciju u linom svojstvu treba da budu
iskljuivo odgovorni nadzornom telu svoje radio-difuzne organizacije javnog servisa.
Svaka odluka koju gorenavedena nadzorna tela donesu protiv lanova organa
uparvljanja radio-difuznih organizacija javnog servisa ili lica koja obavljaju ovu
funkciju u linom svojstvu zbog krenja njihovih dunosti i odgovornosti mora da
bude potpuno obrazloena i podlona albi nadlenim sudovima.
III Nadzorna tela radio-difuznih organizacija javnog servisa
1. Nadlenosti
Zakonski okvir koji regulie rad radio-difuznih organizacija javnog sevrisa treba
jasno i precizno da denie nadlenosti njihovih nadzornih tela.
Nadzorna tela radio-difuznih organizacija javnog sevrisa ne treba da vre
nikakvu a priori kontrolu nad programom.
2. Status
Pravila koja reguliu status nadzornih tela radio-difuznih organizacija javnog
servisa, naroito njihovog lanstva, treba da budu denisana tako da se izbegne
da ta tela budu izloena opasnosti od bilo kakvog politikog ili drugog uplitanja.
Ova pravila treba pre svega da garantuju da lanovi nadzornih tela:
- budu naimenovani na otvoren i pluralistiki nain;
- kolektivno predstavljaju interes drutva uopte;
- ne mogu da primaju bilo kakve naloge ili instrukcije od bilo kog lica ili
tela osim od lica ili tela koja su ih postavila, izuzev u posebnim sluajevima
predvienim zakonom;
- ne mogu da budu otputeni, suspendovani ili zamenjeni za vreme njihovog
mandata od strane bilo kog lica ili tela, osim od strane onih koji su ih postavili,
izuzev u sluaju da je nadzorno telo na adekvatan nain dokazalo da su
nesposobni ili da su bili spreeni da obavljaju svoje funkcije;
- ne mogu, direktno ili indirektno, da obavljaju funkcije, primaju platu ili imaju
interese u preduzeima ili drugim organizacijama u medijskom ili srodnim
sektorima tamo gde bi to dovelo do sukoba interesa sa njihovim funkcijama u
nadzornom telu;
103
Pravila o zaradama lanova nadzornog tela radio-difuznih organizacija javnog
servisa treba da budu denisana na jasan i otvoren nain u tekstovima koji
regulie njihov rad.
IV Osoblje radio-difuznih organizacija javnog servisa
Izbor, unapreenje i premetanje, kao i prava i obaveze osoblja radio-difuznih
organizacija javnog servisa ne treba da zavise od porekla, pola, miljenja ili
politikih, lozofskih ili verskih uverenja ili lanstva u sindikatu.
Osoblju radio-difuznih organizacija javnog servisa treba, bez diskriminacije, da
bude zagarantovano pravo da uestvuje u sindikalnim aktivnostima i trajku,
osim tamo gde postoje zakonska ogranienja koja nalau nastavljanje rada
javnog servisa ili neki drugi legitimni razlozi.
Pravni okvir koji regulie rad radio-difuznih organizacija javnog servisa mora
jasno da propie da osoblje tih organizacija ne sme da prima bilo kakve
instrukcije od pojedinaca ili tela izvan organizacije koja ih zapoljava bez
saglasnosti organa upravljanja te organizacije, osim ako to nije u nadlenosti
nadzornog tela.
V Finansiranje radio-difuznih organizacija javnog servisa
Pravila koja reguliu nansiranje radio-difuznih organizacija javnog servisa
treba da se zasnivaju na naelu po kome drave lanice preduzimaju mere
da odre i, tamo gde je to potrebno, stvore primeren, siguran i transparentan
nansijski okvir koji radio-difuznim organizacijama javnog servisa garantuje
sredstva neophodna za ostvarivanje njihovih zadataka.
Naela koja slede treba da se primenjuju u sluajevima kad se nansiranje
radio-difuzne organizacije javnog servisa u potpunosti ili delimino zasniva
na redovnom ili vanrednom izdvajanju iz dravnog budeta ili na nadoknadi za
izdavanje dozvole:
- mo odluivanja organa izvan dotine radio-difuzne organizacije javnog
servisa o njenom nansiranju ne treba da se koristi za direktno ili indirektno
uplitanje u ureivaku nezavisnost i institucionalnu autonomiju organizacije;
- visina takse ili pretplate treba da bude odreena posle konsultacija sa
dotinom radio-difuznom organizacijom javnog servisa, pri emu treba voditi
rauna o trokovima njenih aktivnosti, i to na nain koji joj dozvoljava da u
celini ispunjava svoje viestruke zadatke;
- plaanje takse ili pretplate treba da se obavlja na nain koji garantuje
kontinuitet aktivnosti radio-difuzne organizacije javnog servisa i koji joj
dozvoljava dugorono planiranje;
- prilikom korienja sredstava takse ili pretplate radio-difuzna organizacija
javnog servisa treba da potuje naelo nezavisnosti i samostalnosti spomenuto
u smernici br. 1;
104
- u sluaju da sredstva takse ili pretplate treba da podeli nekoliko radio-
difuznih orgnizacija javnog servisa, to treba da se uradi tako da budu pravino
zadovoljene potrebe svake organizacije.
Kako je istaknuto u smernici br. 1, pravila o nansijskom nadzoru radio-difuznih
organizacija javnog servisa ne treba da ugroavaju njihovu nezavisnost u
pitanjima vezanim za program.
VI Programska politika radio-difuznih organizacija javnog servisa
Pravni okvir koji regulie radio-difuzne organizacije javnog servisa jasno treba
da propie da e one obezbediti da programi vesti pravino prikazuju injenice
i dogaaje i podstiu slobodno formiranje miljenja.
Sluajevi u kojima su radio-difuzne organizacije javnog servisa primorane da
emituju zvanine poruke, izjave ili saoptenja, ili da izvetavaju o aktima ili
odlukama dravnih organa, ili da ustupaju termine tim organima treba da se
ogranie na izuzetne okolnosti izriito predviene zakonima i propisima.
Svako zvanino obavetenje treba da bude jasno opisano kao takvo i emitovano
iskljuivo na odgovornost organa koji je traio njegovo emitovanje.
VII Pristup radio-difuznih organizacija javnog servisa novim komuni-
kacionim tehnologijama
Radio-difuzne organizacije javnog servisa treba da budu u mogunosti da
koriste nove komunikacione tehnologije i, tamo gde su ovlaene, razvijaju nove
servise na bazi tih tehnologija da bi na nezavisan nain obavljale svoje zadatke
onako kako je to propisano zakonom.
105
Obrazloenje
Uvod
1. Potpuno i neogranieno ostvarivanje slobode izraavanja i informisanja,
predvieno lanom 10. Evropske konvencije o ljudskim pravima, pretpostavlja
postojanje slobodnih, nezavisih i pluralistikih medija u skladu s politikim
naelom koga se pridrava Komitet ministara Saveta Evrope u Deklaraciji o
slobodi izraavanja i informisanja usvojenoj 29. aprila 1982. godine. Ovaj zahtev,
kljuan za postojanje istinske demokratije, primenjuje se na oblasti tampe i radio-
difuzije, s obzirom na iroku publiku radio i televizijskih servisa i njihov potencijalni
uticaj na formiranje javnog mnjenja.
2. Na osnovu posebnih zadataka koje imaju na osnovu zakona ili drugih
instrumenata (ugovori, povelje, sporazumi, dozvole itd.) radio-difuzne
organizacije javnog servisa istiu se meu medijima kao uticajni akteri u ivotu
demokratskog drutva. Karakteristika tih organizacija, koje mogu biti javne ili
privatne, jeste da treba da ponude iroku lepezu informativnih, obrazovnih,
kulturnih i zabavnih programa koji odslikavaju drutvene prilike, a posebno
miljenja politikih, drutvenih, kulturnih i manjinskih grupa, i ponudi platformu
za raspravu da bi se obezbedila aktivna demokratija. U tom pogledu one se
razlikuju od komercijalnih radio-difuznih organizacija iju programsku emu
diktiraju imperativi komercijalne protabilnosti.
3. Radio-difuzne organizacije javnog servisa se razlikuju od onih kojima
upravlja drava i po tome to svoje zadatke ostvaruju nezavisno i bez uplitanja
bilo kakvih spoljnih organa, posebno organa vlasti, to je osobina koja ih odvaja
od dravnih radio-difuznih organizacija. Naelo da su radio-difuzne organizacije
javnog servisa nezavisne i, shodno tome, odgovorne javnosti za nain na koji
ostvaruju svoje zadatke, od kljunog je znaaja za potpuno ostvarenje tih
zadataka, naroito u sferi informisanja.
4. Pokuavajui da ostvari i promovie doprinos koji javni servis radio-difuzije
daje funkcionisanju demokratskog drutva time to je otvoren za pluralistiko
izraavanje pogleda, miljenja i kultura, Savet Evrope je u vie navrata imao
106
priliku da se pozabavi razvojem ove oblasti. Shodno tome, Prva ministarska
konferencija o politici masovnih medija, odrana u Beu 9. i 10. decembra 1986.
godine, rezultirala je usvajanjem Rezolucije o javnoj i privatnoj radio-difuziji u
Evropi, prilikom ega su prisutni ministri naglasili svoju privrenost ouvanju
naela javnog servisa radio-difuzije, imajui na umu interes javnosti da prima
kompletanm i visokokvalitetan televizijski servis koji, kao celina, doprinosi
slobodnom formiranju miljenja i razvoju kulture.
5. Novi razvoj dogaaja je, meutim, pokrenuo pitanja vezana za perspektive
javnog servisa i, u nekim sluajevima, same njihove odrivosti. Jedan od tih
dogaaja, naroito znaajan, bio je postepen prodor privatne inicijative u oblast
radio-difuzije u veini zemalja Evrope. Pored ove regulatorne i ekonomske
tendencije, 80-tih godina je dolo do tehnolokih promena sa razvojem
kablovskog i satelitskog prenosa i, neto skorije, digitalne tehnologije. Najzad,
postepeni prodor demokratije u zemlje Centralne i Istone Evrope posle
1989. godine pokrenuo je pitanje pretvaranja bivih dravnih radio-difuznih
organizacijau istinske javne radio-difuzne organizacije javnog servisa.
6. Ove razliite pojave navele su Savet Evrope da proglasi pitanje budunosti
radio-difuznih medija javnog servisa jednim od svojih prioriteta. To je dovelo
do usvajanja jo jedne Rezolucije o budunosti javnog servisa radio-difuzije na
etvrtoj ministarskoj konferenciji o politici masovnih medija, odranoj u Pragu
7. i 8. decembra 1994. godine. Drave koje su uestvovale na konferenciji
potvrdile su u toj rezoluciji svoju privrenost ouvanju i razvoju jakog radio-
difuznog sistema javnog servisa, odbijajui tako da prihvate njegovo postepeno
marginalizovanje.
7. U znak podrke ovoj formalnoj privrenosti, drave uesnice su unele u
Rezoluciju itav niz konkretnih mera da bi obezbedile kontinuirano funkcionisanje
javnog servisa radio-difuzije. Jedna od takvih mera je garantovanje nezavisnosti
javnog servisa radio-difuzije u odnosu na politiko i ekonomsko uplitanje. Poto
ova garancija prevashodno funkcionie kroz usvajanje odgovarajuih odredaba
u zakonodavnim i regulatornim okvirima koji reguliu zadatke, organizaciju i
upravljanje radio-difuznim organizacijama javnog servisa, ove smernice imaju
za cilj da obezbede repere u pogledu poeljnog sadraja neophodnih odredaba,
bez obzira na pravni okvir ili status, konkretne zadatke i strukture radio-difuznih
organizacija javnog servisa.
8. Prvo o emu treba voditi rauna prilikom primene ovih smernica jeste
raznolikost ovlaenja koja postoje u dravama lanicama u pogledu regulative
u oblasti medija. Takoe treba uzeti u obzir odredbe domaeg zakonodavstva
koje mogu na neki nain da budu povezane sa razliitim pitanjima obuhvaenim
ovim smernicama (na primer, odredbe o graanskoj i krivinoj odgovornosti
koje se mogu primeniti na organe upravljanja radio-difuznih organizacija javnog
107
servisa u pogledu funkcija koje one obavljaju; opta pravila radnog prava koja
se odnose na njihovo osoblje; ustavne, zakonodavne i regulatorne odredbe o
vanrednom i ratnom stanju koje utiu na aktivnost i funkcionisanje radio-difuznih
organizacija javnog servisa itd.). Isto tako, prilikom primene smernica treba
voditi rauna o odlukama nacionalnih vrhovnih sudova koji imaju nadlenosti
u ustavnoj, sudskoj i upravnoj oblasti, kao i obavezama drava lanica koje
proistiu iz meunarodnog prava. Najzad, treba voditi rauna o raznovrsnosti
zadataka radio-difuznih organizacija javnog servisa, na primer u zavisnosti od
toga da li je re o nacionalnim ili meunarodnim servisima.
I Opte odredbe
Smernica br. 1
9. Rezolucija o budunosti javnog servisa radio-difuzije, usvojena na
etvrtoj evropskoj ministarskoj konferenciji o politici masovnih medija, predvia
da se drave uesnice obaveu da e garantovati nezavisnost radio-difuznih
organizacija javnog servisa u odnosu na politiko i ekonomsko uplitanje.
Shodno tome, smernica br. 1 zahteva da naela ureivake nezavisnosti
i institucionalne samostalnosti radio-difuznih organiazacija budu izriito
sadrana u pravnom okviru koji regulie rad ovih organizacija, bez obzira da li
se on sastoji, kako je obino sluaj, od zakonskih tekstova ili od drugih pravila i
instrumenata, kao to su povelje, sporazumi ili dozvole. Ureivaka nezavisnost
podrazumeva pravo da radio-difuzne organizacije javnog servisa odreuju
sadraj svojih programa slobodno i bez uplitanja bilo kog spoljnog organa u
granicama koje su predviene zakonom ili drugim pravilima da bi se sauvala
legitimna prava i interesi (na primer, odredbe o emitovanju programa koji moe
da deluje okantno na decu ili adolescente.) Ovo se, takoe, odnosi na vreme
prikazivanja razliitih emisija, osim ako posebne odredbe s tim u vezi ne postoje
u statutima koji reguliu funkcionisanje radio-difuznih organizacija javnog
servisa, kao i na izbor osoba koje uestvuju u emsiijama.
10. Ureivaka nezavisnost podrazumeva da nikakav spoljni organ, javni
ili privatni, ne moe da se uplie u svakodnevno funkcionisanje radio-
difuznih organizacija javnog servisa, na primer preko uticaja na donoenje
nansijskih odluka u vezi sa tim organizacijama. S tim u vezi, treba podsetiti
da, u skladu s naelom iz Rezolucije o budunosti javnog servisa radio-difuzije,
svakodnevno funkcionisanje i ureivaka odgovornost za programski raspored
i sadraj programa mora da bude iskljuivo u nadlenosti samih radio-difuznih
organizacija. Ureivaka nezavisnost takoe pretpostavlja da se organu
upravljanja ovih organizacija, kao i zaposlenima u njima, omogui zatita od
pritiska ili uplitanja u njihov posao. Neke od dolenavedenih smernica imaju za
cilj zatitu od vrenja takvih pritisaka i uplitanja.
108
11. Ureivaka nezavisnost ide ruku pod ruku s institucionalnom
samostalnou radio-difuznih organizacija javnog servisa, to jest pravom takvih
tela da slobodno organizuju i obavljaju svoje aktivnosti u okvirima odreenim
zakonom ili drugim pravilima koja se odnose na odgovornosti njihovih upravnih
i nadzornih tela. Meutim, pojam institucionalne autonomije moe razliito
da se tumai. Smernica br. 1, stoga, izriito denie ta ovaj pojam zaista
podrazumeva. Podrauzmeva se da institucionalna samostalnost radio-difuznih
organizacija javnog servisa ne znai da organi vlasti ne mogu da preispituju
njihove strukture i operativne aranmane u nameri da, na primer, racionalizuju
njihove aktivnosti, pod uslovom da su takve promene u skladu s naelima
izloenim u razliitim smernicama.
12. Smernica br. 1. sadri listu, koja nije iscrpna, razliitih oblasti u
kojima organima odgovornim za radio-difuzne organizacije treba da bude
omogueno da deluju slobodno, bez uplitanja bilo kog spoljnog organa. Kako
je ve napomenuto, ova sloboda ne iskljuuje da aktivnosti upravnih organa
organizacija javnog servisa budu podvrgnute odreenoj kontroli, u skladu sa
modalitetima i u granicama izriito denisanim zakonom ili drugim tekstovima
koji reguliu funkcionisanje tih organizacija. Odreeni broj dolenavedenih
smernica ima za cilj da precizira u kojim sluajevima i pod kojim okolnostima
moe da se primeni ta kontrola.
13. Razliite oblasti obuhvaene naelima institucionalne samostalnosti
ine celinu iji je svaki deo neraskidivo povezan sa ostalim. U protivnom,
institucionalna samostalnost i nezavisnost radio-difuznih organizacija mogla bi
da bude pogaena indirektnim uplitanjem u njihove aktivnosti. Otuda bi sloboda
radio-difuznih organizacija da same utvruju svoju porgramsku emu i ureuju
i proizvode emisije mogla da bude dovedena u pitanje u praksi, ak i tamo gde
je ta sloboda izriito sadrana u statutima koji reguliu njihovo funkcionisanje
ukoliko istovremeno ne bi postojao princip samostalnog nansijskog upravljanja
i potpune pravne i poslovne sposobnosti tih organizacija.
Smernica br. 2
14. Kako je ve pomenuto, ureivaka nezavisnost i administrativna
samostalnost radio-difuznih organizacija javnog servisa ne znai da te
organizacije ne treba da odgovaraju za nain na koji obavljaju svoje zadatke
i koriste sredstva koja im je, u tu svrhu, eventualno dodelila zajednica. Stoga
su organi upravljanja radio-difuznih organizacija javnog servisa, koji na osnovu
smernice br. 4. treba da budu iskljuivo odgovorni za svakodnevne aktivnosti tih
organizacija, odgovorni vlastitim nadzornim telima za onavljanje svojih funkcija,
kako je to predvieno spustvom br. 7.
15. Osim ovog internog nadzora, radio-difuzne organizacije javnog servisa moraju
da budu odgovorne sudovima, naroito kada je re o naruavanju razliitih legitimnih
109
prava do kojih moe da doe u toku programa (na primer, pravo pojedinaca da se
potuje njihov privatni ivot ili ugled). Radio-difuzne organizacije javnog servisa
mogu, pod odreenim okolnostima, da budu odgovorne za svoje aktivnosti ne
samo pred sudovima, ve i pred drugim spoljnim organima pod uslovom da su
oni nezavisni. One mogu, na primer, biti podlone nadzoru regulatornih tela u
oblasti radio-difuzije. Isto tako, specijalizovani organi ili sudovi mogu da preispituju
nansijsko poslovanje radio-difuznih organizacija u pogledu korienja dodeljenih
javnih sredstava.
16. U skladu sa Rezolucijom o budunosti javnog servisa radio-difuzije,
kontrola i odgovornost radio-difuznih organizacija javnog servisa, naroito
kada se radi o obavljanju njihovih zadataka i korienju sredstava, moraju da
budu garantovane na odgovarajue naine. Razlozi i procedure za pozivanje
na odgovornost radio-difuznih organizacija javnog servisa moraju u tom pogledu
da budu jasno denisani statutima koji reguliu njihovu delatnost. Oni, meutim,
mogu da budu formulisani uopteno i da, u sluaju potrebe, upuuju na druge
odredbe, na primer u oblasti krivinog prava.
17. to se tie razloga zbog kojih radio-difuzne organizacije javnog servisa
mogu da se pozovu na odgovornost zbog sadraja emitovanog programa, treba
imati na umu odredbu iz lana 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima. S
druge strane, nansijska kontrola radio-difuznih organizacija javnog sevrisa
treba da bude u skladu s odredbama sadranim u semrnici br. 19. Najzad, kada
je re o odgovornosti organa upravljanja radio-difuznih organizacija javnog
sevrisa treba imati na umu odredbe sadrane u semrnicama br. 7 i 8.
18. Radio-difuzne organizacije javnog sevrisa treba da budu direktno
odgovorne gorenavedenim vlastima (sudovima, regulatornim telima u
oblasti radio-difuzije), ali i javnosti onako kako je to denisano Rezolucijom
o budunosti javnog servisa radio-difuzije. Praktina posledica ovog naela
sastoji se u tome da radio-difuzne organizacije javnog sevrisa treba redovno da
objavljuju informacije o svojim aktivnostima, na primer u godinjim izvetajima.
Zahtev za transparentnost u odnosu na javnost treba da se shvati u najirem
moguem smislu tako da se odnosi ne samo na programski servis ili servise
koji ine osnovnu delatnost radio-difuznih organzacija javnog servisa, ve i na
sve srodne aktivnosti kojima bi one mogle da se bave (na primer, sporazumi
o saradnji sa drugim radio-difuznim organizacijama, aktivnosti ogranaka ili
zajednikih preduzea onovanih sa javnim ili privatnim partnerima). S druge
strane, taj zahtev za transparentnost treba da se odnosi kako na pitanja
vezana za program, tako i na pitanja koja se tiu upravljanja radio-difuznim
oprganizacijama javnog servisa.
19. Osim toga, Rezolucija o budunosti javnog servisa radio-difuzije predvia
da radio-difuzne organizacije javnog servisa uvedu postupke pomou koje bi
110
gledaoci i sluaoci mogli da komentariu rezultate njihovog rada. U tu svrhu
mogu da se razmotre razliite procedure: uvoenje dana za informisanje
javnosti i susrete javnou, uvoenje posebnih telefonskih linija ili telematskih
slubi koje omoguuju javnosti da komentarie program itd.
Smernica br. 3
20. Ova smernica denie naelo koje je od sutinskog znaaja za
nezavisnost radio-difuznih organizacija javnog servisa. Bez obzira na prirodu
kontrole i domene odgovornosti, lica ili tela izvan radio-difuznih organizacija
javnog servisa ne bi trebalo da vre a priori kontrolu nad njihovom delatnou,
osim u izuzetnim okolnostima propisanim zakonom. Ovde treba napraviti razliku
izmeu pitanja koja se tiu programske eme i budetskih pitanja, knjigovodstva
i nansijske prakse. to se tie programske eme, od sutinskog je znaaja da
ne postoji nikakav oblik cenzure u vezi sa njom. Ovo ne iskljuuje mogunost a
priori kontrole programa u okolnostima od posebnog znaaja (javna opasnost
koja ugroava bezbednosti nacije, u vreme rata), pod uslovom da su takve
okolnosti jasno propisane zakonom. Svaki oblik a priori kontrole mora da se
odvija u skladu s preciznim procedurama i da bude striktno neophodan za
ciljeve kojima se tei. Zabrana cenzure ne znai da sudovi ne mogu da izdaju
naloge protiv radio-difuznih organizacija javnog servisa da bi se spreilo
emitovanje odreenog programa, s obrazloenjem da on nije u skladu sa
odreenim standardima (na primer, standardima vezanim za vreme emitovanja
programa koji vreaju senzibilitet dece i mladih ljudi). to se tie nansijskog
nadzora nad radio-difuznim organizacijama javnog servisa, a priori kontrola je
dozvoljena samo ukoliko se odnosi na zakonitost akata koji se tiu naina na koji
troe sredstva, u granicama odredaba sadranih u smernici br. 19.
II Organi upravljanja radio-difuznih organizacija javnog servisa
21. Treba konstatovati da, u skladu sa postojeim strukturama radio-difuznih
organizacija javnog servisa, njihovi organi upravljanja mogu da se sastoje
od kolektivnih organa (administrativni saveti, upravni odbori itd.), ili lica koja
preuzimaju ove funkcije u linom svojstvu (predsednik, generalni direktor,
upravnik itd.), ili i jednih i drugih. Prilikom primene ovih smernica ne sme da se
praviti razlika izmeu kolektivnih upravnih tela i lica koja obavljaju sline funkcije
u linom svojstvu.
1. Nadlenosti
Smernica br. 4
22. Organi upravljanja radio-difuznih organizacija javnog servisa, kao i slube
ili lica odgovorni za pitanja programske eme u tim organizacijama treba da budu
iskljuivo odgovorni za njihovo svakodnevno funkcionisanje. Ovo naelo, koje
111
na prvi pogled moe da izgleda samo po sebi oigledno, treba jasno da utvrdi da
je uplitanje u svakodnevno upravljanje aktivnostima radio-difuznih organizacija
javnog servisa zabranjeno ne samo za sve organe izvan tih organizacija, ve i
za njihova vlastita nadzorna tela. Potrebno je zaista strogo podeliti ovlaenja
izmeu izmeu upravnih i nadzornih tela, bez obzira koje aktivnosti ovih prvih
mogu da budu pod nadzorom ovih drugih.
23. ak i tada moe da se prihvati da neki posebno znaajni akti koji se odnose
na upravljanje servisom mogu da podleu a priori odobrenju nadzornih tela, ako
su takvi akti restriktivno i jasno denisani u statutima koji reguliu funkcionisanje
radio-difuznih organizacija javnog servisa na primer, u sluaju ugovora za
kupovinu opreme ili programa koji se preesto emituju.
2. Status
Smernica br. 5
24. Da bi se garantovala nezavisnost organa upravljanja radio-difuznih
organizacija javnog servisa, od sutinskog je znaaja da ti organi ne podleu
nikakvom obliku politikog ili bilo kakvog drugog uticaja prilikom obavljanja svojih
funkcija. Pri tom se podrazumeva da se izjanjavanje javnosti o aktivnostima
radio-difuznih organizacija javnog servisa (uporediti stav 19) ne moe smatrati
oblikom uplitanja. Pravila koja reguliu rad tih organa treba, prema tome, da
budu denisana na nain koji sreava svako takvo uplitanje, bez obzira na to da
li se ono odnosi na imenovanje lanova tih organa, njihove funkcije itd. Posebna
panja treba da se pokloni pravilima za imenovanje lanova organa upravljanja
u sluajevima kada je re o kolegijumima (administrativni saveti, upravni
odbori itd.). Iako ta tela mogu da ukljuuju predstavnike koje imenuju vlada i/
ili parlament, nijedan od tih predstavnika ne moe da bude u poloaju da vri
dominantan uticaj na organ upravljanja (na osnovu broja lanova ili posebnih
ovlaenja koja su im dodeljena). Isto tako je neophodno da ti predstavnici
obavljaju svoje funkcije potpuno nezavisno u odnosu na politiku vlast. Ako
je potrebno, mogle bi da postoje i stroe odredbe, na primer da status lana
organa upravljanja radio-difuzne organizacije javnog servisa bude nespojiv
sa vrenjem politike funkcije na nacionalnom i/ili evropskom, regionalnom ili
lokalnom nivou.
Smernica br. 6
25. Da bi ouvali nezavisnost radio-difuznih organizacija javnog servisa,
lanovi organa upravljanja, bilo da je re o kolegijumima ili licima koja obavljaju
te funkcije u linom svojstvu, moraju da vre svoje funkcije iskljuivo u interesu
radio-difuznih organizacija koje zastupaju i kojima upravljaju i, povrh toga, u
112
interesu javnosti uopte. Ovo naelo, koje ima za cilj da se izbegne da organi
upravljanja budu pod uticajem odreenih interesa, ne iskljuuje mogunost da
u tim organima budu predstavnici drave, s obzirom na to da su oni zbog svojih
funkcija ovlaeni da zastupaju opti interes.
26. Osim od politikog uplitanja, radio-difuzne organizacije javnog servisa
moraju da budu zatiene i od svih oblika ekonomskog uplitanja, kako je to
predvieno Rezolucijom o budunosti javnog servisa radio-difuzije. U skladu
s tim, smernica br. 6 utvruje naelo da organi upravljanja tih organizacija ili
lica koja preuzimaju te funkcije u linom svojstvu ne smeju da odravaju veze
sa preduzeima ili drugim organizacijama u medijskom ili srodnim sektorima
(reklamnim rmama, telekomunikacionim preduzeima ili agencijama,
proizvoaima opreme za proizvodnju ili emitovanje programa, producentskim
kompanijama itd.) tamo gde bi to izazvalo sukob interesa sa njihovim funkcijama
u radio-difuznim organizacijama javnog servisa kojima upravljaju.
27. Nasuprot tome, smernica ne zabranjuje pluralitet funkcija tamo gde to
verovatno nee prouzrokovati sukob interesa (na primer, gde lan organa
upravljanja radio-difuzne organizacije javnog servisa istovremeno obavlja
funkcije u drugoj radio-difuznoj organizaciji javnog servisa, konzorcijumu
radio-difuznih organizacija javnog servisa ili u preduzeu u kome radio-difuzna
organizacija koju to lice zastupa ima svoje interese). Meutim, drave mogu da
donose jo stroe odredbe na taj nain to e zabraniti svaki pluralitet funkcija,
ak i tamo gde to ne dovodi do sukoba interesa. Pitanje akcionarstva lanova
organa upravljanja u preduzeima u medijskom ili srodnim sektorima nije
regulisano smernicom br. 6. Svaka drava treba sama da odredi da li posebna
ogranienja treba da se primenjuju na ovaj sluaj da bi se spreili eventualni
sukobi interesa.
28. Kao i u sluajevima istovremenog obavljanja vie funkcija ili mandata,
organi upravljanja radio-difuznih organizacija javnog servisa i lica koja obavljaju
ove funkcije u linom svojstvu mogu da izgube nezavisnost intervencijom spoljnih
organa koji pokuavaju da im daju zadatke ili odreene instrukcije o pitanjima
vezanim za upravljanje servisom. Takva spoljna intervencija treba da bude
izriito zabranjena instrumentima koji reguliu rad radio-difuznih organizacija
javnog servisa, osim u izuzetnim sluajevima predvienim zakonom. Ti izuzetni
sluajevi mogu da obuhvataju sudske naloge koji se izdaju radio-difuznim
organizacijama javnog servisa, na primer u vezi sa davanjem prava na odgovor
licu prozvanom u nekoj emisiji. Oni takoe mogu da se odnose na izuzetno
ozbiljne okolnosti (pretnja po ivot nacije, vreme rata) u kojima organi vlasti
mogu da zahtevaju od radio-difuznih organizacija javnog servisa da obavljaju
odreene aktivnotsi ili da se uzdre od njih. Ako se izuzmu ove izuzetne
okolnosti, odredba izneta pod treom crticom smernice broj 6 ne podrazumeva
da dravni slubenici, koji eventualno zastupaju dravu u organu upravljanja,
113
ne mogu da primaju instrukcije od administracije koja ih je postavila poto, kao
to je prethodno istaknuto, ti dravni slubenici samim tim to obavljaju svoju
funkciju zastupaju opti interes.
3. Nadlenosti
Smernica br. 7
29. Ova smernica utvruje kljuna naela na osnovu kojih organi upravljanja
javnih radio-difuznih organizacija javnog servisa mogu da budu pozvani da
podnesu raun o svojim aktivnostima samo pred kompetentnim telima, bilo
internim (nadzorni odbor, na primer) bilo spoljnim (parlamentarne komisije, na
primer). Cilj ove smernice je da se sprei da neko telo koje nije izriito ovlaeno
da se uplie u funkcionisanje i nezavisnost radio-difuznih organizacija javnog
servisa preuzme arbitrarnu kontrolu nad njima. Nema potrebe da se naglaava
da to ne oslobaa organe upravljanja radio-difuznih organizacija javnog servisa
odgovornosti da pred sudovima odgovaraju, bilo za nepotovanje odredaba koje
reguliu njihove programske aktivnosti, bilo zbog razloga vezanih za njihovu
budetsku, knjigovodstvenu ili nansijsku praksu.
Smernica br. 8
30. Kao to je istaknuto u stavu 10, od kljunog je znaaja da lanovi organa
upravljanja radio-difuznih organizacija javnog servisa ili lica koja obavljaju ove
funkcije u linom svojstvu uivaju odreene garancije, posebno one koje tite
od rizika arbitrarnih odluka koje bi mogla da donesu nadlena nadzorna tela
(na primer, odluka nadzornog tela da iz politikih razloga otpusti generalnog
direktora radio ili televizijske kompanije javnog servisa). Ova smernica, stoga,
postavlja dva zahteva koja treba da budu ispunjena prilikom primene bilo koje
mere protiv lanova organa upravljanja radio-difuznih organizacija javnog
servisa ili protiv lica koja obavljaju u linom svojstvu zbog krenja dunosti i
obaveza koje su im dodeljene.
31. Prvo, dotina mera treba da bude formulisana tako da su lica protiv kojih
se primenjuje upoznata s razlozima kojima se ona obrazlae. Formulisanje
razloga treba iscrpno i precizno da identikuje radnje ili mogue propuste na
koje se dotina mera odnosi. Ona stoga ne treba samo da iznese primedbu
u optim crtama, ve treba da navede konkretne injenice koje dotino lice ili
lica mogu da ospore. Ako je neophodno, reperi mogu da se pronau u zakonu
i propisima koji se primenjuju na razloge za donoenje administrativnih odluka.
Drugo, treba da postoji mogunost ulaganja albe protiv dotine mere sudovima
nadlenim za graanske, upravne ili nansijske postupke. Ovo osnovno naelo
ne iskljuuje mogunost pozivanja na proceduru nezavisne arbitrae.
114
III Nadzorna tela radio-difuznih organizacija javnog servisa
1. Nadlenosti
Smernica br. 9
32. Kako je ve pomenuto, od sutinskog je znaaja da se izbegne svaki
sukob nadlenosti izmeu organa upravljanja i nadzornih tela radio-difuznih
organizacija javnog servisa, a naroito da se sprei da se ovi drugi upliu u
funkcije upravljanja koje ovi prvi treba da obavljaju potpuno nezavisno, pod
uslovom da ne postoji propisana kontrola. Shodno tome, ova smernica utvruje
naelo prema kome instrumenti koji reguliu funkcionisanje radio-diuznih
organizacija javnog servisa treba jasno i precizno da deniu nadlenosti
svojih nadzornih tela. Budui da se smernice bave samo pitanjem garantovanja
nezavisnosti javnog servisa radio-difuzije, a ne njegovom optom organizacijom,
one ne navode detaljno ta potpada pod precizne ogovornosti gorenavedenih
nadzornih tela. Svaka drava je, prema tome, slobodna da denie te
nadlenosti, to e obino ukljuivati imenovanje poslovodnih organa dotine
organizacije (upravni odbor, predsednik, generalni direktor itd.), usvajanje njenih
statuta i praenje njenih aktivnosti, naroito u pogledu programa.
33. Odgovornosti nadzornih tela radio-difuznih organizacija javnog servisa
treba ipak da budu odreene u skladu sa naelima izloenim u nekoliko
smernica. Prvo, nadzorna tela ne treba da imaju nadlenost nad svakodnevnim
upravljanjem radio-difuznim organizacijama javnog sevrisa, koje ostaje
u nadlenosti organa upravljanja, u skladu sa smernicom br. 4, osim ako
ne postoje izuzeci spomenuti u stavu 23. Osim toga, odgovornosti koje su
dodeljene nadzornim telima u domenu programa treba da budu u skladu s
odredbama sadranim u smernici br. 10.
34. Ova precizna podela odgovornosti izmeu organa upravljanja i nadzornih
tela, naravno, ne znai da oni ne treba da odravaju kontakate. Naprotiv, kontakti
mogu u velikoj meri da doprinesu zadovoljavajuem radu servisa. Moglo bi stoga
da bude korisno da se preciziraju oblici tih kontakata u instrumentima koji reguliu
rad radio-difuznih organizacija javnog servisa. Na primer, bilo bi dobro da odredbe
koje nadzornim telima daju ovlaenja da utvruju interne propise radio-difuznih
organizacija javnog servisa preciziraju da su ti propisi usvojeni posle konsultacija s
organima upravljanja. Isto tako, bilo bi dobro da odredbe o sastancima nadzornih
tela preciziraju da predsednici organa upravljanja imaju pravo da prisustvuju tim
sastancima, osim ako dotino nadzorno telo ne odlui drugaije. Radio-difuzne
organizacije javnog servisa treba da imaju mogunost da menjaju svoje interne
propise, ali pod uslovom da o tome informiu svoja nadzorna tela.
115
Smernica br. 10
35. Kao to je ve istaknuto, utvrivanje programske eme, proizvodnja i
ureivanje programa treba da budu iskljuivo u nadlenosti organa upravljanja
radio-difuznih organizacija javnog servisa. Shodno tome, nadzorna tela
takvih organizacija ne mogu ni pod kojim uslovima da vre a priori kontrolu
nad programima. To ne znai da nadzorna tela ne mogu da budu pozvana
da posavetuju organe upravljanja o programskim pitanjima i eventualno im
pomognu u tom domenu. Ta tela mogu ak da budu nadlena za utvrivanje
programskih standarda ili strategija (na primer, to se tie ukusa i pristojnosti),
kao i za praenje primene tih standarda.
36. Treba podsetiti da, pod odreenim ve navedenim okolnostima, akti od
posebnog znaaja (videti gorenaveden stav 23) moraju da dobiju prethodnu
saglasnost nadzornih tela, recimo u sluaju ugovora o kupovini programa koji
znatno premauju odreeni novani iznos. Ovlaenje ove vrste, meutim, ne
sme da omogui nadzornim telima da vre a priori kontrolu nad programima,
poto je njegova jedina svrha da obezbedi zdravo nansijsko upravljanje
servisom.
2. Status
Smernica br. 11
37. Nadzorna tela radio-difuznih organizacija javnog servisa mogu da budu
razliite prirode, to jest mogu da budu eksterna (parlamentarne komisije,
regulatorna tela u oblasti radio-difuzije), interna (nadzorni odbori radio-difuznih
organizacija javnog servisa), ili kombinacija jednih i drugih. Sam sastav
nadzornih tela radio-difuznih organizacija javnog servisa i nain imenovanja
njihovih lanova takoe moe znatno da varira. Bez obzira na sastav i proceduru
imenovanja, pravila koja reguliu status nadzornih tela treba da budu tako
denisana da se izbegne da ona budu podlona politikom ili drugom uplitanju. S
tim u vezi, treba imati na umu odredbu iz Rezolucije o budunosti javnog servisa
radio-difuzije usvojene na Ministarskoj konferenciji u Pragu: nezavisnost radio-
difuznih organizacija javnog servisa moraju da garantuju odgovarajue strukture,
kao to su pluralistiki interni odbori ili druga nezavisna tela.
Smernica br. 12
38. Iz zahteva sadranog u smernici br. 11 proizlazi da lanovi nadzornih
tela treba da se postavljaju na transparentan nain, to jest u skladu sa jasnim
i odreenim procedurama koje omoguavaju javnosti da sazna koja pravila
su potovana prilikom njihovog izbora. U tom pogledu, izraz imenovanje ne
116
treba da se shvati kao zvanini akt nekog organa vlasti. Pored toga, izbor
lanova nadzornih tela moraju da se postavljaju na pluralistiki nain. To znai
da oni ne treba da zastupaju samo jedno gledite, politiku tendenciju ili deo
stanovnitva, ve treba da odraavaju, u najveoj moguoj meri, raznolikost
postojeih politikih tendencija ili grupa koje ine drutvo. To se moe postii
primenom razliitih procedura. Na primer, tamo gde parlament postavlja neke
ili sve lanove nadzornog tela, odredba o kvalikovanoj veini e obezbediti da
veinska stranka u parlamentu ne dominira nadzornim telom. Druga mogua
procedura je da razliite parlamentarne grupe postavljaju svoje predstavnike u
nadzorno telo u skladu sa brojem mesta u parlamentu.
39. Jo jedna mogunost bila bi da se propie da nadzorna tela radio-difuznih
organizacija javnog servisa moraju u svom sastavu da imaju predstavnike
razliitih grupa da bi odraavala stvarnu raznovrsnost drutva (crkve,
organizacije koje predstavljaju poslodavce i zaposlene u razliitim sektorim
delatnosti, udruenja potroaa, predstavnike sveta umetnosti, kulture, sporta
itd.), s tim to bi se posebno vodilo rauna o tome da se obezbedi ravnomerna
zastupljenost ena i mukaraca, kao i stranih dravljana u nadzornim telima.
40. Smernica br. 12 takoe predvia naelo da lanovi nadzornih tela kolektivno
zastupaju interese javnosti uopte. Razlog za tu odredbu lei u tome to radio-
difuzne organizacije javnog servisa obavljaju zadatak od javnog interesa. To
podrazumeva da sama nadzorna tela, poto su zaduena da proveravaju da li
se taj zadatak adekvatno obavlja, slue iroj javnosti. To naelo ne iskljuuje
mogunost da lanovi nadzornih tela pojedinano zastupaju interese odreenih
grupa, naroito manjinskih grupa, koje odraavaju drutvenu raznovrsnost. Iz
ovog naela proizlazi da lanove nadzornih tela za vreme njihovog mandata
ne moe da otpusti, suspenduje ili zameni nijedno telo ili organ osim onih koji
su ih postavili, izuzev u sluaju da nadzorno telo iji su lanovi ne dokae na
adekvatan nain da su nesposobni ili spreeni da obavljaju svoje funkcije.
41. Najzad, pravilo o gomilanju interesa, sadrano u smernici br. 6, treba da se
primenjuje mutatis mutandis na nadzorna tela radio-difuznih organizacija javnog
servisa. Treba skrenuti panju na stavove 26 i 27 o primeni tih pravila.
Smernica br. 13
42. Takoe u interesu transparentnosti u odnosu na javnosti, kao to je gore
navedeno u vezi sa naimenovanjem lanova nadzornih tela radio-difuznih
organizacija javnog servisa, cilj ove smernice je da upozna javnost sa pravilima
koja reguliu primanja lica koja pripadaju tim telima. Primanje podrazumeva
bilo koji oblik nadoknade za funkcije koje ova lica obavljaju u okviru nadzornih
tela. Treba naglasiti da ova smernica, iako propisuje da pravila koja reguliu
nadoknadu treba da budu poznata, ne zahteva otkrivanje visine nadoknade.
117
IV Osoblje radio-difuznih organizacija
43. Nezavisnost koja se garantuje radio-difuznim organizacijama javnog
servisa zahteva da njihovo osoblje bude zatieno odreenim odredbama od
rizika spoljnog pritiska, bilo da on potie od politikih vlasti ili od drugih krugova,
kao i od usvajanja mera koje su uperene protiv njega a nisu striktno zasnovane
na nainu na koji ono obavlja poverene zadatke. Smernice koje slede treba
da ustanove nekoliko osnovnih garancija koje mogu da se primene u svim
okolnostima na osoblje radio-difuznih organizacija javnog servisa. Shodno
tome, one ne prave razliku izmeu razliitih kategorija zaposlenih u radio-
difuznoj organizaciji javnog servisa.
44. Imajui na umu da su novinari neizbeno glavna meta napada na
nezavisnost medija, moe se ipak smatrati svrsishodnim da se u statute
koji reguliu funkcionisanje radio-difuznih organizacija javnog servisa unesu
posebne odredbe da bi se zatitile slobode zaposlenih novinara. Uputstva
vezana za naine zatite sloboda novinara (naroito pristupa informacijama i
poverljivosti izvora) mogu da se nau u Rezoluciji o novinarskim slobodama
i ljudskim pravima usvojenoj na etvrtoj evropskoj ministarskoj konferenciji o
politici masovnih medija (Prag, decembar 1994. godine). Treba takoe istai
da unutar svake organizacije mogu da se primene posebne mere kojima se
obezbeuje nezavisnost zaposlenih u radio-difuznoj organizaciji javnog servisa
(na primer, pravila o dozvoljenim aktivnostima novinara izvan radio-difuzne
organizacije javnog servisa u kojoj su zaposleni).
Smernica br. 14
45. Jedno od najeih, mada ne i najoiglednijih naruavanja nezavisnosti
radio-difuznih organizacija javnog servisa sastoji se u tome da se osoblje
zapoljava i otputa ili napreduje u karijeri prevashodno na osnovu politike
orijentacije, a ne samo na osnovu kriterijuma profesionalne sposobnosti. Da bi se
ovakva praksa spreila, ova smernica postavlja kljuno naelo nediskriminacije
prilikom zapoljavanja i rada u radio-difuznim organizacijama javnog servisa.
Ova nediskriminacija treba da se primenjuje u svim etapama i za sve vreme
radnog veka zaposlenih. Shodno tome, nikakve disciplinske mere ne mogu da
se pokreu protiv zaposlenog u radio-difuznoj organizaciji javnog servisa po bilo
kom osnovu izloenom u smernici br. 14. Isto tako, diskriminacija po bilo kom od
tih osnova ne moe da se tolerie kada je re o zapoljavanju osoblja, platama
zaposlenih, njihovoj obuci i, uopteno govorei, njihovim pravima i obavezama.
To nee uticati na pravo radio-difuznih organizacija javnog servisa da vode
rauna o potrebi za raznovrsnou sadraja programa koji treba da budu
emitovani, niti na njihova prava u vezi sa izborom, zapoljavanjem i funkcijama
zaposlenih koji uestvuju u pravljenju programa.
118
Smernica br. 15
46. Sloboda uea u sindikalnim aktivnostima i pravo na trajk spadaju u
osnovna ekonomska i socijalna prava ije se ostvarivanje mora garantovati
osoblju radio-difuznih organizacija javnog servisa, naroito da bi ono moglo da
osigura svoju nezavisnost u odnosu na mogue spoljne pritiske. Ovde treba imati
na umu naelo koje je ustanovila Evropska socijalna povelja, po kome svi radnici
i zaposleni imaju pravo na slobodu udruivanja u nacionalne ili meunarodne
organizacije radi zatite svojih ekonomskih i socijalnih interesa, upotpunjeno
lanom 5 (pravo na organizovanje) Povelje koji predvia da se strane potpisnice
obavezuju da nacionalno zakonodavstvo nee ugroziti i nee se primenjivati
tako da ugrozi tu slobodu. Takoe se naglaava da, na osnovu lana 6 (pravo na
kolektivno pregovaranje), stav 4, Evropske socijalne povelje, strane potpisnice
priznaju prava radnika i zaposlenih na kolektivnu akciju u sluajevima sukoba
interesa, ukljuujui pravo na trajk, osim ako ne postoje obaveze koje bi mogle
da proistiu iz prethodno sklopljenih kolektivnih sporazuma.
47. Ipak, injenica da radio-difuzne organizacije javnog servisa obavljaju
zadatke od javnog interesa, naroito u domenu informisanja, moe da opravda
izvesna ogranienja na ostavrenje tih sloboda. Takva ogranienja moraju da
budu u skladu s odredbama lana 31 (Ogranienja) Evropske socijalne povelje,
onako kako ih tumai sudska praksa tela koja nadziru njenu primenu. U skladu
s odredbama iz ovog lana, bilo kakvo ograniavanje prava i naela izloenih
u Povelji, kao i ograniavanje njihovog ostvarivanja mora da bude propisano
zakonom i neophodno u demokratskom drutvu radi zatite prava i sloboda
drugih ili rado zatite javnog interesa, nacionalne bezbednosti, javnog zdravlja
ili morala. Sloboda uea u sindikalnim aktivnostima i pravo na trajk mogu
da se reguliu posebnim odredbama u zavisnosti od toga da li su radio-difuzne
organizacije javnog servisa konstituisane na osnovu javnog ili privatnog prava.
48. U konkretnom sluaju prava na trajk, ostvarivanje prava na trajk osoblja
radio-difuzne organizacije javnog servisa moe da se pravda potrebom da
se obezbedi kontinuitet zadataka javnog servisa tih organizacija, naroito u
pogledu informisanja. Ostvarenje prava na trajk mora da se pomiri sa pravom
javnosti da dobija informacije. Ovakva ogranienja mogu, na primer, da obuhvate
obavezu emitovanja osnovnih programa, naroito informativnih, za vreme
trajka. Mogu da se razmotre i druga ogranienja, na primer prava na trajk
koji je u suprotnosti sa moralom ili redom i zakonom. Najzad, treba imati u vidu
lan 30 (Ukidanje prava na trajk za vreme ratnog i vanrednog stanja) Evropske
socijalne povelje koji propisuje da u sluaju rata ili neke druge javne opasnosti
koja ugroava ivot nacije, strana potpisnica moe da preduzme mere koje
odstupaju od obaveza predvienih Poveljom, u meri u kojoj to nalae situacija,
pod uslovom da te mere nisu u suprotnosti sa njenim drugim obavezama koje
proistiu iz meunarodnog prava.
119
Smernica br. 16
49. Nezavisnost koja se garantuje radio-difuznim organizacijama javnog
servisa podrazumeva da njihovi zaposleni ne mogu da dobijaju bilo kakve
instrukcije od lica ili tela izvan organizacije koja ih zapoljava. Oigledno, ovo
naelo ne spreava zaposlenog u radio-difuznoj organizaciji javnog servisa
koji takoe obavlja funkcije izvan te organizacije da dobija instrukcije koje su u
vezi sa tim funkcijama od organa nadlenih da nadziru te spoljne funkcije (kao
u sluaju kada je novinar istovremeno zaposlen u radio-difuznoj organizaciji
javnog servisa i novinskom preduzeu). U odreenim okolnostima, moe se
smatrati svrsishodnim donoenje internih pravila ponaanja koja precizaju kada
i pod kojim uslovima zaposleni u radio-difuznim organizacijama javnog servisa
mogu da obavljaju funkcije izvan tih organizacija. To bi spreilo mogue sukobe
interesa izmeu spoljnih funkcija i onih koje se obavljaju unutar radio-difuzne
organizacije javnog servisa u kojoj je dotino lice zaposleno.
50. Smernica br. 16 takoe ne iskljuuje mogunost da zaposleni u radio-
difuznim organizacijama javnog servisa ak i tokom obavljanja zadataka u tim
organizacijama povremeno dobijaju instrukcije od spoljnih organa, pod uslovom
da prethodno dobiju saglasnost pretpostavljenog ili pretpostavljenih direktno
zaduenih za dotino osoblje(to bi se, na primer, odnosilo na zaposlenog u
radio-difuznoj organizaciji javnog servisa koji radi pod rukovodstvom nekog treg
lica u okviru koprodukcije izmeu radio-difuzne organizacije javnog servisa koja
ga zapoljava i neke druge radio-difuzne organizacije ili lmske ili televizijske
producentske kompanije). Ovo naelo ne iskljuuje mogunost da nadzorna
tela radio-difuznih organizacija javnog servisa daju instrukcije zaposlenima u
ovim organizacijama pod uslovom da na to imaju pravo na osnovu tekstova koji
reguliu ovo poslednje. U izuzetnim sluajevima kada organi vlasti zahtevaju od
osoblja radio-difuznih organizacija javnog servisa da obavlja funkcije u njihovo
ime, osoblje treba da ostane pod rukovodstvom svojih uobiajnih neposrednih
pretpostavljenih i da prima instrukcije samo preko njih.
V Finansiranje radio-difuznih organizacija javnog servisa
51. Finansiranje je oigledno jedan od kljunih faktora nezavisnosti radio-
difuznih organizacija javnog servisa, s obzirom da izvor i obim nansijkih
resursa mogu u znatnoj meri da utiu na manevarski prostor kojim raspolau
prilikom obavljanja svojih zadataka. U Evropi je ovo postalo vrlo osetljivo pitanje
poslednjih godina, naroito posle postepenog prodora privatnog preduzetnitva
u oblast radio-difuzije. U nekim krugovima u Zapadnoj i Istonoj Evropi izneti
su zahtevi da se javni radio-difuzni servis nansira od pretplate i da samo
komercijalne radio-difuzne organizacije imaju pravo na reklame.
52. U meuvremenu, javnost je iznela zamerke na poveanje pretplate ili
na samu obavezu da je plaa, s obzirom da jedan deo javnosti ne vidi zato
120
bi plaao za program koji ne gleda redovno, jer ima na raspolaganju iru
lepezu radio i televizijskih servisa. Osim toga, u sluaju istonoevropskih
zemalja pojavio se problem prelaska sa javnog nansiranja (subvencije) na vid
nansiranja koji je odvojen od dravne intervencije (pretplata, reklamiranje itd.).
Ovi razliiti trendovi, posebno uticaj komercijalnih radio-difuznih organizacija
na trite prihoda od reklama, u kombinaciji sa tekom ekonomskom situacijom
kroz koju je Evropa prola poslednjih godina, doveli su neke radio-difuzne
organizacije javnog servisa u nezavidnu nansijsku situaciju i doveli su u pitanje
njihov opstanak.
53. Rezolucija o budunosti javnog servisa radio-difuzije, usvojena na
Ministarskoj konferenciji u Pragu, ponudila je odgovore na ta pitanja kroz
obavezivanje drava uesnica da radio-difuznim organizacijama javnog
servisa garantuju sigurna i odgovarajua sredstva neophodna za obavljanje
njihovih zadataka. Smernice br. 17 do 19 preciziraju procedure nansiranja koje
treba da se primene da bi se obezbedila nezavisnost radio-difuznih organizacija
javnog servisa.
Smernica br. 17
54. Ova smernica potvruje obavezu koju su preuzele drave lanice u okviru
Rezolucije o budunosti javnog servisa radio-difuzije da se odri i, tamo gde
je neophodno, uspostavi odgovarajui i siguran nansijski okvir koji radio-
difuznim organizacijama javnog servisa garantuje sredstva neophodna za
obavljanje njihovih zadataka. Pored toga, predvia se da nansijski okvir mora
takoe da bude transparentan. Sigurno nansiranje radio-difuznih organizacija
javnog servisa predstavlja zaista kljuni zahtev ako elimo da one obavljaju
svoje zadatke na potpuno nezavisan nain ak i tamo gde, na primer, organ
odgovoran za obezbeivanje tih sredstava zapadne u nansijske tekoe. Kao
to je ve reeno u gorepomenutoj Rezoluciji postoji nekoliko izvora nansiranja
za odravanje i promovisanje javnog servisa radio-difuzije: pretplata, javne
subvencije, prihodi od reklama i sponzorstva, prihod od prodaje proizvoda (kao
to su audio-vizuelni radovi) i usluga, sporazumi o programu itd. Za potrebe
ovih smernica izraz pretplata obuhvata odreene sline oblike nansiranja od
strane javnosti (takse vezane za raune za struju potoaa ili takse na druge
transakcije da bi se popunio budet radio-difuznih organizacija javnog servisa).
55. Treba istai da smernice ne daju prednost nijednom posebnom metodu
nansiranja javnog servisa radio-difuzije u pogledu potrebe da se obezbedi
njegova nezavisnost, pod uslovom da obezbeivanje javnih sredstava
(subvencije ili pretplata) potuje naela izneta u smernici br. 18. Osim toga,
prikupljanje nansijskih sredstava koja ne spadaju u javno nansiranje treba da
bude jedna od oblasti na koje e se odnositi naela sadrana u smernici br. 1.
121
Smernica br. 18
56. Iako nijedan nain nansiranja ne treba automatski da ima prednost, javno
nansiranje (subvencije, pretplata itd.) moe u sutini da izloi radio-difuzne
organizacije javnog servisa uplitanju u njihovo upravljanje, osim ako ne postoje
zatitne mere kojima bi se i u tim sluajevima sauvala njihova nezavisnost.
Smernica br. 18 denie prirodu tih zatitnih mera. Posebna panja u ovom
kontekstu mora da se pokloni naelu sadranom pod prvom crticom, s
obzirom na to da najdirektnija i najsnanija pretnja nezavisnosti radio-difuznih
organizacija javnog servisa lei u mogunosti da spoljni organi koriste svoj
nansijski uticaj da bi se uplitali u aktivnosti radio-difuznih organizacija, naroito
njeihovu programsku emu.
57. Ova pretnja, meutim, ne treba da baci u zasenak ostale sluajeve u kojima
je nezavisnost radio-difuznih organizacija javnog servisa izloena opasnosti
zbog nansijskih razloga. Oni se pominju u odredbama pod drugom i petom
crticom, zajedno s adekvatnim protivmerama. Pod drugom i treom crticom
objanjavaju se dva aspekta naela izloenog u Rezoluciji o budunosti javnog
servisa radio-difuzije, po kome visina pretplate ili javne subvencije treba da se
predvidi za dovoljno dug period kako bi se radio-difuznim organizacijama javnog
servisa omoguilo dugorono planiranje.
58. Kao prvo, radio-difuzne organizacije javnog servisa treba konsultovati
da bi se odredila visina takse ili pretplate od koje e se nansirati aktivnosti
tih organizacija. Te konsultacije opravdava injenica da same te organizacije,
nansirajui se od takse ili pretplate, treba da garantuju ostvarivanje zadataka
koji su im dodeljeni. Kao drugo, pod ove dve crtice se istie znaaj naina na
koji se doprinosi ili pretplata plaaju. I zaista, loe zamiljeni metodi prikupljanja
sredstava i naplate pretplate ili neredovno ili zakasenlo plaanje mogu da
ugroze kontinuitet rada javnog servisa radio-difuzije. Konkretno u sluaju
pretplate, veliku panju treba obratiti na mogue posledice koje bi izuzimanje
odreenih kategorija stanovnitva od plaanja imalo po sredstva radio-difuznih
organizacija javnog servisa, a time i po obavljanje njihovih zadataka.
59. etvrta crtica predstavlja neophodan i nerazdvojan ekvivalent naelu
institucionalne samostalnosti pomenutom u smernici br. 1. Treba imati na umu
da ovo naelo ne izuzima nadlena tela radio-difuznih organizacija javnog
servisa, naroito organe upravljanja, od odgovornosti za nain na koji se vri
nansijsko poslovanje. Takoe treba istai da su, i pored postojanja instanci
koje mogu da budu ovlaene da kontroliu nansijsko poslovanje, ta tela u
kranjem ishodu odgovorna javnosti. Najzad, 5. crtica predvia da se novana
sredstva dodeljena radio-difuznim organizacijama javnog servisa ravnomerno
rasporeuju u skladu sa specinim potrebama svake organizacije. Zadaci
svojstveni svakoj organizaciji, kao i ljudski, tehniki i nansijski resursi potrebni
za njihovo obavljanje treba da predstavljaju osnovu za raspodelu sredstava.
122
Smernica br. 19
60. Kako je gore navedeno, cena koju radio-difuzne organizacije javnog servisa
plaaju za svoju neophodnu institucionalnu samostalnost jeste odgovornost za
nain na koji obavljaju svoje zadatke. Njihova odgovornost obuhvata korienje
njihovih resursa, onako kako je to precizirano u Rezoluciji o budunosti javnog
servisa radio-difuzije, naroito u sluaju javnih resursa. Shodno tome, dozvoljena
je interna ili eksterna nansijska kontrola radio-difuznih organizacija javnog
servisa. Finansijski nadzor te vrste mora, ipak, da se ogranii na kontrolu rada
uprave, knjigovodstva i nansija. Sve ovo, dakle, ne moe da obuhvati kontrolu
programa. Ipak, za odreene posebno znaajne aktivnosti koje obuhvataju
izdvajanje sredstava za programe (ugovori o kupovini programa koji premauju
odreene iznose) moe da se trai posebno odobrenje od odgovarajuih organa,
kao to je to istaknuto u gorenavedenim stavovima 23 i 36.
61. Treba istai da pravila administrativne, knjigovodstvene i nansijske kontrole
i pravila odgovornosti njihovih konstitutivnih tela variraju u zavisnosti od toga da li
su posredi organizacije iz domena javnog ili privatnog prava. Stoga je neophodno
konsultovati relevatne odredbe iz odgovarajuih oblasti prava (pravo preduzea,
javno pravo) osiguravajui da primena ovih odredbi na radio-difuzne organizacije
javnog servisa bude u skladu sa naelom sadranim u smernici br. 19.
VI Programska politika radio-difuznih organizacija javnog servisa
62. Programi radio-difuznih organizacija javnog servisa, naroito vesti i emisije
o aktuelnim dogaajima, moraju da odraavaju raznovrsnost gledita i miljenja
izraenih u drutvu u celini. S tim u vezi, treb imati na umu zahteve izloene
u Rezoluciji o budunosti javnog servisa radio-difuzije, naroito odredbu da
radio-difuzne organizacije javnog servisa treba da imaju zadatak da obezbede
forum za javnu raspravu u kojoj e biti izraen najiri mogui spektar pogleda
i miljenja. Takoe se skree paanja na zahtev da radio-difuzne organizacije
javnog servisa prenose nepristrasne i nezavisne vesti, informacije i komentare.
63. Da bi obezbedile njihovu nezavisnost, smernice deniu veliki broj osnovnih
naela koja reguliu program radio-difuznih roganizacija javnog servisa, bez
obzira na njihov status. Ovde je potvreno da pojam nezavisnosti ne vai samo
kada je re o uplitanju politike prirode, ve i o uticajima ekonomskih instanci ili
drugih sektora drutva. Stoga bi moglo biti korisno da se odredbe o reklamiranju
i sponzorstvu unesu u statute koji reguliu aktivnosti radio-difuznih organizacija
javnog servisa da bi se spreilo da se oglaavai ili sponzori na bilo koji nain
upliu u programe koje emituju radio-difuzne organizacije. Ogovarajue
napomene o ovom pitanju mogu da se nau u poglavljima III i IV Evropske
konvencije o prekograninoj televiziji i obrazloenju uz nju.
123
Smernica br. 20
64. Ova smernica podsea na osnovno naelo iz lana 7, stav 3, Evropske
konvencije o prekograninoj televiziji. To naelo je jo znaajnije za radio-
difuzne organizacije javnog servisa poto, kako je naglaeno u Rezoluciji br.
1. Ministarske konferencije u Pragu, one moraju da obezbede forum za javnu
raspravu u kojoj e biti izraen najiri mogui spektar pogleda i miljenja, i
nepristrasno prenose nepristrasne i nezavisne vesti, informacije i komentare.
U tom kontekstu, naglasak je stavljen na znaaj obezbeivanja ravnopravnog
pristupa medijima, a posebno obezbeivanja termina u programu radio-difuznih
organizacija javnog servisa za politike stranke tokom predizborne kampanje.
Ravnopravan pristup ne znai nuno da sve politike stranke treba da dobiju
termin u istom trajanju, bez obzira na svoj znaaj. Ali, i pored toga, zahteva
se da svaka politika stranka dobije dovoljno vremena da predstavi svoju
platformu. Ovaj poseban sluaj ilustruje opti kriterijum ravnotee kojim treba
da se rukovode radio-difuzne organizacije javnog servisa prilikom pravljenja
programa. Mogu da se razmotre razliiti mehanizmi da bi se obezbedilo
potovanje gorenavedenih zahteva, ak i unutar radio-difuznih organizacija
javnog servisa i/ili van njih, na primer, preko nezavisnih regulatornih tela.
Smernica br. 21
65. Iako je normalno, pa ak i poeljno, da u demokratskom drutvu organi
vlasti izvetavaju o svojim aktivnostima preko medija, a naroito preko radio-
difuznih organizacija javnog servisa, uslovi pod kojima se prave takvi izvetaji
treba da budu precizno regulisani tako da radio-difuzne organizacije javnog
servisa ne postanu glasilo organa vlasti. Stoga smernica br. 21 uspostavlja
naelo po kome emitovanje zvaninih poruka, izjava ili saoptenja organa vlasti
treba da se ogranii na izuzetne okolnosti, pri emu se podrazumeva da ova
semrnica ne obuhvata informativne kampanje o pitanjima od javnog interesa, kao
to su kampanje u domenu zdravstva. Posebne okolnosti podrazumevaju ovde
posebne sluajeve u ivotu nacije, bili oni redovni (prenoenje govora povodom
nacionalnih praznika ili predstvljanja vladinog politikog programa u parlamentu)
ili vanredni (prenoenje govora u periodima krize i nacionalnih katastrofa).
66. Izvan tih posebnih okolnosti, esto se postavlja pitanje da li organi
vlasti treba da imaju redovan pristup programima radio-difuznih organizacija
javnog servisa da bi iznosili svoju aktuelnu politiku i da li u tom sluaju pravo
na odgovor treba dati politikim grupama koje ine opoziciju. S tim u vezi,
zvanina saoptenja treba razlikovati od uobiajenih programa radio-difuznih
organizacija javnog servisa. U principu, svako zvanino saoptenje koje nije
vezano za gorepomenute izuzetne okolnosti treba da bude iskljueno.
67. ak i pod pretpostavkom da se prihvati princip takvih saoptenja, ona moraju
izriito da budu regulisana propisima i moraju da se emituju u odgovarajuim
124
intervalima. Iako denicija strogo utvrenog intervala izmeu dva uzastopna
saoptenja nije ni mogua ni uvek poeljna, taj interval treba da bude razuman.
Stoga je nedopustivo emitovanje saoptenja svakog dana, svake nedelje ili
svakog meseca. tavie, opozicionim grupama treba automatski dodeliti termin
u odreenom trajanju ako aktuelna vlast ima redovan pristup emisijama radio-
difuznih organizacija javnog servisa za svoja zvanina saoptenja. To pravo na
odgovor treba da bude denisano na takav nain da razliite opozicione grupe
zastupljene u parlamentu mogu da iznose svoja gledita.
68. Izvetaji o politici aktuelne vlade u redovnim emisijama radio-difuznih
organizacija javnog servisa (vesti, informativne emisije, debate i susreti,
intervjui itd.) treba u svim sluajevima da potuju naela nepristrasnosti i
izbalansiranosti.
Smernica br. 22
69. Slubena saoptenja koja prenose radio-difuzne organizacije javnog
servisa, bilo da je re o izuzetnim okolnostima ili ne, treba uvek da budu
okarakterisana kao takva prilikom emitovanja. Javnost ne treba da ima bilo
kakve dileme u pogledu porekla i svrhe tih saoptenja, koja treba da budu
izdvojena iz redovnog programa radio-difuznih organizacija javnog servisa. U tu
svrhu mogu da se primene razliite procedure (na primer, u kajronu moe da se
precizira zvanina priroda saoptenja ili to moe da uini spiker itd.). S obzirom
da ova slubena saoptenja nisu u direktnoj vezi sa redovnim programom
radio-difuznih organizacija javnog servisa, logina posledica je da iskljuivu
odgovornost za njih treba da snosi organ koji ih je dao.
VII Pristup radio-difuznih organizacija javnog servisa novim komuni-
kacionim tehnologijama
70. Nove komunikacione tehnologije, naroito digitalizacija, nesumnjivo su
novi element od najveeg znaaja za budunost sektora radio-difuzije. Nove
tehnologije omoguavaju nove vrste servisa, naroito onih koji se plaaju, ija
namena zavisi od posebnih oblasti interesovanja razliitih semenata drutva.
Ove nove promene zahtevaju razmiljanje o buduoj ulozi radio-difuznih
organizacija javnog servisa u novom kontekstu, u kome se nudi ogroman broj
programa: da li e javni servisi i dalje imati posebnu ulogu i, ako je tako, kako ta
uloga moe da se pravda? Ako javni servis radio-difuzije ima odreenu ulogu i
u budunosti, kakva sredstva treba da mu budu stavljena na raspolaganje da bi
mu se omoguilo da obavlja svoje zadatke? Koja eventualna ogranienja treba
uvesti da prilagoavanje javnog servisa novom okruenju u oblasti radio-difuzije
ne bude na tetu njegovih pecinih karakteristika?
71. Rezolucija br. 1, usvojena na Ministarskoj konferenciji u Pragu, odgovorila
je na ova razliita pitanja, naroito tako to je potvrdila funkciju od vitalnog
125
znaaja koju javni servis radio-difuzije ima kao kljuni faktor pluralistike
komunikacije dostupne svima i priznajui potrebu da se garantuje trajnost i
stabilnost javnog servisa radio-difuzije. Ovi zakljuci su konkretizovani tako
to su se zemlje uesnice obavezale da e odravati i razvijati snaan sistem
javnog servisa radio-difuzije u okruenju koje karaktariu sve vea konkurencija
programskih servisa i brze tehnoloke promene.
72. Sposobnost javnog servisa da se sam izdrava i razvija podrazumeva
da, kako je formulisano u Rezoluciji br. 1. Ministarske konferencije u Pragu,
radio-difuzne organizacije javnog servisa treba da imaju mogunost da koriste
nove tehnologije neophodne za obavljanje njihovih zadataka. Smernica br.
23 potvruje ovo osnovno naelo po kome su radio-difuznim organizacijama
javnog servisa ti zadaci povereni u skladu sa zakonom u irem smislu rei
(zakoni, propisi ili ostali tekstovi, kao to su odredbe o dozvolama za frekvencije,
povelje ili koncesije). Da nije tako, javni servis radio-difuzije bi bio izloen
opasnosti od brze marginalizacije i, dugorono gledano, mogla bi da izgubi
svoju nezavisnost.
73. Osim toga, smernica br. 23 uspostavlja naelo po kome radio-difuzne
organizacije javnog servisa treba da budu u mogunosti da razvijaju nove
servise zasnovane na gorenavedenim tehnologijama, u meri u kojoj su ih za to
ovlastili organi nadleni za njihove zadatke i aktivnosti.
127
o prikazivanju nasilja u elektronskim medijima
(usvojio Komitet ministara 30. oktobra 1997.
Podseajui na svoju privrenost osnovnom pravu na slobodu izraavanja,
onakvom kakvo je zagarantovano lanom 10 Konvencije o zatiti ljudskih
prava i osnovnih sloboda, kao i naelima slobodnog protoka informacija i ideja
i nezavisnosti medijskih operatera, sadranim naroito u Deklaraciji o slobodi
izraavanja i informisanja od 29. aprila 1982;
Imajui na umu meunarodnu dimenziju bezrazlonog prikazivanja nasilja i
relevantne odredbe Evropske konvencije o prekograninoj televiziji (1989);
Podseajui da su na etvrtoj evropskoj ministarskoj konferenciji o politici
masovnih medija (Prag, 7. i 8. decembra 1994) ministri zadueni za politiku
u domenu medija dostavili Komitetu ministara Saveta Evrope Akcioni plan o
strategijama za promovisanje medija u demokratskom drutvu, u okviru koga
su zatraili od Komiteta ministara da pripremi, kroz intenzivne konsultacije
sa medijskim poslenicima i regulatornim vlastima, mogue smernice za
prikazivanje nasilja u medijima";
Podseajui da ostvarivanje slobode izraavanja podrazumeva dunosti i
odgovornosti koje medijski poslenici moraju da imaju na umu i da ono moe biti
legitimno ogranieno da bi se ouvala ravnotea izmeu ostvarivanja te slobode
i potovanja drugih osnovnih prava, sloboda i interesa zatienih Evropskom
konvencijom o ljudskim pravima;
128
Zabrinut zbog globalnog porasta prikazivanja nasilja u elektronskim medijima,
zbog ega to postaje znaajno drutveno pitanje;
Podseajui da se nasilje ne moe smatrati prihvatljivim sredstvom za reavanje
sukoba bilo koje vrste, ukljuujui i meuljudske sukobe;
Konstatujui ipak da je nasilje sastavni deo svakodnevne stvarnosti u drutvu i
da pravo javnosti na informaciju takoe obuhvata pravo da bude obavetena o
razliitim manifestacijama nasilja;
Konstatujui da postoje mnogobrojni oblici prikazivanja nasilja u medijima, u
zavisnosti od razliitih konteksta koji idu od informisanja do zabave i da se,
naroito u ovom drugom sluaju, nasilje ponekad banalizuje, ak velia, kako bi
se privukla iroka publika;
Konstatujui takoe da se, bez obzira na cilj na koji se poziva, nasilje u elektronskim
medijima ponekad prikazuje bezrazlono, ni po emu opravdano kontekstom, i da
pri tom dostie neprihvatljiv neljudski i degradirajui nivo i prekomeran obim;
Svestan tetnih posledica koje to moe da ima po ziki, psihiki ili moralni
razvoj javnosti, naroito mladih, kao to su sve vea neosetljivost na patnju,
oseaj nesigurnosti i nepoverenje;
Konstatujui da svi nadleni u raznim elektronskim medijima pojavu sve eeg
prikazivanja nasilja ne doivljavaju kao problem;
Procenjujui da ekonomski razlozi na koje se pozivaju neki nadleni u medijima ne
mogu da opravdaju bezrazlono prikazivanje nasilja u elektronskim medijima;
Uveren da razliiti sektori drutva takoe moraju da preuzmu odgovornost u
vezi sa prikazivanjem nasilja u elektronskim medijima;
Uveren takoe da svi poslenici u elektronskim medijima moraju da preuzmu
svoj deo odgovornosti i da su oni u najboljem poloaju da se pozabave pitanjem
bezrazlonog prikazivanja nasilja; pozdravljajui napore koje su, s tim u vezi,
ve uloili neki poslenici i neki sektori,
a. skrenu panju profesionalnim krugovima u oblasti elektronskih medija,
regulatornim telima u toj oblasti, obrazovnim krugovima i irokoj javnosti na opti
okvir politike u tom domenu, sadran u dolenavedenim smernicama;
b. preduzmu konkretne mere za njihovu primenu;
c. obezbede, svim prikladnim sredstvima, da se zainteresovana lica i organi
upoznaju sa tim smernicama i da pokrenu optu debatu o tom pitanju;
129
d. kontroliu njihovu praktinu primenu u domaim pravnim sistemima;
Zaduuje generalnog sekretara Saveta Evrope da sa sadrajem ove preporuke
upozna vlade drava potpisnica Evropske konvencije o kulturi koje nisu lanice
Saveta Evrope.
Polje primene
Ova preporuka se tie bezrazlonog prikazivanja nasilja u razliitim elektronskim
medijima na nacionalnom i prekograninom nivou. Bezrazloni karakter se
odreuje na osnovu parametara koji se nalaze u aneksu ove preporuke.
Denicije
a. bezrazlono prikazivanje nasilja" oznaava emitovanje poruka, rei i
slika iji su sadraj ili prezentacija nasilni u meri koja nije opravdana u datom
kontekstu;
b. elektronski mediji" oznaavaju radio i televizijske programske servise
i servise kao to su video na zahtev, Internet, interaktivna televizija itd. ili
proizvode kao to su video-igrice, CD-ROM itd, osim svih privatnih komunikacija
nedostupnih javnosti;
c. odgovorni za sadraj" oznaavaju zika ili pravna lica odgovorna za
sadraj poruka, rei i slika stavljenih na raspolaganje javnosti putem razliitih
elektronskih medija.
Smernice
Smernica br. 1 - Opti okvir
lan 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima, onako kako ga tumai sudska
praksa Evropskog suda za ljudska prava, treba da predstavlja opti okvir za
razmatranje pitanja koja se tiu prikazivanja nasilja u elektronskim medijima.
U principu, sloboda izraavanja ukljuuje takoe pravo na objavljivanje i primanje
informacija i ideja koje predstavljaju prikazivanje nasilja. Ipak, neki oblici
bezrazlonog prikazivanja nasilja mogu biti legitimno podvrgnuti ogranienjima,
s obzirom na dunosti i odgovornosti koje podrazumeva ostvarivanje slobode
izraavanja, pod uslovom da su ta uplitanja u slobodu izraavanja predviena
zakonom i neophodna u demokratskom drutvu.
Konkretnije, mere preduzete protiv bezrazlonog prikazivanja nasilja u
elektronskim medijima mogu legitimno da tee obezbeivanju potovanja
130
ljudskog dostojanstva i zatite ranjivih grupa, kao to su deca i adolescenti,
poto izlaganje takvom prikazivanju moe da ima negativne posledice po ziki,
psihiki ili moralni razvoj tih grupa.
Smernica br. 2 - Odgovornosti i naini delovanja nedravnih aktera
Odgovorni za sadraj
Drave lanice moraju da priznaju i imaju na umu injenicu da u prvom
redu odgovorni za sadraj treba da preuzmu dunosti i odgovornosti koje
podrazumeva ostvarivanje slobode izraavanja, poto ti operateri imaju
primarnu odgovornost kada je re o sadraju poruka, rei ili slika koje emituju.
Oni imaju posebnu odgovornost kada odlue da emituju poruke, rei ili slike
koje prikazuju nasilje, s obzirom na negativne posledice koje iz toga mogu da
proisteknu po javnost, naroito po mlade, kao i po celokupno drutvo. Medijski
poslenici preuzimaju te odgovornosti na razliite naine, u zavisnosti od prirode
svakog elektronskog medija; na primer, tako to e:
i. na odgovarajui nain obezbediti da javnost bude u dovoljnoj meri
upozorena na nasilni karakter poruka, rei ili slika koje e joj biti stavljene na
raspolaganje:
ii. ustanoviti pravila ponaanja u sektoru koja preciziraju konkretne
odgovornosti koje ima dotini profesionalni sektor;
iii. utvrditi interne smernice, ukljuujui standarde za procenjivanje
sadraja, u razliitim preduzeima u domenu elektronskih medija;
iv. utvrditi, kako na nivou sektora tako i u okviru pojedinanih medijskih
kua, odgovarajue mehanizme za konsultacije i kontrolu zaduene da
nadziru praktinu primenu samoregulatornih normi;
v. voditi rauna o samoregulatornim normama u ugovorima sa drugim
sektorima, kao to su proizvoai audio-vizuelnih programa, proizvoai
video-igrica, reklamne agencije itd.
vi. redovno imati kontakte i razmenjivati informacije sa nacionalnim
regulatornim vlastima, kao i sa samoregulatornim instancama drugih zemalja.
Razliiti sektori drutva
Drave lanice treba da priznaju i imaju u vidu injenicu da razliiti sektori drutva
snose odgovornost u domenu svojih nadlenosti. Oni mogu da je preuzmu na
razliite naine, na primer tako to e se odgovornima za sadraj obratiti putem
kampanja za formiranje svesti; promovisati i obezbeivati edukaciju o medijima;
promovisati i sprovoditi istraivanja o prikazivanju nasilja itd.
131
to se tie pristupa dece i adolescenata elektronskim medijima i njihovog
korienja od strane istih kod kue ili u koli, kao i njihovog razumevanja nasilnih
poruka, rei i slika koje prenose mediji, posebnu odgovornost snose roditelji i
nastavnici. Oni mogu da je preuzmu na razliite naine, na primer, tako to e:
i. razvijati i negovati kritiki stav prema bezrazlonom prikazivanju
nasilja;
ii. na svestan i selektivan nain koristiti elektronske medije i traiti
kvalitetne proizvode i servise;
iii. podsticati decu i adolescente da razvijaju kritiki stav, na primer kroz
edukaciju o medijima u okviru porodice i u koli;
iv. razmotriti naine da se deci i adolescentima ogranii pristup prikazivanju
nasilja u elektronskim medijima kada to moe da ima negativne posledice po
njihov ziki, psihiki i moralni razvoj.
Smernica br. 3 - Odgovornosti i naini delovanja drava lanica
Drave lanice snose optu odgovornost za, izmeu ostalog, dobrobit njihovog
stanovnitva, zatitu ljudskih prava i ouvanje potovanja ljudskog dostojanstva.
Kada je re o bezrazlonom prikazivanju nasilja u elektronskim medijima,
drave lanice imaju, meutim, samo supsidijarnu odgovornost, poto glavnu
odgovornost snose oni koji su odgovorni za sadraj.
Nacionalna politika u domenu medija
Drave lanice treba da usvoje globalni pristup koji se ne ograniava samo na
odgovorne za sadraj, ve se odnosi na sve zainteresovane profesionalne i
drutvene sektore. U sluaju potrebe, taj pristup treba da ima za cilj da:
i. podstie osnivanje nezavisnih regulatornih organa za razliite
elektronske medije. Ti organi treba da imaju odgovarajue nadlenosti i
naine da na nacionalnom nivou reguliu prikazivanje nasilja;
ii. omogui korisnicima elektronskih medija, domaih i stranih, koji se ale
na nasilan sadraj nekih servisa ili proizvoda da podnesu albu regulatornom
organu ili nekom drugom nadlenom nacionalnom telu;
iii. ukljui u uslove za dobijanje dozvole za radio-difuzne organizacije
obaveze koje se tiu prikazivanja nasilja, praene merama odvraanja
administrativne prirode, kao to je neobnavljanje dozvole ukoliko nisu
ispotovane obaveze;
iv. utvdi metode za laku podelu odgovornosti izmeu onih koji su
odgovorni za sadraj i javnosti (upozorenja, prikazivanje posle odreenog
vremena);
132
v. skrene panju poslenicima u elektronskim medijima na probleme vezane
za bezrazlono prikazivanje nasilja i zabrinutost javnosti u vezi sa tim;
vi. podstie istraivanja o prikazivanju nasilja u elektronskim medijima,
naroito o tendencijama u raznim medijima, kao i studije o posledicama tog
prikazivanja po javnost.
Meunarodna saradnja
Osim obaveza koje proistiu iz njihovih meunarodnih obaveza i aktivnosti u okviru
Saveta Evrope, drave lanice treba da sarauju na bilateralnom i multilateralnom
planu, kao i u okviru nadlenih meunarodnih organizacija, sa ciljem razvijanja
strategija za reavanje problema vezanih naroito za meunarodnu dimenziju
bezrazlonog prikazivanja nasilja u elektronskim medijima.
S tim u vezi, treba da olakaju razmenu informacija i saradnju izmeu nadlenih
regulatornih organa, naroito u pogledu klasikacije sadraja i moguih albi iz
inostranstva.
Zakonske mere
Kad odgovorni za sadraj pribegavaju bezrazlonom prikazivanju nasilja koje
ozbiljno vrea ljudsko dostojanstvo ili koje, zbog svoje neljudske ili degradirajue
prirode, negativno utie na ziki, psihiki ili moralni razvoj javnosti, naroito
mladih, drave lanice treba praktino da primenjuju odgovarajue graanske,
krivine ili prekrajne sankcije.
Drave lanice koje jo uvek nisu potpisale Evropsku konvenciju o prekograninoj
televiziji (1989) pozivaju se da pristupe tom instrumentu. Sve drave potpisnice
Konvencije treba da obezbede njenu praktinu primenu, naroito kada je re
o odredbama koje se odnose na prikazivanje nasilja i da redovno procenjuju
njihovu ekasnost. Isto tako, drave lanice se pozivaju da preduzmu mere u
skladu sa Preporukom br. R (89) 7 Komiteta ministara o naelima vezanim za
distribuciju video-igrica nasilnog, brutalnog ili pornografskog sadraja.
Promovisanje kvalitetnih nenasilnih programa, servisa i proizvoda
Naroito u okviru raznih nacionalnih i evropskih programa pomoi za proizvodnju
i distribuciju audio-vizuelnih dela i u tesnoj saradnji sa nadlenim evropskim i
profesionalnim krugovima, drave lanice treba da promoviu naelo kvalitetnih
nenasilnih programa, servisa i proizvoda koji odraavaju kulturnu raznovrsnost
i bogatstvo evropskih zemalja.
133
Drave treba da razmotre edukaciju o elektronskim medijima kao odgovornost
koju meusobno dele odgovorni za sadraj i razni sektori drutva. Ta edukacija
predstavlja naroito prikladan nain da se pomogne javnosti, a naroito mladima
da razviju kritiki stav prema razliitim oblicima prikazivanja nasilja u medijima i
da napravi razuman izbor.
Parametri koje treba uzeti u obzir prilikom utvrivanja da li je prikazivanje
nasilja u elektronskim medijima opravdano/neopravdano
Prilikom procenjivanja konkretnih sluajeva prikazivanja nasilja u elektronskim
medijima mogu postojati razliita gledita o tome da li je ono opravdano/
neopravdano. Te razlike u pristupu naroito zavise od razliitih odgovornosti lica
ili institucija koje daju procenu (radio-difuzne organizacije, roditelji, oglaivai,
samoregulatorna i regulatorna tela, sudovi itd). Te razlike e se takoe pojaviti u
primeni parametara koji su ovde izloeni.
Bez namere da bude iscrpna, ova tabela objedinjuje izvestan broj elemenata (na
primer, vrste programa - dokumentarni/program za decu - vreme emitovanja,
mogunost besplatnog pristupa ili uslovljen pristup, itd) koje treba imati na umu
da bi se utvrdilo da li je, u datom sluaju, prikazivanje nasilja u elektronskim
medijima opravdano kontekstom. Tako, recimo, prikazivanje stvarnih slika
masakra moe biti opravdano u kontekstu informativnog programa na televiziji,
ali ne i u kontekstu interaktivne video-igrice itd.
Smernica br. 4 -
Zajednika odgovornost u domenu edukacije o elektronskim
medijima
134
1. Javnost i pristup
elektronskim
medijima
2. Vrste emisija 3. Prikazani akti
nasilja
Televizija
slobodan pristup
(nekodiran)
plaen pristup (kodiran)
profesionalan pristup
(plaene emisije iz
oblasti medicine)
interaktivna televizija
(korienje, recimo,
video-igara, CD-ROM-
ova ili Interneta)
vreme emitovanja (termin
za deije emisije)
- udarni termin/
- kasni noni sati)
Ostalo
Internet
video
- slobodan pristup
- uslovljen pristup
(zabranjeno za
mlae od 18 godina
Emisije na televiziji
vesti
aktuelnosti
dokumentarne emisije,
naune emisije
reality shows
lak zabavni program,
muzika, video-spotovi
zabava (takmienja,
kvizovi)
sport
religija
deije emisije
igrani program
(bioskopski filmovi,
televizijski filmovi, drame
itd.)
reklame, TV kupovina
najava programa
Emisije na radiju
vesti
aktuelnosti
zabavni program, muzika
sport
religija
mladi
reklame
Ostalo
video-kasete, najava
programa
video-igrice
multimedijalni program
fiziko nasilje
seksualno nasilje
psiholoko nasilje
verbalno nasilje
nagoveteno nasilje
pretnje
sam in nasilja (npr.
fizika agresija)
samo rezultat (npr.
povreda ili smrt,
materijalna teta)
in i rezultat
135
4. Kontekst prikazivanja nasilja 5. Oblici prikazivanja
informacija
edukacija
formiranje svesti (dobrotvorne akcije)
umetniko izraavanje
zabava
drutvena kritika, ironija, humor
privlaenje publike/senzacionalizam
nenameran
estetski
agresivan
nemontiran materijal
slike i komentari/vrednosni sudovi
pozitivan/negativan (akt nasilja koji je
poinio junak/antijunak)
136
Obrazloenje
emu preporuka?
1. Ministarska konferencija u Pragu, pomenuta u preambuli, ukazala je na
potrebu da Savet Evrope neto preduzme u vezi sa prikazivanjem nasilja u
elektronskim medijima. Kao odgovor na to, Komitet ministara Saveta Evrope
usvojio je ovu preporuku. Preporuka nastoji da konkretno odgovori na zabrinutost
javnosti zbog prekomernog prikazivanja nasilja u medijima, a da se pri tom ne
uplie u autonomiju i ureivaku nezavisnost medijskih poslenika.
Sadanja situacija
2. Prikazivanje nasilja u elektronskim medijima postalo je vano drutveno
pitanje. Dolo je do opteg porasta korienja nasilnih elemenata u audio-
vizuelnim porukama, kako u igranom tako i u informativnom programu, kao i
u novim medijima. Jedan od razloga za ovaj porast jeste injenica da je nasilje
univerzalni jezik koji, bez mnogo rei i bez bitnih varijacija u pogledu sadraja,
momentalno obezbeuje jake emocije. Meutim, kumulativno prikazivanje
nasilja moe da dobije neprihvatljive razmere. Mediji, a naroito televizija,
odraavaju kulturu i civilizaciju i nude modele drutvenog ponaanja. Posledica
prikazivanja nasilja moe se osetiti u stavu, shvatanju sveta i sistemu vrednosti
pojedinca. Posledice toga mogu da budu potpuno izvitopereno shvatanje
stvarnosti, slabljenje sposobnosti da se saosea sa drugima ili sve vea
ravnodunost prema nasilju koje trpe drugi.
3. Preambula podsea na osnovno pravo na slobodu izraavanja, koje je
zagarantovano lanom 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima
1
, i na naela
slobodnog protoka informacija i ideja i nezavisnosti medijskih poslenika.
1 Ovaj lan predvia da:
1. Svaka osoba ima pravo na slobodu izraavanja. Ovo pravo obuhvata slobodu miljenja i
primanja i objavljivanja informacija i ideja bez uplitanja organa vlasti i bez obzira na granice.
Ovaj lan ne spreava drave da radio-difuzna, bioskopska ili televizijska preduzea podvrgnu
reimu dozvola.
137
4. Preambula podsea da je nasilje u svim svojim razliitim oblicima deo
svakodnevice i da javnost ima pravo da bude informisana, kao i da formira
sopstveno miljenje. Kada prikazuju nasilje, medijski poslenici se s pravom
pozivaju na pravo javnosti da bude informisana, kao i na druge legitimne ciljeve,
kao to su formiranje svesti, edukacija, kultura ili zabava. Meutim, mora se
priznati da se nasilje ponekad banalizuje, pa ak i velia, samo zato da bi se
privukla iroka publika. Takav je, na primer, sluaj s nekim programskim servisima
anra informativnog spektakla (TV-istina, reality shows, infozabava itd.). Iz
ovog razloga, jasno je da se ne moe pozivati na gorepomenute ciljeve ako se
nasilan sadraj stavljen na raspolaganje javnosti ne moe ni po emu opravdati
kontekstom, a pri tom dostie neprihvatljiv neljudski ili degradirajui nivo, ili se
nepotrebno prikazuje, ili nepotrebno dugo traje.
5. Neki nadleni za elektronske medije porast prikazivanja nasilja ne smatraju
problemom. Neka lica odgovorna za sadraj koji ire mediji ak ukazuju na
ekonomske razloge da bi opravdali svoju politiku. Bezrazlono prikazivanje
nasilja donosi novac. Oni takoe tvrde da, na kraju krajeva, mediji prikazuju
nasilje zato to veliki delovi javnosti vole da gledaju tu vrstu sadraja i ak su
spremni da to plate.
Cilj preporuke
6. Ova preporuka ima za cilj da podseti vlade na ograniene mogunosti koje
one imaju kada je re o uplitanju u slobodu izraavanja elektronskih medija.
Preporuka jasno ukazuje da su oni koji su nadleni za elektronske medije u
najboljem poloaju da se pozabave pitanjem bezrazlonog prikazivanja nasilja.
Komitet ministara pozdravlja velike napore koje su s tim u vezi ve uloili neki
poslenici u nekim sektorima.
7. Preporuka stoga stavlja naglasak na odgovornost koju prvenstveno imaju
medijski poslenici i na znaaj edukacije javnosti. S druge strane, u preporuci se
ne pominju tehnika sredstva, kao to je elektronski ip, koji omoguava da se
prikazivanje nasilja ogranii. Ocenjeno je da, iako kontrolni mehanizmi kao to
je elektronski ip mogu da poslue kao dopunsko pomagalo, oni ipak imaju dva
velika nedostatka:
2. Poto ostvarivanje ovih sloboda povlai za sobom dunosti i odgovornosti, ono moe
da bude podvrgnuto formalnostima, uslovima, ogranienjima ili kaznama onako kako je to
propisano zakonom i neophodno u demokratskom drutvu, u interesu nacionalne bezbednosti,
teritorijalnog integriteta ili javne bezbednosti, za spreavanje nereda ili zloina, za zatitu
zdravlja ili morala, za zatitu ugleda ili prava drugih, za spreavanje otkrivanja poverljivih
informacija ili za ouvanje autoriteta i nepristrasnosti sudstva.
138
- s jedne strane, da bi sistemi kao to je elektronski ip bili ekasni, bilo bi
neophodno izvriti evropsko usklaivanje kriterijuma za klasikaciju nasilnih
sadraja, na primer, u televizijskim emisijama. Meutim, smatra se da je takvo
usklaivanje neizvodljivo i iz tehnikih i iz kulturnih razloga
2
.
- s druge strane, elektronski ip bi mogao da bude kontraproduktivan za
korisnike: neke radio-difuzne organizacije bi to mogle da shvate kao dozvolu
za prikazivanje jo nasilnijih elemenata, pozivajui se na tehnika sredstva
kao na nain zatite korisnika od takvih elemenata. Meutim, ekasnost takvih
sredstava tek treba da bude dokazana (na primer, nije redak sluaj da deca
bolje umeju da ih koriste nego njihovi roditelji) i svakako je nepoteno prebaciti
svu odgovornost na roditelje ili korisnike.
8. Prethodna razmiljanja ne tiu se samo televizije. Jasno je, meutim, da
televizija ostaje najvaniji elektronski medij i to je razlog zbog koga naroitu
odgovornost snose sve radio-difuzne organizacije.
9. Ova preporuka takoe nastoji da javnost, a posebno mlade, upozna
s njihovim posebnim odgovornostima. Suoena s nasiljem koje joj se nudi
putem medija, javnost mora da koristi sopstveni sud, to iziskuje izvestan
nivo edukacije o medijima. Tako ova preporuka ukazuje na razne aspekte te
edukacije, pozivajui se ne samo na ulogu kole, ve i na ulogu roditelja (videti
smernicu br. 2).
Denicije
10. Izvestan broj kljunih pojmova denisan je na poetku preporuke, pri
emu je precizirano da ove denicije mogu da se primene samo za potrebe ove
preporuke. Grupa strunjaka zaduenih za rad na nacrtu ove preporuke vodila
je iscrpne diskusije o mogunosti da se doe do opte denicije pojma nasilja.
Ocenjeno je, meutim, da raznolikost moralnih, kulturnih, socijalnih itd. tradicija
u 39
3
drava lanica Saveta Evrope, po svemu sudei, iskljuuje mogunost
utvrivanja univerzalne denicije nasilja. Imajui na umu naelo vreanja
ljudskog dostojanstva, Grupa je, za potrebe ove preporuke, zadrala izraz
bezrazlono prikazivanje nasilja.
2 Evropski sud za ljudska prava je ve zauzeo stav da je u domaem pravu razliitih drava
potpisnica nemogue nai jednoobrazno evropsko shvatanje morala. Stav koji se iznosi u
njihovim zakonima o onome ta moral zahteva varira vremenski i prostorno, naroito u periodu
koji karakterie brzi razvoj miljenja o tom pitanju. Evropski sud za ljudska prava, Handyside
protiv Ujedinjenog Kraljevstva, 7. decembra 1976. Serija A, br. 24, stav 48. Ovakva ocena
moe, putem analogije, da se primeni na pojam nasilja.
3 Od 31. maja 2002. Savet Evrope ima 44 drave lanice.
139
a. Bezrazlono prikazivanje nasilja
11. Bezrazloni aspekt je jedan od bitnih elemenata na koje treba ukazati.
Sadraj ovog izraza zavisie u velikoj meri od raznih vidova odgovornosti
lica ili institucija koje ga razmatraju (medijski poslenici, roditelji, oglaivai,
samoregulatorna tela, regulatorni organi, sudovi itd.). Da bi se u svakom
posebnom sluaju procenila opravdanost/neopravdanost prikazivanja nasilja
u elektronskim medijima, zakljueno je da je potrebno imati na umu dvostruki
pristup: kvantitativnu analizu i kvalitativnu analizu.
12. Sa kvantitativnog stanovita, uestalost s kojom se nasilje prikazuje
predstavlja jedan kriterijum koji treba uzeti u obzir. Pristup nee obavezno biti
isti, u zavisnosti od toga da li je re o izolovanom prikazivanju nasilja, ili o estom
ubacivanju nasilnog sadraja u elektronski medij, ili o elektronskom mediju
sa oigledno nasilnim sadrajem (na primer, televizijski kanal specijalizovan
za nasilne lmove ili nasilne video-igrice), ili o kumulativnom efektu nasilnih
elemenata stavljenih na raspolaganje u elektronskim medijima neke zemlje.
13. Sa kvalitativnog stanovita, vano je podsetiti da ista nasilna poruka, re ili
slika moe da ima razliite posledice u zavisnosti od toga da li je ona smetena
u kontekst vesti i informacija ili zabave, ktivne ili stvarne, i u zavisnosti od
intelektualnog, kulturnog, drutvenog i obrazovnog miljea. Takoe treba razmotriti
naine stavljanja na raspolaganje - slobodan pristup, kodiran pristup, pretplata - i
prirodu odreenog medija - opti, tematski itd.
b. Elektronski mediji
14. Preporuka se odnosi na sve elektronske medije koji su dostupni javnosti
bez obzira da li ofine, kao to su radio i televizijski programi, video-kasete,
video-igrice, CD-ROM itd, ili online, kao to su video na zahtev, Internet,
teletekst itd.
15. Mogunost pristupa javnosti ovim programima, servisima i proizvodima
predstavlja presudni kriterijum. Tako se, za potrebe ove preporuke, pod
elektronskim medijima podrazumevaju: komunikacija preko Interneta kojoj svaki
korisnik ima pristup, CD-ROM ili video-kasete, koje javnost moe da nabavi,
radio i televizijski program itd. Prema ovoj preporuci, privatne komunikacije koje
su nedostupne javnosti ne smatraju se medijima. Upotreba izraza privatne
komunikacije u deniciji elektronskih medija ne ukljuuje, meutim, komunikaciju
izmeu pojedinaca u profesionalne svrhe.
c. Odgovorni za sadraj
16. Odgovorni za nasilni sadraj koji je stavljen na raspolaganje posredstvom
elektronskih medija mogu biti zika lica (na primer, lice koje preko Interneta
140
alje poruke koje podstiu druge da izvre masakr) ili pravna lica (na primer,
televizijska kompanija, kompanija koja se bavi audio-vizuelnom produkcijom,
proizvoa video-igara, reklamna agencija itd).
17. Prema nekim nacionalnim zakonima, autor nasilne poruke nije odgovorno lice,
ve se odgovornost pripisuje licu koje je odobrilo emitovanje te poruke u mediju.
Ako, na primer, neko lice pred televizijskim kamerama podstie na masakr, zakon
e goniti lice odgovorno za taj kanal zbog emitovanja izjave nasilnog karaktera.
Druga zakonodavstva mogu da usvoje drugaiji pristup.
Smernice
1. Opti okvir
18. Smernica br. 1 ima za cilj da podseti da svaka mera koja se tie
bezrazlonog prikazivanja nasilja mora biti usklaena sa lanom 10 Evropske
konvencije o ljudskim pravima onako ga tumai sudska praksa Evropskog suda
za ljudska prava. U principu, sloboda izraavanja takoe ukljuuje pravo na
objavljivanje i primanje informacija i ideja koje predstavljaju prikazivanje nasilja.
Meutim, u skladu sa lanom 10, stav 2, Konvencije, neki oblici bezrazlonog
prikazivanja nasilja mogu biti legitimno podvrgnuti ogranienjima, s obzirom na
dunosti i odgovornosti koje podrazumeva ostvarivanje slobode izraavanja,
pod uslovom da su ta uplitanja u slobodu izraavanja predviena zakonom i
neophodna u demokratskom drutvu, kako bi se ispunio jedan od legitimnih
ciljeva pomenutih u stavu 2.
19. to se tie prikazivanja nasilja u elektronskim medijima, jedan ili nekoliko
sledeih ciljeva mogu da budu relevantni i mogu da predstavljaju legitimnu
osnovu za ograniavanje slobode objavljivanja ili primanja informacija i ideja:
- zatita zdravlja ili morala;
- zatita prava drugih;
- spreavanje nereda ili zloina.
20. Tako ova preporuka skree panju na injenicu da, u nekim sluajevima,
ogranienja bezrazlonog prikazivanja mogu legitimno da tee garantovanju
potovanja nekih osnovnih prava i sloboda, posebno potovanja ljudskog
dostojanstva i zatite ranjivih grupa, kao sto su deca i adolescenti.
21. Strunjaci imaju podeljeno miljenje o tome da li prikazivanje nasilja ima
direktan ili indirektan uticaj na ponaanje i stavove, posebno mladih. Neki
strunjaci smatraju da nagomilavanje slika nasilja moe da utie na ponaanje,
a posebno na ponaanje mladih. Drugi smatraju da nije dokazano postojanje
141
veze izmeu prikazivanja nasilja i nasilnog ponaanja. Ne zalazei u ovu
raspravu, Savet Evrope smatra da bezrazlono prikazivanje nasilja moe da ima
tetne posledice po ziki, psihiki ili moralni razvoj javnosti, a naroito mladih.
S tim u vezi, treba imati na umu da svaka mera protiv bezrazlonog prikazivanja
nasilja mora da odgovori na neodlonu drutvenu potrebu, da bude srazmerna
eljenom cilju, da se temelji na relevatnim i adekvatnim razlozima, da ima pravni
osnov koji odgovara zahtevima predvidivosti i dostupnosti i koji nudi dovoljne
garancije protiv zloupotrebe i samovoljnog uplitanja.
2. Odgovornosti i naini delovanja nedravnih aktera
22. Ova preporuka pravi razliku izmeu uloge drave i uloge nedravnih aktera,
to jest lica odgovornih za sadraj i raznih sektora drutva zainteresovanih za
problem bezrazlonog prikazivanja nasilja. Smernica br. 2 se bavi nedravnim
akterima, a pre svega licima odgovornim za sadraj.
Odgovorni za sadraj
23. Smernica br. 2 ima za cilj da istakne da glavna odgovornost u ovoj oblasti
lei na medijskim poslenicima koji moraju da nau odgovarajue naine za
suoavanje sa problemom prikazivanja nasilja u medijima. Ova smernica nudi
primere akcija koje su sami poslenici ve preduzeli ili ih planiraju. Na primer,
veliki broj odgovornih za sadraj vodi rauna o tome da javnost bude upoznata
s nasilnom prirodom sadraja koji e joj oni staviti na raspolaganje. U tom cilju,
oni sami odreuju interne standarde za utvrivanje stepena nasilja i, na osnovu
toga, upozoravaju javnost. Metode upozoravanja mogu biti razliite: napomene
u najavi programa, zvuna i vizuelna upozorenja, na primer, simboli koji ukazuju
na stepen nasilja (dva kvadratia, tri dijamanta itd.), oznake na video-kasetama,
CD-ROM-ovima itd.
4
Kada je re o nekim programima, na primer reality shows,
neke televizijske kompanije upozoravaju javnost da su prikazani dogaaji samo
rekonstrukcija onoga to se zaista dogodilo. Osim toga, moe da se primeni
vremenska granica posle koje TV gledaoci mogu da oekuju emisije sa
nasilnim sadrajem.
4 Ilustracije radi, u studiji koju je Ministarstvo kulture vedske objavilo 1995. istie se da roditelji
treba da budu u mogunosti da unapred budu upozoreni na programe i lmove koji sadre
nasilje koje oni smatraju neprihvatljivim za decu. Radio-difuzne kue i tampa treba stoga da
obezbede detaljnije informacije o programima, a posebno o onima koji nose oznaku samo
za odrasle. Televizijski kanali bi trebalo da se postaraju da programi koje e prikazati do
odreenog vremena tokom veeri ne sadre prizore nasilja, a ukoliko to nije mogue, lmovima
s nasiljem treba da prethodi formalno upozorenje. Uporediti sa A Handbook in Four Chapters
on the Depiction of Violence in the Media.
142
Razni sektori drutva
24. Bezrazlono ili preterano prikazivanje nasilja predstavlja problem koji treba
da reavaju elektronski mediji, ali isto tako i razni sektori drutva, ukljuujui
roditelje i nastavnike, kroz zajedniku akciju i na dobrovoljnoj osnovi. Prava
ravnotea izmeu prava na informisanje i potovanja drugih prava zatienih
Evropskom konvencijom o ljudskim pravima moe se postii samo podizanjem
nivoa svesti svih zainteresovanih krugova. S tim u vezi, vlasti nekih drava lanica
stavljaju poseban naglasak na odgovornost roditelja, nastavnika, politikih
stranaka, porodinih udruenja i udruenja gledalaca, nevladinih organizacija -
naroito organizacija za zatitu prava deteta, prava ena i prava manjina - verskih
institucija i grupa, istraivakih i obrazovnih institucija itd. U ovom kontekstu,
smatra se da je posebno potrebno usredsrediti napore na to da deca steknu
obrazovanje o audio-vizuelnom jeziku (videti takoe smernicu br. 4).
3. Odgovornosti i naini delovanja drava lanica
25. Smernica br. 3 ima za cilj da istakne da drave lanice ne mogu da se
odreknu svoje opte odgovornosti, na nacionalnom i meunarodnom planu, za
dobrobit svoje javnosti. Ovo, meutim, ne podrazumeva da im ta odgovornost
daje pravo da se samovoljno upliu u nezavisnost elektronskih medija. Nezavisni
mediji snose glavnu odgovornost u ovoj oblasti, a drave imaju supsidijarnu
odgovornost. Ova odgovornost se ogleda u nacionalnoj politici i nacionalnoj
saradnji u domenu medija, u zakonskim merama, pomoi (nansijskoj ili nekoj
drugoj), proizvodnji nenasilnih kvalitetnih radova, kao i unapreenju edukacije o
elektronskim medijima u kolama. Ova poslednja strategija se esto sprovodi u
saradnji sa zainteresovanim drutevnim sektorima (videti smernicu br. 4).
Meunarodna saradnja
26. Neke drave lanice su ve dune da potuju izvestan broj meunarodnih
obaveza (pravo Evropske zajednice, Evropska konvencija o prekograninoj
televiziji itd.). Pored ovih obaveza, preporuuje se saradnja, ukljuujui i saradnju
u okviru instanci izvan Saveta Evrope, u cilju lakeg razvoja nacionalnih sistema
klasikacije (to jest, podsticanja to je mogue veeg razumevanja razliitih
nacionalnih shvatanja u domenu opravdanog/neopravdanog prikazivanja) i
reavanja albi iz inostranstva.
5
5 Ilustracije radi, drave bi trebalo da razmotre mere koje e omoguiti stranim gledocima i
sluaocima koji se ale na nasilni sadraj nekih nacionalnih programa koji mogu da se primaju
u inostranstvu da uloe albu regulatornim organima ili nadlenom nacionalnom organu.
Drave bi takoe mogle da ispitaju mogunost ukljuivanja postojeih instanci na evropskom
nivou, kao to su Evropska opservatorija za audio-vizuelni materijal, razni istraivaki centri itd.
Najzad, mogle bi da ubrzaju razmenu informacija izmeu nacionalnih regulatornih organa.
143
Zakonske mere
27. Drave lanice moraju ekasno da primenjuju svoje zakone, propise
itd. da bi se stvarno borile protiv ozbiljnih prekraja u oblasti prikazivanja
nasilja. One su ve preduzele obavezujue i neobavezujue zakonske mere
na meunarodnom planu; na primer, Evropska konvencija o prekograninoj
televiziji
6
ili Preporuka br. R (89) 7 Komiteta ministara o naelima distribucije
video-snimaka sa nasilnim, brutalnim ili pornografskim sadrajem.
Promovisanje nenasilnih kvalitetnih servisa i proizvoda
28. Drave lanice treba da razviju konstruktivan pristup u cilju poboljanja
kvaliteta elektronskih medija, pri emu to ne mora da podrazumeva njihovu
nansijsku odgovornost. Ne treba zaboraviti da je bezrazlono prikazivanje
nasilja ponekad odgovor na nansijska organienja, poto neke emisije nasilnog
sadraja mogu da budu jeftinije od onih sa nenasilnim sadrajem. Stoga drave
lanice treba da podstiu, odgovarajuim sredstvima, proizvodnju i emitovanje
kvalitetnih nenasilnih programa.
4. Zajednika odgovornost u domenu edukacije o elektronskim
medijima
29. Edukaciju o elektronskim medijima takoe treba shvatiti kao zajedniku
odgovornost sektora zainteresovanih za problem bezrazlonog prikazivanja
nasilja u medijima.
7
Ekasna edukacija se ne moe ostvariti bez odgovarajueg
pedagokog materijala (ukljuujui i materijal koji se dobija posredstvom
elektronskih medija) i kvalikovanog nastavnog kadra. Edukacija se prvenstveno,
ali ne i iskljuivo, odnosi na mlade. kola moe da bude odgovarajue, ali ne
6 lan 7 (1)(2) Evropske konvencije o prekograninoj televiziji:
1) Svi elementi programskih servisa, kada je re o njihovoj prezentaciji i sadraju, moraju
da potuju ljudsko dostojanstvo i osnovna prava drugih. Oni naroito ne smeju: a) da budu
nepristojni i pogotovo da sadre pornograju; b) da istiu nasilje ili podstiu na rasnu mrnju.
2) Svi elementi programskih servisa koji mogu negativno da utuu na psihiki, mentalni ili
moralni razvoj dece i adolescenata ne smeju da se emituju onda kada oni, zbog vremena
emitovanja i prijema, mogu da ih gledaju.
7 Kao primer za konkretne akcije u kojima uestvuju razliiti sektori mogu se navesti inicijative
koje se preduzimaju u Norvekoj od 1995. u okviru formiranja svesti na nacionalnom nivou i
obrazovne kampanje koju je pokrenula vlada, ili Prix Jeunesse International, koju je ustanovila
bavarska radio-difuzna korporacija Bayerischer Rundfunk. Takoe mogu da se pomenu rad
na pripremanju pedagokog materijala i osnovni i vii kursevi obuke za nastavnike koji se
specijalizuju za edukaciju o elektronskim medijima. Ove kampanje, programe i materijal mogu
da pripreme nadleni organi drava lanica u saradnji sa poslenicima elektronskih medija i
drugih zainteresovanih sektora. Nacionalne regulatorne vlasti bi mogle da igraju vanu ulogu u
pokretanju i daljem praenju obrazovnih inicijativa.
144
i jedino mesto: elektronski mediji mogu da prue veoma koristan doprinos
edukaciji korisnika.
30. Preporuka insistira na potrebi da se promovie edukacija posredstvom
raznih elektronskih medija. Pojava da se deca ostave sama ispred televizora
(elektronska bejbi-siterka) ni u kom sluaju nije retkost. Zato bi edukacija
pomogla javnosti, a posebno mladima da razviju kritiki stav prema sve veem
broju servisa koje nude elektronski mediji i da naprave razuman izbor. Edukacija
treba takoe da skrene panju javnosti na mogunosti koje elektronski mediji
nude za izgradnju manje nasilnog drutva. tavie, takva edukacija moe
da doprinese osnovnoj i kasnijoj profesionalnoj obuci poslenika elektronskih
medija, kao i poslenika iz drugih zainteresovanih sektora, tako to e ih upoznati
sa njihovim odgovornostima koje se tiu bezrazlonog prikazivanja nasilja.
31. Jo jedan vaan doprinos mogla bi da predstavlja osnovna i kasnija obuka
poslenika koji rade u elektronskim medijima i drugim zainteresovanim sektorima.
Obuka bi mogla da se odvija pod rukovodstvom medijskih preduzea, ili u njima
samima, ili u okviru kurseva obuke van njih.
32. Takoe bi trebalo razmotriti mogunost uvoenja sistema klasikacije s
ciljem da se pomogne roditeljima i nastavnicima u izvravaju njihovih obaveza.
Na primer, ove sisteme bi mogla da ustanove samoregulatorna tela ili nacionalne
regulatorne vlasti, vodei rauna o razliitim nacionalnim pravnim tradicijama i u
saradnji sa razliitim zainteresovanim sektorima.
33. Najzad, Savet Evrope sada razmatra mogunost pokretanja akcionog
plana koji se, izmeu ostalog, odnosi i na edukaciju o elektronskim medijima.
Ova oblast je od opteg interesa za Savet Evrope i izisukuje dobru saradnju
izmeu razliitih zainteresovanih meuvladinih sektora.
145
o govoru mrnje
Podseajui na Deklaraciju efova drava i vlada drava lanica Saveta Evrope
usvojenu u Beu 9. oktobra 1993. godine;
Podseajui da je Beka deklaracija ukazala na veliku zabrinutost u vezi sa
oivljavanjem rasizma, ksenofobije i antisemitizma i razvojem klime netolerancije,
i da je u njoj istaknuta spremnost za borbu protiv svih ideologija, politika i praksi
koje imaju za cilj raspirivanje rasne mrnje, nasilja i diskriminacije, kao i svakog
delovanja ili jezika koji moe da pojaa strah i napetost meu grupama razliitog
rasnog, etnikog, nacionalnog, verskog ili drutvenog porekla;
Potvrujui duboku privrenost slobodi izraavanja i informisanja, onako kako je to
utvreno u Deklaraciji o slobodi izraavanja i informisanja od 29. aprila 1982. godine;
Osuujui, u skladu sa Bekom deklaracijom i Deklaracijom o medijima
u demokratskom drutvu, usvojenom na etvrtoj evropskoj ministarskoj
konferenciji o politici masovnih medija (Prag, 7. i 8. decembar 1994.), sve
oblike izraavanja koji raspiruju rasnu mrnju, ksenofobiju, antisemitizam i sve
oblike netolerancije, budui da oni potkopavaju demokratsku sigurnost, kulturnu
povezanost i pluralizam;
Konstatujui da takvi oblici izraavanja mogu da imaju vei i tetniji uticaj kada
se ire putem medija;
146
Ubeen da je potreba za borbom protiv takvih oblika izraavanja hitnija u
situacijama napetosti i u vremenima rata i drugih oblika oruanih sukoba;
Ubeen da je neophodno dati smernice za vlade drava lanica o tome kako da
se odnose prema ovim oblicima izraavanja, priznajui u isto vreme da veina
medija ne moe biti odgovorna za ovakve oblike izraavanja;
Imajui na umu lan 7, stav 1, Evropske konvencije o prekograninoj televiziji,
kao i sudsku praksu organa Evropske konvencije o ljudskim pravima u skladu sa
lanovima 10 i 17 ove konvencije;
Uzimajui u obzir Konvenciju Ujedinjenih nacija o ukidanju svih oblika rasne
diskriminacije i Rezoluciju 68 (30) Komiteta ministara o merama koje treba
preduzeti protiv raspirivanja rasne, nacionalne i verske mrnje;
Konstatujui da ovu konvenciju nisu potpisale, ratikovale i primenile sve drave
lanice posredstvom svog nacionalnog zakonodavstva;
Svestan potrebe da se borba protiv rasizma i netolerancije pomiri sa potrebom
da se zatiti sloboda izraavanja da bi se izbegla opasnost od podrivanja
demokratije, pod izgovorom da se ona brani;
Svestan potrebe da se u potpunosti potuju ureivaka nezavisnost i
samostalnost medija,
1. preduzmu odgovarajue korake u borbi protiv govora mrnje na osnovu
naela sadranih u ovoj preporuci;
2. obezbede da takvi koraci ine deo sveobuhvatnog pristupa ovoj pojavi,
koji je takoe uperen protiv njenih drutvenih, ekonomskih, politikih, kulturnih i
drugih uzroka;
3. tamo gde to nisu uinile, potpiu, ratikuju i ugrade u svoje domae
zakonodavstvo Konvenciju Ujedinjenih nacija o ukidanju svih oblika rasne
diskriminacije u skladu s Rezolucijom (68) 30 Komiteta ministara o merama
koje treba preduzeti protiv raspirivanja rasne, nacionalne i verske mrnje;
4. preispitaju svoje domae zakonodavstvo i praksu da bi obezbedile njihovu
podudarnost s naelima sadranim u aneksu ove preporuke.
147
Aneks Preporuke br. (97) 20
Polje primene
Naela koja slede odnose se na govor mrnje, naroito na govor mrnje koji se
iri posredstvom medija.
Za potrebe primene ovih naela, izraz govor mrnje" podrazumeva sve oblike
izraavanja koji ire, raspiruju, podstiu ili pravdaju rasnu mrnju, ksenofobiju,
antisemitizam ili druge oblike mrnje zasnovane na netoleranciji, ukljuujui
tu i netoleranciju izraenu u formi agresivnog nacionalizma i etnocentrizma,
diksrimininacije i neprijateljstva prema manjinama, migranatima i ljudima
imigrantskog porekla.
Naelo 1
Vlade drava lanica, organi vlasti i javne institucije na nacionalnom, regionalnom
i lokalnom nivou, kao i dravni slubenici, imaju posebnu odgovornost da se
naroito u medijima uzdre od izjava koje mogu da se shvate kao govor mrnje
ili kao govor koji bi mogao da ima za posledicu pravdanje, irenje ili podsticanja
rasne mrnje, ksenofobije, antisemitizma i ostalih oblika diskriminacije ili mrnje
zasnovane na netoleranciji. Takve izjave treba da se zabrane i javno osude kad
god se pojave.
Naelo 2
Vlade drava lanica treba da uspostave i odravaju celovit pravni okvir koji se
sastoji od odredaba graanskog, krivinog i upravnog prava o govoru mrnje
i koji omoguava dravnim i sudskim vlastima da u svim sluajevima usklade
potovanje slobode s potovanjem ljudskog dostojanstva i zatite ugleda ili
prava drugih.
U tom cilju, vlade drava lanica treba da razmotre naine i sredstva kako bi:
- stimulisale i koordinirale istraivanje o ekasnosti postojeeg pravnog
sistema i sudske i upravne prakse;
- preispitale postojei pravni okvir da bi obezbedile da se on adekvatno
primenjuje na razliite nove medije i komunikacione servise i mree;
- razvile usklaenu politiku krivinog gonjenja zasnovanu na nacionalnim
smernicama koje potuju naela sadrana u ovoj preporuci;
148
- na listu moguih krivinih sankcija dodale nalog za obavljanje drutveno
korisnog rada;
- poveale mogunosti za borbu protiv govora mrnje kroz graansko pravo
dozvoljavajui zainteresovanim nevladinim organizacijama da podnose graanske
tube, omoguavajui odtetu rtvama govora mrnje i omoguavajui sudske
odluke koje rtvama daju pravo na odgovor ili nalau ispravke;
- upoznale javnost i medijske poslenike s pravnim odredbama koje se odnose
na govor mrnje.
Naelo 3
Vlade drava lanica treba da obezbede da, u pravnom okviru pomenutom u
naelu 2, uplitanje u slobodu izraavanja bude usko ogranieno i da se primenjuje
na zakonit i nearbitraran nain, na osnovu objektivnih kriterijuma. Osim toga, u
skladu s osnovnim zahtevima vladavine prava, svako ograniavanje slobode
izraavanja ili uplitanje u nju mora biti podlono nezavisnoj sudskoj kontroli.
Ovaj zahtev je posebno vaan u sluajevima kada sloboda izraavanja mora
da pomiri ideal slobode s potovanjem ljudskog dostojanstva i zatite ugleda ili
prava drugih.
Naelo 4
Nacionalno zakonodavstvo i praksa drava lanica treba da omogue sudovima
da imaju na umu da su konkretni sluajevi govora mrnje toliko uvredljivi za
pojedince ili grupe da ne uivaju stepen zatite koji drugi vidovi izraavanja
uivaju na osnovu lana 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima. To je sluaj
kada govor mrnje ima za cilj gaenje prava i sloboda navedenih u Konvenciji ili
njihovo ograniavanje u veem obimu od onog koje ona predvia.
Naelo 5
Nacionalno zakonodavstvo i praksa treba da omogue nadlenim organima
gonjenja da obrate posebnu panju, koliko to njihova diskreciona prava
dozvoljavaju, na sluajeve govora mrnje. U tom pogledu, ta tela treba posebno
da razmotre slobodu izraavanja osumnjienog, uzimajui u obzir da uvoenje
krivinih sankcija predstavlja ozbiljno ograniavanje te slobode. Prilikom
nametanja krivinih sankcija licima osuenim za prekraj govora mrnje nadleni
sudovi bi trebalo da obezbede striktno potovanje naela proporcionalnosti.
Naelo 6
Nacionalno zakonodavstvo i praksa u oblasti govora mrnje treba da uzmu
u obzir ulogu medija u prenoenju informacija i ideja koje izlau, analiziraju i
razjanjavaju karakter konkretnih sluajeva govora mrnje i tu pojavu u celini,
kao i pravo javnosti da prima takve informacije i ideje.
149
U tom cilju, nacionalno zakonodavstvo i praksa treba da naprave jasnu razliku
izmeu odgovornosti autora govora mrnje, s jedne strane, i odgovornosti medija
i medijskih poslenika koji doprinose njegovom irenju u okviru svog zadatka da
prenose informacije i ideje o pitanjima od javnog interesa, s druge strane.
Naelo 7
Kao dopuna naelu 6 nacionalno zakonodavstvo i praksa treba da uzmu u obzir
injenicu:
- da je izvetavanje o rasizmu, ksenofobiji, antisemitizmu ili drugim oblicima
netolerancije u potpunosti zatieno lanom 10, stav 1, Evropske konvencije o
ljudskim pravima i da se ono moe ograniiti samo pod uslovima koji se mogu
nai u stavu 2 te odredbe;
- da standardi koje nacionalne vlasti primenjuju za procenjivanje neophodnosti
ograniavanja slobode izraavanja moraju da budu u skladu s naelima
sadranim u lanu 10, kako je ustanovljeno sudskom praksom organa
Konvencije, uzimajui u obzir, izmeu ostalog, nain, sadraj, kontekst i svrhu
izvetavanja;
- da potovanje novinarskih sloboda podrazumeva da sudovi ili organi vlasti ne
mogu medijima da nameu svoje poglede kada se radi o vrstama ili tehnikama
izvetavanja koje su novinari usvojili.
150
Obrazloenje
Uvod
1. Ova preporuka, zajedno s Preporukom br. R (97) 21 o medijima i
promovisanju kulture tolerancije, jedan je od konkretnih rezultata meuvladinog
rada Saveta Evrope u oblasti medija tokom 1995. i 1996. godine.
2. Tolerancija i potovanje jednakog dostojanstva svih ljudskih bia
predstavlja samu osnovu demokratskog i pluralistikog drutva. To objanjava
zbog ega je Savet Evrope oduvek pridavao najvei znaaj zatiti i ostvarenju
tih ideala i naela.
3. Na samitu efova drava i vlada drava lanica Saveta Evrope, odranom
u Beu 8. i 9. oktobra 1993. godine, izraena je zabrinutost zbog oivljavanja
rasizma, ksenofobije i antisemitizma, razvoja klime netolerancije, sve eih
akata nasilja, naroito onih uperenih protiv migranata i osoba imigrantaskog
porekla, kao i zbog razvoja novih vidova ksenofobije u obliku agresivnog
nacionalizma i etnocentrizma. efovi drava smatraju da te manifestacije
netolerancije ugroavaju demokratska drutva i njihove osnovne vrednosti.
4. Na bekom samitu je usvojen Plan akcije za borbu protiv rasizma,
ksenofobije, antisemitizma i netolerancije. Plan akcije je ustanovio irok niz mera
za mobilisanje javnosti i poboljanje i delotvornu primenu garancija i politike iji je
cilj borba protiv tih pojava. Mediji su jedna od oblasti obuhvaenih Planom akcije.
U stavu 5 Plana od medijskih profesija se trai da izvetavaju i komentariu dela
koja spadaju u rasizam i netoleranciju na istinit i odgovoran nain i da nastave da
razvijaju profesionalne etike kodekse koji odraavaju ove zahteve.
5. Znaaj medija u borbi protiv rasizma i netolerancije takoe je istaknut
u Preporuci 1277 (1995) Parlamentarne skuptine o migrantima, etnikim
manjinama i medijima. Stav 2 ove preporuke glasi: Prikazivanje tema vezanih
za imigrante i etnike manjine u medijima ima veliki uticaj na javno mnjenje.
Iako mediji predstavljaju vano sredstvo u borbi protiv rasistikih i ksenofobinih
pogleda, predrasuda i predubeenja, oni takoe mogu imati ulogu u stvaranju ili
pojaavanju takvih pogleda.
151
6. U poruci Upravnim komitetima i ad hoc Komitetima za borbu protiv rasizma,
ksenofobije, antisemitizma i netolerancije (januar 1994.), Komitet ministara je
pozvao te komitete da, prilikom iznoenja naela svog delovanja, uzmu u obzir
stavove 4 i 5 Plana akcije i da u skladu s tim istupaju, prilagoavaju svoje tekue
aktivnosti u pomenutim oblastima ili predlau nove.
7. Na etvrtoj evropskoj ministarskoj konferenciji o politici masovnih medija
(Prag, 7. i 8. decembar 1994. godine), ministri drava uesnica osudili su u
svojoj Deklaraciji o medijima u demokratskom drutvu sve vidove izraavanja
koji podstiu rasnu mrnju, ksenofobiju, antisemitizam i sve vidove netolerancije,
poto to podriva demokratsku sigurnost, kulturnu povezanost i pluralizam. Osim
toga, Plan akcije, kojim su ustanovljene strategije za promovisanje medija
u demokratskom drutvu i koji su ministri uputili Komitetu ministara Saveta
Evrope, zahteva od Saveta Evrope da proui, u tesnoj saradnji sa medijskim
poslenicima i regulatornim organima, mogue smernice koje bi pomogle
medijskim poslenicima da se suprotstavljaju netoleranciji u svim njenim
vidovima (taka 6 Plana akcije).
8. Shodno tome, Upravni komitet za masovne medije (CDMM) naloio je
Grupi strunjaka za medije i netoleranciju (MM-S-IN) da razmotri, izmeu
ostalog, ulogu koju mediji mogu da igraju u propagiranju rasizma, ksenofobije,
antisemitizma i netolerancije, kao i doprinos koji bi mogli da daju u borbi protiv
tih pojava.
9. Analizirajui ove oblasti, MM-S-IN je uzela u obzir postojee odredbe
sadrane u meunarodnim pravnim instrumentima (naroito Konvenciju
Ujedinjenih nacija o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije, Evropsku
konvenciju o ljudskim pravima i sudsku praksu nadzornih institucija pomenute
konvencije) kao i u zakonodavstvu drava lanica Saveta Evrope. to se tie
ovog drugog, radu MM-S-IN umnogome je doprinela studija vajcarskog
insituta za uporedno pravo (Pravne mere za borbu protiv rasizma i netolerancije
u dravama lanicama Saveta Evrope, Strazbur, 2. mart 1995. godine, dokument
CRI (95) 2), sainjana pod pokroviteljstvom Evropske komisije za borbu protiv
rasizma i netolerancije (ECRI).
10. Pored toga, MM-S-IN je naruila uporednu studiju Katedre za novinarstvo
i masovne komunikacije Univerziteta u Tampereu, u Finskoj, o etikom kodeksu
koji se tie medija i netolerancije (dokument MM-S-IN (95) 21; takoe objavljena
kao: Kolehmainen/Pietilinen, Comparative Study on Codes of Ethics Dealing
with Media and Intolerance, u: Kaarle Nordenstreng (ed.), Reports on Media
Ethics in Europe, University of Tampere Series B 41, 1995).
11. Tokom svog rada MM-S-IN je dola do zakljuka da ne bi bilo
preporuljivo pripremiti pravno obavezujue instrumente koji se tiu pitanja
medija i netolerancije pored postojeeg meunarodnog pravnog okvira (na
152
najrelevantnije od njih upuuje preambula preporuke). S obzirom na poseban
poloaj medija, kao i na kljuni znaaj slobode medija i naela ureivake
nezavisnosti i samostalnosti, dolo se do zakljuka da je i poeljnije i
svrsishodnije usredsrediti se na neobavezujue pravne instrumente, naime na
naela koja bi Komitet ministara Saveta Evrope mogao da preporui vladama
drava lanica kao osnovu za njihove zakonodavne i druge mere ili politiku na
ovom polju.
12. Pored toga, produbljujui ta naela, MM-S-IN je stala na stanovite da
je najvanije napraviti razliku izmeu: (1) uloge koju mediji mogu da imaju u
propagiranju rasizma, ksenofobije, antisemitizma i netolerancije i (2) mogueg
doprinosa medija borbi protiv tih pojava. Bilo je neophodno napraviti ovu razliku
poto se okvir delovanja i opravdanost nametanja pravno obavezujuih mera
veoma razlikuju u svakoj pojedinanoj oblasti. Kada je u pitanju propagiranje
rasizma i netolerancije, postoji, u naelu, okvir za nametanje pravno
obavezujuih standarda bez krenja slobode izraavanja i naela ureivake
nezavisnosti. Meutim, kada je u pitanju promovisanje pozitivnog doprinosa
medija, treba obratiti posebnu panju da se ne narue ta naela. Ovo polje vie
zahteva mere podsticanja nego pravne mere.
13. Iz tog razloga, MM-S-IN i CDMM su odluili da saine dve odvojene
preporuke: ovu o govoru mrnje i drugu o medijima i promovisanju kulture
tolerancije (videti Preporuku br. R (97) 21).
14. U razliitim etapama sastavljanja ovih preporuka, MM-S-IN se
konsultovala s razliitim predstavnikim organizacijama u oblasti medija, kao i
sa zainteresovanim nevladinim organizacijama da bi dobila njihove komentare
o tekstovima u pripremi. Ti komentari bitno su doprineli sadraju ova dva
instrumenta.
15. Tekst preporuke je predat Komitetu ministara koji ga je usvojio na 607.
sastanku zamenika ministara 30. oktobra 1997. i koji je odobrio objavljivanje
obrazloenja.
Operativni deo preporuke
16. Stavovi 1 i 2 odraavaju svest o tome da, iako je u borbi protiv govora
mrnje nuno preduzeti korake kroz pravne mere (videti gorenavedeni stav 12),
samo pravne mere nee biti dovoljne u borbi protiv ovog zla ako se imaju na
umu potreba za globalnim pristupom i ogranienja koja sloboda izraavanja
i ureivaka nezavisnost nameu delovanju drave. Krajnji cilj nacionalnih
mera protiv govora mrnje treba da bude iskorenjivanje rasizma i drugih oblika
netolerancije u drutvu. To ne moe da se postigne samo usredsreivanjem
na govor mrnje. U tom pogledu, govor mrnje se moe smatrati samo jednom
153
manifestacijom netolerancije (meu ostale se mogu ubrojiti, na primer, rasno
motivisano krivino delo, diskriminatorska praksa itd.). Osim toga, ovo su
manifestacije pojave (netolerancija) koja ima dublje korene i koja je povezana s
razliitim drutvenim, ekonomskim, kulturnim, istorijskim i drugim faktorima. To
ne znai da mere protiv govora mrnje mogu da se odbace, ve samo ilustruje
potrebu za ukljuivanjem takvih mera u sveobuhvatniji pristup koji, osim pravnih
mera, ukljuuje i usvajanje odreene strategije na primer u oblasti obrazovanja
i podizanja svesti, kulture, socijalne politike, istraivanja itd.
17. Stav 3 preporuuje da one vlade drava lanica koje to jo nisu uradile
potpiu, ratikuju (ili joj pristupe) i ekasno sprovode Konvenciju Ujedinjenih
nacija o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije (CERD). U stvari, neke drave
lanice Saveta Evrope jo uvek nisu postale potpisnice ove Konvencije.
18. CERD sadri nekoliko odredbi koje su vane kada je re o rasistikom
govoru i raspirivanju rasne mrnje. Naroito lan 4, izmeu ostalog, obavezuje
drave potpisnice da zakonom sankcioniu irenje ideja zasnovanih na rasnoj
superiornosti i mrnji, raspirivanje rasne diskrminacije, akte nasilja i navoenja
na delovanje usmereno protiv bilo koje rase ili grupe osoba drugaije boje
koe ili drugaijeg etnikog porekla, kao i potpomaganje rasistikih aktivnosti,
ukljuujui i njihovo nansiranje. Ova obaveza je, meutim, uslovljena time to
drave potpisnice moraju da vode rauna o naelima sadranim u Univerzalnoj
deklaraciji o ljudskim pravima i pravima koja su izriito navedena u lanu 5
CERD. Osnovno pravo na slobodu izraavanja jedno je od onih prava koja su
takoe priznata lanom 19 Univerzalne deklaracije.
19. Potreba da se borba protiv rasizma i netolerancije uskladi s potrebom da se
zatite ostala osnovna prava takoe je naglaena u Rezoluciji (68) 30 Komiteta
ministara o merama koje treba preduzeti protiv raspirivanja rasne, nacionalne
i verske mrnje, o emu se govori u stavu 3 preporuke. Konkretnije reeno,
Evropski sud za ljudska prava je u svojoj presudi u sluaju Jersild protiv Danske
od 23. septembra 1994. godine (Serija A, tom 298, stav 30) zakljuio da, prema
lanu 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima (sloboda izraavanja), obaveze
tuenog moraju da se protumae, u najveoj moguoj meri, kao spojive s njegovim
obavezama na osnovu CERD.
154
Aneks Preporuke
Polje primene
20. Za potrebe ove preporuke, ovaj odeljak denie izraz govor mrnje. Tu
se takoe razjanjava da se ova preporuka primenjuje na govor mrnje uopte.
Meutim, neka od naela koja slede bave se konkretnije govorom mrnje koji se
iri kroz medije (uporediti naela 1, 6 i 7). Treba naglasiti da ova preporuka nema
nameru da uvede posebne pravne obaveze za medije.
21. Razlog za stavljanje izvesnog naglaska na govor mrnje koji se iri
posredstvom medija, suprotno drugim vidovima izraavanja, ne lei u tome
to su mediji posebno odgovorni za irenje govora mrnje. U stvari, kao
to je objanjeno u preambuli, najvei broj medija ne moe da se optui za
irenje takvih oblika izraavanja, iako su inicijative za obuavanje medijskih
poslenika korisne da bi se izbegli nenamerni izrazi netolerancije. Pre se moe
rei da naela koja se konkretnije bave izraavanjem govora mrnje putem
medija odraavaju svest da poruke mrnje kada se prenose putem medija,
mogu da budu pojaane i nanesu veu tetu s obzirom da je uticaj medija na
javno mnjenje vei nego bilo koji drugi pojedinani oblik izraavanja (uporediti
naelo 1). U tom pogledu, moe se rei da lokalni ili manji mediji s manjim
stepenom profesionalizma ee prenose netolerantne poruke. Potencijalna
teta prouzrokovana porukama mrnje u medijima moda je vea u situacijama
napetosti ili (ak) oruanog sukoba. Stoga preambula naglaava hitnu potrebu
za borbom protiv ovih oblika izraavanja u takvim situacijama. Osim toga,
naela imaju za cilj zatitu medijskih sloboda, posebno u pogledu izvetavanja
o rasizmu ili drugim oblicima netolerancije (uporediti naela 6 i 7).
22. U principu, pojam netolerancije podrazumeva irok obim stavova i
miljenja koji se odnose na isto tako irok obim osnova na kojima je mogue
praviti diskriminaciju meu ljudima. Meutim, mora se imati na umu da ova
preporuka mora da se shvati u svetlu pomenute Beke deklaracije. Deklaracija
o borbi protiv rasizma, ksenofobije, antisemitizma i netolerancije sadri neke
korisne savete u tom pogledu. Oni su preneti u deniciju govora mrnje sadanu
u ovom odeljku. Smatralo se da je neophodno da se izbegne rasplinjavanje
teksta tako to bi se razmotrili svi oblici netolerancije (na primer, netolerancija
na osnovu pola, seksualne orijentacije, godina, hendikepiranosti itd.). Moe se
takoe primetiti da je, to se tie medija, o netoleranciji na osnovu pola bilo rei
u Preporuci br. R (84) 17 o jednakosti izmeu ena i mukaraca u medijima, koju
je Komitet ministara usvojio 25. septembra 1984. godine.
23. Najzad, preporuka sadri mnogobrojne zatitne mehanizme usmerene na
zatitu slobode izraavanja koji mogu da stvore utisak da osnovni cilj ovog teksta
nije borba protiv govora mrnje ili pomo u iskorenjivanju rasizma i netolerancije,
ve pre unapreenje slobode izraavanja. Meutim, kako je razjanjeno u
155
preambuli, borba protiv rasizma i netolerancije i zatita slobode izraavanja od
sutinskog su znaaja za demokratsko drutvo i bilo bi neprihvatljivo da se da
prednost jednom na utrb drugog. Osim toga, argument da je suvie drakonska
zatita od netolerantnog govora ne samo opasna, ve i kontraproduktivna,
takoe ima smisla. Preporuka je takoe usmerena na to da obezbedi elemente
koji mogu da doprinesu da zakonodavna tela, upravni organi i sudovi uspostave
odgovarajuu ravnoteu.
Naela
24. Naelo 1 odraava posebnu odgovornost organa vlasti i javnih institucija na
svim nivoima drave da se, naroito u medijima, uzdre od usmenog ili pisanog
izraavanja koje bi moglo da opravdava, raspiruje ili podstie rasnu mrnju,
ksenofobiju, antisemitizam ili druge oblike diskriminacije ili mrnje zasnovane
na netoleranciji. Prva i najvia dunost drave jeste da sprei da njeni organi
i njeni slubenici doprinose irenju mrnje. lan 2, stavovi 1 i 4, stav c, CERD
sadre izriite pravne obaveze u tom pogledu.
25. Iako se ini da je ovo naelo samo po sebi oigledno, bilo je, naalost,
skoranjih primera u evropskim zemljama koji pokazuju da opasnosti od
naruavanja ovog naela jo uvek postoje.
26. Tekst ne pominje nita o prirodi sankcija koje treba da se primene u
sluajevima povrede ovog naela. O tome se govori u naelima 2 i 5. U ovom
posebnom sluaju moda su prikladne disciplinske sankcije, bilo same bilo u
kombinaciji sa drugim sankcijama. Budui da dravni slubenici imaju pravo
na punu zatitu u pogledu slobode govora zagarantovane lanom 10 ECHR
svako ograniavanje ove slobode mora da bude u saglasnosti sa zahtevima
sadranim u lanu 10, stav 2, ECHR. Naela 2 i 5 pruaju dodatno uputstvo o
ovom problemu.
27. Naelo 2 naglaava potrebu da se u borbi protiv rasizma i netolerancije
u konkretnim sluajevima sloboda izraavanja uskladi s potovanjem ljudskog
dostojanstva i zatitom ugleda ili prava drugih. lan 10 ECHR prua osnovni
okvir za to. Relevantna sudska praksa organa Konvencije pokazuje da na
pitanje da li je, u datom sluaju, ograniavanje slobode izraavanja neophodno
u demokratskom drutvu, moe da se odgovori samo ako se imaju u vidu
sve konkretne okolnosti u dotinom sluaju. Iako takva pitanja ne mogu da
se reavaju apstraktno, na nacionalnim zakonodavstvima je da obezbede
odgovarajue propise koji omoguavaju domaim sudovima i upravnim organima
da procenjuju imajui u vidu okolnosti svakog pojedinanog sluaja potrebu
uplitanja u slobodu izraavanja, kao i proporcionalnost izmeu formalnosti,
uslova, restrikcija i kazni koje se razmatraju ili su nametnute, s jedne strane, i
legitimnih ciljeva, s druge. Naela 4 i 7 daju dalja uputstva o faktorima koje treba
uzeti u obzir prilikom procene neophodnosti takvih krenja.
156
28. Iako nacionalno zakonodavstvo treba da ostavi dovoljno prostora za
uspostavljanje ravnotee izmeu slobode izraavanja i zatite drugih prava,
ono ne treba da prui neogranieno diskreciono pravo organima nadlenim za
primenu zakona. To bi bilo suprotno naelu pravne sigurnosti i, jo konkretnije,
zahtevu sadranom u lanu 10, stav 2, ECHR, po kome ogranienja slobode
izraavanja moraju da budu propisana zakonom. To, izmeu ostalog, znai da
ogranienja treba da imaju uporite u nacionalnom zakonodavstvu i da ti zakoni
moraju da budu dovoljno dostupni i jasno i precizno formulisani (predvidivost).
Komentar naela 4 prua dodatne informacije u tom pogledu. Ovi zahtevi dobijaju
poseban znaaj kada je re o ograniavanju slobode izraavanja medija, poto
mediji ne treba da budu obeshrabrivani, iz straha od krivinih ili drugih sankcija,
da prenose informacije i miljenja o pitanjima od javnog interesa. Mogunosti za
ograniavanje slobode izraavanja koje su formulisane na neodreen ili previe
uopten nain lako mogu da proizvedu negativan efekat na slobodu medija.
29. Ove napomene su znaajnije tamo gde krivine sankcije mogu da se
nametnu u svetlu naela nullum crimen, nulla poena sine lege, kao i naela da se
krivino pravo ne sme iroko tumaiti na tetu optuenog, na primer analogijom.
Ova naela su deo garancije iz lana 7 ECHR i stoga proistie da kanjivo delo
mora da bude jasno denisano zakonom. (Videti, na primer, Evropski sud za
ljudska prava, S. V. protiv Ujedinjenog Kraljevstva, presuda od 22. novembra
1995. godine, Serija A, br. 335-B, stavovi 34-36).
30. Naelo 2 izriito navodi potovanje ljudskog dostojanstva i zatitu ugleda
ili prava drugih kao legitimne ciljeve za ograniavanje slobode izraavanja u
oblasti govora mrnje. Ovo je u skladu s gorenavedenom presudom Jersild.
Prava drugih ukljuuju pravo na ziki i psihiki integritet pojedinca. Meutim,
takva ogranienja mogu u posebnim sluajevima da imaju i druge ciljeve koje
lan 10, stav 2, ECHR priznaje kao legitimne. Sudska praksa Evropske komisije
za ljudska prava pokazuje da, u zavisnosti od sluaja do sluaja, spreavanje
nereda i zloina takoe moe biti relevantno.
31. Naelo 2 takoe nabraja mere koje se vladama drava lanica preporuuju
za razmatranje. Veina njih razumljiva je sama po sebi.
32. Mera koje se navodi pod drugom crticom predstavlja odgovor na nedavne
primere u nekoliko drava lanica koji su, na nesreu, pokazali da poruke mrnje
mogu takoe da se prenose putem novih medija, servisa i mrea. Svaki pravni
odgovor mora da bude adekvatan, to jest da uzme u obzir razliite karakteristike
takvih medija, servisa i mrea, kao i razliite naine na koje ih javnost moe
koristiti: razliite vrste pristupa (slobodan pristup/pretplata, kodiran/nekodiran
itd.); njihovu upotrebu za privatnu ili javnu komunikaciju itd. U ovom trenutku
Savet Evrope razmatra ova pitanja u perspektivi koja je daleko ira od one koja
se nalazi u ovoj preporuci.
157
33. Mera koja se pominje pod etvrtom crticom inspirisana je sveu da
izricanje kazne zatvora ili novane kazne licu osuenom za govor mrnje moe u
mnogim sluajevima biti neekasno kada je re o promeni stavova i ideja tog lica.
Sankcija drutveno korisnog rada, koja moe biti prilagoena specinoj prirodi
prestupa (recimo, prinudni rad u zajednici koju je pojedinac uvredio), moe da
ima edukativne aspekte koji imaju vee izglede da promene stav i shvatanja
osuene osobe na taj nain to e doprineti boljem razumevanju i potovanju
dotine grupe ili dotinih grupa.
34. Mere koje se pominju pod petom crticom usmerene su na mobilisanje
civilnog drutva i rtava govora mrnje u borbi protiv ove pojave. Ove mere
imaju u vidu itav niz pravnih instrumenata kojima se poveavaju mogunosti
predviene graanskim pravom. Kako se navodi u dolenavedenom stavu 38,
krivino pravo ne mora uvek biti prikladno za konkretne sluajeve govora mrnje,
dok graansko pravo naelno nudi veu eksibilnost u tom pogledu. Ako to
nacionalno zakonodavstvo doputa, organizacije koje zastupaju rtve govora
mrnje treba da imaju pravo da pokreu graanske parnice.
35. Naelo 3 naglaava ulogu sudova u obezbeivanju ekasne i nezavisne
kontrole nad uplitanjem izvrnih organa u pravo pojedinca na slobodu izraavanja.
To odraava zahteve vladavine prava koja predstavlja osnovno naelo
demokratskog drutva (uporediti Evropski sud za ljudska prava, Klas i drugi protiv
Nemake, presuda od 6. septembra 1978. godine, Serija A, tom 28, stav 55, str.
25-26). Isto tako, iz zahteva propisano zakonom i zahteva neophodnosti iz lana
10, stav 2, ECHR proizlazi da nacionalno zakonodavstvo mora da obezbedi pravnu
zatitu od samovoljnog uplitanja i odgovarajuu zatitu od zloupotrebe. Tamo gde
su ugroeni ljudsko dostojanstvo i osnovna prava, kao to je sloboda izraavanja,
sudovi su pravo mesto za donoenje odluka na osnovu paljive procene razliitih
prava, vrednosti i interesa.
36. Naelo 4 odraava sudsku praksu organa Evropske konvencije koja se
odnosi na lanove 10 i 17 Konvencije.
37. Naelo 5 naglaava da organi gonjenja moraju da ispolje poseban oprez
kad se bave sluajevima govora mrnje. U nekoliko evropskih zemalja praksa
je pokazala da moe biti veoma teko da se dostigne nivo dokaza koje zahteva
krivino pravo. Umesto sniavanja tog nivoa, to bi ozbiljno naruilo slobodu
izraavanja, predlae se da ti organi briljivo utvrde da li je prikupljeno dovoljno
dokaza pre nego to naloe gonjenje. To, naravno, zavisi od toga da li organi
gonjenja u dravama lanicama uivaju odreen stepen diskrecionih ovlaenja
u tom pogledu. Bilo bi korisno usredsrediti napore na one problematine
sluajeve u kojima e se krivino gonjenje najverovatnije zavriti osudom. U
oblasti govora mrnje postoji realna opasnost da osumnjieni sebe predstave
javnosti kao muenike ili rtve, ili da, u sluaju oslobaajue presude, ishod
158
sluaja predstave kao pobedu svojih stavova. Preporuuje se da se usvoje
nacionalne smernice koje bi sluile kao osnova za usklaenu politiku gonjenja
u toj oblasti (videti naelo 2, trea crtica). Krivine sankcije u ovoj oblasti treba
striktno da potuju naelo proporcionalnosti ne samo kao opte naelo prava
koje regulie odmeravanje kazni, ve i kao zahtev koji proistie iz lana 10, stav
2, ECHR. Kazne zatvora za govor mrnje treba da budu izuzetak.
38. Naelo 6, koje se zasniva na presudi Jersild (stav 31) u principu je samo
po sebi razumljivo. Tamo gde se, na primer, govor mrnje opisuje ili je ak
citiran u izvetajima ili uvodnicima, pravna odgovornost medijskih poslenika je
potpuno drugaija od odgovornosti autora tih izjava. Dok autor mora da snosi
direktnu odgovornost za sadraj svojih izjava, bez obzira na njihovo irenje putem
medija, ako bi se mediji smatrali pravno odgovornim za puko prenoenje takvih
informacija, to bi samo sputalo njihovu ulogu. Postoje dodatni uslovi koji moraju
da se ispune pre nego to se pitanje takve odgovornosti pokrene, kako bi se
izbeglo krenje prava na slobodu izraavanja. Ti zahtevi su sadrani u naelu 7.
39. Ovo ne znai da mediji i medijski poslenici ne treba da vode rauna
prilikom izvetavanja o govoru mrnje ili netoleranciji, budui da postoji rizik
da publika njihov rad protumai kao izraz podrke pogledima koji su za osudu.
To je, meutim, pitanje profesionalizma, naroito profesionalne etike, kojim
treba da se pozabave sami mediji i medijski poselnici, a ne organi vlasti.
Potovanje profesionalnih pravila i naela od strane medija nije stvar koju
treba da reguliu drave lanice, budui da bi to predstavljalo veliku opasnost
za slobodu izraavanja i ureivaku nezavisnost i samostalnost. Druga je
stvar to odreene odredbe nacionalnog zakonodavstva koje ograniavaju
slobodu izraavanja mogu da odgovaraju izvesnim pravilima ponaanja kojih se
pridravaju medijski poslenici.
40. U tom pogledu, moe se obratiti panja na studiju pomenutu u
gorenavedenom stavu 10. Prema tom nedavnom pregledu etikih kodeksa koje
su usvojili medijski poslenici u evropskim zemljama, zabrana diskriminacije
na osnovu rasne ili nacionalne pripadnosti jedno je od najrairenijih obeleja
profesionalnog etikog kodeksa. Od 31 kodeksa koji su trenutno na snazi, 26
sadre takvu zabranu. Osim toga, u lanu 7 Propisa Meunarodne federacije
novinara (usvojeni 1954. godine i revidirani 1986.) kae se da e novinari biti
svesni opasnosti od diskriminacije koju promoviu mediji i da e uraditi sve to
je u njihovoj moi da izbegnu potpomaganje takve diskriminacije zasnovane na
rasi, polu, seksualnoj orijentaciji, jeziku, veri, politikim ili drugim miljenjima, i
nacionalnom ili drutvenom poreklu.
41. Naravno, gorenavedena razmatranja koja se tiu posebne odgovornosti
medija u pogledu govora mrnje, za razliku od odgovornosti autora takvih
izjava, ne primenjuju se ako govor mrnje potie direktno od samih medija ili
medijskih poslenika (to jest, ako je govor mrnje posledica stavova novinara
159
ili redakcije, a ne samo izvetavanja ili prenoenja onoga to su drugi rekli).
U takvim sluajevima mediji ili medijski poslenici moraju se smatrati autorima
poruke mrnje u smislu navedenom u naelu 6. Moglo bi se rei da isto vai i
kada medijski poslenici bezrezervno i aktivno podravaju izjave koje se svode
na govor mrnje koje je izrekao neko drugi, iako to nije mogue lako ustanoviti.
Jo tee su situacije kada je stav medijskih poslenika izloen kritici zato to nisu
expressis verbis osudili prenete izjave ili im obezbedili protivteu. Budui da
postoji skala razliitih moguih stavova, smatra se poeljnim da se one razmotre
u svetlu naela 7, koje predstavlja reper za utvrivanje stepena odgovornosti
medijskih poslenika.
42. Naelo 7 preporuke dalje razrauje naelo 6 rezimirajui kljune elemente
koje organi vlasti, naroito sudovi, moraju da uzmu u obzir kada se bave
govorom mrnje koji ire mediji. Ti elementi su uglavnom zasnovani na presudi
Jersild (naroito stav 31).
43. Tekst pod prvom crticom podsea da lan 17 ECHR ne treba da igra bilo
kakvu ulogu u pogledu pravnog pristupa novinarskom izvetavanju o rasizmu i
netoleranciji, ukljuujui mogue izvetaje i prenoenje izjava drugih osoba koje
se svode na govor mrnje (videti komentar naela 4 i 6).
44. Uslovi odreeni lanom 10, stav 2, ECHR za bilo koje naruavanje slobode
izraavanja, kako je protumaeno i sudskom praksom organa Konvencije, mogu
da se rezimiraju na sledei nain.
Svako takvo naruavanje mora da:
a. bude predvieno potpunom i iscrpnom listom ogranienja odreenih
lanom 10, stav 2, Evropske konvencije koja mora usko da se tumai;
b. bude regulisano zakonom i formulisano jasnim i preciznim izrazima;
c. bude neophodno u demokratskom drutvu i odgovara neodlonoj
drutvenoj potrebi;
d. bude srazmerno cilju kome se tei.
45. U skladu sa relevatnom sudskom praksom Suda, neophodnost naruavanja
slobode izraavanja mora da bude dokazana na ubedljiv nain.
46. Tekst pod drugom crticom nabraja odreeni broj faktora koje nacionalne
vlasti, naroito sudovi, moraju da uzmu u obzir prilikom procene da li je
ograniavanje slobode izraavanja u toj oblasti neophodno u demokratskom
drutvu. Ovi faktori ne moraju uvek da budu jasno predvieni pisanim pravom,
pod uslovom da se primenjuju u konkretnim sluajevima. Sadraj nacionalnog
zakonodavstva u toj oblasti treba da obezbedi da upravni organi i sudovi budu
160
u mogunosti da primene standarde koji su u skladu s naelima sadranim u
lanu 10 ECHR. U sluaju medijskog izvetavanja o rasizmu i netoleranciji, bilo u
obliku intervjua ili nekom drugom obliku, kljuni faktor u proceni neophodnosti
naruavanja slobode izraavanja jeste da li je medijski izvetaj objektivno
imao za svrhu propagiranje rasistikih ili netolerantnih pogleda i ideja. Meu
relevantnim faktorima koje je naveo Sud u presudi Jersild mogu se pomenuti:
- nain na koji je medijski izvetaj pripremljen;
- sadraj izvetaja;
- kontekst izvetaja (na primer, vrsta medija ili programa; duina izvetaja
i priroda publike kojoj je namenjen);
- svrha izvetaja (na primer, informisanje javnosti o stvarima od javnog
interesa, kao to je pojava ili stepen netolerancije ili, nasuprot tome, stvaranje
platforme za govor mrnje).
47. to se tie svrhe izvetaja, ona mora da se procenjuje, kao to je gore
navedeno, objektivno. Bez obzira na to, tamo gde nema sumnje da cilj novinara
odgovornog za izvetaj nije bilo pruanje podrke rasistikim ili netolerantnim
gleditima ili idejama, to e se uzeti u obzir kao relevantan faktor.
48. Priroda sankcija koje mogu da se izreknu predstavlja dodatni vaan faktor
za utvrivanje proporcionalnosti uplitanja u slobodu medija. Vea je verovatnoa
da e naroito sankcije predviene krivinim pravom imati efekat odvraanja i
zato postoji opasnost da obeshrabre medije da raspravljaju o pitanjima od
javnog interesa. Takve sankcije moraju, stoga, da se primenjuju s oprezom.
49. Tekst pod treom crticom naglaava da se sloboda novinarskog
izraavanja odnosi takoe na oblik u kome se informacije ili ideje prenose.
Medijski poslenici treba da imaju diskreciono pravo ne samo u pogledu naina
na koji je izvetaj predstavljen, ve i u pogledu procene vesti ili informacija koje
su u njemu sadrane
161
o medijima i promovisanju kulture tolerancije
naslee i olakao njihov ekonomski i drutveni napredak;
Naglaavajui svoju privrenost garantovanju jednakog dostojanstva svim
pojedincima i uivanja prava i sloboda bez diskriminacije po bilo kom osnovu,
kao to su pol, rasa, boja, jezik, vera, politiko ili drugo uverenje, nacionalno
ili socijalno poreklo, pripadnost nekoj nacionalnoj manjini, imovinsko stanje,
roenje ili neki drugi status;
Podseajui na to da su efovi drava i vlada drava lanica Saveta Evrope
izrazili svoje uverenje na Konferenciji na najviem nivou u Beu (oktobar, 1993.
godine) da je naelo tolerancije garancija ouvanja otvorenog drutva u kome
se potuje kulturna raznolikost u Evropi;
Reen da intenzivira aktivnosti protiv netolerancije, na osnovu Plana akcije
usvojenog na Konferenciji na najviem nivou u Beu;
Pozdravljajui inicijative meunarodnih organizacija, vlada i razliitih sektora
drutva za promovisanje kulture tolerancije, a posebno one koje preduzimaju
medijski poslenici, i istiui da su oni u naroito dobrom poloaju da promoviu
te inicijative i obezbede njihovo opte prihvatanje u svim medijskim sektorima;
Konstatujui da mediji mogu da daju pozitivan doprinos borbi protiv netolerancije,
posebno kada neguju kulturu razumevanja meu razliitim etnikim, kulturnim i
verskim grupama u drutvu;
162
Istiui, u skladu s lanom 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima,
nezavisnost i samostalnost medijskih poslenika i medijskih organizacija, kao i
potrebu da se izbegnu mere koje bi se kosile s tim naelima;
Imajui u vidu da bi bilo korisno pozvati medijske poslenike da vie razmisle
o problemu netolerancije u dravama lanicama iji je sastav u sve veoj
meri multikulturalan i multietniki i o merama koje bi mogli da preduzmu za
promovisanje tolerancije i razumevanja;
Ubeen da se takve mere mogu primeniti na vie nivoa, ukljuujui kole
novinarstva, medijske organizacije, kao i prilikom obavljanja medijskih
profesija;
Ubeen takoe da uspeh takvih mera umnogome zavisi od stepena angaovanja
razliitih kategorija profesionalaca u medijskim sektorima, a naroito vlasnika
medija, menadera, urednika, pisaca, autora programa, novinara i zaposlenih
u marketingu;
Imajui na umu Preporuku 1277 (1995) Parlamentarne skuptine o migrantima,
etnikim manjinama i medijima;
1. upoznaju sledee ciljne grupe sa nainima delovanja iznetim u aneksu ove
preporuke:
- tampu, radio i televizijske kue, kao i nove sektore komunikacija i
oglaavanja;
- predstavnika tela medijskih poslenika u tim sektorima;
- regulatorna i samoregulatorna tela u tim sektorima;
- kole novinarstva i institute za obuku za rad u medijima.
2. razmotre u pozitivnom duhu svaki zahtev za podrku inicijativama
preduzetim radi spovoenja ciljeva iz ove preporuke.
Polje primene
Naini delovanja koji se ovde navode imaju za cilj da ukau samo na neke od
primera profesionalne delatnosti koji doprinose promovisanju kulture tolerancije
163
i zasluuju da se ire primenjuju u razliitim, gore pomenutim, medijskim
sektorima.
Profesionalne delatnosti koje doprinose promovisanju kulture
tolerancije
1. Obuka
Poetna obuka
kole novinarstva i instituti za obuku za rad u medijima mogli bi, ukoliko to
ve nisu uinili, da uvedu specijalistike kurseve u svoje osnovne nastavne
programe u cilju razvijanja oseaja za profesionalizam, imajui pri tom na umu:
- angaovanje medija u multietnikim i multikulturalnim drutvima;
- doprinos medija boljem razumevanju meu razliitim etnikim, kulturnim
i verskim zajednicama.
Kasnija obuka
Obuku o profesionalnim standardima kada je re o toleranciji i netoleranciji
za zaposlene na svim nivoima, medijske kue bi mogle da obezbede u svojim
prostorijama ili da omogue obuku van njih.
2. Medijske kue
Problem netolerancije zahteva razmatanje kako u javnosti, tako i unutar
medijskih kua. Iskustvo profesionalnih medijskih krugova pokazuje da bi bilo
korisno da medijske kue razmisle o sledeem:
- izvetavanju zasnovanom na injenicama i istinitim podacima o rasizmu
i netoleranciji;
- oprezno izvetavanju kada je o re o napetosti meu zajednicama;
- izbegavanju pogrdnog stereotipnog opisivanja pripadnika kulturnih,
etnikih ili verskih zajednica u svojim publikacijama i programima;
- prikazivanju ponaanja nekog pojedinca bez dovoenja u vezu sa
pripadnou nekoj zajednici onda kada je to irelevantno;
- prikazivanju kulturnih, etnikih i verskih zajednica u uravnoteenom i
objektivnom svetlu i na nain koji takoe odraava poglede tih zajednica;
164
- skretanju panje javnom mnjenju na zla netolerancije;
- produbljivanju razumevanja javnosti i potovanje razliitosti;
- osporavanju pretpostavki koje su sadrane u netolerantnim primedbama
sagovornika prilikom intervjua, u izvetajima, diskusionim programima itd;
- uticaju izvora informacija na izvetavanje;
- raznolikosti radne snage u medijskim kuama i meru do koje ona
odraava multietniki, multikulturalni karakter italaca, slualaca ili gledalaca.
3. Predstavnika tela medijskih poslenika
Bilo bi korisno da predstavnika tela razliitih kategorija medijskih poslenika
usvoje programe akcija ili preduzmu praktine inicijative za promovisanje
kulture tolerancije.
4. Kodeksi ponaanja
Takve inicijative i akcije mogu da idu ruku pod ruku s profesionalnim kodeksima
ponaanja koji su usvojeni u razliitim medijskim sektorima i koji se bave
problemima diskriminacije i netolerancije putem ohrabrivanja medijskih poslenika
da daju pozitivan doprinos razvoju tolerancije i uzajamnom razumevanju meu
razliitim verskim, etnikim i kulturnim grupama u drutvu.
5. Radio-difuzija
Dok radio-difuzne organizacije javnog servisa imaju posebnu obavezu da
promoviu kulturu tolerancije i razumevanja, radio-difuzni mediji u celini
predstavljaju mono sredstvo za stvaranje atmosfere za suzbijanje netolerancije.
Oni bi mogli da se rukovode primerom radio-difuznih organizacija koje, na primer:
- ulau odgovarajue napore da, i u najgledanijim terminima, imaju emisije
koje doprinose integraciji svih pojedinaca, grupa i zajednica i da obezbede
srazmernu programsku zastupljenost razliitih etnikih, verskih i drugih zajednica;
- razvijaju multikulturalni pristup programskom sadraju, kao to je, na
primer, izbegavanje programa koji predstavljaju drutvo u jednokulturalnom i
jednojezikom smislu;
- promoviu multikulturalni pristup u programima koji su posebno
namenjeni deci i mladima kako bi im omoguili da odrastu sa saznanjem da je
kulturna, verska i etnika razliitost prirodan i pozitivan element u drutvu;
- stvaraju uslove za razmenu, na regionalnom, nacionalnom ili evropskom
nivou, programskih materijala koji su se pokazali delotvornim za mobilisanje
165
javnog mnjenja protiv zala netolerancije ili su doprineli boljim odnosima meu
zajednicama u multietnikim i multikulturalnim drutvima.
6. Oglaavanje
Iako se multientiki i multikulturalni karakter potroakog drutva ve ogleda
u izvesnim komercijalnim reklamama i mada pojedini ljudi iz marketinga ulau
napore da naprave reklamu na nain koji stvara pozitivnu sliku o kulturnoj,
verskoj i etnikoj raznolikosti, zainteresovani profesionalni krugovi bi mogli da
prihvate dolenavedenu praksu.
U nekim zemljama postoje kodeksi ponaanja u marketingu koji zabranjuju
diskriminaciju na osnovu rase, boje, nacionalnog porekla itd.
Postoje medijske kue koje odbijaju da prenose reklamne poruke koje
prikazuju kulturne, verske ili etnike razliitosti na negativan nain, na primer
naglaavanjem stereotipa.
Pojedine javne i privatne organizacije su razvile reklamne kampanje koje su
osmiljene tako da promoviu toleranciju. Mediji bi mogli da budu pozvani da
aktivno sarauju na irenju takvih reklama.
166
Obrazloenje
Uvod
1. Ova preporuka, zajedno s Preporukom br. R (97) 20 o govoru mrnje
jedan je od konkretnih rezultata meuvladinog rada Saveta Evrope u sektoru
medija tokom 1995-1996. godine.
2. Tolerancija i potovanje jednakog dostojanstva svakog ljudskog bia
predstavljaju samu osnovu demokratskog i pluralistikog drutva. Ovo
objanjava zato je Savet Evrope uvek poklanjao najveu panju ouvanju i
ostvarivanju ovih ideala i naela.
3. Na samitu efova drava i vlada zemalja lanica Saveta Evrope,
odranom u Beu 8. i 9. oktobra 1993. godine, izraena je zabrinutost zbog
oivljavanja rasizma, ksenofobije i antisemitizma, razvoja klime netolerancije,
sve eih akata nasilja, posebno uperenih protiv migranata i osoba
imigrantskog porekla, i razvoja novih izraza ksenofobije u obliku agresivnog
nacionalizma i etnocentrizma. efovi drava i vlada su izrazili uverenje da su
ovi oblici netolerancije pretnja demokratskim drutvima i njihovim osnovnim
vrednostima.
4. Na bekom samitu je usvojen Plan akcije za borbu protiv rasizma,
ksenofobije, antisemitizma i netolerancije. Plan akcije je ustanovio irok niz mera
za mobilisanje javnosti i poboljanje i delotvornu primenu garancija i politike iji
je cilj borba protiv tih pojava. Mediji su jedan od sektora obuhvaenih Planom
akcije. U stavu 5 Plana od medijskih profesija se trai da izvetavaju o delima
i komentariu dela koja spadaju u rasizam i netoleranciju na istinit i odgovoran
nain i da nastave da razvijaju profesionalne etike kodekse koji odraavaju ove
zahteve.
5. Znaaj medija u borbi protiv rasizma i netolerancije takoe je istaknut
u Preporuci 1277 (1995) Parlamentarne skuptine o migrantima, etnikim
manjinama i medijima. Stav 2 ove preporuke glasi: Prikazivanje tema vezanih
za imigrante i etnike manjine u medijima ima veliki uticaj na javno mnjenje.
Iako mediji predstavljaju vano sredstvo u borbi protiv rasistikih i ksenofobinih
167
pogleda, predrasuda i predubeenja, oni takoe mogu imati ulogu u stvaranju ili
pojaavanju takvih pogleda.
6. U poruci Upravnim komitetima i ad hoc Komitetima za borbu protiv rasizma,
ksenofobije, antisemitizma i netolerancije (januar 1994), Komitet ministara je
pozvao te komitete da, prilikom iznoenja principa svog delovanja, uzmu u obzir
stavove 4 i 5 Plana akcije i da u skladu s tim istupaju, prilagoavaju svoje tekue
aktivnosti u pomenutim oblastima ili predlau nove.
7. Na etvrtoj evropskoj ministarskoj konferenciji o politici masovnih medija
(Prag, 7. i 8. decembar 1994. godine), ministri drava uesnica osudili su u
svojoj Deklaraciji o medijima u demokratskom drutvu sve vidove izraavanja
koji podstiu rasnu mrnju, ksenofobiju, antisemitizam i sve vidove netolerancije,
poto to podriva demokratsku sigurnost, kulturnu povezanost i pluralizam. Osim
toga, Plan akcije, kojim su ustanovljene strategije za promovisanje medija u
demokratskom drutvu i koji su ministri uputili Komitetu ministara Saveta Evrope,
zahteva od Saveta Evrope da proui, u tesnoj saradnji sa medijskim poslenicima
i regulatornim organima, mogue smernice koje bi pomogle medijskim
poslenicima da se suprotstavljaju netoleranciji u svim njenim vidovima (taka 6
Plana akcije).
8. Shodno tome, Upravni komitet za masovne medije (CDMM) naloio je
Grupi strunjaka za medije i netoleranciju (MM-S-IN) da razmotre, izmeu
ostalog, ulogu koju mediji mogu da igraju u propagiranju rasizma, ksenofobije,
antisemitizma i netolerancije, kao i doprinos koji bi mogli da daju u borbi protiv
tih zala.
9. Analizirajui ove oblasti, MM-S-IN je uzeo u obzir odredbe sadrane u
meunarodnim pravnim instrumentima (naroito Konvenciju Ujedinjenih nacija
o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije, Evropsku konvenciju o ljudskim
pravima i sudsku praksu nadzornih institucija pomenute konvencije) kao i u
zakonodavstvu drava lanica Saveta Evrope. to se tie ovog drugog, radu
MM-S-IN umnogome je doprinela studija vajcarskog Insituta za uporedno
pravo (Pravne mere za borbu protiv rasizma i netolerancije u dravama
lanicama Saveta Evrope, Strazbur, 2. mart 1995. godine, dokument CRI (95)
2), sainjana pod pokroviteljstvom Evropske komisije za borbu protiv rasizma i
netolerancije (ECRI).
10. Pored toga, MM-S-IN je naruio uporednu studiju Katedre za novinarstvo
i masovne komunikacije Univerziteta u Tampereu, u Finskoj, o etikom kodeksu
koji se tie medija i netolerancije (dokument MM-S-IN (95) 21; takoe objavljena
kao: Kolehmainen/Pietilinen, Comparative Study on Codes of Ethics Dealing
with Media and Intolerance, u: Kaarle Nordenstreng (ed.), Reports on Media
Ethics in Europe, University of Tampere Series B 41, 1995).
168
11. Tokom svog rada MM-S-IN je doao do zakljuka da ne bi bilo
preporuljivo da se pripreme pravno obavezujui instrumenti koji se tiu
pitanja medija i netolerancije izvan postojeeg meunarodnog pravnog
okvira (na najrelevantnije od njih upuuje preambula preporuke). S obzirom
na poseban poloaj medija, kao i na kljuni znaaj slobode medija i naela
ureivake nezavisnosti i samostalnosti, dolo se do zakljuka da je i poeljnije
i svrsishodnije usredsrediti se na neobavezujue pravne instrumente, naime na
skup naela koji bi Komitet ministara Saveta Evrope mogao da predloi vladama
drava lanica kao osnovu za njihove zakonodavne i druge mere ili politiku na
ovom polju.
12. Pored toga, produbljujui ta naela, MM-S-IN je stao na stanovite da
je najvanije napraviti razliku izmeu: (1) uloge koju mediji mogu da imaju u
propagiranju rasizma, ksenofobije, antisemitizma i netolerancije, i (2) mogueg
doprinosa medija borbi protiv tih zala. Bilo je neophodno napraviti ovu razliku
poto se polje primene i opravdanost nametanja pravno obavezujuih mera
veoma razlikuju u svakoj pojedinanoj oblasti. Kada je u pitanju propagiranje
rasizma i netolerancije, postoji, u naelu, okvir za nametanje pravno
obavezujuih standarda bez krenja slobode izraavanja i naela ureivake
nezavisnosti. Meutim, kada je u pitanju promovisanje pozitivnog doprinosa
medija, treba obratiti posebnu panju da se ne narue ta naela. Ovo polje vie
zahteva mere podsticanja nego pravne mere.
13. Iz tog razloga, MM-S-IN i CDMM su odluili da saine dve odvojene
preporuke: ovu o medijima i promovisanju kulture tolerancije i drugu o govoru
mrnje (videti Preporuku br. R (97) 20).
14. U razliitim etapama sastavljanja ovih preporuka, MM-S-IN se
konsultovao s razliitim predstavnikim organizacijama u sektoru medija, kao
i sa zainteresovanim nevladinim organizacijama da bi dobio njihove komentare
o tekstovima u pripremi. Ti komentari bitno su doprineli sadraju ova dva
instrumenta.
15. Ova preporuka takoe dopunjuje pravne mere iz lana 9, stav 4 Okvirne
konvencije za zatitu nacionalnih manjina. Ova odredba zahteva od drava
potpisnica da usvoje, u okviru svojih pravnih sistema, odgovarajue mere koje
bi pripadnicima nacionalnih manjina olakale pristup medijima, promovisale
toleranciju i omoguile kulturni pluralizam.
16. Tekst preporuke je predat Komitetu ministara koji ga je usvojio na 607.
sastanku zamenika ministara 30. oktobra 1997. i koji je odobrio objavljivanje
Obrazloenja.
169
Operativni deo preporuke
17. Operativni deo preporuuje da vlade drava lanica obaveste medijske
kue, ukljuujui agencije, organizacije, tela i pomenute institucije o izvesnim
nainima delovanja. Cilj preporuke je da ponudi primere delovanja koji su
dokazali svoju vrednost i koji su promovisali kulturu tolerancije i stoga zasluili
iru primenu u razliitim medijskim sektorima.
18. Ovaj deo jasno odraava opti pristup izloen u ovoj preporuci u pogledu
podele uloga i odgovornosti vlada i organa vlasti, s jedne strane, i razliitih
medijskih sektora, s druge strane. Kada je re o govoru mrnje, obavezujue
mere organa vlasti mogu biti pogodne za suzbijanje ekscesa, dok su aktivnosti
koje vlade mogu preduzeti kada je re o moguem doprinosu medija
promovisanju kulture tolerancije u sutini nepravne prirode, zbog samostalnosti
i nezavisnosti medija. Stoga, nezavisno od akcije koju mediji i razliiti medijski
sektori mogu sami da preduzmu, mere koje vlade mogu da preduzmu uglavnom
e se sastojati u pruanju pomoi i podsticaja medijima. Ovu preporuku bi
trebalo shvatiti u tom svetlu.
19. Takvi podsticaji i mere ohrabrivanja mogu dobiti razliite oblike koji zavise,
izmeu ostalog, od dotinog medijskog sektora. irenje vanih informacija,
naroito o ovoj preporuci, jedan je primer, ali ima i drugih: organizovanje
kampanja, naruivanje, objavljivanje, irenje i razmena studija i istraivanja
koji bi mogli da pomognu pokretanju rasprave u medijskim sektorima; podrka
organizacijama ili institucijama koje rade na poveanju svesti u medijskim
krugovima o potrebi promovisanja tolerancije. Ovo je smisao drugog stava
operativnog dela preporuke.
20. Mora se naglasiti da su neki pojedinani mediji, obrazovne ustanove
i predstavnika tela medijskih poslenika ve pokrenuli izvesne inicijative u
ovom smislu. Mnoge od njih, kao i predlozi za nove inicijative, spomenute su
na konsultacijama koje je Savet Evrope odrao 20. i 21. oktobra 1994. godine
s predstavnicima medijskih poslenika. Na tim konsultacijama, organizovanim
radi primene Plana akcije za borbu protiv rasizma, ksenofobije, antisemitizma i
netolerancije, medijski poslenici iz svih kljunih medijskih sektora kako javnih
tako i privatnih priznali su odgovornost tih sektora kada je re o doprinosu
borbi protiv rasizma i netolerancije. Rezultat sastanka bila je bogata zbirka
inicijativa i predloga (Council of Europe document H/ONG (95) 2, Appendix
V) koja moe posluiti kao izvor inspiracije za budue inicijative medija na tom
polju. Ona je takoe posluila kao uzor za veliki deo sadraja ove preporuke.
170
Aneks Preporuke
Profesionalne delatnosti koje doprinose promovisanju kulture tole-
rancije
1. Obuka
Poetna obuka
21. Prvi susret s naelima i praksom profesije u obrazovnim institucijama
predstavlja najvanije iskustvo u karijeri profesionalca. Vetine i znanja koja se
kasnije razvijaju u profesionalnom ivotu ue se i stiu. Uloga kola novinarstva
ili drugih institucija za obuku za rad u medijima jeste da postave vrste temelje
na kojima se gradi profesionalizam. Iz tog razloga, tekst naglaava znaaj faze
obrazovanja/obuke u karijeri profesionalca za usaivanje svesti o znaaju
ukljuivanja medija u multietnika i multikulturalna drutva, i naroito za doprinos
koji mediji i medijski poslenici mogu da daju promovisanju kulture tolerancije.
22. Istraivanje pokazuje da se u kolama novinarstva i institutima za obuku
za rad u medijima posveuje nedovoljna panja stvaranju svesti i uvianju
znaaja uloge koju mediji mogu da imaju u tom kontekstu. Ovo se smatra
upadljivim nedostatkom obrazovnog procesa. Tekst zato podstie razvoj
specijalistikih kurseva koji omoguavaju da budui medijski poslenici shvate
realnost razliitosti i razgovaraju o njoj, a naroito uvide velike mogunosti
medija da podstiu veu tolerantnost u drutvu, zasnovanu na jednakom
dostojanstvu svih njegovih lanova. Da bi se doprinelo poboljanju kvaliteta
rada medijskih poslenika, neophodno je obezbediti studentima zdravo istorijsko
i drutveno-kulturoloko razumevanje imigracije, tekoa koje prate integraciju
etnikih, kulturnih i verskih manjina u drutvo, irenja ekstremizma, veza izmeu
drutvene stabilnosti i tolerancije i injenice da razlike obogauju.
23. Istraivanje je pokazalo da postoji nedostatak adekvatnog nastavnog
materijala u ovoj oblasti. U elji da to popravi, Savet Evrope je naruio prirunik
koji sadri detaljnu analizu raznih sluajeva. Osea se potreba da se dalje
ohrabruju takve inicijative kako bi se poveala dostupnost nastavnih sredstava.
U ovom smislu, profesionalne organizacije mogu da pomognu onima koji se
bave obuavanjem drugih, naroito dostavljanjem primeraka etikih kodeksa
koji se bave problemima netolerancije ili pisanih i audio-vizulnih materijala koji
prikazuju razliite naine obrade tema kao to su napetost izmeu zajednica,
kriminal u imigrantskoj zajednici itd.
Kasnija obuka
24. Obuka o doprinosu koji mediji mogu dati promovisanju kulture tolerancije
mora se smatrati stalnom strategijom. Iz tog razloga tekst podstie medijske
171
kue da obezbede internu obuku ili uee na obrazovnim seminarima, u
radionicama itd, organizovanim izvan dotine medijske kue. Naroito je vano
da se ovo omogui onim zaposlenima za koje postoji verovatnoa da e u
odreenoj fazi imati uticaja na operativnu strategiju medijske kue poto takve
osobe mogu da budu pristalice promena i olakaju njihovo sprovoenje.
2. Medijske kue
25. Promovisanje kulture tolerancije zahteva sistematski i stalni rad s
medijskim poslenicima. Pouke steene tokom obuke moraju se primenjivati u
svakodnevnom radu medijskih kua.
26. Iz tog razloga, tekst naglaava znaaj razmatranja ovih pitanja u samoj
medijskoj kui. Interna rasprava ima brojne prednosti. Na prvom mestu, ona
stalno odrava aktuelnost angaovanja medija u ovoj oblasti. Drugo, pomae u
stvaranju radnog okruenja koje ima razumevanja za toleranciju. Tree, moe
da pomogne u uspostavljanju standarda i prepoznavanju nedostataka.
27. Tekst nabraja teme inspirisane najboljom profesionalnom praksom koja je
uticala na etike kodekse, standarde itd. Istraivanje je pokazalo da mnogi takvi
kodeksi naglaavaju odgovornost medija kada je re o promovisanju kulture
tolerancije. Vano je da se obezbedi da oni postupaju u skladu sa njima. Interna
rasprava o tome kako dostii ciljeve i standarde predstavlja znaajan nain da
se obezbedi da ti standardi prodru u profesionalni ivot.
28. Inicijativa da se organizuje rasprava i razmatranje doprinosa koji odreene
medijske kue mogu dati promovisanju kulture tolerancije moe da potekne od
samih medijskih poslenika ili od rukovodstva. Pri tom je vano da rukovodstvo
i medijski poslenici zajedniki donesu zakljuke. Naroito treba voditi rauna o
potrebi da se potovanje profesionalnih standarda spoji sa saznanjem o znaaju
kvalitetnog obraanja itaocima, gledaocima i sluaocima.
29. Nabrojane teme mogu se posmatrati kao reperi. Rasprava bi mogla da
pokae da politika obraanja medijske kue nije u skladu s nekim ili svim
standardima. Mogu se preduzeti inicijative u cilju otklanjanja nedostataka.
3. Predstavnika tela medijskih poslenika
30. Tekst upuuje na programe delovanja i praktine inicijative koje mogu
da slede predstavnika tela medijskih poslenika, kao to su udruenja ili unije
novinara, izdavaa, urednika, elektronskih medija, zaposlenih u marketingu
itd. I ovde se opet moe ukazati na neke novije primere koji pokazuju da su
neke organizacije, naroito udruenja novinara, preduzele konkretne korake
da pokrenu i odre diskusiju meu svojim lanovima o njihovom moguem
doprinosu promovisanju kulture tolerancije. Na primer, 1995. godine sledee
172
organizacije su organizovale konferencije i seminare o tom pitanju uopte
ili o nekim njegovim vidovima: Nacionalna unija novinara (National Union of
Journalists, Ujedinjeno Kraljevstvo), Holandska unija novinara (Dutch Union of
Journalists - NVJ), Nordijske unije novinara (Nordic Unions of Journalists), Javna
radio-difuzija za multikulturalnu Evropu (Public Broadcasting for a Multicultural
Europe - PBME), Meunarodna federacija novinara (International Federation of
Journalists - IFJ), CIRCOM Regional, itd. Za mnoge od ovih organizacija takvi
sastanci nisu samo pojedinani dogaaji nego sastavni deo ireg programa
akcija koje oni spovode, na primer putem radnih gupa osnovanih u tu svrhu.
31. Moe se takoe pomenuti meunarodna medijska radna grupa za borbu
protiv rasizma i ksenofobije, koju je okupila Meunarodna federacija novinara
(IFJ), u saradnji s Evropskom unijom radio-difuzije (EBU) i Svetskim udruenjem
novina (WAN), koja razvija i primenjuje meunarodni program aktivnosti na tom
polju od 1994. godine.
32. Pomenute aktivnosti mogu da poslue kao koristan izvor inspiracije drugim
predstavnikim telima medijskih poslenika.
4. Kodeksi ponaanja
33. Kako je istaknuto u stavu 27, mnoge organizacije medijskih poslenika
u evropskim zemljama usvojile su kodekse ponaanja, takoe nazvane
kodeksima delovanja ili etikim kodeksima. Velika veina tih kodeksa, iako
ne svi, sadre odredbe o zabrani rasne diskriminacije. U mnogim, mada
ne svim, evropskim zemljama uspostavljena su samoregulatorna tela, kao
to su medijski saveti, kako bi nadzirala potovanje profesionalnog kodeksa
ponaanja. Iako se delotvornost tih kodeksa i samoregulatornih tela ponekad
dovodi u pitanje, moda delimino s pravom, vrlo je teko stvoriti vernu sliku
o njihovoj ekasnosti. Ne radi se samo o tome da se studije uglavnom odnose
samo na ekstremne sluajeve i zanemaruju uobiajeno ponaanje koje je u
skladu s kodeksom, ve s pravom moemo da se zapitamo do koje je mere
ponaanje u skladu s kodeksom stvarni rezultat kodeksa (uporediti odeljak 6.1
uporedne studije navedene u stavu 10 u gornjem delu teksta).
34. S druge strane, mogu se preduzeti izvesni koraci kako bi se poveala
delotvornost kodeksa ponaanja. Bilo bi izuzetno poeljno da u pripremu tih
kodeksa budu ukljueni ne samo medijski poslenici, ve i lanovi najvieg
rukovodstva. Neke medijske kue su ak sastavile svoje vlastite kodekse
ponaanja. Ovaj pristup ima tu prednost to pribliava kodeks radnom mestu i
svakodnevnom donoenju odluka.
35. Bez obzira na delotvornost, neosporno je da razrada kodeksa ponaanja
ima tu prednost to se na taj nain postavljaju standardi ili reperi koji mogu da
poslue kao osnova za odgovorno i profesionalno ponaanje. Na taj nain oni
173
mogu da igraju korisnu ulogu, na primer u domenu obuke i internih diskusija u
okviru medijskih kua (videti komentare navedene gore u stavovima 23 i 27), ali
i kao platforma za raspravu koju bi organizovala predstavnika tela medijskih
poslenika (videti stavove 30-31).
5. Radio-difuzija
36. Ovaj tekst se posebno odnosi na radio-difuziju zbog irokog dometa i
neposrednog i snanog uticaja koji naroito audio-vizuelni mediji imaju na
javnost.
37. Iako se tekst odnosi kako na javne tako i na privatne radio-difuzne
organizacije, jasno je, kao to je istaknuto i na etvrtoj ministarskoj konferenciji
o politici masovnih medija (Prag, 7. i 8. decembar 1994. godine), da su radio-
difuzne organizacije javnog servisa preuzele posebne obaveze s obzirom na
zadatke koje imaju. U Rezoluciji br. 1 o budunosti radio-difuzije javnog servisa,
drave potpisnice su se sloile da se osnovni zadaci radio-difuznih organizacija
javnog servisa sastoje u tome da:
- obezbede, kroz svoje programe, repere za sve pripadnike javnosti i
faktor za drutvenu koheziju i integraciju svih pojedinaca, grupa i zajednica.
Posebno moraju da odbace svaku diskriminaciju na osnovu kulture, pola, vere ili
rase i svaki vid drutvene segregacije;
- razvijaju i prave programsku emu tako da ona bude od interesa za
iroku javnost, vodei ipak rauna o potrebama manjinskih grupa;
- odraavaju razliite lozofske ideje i verska uverenja u drutvu, u cilju
jaanja uzajamnog razumevanja i tolerancije i promovisanja odnosa izmeu
razliitih zajednica u multietnikim i multikulturalnim drutvima."
38. Strunjaci iz radio-difuznih kua priznaju da je, iako specina programska
politika za manjinske grupe ostaje vana (na primer, radi ouvanja manjinske
kulture, informisanja o zemljama porekla, poznavanja jezika, obavetavanja
o njihovim pravima itd), i moda ak zahteva dalji razvoj u sluajevima kad
se ne zadovoljavaju sve potrebe odreenih zajednica (na primer, nedovoljno
predstavljanje nekih veroispovesti u okviru emisija o religiji u mnogim zemljama),
ukljuujua i multikulturalna programska politika neophodna za promovisanje
boljeg razumevanja razliitih kultura i zajednica u drutvu kao celini i izbegavanje
marginalizacije grupa i zajednica. U istom duhu, Preporuka 1277 (1995)
Parlamentarne Skuptine o migrantima, etnikim manjinama i medijima istie
vanost veeg angaovanja, kako javnih tako i privatnih medija, u objektivnom
izvetavanju o stvarima koje se tiu migranata i etnikih manjina i omoguavanja
uravnoteenog ukljuivanja predstavnika zajednica migranata i etnikih manjina
u glavne tokove radio i televizijskih programa (stav 5.iv.f preporuke). Ovo je
takoe istaknuto na Konferenciji o ulozi medija u promovisanju integracije i
174
jednakih mogunosti za imigrante, koju je organizovao Savet Evrope u Solingenu
(Nemaka) od 30. novembra do 2. decembra 1994. godine.
39. to se tie pojma multikulturalne programske politike, mora se istai
da je Programski Komitet EBU 26. oktobra 1994. godine usvojio deklaraciju o
namerama koja je odgovor na Deklaraciju usvojenu na bekom samitu Saveta
Evrope. U deklaraciji o namerama, radio-difuzne organizacije javnog servisa
priznaju da su svesne znaajne ulogu koju moraju da imaju u vierasnoj,
multikulturalnoj i multikonfesionalnoj Evropi i priznaju da je od kljunog znaaja
da uloe sve mogue napore da bi njihovi programi verno odraavali kulturne,
rasne i jezike razliitosti u drutvu.
40. Sledei EBU deklaraciju o namerama, PBME je 1995. godine usvojio
skup preporuka za radio-difuzne organizacije o pravinom prikazivanju
etnikih manjina u evropskim drutvima. Ove preporuke naglaavaju znaaj
multikulturalne programske politike i nude opte preporuke za emisije i posebne
vrste programa.
41. Iako postoji mnogo vrsta programa kojima radio-difuzne organizacije mogu
da daju vidan doprinos promovisanju klime tolerancije u kojoj je razliitost
prihvaena kao normalni element multikulturalnog drutva, sportski programi
prvenstveno pruaju odlinu mogunost da se irokoj javnosti sport i sportski
dogaaji prikau kao prilika da se pojedinci i narodi sastaju bez diskriminacije i
u duhu fer-pleja. Ovo je takoe naglaeno u Rezoluciji o toleranciji i sportu koja
je usvojena na Osmoj konferenciji evropskih ministara za sport (Lisabon, 17. i
18. maj 1995. godine).
42. U odnosu na poslednji paragraf ovog odeljaka, moe se navesti primer koji
je dao EBU osnivanjem radne grupe preko koje programi vezani za toleranciju ili
promovisanje odnosa meu zajednicama mogu da se razmenjuju izmeu radio-
difuznih organizacija u evropskim zemljama.
6. Oglaavanje
43. Ovaj tekst je delimino inspirisan i Preporukom br. R (84) 3 o naelima
oglaavanja preko televizije, koju je usvojio Komitet Ministara 23. februara 1984.
godine, i predstavlja njenu detaljnu razradu.
44. Reklame su po samoj svojoj prirodi obino kratke, brze i upadljive. U njima
se obino upotrebljavaju kliei i stereotipi. Iz tog razloga, njihove mogunosti za
irenje negativnih stereotipa su velike i trebalo bi povesti rauna da se to izbegne.
45. Poslednji stav teksta se odnosi, izmeu ostalog, na kampanje koje
organizuju javne ili privatne organizacije u cilju promovisanja tolerancije i boljeg
upoznavanja javnosti s opasnostima netolerancije.
175
o merama u vezi sa izvetavanjem medija
o predizbornim kampanjama
(usvojio Komitet ministara 9. septembra 1999.
Istiui znaajnu ulogu medija u savremenim drutvima, naroito u vreme
izbora;
Naglaavajui da osnovno naelo ureivake nezavisnosti medija dobija
poseban znaaj u periodu izbora;
Svestan potrebe da se vodi rauna o znaajnim razlikama koje postoje izmeu
tampe i radio-difuznih medija;
Naglaavajui da izvetavanje o izborima od strane radio-difuznih medija treba
da bude pravino, uravnoteeno i nepristrasno;
Imajui u vidu da radio-difuzne organizacije javnog servisa imaju posebnu
odgovornost da obezbede u svojim programima pravino i sveobuhvatno
izvetavanje o izborima, to moe da podrazumeva davanje besplatnog termina
politikim strankama i kandidatima;
Istiui da naroitu panju treba pokloniti izvesnim posebnim elementima
izvetavanja o predizbornim kampanjama, kao to su objavljivanje rezultata
ispitivanja javnog mnjenja, plaene politike reklame, pravo na odgovor, dani
izborne tiine i odredbe koje se odnose na predizborne periode;
Naglaavajui znaajnu ulogu samoregulatornih mera koje medijski poslenici
sami donose - na primer, u obliku kodeksa ponaanja - i koje postavljaju
smernice dobrih obiaja u cilju odgovornog, tanog i pravinog izvetavanja o
predizbornim kampanjama;
176
Uviajui komplementarni karakter regulatornih i samoregulatornih mera u ovoj
oblasti;
Ubeen u korisnost odgovarajuih okvira za izvetavanje medija o izborima
kako bi se doprinelo slobodnim i demokratskim izborima, imajui na umu
razliite pravne i praktine pristupe drava lanica u tom domenu i injenicu da
on moe da podlee razliitim granama prava;
Uviajui da svaki regulatorni okvir vezan za izvetavanje medija o izborima treba da
potuje osnovno naelo slobode izraavanja koju titi lan 10 Evropske konvencije o
ljudskim pravima, onako kako ga tumai Evropski sud za ljudska prava;
Podseajui na osnovna naela sadrana u Rezoluciji br. 2 usvojenoj na etvrtoj
ministarskoj konferenciji o politici masovnih medija (Prag, decembar 1994), kao
i u Preporuci br. R (96) 10 Komiteta ministara o garantovanju nezavisnosti
javnog servisa radio-difuzije,
Preporuuje vladama drava lanica da razmotre naine za obezbeivanje
potovanja naela pravinosti, uravnoteenosti i nepristrasnosti u izvetavanju
medija o predizbornim kampanjama, kao i da razmotre usvajanje mera za
sprovoenje tih naela u okviru svog nacionalnog zakonodavstva ili prakse kada
je to prikladno i u skladu sa ustavnim pravom.
Aneks Preporuke (99) 15
Polje primene
Naela pravinosti, uravnoteenosti i nepristrasnosti u izvetavanju medija
o predizbornim kampanjama treba da se primenjuju na izvetavanje o svim
vrstama politikih izbora koji se odravaju u dravama lanicama, to jest na
predsednike, parlamentarne, regionalne i, tamo gde je to mogue, lokalne
izbore i politike referendume.
Ta naela takoe treba da se primenjuju, tamo gde je to prikladno, na
izvetavanje medija o izborima koji se odravaju u inostranstvu, naroito kada
se ti mediji obraaju graanima zemlje u kojoj se izbori odravaju.
I Mere koje se odnose na tampu
1. Sloboda tampe
Regulatorni okviri koji se odnose na izvetavanje medija o izborima ne smeju
da zadiru ni u ureivaku nezavisnost listova ili asopisa, niti u njihovo pravo da
izraavaju bilo kakve politike sklonosti.
177
2. Listovi u vlasnitvu organa vlasti
Drave lanice treba da usvoje mere ijom primenom listovi u vlasnitvu organa
vlasti prilikom izvetavanja o predizbornim kampanjama to treba da ine na
pravian, uravnoteen i nepristrasan nain, bez diskriminacije ili podrke
odreenoj politikoj stranci ili kandidatu.
Ako ti listovi prihvate plaene politike oglase u svojim publikacijama, treba da
se postaraju da svi politiki kandidati i stranke koji zahtevaju da kupe oglasni
prostor budu tretirani ravnoparno i bez diskriminacije.
II Mere koje se odnose na oblast radio-difuzije
1. Opti okvir
Za vreme predizbornih kampanja, regulatorni okviri treba da podstiu i
olakavaju pluralistiko izraavanje miljenja preko radio-difuznih medija.
Uz strogo nastojanje da potuju ureivaku nezavisnost radio-difuznih
organizacija, ti regulatorni okviri takoe treba da predvide obavezu da se o
predizbornim kampanjama izvetava na pravian, uravnoteen i nepristrasan
nain u svim programskim servisima radio-difuznih organizacija. Ta obaveza
treba da se odnosi kako na radio-difuzne organizacije javnog servisa, tako i na
privatne radio-difuzne organizacije u njihovim zonama emitovanja programa.
U dravama lanicama u kojima je pojam predizbornog perioda" denisan na
osnovu domaih zakona, pravila koja se odnose na pravinost, uravnotenost
i nepristrasnost izvetavanja o predizbornim kampanjama od strane radio-
difuznih medija takoe treba da se primenjuju na taj period.
2. Informativne emisije i vesti
Ukoliko to nije predvieno samoregulativom, drave lanice treba da usvoje
mere zahvaljujui ijoj primeni javne i privatne radio-difuzne organizacije
u predizbornim periodima treba da budu naroito pravine, uravnoteene i
nepristrasne u svojim informativnim emisijama i vestima, ukljuujui i emisije
posveene diskusijama, kao to su intervjui ili debate.
Radio-difuzne organizacije ne treba da obezbeuju povlaen tretman
organima vlasti u takvim programima. To pitanje prvenstveno treba da se
reava odgovorajuim samoregulatornim merama. U sluaju potrebe, drave
lanice bi mogle da razmotre da li, tamo gde je to izvodljivo, vlasti nadlene za
kontrolu izvetavanja o izborima treba da imaju ovlaenje da interveniu kako
bi se otklonili eventualni propusti.
178
3. Ostali programi
Posebnu panju treba pokloniti programima koji ne spadaju u informativne
emisije i vesti i koji nisu direktno vezani za predizbornu kampanju, ali takoe
mogu da utiu na stav biraa.
4. Besplatan termin za politike stranke/kandidate u oblasti javne radio-
difuzije
Drave lanice bi mogle da razmotre shvrsishodnost ukljuivanja u svoje
regulatorne okvire odredaba na osnovu kojih se besplatan termin u javnim radio-
difuznim servisima stavlja na raspolaganje politikim strankama/kandidatima u
predizbornom periodu.
Kad god se dodeljuje taj termin, to treba da se radi na pravian nain i bez
diskriminacije, na osnovu transparentnih i objektivnih kriterijuma.
5. Plaena politika reklama
U dravama lanicama u kojima je politikim strankama i kandidatima
dozvoljeno da kupe oglasni prostor u predizborne svrhe, regulatorni okviri treba
da obezbede da:
- mogunost kupovine oglasnog prostora bude dostupna svim strankama
koje uestvuju na izborima, pod istim uslovima i na osnovu istih tarifa;
- javnost zna da poruka predstavlja plaenu politiku reklamu.
Drave lanice bi mogle da razmotre mogunost uvoenja u svoje regulatorne
okvire odredbe koja ograniava reklamni prostor koji politike stranke ili
kandidati mogu da kupe.
III Mere koje se odnose i na tampu i radio-difuzne medije
1. Dan izborne tiine"
Drave lanice bi mogle da razmotre prednosti ukljuivanja u regulatorne okvire
odredbe koja zabranjuje irenje stranakih predizbornih poruka na dan uoi izbora.
2. Ispitivanje javnog mnjenja
Regulatorni ili samoregulatorni okviri treba da obezbede da mediji prilikom
objavljivanja rezultata ispitivanja javnog mnjenja daju javnosti informacije koje
su dovoljne da se donese sud o vrednosti tih ispitivanja javnog mnjenja. Te
informacije bi naroito mogle da:
- imenuju politiku stranku ili neku drugu organizaciju ili lice koje je naruilo
i platilo ispitivanje javnog mnjenja;
179
- navedu naziv organizacije koja je sprovela ispitivanje javnog mnjenja i
metodologiju koja je primenjena;
- navedu na kom je uzorku sprovedeno ispitivanje javnog mnjenja i kolika
su mogua odstupanja;
- navedu datum i/ili period kada je ispitivanje javnog mnjenja sprovedeno.
Sva druga pitanja koja se tiu naina na koji mediji prezentiraju rezultate
ispitivanja javnog mnjenja treba da ostanu u njihovoj nadlenosti.
Sva ogranienja koja primenjuju drave lanice da bi zabranile objavljivanje/
emitovanje rezultata ispitivanja javnog menjanja (o raspoloenju biraa) na
dan izbora ili nekoliko dana pre izbora treba da budu u skladu sa lanom 10
Evropske konvencije o ljudskim pravima, onako kako ga tumai Evropski sud za
ljudska prava.
Isto tako, kada je re o ispitivanjima javnog mnjenja sprovedenim prilikom izlaska
sa biralita da bi se pokazalo kako su birai glasali, drave lanice bi mogle da
razmotre mogunost zabrane iznoenja rezultata tih anketa u medijima pre
zatvaranja svih birakih mesta u zemlji.
3. Pravo na odgovor
S obzirom na kratko trajanje predizbornih kampanja, svakom kandidatu ili
politikoj stranci koja ima pravo na odgovor na osnovu nacionalnih zakona ili
sistema treba omoguiti da to pravo iskoristi za vreme predizbornog perioda.
IV Mere za zatitu medija u vreme izbora
1. Neuplitanje organa vlasti
Organi vlasti treba da se uzdre od uplitanja u aktivnosti medija ili novinara i
drugih zaposlenih u medijima u cilju uticanja na izbore.
2. Zatita od napada, zastraivanja ili drugih nezakonitih pritisaka na
medije
Dravne vlasti treba da preduzmu odgovarajue mere u cilju obezbeivanja
ekasne zatite novinara i ostalih zaposlenih u medijima i njihovih prostorija,
s obzirom na to da ona poprima vei znaaj za vreme izbora. Istovremeno, ta
zatita ne treba da ih ometa u obavljanju posla.
180
Obrazloenje
Uvod
1. injenica je da mediji igraju znaajnu ulogu u savremenom drutvu kao
sredstvo za irenje informacija. Ta uloga dobija posebnu dimenziju u periodima
izbora, s obzirom na to da, obavljajui svoje aktivnosti na pravian nain, mediji
doprinose slobodnim i demokratskim izborima.
2. Slobodni i pravini izbori su temelj svih demokratskih drava. Privrenost
Saveta Evrope svim pitanjima vezanim za ljudska prava i demokratiju dovela je
do toga da meuvladina Grupa strunjaka za medije u panevropskoj perspektivi
(MM-S-EP) razmotri pitanje medija i izbora.
3. Opte nadlenosti MM-S-EP, na osnovu kojih je pripremljena ova
preporuka, imale su za cilj otkrivanje i prouavanje tema koje bi mogle da
doprinesu integraciji novih drava lanica u domenu medija. Zadatak grupe se
stoga sastojao u tome da radi na pravu medija i optepolitikim pitanjima koja
su relevantna kako za nove demokratije, tako i za starije drave lanice Saveta
Evrope.
4. Godine 1996, tokom rasprave o svom buduem programu rada, MM-S-EP
je odluila da razradi temu medija i izbora, poto se ona savreno uklapala u
njenu nadlenost i imala panevropsku dimenziju relevantnu za zemlje Centralne,
Istone i Zapadne Evrope.
5. Prva mera koju je preduzela MM-S-EP, kako bi stekla sveobuhvatnu sliku
o tom pitanju, bila je uspostavljanje kontakata i odravanje sastanaka sa svim
relevantnim strunjacima, koji su obuhvatali predstavnike regulatornih tela u
oblasti radio-difuzije, nevladine organizacije za odbranu slobode izraavanja,
istraivake institute, novinare i politike savetnike s praktinim iskustvom u
domenu izvetavanja o izborima.
6. Na tom sastanku je postalo oigledno da je pitanje izvetavanja medija
o izborima kompleksno i da se moe reavati regulatornom intervencijom, ili
samoregulativom, ili da ak moe da ostane neregulisano, kao to je to sluaj u
nekim dravama lanicama. Stoga postoje velike razlike u pristupu tom pitanju.
181
7. U mnogim zemljama postoje regulatorni okviri sa odredbama o
ravnopravnom tretmanu politikih stranaka u medijima. Ipak, u praksi, generalno
gledano, moe da se konstatuje da ti mehanizmi nisu u potpunosti ekasni. To
je bio jedan od razloga koji je naveo MM-S-EP da donese odluku o pripremi
preporuke o izvetavanju medija o izborima.
8. Grupa je zakljuila da bi izvestan broj optih naela o tom pitanju, u vidu
preporuke Komiteta ministara, mogao da bude koristan za ouvanje slobode
izraavanja u vreme izbora i poslui kao vodi za novinare, politiare i sudove
koji uestvuju u izbornom procesu. Pored toga, naglaeno je da bi takav
instrument takoe mogao da doprinese zatiti novinara od politikih pritisaka za
vreme predizborne kampanje.
9. Potreba za jasnim regulatornim okvirom, koji se odnosi na ponaanje
medija za vreme izbora, posebno se osea u nekim novim demokratijama.
Smatra se da su takvi okviri neophodni da bi se obezbedilo da se izbori odvijaju
u skladu sa minimalnim demokratskim normama.
10. Jo jedna prednost dobro osmiljenih propisa u tom domenu sastoji se u
tome to oni mogu da doprinesu tome da medijski poslenici koji izvetavaju o
izborima razrade odreene standarde.
11. Prilikom pripreme preporuke, MM-S-EP je posmatrala stvari iz ire
perspektive da bi obuhvatila razliite nacionalne situacije i posebno je vodila
rauna o tome da izbegava svaku vrstu uplitanja u ureivaku nezavisnost
medija. Osim toga, znaaj samoregulatornih mera samih medijskih poslenika,
kao to su kodeksi ponaanja, priznat je u celoj preporuci.
12. U tom kontekstu, MM-S-EP je pripremila preporuku o izvetavanju medija
o predizbornim kampanjama. Taj posao je obavljen na pet sastanaka kojima je
predsedavala g-a Carolyn Morrison (Ujedinjeno Kraljevstvo). Grupa strunjaka
za medije u panevropskoj perspektivi zavrila je posao u martu 1999. i, poto
je tekst odobrio Upravni komitet za masovne medije (CDMM), usvojio ga je i
Komitet ministara 9. septembra 1999. kao Preporuku br. R (99) 15.
Komentari o odredbama preporuke
Preambula
13. U preambuli su postavljeni glavni ciljevi i naela preporuke. Veina ideja
koje se pojavljuju u preambuli razraena je podrobnije u dispozitivu preporuke.
14. U preambuli se spominje neophodnost da se uspostavi pravedna ravnotea
izmeu potovanja ureivake nezavisnosti medija i potrebe za izvesnim
pravilima da bi se osigurala pravinost medija u vreme izbora. Obezbeivanje te
ravnotee jedan je od glavnih ciljeva koji se provlai kroz ceo tekst preporuke.
182
15. U preambuli je takoe naglaen znaaj samoregulative da bi se osigurala
pravinost medija za vreme izbora. Priznato je da mere koje doborovoljno
usvoje sami medijski poslenici, naroito u vidu kodeksa ponaanja tokom
kampanje ili internih smernica o dobrim obiajima u cilju odgovornog i pravinog
izvetavanja o predizbornim kampanjama, predstavljaju korisnu i neophodnu
dopunu nacionalnom zakonodavstvu ili pravilima u tom domenu.
16. Imajui na umu znaaj radio-difuznih servisa i njihov uticaj na birae,
veina naela iz ove preporuke odnosi se na radio-difuzne medije. U preambuli
se istie da dunu panju treba pokloniti znaajnim razlikama koje postoje
izmeu tampe i radio-difuzije.
17. U preambuli se takoe podsea na osnovna naela pravinog,
uravnoteenog i nepristrastnog izvetavanja medija o izborima. U preambuli se
spominju i druga pitanja, kao to su dodeljivanje besplatnih termina politikim
strankama, pribegavanje stranaka plaenim reklamama ili korienje ispitivanja
javnog mnjenja u medijima.
Preporuka
18. to se tie naina na koji je sroena ova preporuka, zakljueno je da od
drava lanica treba zatraiti da analiziraju naine za osiguranje potovanja
naela pravinog, uravnoteenog i nepristrasnog izvetavanja medija o
predizbornim kampanjama i da razmotre usvajanje mera za unoenje tih naela
u svoja nacionalna zakonodavstva ili praksu tamo gde je to prikladno i u skladu
sa ustavnim pravom. Smatralo se da je ova poslednja primedba neophodna kao
garancija, s obzirom na razlike izmeu drava lanica u tom domenu.
Polje primene preporuke
19. U principu, sve vrste medija, tampani ili radio-difuzni, javni ili privatni,
obuhvaene su u izvesnoj meri ovom preporukom. Kada se to uzme u obzir,
veina odredaba tie se radio-difuznih organizacija, kako javnih tako i privatnih.
Preporuka svaki put konkretno ukazuje na koju se vrstu medija odnosi pojedino
naelo ili odredba.
20. to se tie vrste izbora obuhvaenih preporukom, navedeni su u principu
svi politiki izbori koji se odravaju u dravama lanicama, to jest, predsedniki,
parlamentarni (ukljuujui izbore za Evropski parlament), regionalni i lokalni,
kao i politiki referendumi. Ipak, priznato je da izvesne odredbe nee biti
direktno primenjene na sve te izbore, poto bi, na primer, neka od naela teko
mogla da se primene na lokalne izbore.
21. Smatra se da, tamo gde je to prikladno, naela pravinosti, uravnoteenosti
i nepristrasnosti treba da budu primenjena na izvetavanje o izborima koji se
183
odravaju u nekoj drugoj zemlji a ne u onoj u kojoj je dotino medijsko preduzee
osnovano.
22. Iako je prirodno i legitimno da domai radio-difuzni servisi (to jest, servisi
koji se ne obraaju graanima zemlje u kojoj se odravaju izbori) izvetavaju
o izborima u inostranstvu iz nacionalne perspektive, trebalo bi da to ine na
uravnoteen nain, naroito ako mogu da dopru do znatnog dela stanovnitva
zemlje u kojoj se izbori odravaju.
23. S druge strane, radio-difuzni servisi koji se obraaju graanima zemlje
u kojoj se izbori odravaju treba u veoj meri da potuju naela pravinosti,
uravnoteenosti i nepristrasnosti. To se prvenstveno odnosi na dva sluaja:
(a) tamo gde se radio-difuzni servis obraa publici u zemlji u kojoj se izbori
odravaju i (b) tamo gde se radio-difuzni servis obraa pripadnicima zajednice
iseljenika (na primer, radnicima na privremenom radu) koji imaju pravo da
glasaju u zemlji u kojoj se izbori odravaju.
Mere koje se odnose na tampu
24. Generalno gledano, u dravama lanicama Saveta Evrope ne postoje
posebni propisi za tampu kada je re o izvetavanju ili ureivakoj politici
vezanoj za izvetavanje o izborima. S obzirom na tradiciju i razliitu prirodu
tampanih i radio-difuznih medija, tampa je slobodna da ima jasnu politiku
orijentaciju. Nain na koji javnost ima pristup tampi i nain na koji tampa na nju
utie znatno su drugaiji nego kada je re o medijima u oblasti radio-difuzije.
25. Uprkos tome, postoji barem jedna situacija u kojoj je regulatorni okvir
za tampu u vreme izbora opravdan: kada je organ vlasti vlasnik novinskog
preduzea. Poto se takvi mediji nalaze pod kontrolom organa vlasti, logino
je da imaju obavezu da ponude iroku perspektivu koja zastupa itav spektar
politikih stavova. To ne ukljuuje zvanine dravne listove, koji objavljuju samo
zakone, statistike podatke ili druge injenice.
26. Plaene reklame u tampi predstavljaju uobiajenu praksu u Evropi i,
kao posledica toga, vlasnici listova su u principu slobodni da prihvate ili odbiju
zahteve politikih stranaka za objavljivanje reklama, pod uslovom da se potuju
relevantna opta pravila, posebno ona vezana za konkurenciju. Preporuka
ipak smatra da kada je organ vlasti vlasnik nekog lista, ravnopravan tretman i
nediskriminativne tarife treba da se primenjuju na sve politike stranke koje ele
da kupe prostor za oglaavanje. I u ovom sluaju razlog kojim se opravdava
taj izuzetak lei u tome to ti listovi treba da obavljaju misiju javnog servisa
i tretiraju razliite politike stranke na ravnopravnoj osnovi u pogledu plaenih
reklama.
184
Mere koje se odnose na medije u oblasti radio-difuzije
Opti okvir
27. Ako su radio-difuzna preduzea privrena naelu pluralizma, takav stav
e doprineti pravinim izborima. To je razlog zbog koga se preporuuje da
regulatorni okviri podstiu i olakavaju pluralistiko izraavanje miljenja u
oblasti radio-difuzije. Smatra se da ako radio-difuzne kue prihvataju pluralistiki
pristup i iznose razliite stavove politikog spektra, one mogu da doprinesu
informisanosti biraa i njihovom slobodnom formiranju miljenja i, samim tim,
slobodnim i pravinim izborima.
28. Dok tampa uiva slobodu izvetavanja o izborima, dotle radio-difuzne
organizacije uglavnom moraju da potuju izvestan broj obaveza u vreme izbora.
Preporuka stoga predvia, u svojstvu opteg okvira, da radio-difuzne organizacije
treba da izvetavaju o izborima na pravian, uravnoteen i nepristrastan nain.
To, naravno, ne znai da je svaki televizijski kanal (recimo sportski) obavezan da
izvetava o predizbornim kampanjama; meutim, tamo gde takvo izvetavanje
postoji, bilo doborovoljno ili obavezno, ono treba da bude pravino, uravnoteeno
i nepristrasno. Obezbeivanje ravnopravnog tretmana svim strankama koje
uestvuju na izborima ne podrazumeva obavezno da se svima njima posveuje
isto vreme, ve da svi znaajni stavovi i politike stranke moraju da se uju. Stoga
je potrebno obezbediti demokratsku debatu u oblasti radio-difuzije. Smatra se da
politika nepristrasnost radio-difuznih organizacija ima sutinski znaaj da bi se
pruila prava i verna slika napredovanja i toka izbora.
29. Kao rezultat toga, u preporuci se istie da regulatorni okviri u dravama
lanicama treba da obuhvate naelo pravinog, uravnoteenog i nepristrasnog
tretmana politikih stranaka od strane medija u oblasti radio-difuzije. Takvo
naelo ve postoji u ustavima ili zakonima izvesnog broja drava lanica.
30. Uprkos postojanju zakonodavstava koja sadre to naelo, priznaje se
takoe da e interna pravila radio-difuznih organizacija i profesionalni kodeksi
ponaanja, to jest svi tipovi samoregulatorne prakse, predstavljati faktore koji u
velikoj meri odreuju kako se zaista izvetava o izborima.
31. Preporuka naglaava da obaveza izvetavanja o izborima na pravian,
uravnoteen i nepristrastan nain treba da se primeni i na javni servis i na
privatne radio-difuzne organizacije. Preovladava jedinstveno miljenje da radio-
difuzne organizacije koje se nansiraju iz javnih fondova treba da obezbede
potpunu i nepristrasnu sliku o politikom spektru prilikom izvetavanja o
izborima, s obzirom na njihovu misiju, koja se sastoji u tome da slue javnom
interesu i ponude raznorodan, pluralistiki i irok krug miljenja u svako doba,
naroito u vreme izbora.
185
32. to se tie privatnih radio-difuznih organizacija, smatra se da takoe treba
potovati naela nepristrasnosti, s obzirom da i one imaju veliki uticaj na javno
mnjenje za vreme izbora. Shodno tome, sve privatne radio-difuzne organizacije,
bez obzira na to kolika je njihova publika ili prostor koji pokrivaju i nezavisno od
injenice da li upravljaju tematskim ili plaenim kanalima, treba da potuju obaveze
nepristrasnosti kad izvetavaju o izborima. Ipak, priznaje se da u budunosti
moe biti neophodno da se preispita ovo naelo i da se razmotre izuzeci u sluaju
da poveanje broja kanala i promena uloge medija u oblasti radio-difuzije dovedu
do situacije sline onoj koja trenutno postoji u oblasti tampe.
33. Poslednji aspekt koji treba uzeti u razmatranje kada se govori o obavezi
radio-difuznih organizacija da budu pravine, uravnoteene i nepristrasne jeste
da jedno takvo naelo mora biti provereno kroz celokupan program dotine
radio-difuzne organizacije, u datom periodu, a ne kroz svaku pojedinanu
emisiju. Tokom cele kampanje radio-difuzne organizacije moraju da prikazuju
uravnoteene reportae i razliita politika gledita.
34. U zemljama u kojima postoji pojam predizborni period pod tim se
obino podrazumeva vreme koje protekne od zvaninog raspisivanja izbora
(ili objavljivanja informacije o njihovom raspisivanju u slubenom listu) do
praktinog poetka kampanje. Veliki broj zemalja ne pravi, meutim, jasnu
razliku izmeu predizbornog perioda i zvaninog perioda kampanje.
35. Jo uvek nije lako razlikovati predizbornu propagandu od normalnih
politikih aktivnosti, tako da stranke mogu da pokuaju da ire svoje poruke u
bilo kom trenutku, ak i u toku predizbornog perioda. Upravo zbog toga ponekad
se smatra da nepristrasnost i nediskriminacija od strane medija u oblasti radio-
difuzije treba da se odnose i na taj period. Odredba u tom smislu sadrana je
u preporuci da bi se obezbedilo da mediji budu pravini i uravnoteeni prilikom
pravljenja normalnih izvetaja u predizbornom periodu, poto oni mogu da
budu rezultat predizborne aktivnosti.
Informativni programi i programi posveeni aktuelnim dogaajima
36. Potovanje naela pravinosti i nepristrasnosti posebno je vano za
informativne programe, programe posveene aktuelnim dogaajima ili diskusije,
s obzirom da se neki ljudi, u odreenoj meri, na osnovu tih programa opredeljuju
kako e glasati.
37. Programi posveeni diskusijama, kao to su intervjui i debate, upotpunjuju
normalno izvetavanje o izborima i igraju znaajnu ulogu zato to omoguavaju
javnosti da direktno uporedi kandidate. Ti programi takoe treba da budu pravino
organizovani. Ipak, odluke o nainu na koji treba obezbediti tu pravinost (na
primer, odluke u vezi sa izborom i brojem uesnika, trajanjem emisije itd.) treba
prepustiti samoj radio-difuznoj organizaciji.
186
38. Problem koji se ponekad javlja u domenu izvetavanja o predizbornoj
kampanji jeste taj to vladini funkcioneri kojima istie mandat, to jest kandidati
koji se ve nalaze na zvaninim funkcijama, mogu da pokuaju da izvuku
neopravdanu korist kroz dodatno izvetavanje o njihovim zvaninim funkcijama.
Preporuka stoga istie da radio-difuzne organizacije ne treba da daju nikakav
privilegovani tretman dravnim organima tokom tih programa.
39. Glavni cilj treba da bude izbegavanje bilo kakvog privilegovanog tretmana.
Ukoliko se to ipak dogodi, trebalo bi preduzeti protivmere u korist oteenih
stranaka/kandidata. Smatra se da ta vrsta zadovoljenja treba da se ostvari u
okviru samoregulatornog procesa. Bilo bi poeljno da interna pravila radio-
difuznih organizacija istaknu obavezu da se sprei preterano i privilegovano
izvetavanje o nekom politiaru koji je ve na funkciji ili da se takvom izvetavanju
obezbedi protivtea. Druga mogunost za reavanje takvih situacija, koja se
pominje u ovoj preporuci, jeste davanje ovlaenja relevantnim organima koji
nadgledaju izvetavanje o izborima (regulatorno telo u oblasti radio-difuzije,
izborna komisija ili neko drugi) da interveniu i obetete oteene kandidate.
Ostali programi
40. Neke vrste programa koji nisu direktno vezani za izvetavanje o kampanji,
kao to su TV debate, politike parodije sa lutkama ili igrani lmovi politike
orijentacije takoe treba uzeti u razmatranje, poto ponekad mogu da utiu
na to kako e ljudi glasati. Ti programi ponekad mogu da daju neopravdanu
prednost jednom kandidatu ili jednoj politikoj stranci.
41. To je, opet, domen kojim treba da se bave u prvom redu same radio-difuzne
organizacije, sledei sopstvene interne smernice. Preporuka, dakle, samo
sugerie da se posveti posebna panja zabavnim programima koji bi mogli da
utiu na birae da neke stranke ili kandidati ne bi bili u neopravdanoj prednosti.
Besplatan termin u medijima u oblasti javne radio-difuzije
42. U mnogim zemljama postoji praksa da politike stranke dobijaju besplatan
termin od radio-difuznih organizacija javnog servisa da bi u njemu iznele svoje
predizborne poruke. To se obino naziva besplatan termin ili besplatna politika
reklama. To je direktan oblik komunikacije izmeu politiara i biraa, bez bilo
kakve posrednike uloge medija. Jedna od prednosti besplatnog termina koji se
dodeljuje politikim strankama jeste ta to on moe da kompenzuje opasnost
od nepravinog ili pristrasnog izvetavanja o kampanji od strane nekih medija.
Osim toga, za razliku od plaene politike reklame, nedostatak nansijskih
sredstava neke stranke nije prepreka za dobijanje termina. Preporuka priznaje
pozitivne aspekte besplatne politike reklame i stoga trai od drava lanica
da razmotre mogunosti da ukljue u svoje regulatorne okvire odredbe koje
187
politikim strankama/kandidatima daju besplatan termin u javnim radio-difuznim
servisima. Ipak, takoe se uvia da postoje odreeni nedostaci kada je re o
besplatnom terminu. Na primer, davanje pristupa ekstremistikim miljenjima
moe da doprinese irenju ideja koje su tetne po demokratiju.
43. Nain raspodele prostora za besplatnu politiku reklamu izmeu stranaka,
to jest nain na koji se odluuje o tome koje stranke imaju pravo na termin
i o tome koliko treba da traju emisije predstavlja teko i osetljivo pitanje ije
reavanje varira od zemlje do zemlje. Ponekad se raspodela termina zasniva
na prethodnim rezultatima neke politike stranke ili broju mesta koji ima u
parlamentu (proporcionalan pristup). U drugim zemljama, kao to su nove
demokratije, postoji tendencija da se termin raspodeli ravnopravno izmeu svih
kandidata (ravnopravan pristup). Jo jednu mogunost za raspodelu termina
predstavlja davanje minimalnog vremena svim kandidatima i dodatnog termina
na proporcionalnoj ili nekoj drugoj osnovi (meoviti pristup). S obzirom na
razliite mogue opcije, preporuka ne daje prednost ni jednoj od njih. Ona ipak
istie da davanje termina strankama treba da bude pravino i nediskriminativno,
na osnovu transparentnih i objektivnih kriterijuma.
44. Za vreme predizbornih perioda obino dolazi do velike produkcije politikih
poruka i programa, to moe da dovede do prezasienosti birakog tela. Zato,
da bi se izbegle emisije koje su previe vezane za izbore, moe da se razmotri
mogunost utvrivanja granica u pogledu ukupnog trajanja termina.
45. to se tie odgovornosti za sadraj besplatnih spotova, prihvaeno je da
nju naelno snosi politika stranka koja je pripremila poruku. Preporuka se,
meutim, ne bavi tim pitanjem, poto se smatra da precizno razgraniavanje
odgovornosti izmeu radio-difuznih organizacija i politikih stranaka treba da
bude utvreno na nacionalnom nivou.
46. Kad neka drava lanica podvrgne neku radio-difuznu organizaciju
obavezi da besplatno stavi na raspolaganje termin politikim strankama tokom
predizborne kampanje, treba voditi rauna da to nije na tetu nansijske
ravnotee te radio-difuzne organizacije.
Plaena politika reklama
47. Plaena politika reklama u medijima u oblasti radio-difuzije tradicionalno
je bila zabranjena u mnogim dravama lanicama Saveta Evrope, iako je
istovremeno u drugima bila dozvoljena. Jedna od njenih glavnih prednosti jeste
mogunost da sve politike snage iroko prenesu svoje poruke/programe. S
druge strane, ona moe da dovede u neopravdanu prednost stranke ili kandidate
koji mogu da kupe termin u znatnom trajanju.
188
48. S obzirom na razliite stavove koji su zauzeti u vezi sa ovim pitanjem,
preporuka ne odgovara na pitanje da li treba ili ne treba prihvatiti ovu praksu,
ograniavajui se na to da istakne da ako je plaena reklama dozvoljena, ona
treba da podlee nekim minimalnim pravilima: prvo, da postoje isti uslovi (u
pogledu pristupa i tarifa) za sve stranke koje trae termin; drugo, javnost treba
da zna da je poruka plaena reklama.
49. Takoe se moe smatrati neophodnim da se nametnu granice u pogledu
koliine plaenih reklama koje jedna stranka moe da kupi. Preporuka, meutim,
ne precizira da li je poeljno da se to uini i ne utvruje ni precizne granice za taj
oblik plaene reklame, poto se smatra da odluka u vezi sa tim treba da bude
doneta na nacionalnom nivou.
Mere koje se odnose i na tampu i na radio-difuziju
Dan izborne tiine
50. Kada je re o onome to se naziva danom izborne tiine, pod ime se obino
podrazumeva dan koji prethodi izborima, preporuka predvia da drave lanice
mogu da razmotre da li u svoje regulatorne okvire treba da ukljue odredbu koja
zabranjuje irenje predizbornih stranakih poruka tokom tog dana, poto se smatra
da biraima treba dati vremena da svare sve informacije koje su dobili tokom
kampanje i donesu promiljenu odluku o tome kako e glasati, bez pritisaka.
51. S obzirom na to da i drugi materijali, a ne samo predizborne stranake
poruke, mogu da imaju implicitnu politiku poruku ili sadraj, vano je da se
praksa medija u domenu samoregulative takoe pozabavi ovim problemom.
Ispitivanja javnog mnjenja
52. Iako je teko dokazati u kojoj meri ispitivanja javnog mnjenja utiu na
stvarni rezultat izbora, uglavnom se pretpostavlja da ispitivanja imaju ili mogu
da imaju odreeni uticaj na rezultat.
53. Da bi se, dakle, obezbedila pravinost i izbegao bilo kakav neopravdani uticaj
na birako telo, smatra se da mediji, u trenutku objavljivanja rezultata ispitivanja,
treba da prue javnosti dovoljno informacija da proceni njihovu vrednost. S tim u
vezi, preporuka predlae izvestan broj elemenata koje bi mediji mogli da iznesu
u trenutku objavljivanja rezultata: naziv stranke ili organizacije koja je naruila
ispitivanje, naziv agencije koja je sprovela istraivanje i metod koji ona koristi,
uzorak, mogua odstupanja i datum sprovoenja ispitivanja. Prihvaeno je da
je ovo pitanje kojim prvenstveno treba da se bavi samoregulativa, preko internih
smernica koje e usvojiti mediji i koje e precizirati kako treba izvetavati o
rezultatima ispitivanja javnog mnjenja.
189
54. Neke zemlje imaju propise koji ograniavaju objavljivanje rezultata
ispitivanja javnog mnjenja na dan izbora ili u danima koji mu neposredno
prethode. Kao i kada je re o optoj zabrani voenja predizbornih aktivnosti
na dan izborne tiine, ti propisi se pravdaju nastojanjem da se omogui
javnosti da donese odluku bez spoljnih uticaja, kao to je uticaj koji bi mogle
da imaju prognoze objavljene posle ispitivanja. Meutim, druge drave lanice
Saveta Evrope nemaju pravila u tom domenu i mediji mogu da izvetavaju o
ispitivanjima javnog menjanja do samih izbora.
55. Preporuka omoguava razliite nacionalne prakse u domenu objavljivanja
rezultata ispitivanja javnog mnjenja, ali istie da ako drave lanice odlue
da zabrane objavljivanje rezultata ispitivanja javnog mnjenja nekoliko dana
uoi izbora, to ogranienje treba da potuje lan 10 Evropske konvencije o
ljudskim pravima. U skladu s optim pristupom koji je razvio Evropski sud za
ljudska prava, tri kriterijuma treba da budu ispotovana da bi ogranienje u
pogledu objavljivanja rezultata ispitivanja javnog mnjenja bilo valjano: zabrana
objavljivanja rezultata ispitivanja javnog menjnja treba da bude predviena
zakonom, treba da bude neophodna u demokratskom drutvu i srazmerna cilju
da se zatiti neki drugi interes.
56. Ekasnost pravila o izbornoj tiini koja se primenjuju na ispitivanja javnog
mnjenja ponekad se dovodi u pitanje zbog injenice da javnost moe da dobije
rezultate ispitivanja i na druge naine, a ne samo preko medija koji podleu ovim
ogranienjima, na primer indirektno na Internetu ili preko stranih listova i radio-
difuznih organizacija. S obzirom na to, smatra se da restriktivna pravila u tom
domenu treba izbegavati i da zabrana objavljivanja rezultata ispitivanja javnog
mnjenja ne treba previe dugo da traje.
57. Kada je re o anketama koje se sporovode na izlazu sa biralita na dan
izbora, sa ciljem da se utvrdi kako su birai glasali, preporuuje se da drave
lanice razmotre mogunost zabrane objavljivanja rezultata tih anketa pre
zatvaranja svih biralita da bi se izbegao bilo kakav uticaj na ishod izbora.
Pravo na odgovor
58. U veini zemalja pravo na odgovor je zagarantovano zakonima koji se odnose
na tampu ili radio-difuziju, ili drugim zakonima, kao i profesionalnim kodeksima
ponaanja. Ako neki kandidat ili politika stranka uiva pravo na odgovor na
osnovu nacionalnih zakona ili sistema, preporuka istie da treba da se obezbedi
da to pravo moe da se ostvari za vreme predizbornog perioda, ukljuujui i dan
izborne tiine, ukoliko pravo na odgovor ne moe drugaije da se ostvari.
59. U preporuci se ne pominju posebne procedure koje garantuju pravo na
brz/hitan odgovor, poto se smatra da je na dravama lanicama da odaberu
mehanizam koji najvie odgovara njihovom nacionalnom kontekstu. U nekim
190
sluajevima to moe da bude po skraenom postupku pred sudom, dok u
drugim neko samoregulatorno telo u oblasti tampe ili radio-difuzije ili ak
izborna komisija mogu da budu ovlaeni da reavaju sluajeve koji se tiu
davanja prava na brzi odgovor.
Mere za zatitu medija u predizbornom periodu
60. Iako se priznaje da je osnovni cilj preporuke da obezbedi pravino
ponaanje medija za vreme izbora, smatra se da problem uplitanja i napada na
medije u periodu izbora takoe treba da se razmotri u ovom dokumentu, poto
svaki napad ili pritisak na neki medij predstavlja ozbiljno krenje demokratskih
normi i prakse.
61. Prepreke slobodnom izvetavanju o predizbornoj kampanji mogu da
potiu iz vie izvora: od dravnih organa ili organa vlasti, politikih stranaka,
grupa za pritisak ili drugih tela. Preporuka nastoji da sprei uplitanje drave ili
njenih organa i istie stoga da organi vlasti treba da se uzdre od uplitanja u
aktivnosti novinara i drugih zaposlenih u medijima sa ciljem da utiu na izbore.
Na sreu, u dravama lanicama Saveta Evrope retki su sluajevi zastraivanja,
pretnji, zatvaranja ili vrenja pritiska na medije od strane organa vlasti, ali je ipak
ocenjeno da bi bilo korisno podsetiti na to pitanje i formulisati opte odredbe
praene upozorenjem u skladu sa gorenavedenim naelima.
62. Da bi se obezbedilo slobodno izvetavanje redakcija o izborima, preporuka
takoe istie da drave lanice treba da preduzmu odgovarajue mere kako bi
se obezbedila ekasna zatita zaposlenih u medijima i njihovih prostorija. S tim
u vezi, drave lanice bi, ukoliko je potrebno, mogle da stave svoje policijske
snage na raspolaganje listovima koji su predmet pretnji da bi se obezbedila
zatita njihovih novinara i prostorija.
191
o pravu novinara da ne otkriju svoje
izvore informacija
(usvojio Komitet ministara 8. marta 2000.
Podseajui na to da su drave lanice privrene osnovnom pravu na slobodu
izraavanja, onako kako je to zagarantovano lanom 10 Konvencije o zatiti
ljudskih prava i osnovnih sloboda;
Potvrujui da pravo na slobodu izraavanja i informisanja predstavlja jedan
od kljunih temelja demokratskog drutva i jedan od osnovnih uslova za njegov
napredak i razvoj svakog pojedinca, kako je to istaknuto u Deklaraciji o slobodi
izraavanja i informisanja iz 1982;
Potrvrujui potrebu demokratskih drutava da obezbede odgovarajue naine
za promovisanje razvoja slobodnih, nezavisnih i pluralistikih medija;
Uviajui da je slobodno i neometano bavljenje novinarstvom utemeljeno u
pravu na slobodu izraavanja i da predstavlja osnovni preduslov za pravo
javnosti da bude obavetena o stvarima od javnog interesa;
Ubeen da zatita izvora informacija novinara predstavlja osnovni uslov za
novinarski rad i slobodu, kao i za slobodu medija;
Podseajui da su mnogi novinari u svojim profesionalnim kodeksima ponaanja
predvideli obavezu da ne otkriju svoje izvore informacija u sluaju da su te
informacije dobili u poverenju;
192
Podseajui da je zatita novinara i njihovih izvora uneta u pravosudne sisteme
nekih drava lanica;
Podseajui, takoe, da ostvarivanje prava novinara da ne otkriju svoje izvore
informacija povlai za sobom dunosti i odgovornosti, kako je naznaeno u
lanu 10 Konvencije o zatiti ljudskih prava i osnovnih sloboda;
Imajui na umu Rezoluciju Evropskog parlamenta iz 1994. o poverljivosti
novinarskih izvora informacija i pravu dravnih slubenika da otkriju informacije
kojima raspolau;
Imajui na umu Rezoluciju br. 2 o novinarskim slobodama i ljudskim pravima sa
etvrte evropske ministarske konferencije o politici masovnih medija odrane
u Pragu u decembru 1994. i podseajui na Preporuku br. R (96) 4 o zatiti
novinara u situacijama sukoba i napetosti;
1. sprovode u okviru svog domaeg prava i prakse naela priloena uz ovu
preporuku,
2. ire ovu preporuku i priloena naela, zajedno sa prevodom tamo gde je to
potrebno, i
3. posebno skrenu na njih panju organima vlasti, policiji i sudstvu i da ih uine
dostupnim novinarima, medijima i njihovim profesionalnim organizacijama.
Naela vezana za pravo novinara da ne otkriju svoje izvore informacija
Denicije
a. izraz novinar" oznaava svako ziko ili pravno lice koje se redovno ili
profesionalno bavi prikupljanjem i irenjem informacija za javnost putem bilo kog
sredstva masovnih komunikacija;
b. izraz informacija" oznaava svako iznoenje injenice, miljenja ili ideje
u vidu teksta, zvuka i/ili slike;
c. izraz izvor" oznaava svaku osobu koja prua informacije novinaru;
d. izraz informacija koja identikuje izvor" oznaava, u onoj meri u kojoj to
moe da dovede do identikacije izvora:
193
i. ime i line podatke, kao i glas i lik izvora,
ii. konkretne okolnosti pod kojima je novinar doao do informacije od izvora,
iii. neobjavljeni sadraj informacije koju je novinar dobio od izvora, i
iv. line podatke o novinarima i njihovim poslodavcima vezane za njihov
profesionalni rad.
Naelo 1 (Pravo novinara na neotkrivanje)
Domai zakoni i praksa drava lanica treba da obezbede eksplicitnu i jasnu
zatitu prava novinara da ne otkriju informacije koje bi mogle da ukau na
identitet izvora u skladu sa lanom 10 Konvencije o zatiti ljudskih prava i
osnovnih sloboda (u daljem tekstu Konvencija) i ovde ustanovljenim naelima,
koja treba smatrati minimalnim standardima za potovanje tog prava.
Naelo 2 (Pravo drugih lica na neotkrivanje)
Druga lica koja se, preko svojih profesionalnih veza sa novinarima, upoznaju
s informacijama koje bi mogle da ukau na identitet izvora putem prikupljanja,
urednike obrade ili objavljivanja informacija, takoe treba da uivaju istu zatitu
na osnovu ovde navedenih naela.
Naelo 3 (Ogranienja prava na neotkrivanje)
a. Pravo novinara da ne otkrije informacije koje identikuju izvor ne sme
da bude predmet drugih ogranienja osim onih pomenutih u lanu 10, stav 2
Konvencije. Prilikom utvrivanja da li legitimni interes za otkrivanje informacija,
koji potpada pod lan 10, stav 2 Konvencije, odnosi prevagu nad javnim interesom
da se informacija o identitetu izvora ne otkrije, nadleni organi drava lanica
e obratiti posebnu panju na znaaj prava na neotkrivanje i prednost koja mu
se daje u sudskoj praksi Evropskog suda za ljudska prava i mogu da narede
otkrivanje informacija samo ako, u skladu sa stavom b, postoji vii imperativ u
javnom interesu i ako postoje okolnosti dovoljno znaajne i ozbiljne prirode.
b. Otkrivanje informacija koje identikuju izvor treba smatrati neophodnim
samo ako se na ubedljiv nain moe utvrditi da:
i. ne postoje razumne mere koje su alternativa otkrivanju ili su ih iscrpla lica ili
organi vlasti koji trae njihovo otkrivanje, i
ii. legitimni interes za otkrivanje oigledno odnosi prevagu nad javnim
interesom za neotkrivanje, imajui na umu:
194
- da je dokazano postojanje vieg imperativa kad je re o neophodnosti
otkrivanja,
- da su okolnosti dovoljno znaajne i ozbiljne prirode,
- da se neophodnost otkrivanja informacije smatra odgovorom na neodlonu
drutvenu potrebu i
- da zemlje lanice uivaju izvesnu slobodu u procenjivanju te potrebe, ali je ta
sloboda podlona kontroli Evropskog suda za ljudska prava.
c. Gorenavedeni zahtevi treba da se primenjuju u svim fazama svakog
postupka u kome moe da se pozove na pravo na neotkrivanje.
Naelo 4 (Dokazi koji su alternativa novinarskim izvorima)
U sudskom postupku protiv novinara zbog navodne povrede asti ili ugleda
neke linosti, nadleni organi treba da razmotre, radi utvrivanja istinitosti
ili neistinitosti tih tvrdnji, sve dokaze koji im stoje na raspolaganju na osnovu
nacionalnog procesnog prava i ne treba u tom cilju da zahtevaju od novinara da
otkrije informacije koje mogu da ukau na identitet izvora.
Naelo 5 (Uslovi vezani za otkrivanje)
a. Predlog ili zahtev za pokretanje bilo kakve akcije nadlenih organa radi
otkrivanja informacija koje identikuju izvor mogu da podnesu samo osobe ili
organi vlasti u ijem je direktnom legitimnom interesu otkrivanje tih informacija.
b. Nadleni organi treba da obaveste novinare o njihovom pravu da ne
otkriju informacije koje identikuju izvor, kao i o ogranienjima tog prava pre nego
to se zatrai otkrivanje tih informacija.
c. O izricanju sankcije novinarima zbog neotkrivanja informacija koje mogu
da ukau na identitet izvora mogu da odlue samo pravosudni organi tokom
sudskog postupka koji predvia sasluanje dotinih novinara u skladu sa lanom
6 Konvencije.
d. Novinari treba da imaju pravo da neki drugi pravosudni organ preispita
odluku da im se izreknu sankcije zbog neotrkivanja informacija koje identikuju
izvor.
e. U sluaju kad se novinari odazovu zahtevu ili nalogu da otkriju informaciju
koja identikuje izvor, nadleni organi treba da razmotre mogunost primene mera
za ograniavanje obima otkrivanja traenih informacija, na primer, na taj nain to
javnost nee prisustvovati otkrivanju, u skladu sa lanom 6 Konvencije, tamo gde
je to mogue, i na taj nain to e i sami ispotovati poverljivost tog otkrivanja.
195
Naelo 6 (Nadzor nad komunikacijama, prismotra i sudski pretres i odu-
zimanje)
a. Sledee mere ne treba primenjivati ako je njihova svrha da se ne
ispotuje pravo novinara, u skladu s ovim naelima, da ne otkriju informacije koje
identikuju njihove izvore:
i. nalozi ili akcije koji se odnose na nadzor nad komunikacijama novinara ili
njihovih poslodavaca;
ii. nalozi ili akcije koji se odnose na prismotru novinara, njihovih kontakata ili
njihovih poslodavaca; ili
iii. nalozi za pretres ili oduzimanje ili akcije pretresa ili oduzimanja koje se
odnose na privatne ili slubene prostorije, line stvari ili prepisku novinara ili
njihovih poslodavaca ili line podatke koji su vezani za njihov profesionalni rad.
b. Tamo gde su policija ili pravosudni organi na regularan nain doli do
informacija koje identikuju izvor putem bilo koje od gorenavedenih akcija, ak
i ako to moda nije bio cilj tih akcija, treba preduzeti mere da se sprei kasnije
korienje tih informacija kao dokaza na sudu, osim ako je otkrivanje informacije
opravdano na osnovu naela 3.
Naelo 7 (Zatita od samooptuivanja)
Naela koja su ovde ustanovljena ne smeju ni na koji nain da ogranie
nacionalne zakone vezane za zatitu od samooptuivanja u krivinim
postupcima i, ukoliko se ti zakoni primenjuju, novinari treba da uivaju zatitu
kad je re o otkrivanju informacija koje identikuju izvor.
196
Obrazloenje
Uvod
1. Na etvrtoj evropskoj ministarskoj konferenciji o politici masovnih medija,
odranoj u Pragu u decembru 1994, ministri uesnici su se dogovorili, u okviru
naela 3 (d) Rezolucije br. 2 o novinarskim slobodama i ljudskim pravima,
da zatita poverljivosti izvora koje koriste novinari ima sutinski znaaj za
omoguavanje novinarima da se bave svojim poslom i da doprinose ouvanju
i razvoju istinske demokratije. Shodno tome, oni su pozvali Komitet ministara
Saveta Evrope da razmotri nacionalne i meunarodne zakone i praksu vezane
za poverljivost novinarskih izvora informacija. U tom kontekstu, Upravni komitet
za medije (CDMM) odluio je 1996. da oformi komitet eksperata nazvan Grupa
strunjaka za pravo medija i ljudska prava (MM-S-HR), s ovlaenjem da, izmeu
ostalog, radi na tom pitanju. Pored vladinih eksperata, Meunarodna federacija
novinara, Meunarodni centar za borbu protiv cenzure/lan 19 i Evropska unija
za radio-difuziju uestvovali su, kao posmatrai, u radu Grupe koji je doveo do
ove preporuke i obrazloenja. Komitet ministara je usvojio preporuku 8. marta
2000. i ovlastio generalnog sekretara da objavi ovo obrazloenje.
2. Treba istai da se Evropski parlament takoe pozabavio ovim pitanjem u
svojoj Rezoluciji od 18. januara 1994. o poverljivosti izvora informacija novinara
i pravu dravnih slubenika da otkriju informacije (videti Slubeni list Evropskih
zajednica, br. C, 44/34).
3. lan 10 Konvencije o zatiti ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljem
tekstu Evropska konvencija o ljudskim pravima ili Konvencija) predstavlja
osnovu ove preporuke. Evropski sud za ljudska prava priznao je u svojoj presudi
u sluaju Goodwin protiv Ujedinjenog Kraljevstva (27. mart 1996) da lan 10
Konvencije obuhvata pravo novinara da ne otkriju svoj izvor informacija. Sud
je takoe naglasio da zatita novinarskih izvora predstavlja jedan od osnovnih
uslova za slobodu tampe, kao to to proistie iz zakona i profesionalnih
kodeksa ponaanja u izvesnom broju drava potpisnica (...) (videti Evropski
sud za ljudska prava, Goodwin protiv Ujedinjenog Kraljevstva, 27. mart 1996,
stav 39). Sud je dalje istakao da bi odsustvo takve zatite moglo da odvrati
izvore od pruanja pomoi tampi da obavetava javnost o pitanjima od javnog
197
interesa. Kao rezultat toga, kljuna uloga tampe kao javnog kontrolora mogla
bi da bude potkopana, a to bi negativno uticalo na sposobnost tampe da prui
tane i pouzdane informacije. Imajui na umu znaaj zatite novinarskih izvora
za slobodu tampe u demokratskom drutvu i potencijalno obeshrabrujui
efekat koji bi nareenje da se otkrije izvor informacija imao na tu slobodu,
takva mera nije u skladu sa lanom 10 Konvencije, osim ako je opravdana viim
imperativom u javnom interesu (ibid.).
4. MM-S-HR je zakljuila da je poeljno da se kroz preporuku ojaaju i
dopune naela utemeljene presudom u sluaju Goodwin protiv Ujedinjenog
Kraljevstva. U dravi koja se rukovodi vladavinom prava, policija i sudski
organi neminovno zasnivaju svoje akcije na zakonu i koriste svoje diskreciono
pravo u okvirima i duhu zakona. U tom pogledu, preporuka upuena dravama
lanicama obezbeuje osnovu za minimum zajednikih evropskih standarda
vezanih za pravo novinara da ne otkriju svoje izvore informacija.
5. Akcenat u ovoj preporuci stavljen je na zahteve za adekvatnu zatitu prava
novinara da ne otkriju izvore informacija da bi se sauvala sloboda novinarstva
i pravo javnosti da bude informisana putem medija. Zatita profesionalnog
odnosa novinara i njihovih izvora u tom pogledu ima vei znaaj od stvarne
vrednosti tih informacija za javnost, kao to je zakljuio Evropski sud za ljudska
prava (videti Goodwin protiv Ujedinjenog Kraljevstva, stav 37 in ne). Otkrivanje
izvora bi moglo da ima obeshrabrujui efekat na spremnost buduih izvora da
pruaju novinarima informacije bez obzira na vrstu informacije koju daje izvor.
Stoga smernice koje su priloene uz ovu preporuku postavljaju zajednika
naela u vezi sa pravom novinara da ne otkriju svoje izvore informacija u svetlu
lana 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima.
6. U skladu sa lanom 10 Konvencije, ovo pravo novinara nije apsolutno
pravo. lan 10, stav 2 Evropske konvencije o ljudskim pravima predvia mogua
ogranienja slino lanovima 19 i 29, stav 2 Univerzalne deklaracije o ljudskim
pravima i lanu 19, stav 3 Meunarodnog pakta o graanskim i politikim
pravima. Objanjenje tih ogranienja dato je u naelu 3 ove preporuke i u
odgovarajuim poglavljima ovog obrazloenja.
7. Neke drave lanice Saveta Evrope unele su u svoje nacionalno
zakonodavstvo striktnu obavezu da uvaju poverljivost novinarskih izvora, koja
obavezuje ak i same novinare. Imajui u vidu preporuku, MM-H-HR je smatrala
da ne postoji potreba da se zakonski kanjavaju novinari koji odlue da otkriju
svoje izvore, recimo iz novinarskih razloga. Novinari su generalno profesionalno
veoma zainteresovani da zadre svoje izvore u tajnosti da ne bi zaplaili svoje
budue izvore i tako potkopali svoj budui rad. Takoe je prihvaeno da neki
profesionalni kodeksi ponaanja novinara obuhvataju obavezu samih novinara
da ne otkriju izvor informacija koji ih je kontaktirao u poverenju. Stoga je ova
198
preporuka ograniena na pravo novinara da ne otkriju svoje izvore, a ne na
obavezu novinara da to ne ine. To ne bi trebalo da sprei drave lanice da
u svoje nacionalno zakonodavstvo unesu veu zatitu izvora, ukljuujui tu i
zatitu od novinara.
8. Preporuka takoe uzima u obzir nacionalne sisteme zatite ustanovljene
u nekim dravama lanicama u okviru zakona ili sudske prakse, na primer, kroz
posebno pravo novinara da odbiju da svedoe na sudu o svom profesionalnom
radu. Preporuka nema za cilj da propisuje posebna ogranienja takvih prava
novinara ili sniava standarde zatite koji ve postoje na nacionalnom nivou.
Naprotiv, ona ima za cilj da povea ta prava.
Komentar
Denicije
9. Radi precizne primene preporuke, neophodno je konkretno odrediti
znaenje nekih izraza. Denicije koje su ovde sadrane ne pokuavaju da
deniu te izraze kao takve, ve su date samo za potrebe ove preporuke.
a. Novinar
10. Denicija izraza novinar je preduslov za ovu preporuku. Zatita
poverljivosti izvora informacija je ograniena na novinare zbog njihove uloge
i znaaja u procesu informisanja i prava javnosti da bude informisana putem
medija i, dakle, indirektno putem rada novinara. Shodno naelu 2, pojedinci koji
nisu novinari nisu obuhvaeni ovom preporukom.
11. Opte je prihvaeno da pravo na slobodu izraavanja podrazumeva
slobodan pristup novinarskoj profesiji, to jest odsustvo obaveze da se dobije
zvanino odobrenje dravnih organa ili uprava. To naelo se odraava u naelu
11 (b) Preporuke br. R (96) 4 o zatiti novinara u situacijama sukoba i napetosti,
koji zahteva da, ak i u situacijama sukoba i napetosti, bavljenje novinarstvom
i ostvarivanje novinarskih sloboda ne zavise od akreditacije. U istom duhu,
Rezolucija br. 2 o novinarskim slobodama i ljudskim pravima sa etvrte evropske
ministarske konferencije o politici masovnih medija (Prag, 1994.) predvia u naelu
3 (a) da neogranien pristup novinarskoj profesiji omoguava novinarstvu da
doprinosi ouvanju i razvoju istinske demokratije.
12. Evropski sud za ljudska prava nije konkretno izneo uslove pod kojima se
neko smatra novinarom po lanu 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima.
U presudi u sluaju Goodwin protiv Ujedinjenog Kraljevstva (27. mart 1996.),
Sud je prihvatio da je gospodin Gudvin, novinar pripravnik koji je bio zaposlen tri
meseca kada ga je kontaktirao njegov izvor, bio novinar.
199
13. U nekim dravama lanicama, domai zakoni daju deniciju ko je novinar.
Preporuka ne namerava da menja te zakone, ali postavlja niz konkretnih zahteva
za potrebe ove preporuke:
i. Novinar je po pravilu ziko lice. Lica koja poseduju informacije koje im
je dao izvor ne moraju, meutim, da budu samo novinari, ve i njihovi poslodavci.
Stoga pravna lica, poput izdavakih preduzea ili novinskih agencija, takoe treba
da budu zatiena ovom preporukom kao novinari". Evropski sud za ljudska
prava je u svojoj presudi u sluaju De Haes i Gijsels protiv Belgije (24. februar
1997) prihvatio da urednik asopisa i novinar koji radi za taj asopis podjednako
imaju pravo da ne otkriju izvor informacija u skladu sa lanom 10 Konvencije.
ii. MM-S-HR je smatrala da treba da se zahteva izvestan profesionalni
karakter, to jest da novinar, u principu, redovno radi i prima izvesnu nadoknadu
za svoj rad. Stoga se u preporuci koriste izrazi redovno i profesionalno
angaovan(a)". Time, meutim, ne smeju da budu iskljueni novinari koji rade
kao slobodni novinari ili honorarci, koji se nalaze na poetku profesionalne
karijere ili neko vreme rade na nezavisnoj istrazi. Profesionalna akreditacija ili
lanstvo nisu potrebni. Ipak, pojedinci koji inae sebe ne bi smatrali novinarima
ne oznaavaju se kao novinari za potrebe ove preporuke. Ova poslednja
kategorija, meutim, mogla bi da obuhvati, na primer, pojedince koji piu pisma
urednitvu u tampanim medijima, pojavljuju se kao gosti u radio i TV emisijama
ili uestvuju u debatama u medijima dostupnim preko kompjutera. MM-S-HR je
uzela u obzir istorijat te zatite i obratila panju na injenicu da je zatita izvora
kljuni preduslov za rad medija u demokratskom drutvu, ali ne i za sve vidove
komunikacije pojedinaca. Ogranienje ove zatite novinara u gorepomenutom
smislu takoe e olakati uspostavljanje ravnotee, kako je predvieno naelom
3, izmeu prava i vrednosti koji mogu da budu opreni.
iii. Izraz prikupljanje i irenje (...) putem bilo kog vida masovnih komunikacija"
primalaca informacija, kao to su pretplatnici, kupci ili lanovi. Tu ne spadaju lica
koja uestvuju u pisanju i irenju line prepiske ili oglasa. Mogu da se koriste sve
vrste komunikacione tehnike, ukljuujui neperiodine publikacije i audio-vizuelne
priloge. Stoga su ovim podjednako obuhvaeni novinari tampanih medija,
fotoreporteri, radio-novinari, TV novinari i novinari koji rade za medije dostupne
preko kompjutera.
14. U onim dravama lanicama u kojima sistemi zatite izvora ve postoje,
zatita se prvobitno odnosila na novinare zaposlene u tradicionalnim masovnim
medijima (listovima, radio-difuznim organizacijama). Meutim, nita ne
opravdava ograniavanje te zatite na ta lica i primenu drugaijeg reima
na one ije se zanimanje sastoji u prikupljanju i irenju informacija putem
novih sredstava komunikacija, kao to je Internet. S obzirom na to, dravama
lanicama e moda biti tee da deniu karakteristike profesionalnog rada
novinara koji iskljuivo koriste ta nova sredstva komunikacije da bi se opravdala
ista zatita, s obzirom na razvoj novih zanimanja u tom domenu. U takvim
200
uslovima, ira denicija ima za cilj da se izbegne potreba za unoenjem izmena
i dopuna u preporuku u bliskoj budunosti. Treba ipak naglasiti da se dravama
lanicama preporuuje postepen pristup u sprovoenju naela izloenih u
preporuci u pogledu novih sredstava komunikacija.
b. Informacija
15. Pravo javnosti da dobija informacije i injenica da zatita odnosa izmeu
novinara i njihovih izvora odgovara javnom interesu predstavljaju razloge
za zatitu identiteta onih lica koja daju novinarima te informacije. Vrednost
informacije za javnost ili stepen javnog interesa za tu informaciju nisu odluujui
za zatitu prava novinara da ne otkriju svoje izvore, kao to je zakljuio Evropski
sud za ljudska prava (videti Goodwin protiv Ujedinjenog Kraljevstva, stav 37).
Mogunost da sami novinari donesu odluku o potencijalnoj medijskoj vrednosti
dobijene informacije stoga spada u okvir zatite slobode novinara zagarantovane
lanom 10 Konvencije.
16. Izvori informacija bi mogli da imaju interes da ostanu nepoznati za javnost,
na primer zbog toga to su se obavezali da nee otkriti informaciju ili zbog toga
to bi mogli da budu izloeni nekom vidu zakonske ili faktike sankcije zbog
otkrivanja informacije. Preporuka se ne odnosi samo na izlaganje injenica, ve
se primenjuje i na izlaganje miljenja i ideja. Priroda te informacije nije relevantna
i moe da obuhvata usmene ili pismene izjave, tonske zapise ili slike.
c. Izvor
17. Svako lice koje novinaru daje informacije smatrae se njegovim ili njenim
izvorom. Zatita odnosa izmeu novinara i izvora je cilj ove preporuke zbog
potencijalno obeshrabrujueg efekta koji bi nalog da se otkrije izvor imao na
ostvarenje slobode tampe (videti, Evropski sud za ljudska prava, Goodwin protiv
Ujedinjenog Kraljevstva, 27. marta 1996, stav 39). Novinari mogu da primaju
informacije iz svih vrsta izvora. Stoga je neophodno da taj izraz ima iroko
tumaenje. U praksi, pruanje informacija novinarima moe da bude rezultat
akcije izvora, na primer kad izvor pozove novinara ili mu se obrati pismenim
putem ili mu poalje snimljene informacije ili slike. Moe se takoe smatrati da je
informacija data kad je izvor pasivan i kad se zadovoljava time da novinar uzme
informaciju, recimo putem lmskog i audio-snimka uz pristanak izvora.
d. Informacija koja identikuje izvor
18. Da bi se na adekvatan nain zatitio izvor informacije, neophodno je
zatititi sve vrste informacija koje bi mogle da dovedu do identikacije izvora.
Mogunost da se identikuje izvor odreuje stoga vrstu zatiene informacije
i razmere te zatite. U onoj meri u kojoj njeno otkrivanje moe da dovede do
identikacije izvora, sledea informacija e biti zatiena ovom preporukom:
201
i. ime izvora i njegova ili njena adresa, broj telefona i telefakasa, ime
poslodavca i drugi lini podaci, kao i glas izvora i fotograje na kojima se on
vidi;
ii. konkretne okolnosti pod kojima je dobijena ta informacija", na primer, vreme
i mesto sastanka s izvorom, nain prepiske ili pojedinosti dogovorene izmeu
izvora i novinara;
iii. neobjavljen sadraj informacije koju je izvor dao novinaru", na primer druge
injenice, podaci, tonski zapisi ili slike koji bi mogli da ukau na identitet izvora i
koje novinar jo nije objavio;
iv. lini podaci o novinarima i njihovim poslodavcima koji su vezani za njihov
profesionalni rad", to jest lini podaci vezani za rad novinara koji mogu da se
nau, na primer, u adresarima, izvetajima o telefonskim pozivima i komunikaciji
preko kompjutera, dokumentima vezanim za putovanja ili izvodima iz banke.
19. Ovaj spisak ne mora da bude potpun. Stav c mora da se proita i protumai na
nain koji omoguava adekvatnu zatitu izvora u datom sluaju. Odluujui faktor je
da li postoji verovatnoa da dodatna informacija dovede do identikacije izvora.
Naelo 1 (Pravo novinara na neotkrivanje)
20. Naelo 1 preporuuje dravama lanicama da u svojim domaim zakonima
i praksi predvide eksplicitnu i jasnu podrku pravu novinara da ne otkriju izvore,
na primer usvajanjem novog zakona ili preispitivanjem postojeeg sa ciljem
njegove izmene i dopune, ako je potrebno. Izraz domai zakon i praksa
odgovara izrazu propisan zakonom u lanu 10, stav 2 Konvencije, onako kako
ga tumai Evropski sud za ljudska prava. On bi stoga mogao da obuhvati trajnu
i preciznu sudsku praksu koju bi uveli vii nacionalni sudovi primenjujui opta
naela svog domaeg prava (videti takoe naelo 3.a).
21. Pravo novinara da ne otkriju svoje izvore sastavni je deo njihovog prava
na slobodu izraavanja u skladu sa lanom 10 Konvencije. lan 10 Konvencije,
onako kako ga tumai Evropski sud za ljudska prava, obavezujui je za sve
drave potpisnice. S obzirom na znaaj zatite poverljivosti novinarskih izvora
za medije u demokratskom drutvu, nacionalno zakonodavstvo treba da
obezbedi dostupnu, preciznu i predvidljivu zatitu. U interesu novinara, kao i u
interesu njihovih izvora i organa vlasti jeste da u tom domenu postoje precizne
i jasne zakonske norme. Te norme treba da se rukovode lanom 10, onako
kako ga tumae Evropski sud za ljudska prava i ova preporuka. Preporuka ne
iskljuuje veu zatitu poverljivosti novinarskih izvora informacija u skladu sa
domaim zakonodavstvom. Ako postoji pravo na neotkrivanje izvora, novinari
mogu legitimno da odbiju da otkriju informaciju koja identikuje izvor, a da pri
tom ne budu pozvani na graansku ili krivinu odgovornost ili na bilo koji nain
kanjeni zbog tog odbijanja.
202
Naelo 2 (Pravo drugih lica na neotkrivanje)
22. Druga lica koja nisu novinari, a aktivna su u oblasti medija, takoe treba
da imaju pravo da ne otkriju izvor informacije ako su saznala za taj izvor za vreme
prikupljanja informacija, ureivakog procesa ili irenja informacije. Neophodno
je da su ta trea lica saznala za izvor u okviru njihovih profesionalnih odnosa
sa novinarima. Sekretarsko osoblje, kolege novinara, osoblje ukljueno u
tampanje, urednik ili poslodavac novinara mogu da imaju pristup informaciji koja
identikuje izvor. Novinarski rad i irenje informacija putem medija mogu ak da
zahtevaju od novinara da otkrije tu poverljivu informaciju u svojoj kancelariji, a
da je pri tom ne obelodani javnosti. Stoga je neophodno da se zatita proiri i na
ta lica da bi se sauvala tajnost izvora u odnosu na trea lica ili javnost, ako ve
nisu obuhvaena denicijom novinara u nacionalnom sistemu zatite. Osoblje
novinskih agencija bi takoe moglo da se ubroji u tu kategoriju ako aktivno
uestvuje u prikupljanju i irenju informacija. Drave lanice koje nameravaju da
ponude veu zatitu izvorima slobodno mogu da preduzmu mere da bi obavezale
gorenavedena druga lica da potuju poverljivost izvora.
23. U presudi u sluaju De Haes i Gijsels protiv Belgije (27. februar 1997, stav
55), na primer, Evropski sud za ljudska prava je proirio pravo na neotkrivanje
informacije koja identikuje izvor kako na urednika, tako i na novinara.
Naelo 3 (Ogranienja prava na neotkrivanje)
a. legitimni cilj po lanu 10 Konvencije
24. Evropski sud za ljudska prava je vie puta naglasio zahtev iz lana 10, stav 2
Evropske konvencije o ljudskim pravima po kome ogranienja vezana za lan 10
moraju biti propisana zakonom. Sud je zakljuio da relevantan nacionalni zakon
mora biti formulisan dovoljno pecizno da bi se dotinim licima omoguilo - ako
treba uz odgovarajui pravni savet - da predvide, u meri koja je razumna u datim
okolnostima, posledice koje dati postupci mogu da povuku za sobom, i da bude
formuslisan dovoljno jasno da pojedincu prui adekvatnu zatitu od proizvoljnog
uplitanja organa vlasti putem neogranienog diskrecionog prava (videti, na
primer, Goodwin protiv Ujedinjenog Kraljevstva, 27. mart 1996, stav 31).
25. Osim toga, Evropski sud za ljudska prava je naglasio da svako
ograniavanje sloboda zagarantovanih lanom 10, stav 1 Evropske konvencije o
ljudskim pravima mora teiti legitimnom cilju po lanu 10, stav 2 Konvencije. lan
10, stav 2 Konvencije nabraja razloge za ograniavanje slobode izraavanja,
bez uspostavljanja hijerarhije meu njima. Svako ograniavanje prava novinara
da ne otkriju informaciju koja identikuje njihov izvor i svaka povreda javnog
203
interesa neotkrivanja izvora moraju da se zasnivaju na legitimnom interesu
koji odgovara jednom od tih razloga. U tom smislu, lan 10, stav 2 mora da se
tumai usko, u skladu sa postojeom sudskom praksom Evropskog suda za
ljudska prava. Stoga legitimnost interesa mora da se uspostavi pozivanjem na
te razloge, koji eventualno mogu da prevagnu nad pravima i interesima vezanim
za zatitu poverljivosti novinarskih izvora informacija.
26. Kao tree, da bi ustanovio da li odreeni legitimni interes po lanu 10, stav
2 Konvencije opravdava ograniavanje prava na slobodu izraavaanja, Evropski
sud za ljudska prava primenjuje test odmeravanja interesa, koji odreuje da
li je ogranienje neophodno u demokratskom drutvu (videti Sunday Times
protiv Ujedinjenog Kraljevstva (br. 2), 26. novembar 1991, stav 50). Da se ne bi
odstupilo od lana 10, stav 2 Konvencije, MM-S-HR je odluila da ne nabraja
niz specinih legitimnih interesa koji bi mogli da opravdaju obavezno otkrivanje
izvora. Umesto toga, tekst preporuke ukljuuje itav niz provera i kriterijuma koji
moraju da se uzmu u obzir prilikom procene legitimnog interesa.
27. Preporuka potvruje privrenost testu koji koristi Evropski sud za ljudska
prava prilikom utvrivanja da li je neko ogranienje neophodno u demokratskom
drutvu u skladu sa lanom 10, stav 2 Evropske konvencije o ljudskim pravima
(videti Sunday Times protiv Ujedinjenog Kraljevstva (br. 2), 26. novembar 1991,
stav 50). Pravo novinara da ne otkriju svoje izvore i interes javnosti da bude
obavetena putem medija treba smatrati kljunim u svakom demokratskom
drutvu. Evropski sud za ljudska prava je zakljuio da mediji nemaju samo
zadatak da ire informacije i ideje o pitanjima od javnog interesa, ve i da javnost
ima pravo da ih dobija (videti Fressoz i Roire protiv Francuske, 21. januar 1999,
stav 51). Obeshrabrujui efekat otkrivanja izvora od strane novinara osujetie tu
ulogu medija. Stoga e nacionalni sudovi i organi obraati posebnu panju na
znaaj prava novinara da ne otkriju svoje izvore.
28. Otkrivanje elemenata koji omoguavaju identikovanje izvora mora stoga
da bude ogranieno na izuzetne okolnosti kad su ugroeni javni ili lini interesi,
koji mogu da se ustanove na ubedljiv nain (videti Evropski sud za ljudska prava,
Godwin protiv Ujedinjenog Kraljevstva, 27. mart 1996, stav 37). Samo u sluaju
da postoji vii javni interes i da su okolnosti kljunog i ozbiljnog karaktera,
otkrivanje se moe smatrati neophodnim u demokratskom drutvu u skladu sa
lanom 10, stav 2 Evropske konvencije o ljudskim pravima. Stav b ovog naela
navodi koji kriterijumi mogu da se primene u proceni te neophodnosti. U tom
kontekstu treba podsetiti da neki od interesa pojedinaca mogu biti zatieni
drugim pravima iz Konvencije (recimo, pravom na pravino suenje).
b. neophodnost otkrivanja
29. Kao to se istie u stavu a ovog naela, nadleni nacionalni organi imaju
zadatak da izvre odmeravanje i uspostave adekvatnu ravnoteu izmeu
204
legitimnog interesa otkrivanja izvora i prava novinara da sauvaju poverljivost
svojih izvora, kao i javnog interesa neotkrivanja. Stav c postavlja uslove za
utvrivanje neophodnosti otkrivanja.
30. Potreba za bilo kakvim ograniavanjem slobode izraavanja mora da bude
ubedljivo ustanovljena, u skladu sa redovnom sudskom praksom Evropskog suda
za ljudska prava (videti Sunday Times protiv Ujedinjenog Kraljevstva (br.2), 26.
novembar 1991, stav 50). Stav b stoga zahteva da na ubedljiv nain moe da se
ustanovi da postoji legitimni interes za otkrivanje i da on oigledno odnosi prevagu
nad javnim interesom za neotkrivanje. U ovom kontekstu izraz na ubedljiv
nain oznaava da procena injenica u datom sluaju i primena diskrecionog
prava moraju biti podloni kasnijoj proveri. Nadlenim vlastima se preporuuje
da navedu konkretne razloge zato ozbiljan interes nadmauje interes za
neotkrivanje. Ovo otvoreno uspostavljanje ravnotee osigurava ne samo javnu
kontrolu, ve i omoguava kasnije eventualno preispitivanje nametanja sankcija
novinarima zbog neotkrivanja izvora u skladu sa naelom 5, stav d preporuke.
i. odsustvo razumnih alternativnih mera
31. Pored postojanja vieg legitimnog interesa za otkrivanje, neophodnost
u smislu ovog stava zahteva da taj vii interes ne moe da se ostvari bez
otkrivanja; potrebno je, drugim reima, ustanoviti uzrono-posledinu vezu
izmeu otkrivanja i ostvarenja legitimnog interesa.
32. Otkrivanje treba da bude opravdano samo ako su i nakon to su sve strane
koje su uestvovale u procesu otkrivanja bezuspeno iscrpele sve druge naine
i sredstva. Te mere bi, na primer, mogle da obuhvate internu istragu sluaja kada
je otkrivena poverljiva interna informacija o preduzeu ili upravi, intenziviranje
ogranienja vezanih za pristup izvesnim poverljivim informacijama, optu
policijsku istragu ili irenje oprenih informacija kao protivmere. Strane u
postupku otkrivanja takoe treba prvo da iscrpe druge nenovinarske izvore pre
nego to od novinara zatrae da otkrije izvor. Alternativni izvori koji bi mogli da
budu podvrgnuti alternativnoj istrazi mogli bi da obuhvate, na primer, zaposlene,
kolege, partnere na osnovu ugovora ili poslovne partnere lica koje zahteva
otkrivanje. U zemljama koje tite poverljivost izvora kao takvih moda nije
mogue, na osnovu domaeg prava, zahtevati informacije od alternativnih lica.
Meutim, druga lica koja su povezana sa radom novinara i stoga su upoznata s
njegovim izvorom zatiena su naelom 2 ove preporuke.
33. Informacija postaje relevantna, u veini sluajeva, zahvaljujui svojoj irokoj
rasprostranjenosti. Davanje informacija novinaru moe da povredi izvesna prava
ili interese, ali se kasnije objavljivanje te informacije od strane novinara u mnogo
veoj meri dotie tih prava ili interesa. Stoga potpuno ili delimino ograniavanje
irenja te informacije od strane novinara moe dovoljno da zatiti dotina prava
205
i interese. To je bio sluaj u presudi Goodwin protiv Ujedinjenog Kraljevstva,
kojom je Evropski sud za ljudska prava odluio da interes kompanije da sazna
ko je od njenih zaposlenih novinaru otkrio relevantnu informaciju nije dovoljan da
prevagne nad javnim interesom da se izvor ne otkrije, dok je interes kompanije
da ogranii eventualne negativne ili ak nansijski pogubne posledice javnog
objavljivanja te informacije u medijima mogao u dovoljnoj meri da se ostvari
sudskim nalogom kojim bi se zabranilo objavljivanje informacije bez otkrivanja
izvora. Evropski sud za ljudska prava je zakljuio da je svrha naloga za otkrivanje
bila u velikoj meri ista kao svrha koja je ve bila postignuta nalogom da se sprei
irenje poverljive informacije (...) (videti Goodwin protiv Ujedinjenog Kraljevstva,
stav 42). Ako takvo ogranienje irenja dovoljno titi prava i interese strana koje
trae otkrivanje, dodatno otkrivanje izvora nije opravdano.
34. Stoga lica ili organi vlasti koji trae otkrivanje treba pre svega da trae i
primene druge srazmerne alternativne mere koje adekvatno tite njihova prava
i interese i istovremeno predstavljaju manje uplitanje u zatitu prava novinara
da ne otkriju svoje izvore. Postojanje razumnih alternativnih mera za zatitu
legitimnog interesa iskljuuje neophodnost da novinar otkrije svoj izvor, a strane
koje trae otkrivanje moraju prvo da iscrpe te alternative.
ii. prevaga nad legitimnim interesom
35. Imajui u vidu stalnu sudsku praksu Evropskog suda za ljudska prava,
svako ograniavanje lana 10 Konvencije mora da bude srazmerno legitimnom
cilju kome se tei (videti Goodwin protiv Ujedinjenog Kraljevstva, 27. mart 1996,
stav 39). Evropski sud za ljudska prava je odluio da mora postojati razuman
odnos proporcionalnosti izmeu legitimnog cilja kome tei nalog za otkrivanje
izvora i sredstava upotrebljenih da se do tog cilja doe (videti Goodwin protiv
Ujedinjenog Kraljevstva, stav 46). Konkretan interes lica ili dravnog organa za
otkrivanje izvora mora biti dovoljan da prevagne nad vitalnim javnim interesom
zatite izvora novinara (ibid, stav 45).
36. S obzirom na znaaj slobode izraavanja i slobode medija za svako
demokratsko drutvo i svakog pojedinca i imajui u vidu potencijalno
obeshrabrujui efekat koji bi otkrivanje izvora moglo da ima na spremnost
buduih izvora da daju informacije novinarima, samo izuzetni sluajevi, u kojima
su ugroeni vitalni lini ili javni interesi, mogu da opravdaju otkrivanje izvora i
budu u skladu sa kriterijumom proporcionalnosti. Stav c, alineja ii odnosi se na
to opravdano korienje diskrecionog prava nadlenih organa i zahteva (1) da
legitimni interes odnese prevagu nad javnim interesom da se ne otkrije izvor i
da taj legitimni interes bude dokazan; (2) da vitalni karakter i ozbiljnost okolnosti
opravdavaju to otkrivanje; i (3) da nadleni organi zakljue da oni odgovaraju
prekoj drutvenoj potrebi; (4) da procena neophodnosti otkrivanja po lanu
10 Evropske konvencije o ljudskim pravima bude podlona nadzoru i kontroli
Evropskog suda za ljudska prava.
206
37. Ova preporuka nema za cilj da dopuni lan 10 Evropske konvencije o ljudskim
pravima. Ona preporuuje zajednike standarde koje bi trebalo da primenjuju
nacionalne vlasti u dravama lanicama. Meu razlozima spomenutim u lanu
10, stav 2 Konvencije i s obzirom na sudsku praksu Evropskog suda za ljudska
prava vezanu za usku primenu lana 10, stav 2 Konvencije, Grupa strunjaka
za pravo medija i ljudska prava (MM-S-HR) smatrala je da neki ciljevi mogu da
predstavljaju legitimne interese koji bi mogli da opravdaju otkrivanje novinarskih
izvora, pod uslovom da zadovoljavaju kriterijume izloene u naelu 3.b. Drugi
razlozi su prima facie ocenjeni kao nedovoljni da opravdaju otkrivanje izvora,
iako bi to otkrivanje moglo da bude opravdano u zavisnosti od svih okolnosti.
38. Javni interes za neotkrivanje mogao bi da bude manje vaan tamo gde je
otkrivanje izvora neophodno za zatitu ljudskog ivota, spreavanje tekog
zloina ili odbranu, u okviru sudskog postupka, osobe optuene ili osuene
za ozbiljan zloin, pod uslovom da su zadovoljeni kriterijumi izloeni u naelu
3.b. MM-S-HR je dala sledee obrazloenje za svoju procenu, vodei rauna
o tome da ti sluajevi zahtevaju odgovarajuu analizu konkretnih injenica i
uspostavljanje odgovarajue ravnotee izmeu osnovnih prava priznatih u lanu
10 i ostalim lanovima Konvencije:
Zatita ljudskog ivota
39. Zatita ljudskog ivota je najznaajnije pravo ljudskih bia poto su mu
sva druga ljudska prava i osnovne slobode logino podreeni. MM-S-HR je
smatrala da taj dominantni poloaj zatite ljudskog ivota moe da opravda
otkrivanje novinarskog izvora.
Spreavanje tekog zloina
40. Nacionalni krivini zakon uglavnom pravi razliku izmeu prekraja ili
manjeg prestupa i tekog ili ozbiljnog krivinog dela. U ovu drugu kategoriju
po pravilu spadaju aktivnosti koje mogu da doprinesu takvim zloinima ili
potpomognu takve zloine, kao to su ubistvo, ubistvo iz nehata, teka telesna
povreda, zloini protiv nacionalne bezbednosti ili ozbiljni organizovani kriminal.
Spreavanje takvih zloina moglo bi da opravda otkrivanje novinarskog izvora.
Odbrana lica optuenog ili osuenog za teak zloin
41. lan 6 Evropske konvencije o ljudskim pravima garantuje u stavu 1 pravo
na pravino suenje, a u stavu 3 d pravo na sasluanje svedoka protiv ili u korist
lica optuenog za krivino delo. U svetlu tog osnovnog prava, mogu postojati
sluajevi u kojima je otkrivanje novinarskog izvora neophodno za odbranu
optuenog ili osuenog lica u toku sudskog postupka. Meutim, nacionalni
zakoni mogu da garantuju novinarima pravo da ne svedoe u krivinom
207
postupku, a ova preporuka nema za cilj da izmeni tu iru zatitu. Imajui u vidu
zahtev da otkrivanje mora da bude ogranieno na izuzetne okolnosti u kojima
su ugroeni vitalni interesi, MM-S-HR je smatrala za shodno da istakne da bi
pravo na odbranu lica optuenog ili osuenog za teak zloin eventualno moglo
da opravda otkrivanje novinarskog izvora.
c. primena na sve etape svakog postupka
42. Zahteve predviene ovim naelom treba da potuju i primenjuju svi organi
vlasti u svim etapama svakog postupka u kome bi novinari mogli da se pozovu
na pravo na neotkrivanje izvora. Te etape bi mogle da obuhvate istragu policije
ili javnog tuioca, sudski postupak, istragu u parlamentu ili politikim odborima i
drugim telima s ovlaenjem da pozovu svedoke, kao i obnovljene postupke posle
ulaganja albe ili prebacivanja sluaja na viu instancu.
Naelo 4 (Dokazi koji su alternativa novinarskim izvorima)
43. U svojoj presudi u sluaju De Haes i Gijsels protiv Belgije (24. februar
1997, stavovi 55, 58), Evropski sud za ljudska prava je primenio pravo novinara
da ne otkriju svoje izvore na konkretan sluaj klevete. Urednik i novinar su bili
osueni za klevetu zbog toga to su odbili da dokau istinitost klevetnike
informacije otkrivanjem svog izvora. Informacija se, meutim, zasnivala na
izjavama sudskih vetaka u drugim ranijim sluajevima. Evropski sud za ljudska
prava je zakljuio da po lanu 6 Evropske konvencije o ljudskim pravima,
nacionalni sudovi ne mogu da odbiju zahtev optuenog novinara da se razmotri
alternativni dokaz umesto otkrivanja izvora tog novinara ako sud ima pristup
takvom alternativnom dokazu koji bi potvrdio istinitost izjava novinara. Znaaj
sluajeva klevete za novinare i njihov rad nagnao je MM-S-HR da u preporuku
ukljui odgovarajue naelo.
44. U zakonskoj proceduri protiv novinara zbog navodne povrede asti i
ugleda lica putem iznoenja navodno lanih injenica, novinari bi mogli da
utvrde istinitost svoje izjave otkrivanjem svog izvora informacije.
45. Pravo novinara da ne otkriju svoj izvor na osnovu ove preporuke
podrazumeva da nadleni organi treba da razmotre sve dokaze koji im stoje
na raspolaganju na osnovu nacionalnog procesnog prava umesto da trae od
novinara da otkriju svoj izvor. Nadleni organ moe da utvrdi da li je taj dokaz
ekvivalentan, uzimajui u obzir javni interes kad je re o poverljivosti novinarskih
izvora, onako kako je istaknuto o ovoj preporuci. Potpuno odbacivanje takvog
alternativnog dokaza bilo bi ne samo u suprotnosti s pravom novinara da ne
otkriju svoje izvore po lanu 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima, nego
bi takoe povredilo pravo na pravino suenje po lanu 6 Konvencije. Kao u
208
sluaju De Haes i Gijsels protiv Belgije, takav alternativni dokaz bi, konkretno,
mogao da obuhvati informacije koje postoje u drugim slinim sudskim ili
policijskim dosijeima dostupnim dotinom nadlenom organu.
Naelo 5 (Uslovi vezani za otkrivanje)
a. direktan legitimni interes
46. Naelo 3 preporuuje uslove vezane za legitimni interes da se otkriju
novinarski izvori informacija. Dalekosean i obeshrabrujui efekat otkrivanja
izvora takoe namee izvesne uslove da bi nadleni organi mogli da pokrenu
akciju u cilju otkrivanja izvora. Da bi se izbegli suvini, proizvoljni ili neosnovani
zahtevi za otkrivanje, u ovom stavu se preporuuje da samo lica ili organi vlasti
koji imaju direktan legitimni interes za otkrivanje imaju pravo da podnesu takav
zahtev. Taj uslov treba da se primenjuje u svim etapama postupaka koji se tiu
novinarskih izvora.
b. pravo na informisanost
47. Dravni organi treba da izbegavaju situcije u kojima bi novinari grekom
mogli da otkriju svoje izvore informacija zbog nedovoljnog poznavanja svojih prava.
Pravino sprovonje pravde pretpostavlja da lica koja se nau pred organom
ovlaenim da poziva svedoke budu obavetena o svojim osnovnim pravima
vezanim za tu proceduru ili drugim pravima od strane tog organa. U skladu sa
naelima ustanovljenim u ovoj preporuci, niko ne moe da se poziva na apsolutno
pravo na neotkrivanje. Stoga novinari treba da budu informisani o svom pravu
na neotkrivanje izvora u skladu sa lanom 10 Konvencije. Da bi bila ekasna, ta
informacija mora da im se da pre nego to se zatrai otkrivanje izvora.
c. sankcije za neotkrivanje
48. Iznueno otkrivanje novinarskog izvora ima prilino negativan ili
obeshrabrujui efekat na budue izvore i rad novinara i stoga se mora
smatrati prilino dalekosenim ograniavanjem slobode informisanja. lan
6, stav 1 Evropske konvencije o ljudskim pravima zahteva da u utvrivanju
graanskih prava i obaveza (...) svako ima pravo da bude pravino i javno
sasluan, u razumnom vremenskom roku, od strane nezavisnog i nepristrasnog
suda, formiranog u skladu sa zakonom. Stav c vodi rauna o tom zahtevu i
preporuuje da bilo kakvu sankciju protiv novinara za neotkrivanje izvora izriu
samo sudske vlasti u smislu lana 6 Konvencije. Osnova za izricanje sankcije
e biti sudski postupak koji omoguava pravino i javno sasluanje dotinog
novinara. Time se takoe osigurava da javnost nadgleda taj proces i sankcije.
209
d. preispitivanje sankcija
49. Stav d preporuuje dravama lanicama da novinarima daju pravo da
uvoenje sankcija za neotkrivanje izvora preispita drugi sudski organ. Zahtev za
pravino sprovoenje pravde po lanu 6, stav 1 Evropske konvencije o ljudskim
pravima ne obuhvata izriito pravo na preispitivanje od strane vie instance,
dok lan 2 Protokola br. 7 od 22. novembra 1984. predvia to pravo kad je re
o osudama ili presudama u krivinim postupcima. Svaka odluka nacionalnog
organa koja ograniava pravo novinara da ne otkriju svoje izvore po lanu 10
Konvencije potpada, generalno gledano, pod eventualnu kontrolu Evropskog
suda za ljudska prava. Pravino i ekasno sprovoenje pravde na nacionalnom
nivou moglo bi stoga da podrazumeva mogunost nacionalnog preispitivanja
naloga za otkrivanje izvora uopte i posebno sankcija zbog neotkrivanja
informacija koje identikuju izvor.
e. ograniavanje obima otkrivanja
50. Javna priroda sasluanja u sudu u skladu sa lanom 6 Konvencije
predstavlja osnovno naelo pravinog sprovoenja pravde. Meutim, u sluaju
da nadleni organ donese odluku da se otkrije informacija koja identikuje izvor,
negativan efekat tog otkrivanja na novinara ili dotini izvor, kao i na novinarski
rad uopte, treba da bude ogranien u najveoj moguoj meri. Stoga bi bilo
prikladno da javnost bude iskljuena iz celokupnog ili samo jednog dela procesa
otkrivanja izvora od strane novinara da bi se izbeglo da se identitet izvora
obelodani javno i u kontekstu koji prevazilazi strane koje uestvuju u procesu
otkrivanja. U svojstvu izuzetka od naela ustanovljenog u lanu 6 Evropske
konvencije o ljudskim pravima, nadleni organi stoga treba da razmotre da li je
poeljno iskljuivanje javnosti iz procesa otkrivanja.
51. Nadleni organi takoe treba da potuju poverljivost otkrivanja informacija
koje identikuju izvor, na primer na taj nain to sami nee otkriti te informacije.
Naelo 6 (Nadzor nad komunikacijama, prismotra i sudski pretres i odu-
zimanje)
52. Preporuka postavlja norme za zatitu prava novinara da ne otkriju svoje
izvore. Najdirektniji uticaj na poverljivost izvora ima iznueno otkrivanje. Pored
prisilnih mera koje su direktno usmerene na otkrivanje izvora, drugi policijski ili
sudski postupci mogu takoe da povrede poverljivost izvora na indirektan nain.
a. iskljuivanje mera zloupotrebe
53. Naelo 6 ima za cilj da osigura da obian nalog za nadzor nad komunikacijama,
nalog za prismotru ili nalog za pretres i oduzimanje ne osujeti zatitu novinarskih
210
izvora, koja je ovde preporuena, i da ne bude primenjen na nain koji umanjuje tu
zatitu. Princip 6 je stoga logina posledica zatite prava novinara da ne otkriju svoje
izvore. U skladu sa nacionalnim zakonom, nalog za nadzor nad komunikacijama,
nalog za prismotru ili nalog za pretres i oduzimanje mogli bi da budu objedinjeni
u jednu odluku sa nalogom za otkrivanje koji je u skladu sa lanovima 8 i 10
Konvencije o ljudskim pravima i sa naelima ove preporuke.
54. Nadzor nad komunikacijama novinara i njihovom prepiskom, njihova
prismotra i mere pretresa i oduzimanja mogu da narede nacionalne vlasti iz
razloga koji ne obuhvataju otkrivanje novinarskih izvora. Te mere e, meutim,
vrlo verovatno dovesti do otkrivanja izvora koji su u kontaktu sa dotinim
novinarom u trenutku prislukivanja, prismotre ili pretresa i oduzimanja. Stoga
pravo novinara da ne otkriju svoj izvor treba da obuhvati zatitu novinara od
nadzora nad komunikacijama, prismotre i mera pretresa i oduzimanja ako je
cilj tih mera da se ne ispotuje to pravo. To, meutim, ne iskljuuje mogunost
da nacionalne vlasti primene mere nadzora nad komunikacijama, prismotre ili
pretresa i oduzimanja u druge legitimne svrhe u skladu sa lanovima 8 i 10
Evropske konvencije o ljudskim pravima.
i. nadzor nad komunikacijama
55. U mnogim sluajevima novinari moraju da komuniciraju sa svojim
izvorima pismenim putem, telefonom, telefaksom ili i-mejlom ili drugim
sredstvima telekomunikacija. Nadzor nad tim komunikacijama novinara ili
njihovih poslodavaca moe da otkrije identitet izvora. Poverljivost komunikacije
i prepiske novinara zatiena je lanom 8, kao i lanom 10 Evropske konvencije
o ljudskim pravima. Sudski organi koji nareuju nadzor nad komunikacijama
ili prepiskom novinara treba tako da ogranie svoje naloge da se sauva
poverljivost novinarskih izvora. Sam in nadzora nad komunikacijama treba
takoe da potuje tu poverljivost. U praksi bi to moglo da zahteva da nadzor
bude ogranien na komunikaciju ili prepisku sa svim drugim licima osim sa
novinarskim izvorima ili da se primeni poseban postupak u skladu s kojim bi
informacije koje identikuju izvor bile odvojene od nadziranih komunikacija i ne
bi bile registrovane.
ii. prismotra
56. Prismotra novinara mora ne samo da bude u skladu sa normama iz lana
8 Konvencije, ve i s onima iz lana 10 u vezi sa zatitom prava novinara da
ne otkriju svoje izvore. Policijski ili sudski organi mogu da stave novinare pod
prismotru iz razloga sudske prirode koji nemaju veze sa njihovim izvorima.
U tom sluaju nalog za prismotru i radnja koja iz toga proistie ne smeju
da otkriju bilo kakvu informaciju koja identikuje izvor. To bi moglo da bude
teko izvodljivo u praksi i moglo bi da zahteva, na primer, primenu specijalnih
211
mehanizama kontrole prismotre novinara, kao to je kontrola prismotre od
strane drugog organa koja bi osigurala da se registruju samo one informacije
koje ne identikuju izvor a koje su dostupne tokom akcije prismotre.
iii. sudski pretres i oduzimanje
57. Privatne ili poslovne prostorije novinara, stvari ili prepiska ili lini podaci
vezani za njihov rad mogu da sadre informacije koje bi mogle da dovedu do
otkrivanja izvora. Isto vai za poslovne prostorije, stvari, prepisku, arhive ili line
podatke poslodavca dotinog novinara. Svaki pretres ili oduzimanje mogli bi da
otkriju informacije koje identikuju izvor.
58. Sudske vlasti koje izdaju te naloge za pretres ili oduzimanje treba da
ogranie taj nalog za pretres i oduzimanje vodei rauna o otkrivanju novinarskog
izvora, a sudski i policijski organi koji postupaju po tom nalogu treba da potuju
poverljivost izvora prilikom pretresa i oduzimanja u skladu sa lanom 8 i lanom
10 Evropske konvencije o ljudskim pravima. To bi, na primer, podrazumevalo da
pretres ili oduzimanje budu ogranieni na materijal koji ne sadri informacije koje
identikuju izvor. Kao praktian primer moe da se navede oduzimanje pokretnih
stvari, ali ne i informacija u sluaju zaplene zbog novanih potraivanja prema
novinaru ili pretres u potrazi za ilegalnim predmetima koji bi bio ogranien samo
na te predmete, bez uzimanja u obzir bilo kakvih informacija koje bi mogle da
identikuju izvor.
b. mere protiv naknadnog korienja informacija
59. Policijski ili sudski organi bi mogli da dou do informacije koja identikuje
izvor posredstvom mera izloenih u stavu a naela 6, iako to moda nije bila
svrha tih mera. U takvim sluajevima, pravo novinara da ne otkriju svoje izvore
informacija treba da podrazumeva da treba preduzeti mere da bi se spreilo
naknadno korienje tih informacija kao dokaza na sudu. Te mere bi, na primer,
mogle da obuhvate unitavanje fotograja ili dosijea koji identikuju izvor ili
vraanje oduzetih predmeta.
60. Kasnije korienje informacija koje identikuju izvor bi, ipak, trebalo da bude
doputeno ako je otkrivanje izvora opravdano u skladu sa naelom 3.
Naelo 7 (Zatita od samooptuivanja)
61. Ova preporuka utvruje izvestan broj naela za zatitu ili otkrivanje
novinarskih izvora informacija. to se otkrivanja izvora tie, ova naela
ne ograniavaju ostala prava novinara kad je re o davanju informacija ili
svedoenju koji su u skladu sa nacionalnim zakonima i predviaju vei stepen
212
zatite. Naela otkrivanja izvora koja su ovde utvrena odnose se na otkrivanje
novinarskih izvora samo u skladu sa lanom 10 Evropske konvencije o ljudskim
pravima. Oevicima, osumnjienima ili licima optuenim za krivine prestupe
ili zloine generalno se priznaje pravo da nisu obavezni da svedoe ako bi
to svedoenje moglo da ih inkriminie. Naelo 7 naglaava da e novinari,
ako takvo pravo postoji, moi da se pozovu na njega nezavisno od prava da
ne otkriju svoje izvore informacija. Moemo da zamislimo situaciju u kojoj e
novinari biti obavezni da otkriju svoj izvor u skladu sa naelom 3.b, dok e ih
naelo 7 jo uvek tititi u sluaju da je protiv njih pokrenut krivini postupak.
213
o nezavisnosti i funkcijama regulatornih
organa u oblasti radio-difuzije
1
(usvojio Komitet ministara 20. decembra 2000.
Imajui na umu lan 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima onako kako ga
tumai Evropski sud za ljudska prava;
Podseajui na znaaj koji za demokratska drutva ima postojanje irokog
niza nezavisnih i samostalnih sredstava komukacija, ime se omoguava
ispoljavanje raznolikosti ideja i miljenja, onako kako je to utvreno u Deklaraciji
o slobodi izraavanja i informisanja od 29. aprila 1982. godine;
Podseajui na znaajnu ulogu radio-difuznih medija u savremenim
demokratskim drutvima;
Naglaavajui da je za garantovanje postojanja irokog niza nezavisnih i
samostalnih radio-difuznih medija osnovno da se obezbedi adekvatno i srazmerno
regulisanje oblasti radio-difuzije da bi se garantovala sloboda medija i istovremeno
osigurala ravnotea izmeu te slobode i drugih legitimnih prava i interesa;
1 Prilikom usvajanja ove preporuke, delegacija Ruske Federacije je izrazila rezerve u vezi sa jed-
nim brojem smernica iz aneksa ovog dokumenta.
214
Smatrajui da u tom cilju osnivanje posebnih nezavisnih regulatornih organa
u oblasti radio-difuzije, sa strunim znanjem o tom podruju, treba da odigra
znaajnu ulogu u zakonski utvrenim okvirima;
Konstatujui da e tehniki i ekonomski razvoj, koji dovodi do ekspanzije i daljeg
poveavanja kompleksnosti te oblasti, uticati na ulogu ovih organa i eventualno
stvoriti potrebu za veim prilagoavanjem propisa, pre svega samoregulatornih
mera koje radio-difuzne organizacije same usvajaju;
Uviajui da su, u skladu sa svojim pravnim sistemima i demokratskom i
kulturnom tradicijom, drave lanice na razliite naine osnivale regulatorne
organe i da, shodno tome, postoji raznolikost u pogledu naina na koji su i mere
do koje suostvareni njihova nezavisnost, stvarna ovlaenja i transparentnost;
Smatrajui da je, s obzirom na takvu situaciju, vano da drave lanice
regulatornim organima u oblasti radio-difuzije garantuju autentinu nezavisnost,
pre svega uz pomo niza pravila koja pokrivaju sve aspekte njihovog rada i mera
koje im omoguavaju da svoje funkcije izvravaju uspeno i ekasno,
a. osnuju, ako to ve nisu uinile, nezavisne regulatorne organe u oblasti
radio-difuzije;
b. unesu u svoje zakone odredbe, a u svoju politiku mere kojima
se regulatornim organima u oblasti radio-difuzije daju ovlaenja koja im
omoguavaju da obavljaju svoje zadatke onako kako je to propisano nacionalnim
zakonodavstvom, na delotvoran, nezavisan i transparentan nain, u skladu sa
smernicama sadranim u aneksu ove preporuke;
c. skrenu panju na ove smernice regulatornim organima u oblasti radio-
difuzije, organima vlasti i odgovarajuim profesionalnim grupama, kao i irokoj
javnosti, i da istovremeno obezbede stvarno potovanje nezavisnosti regulatornih
organa kada je re o bilo kakvom uplitanju u njihove aktivnosti.
Smernice koje se odnose na nezavisnost i funkcije regulatornih
organa u oblasti radio-difuzije
I Opti zakonski okvir
1. Drave lanice treba da obezbede osnivanje i neometano funkcionisanje
regulatornih organa u oblasti radio-difuzije stvaranjem odgovarajueg
215
zakonskog okvira u te svrhe. Pravila i procedure koji ureuju funkcionisanje
regulatornih organa ili utiu na to funkcionisanje treba jasno da potvrde i zatite
njihovu nezavisnost.
2. Dunosti i ovlaenja regulatornih organa u oblasti radio-difuzije, kao i naini
za utvrivanje njihove odgovornosti, postupak imenovanja njihovih lanova i naini
njihovog nansiranja treba da budu jasno denisani zakonom.
II Imenovanje, sastav i funkcionisanje
3. Pravila koja se tiu regulatornih organa u oblasti radio-difuzije, posebno
njihovog sastava, predstavljaju kljuni element njihove nezavisnosti. Ona stoga
treba da budu utvrena tako da ih zatite od bilo kakvog uplitanja, pre svega
politikih snaga ili ekonomskih interesa.
4. U tom cilju, potrebno je utvrditi posebna pravila u pogledu nespojivosti
funkcija kako bi se izbeglo da:
- regulatorni organi budu pod uticajem politike vlasti;
- lanovi regulatornih organa obavljaju funkcije ili imaju interese u preduzeima
ili drugim organizacijama u medijskim ili srodnim sektorima, to bi moglo da dovede
do sukoba interesa u vezi sa njihovim lanstvom u regulatornom organu.
5. Osim toga, pravila treba da garantuju da lanovi ovih organa:
- budu imenovani na demokratski i transparentan nain;
- ne mogu da prihvate nikakav nalog ili instrukcije od bilo kog lica ili tela;
- ne daju nikakve izjave i ne preduzimaju nikakve radnje koje bi mogle da
ugroze nezavisnost njihovih funkcija i od njih ne ostvaruju nikakvu korist.
6. Najzad, treba utvrditi precizna pravila u pogledu mogunosti razreenja
lanova regulatornih organa da bi se izbeglo da se razreenje koristi kao
sredstvo politikog pritiska.
7. Naroito je potrebno da razreenje bude mogue samo u sluaju
nepotovanja pravila o nespojivosti funkcija kojima se lanovi moraju povinovati
ili ako se na odgovarajui nain utvrdi da je odreeni lan nesposoban da obavlja
svoje funkcije, ime se ne umanjuje mogunost da se on zbog razreenja ali
sudu. tavie, razreenje po osnovu prekraja, bez obzira da li je on povezan sa
funkcijom u regulatornom organu ili ne, treba da bude mogue samo u ozbiljnim
sluajevima, jasno utvrenim zakonom, o kojima konanu odluku donosi sud.
8. Imajui u vidu specinu prirodu sektora radio-difuzije i osobenosti
zadataka regulatornih organa, u njihovom sastavu treba da budu strunjaci za
oblasti koje spadaju u nadlenost ovih organa.
216
III Finansijska nezavisnost
9. Finansiranje regulatornih organa - jo jedan kljuni element njihove
nezavisnosti - treba da bude utvreno zakonom u skladu sa jasno denisanim
planom, na osnovu procenjenih trokova aktivnosti regulatornih organa, kako bi
im se omoguilo da svoje funkcije izvravaju u potpunosti i nezavisno.
10. Organi vlasti ne treba da koriste ovlaenja koja imaju u odluivanju o
nansijskim pitanjima da bi se uplitali u nezavisnost regulatornih organa. Osim
toga, korienje usluga ili ekspertize dravne administracije ili treih lica ne
treba da se odrazi na njihovu nezavisnost.
11. Finansijski aranmani, gde god je to prikladno, treba da koriste mehanizme
koji ne zavise od ad hoc odluka dravnih ili privatnih institucija.
IV Ovlaenja i nadlenosti
Regulatorna ovlaenja
12. Pod uslovom da ih je zakonodavac nedvosmisleno na njih preneo,
regulatorni organi treba da imaju ovlaenja za usvajanje pravila i smernica koji
se odnose na oblast radio-difuzije. U okvirima utvrenim zakonom, oni takoe
treba da imaju ovlaenja za usvajanje internih pravila.
Izdavanje dozvola
13. Jedan od osnovnih zadataka regulatornih organa u oblasti radio-difuzije, u
normalnim okolnostima, jeste izdavanje dozvola za emitovanje. Osnovni uslovi i
kriterijumi za izdavanje i obnavljanje dozvola za emitovanje treba da budu jasno
utvreni zakonom.
14. Propisi kojima se regulie postupak izdavanja dozvola treba da budu
jasni i precizni i da se primenjuju na otvoren, transparentan i nepristrasan
nain. Odluke koje donose regulatorni organi u ovom kontekstu treba da imaju
odgovarajui publicitet.
15. Regulatorni organi u oblasti radio-difuzije treba da uestvuju u procesu
planiranja dometa nacionalnih frekvencija koje se dodeljuju radio-difuznim
servisima. Oni treba da budu ovlaeni da radio-difuznim organizacijama
odobre da pruaju programske usluge na frekvencijama koje su im dodeljene
za emitovanje programa. Ovo nema uticaja na dodelu frekvencija operaterima
prenosne mree na osnovu zakona o telekomunikacijama.
16. Kada saine listu frekvencija, regulatorni organi treba javno i na
odgovarajui nain da raspiu oglas za prijem ponuda. Oglas za prijem
217
ponuda treba da sadri odreeni broj uslova, kao to su vrsta usluge, minimum
trajanja programa, geografska zona emitovanja, nain nansiranja, naknada
za izdavanje dozvole i, u meri u kojoj je potrebno za takve konkurse, tehnike
parametre koje podnosioci prijave treba da zadovolje. S obzirom na opti
interes, drave lanice mogu primeniti razliite postupke za dodelu frekvencija
radio-difuznim organizacijama javnog servisa.
17. U oglasima za prikupljanje ponuda treba takoe da bude naznaen
sadraj zahteva za izdavanje dozvole i dokumenata koje kandidati treba da
podnesu. Kandidati, pre svega, treba da naznae strukturu, vlasnike i kapital
njihove kompanije, kao i sadrinu i trajanje programa koje predlau.
Kontrola usklaenosti rada radio-difuznih organizacija sa njihovim za-
dacima i obavezama
18. Jedna od osnovnih funkcija regulatornih organa treba da bude i kontrola
ispunjavanja uslova utvrenih zakonom i sadranih u dozvolama koje se
izdaju radio-difuznim organizacijama. Oni pre svega treba da obezbede da
radio-difuzne organizacije pod njihovom jurisdikcijom potuju osnovna naela
utvrena Evropskom konvencijom o prekograninoj televiziji, a posebno uslove
iz lana 7.
19. Regulatorni organi ne treba da vre a priori kontrolu programa i stoga
kontrola emisija treba da usledi posle njihovog emitovanja.
20. Regulatornim organima treba dati pravo da od radio-difuznih organizacija
trae i primaju informacije u meri u kojoj je to neophodno za izvravanje njihovih
zadataka.
21. Regulatorni organi treba da imaju ovlaenja da, u okviru podruja svoje
nadlenosti, razmatraju albe koje se odnose na aktivnosti radio-difuznih
organizacija i da redovno objavljuju svoje zakljuke.
22. U sluaju kada radio-difuzna organizacija ne potuje zakon ili uslove
navedene u njenoj dozvoli, regulatorni organi treba da imaju ovlaenje da
primene sankcije u skladu sa zakonom.
23. Potrebno je da postoji niz sankcija propisanih zakonom, poev od
upozorenja. Sankcije treba da budu srazmerne i o njima ne treba odluivati pre
nego to se radio-difuznoj organizaciji o kojoj se radi prui mogunost da se
izjasni. Sve sankcije takoe treba da budu podlone preispitivanju od strane
nadlenih sudskih instanci, u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom.
218
Ovlaenja u odnosu na radio-difuzne organizacije javnog servisa
24. Regulatornim organima takoe moe da se poveri izvravanje zadataka
koji su esto u nadlenosti specinih nadzornih tela radio-difuznih organizacija
javnog servisa, uz istovremeno potovanje njihove ureivake nezavisnosti i
institucionalne samostalnosti.
V Odgovornost
25. Regulatorni organi za svoj rad treba da odgovaraju javnosti i da, na primer,
objavljuju redovne ili ad hoc izvetaje koji su od znaaja za njihov rad ili za
obavljanje njihovih zadataka.
26. Da bi se zatitila nezavisnost regulatornih organa, a oni istovremeno uinili
odgovornim za svoj rad, neophodno je da se nadzor nad njima vri samo u
pogledu zakonitosti njihovog delovanja i ispravnosti i transparentnosti njihovih
nansijskih aktivnosti. U pogledu zakonitosti njihovih aktivnosti, ovaj nadzor
treba vriti samo a posteriori. Propisi o odgovornosti i nadzoru regulatornih
organa treba da budu jasno denisani zakonima koji se na njih odnose.
27. Sve odluke i svi propisi koje su usvojili regulatorni organi treba da budu:
- obrazloeni u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom;
- otvoreni za preispitivanje od strane nadlenih pravosudnih organa, u
skladu sa nacionalnim zakonodavstvom;
- dostupni javnosti.
219
Obrazloenje
Uvod
1. Radio-difuzni mediji sada, vie nego ikada ranije, igraju kljunu ulogu u
drutvu i zbog svog uticaja na javnost imaju presudan znaaj za demokratske
procese. U isto vreme, ova oblast se ubrzano razvija zbog sve vee izloenosti
konkurenciji (komercijalnih radio-difuznih servisa koji se razvijaju uporedo sa
svojim konkurentima iz javnog sektora) i tehnikih promena (pojava digitalne
radio-difuzije i preplitanja radio-difuzije, on-line usluga i telekomunikacija itd.).
2. to se ova oblast vie iri, postaje sloenija i dinaminija, to je izraenija
potreba za dobro promiljenom i odgovarajuom regulativom da bi se
obezbedilo njeno pravilno funkcionisanje. Ovo je panevropsko pitanje, iako su
iskustva drava lanica Saveta Evrope u vezi sa regulativom u oblasti radio-
difuzije veoma razliita, to je, pre svega, odraz razliitih politikih sistema,
nivoa ekonomskog razvoja, istorijske i kulturne tradicije.
3. Svesna toga, Meuvladina grupa strunjaka za medije u panevropskoj
perspektivi (MM-S-EP) odluila je da pripremi preporuku kojom se utvruju
okviri za osnivanje (ukoliko ve ne postoje) i unapreenje delotvornih
nezavisnih regulatornih organa u oblasti radio-difuzije. Grupa je smatrala da
bi takva preporuka, kao prvi meunarodni instrument u ovoj oblasti, mogla da
bude naroito korisna za neke od novih drava lanica Saveta Evrope ili za
one zemlje koje su podnele prijavu za lanstvo, a kojima nedostaju relevantno
iskustvo i informacije. U tom pogledu treba unaprediti razmenu informacija
i saradnju izmeu nacionalnih regulatornih organa u skladu sa onim to se
ve odvija na evropskom planu preko organizacija za saradnju, kao to su
Evropska platforma regulatornih organa (EPRA) i mrea regulatornih organa u
mediteranskim zemljama.
Preambula
4. Preambula utvruje da oblast radio-difuzije treba da bude regulisana
u zakonskim okvirima preko posebno ustanovljenih nezavisnih organa sa
220
strunim znanjem o ovom sloenom podruju koje se ubrzano razvija. Da bi
odgovorile ovom razvoju, potrebno je da drave lanice svojim regulatornim
organima u oblasti radio-difuzije garantuju istinsku nezavisnost usvajanjem niza
pravila kojima se ureuju najvaniji aspekti njihovog delovanja.
5. tavie, preambula ukazuje na to da e razvoj u oblasti radio-difuzije
sigurno imati uticaj na ulogu organa kojima je poveren zadatak da ga reguliu.
U cilju obezbeivanja njegovog pravilnog funkcionisanja, u kontekstu promena
koje su sada u toku, verovatno e se javiti potreba za veom prilagodljivou
regulative, pre svega samoregulatornih mera koje preduzimaju same radio-
difuzne organizacije.
Preporuka
6. Grupa je smatrala da samom preporukom treba predvideti da vlade drava
lanica obrazuju nezavisne regulatorne organe za oblast radio-difuzije, ako to
ve nisu uinile, i da u svoje zakonodavstvo ukljue odredbe, a u svoju politiku
mere kojima se regulatornim organima u oblasti radio-difuzije daju ovlaenja
koja im omoguavaju da ispune svoje zadatake onako kako je to propisano
nacionalnim zakonodavstvom, na delotvoran, nezavisan i transparentan nain.
7. Takoe se izriito preporuuje da vlade obezbede ekasno potovanje
nezavisnosti regulatornih organa kako bi ih zatitile od bilo kakvog uplitanja politikih
snaga ili ekonomskih interesa. Ova odredba se smatra posebno znaajnom jer, u
nekim sluajevima, uprkos postojanju odgovarajueg pravnog okvira i injenici da
su se organi vlasti obavezali na garantovanje nezavisnosti regulatornih organa u
oblasti radio-difuzije, u praksi postoji uplitanja u njihove aktivnosti.
8. Svakoj od drava lanica preputeno je da, u skladu sa sopstvenim pravnim
sistemom, odlui o nivou na kome e se gorepomenuta naela primenjivati. U
zemljama u kojima je vei broj tela zaduen za regulativu u oblasti radio-difuzije
(npr. federalne drave ili zajednice), svako od njih mora primenjivati naela iz
pomenute preporuke.
I Opti zakonski okvir
9. Da bi se obezbedilo ekasno regulisanje radio-difuzije, uz istovremeno
ouvanje stvarne nezavisnosti radio-difuznih organizacija u vezi sa odreivanjem
programa, sami regulatorni organi moraju biti zatieni od svih oblika politikog i
ekonomskog uplitanja.
10. Zakonski okvir koji jasno denie pravni status regulatornih organa i obim
njihovih funkcija i ovlaenja jeste preduslov njihove nezavisnosti u odnosu
na organe vlasti, politike snage i ekonomske interese. Poto se uspostavi,
zakonski okvir e tititi regulatorne organe od spoljnih pritisaka.
221
11. Preporuka predvia da se zakonskim okvirom utvrde pravila i postupci
koji ureuju aktivnosti regulatornih organa ili utiu na njih. Iako se domet ovih
pravila i postupaka moe razlikovati od zemlje do zemlje, njima u najmanju ruku
treba obuhvatiti jedan broj osnovnih elemenata, kao to su status, dunosti i
ovlaenja regulatornih organa, naela njihovog rada, postupak imenovanja
njihovih lanova i nain nansiranja.
II Imenovanje, sastav i funkcionisanje
12. S obzirom na svoju ulogu i iroka ovlaenja, lanovi regulatornih organa
mogu biti izloeni pritisku razliitih snaga ili interesa. Imajui u vidu tu opasnost
i ogranienja predviena drugim naelima preporuke (videti naroito stav 26),
pravila koja se odnose na regulatorne organe treba da budu denisana tako da
ih zatite od bilo kakvog uplitanja i da garantuju njihovu stvarnu nezavisnost.
13. Preporukom se utvruje da lanove regulatornih organa u oblasti
radio-difuzije treba imenovati na demokratski i transparentan nain. Izraz
demokratski treba razumeti u irem smislu, s obzirom na to da se lanovi
regulatornih tela nekada biraju, a da ih nekada imenuju organi vlasti (predsednik,
vlada ili parlament ) ili nevladine organizacije.
14. U ovom pogledu, procedure za imenovanje mogu se u velikoj meri razlikovati
od zemlje do zemlje, mada se mogu podvesti pod dve osnovne kategorije. U
nekim zemljama se smatra da regulatorna tela treba da predstavljaju razliite
interese, struje miljenja i politike i drutveno-profesionalne grupe u drutvu. U
takvim sluajevama radi se o prilino velikim telima, iji lanovi koje u mnogim
sluajevima imenuju nevladine organizacije ili lokalne vlasti - obino ne rade puno
radno vreme i nisu obavezno strunjaci na tom polju.
15. U drugim zemljama se ne smatra neophodnim da lanovi regulatornih
organa predstavljaju ceo spektar drutva, s obzirom na to da se na njih gleda
kao na nezavisne sudije. U veini takvih sluajeva, regulatorni organ e biti
kolegijum koji ini ogranien broj strunjaka profesionalaca koje postavlja
zakonodavna ili izvrna vlast, sa punim radnim vremenom i relativno dugim
trajanjem mandata, kao i sa odreenim ovlaenjima za donoenje odluka. ak
i regulatorni organi iz ove druge kategorije moraju da potuju naelo pluralizma
i ne smeju da budu pod dominacijom bilo koje grupe ili politike partije. Pored
toga, regulatorni organi moraju, u svakom sluaju, da deluju na transparentan
nain i budu podloni demokratskoj kontroli, imajui u vidu prirodu zadataka
koje izvravaju u ime celog drutva (videti poglavlje V).
16. Jasno je navedeno da je, ako hoemo da ova tela uivaju maksimalnu
nezavisnost, neophodno da se utvrde pravila o nespojivosti funkcija kako bi
se izbeglo da ti organi budu pod uticajem politike vlasti. Preporuka takoe
utvruje da jasnim pravilima treba garantovati da lanovi regulatornih organa ne
222
primaju nikakve naloge ili instrukcije od bilo kog lica ili tela, da ne daju nikakve
izjave i ne preduzimaju radnje koje mogu ugroziti njihovu nezavisnost ili funkcije
i da na osnovu tih funkcija ne ostvaruju nikakve koristi u politike svrhe. Iako
to u preporuci nije izriito naznaeno, za nezavisnost regulatornih organa je
poeljno da njihovi lanovi ne budu lanovi parlamenta ili vlade i da ne obavljaju
nikakvu drugu politiku dunost u periodu trajanja svojih funkcija. Ovo predstavlja
znaajno sredstvo zatite od spoljnih pritisaka i politikog uplitanja. To, meutim,
ne spreava lanove regulatornih organa da budu obini lanovi politikih partija
bez posebnih dunosti, poto je u takvim sluajevima opasnost od vrenja
politikog pritiska manja.
17. U Nemakoj je, na primer, Savezni ustavni sud istakao i podrao
nezavisnost regulatornih organa u oblasti radio-difuzije u regionalnim vladama
(Lnder), iskljuujui bilo kakav dominantan uticaj drave. Meutim, glavni
organ (skuptina ili savet) ovih regulatornih organa oslanja se ili na pluralistiko
predstavnitvo ili na strunost i iskustvo u oblasti medija, pa prema tome
moe ukljuivati predstavnike javnih ili vladinih tela. Da bi se obezbedila
nezavisnost regulatornih organa, ovakvi predstavnici treba da ine manje od
25 odsto ukupnog broja lanova. Na ovaj nain organizacioni i nansijski okvir
regulatornih organa u regionalnim vladama garantuje njihovu nezavisnost i
slobodu u odnosu na uticaj vlade i tako u potpunosti ispunjava naela sadrana
u preporuci.
18. Nespojivost funkcija se, prema ovoj preporuci, proiruje i na druga podruja
izvan politike, koja mogu ugroziti nezavisnost lanova regulatornih organa. Ona
podrazumeva vrenje bilo koje funkcije ili posedovanje interesa u preduzeima ili
drugim organizacijama u medijima ili srodnim sektorima (kao to su reklamiranje
i telekomunikacije) koji bi mogli dovesti do sukoba interesa u vezi sa lanstvom
u regulatornom organu. Ako bi, na primer, lan takvog organa imao nansijski
interes ili zauzimao odreeni poloaj u radio-difuznoj ili kablovskoj kompaniji
koja se nalazi u nadlenosti regulatornog organa, oigledno je da bi ove dve
funkcije bile nespojive.
19. S druge strane, preporuka ne spreava lanove regulatornih organa da
obavljaju druge funkcije kada to ne povlai za sobom sukob interesa (na primer,
ako je lan takvog organa profesor). Isto tako, nita ne spreava drave da
uvedu stroa pravila kojima se zabranjuje vrenje bilo koje druge funkcije, bez
obzira na to da li ona moe da izazove sukob interesa. Slino tome, nita ih
ne spreava da zatrae da lanovi regulatornih organa prilikom imenovanja i
ponovo na kraju svog mandata daju podatke o svojoj imovini kako bi se spreilo
da na bilo koji nain ostvare nezakonitu dobit od te funkcije.
20. Vea nezavisnost regulatornih organa moe da se obezbedi i pomou
duine i prirode njihovog mandata. Da bi se lanovima takvih organa obezbedila
223
vea zatita od pritisaka, oni treba da budu imenovani na odreeno vreme.
Treba napomenuti da u nekim zemljama (koje u ovom smislu idu dalje od
preporuke), mandat lanova regulatornog organa ne moe da se obnovi ili moe
da se obnovi samo jednom da bi se izbeglo da na bilo koji nain budu obavezni
na odanost onima koji su ih postavili.
21. Najzad, dodatni nain da se garantuje nezavisnost regulatornih organa
mogao bi da se sastoji u tome da se zahteva od njihovih lanova da se uzdre od
davanja bilo kakvih izjava ili preduzimanja radnji koje mogu ugroziti nezavisnost
njihovih funkcija ili ih dovesti u situaciju da na osnovu njih ostvaruju korist u
politike, ekonomske i druge svrhe. U istom cilju, moglo bi da bude korisno da se
predvidi da lan regulatornog organa koji napusti svoju funkciju mora da potuje
pravilo poverljivosti da bi se izbeglo otkrivanje informacija koje se odnose na
funkcionisanje regulatornog organa.
22. U pogledu uslova pod kojima lanovi regulatornih organa mogu da budu
razreeni - koji su takoe veoma vani za nezavisnost organa - preporuka
istie da u vezi sa tim treba utvrditi precizna pravila kako bi se izbeglo da se
razreenje koristi kao sredstvo politikog pritiska. Preporuka upuuje na to da
razreenje treba da bude mogue samo u sluajevima kada lanovi regulatornih
organa ne potuju pravilo nespojivosti funkcija kome se moraju povinovati ili
u sluaju valjano utvrene nesposobnosti (zike ili mentalne) za obavljanje
njihovih funkcija. U oba sluaja lice o kome se radi treba da ima mogunost da
se zbog razreenja ali sudu. Ova preporuka izuzetno predvia i mogunost
razreenja po osnovu prekraja, bez obzira da li je on povezan sa vrenjem
funkcije lanova regulatornih organa, ali upuuje na to da takav opoziv treba
da bude mogu samo ako se radi o ozbiljnim sluajevima jasno utvrenim
zakonom, o kojima krajnju odluku donosi sud. Iako to u preporuci nije navedeno,
pretpostavlja se da se razreenje moe primeniti samo na pojedine lanove
regulatornih tela, a nikada na regulatorno telo u celini.
23. Profesionalne kvalikacije za lanstvo u regulatornim organima
predstavljaju posebno pitanje. S obzirom na specinu tehniku prirodu oblasti
radio-difuzije, preporuka predvia potrebu da u sastav regulatornih organa budu
ukljueni strunjaci iz podruja koja spadaju u njihovu nadlenost. Imajui u
vidu razliite tradicije i iskustva drava lanica, kao i razliit sastav regulatornih
organa (kao to je ve navedeno), bilo bi teko zahtevati od svih lanova
regulatornih organa da budu strunjaci u toj oblasti. Zbog toga preporuka samo
upuuje na to da regulatorni organi treba da ukljuuju i strunjake iz oblasti koje
spadaju u njihovu nadlenost. Iz istih razloga, preporuka ne utvruje nikakve
profesionalne uslove za lanstvo u regulatornom organu. Ipak bi bilo prirodno
da su lanovi tih organa strunjaci u audio-vizuelnoj oblasti, kao i u srodnim
podrujima (na primer, reklamno-propagandna delatnost, tehniki aspekti radio-
difuzije itd.). U tom pogledu, moe se primetiti da regulatorni organi u najveem
224
broju sluajeva ukljuuju strunjake razliitih prola, na primer medijske
strunjake, inenjere, pravnike, sociologe, ekonomiste itd.
III Finansijska nezavisnost
24. Nain nansiranja regulatornih organa - kao i procedura imenovanja
njihovih lanova - moe da deluje i kao sredstvo za vrenje pritiska i kao
garancija nezavisnosti. Iskustvo pokazuje da e regulatorni organi, ukoliko
uivaju stvarnu nansijsku nezavisnost, biti manje podloni uplitanju i spoljnim
pritiscima.
25. Imajui to na umu, preporuka predvia da nain nansiranja regulatornih
organa treba da bude utvren zakonom u skladu sa jasno denisanim
planom, na osnovu procenjenih trokova aktivnosti regulatornih organa, kako
bi im se omoguilo da svoje funkcije izvravaju u potpunosti i nezavisno.
to se tie pitanja da li regulatorni organi treba da koriste samo sopstvene
ljudske i nansijske resurse, preporuka formalno ne zabranjuje nacionalnim
administracijama ili treim licima da deluju u ime regulatornih organa, pod
uslovom da se ta delatnost obavlja u kontekstu koji osigurava nezavisnost
regulatornog organa.
26. Preporuka konkretno ne ukazuje na mogue izvore nansiranja
regulatornih organa. S tim u vezi, praksa najveeg broja evropskih zemalja
pokazuje da postoje dva osnovna izvora za nansiranje regulatornih organa koji
se, tamo gde je to prikladno, mogu kombinovati. Finansiranje se uglavnom moe
vriti iz sredstava naknade za koncesije ili - tamo gde je to prikladno - iz poreza
na promet koji plaaju imaoci dozvole. Pod uslovom da su takve naknade
za dozvolu ili porezi utvreni na nivou koji ne predstavlja optereenje za rad
radio-difuzne organizacije, ini se da ovaj aranman nudi najbolje reenje za
ouvanje nansijske nezavisnosti regulatornih organa, poto ih ne ini zavisnim
od dobre volje organa vlasti. U isto vreme, preporuka ne iskljuuje mogunost
nansiranja iz dravnog budeta. Meutim, poto u takvim sluajevima postoji
vea verovatnoa da e regulatorni organi biti zavisni od budetskih naklonosti
vlada i parlamenata, preporuka izriito utvruje da organi vlasti ne treba
da koriste svoju mo odluivanja o nansijskim pitanjima da bi se uplitali u
nezavisnost regulatornih organa.
27. Bez obzira na to kakvi su nansijski aranmani usvojeni, mora se voditi
rauna o ljudskim, tehnikim i drugim resursima koji su regulatornim organima
potrebni za samostalno vrenje svih njihovih funkcija. Oigledno, to su ove
funkcije brojnije i znaajnije, to je vanije da nansiranje regulatornog organa
odgovara njegovim potrebama.
28. Tamo gde se nivo nansiranja utvruje na godinjoj osnovi, mora se voditi
rauna o procenjenim trokovima aktivnosti regulatornih organa i o injenici
225
da pored trokova samog regulisanja postoje i drugi trokovi bitni za ekasno
ostvarivanje zadataka ovih organa. Da bi te zadatke izvravali kompetentno,
donosei odluke na osnovu temeljnih analiza tekue i naravno budue situacije
u oblasti radio-difuzije, regulatornim organima u normalnim okolnostima treba
omoguiti da se konsultuju i bave israivakim radom, prikupljanjem injenica,
studijama i izdavanjem publikacija, to oigledno podrazumeva dodatne trokove.
IV Ovlaenja i nadlenost
29. Kao to je napred navedeno, obim ovlaenja i nadlenosti regulatornih
organa u oblasti radio-difuzije varira od zemlje do zemlje. Neke zemlje
imaju nekoliko regulatornih tela koja se bave razliitim pitanjima, kao to su:
razmatranje albi, kontrola programa, izdavanje dozvola itd. U drugim zemljama
jedno telo ima zadatak da regulie oblast radio-difuzije u svoj njenoj sloenosti.
Nezavisno od razliitosti ovih aranmana, preporuka predlae nekoliko pristupa
za koje se smatra da imaju kljuni znaaj za adekvatno regulisanje oblasti radio-
difuzije.
Regulatorna ovlaenja
30. Regulisanje sektora radio-difuzije, prema preporuci, znai prenoenje,
na jedan ili vie organa, ovlaenja da utvrde standarde za dotini sektor u
odreenim oblastima. Osnovna svrha regulisanja delatnosti radio-difuznih
organizacija od strane nezavisnih organa jeste da se obezbedi neometan rad
u ovoj oblasti na korektan i pluralistiki nain, uz duno potovanje ureivake
slobode i nezavisnosti radio-difuznih organizacija.
31. U vezi sa pravnom prirodom ovih standarda postoji velika raznolikost
izmeu drava lanica, u zavisnosti od ustavnog okvira i razliitih pravnih
tradicija. U nekim sluajevima takvi organi imaju samo konsultativna
ovlaenja, to njihovu ulogu svodi na davanje preporuka i iznoenje miljenja.
Regulisanje je u tim zemljama zadatak zakonodavca ili vlade i obavlja se pod
kontrolom parlamenta. Meutim, u nekim drugim zemljama zakonodavno telo je
regulatornim organima dalo istinska regulatorna ovlaenja, to im omoguava
da usvajaju posebne propise o funkcionisanju oblasti radio-difuzije.
32. Ovi propisi mogu da pokrivaju podruja kao to su izdavanje dozvola
i postupanje radio-difuznih organizacija u skladu sa njihovim dunostima i
obavezama. Pre svega, ovlaenje za regulisanje moe da ukljui ovlaenje
regulatornog organa da, u saradnji sa zainteresovanim profesionalnim
krugovima, propisuje obavezujua pravila za ponaanje radio-difuznih
organizacija, u formi preporuka ili smernica, o pitanjima kao to su reklamiranje
i sponzorstvo, izvetavanje o predizbornoj kampanji i zatita maloletnih lica.
Kao to je naznaeno u preambuli ove preporuke, ovo regulatorno ovlaenje
226
ne iskljuuje usvajanje samoregulatornih mera od strane radio-difuznih
organizacija.
33. Preporuuje se da se, u zakonskim okvirima, regulatornim organima
daju ovlaenja za regulisanje koja im omoguavaju da eksibilno i adekvatno
odgovore na neoekivana, esto sloena pitanja, od kojih neka ne mogu biti
reena, pa ak ni predviena zakonskim okvirima. U stvari, smatra se da su
regulatorni organi u boljem poloaju da deniu detaljna pravila igre, poto
veoma dobro poznaju oblast radio-difuzije. tavie, potrebno je da regulatorni
organi u zakonskim okvirima imaju ovlaenja da usvajaju interna pravila u cilju
detaljnijeg denisanja svoje organizacije i postupka odluivanja, u skladu sa
svojom administrativnom samostalnou.
Izdavanje dozvola
34. Preporuka predvia da je izdavanje radio-difuznih dozvola jedan od
bitnih zadataka regulatornih organa, mada to sada nije sluaj u svim dravama
lanicama Saveta Evrope. To ovim organima namee teko breme odgovornosti,
imajui u vidu da izbor operatera koji imaju pravo da osnuju radio-difuzni servis
odluuje o stepenu uravnoteenosti i pluralizma u oblasti radio-difuzije. Izraz
dozvola treba razumeti u njegovom optem smislu: u praksi dozvola moe biti
nazvana ugovorom, konvencijom ili sporazumom.
35. Preporuka utvruje da regulatorni organi treba da imaju pravo da, kroz
izdavanje dozvola, ovlauju radio-difuzne organizacije da pruaju programske
usluge na frekvencijama odreenim za emitovanje. Ovo nema uticaja na dodelu
frekvencija operaterima prenosne mree po zakonu o telekomunikacijama. Iako
neprekidan razvoj digitalne tehnologije obeava spektakularno poveanje broja
kanala, za sada jo uvek postoji relativni nedostatak frekvencija koje mogu biti
koriene za emitovanje, pa je zbog toga, u interesu javnosti, neophodno da se
one dodele operaterima koji nude najbolje usluge. Pored toga, izdavanje dozvola
omoguava da se obezbedi da radio-difuzne organizacije zadovolje odreene
ciljeve od javnog interesa, kao to su zatita maloletnih lica i garancija pluralizma.
36. Ovlaenja za izdavanje dozvola mogu da se realizuju u odnosu na
mnogobrojne razliite vrste operatera, na osnovu vrste usluga (radio ili
televizija), sredstava prenosa/prijema (putem zemaljske radio-difuzne mree,
satelita ili kabla), vrste frekvencija (analogna ili digitalna) ili geografskog
podruja emitovanja (nacionalno, regionalno ili lokalno). Preporuka ne ulazi u
to da dravama lanicama konkretno naloi koje vrste usluga treba da podleu
odobrenju, za razliku od onih koje se samo prijavljuju. U isto vreme se navodi da
postupak izdavanja dozvola treba da bude jasan i precizan i da se primenjuje na
otvoren, transparentan i nepristrasan nain, kao i da odluke koje u vezi sa ovim
donose regulatorni organi treba da imaju odgovarajui publicitet.
227
37. Izbor ponuda za dobijanje dozvola je procedura promenljivog trajanja, sa
nizom odvojenih faza. Kada se saini lista frekvencija, treba objaviti oglas za
prikupljanje ponuda. U interesu otvorenosti i slobodne konkurencije, preporuuje
se da oglas za prikupljanje ponuda bude objavljen na sve adekvatne naine,
na primer u slubenim listovima, u tampi itd. Oglas za prikupljanje ponuda
treba da sadri jedan broj kriterijuma, kao to su vrsta servisa koji se nudi
na korienje, sadrina i minimalno trajanje programa koje treba obezbediti,
geografsko podruje koje pokriva servis, nain nansiranja, sve vrste naknada i
tehniki parametri koje treba potovati. Takoe treba naznaiti sadrinu zahteva
za izdavanje dozvole i dokumente koje treba podneti pri konkurisanju. U skladu
sa Preporukom br. R (94) 13 o merama za unapreenje transparentnosti medija,
preporuuje se da uesnici konkursa naznae strukturu svoje kompanije, njene
vlasnike i kapital. U oglasu za prikupljanje ponuda potrebno je takoe navesti i
krajnji rok za podnoenje prijava, kao i datum do koga e one biti razmatrane.
38. Sledea faza obuhvata razmatranje i izbor kandidata koji su dali ponude.
Konkursni dokumenti treba jasno da opiu kako se planira upravljanje servisom,
s posebnim naglaskom na ekonomske i tehnike aspekte i predloeni sadraj.
Preporuka ne odreuje kriterijume koje regulatorni organi treba da koriste u izboru
izmeu prispelih ponuda, preputajui svakoj od drava da uvtrdi kriterijume koji
najvie odgovaraju njenim uslovima, mada izbor prvenstveno treba da se rukovodi
sadrajem ponuda.
39. Tada e, u principu, kandidati koji su uspeli da odgovore na uslove
konkursa potpisati ugovor u kome su izloene kljune informacije sadrane
u konkursnim dokumentima koje su podneli i obaveze koje su prihvatili i koje
moraju ispunjavati dokle god budu imali dozvolu.
40. U cilju svoenja na najmanju meru mogunosti za samovoljno donoenje
odluka, preporuka predvia da propisi kojima se regulie izdavanje dozvola
treba da budu denisani i primenjivani na otvoren i transparentan nain. Iz
istog razloga, uslovi i kriterijumi za odobravanje i obnavljanje dozvola treba
da budu jasno denisani zakonom i/ili od strane regulatornog organa, a odluke
regulatornih organa o izdavanju dozvola treba da budu objavljene na sve
adekvatne naine.
41. Preporuka zahteva jo vii stepen otvorenosti tako to utvruje da postupak
izdavanja dozvola treba da bude otvoren za javno preispitivanje zahtev koji
ne iskljuuje razmatranje ponuda iza zatvorenih vrata da bi se obezebedila fer
konkurencija i izbegli bilo kakvi spoljni pritisci i sauvala poverljvosti odreenih
informacija o kandidatima sadranih u kunkursnim dokumentima (videti
Preporuku br. R (94) 13 o merama za promovisanje transparentnosti medija i,
naroito, smernicu br. 1).
228
Kontrola usklaenosti rada radio-difuznih organizacija sa njihovim za-
dacima i obavezama
42. Da bi postojei statuti i propisi, kao i obaveze koje radio-difuzne
organizacije preuzmu bili zaista ekasni, regulatorni organi moraju da budu
ovlaeni da nadziru koliko one u praksi potuju uslove utvrene zakonom i
dozvolama koje su im izdate.
43. Preporuka zbog toga naglaava da regulatorni organi treba da obezbede
da radio-difuzne organizacije pod njihovom jurisdikcijom potuju osnovna
naela izloena u Evropskoj konvenciji o prekograninoj televiziji, posebno ona
denisana lanom 7 (koji se bavi odgovornostima radio-difuznih organizacija).
Ovaj lan utvruje da svi elementi programa servisa, u pogledu prezentacije
i sadraja, treba da potuju dostojanstvo ljudske linosti i osnovna prava
drugih (on naroito zabranjuje pornograju i programe koji daju neprimeren
znaaj nasilju ili mogu podsticati rasnu mrnju). Ovaj lan takoe zabranjuje
planiranje emitovanja programa koji mogu da nanesu tetu zikom, mentalnom
ili moralnom razvoju dece i adolescenata u vreme kada postoji verovatnoa da
e ih oni gledati.
44. Preporuuje se da albe na postupke radio-difuznih organizacija koje
spadaju u podruja nadlenosti regulatornih organa (naroito kada se radi
o sadrini programa) ili na krenje procedure izdavanja dozvola ili zakona
(npr. zakona o radiodifuziji, pravila koja ureuju reklamiranje i sponzorstvo,
konkurenciju i dr.) razmatraju regulatorni organi. Da bi postupak razmatranja
albi bio ekasniji, u interesu javnosti i da bi se obezbedila pravna sigurnost
operatera, regulatorni organi treba redovno da objavljuju zakljuke takvih
razmatranja.
45. Zavisno od raspoloivih resursa, postoje razliite vrste postupaka za
kontrolu aktivnosti radio-difuznih organizacija: oni se mogu podeliti u dve glavne
kategorije. U prvoj, kontrolu vri sam regulatorni organ, to je praksa koja je
oigledno veoma zahtevna u odnosu na ljudske i tehnike resurse i stoga vrlo
skupa. Jedno od reenja za ovaj problem - koji e se verovatno poveavati s
porastom broja radio-difuznih servisa sa prelaskom na digitalnu tehnologiju
- mogla bi da bude kontrola na bazi uzorka, pre nego kontinuirana kontrola
svih. Druga vrsta postupka podrazumeva analizu ocena samih radio-difuznih
organizacija, koje su, u nekim zemljama, obrazovale strukture samokontrole
u saradnji sa regulatornim organom koji ih nadzire. Ovo reenje oigledno
manje kota, ali mu je nedostatak u tome to je manje pouzdano od prvog. U
svakom sluaju, opti princip treba da bude da svaka kontrola programskog
sadraja mora biti retrospektivna, u skladu sa pravom na slobodu informisanja i
izraavanja u radio-difuziji.
229
46. Regulatorni organi u oblasti radio-difuzije treba da nadgledaju usklaenost
sa pravilima o medijskom pluralizmu i, u nekim sluajevima, takoe sa pravilima
o konkurenciji. Ovde treba napomenuti da Preporuka br. R (99) 1 o merama
za promovisanje medijskog pluralizma zastupa stav da drave lanice treba
da ispitaju mogunosti da u svojim zakonima ili postupcima za odobravanje,
izdavanje dozvola i sl. utvrde odreene pragove kako bi se ograniio uticaj koji
jedna komercijalna kompanija ili grupa moe da ima na jednu ili vie medijskih
oblasti. tavie, ona utvruje da nacionalna tela odgovorna za dodelu dozvola
privatnim radio-difuznim organizacijama u izvravanju svojih dunosti treba da
obrate posebnu panju na promovisanje medijskog pluralizma.
47. Kontrola nikada ne moe da bude delotvorna bez ovlaenja za primenu
sankcija. Prema preporuci, kada radio-difuzna organizacija ne potuje zakon ili
uslove naznaene u dozvoli, regulatorni organi treba da imaju ovlaenje da primene
sankcije (stepenovane u skladu sa teinom propusta) u skladu sa zakonom.
48. Sankcije mogu da budu u rasponu od obinog upozorenja, preko umerenih
i teih novanih kazni ili privremenog oduzimanja dozvole, do najtee kazne
oduzimanja dozvole. U skladu sa domaim zakonodavstvom, sankcije se mogu
objaviti u cilju obavetavanja javnosti i obezbeivanja transparentnosti odluka
regulatornih organa. S obzirom na ozbiljnost sankcije oduzimanja dozvole, tu
kaznu treba primenjivati samo u ekstremnim sluajevima, kada su radio-difuzne
organizacije krive za ozbiljan propust.
49. Utvreno je da sankcije treba da budu srazmerne i da o njima ne treba
odluivati pre nego to se radio-difuznoj organizaciji prui prilika da bude
sasluana. U stvari, osnovni zadatak regulatornih organa nije da se ponaaju
kao policajci u oblasti radio-difuzije nego da, uspostavljanjem klime dijaloga,
otvorenosti i poverenja u poslovanju sa radio-difuznim organzacijama, osiguraju
neometan rad u ovoj oblasti. Primena sankcija bez prethodnog upozorenja
moe, ipak, biti opravdana u nekim izuzetnim sluajevima. Radi pravne
sigurnosti operatera, takvi izuzetni sluajevi treba da budu utvreni zakonom.
50. U izvravanju svojih zadataka kontrole i primenjivanja novanih i drugih
sankcija, regulatorni organi treba ne samo da deluju pravino i nepristrasno,
tretirajui sve radio-difuzne organizacije na isti nain, nego i da vode rauna o
svojoj otvorenosti i odgovornosti. Preporuka zbog toga utvruje da sve sankcije
treba da budu otvorene za preispitivanje od strane nadlenih sudskih organa u
skladu sa nacionalnim zakonodavstvom.
Ovlaenja u odnosu na radio-difuzne organizacije javnog servisa
51. Imajui u vidu razliitu prirodu radio-difuznih organizacija javnog servisa,
s jedne strane, i komercijalnih radio-difuznih organizacija, s druge, u dravama
230
lanicama je uobiajeno da imaju odvojene regulatorne okvire za svaki
sektor. Ovo odvajanje takoe postoji u odnosu na nadzorna tela i regulatorna
ovlaenja.
52. Preporuka, meutim, istie da regulatorni organi u oblasti radio-difuzije
mogu takoe da budu ovlaeni da obavljaju zadatke regulisanja rada radio-
difuznih organizacija javnog servisa a to je funkcija koja esto pripada
nadzornim telima ovih organizacija. Ovde se preporuka poziva na zadatke
nadzornih tela radio-difuznih organizacija javnog servisa, onako kako je to
navedeno u Preporuci br. R (96) 10 o garantovanju nezavisnosti radio-difuzije
javnog servisa.
53. Zadatak regulisanja komercijalnih radio-difuznih organizacija i radio-
difuznih organizacija javnog servisa moe da se poveri istom regulatornom
organu da bi se, izmeu ostalog, garantovala fer konkurencija izmeu radio-
difuznih organizacija javnog servisa i privatnih radio-difuznih organizacija.
V Odgovornost
54. Preporuka naglaava injenicu da regulatorni organi treba da odgovaraju
javnosti, to je logina posledica njihove dunosti da deluju iskljuivo u javnom
interesu. Oni mogu da obezbede transparentnost svojih aktivnosti tako
to e, na primer, objavljivati godinje izvetaje o svom radu ili izvravanju
svojih zadataka. To moe da doprinese boljem razumevanju ciljeva, funkcija i
ovlaenja regulatornih organa u oblasti radio-difuzije.
55. Kao to je ve reeno, regulatorni organi treba da imaju veoma iroka
ovlaenja i nadlenosti da bi ekasno regulisali oblast radio-difuzije. Meutim,
kao i svi organi u demokratskim drutvima, oni moraju da budu odgovorni za
svoj rad i stoga moraju da budu podloni demokratskoj kontroli. Kljuna pitanja
su ko e i na koji nain sprovoditi tu kontrolu. Preporuka ne daje odgovor na
prvo pitanje, preputajui svakoj dravi da sama odredi organ ili organe vlasti
koji jesu ili e biti odgovorni za nadzor aktivnosti radio-difuznih organizacija.
56. to se tie drugog pitanja, preporuka utvruje da nadzor nad regulatornim
organima moe da se vri samo u pogledu zakonitosti njihovog rada i korektnosti
i transparentnosti njihovih nansijskih aktivnosti. Nasuprot tome, nikakva druga
kontrola odluka regulatornih organa nije dozvoljena. Da bi se izbeglo da se
nadzor nad zakonitou aktivnosti regulatornih organa pretvori u neku vrstu
cenzure, on treba uvek da se vri a posteriori. S druge strane, u skladu sa
domaim zakonodavstvom, kontrola korektnosti i transparentnosti nansijskih
aktivnosti regulatornih organa moe da se vri a priori.
57. Na kraju, preporuka utvruje da sve donete odluke i propisi koje su
usvojili regulatorni organi treba da budu valjano argumentovani i, u skladu sa
231
nacionalnim zakonodavstvom, otvoreni za preispitivanje od strane kompetetnih
pravosudnih tela. Zahtev da odluke budu valjano argumentovane, koji se
zasniva na naelu vladavine prava i sutinskoj potrebi da aktivnosti regulatornih
organa budu transparentne, jeste klju koji onima koji su pogoeni odlukama
regulatornih organa dozvoljava da te odluke ospore obraajui se nadlenim
pravosudnim organima. S obzirom na to da je transparentnost jedno od osnovnih
naela kada je re o funkcionisanju regulatornih organa i njihovoj odgovornosti
prema javnosti, sve donete odluke i usvojeni propisi moraju da budu dostupni
javnosti na odgovarajui nain.
233
Preporuka R (2002) 2
o uvidu u slubene dokumente
(usvojio Komitet ministara 21. februara 2002.
Imajui na umu pre svega lan 19 Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima,
lanove 6, 8 i 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima i osnovnim slobodama,
Konvenciju Ujedinjenih nacija o pristupu informacijama, ueu javnosti u
donoenju odluka i pristupu pravdi u domenu ekolokih pitanja (usvojenu
u Arhusu u Danskoj 25. juna 1998.) i Konvenciju za zatitu pojedinaca u
pogledu automatske obrade linih podataka od 28. januara 1981. (ETS br.
108); Deklaraciju o slobodi izraavanja i informisanja usvojenu 29. aprila
1982; kao i Preporuku br. R (81) 19 o pristupu informacijama u posedu organa
vlasti, Preporuku br. R (91) 10 o saoptavanju treim licima linih podataka u
posedu javnih organa; Preporuku br. R (97) 18 koja se odnosi na zatitu linih
podataka prikupljenih i obraenih u statistike svrhe i Preporuku br. R (2000) 13
o evropskoj politici u domenu uvida u arhive;
Imajui u vidu koliki znaaj u pluralistikom, demokratskom drutvu ima
transparentnost dravne administracije i brza dostupnost informacija o pitanjima
od javnog interesa;
Imajui u vidu da irok uvid u slubene dokumente, na bazi ravnopravnosti i u
skladu sa jasnim pravilima:
- omoguava javnosti da ima odgovarajui uvid u - i formira kritiko
miljenje o stanju drutva u kome ivi i o organima koji njime upravljaju i
istovremeno podstie informisano uee javnosti u pitanjima od zajednikog
interesa;
234
- podstie ekasnost administracije i doprinosi ouvanju njenog integriteta,
izbegavajui opasnost od korupcije;
- doprinosi armisanju legitimiteta administracije kao javne slube i jaanju
poverenja javnosti u organe vlasti;
Imajui stoga na umu da drave lanice treba da uloe najvee napore da bi javnosti
obezbedile dostupnost informacija sadranih u slubenim dokumentima, osim u
sluaju da suprotno opravdava potreba zatite drugih prava i legitimnih interesa;
Naglaavajui da dolenavedena naela predstavljaju minimum standarda i
da treba da budu shvaena kao naela koja ne odstupaju od onih domaih
zakonodavstava i propisa koji ve priznaju ire pravo na uvid u slubene
dokumente;
Imajui u vidu da, iako je ovaj instrument usredsreen na zahteve pojedinaca
za uvid u slubene dokumente, organi vlasti treba da se obaveu da e voditi
aktivnu politiku komunikacije da bi javnosti stavili na raspolaganje sve informacije
koje se smatraju korisnim u transparentnom demokratskom drutvu,
Preporuuje dravama lanicama da se u svom zakonodavstvu i praksi
rukovode naelima iznetim u ovoj preporuci.
I Denicije
Organi vlasti" e oznaavati:
i. vladu i administraciju na nacionalnom, regionalnom ili lokalnom novou;
ii. ziko ili pravno lice ukoliko obavlja javnu funkciju ili ima administrativnu
vlast u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom.
Slubeni dokumenti" e oznaavati:
sve informacije koje su zabeleene u bilo kom obliku, prikupljene ili primljene od
strane organa vlasti ili se nalaze u njihovom posedu i povezane su sa bilo kojom
administrativnom funkcijom, sa izuzetkom dokumenata u fazi pripreme.
II Polje primene
1. Ova preporuka se odnosi samo na slubene dokumente koji se nalaze u
posedu organa vlasti. Meutim, drave lanice treba da razmotre, u svetlu svog
domaeg zakonodavstva i prakse, do koje mere naela iz ove preporuke mogu
da se primene na informacije u posedu zakonodavnih tela i sudskih vlasti.
235
2. Ova preporuka ne utie na pravo na uvid ili ogranienja uvida predviena
Konvencijom za zatitu pojedinaca u pogledu automatske obrade linih
podataka.
III Opta naela o uvidu u slubene dokumente
Drave lanice treba da garantuju svakom pojedincu pravo da, na zahtev,
ima uvid u slubene dokumente u posedu organa vlasti. To naelo treba da
se primenjuje bez diskriminacije po bilo kom osnovu, ukljuujui nacionalno
poreklo.
IV Mogua ogranienja uvida u slubene dokumente
1. Drave lanice mogu da ogranie pravo uvida u slubene dokumente.
Ta ogranienja treba da budu jasno precizirana zakonom, neophodna u
demokratskom drutvu i srazmerna cilju zatite:
i. nacionalne bezbednosti, odbrane i meunarodnih odnosa;
ii. javne bezbednosti;
iii. prevencije, istrage i gonjenja krivinih dela;
iv. privatnosti i drugih legitimnih privatnih interesa;
v. komercijalnih i drugih ekonomskih interesa, privatnih ili javnih;
vi. ravnopravnosti strana u sudskom postupku;
vii. prirode;
viii. inspekcije, kontrole i nadzora organa vlasti;
xi. ekonomske, monetarne i devizne politike drave;
x. poverljivosti konsultacija unutar ili izmeu organa vlasti za vreme interne
pripreme nekog predmeta.
2. Uvid u neki dokument moe da bude odbijen ako bi otkrivanje informacija
sadranih u slubenom dokumentu nanelo ili moglo da nanese tetu bilo kom
interesu spomenutom u stavu 1, osim ako ne postoji vii javni interes da se one
otkriju.
3. Drave lanice treba da razmotre mogunost postavljanja vremenskih
rokova posle kojih ogranienja spomenuta u stavu 1 ne bi vie vaila.
236
V Zahtevi za uvid u slubene dokumente
1. Podnosilac zahteva za uvid u slubeni dokument ne treba da bude
obavezan da otkrije razloge zbog kojih eli uvid u taj slubeni dokument.
2. Formalnosti u vezi sa podnoenjem zahteva treba da budu svedene na
minimum.
VI Obrada zahteva za uvid u slubene dokumente
1. Zahtev za uvid u slubeni dokument treba da razmatra bilo koji organ vlasti
koji u svom posedu ima taj dokument.
2. Zahteve za uvid u slubene dokumente treba razmatrati na ravnopravnoj
osnovi.
3. Svaki zahtev za uvid u slubeni dokument treba da se razmatra hitno.
Odluka treba da bude doneta, saoptena i sprovedena u roku koji moe unapred
da bude utvren.
4. Ako se traeni slubeni dokument ne nalazi u posedu dotinog organa
vlasti, on treba, kad god je to mogue, da uputi podnosioca zahteva na nadleni
organ vlasti.
5. Organ vlasti treba da pomogne podnosiocu zahteva, u meri u kojoj je
to mogue, da identikuje traeni slubeni dokument, ali organ vlasti nije u
obavezi da se povinuje tom zahtevu ako je re o dokumentu koji ne moe da se
identikuje.
6. Zahtev za uvid u slubeni dokument moe da bude odbijen ako je taj
zahtev oigledno nerazuman.
7. Organ vlasti koji u potpunosti ili delimino odbije uvid u slubeni dokument
treba da obrazloi to odbijanje.
VII Oblici uvida u slubene dokumente
1. Kad je uvid u slubeni dokument odobren, organ vlasti treba da omogui
pregled originala ili kopije dokumenta, vodei to je mogue vie rauna o elji
koju je s tim u vezi izrazio podnosilac zahteva.
2. Ako se ogranienje odnosi na neku od informacija iz slubenog dokumenta,
organ vlasti ipak treba da dozvoli uvid u preostale informacije koje su u njemu
sadrane. Na svako izostavljanje treba jasno skrenuti panju. Meutim, ako
delimina verzija dokumenta navodi na pogrene zakljuke ili je besmislena,
takav uvid moe da bude odbijen.
237
3. Organ vlasti moe da omogui uvid u slubeni dokument tako to e
podnosioca zahteva uputiti na lako dostupne alternativne izvore.
VIII Trokovi uvida u slubene dokumente
1. Pregled originala slubenih dokumenata na licu mesta treba, u principu, da
bude besplatan.
2. Za kopiju slubenog dokumenta od podnosioca zahteva moe da se
trai nadoknada koja treba da bude razumna i ne treba da premauje stvarne
trokove koje snosi organ vlasti.
IX Postupak preispitivanja
1. Podnosilac zahteva iji je zahtev za uvid u slubeni dokument odbijen,
delimino ili u potpunosti, ili odbaen, ili nije razmotren u vremenskom roku
spomenutom u naelu VI 3 treba da ima pristup postupku preispitivanja pred
sudom ili drugim nezavisnim i nepristrasnim telom predvienim zakonom.
2. Podnosilac zahteva treba uvek da ima pristup ekspeditivnom i jeftinom postupku
preispitivanja, koji podrazumeva bilo ponovno razmatranje od strane organa vlasti,
bilo preispitivanje u skladu sa gorenavedenim stavom 1.
X Dopunske mere
1. Drave lanice treba da preduzmu neophodne mere da:
i. obaveste javnost o njenom pravu uvida u slubene dokumente i o tome
kako to pravo moe da se ostvari;
ii. obezbede da dravni slubenici budu obueni kada je re o njihovim
obavezama i dunostima u pogledu ostvarenja tog prava;
iii. obezbede da podnosioci zahteva mogu da ostvare svoje pravo.
2. U tom cilju organi vlasti treba pre svega da:
i. ekasno vode svoju dokumentaciju kako bi bila lako dostupna;
ii. primenjuju jasna i utvrena pravila za uvanje i unitavanje dokumenata;
iii. u meri u kojoj je to mogue, uine raspoloivim informacije o pitanjima ili
aktivnostima za koje su odgovorni, na primer sastavljanjem spiskova ili registara
dokumenata koji se nalaze u njihovom posedu.
XI Informacije obelodanjene na inicijativu organa vlasti
Organ vlasti treba, na svoju inicijativu i kada je to prikladno, da preduzme
neophodne mere da obelodani informacije u svom posedu kada je davanje tih
238
informacija u interesu promovisanja transparentnosti dravne administracije
i ekasnosti unutar administracija ili podstie informisano uee javnosti u
pitanjima od javnog interesa.
239
Obrazloenje
Istorijat
1. U Savetu Evrope naelo uvida javnosti u slubene dokumente poelo je da
se razvija u Preporuci br. R (81) 19 o pristupu informacijama u posedu organa
vlasti. Skoriji primer evropske saradnje u tom domenu predstavlja Konvencija
o pristupu informacijama, ueu javnosti u donoenju odluka i pristupu
pravdi u domenu ekolokih pitanja, usvojena u Arhusu, u Danskoj, 25. juna
1998. Drugi skoriji primer iz EU jeste usvajanje Rezolucije (EC) br. 1049/2001
Evropskog parlamenta i Saveta od 30. maja 2001. koja se tie uvida javnosti u
dokumente Evropskog parlemanta, Saveta i Komisije. Tokom proteklih godina
meu dravama lanicama raslo je interesovanje za to da se u nacionalna
zakonodavstva unesu mere koje bi obezbedile otvoren pristup vlade i javnosti
slubenim informacijama. U tom cilju, u Savetu Evrope je zapoet rad na daljoj
razradi osnovnih naela o pravu pristupa slubenim informacijama u posedu
organa vlasti.
2. Taj posao je prvobitno poveren Upravnom komitetu za masovne medije
(CDMM). Zatim su, 1997
1
, zamenici ministara odobrili mandat koji je Upravni
komitet za ljudska prava (CDDH) dao Grupi strunjaka za pristup slubenim
informacijama (DH-S-AC).
3. Na osnovu tog mandata, DH-S-AC je dobila zaduenje da razmotri opcije
za pripremu obavezujuih pravnih instrumenata ili drugih mera koje sadre
osnovna naela o pravu pristupa javnosti informacijama u posedu organa vlasti.
Pri tom je trebalo da DH-S-AC uzme u obzir gorepomenutu Preporuku br. R (81)
19 i pravne mere preduzete u domenu pristupa informacijama kako u dravama
lanicama Saveta Evrope, tako i na evropskom nivou, kao i posao obavljen u
okviru Saveta Evrope i u drugim forumima.
4. Treba istai da lan 19 Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima i lan 19
Meunarodnog pakta o graanskim i politikim pravima obezbeuju ire pravo
1 Na 613 sastanku (18, 19. i 23. decembra 1997.) zamenika ministara.
240
pristupa slubenim informacijama nego Evropska konvencija o ljudskim pravima,
poto te odredbe takoe sadre pravo da se trae informacije.
I Denicije
Organi vlasti
5. Treba istai da denicija organa vlasti ne postoji u drugim pravnim
instrumentima Saveta Evrope
2
. Za potrebe ove preporuke, izraz organi vlasti
e oznaavati vladu i sva tela na nivou nacionalne, regionalne ili lokalne
administracije, s tim to izraz vlada obuhvata i politika i administrativna tela.
6. Izraz organi vlasti takoe obuhvata zika ili pravna lica ako obavljaju
javne funkcije ili imaju administrativnu vlast onako kako je to propisano
nacionalnim zakonodavstvom. U nekim dravama lanicama taj pojam takoe
obuhvata zika ili pravna lica koja obavljaju dunosti od javnog interesa ili
privatne entitete koji se nansiraju iz javnih fondova.
Slubeni dokumenti
7. Izraz slubeni dokumenti obuhvata, za potrebe ove preporuke, sve
informacije zabeleene na bilo kakvoj zikoj podlozi u formi koja moe da se
sauva (pisani tekstovi, zapisi na traci zvuni ili audio-vizuelni, fotograje,
elektronska pota, informacije koje se uvaju u elektronskim bazama podataka
itd.). Ovom denicijom su obuhvaeni i dokumenti koje je sainio organ vlasti i
dokumenti koji potiu od treih lica, a koje je organ vlasti dobio.
8. Dok je obino lako denisati pojam koji se odnosi na dokumente na papiru,
tee je denisati ta se smatra dokumentom kad se informacija elektronski uva
u bazama podataka. Drave lanice moraju da imaju slobodu procene prilikom
odluivanja kako taj pojam moe da se denie. U nekim drama lanicama bie
dat uvid u odreene informacije onako kako je to precizirao podnosilac zahteva ako
je do tih informacija lako doi postojeim sredstvima.
9. U dravama lanicama postoje razliite tradicije i praksa u vezi sa
kriterijumima na osnovu kojih neki dokument moe da se okvalikuje kao
slubeni. U principu, nezavreni dokumenti nisu obuhvaeni ovom denicijom.
tavie, u nekim dravama lanicama dokumenti koji doprinose procesu
donoenja odluka (na primer, gledita, memorandumi itd.) ne smatraju se
2 Treba istai da se u priruniku objavljenom 1996. pod pokroviteljstvom Saveta Evrope navodi
da administrativna vlast odgovara svakom entitetu ili licu koje ima ovlaenje da donosi
odluke ili mere koje predstavljaju administrativni akt. (Videti Administracija i privatna lica -
prirunik, Izdanja Saveta Evrope 1996, str. 11).
241
slubenim dok se ne donese odluka na koju se oni odnose. Meutim, u drugim
dravama lanicama dokument moe biti stavljen na uvid i pre nego to je
doneta odluka za koju je taj dokument pripremljen, naroito da bi se omoguilo
uee u procesu odluivanja.
10. Osim toga, potrebno je da se napravi jasna razlika izmeu dokumenata
koje su primili organi vlasti, a koji se odnose na njihovo funkcionisanje, i onih koje
su primili dravni slubenici kao privatna lica i nemaju nikakve veze s njihovim
funkcijama, na primer pisma koja su ti funkcioneri dobili kao politiari ili lica na
nekim drugim spoljnim funkcijama. Ova poslednja kategorija dokumenata nije
obuhvaena denicijom usvojenom za potrebe ovog instrumenta.
II Polje primene
11. Polje primene ove preporuke je tesno povezano sa gorenavedenim
denicijama i obuhvata slubene dokumente u posedu organa vlasti. Drave
lanice, meutim, treba takoe da razmotre do koje mere ta naela mogu da se
primene na informacije u posedu zakonodavnih tela ili sudskih organa.
12. Informacija je takoe u posedu organa vlasti kad se nalazi u zikom
posedu pravnog ili zikog lica u ime organa vlasti na osnovu sporazuma
sklopljenog izmeu tog organa vlasti i tog lica.
13. Ova preporuka takoe obuhvata slubene dokumente koji se uvaju u
arhivima, ne ugroavajui primenu konkretnijih pravila iznetih u Preporuci 2000
(13) Komiteta ministara dravama lanicama o evropskoj politici u domenu
uvida u arhive.
14. Dokumenti koji sadre line podatke takoe potpadaju pod ovu preporuku.
U tom kontekstu, treba istai da Konvencija za zatitu pojedinaca u pogledu
automatske obrade linih podataka od 28. januara 1981. (ETS br. 108)
3
ne
iskljuuje davanje dokumenata sa linim podacima na uvid treim licima.
Meutim, prilikom davanja takvih dokumenata na uvid, to mora da se uradi u
skladu sa pravilima sadranim u Konvenciji br. 108.
III Opte naelo o uvidu u slubene dokumente
15. Pravo uvida u slubene dokumente zagarantovano u ovom instrumentu
ogranieno je na postojee dokumente. Organ vlasti nije u obavezi da saini
nove dokumente da bi odgovorio na zahtev za uvid.
16. Pravo uvida treba da se odnosi na svako lice, kako na zika lica, tako i na
pravne entitete, bez diskriminacije po bilo kom osnovu, ukljuujui nacionalno
3 ETS: Serija evropskih ugovora
242
poreklo. Nikakva ogranienja u tom pogledu nisu postavljena u Preporuci br. R
(81) 19 o pristupu informacijama u posedu organa vlasti.
17. Ova preporuka se odnosi na opte pravo uvida u slubene dokumente
koje moe da ostvari svako lice. Lice moe takoe da ima posebno pravo
uvida u slubene dokumente koje proistie iz drugih pravnih instrumenata. Na
primer, lice ima pravo uvida u line podatke koji se na njega odnose u skladu
sa gorepomenutom Konvencijom br. 108. Na isti nain, neke drave lanice
obezbeuju ire pravo uvida u slubene dokumente stranama u upravnim
postupcima. U tom kontekstu takoe treba spomenuti da lan 8 Evropske
konvencije o ljudskim pravima obuhvata, u izvesnim okolnostima, pravo pristupa
informacijama koje se odnose na privatni ili porodini ivot lica (videti pre svega
presude Evropskog suda za ljudska prava od 7. jula 1989. u sluaju Gaskin
protiv Ujedinjenog Kraljevstva, od 26. marta 1987. u sluaju Leander protiv
vedske i od 19. februara 1998. u sluaju Guerra i drugi protiv Italije).
18. Iako ova preporuka doputa otkrivanje slubenih dokumenata svim licima,
ona ne utie na prava intelektualne svojine vezana za otkrivene informacije.
IV Mogua ogranienja uvida u slubene dokumente
19. Uvid u dokumente treba da bude pravilo, a njihova poverljivost izuzetak od
tog pravila u sluajevima kad drugi legitimni interesi imaju prevagu. Ogranienja
treba da budu jasno precizirana zakonom, neophodna u demokratskom drutvu
i srazmerna cilju zatite drugih legitimnih interesa.
20. Iz opteg prava u gorenavedenom naelu III proistie da se pojedincima
mora rei da li organ vlasti ima u svom posedu odreeni dokument. Tamo
gde zatita drugih legitimnih interesa ima prevagu nad otkrivanjem, moe biti
potrebno, u izuzetnim okolnostima, zadrati kao tajnu injenicu da ta informacija
postoji. To bi vailo u okolnostima kada bi se priznavanje ili poricanje postojanja
informacije samo po sebi svodilo na otkrivanje te informacije.
21. Ogranienja prava uvida u slubene dokumente treba da budu mogua
samo kada za to postoje razlozi iscrpno navedeni u naelu IV, stav 1. Specino
ogranienje predvieno nacionalnim zakonodavstvom moe da potpada pod
nekoliko ogranienja sadranih u ovom naelu. Prilikom sastavljanja kriterijuma
za primenu ogranienja vodilo se rauna o lanovima 6, 8 i 10 Evropske
konvencije o ljudskim pravima, kao i o relevantnim odredbama sadranim
u instrumentima vezanim za zatitu podataka, naroito u gorepomenutoj
Konvenciji za zatitu pojedinaca u pogledu automatske obrade linih podataka
od 28. januara 1981. (ETS br. 108) i u Preporuci br. R (81) 19 o pristupu
informacijama u posedu organa vlasti.
22. Stav 1, alineja i, predvia da drave lanice mogu da ogranie uvid
u slubene dokumente da bi zatitile nacionalnu bezbednost, odbranu i
243
meunarodne odnose. U nekim dravama lanicama ogranienja koja se odnose
na te domene imaju ustavnu dimenziju. Na primer, neke drave koje imaju regione
s velikom autonomijom mogu takoe da imaju interes da zatite prepisku izmeu
regionalnih vlasti ili, u federalnim dravama, izmeu federalne vlade i regionalnih
vlasti. Neke drave lanice takoe ograniavaju uvid u dokumente koji se tiu
efa drave; to je pre svega sluaj u nekim ustavnim monarhijama.
23. Stav 1, alineja iv, predvia da drave lanice mogu da uvedu ogranienja
da bi zatitile privatnost i druge legitimne privatne interese. Informacije vezane
za te interese mogu da budu obuhvaene gorepomenutom Konvencijom br.
108, ali ogranienje predvieno stavom 1, alineja iv, moe takoe da se primeni
na informacije koje nisu obuhvaene tom konvencijom.
24. Pojam komercijalni i drugi ekonomski interesi, onako kako je upotrebljen u
stavu 1, alineja v, moe da se odnosi, na primer, na poslovna pitanja koja moraju
da ostanu tajna iz konkurentskih razloga, recimo da bi se sauvala poverljivost
poslovnih pregovora. Ovaj stav takoe moe da se proiri na one dokumente koje
organi vlasti koriste da bi pripremili kolektivne pregovore u kojima uestvuju.
25. Da bi se dobili dobri statistiki podaci, veina drava ima klauzule o
poverljivosti koje tite informacije prikupljene od zikih ili pravnih lica. Ti podaci
su obino ili lini podaci ili podaci koji se tiu ekonomskih ili komercijalnih
interesa. Uvid u dokumente koji sadre takve informacije mogao bi stoga da
bude ogranien u skladu sa stavom 1, alineje iv i v. Slini obziri mogli bi da se
primene i na podatke prikupljene prilikom oporezivanja zikih i pravnih lica.
26. Neke drave tite informacije saoptene u poverenju. Ova preporuka ne
iskljuuje tu mogunost, pod uslovom da su zatiene informacije obuhvaene
jednim od ogranienja iz naela IV, na primer iz stava 1, alineje iv ili v.
27. Ogranienje koje se odnosi na zatitu jednakosti strana u sudskom
postupku, sadrano u stavu 1, alineja vi, proistie iz lana 6 Evropske konvencije
o ljudskim pravima o pravu na pravino suenje. Ono, izmeu ostalog, ima za
cilj da se organu vlasti omogui da odbije uvid u svoje dokumente da ne bi
oslabio svoj poloaj u procesu u kome uestvuje kao jedna od strana.
28. Ogranienja vezana za zatitu prirode, spomenuta u stavu 1, alineja vii,
imaju, na primer, za cilj da onemogue da se otkrije gde se nalaze ugroena
ora ili fauna da bi se iste zatitile. To ogranienje je u skladu sa lanom 4, stav
4 (h) Konvencije o pristupu informacijama, ueu javnosti u donoenju odluka
i pristupu pravdi u domenu ekolokih pitanja
4
.
4 Usvojena u Arhusu, u Danskoj, 25. juna 1998. lan 4. stav 4. kae: Zahtev za informacije o
prirodnoj sredini moe da bude odbaen u sluaju kada bi objavljivanje tih informacija imalo
negativne posledice po:... (h) sredinu na koju se odnose informacije, kao to su lokaliteti na
kojima se reprodukuju retke vrste.
244
29. Stav 1, alineja viii, moe, na primer, da titi mogunost organa vlasti da
ekasno reguliu, istrauju i nansijski kontroliu, eventualno posredstvom
slubene procedure, druge organizacije ili pojedince, kao i njihova vlastita
interna pravila i procedure. Mogu primer je poreska istraga ili kontrola
nansijskog poslovanja.
30. Stav 1, alineja x, ukazuje na mogunost da se ogranii uvid da bi se zatitile
konsultacije unutar ili izmeu organa vlasti tokom interne pripreme nekog
predmeta. Ta ogranienja bi mogla konkretno da se odnose na dokumente o
konsultacijama kabineta. Izraz predmet je dovoljno irok da obuhvati sve vrste
sluajeva kojima se bavi organ vlasti, to jest kako pojedinane sluajeve, tako i
procedure donoenja politikih odluka.
31. Stav 2 izlae dva znaajna naela: naelo procene rizika i naelo
uspostavljanja ravnotee izmeu interesa uvida javnosti u dokumente i interesa
zatienog ogranienjem. Ako uvid u slubeni dokument ni na koji nain ne teti
nekom od interesa nabrojanih u stavu 1, ne treba da postoji ogranienje uvida
u taj dokument. Ako bi uvid javnosti u dokument mogao da nateti nekom od tih
interesa, dokument ipak treba da bude stavljen na raspolaganje ako javni interes
uvida u dokument premauje zatieni interes.
32. Procena rizika i odmeravanje interesa mogu da se izvre u svakom
pojedinanom sluaju ili to moe da uradi zakonodavac oslanjajui se na nain na
koji su ogranienja formulisana. Zakon bi, na primer, mogao da propie razliite
uslove za procenjivanje rizika. Ti uslovi bi mogli da imaju formu pretpostavke za
ili protiv tajnosti ili bezuslovne tajnosti u sluaju izuzetno osetljivih informacija.
Kada su ti uslovi predvieni zakonom, organ vlasti mora da se uveri da li su
uslovi iz klauzule o tajnosti ispunjeni kad dobije zahtev za uvid u takav slubeni
dokument. Stepen osetljivosti moe s vremenom da varira i treba izbegavati da
tajnost dokumenta automatski onemoguava uvid u taj dokument u budunosti.
33. U nekim dravama lanicama dokumenti e biti stavljeni na raspolaganje
osim ako zatieni interes ne premauje javni interes vezan za objavljivanje.
Takav pristup nije nespojiv sa ovom preporukom.
34. Stav 3 istie da drave lanice treba da postave maksimalne vremenske
rokove za ogranienja uvida. Shodno tome, dokumenti treba da budu stavljeni
na uvid posle izvesnog vremenskog perioda. Osim toga, vremenska ogranienja
treba da budu srazmerna onome emu se tei, to jest zatiti drugih prava i
legitimnih interesa.
35. to se tie dokumenata koji su oznaeni kao tajni, poverljivi ili strogo
poverljivi, organi vlasti treba da obezbede da oni postanu dostupni im to
okolnosti dopuste ili, ako zakon postavlja vremenski rok za poverljivost, im taj
rok istekne. U nekim zemljama, zakon predvia redovno preispitivanje poverljive
245
prirode neke informacije. U drugim, to preispitivanje se obavlja od sluaja do
sluaja, kada postoji zahtev za uvid.
V Zahtev za uvid u slubene dokumente
36. Podnosilac zahteva za uvid u slubene dokumente ne treba da bude
obavezan da konkretno navede razloge zbog kojih trai uvid u slubeni
dokument. Ta ideja je ve bila obuhvaena Preporukom br. R (81) 19 o pristupu
informacijama u posedu organa vlasti.
37. Stav 2 podstie drave lanice da formalnosti svedu na minimum. U nekim
dravama lanicama, zahtevi moraju da budu u pismenoj formi. U drugim, oni
mogu da budu usmeni. U nekim dravama postoji pravo da podnosilac podnese
anoniman zahtev. Meutim, ova preporuka ne obavezuje drave lanice da daju
takvo pravo podnosiocima zahteva.
VI Obrada zahteva za uvid u slubene dokumente
38. Stav 1 preporuuje da svaki organ koji u svom posedu ima neki slubeni
dokument treba, to je mogue pre, da se pozabavi zahtevom za uvid u taj
dokument. Pre nego to donese odluku, organ vlasti bi mogao da kontaktira
izvor traenog dokumenta. Organ vlasti u posedu slubenog dokumenta ne
treba da obavee podnosioca zahteva da podnese nov zahtev organu vlasti koji
je izvor traenog dokumenta.
39. Uslunost i ekasnost u odnosu na svakog podnosioca zahteva, bez
diskriminacije, koji se oekuju od svih organa vlasti, ogledae se pre svega u brzom
razmatranju zahteva i spremnosti na saradnju sa podnosiocem zahteva onda kada
je reavanje zahteva komplikovano. Sa te take gledita, tekst ove preporuke ide
dalje od Preporuke br. (81) 19 o pristupu informacijama u posedu organa vlasti u
kojoj se samo kae da svaki zahtev mora da se rei u razumnom roku.
40. Stav 2 se odnosi na nediskriminatorski tretman zahteva koji je ve
predvien Preporukom br. R (81) 19. Treba izbegavati diskriminaciju, kao i
povlaeni tretman zahteva, koje treba razmatrati na ravnopravnoj osnovi i u
skladu sa objektivnim kriterijumima. Organi u posedu slubenog dokumenta
treba da imaju na umu zahteve dodatnog Protokola br. 12 uz Evropsku
konvenciju o ljudskim pravima (zabrana diskriminacije) koji drave lanice mogu
da potpiu od 4. novembra 2000. Taj protokol proiruje, na uopten nain,
polje primene lana 14 (nediskriminacija) Konvencije. Po pravilu, zahteve treba
razmatrati redosledom kojim su podneti.
41. Sve zahteve treba razmatrati to je bre mogue. Organi vlasti uvek
moraju da saopte podnosiocu zahteva da li su odluili da mu pokau dokument
ili ne. tavie, ako je odluka pozitivna, drave lanice moraju da se postaraju da
246
bez odlaganja stave na uvid dotini dokument. Zahtev da se formalnosti svedu
na minimum i brzina razmatranja zahteva treba da budu praeni sprovoenjem
odlukle u delo bez nepotrebnog odlaganja. Ako je odlaganje, uprkos svemu,
neizbeno, organi vlasti treba o tome da obaveste podnosioca zahteva.
42. Stavovi 4 i 5 preporuuju saradnju sa podnosiocem zahteva i naroito su
znaajni ako je podnosilac hendikepiran, nepismen, bez stalne adrese itd. Stepen
spremnosti na saradnju zavisi od situacije u konkretnom sluaju. Stoga organ vlasti
uiva izvesnu slobodu procene, ali pri tom treba da bude to ekasniji. Osim toga,
u posebnim sluajevima (hendikepirani ili nepismeni, stara ili marginalizovana lica,
stranci sa slabim ili nikakvim poznavanjem jezika itd.), kad podnosilac zahteva
ne moe bez tue pomoi da shvati sutinu dotinog dokumenta, organi vlasti bi
mogli da razmotre mogunost, u onoj meri u kojoj je to mogue i razumno, da im
pomognu da je shvate. Pored toga, u nekim situacijama ta pomo bi odgovarala
eljama koje je Komitet ministara izrazio u Preporuci br. R (93) 1 o ekasnom
pristupu pravu i pravdi za veoma siromane. Pomo u cilju razumevanja informacija
ne podrazumeva obavezu prevoenja dokumenata. Ona takoe ne podrazumeva
pruanje komplikovanih strunih (na primer, pravnih) saveta.
43. Stav 6 preporuuje da drave lanice treba meritorno da reavaju
sve zahteve za uvid, osim ako nisu oigledno nerazumni (na primer, ako su
zahtevi previe neodreeni, ili nalau nesrazmerno velike napore za njihovo
pronalaenje, ili obuhvataju previe iroku oblast, ili pregled preobimne
dokumentacije). Ukoliko je zahtev oigledna zloupotreba (stalni zahtevi koji
ometaju normalan rad administracije ili ponovljeni istovetni zahtevi istog
podnosioca), on moe da bude odbijen.
44. Stav 7 se zasniva na Preporuci br. R (81) 19 o pristupu informacijama u
posedu organa vlasti i preporuuje da organ vlasti prui razloge za odbijanje
uvida, osim u izuzetnim sluajevima kada bi ti razlozi otkrili informacije koje
moda ne smeju da se daju na uvid u skladu sa naelom IV.
VII Oblici uvida u slubene dokumente
45. Postoje razliiti oblici uvida u dokumente: pregledanje originala, ili
dobijanje kopije dokumenta, ili oba. Podnosilac zahteva treba da se izjasni koji
oblik uvida eli. Organi vlasti treba da vode rauna o njegovoj elji, u meri u
kojoj je to mogue. Meutim, to u nekim sluajevima moe da bude neostvarivo
ili nemogue. Odbijanje da se da kopija dokumenta moe, na primer, da bude
opravdano ako za to ne postoje tehnike mogunosti (na primer, za audio,
video ili elektronske kopije), ako taj oblik uvida povlai za sobom nerazumno
poveanje trokova, ako moe da ugrozi prava intelektualne svojine ili omogui
nezakonito korienje dotinog dokumenta. Moe da se pokae opravdanim da
se odbije direktan uvid u dokument ukoliko je original u loem stanju. Osim toga,
247
pregledanje na licu mesta moe da podrazumeva odreene prepreke, kao to
je radno vreme, poto vie lica moe da trai isti dokument u isto vreme. Isto
tako, u istom kontekstu, vano je da organi vlasti pokau otvorenost tako to e
dozvoliti javnosti pristup njihovim kancelarijama.
46. Ako se ogranienje primenjuje samo na deo informacija sadranih u nekom
dokumentu, u normalnim okolnostima ostatak dokumenta treba da bude stavljen
na raspolaganje. Treba da bude jasno navedeno na kom mestu i u kom obimu su
izbrisane informacije. Ako je dokument na papiru, brisanja mogu da se vre na
kopiji tako to se zatamnjuju delovi na koje se ogranienje odnosi. Ako je dokument
u elektronskom obliku, treba da postoji jasna oznaka na kopiji da bi se znalo koji su
delovi izbaeni, na primer tako to e taj prostor ostati prazan. Osim toga, delimino
objavljivanje nekog dokumenta ne treba da bude takvo da otkriva informacije na
koje se odnosi ogranienje.
47. Stav 3 istie da uvid moe da se obezbedi tako to bi se podnosilac
zahteva uputio na lako dostupne alternativne izvore. Na primer, ako je dokument
objavljen na Internetu, organi vlasti mogu na njega da upute podnosioca
zahteva ako je Internet lako dostupan podnosiocu zahteva. Lako dostupan
karakter nekog dokumenta treba da se procenjuje u svakom pojedinanom
sluaju. Ono to moe da bude lako dostupno za jednog pojedinca ne mora to
da bude i za drugog. Znaajan faktor moe da bude lina situacija podnosioca
zahteva (na primer, da li je on(ona) hendikepiran(a), nepismen(a), bez stalne
adrese, ili zbog geografske udaljenosti od organa vlasti u ijem je posedu
traeni slubeni dokument). Situacija u kojoj se nalazi zemlja u pogledu pristupa
javnosti informacijama (na primer, preko Interneta) takoe moe da bude faktor
koji treba uzeti u obzir.
48. Kada je uvid u dokument odbijen, organi vlasti bi mogli da obezbede
rezime dokumenta.
49. U izvesnim sluajevima lice je samo zainteresovano za odreenu vrstu
informacija i eli da mu se ta informacija da usmeno ili u pisanom rezimeu.
Drave se podstiu da pruaju tu vrstu usluga, ali to nije obuhvaeno ovom
preporukom.
VIII Trokovi uvida u slubene dokumente
50. Da bi se olakao pristup javnim informacijama, uvid u originalne dokumente
na licu mesta treba u principu da bude besplatan. Ipak, organi vlasti mogu da
naplate podnosiocu zahteva trokove pronalaenja dotinih dokumenata,
naroito kada je zahtev obiman ili kada podrazumeva veliki obim posla organa
vlasti. Nadoknada ne treba da premai stvarne trokove koje su snosili organi
vlasti.
248
51. Kada je re o kopijama, prema stavu 2, trokove uvida moe da snosi
podnosilac zahteva, ali organi vlasti ne treba iz toga da ostvaruju bilo kakvu
zaradu; nadoknada treba da bude razumna i svedena na minimum i ne treba da
premauje stvarne trokove koje snose organi vlasti. Ograniavanje nadoknada
koje organi vlasti imaju pravo da naplauju na osnovu propisa o uvidu u slubene
dokumente ne spreava ove poslednje da izdaju dokumente u komericijalne
svrhe i prodaju ih po konkurentnim cenama.
IX Postupak preispitivanja
52. Ovaj lan sadri dva naela. Pre svega, podnosilac zahteva treba da ima
pravo na postupak preispitivanja pred sudom ili nekim drugim nezavisnim ili
nepristrasnim telom predvienim zakonom. Osim toga, podnosilac zahteva
treba da ima pristup brzom i jeftinom postupku preispitivanja. To moe da bude
preispitivanje od strane nekog organa vlasti ili nekog nezavisnog organa. S
tim u vezi, vano je konstatovati da se u nekim nacionalnim sistemima interna
procedura preispitivanja smatra obaveznim prelaznim korakom pre postupka
pred sudom ili nekim drugim nezavisnim organom. U nekim dravama lanicama
alba u vezi sa odbijanjem ili neregularnostima u ovom domenu moe takoe da
se podnese ombudsmanu, posredniku ili posrednikom telu.
X Dopunske mere
53. Gorepomenuta Preporuka br. R (81) 19 o pristupu informacijama u posedu
organa vlasti istie da treba obezbediti ekasne i prikladne naine da bi se
omoguio pristup takvim informacijama. Naelo X ove preporuke izraz je ideje
sadrane u alineji vi preambule, po kojoj organi vlasti treba da se obaveu da
vode aktivnu politiku komunikacije i, shodno tome, uvedu odgovarajue sisteme
podrke.
54. Da bi mogli da ostvare svoje pravo uvida, neophodno je da podnosioci
zahteva poznaju svoja prava. Stav 1 naela X istie stoga da drave lanice
treba da preduzmu neophodne mere da obaveste javnost o njenim pravima.
Takva informacija moe da bude data javnosti, izmeu ostalog, preko broura,
moe da bude objavljena u elektronskom izdanju, ili mogu da se osnuju
dokumentacioni centri.
55. Osim toga, da bi olakali uvid u slubene dokumente, organi vlasti javnosti
treba da stave na raspolaganje adekvatne materijalne uslove (odgovarajuu
tehniku opremu, ukljuujui i nove infotmativne i komunikacione tehnologije;
dobro opremljene prostorije). U svakom sluaju, organi vlasti treba da obezbede
uvanje i bezbedno skladitenje originala. Oni takoe mogu da uvedu i vidno
obelee kontaktne punktove u okviru odeljenja koji bi mogli da olkaaju pristup
dokumentima u posedu tog odeljenja.
249
56. Stav 2, alineja ii, tie se pitanja vezanih za uvanje i unitavanje slubenih
dokumenata. uvanje uglavnom podrazumeva prebacivanje slubenih
dokumenata u arhive. Vano je da postoje jasna pravila o tim pitanjima.
57. Da bi javnost znala koji su dokumenti u posedu organa vlasti, stav 2, alineja
iii, preporuuje da organi vlasti treba da uine dostupnim informacije o pitanjima
ili aktivnostima u njihovoj nadlenosti. Jedan od naina za to je da naprave
spiskove ili registre dokumenata u njihovom posedu i da ih uine dostupnim
javnosti. To e takoe olakati potragu za traenim dokumentima. Organi vlasti
treba takoe da vode rauna o zatiti legitimnih interesa prilikom odluivanja o
vrsti informacija koje e ukljuiti u te spiskove ili registre.
XI Informacije obelodanjene na inicijativu organa vlasti
58. Ovo poslednje naelo se razlikuje od ostalih po tome to se tie inicijative
koju treba da preduzme nacionalna uprava (obelodanjivanje informacija), dok
se ostala naela odnose na inicijative pojedinaca (podnoenje zahteva za
informacije). Njegov cilj svakako nije da trai od organa vlasti da obelodane
sve informacije koje su u njihovom posedu, ve da ih ohrabruje da obelodanjuju
one informacije (na primer, dokumentacija koja se odnosi na javne radove)
koje mogu da podstaknu obaveteno uee graana u raspravama od
opteg interesa. Takvo uee je znaajan element demokratije i ekasnosti
administracije. Povrh toga, injenica da se informacije objavljuju pre nego to
su pojedinci to traili korisna je za organe vlasti zato to nee vie morati da se
bave tim pitanjima, poto su te informacije ve stavljene na raspolaganje.
59. Organi vlasti su slobodni da biraju najprikladnije naine za objavljivanje
tih informacija, u zavisnosti od svakog pojedinanog sluaja (reklamni panoi,
slubene publikacije, veb-sajtovi ili bilo koje drugo sredstvo lako dostupno
javnosti).
Komiteta ministara dràvama ~lanicama
o merama za za{titu autorskih i srodnih prava
i borbu protiv piraterije, naro~ito u digitalnom okruènju
(usvojio Komitet ministara na 762. sastanku zamenika
ministara odrànom 5. septembra 2001. godine)
Komitet ministara, saglasno sa odredbama ~lana 15.b Statuta Saveta Evrope,
Smatraju}i da je cilj Saveta Evrope postizanje ve}eg jedinstva izme|u ~lanica
kako bi se za{titili i ostvarili ideali i na~ela koji su njihovo zajedni~ko nasle|e i
pospe{io njihov ekonomski i dru{tveni napredak,
Pozdravljaju}i zna~ajno pobolj{anje u oblasti komunikacija i {irenja podataka
koje vodi ka stvaranju informati~kog dru{tva,
Konstatuju}i da razvoj novih informati~kih tehnologija olak{ava pristup i eksplo-
ataciju dela, priloga i izvo|enja koji su za{ti}eni pravima intelektualne svojine,
Zabrinut zbog pojave novih oblika piraterije koji su posledica mogu}nosti koje
nude informati~ke mreè, digitalizacija i kompresija podataka,
Konstatuju}i da ova pojava ozbiljno uti~e na mnoge sektore u oblasti autorskih
i srodnih prava,
Svestan zna~ajne i sve ve}e {tete koju odsustvo za{tite, s jedne strane, i nova
piratska praksa u digitalnom okruènju, s druge strane, nanose interesima pisa-
ca, izdava~a, izvo|a~a, producenata i emitera, kao i profesijama u kulturi i sro-
dnim granama industrije u celini,
Uvi|aju}i da takvo stanje {tetno uti~e i na interese potro{a~a i na razvoj info-
rmati~kog dru{tva, budu}i da obeshrabruje kreativnost u kulturi i na taj na~in
251
prejudicira ne samo raznovrsnost nego i kvalitet proizvoda koji se plasiraju na
trì{te,
Ponovo potvr|uju}i zna~aj za{tite autorskih i srodnih prava kao podsticaja knji-
èvnom i umetni~kom stvarala{tvu,
Imaju}i na umu da su pretrpljeni gubici u nacionalnim budètima posledica ne-
dovoljne za{tite i piraterije,
Konstatuju}i postojanje veza izme|u trgovine piratskim materijalom i organizo-
vanog kriminala,
Imaju}i na umu da je cilj posla obavljenog u nekim forumima, a posebno u okvi-
ru Svetske organizacije za intelektualnu svojinu (WIPO), Evropske unije (EU),
Organizacije Ujedinjenih nacija za saradnju u prosveti i kulturi (UNESCO) i Svet-
ske trgovinske organizacije (WTO), na ja~anju za{tite prava intelektualne svoji-
ne i boljem ostvarivanju prava bio borba protiv piraterije,
Potvr|uju}i zna~aj aktivnosti na utvr|ivanju standarda Svetske organizacije za
intelektualnu svojinu u ovoj oblasti na Diplomatskoj konferenciji odrànoj 1996.
godine, koji predstavljaju poseban me|unarodni okvir za sistematsku za{titu de-
la i drugih materijala koji se {ire u digitalnom obliku,
Pozivaju}i se na svoje preporuke:
- broj R (88) 2 o merama za borbu protiv piraterije u oblasti autorskih i
srodnih prava,
- broj R (91) 14 o pravnoj za{titi {ifrovanih televizijskih usluga,
- broj R (94) 3 o unapre|enju obrazovanja i svesti u oblasti autorskih i
srodnih prava u pogledu kreativnosti,
- broj R (95) 1 o merama protiv piraterije zvuka i piraterije zvuka i slike,
Preporu~uje vladama dràva ~lanica da vode ra~una o na~elima navedenim u
dodatku uz ovu preporuku pri preduzimanju mera politike za borbu protiv pira-
terije i pri uskla|ivanju svog zakonodavstva s tehnolo{kim razvojem.
252
Priznavanje prava
1. Dràve ~lanice treba da obezbede piscima, izvo|a~ima, producentima i
emiterima adekvatna prava u odnosu na nove oblike eksploatacije i kori{}enja
njihovih dela, priloga i izvo|enja, kako bi se za{titili njihovi interesi i suzbila pi-
raterija u oblasti autorskih i srodnih prava. Konkretno, ako to ve} nisu u~inile,
dràve ~lanice treba da:
- dodele piscima, izvo|a~ima i producentima zvu~nih zapisa prava koja
su sadràna u Ugovoru Svetske organizacija za intelektualnu svojinu
(WIPO) o autorskim pravima (WCT, @eneva 1996) i u Ugovoru WIPO
o izvo|enjima i zvu~nim zapisima (WPPT, @eneva 1996);
- podignu nivo za{tite koji obezbe|uju emiterima, proizvo|a~ima baza
podataka i audio-vizuelnim izvo|a~ima za njihova snimljena izvo|enja,
konkretno u okruènju informati~kih mreà i digitalizacije.
Pravna sredstva i sankcije
2. Dràve ~lanice treba da svojim doma}im zakonodavstvom obezbede prav-
na sredstva kojima se omogu}uje brzo i delotvorno pokretanje postupka protiv
lica koja povrede autorska i srodna prava, kao i protiv lica uklju~enih u uvoz, iz-
voz ili distribuiranje nezakonitih materijala. Postupak ne bi trebalo da bude ne-
potrebno sloèn, dugotrajan, niti skup ako bi se po{tovao ~lan 6 Konvencije za
za{titu ljudskih prava i osnovnih sloboda.
- Krivi~no pravo
3. Kada je u pitanju piraterija, dràve ~lanice treba da obezbede adekvatne
krivi~ne postupke i sankcije. Osim postupaka pokrenutih po àlbama `rtava,
dràve ~lanice treba da obezbede mogu}nost pokretanja postupka na inicijati-
vu dràvnih organa.
4. Potrebno je obezbediti uslove za davanje ovla{}enja nadle`nim organima
za pretres prostorija pravnih ili fizi~kih lica za koje se osnovano sumnja da se
bave piratskim delatnostima i za zaplenu, oduzimanje ili uni{tavanje piratskih
primeraka, sredstava za njihovu proizvodnju, materijala i ure|aja koji se ugla-
vnom koriste pri izvr{enju ovog krivi~nog dela, kao i ure|aja koji su projektova-
ni ili adaptirani sa ciljem da se pomo}u njih izbegnu tehni~ke mere kojima se {ti-
te autorska i srodna prava. Tako|e, treba razmotriti i mogu}nost za davanje
253
ovla{}enja nadle`nim organima za pronalaènje i zaplenu finansijske dobiti
ostvarene vr{enjem piratskih delatnosti. Te mere treba da podleù nadzoru nad-
le`nih organa.
5. Sankcije treba da uklju~e kaznu zatvora i/ili nov~ane kazne koje su dovolj-
ne da posluè kao sredstvo odvra}anja, saglasno s nivoom kazni koje se izri~u
za krivi~na dela sli~ne teìne.
- Gra|ansko pravo
6. U oblasti gra|anskog prava potrebno je da postoji mogu}nost da pra-
vosudni organi izdaju sudski nalog kojim se strani koje se to ti~e nalaè da pre-
kine s povredom autorskih ili srodnih prava.
7. Pravosudni organi treba, tako|e, da imaju mogu}nost da narede uvo|enje
privremenih mera kako bi se spre~ila povreda autorskih ili srodnih prava ili sa-
~uvali relevantni dokazi u vezi s navodnom povredom spomenutih prava. Te
mere mogu se preduzeti inaudita altera parte
*
samo u odgovaraju}em slu~aju,
a posebno kada postoji verovatno}a da bi bilo kakvo odlaganje nanelo nepopra-
vljivu {tetu imaocu prava ili kada postoji opasnost od uni{tenja dokaza.
8. U slu~aju pokretanja postupka, nakon {to prime tu`bu imaoca prava, pra-
vosudni organi treba da budu u stanju da strani koja se brani naloè da iznese
dokaze, a dràve ~lanice treba da razmotre mogu}nost da se u njihovo zakono-
davstvo ugrade odredbe prema kojima }e biti mogu}e izvo|enje zaklju~aka na
osnovu }utanja strane koja se brani.
9. Pravosudni organi treba da imaju ovla{}enje da naloè strani koja vr{i po-
vredu prava da imaocu prava isplati odgovaraju}u od{tetu na ime pretrpljenih
gubitaka.
10. Dràve ~lanice mogu u svom zakonodavstvu predvideti da pravosudni orga-
ni imaju ovla{}enje da naloè strani koja vr{i povredu prava da obavesti imao-
ca prava o identitetu tre}ih lica koja su uklju~ena u nezakonitu radnju, osim ako
to ne bi bilo srazmerno ozbiljnosti povrede o kojoj je re~.
- Uklju~ivanje carinskih organa
11. Dràve ~lanice treba da uklju~e carinske organe u punoj meri u borbu pro-
tiv piraterije i da ih, izme|u ostalog, opunomo}e da zaustave pu{tanje sumnji-
vog materijala u slobodan promet.
254
* Inaudita altera parte (lat.) - bez saslu{anja druge strane (prim. prev.)
Tehnolo{ke mere i upravljanje pravima
12. Dràve ~lanice treba da podstaknu razvoj tehnolo{kih mera kojima se {ti-
te autorska i srodna prava i razvoj sistema za informisanje o upravljanju
elektronskim pravima, naro~ito tako {to }e tim pravima pruìti posebnu za{titu u
doma}em zakonodavstvu.
13. Dràve ~lanice treba da prou~e mogu}nost preduzimanja mera koje }e se
odnositi na preduze}a koja imaju kapacitete za izradu originalnih snimaka (ma-
stera) i proizvodnju gotovih proizvoda pomo}u opti~kih medija, kao {to je uvo-
|enje obaveze kori{}enja jedinstvene {ifre za identifikaciju, kako bi se moglo
odrediti poreklo njihovih originalnih snimaka i gotovih proizvoda.
Saradnja izme|u dràvnih organa, kao i izme|u istih
i vlasnika prava
14. Dràve ~lanice treba da podstaknu saradnju na nacionalnom nivou izme-
|u policijskih i carinskih organa u borbi protiv piraterije u oblasti autorskih i sro-
dnih prava, kao i izme|u tih organa i imalaca prava. Tako|e, treba da podstaknu
saradnju razli~itih imalaca prava u okviru privatnog sektora.
15. Dràve ~lanice treba, tako|e, da u odgovaraju}im forumima podstaknu sa-
radnju policijskih i carinskih organa razli~itih zemalja u borbi protiv piraterije.
Saradnja izme|u dràva ~lanica
16. Dràve ~lanice treba jedna drugu da u punoj meri obave{tavaju o inicija-
tivama koje budu pokretale u borbi protiv piraterije u oblasti autorskih i srodnih
prava.
17. Dràve ~lanice treba jedna drugoj da ponude uzajamnu podr{ku u vezi s
takvim inicijativama i da predvide, u slu~aju kada je to poèljno, kojim }e kana-
lima i}i preduzimanje zajedni~ke akcije.
Ratifikacija ugovora
18. Dràve ~lanice treba da u najkra}em mogu}em roku po~nu da po{tuju
Ugovor WIPO o autorskim pravima (WTC) i Ugovor WIPO o izvo|enjima i zvu-
~nim zapisima (WPPT), pri ~emu treba da vode ra~una o tome da delotvorna
za{tita imalaca prava sve vi{e zavisi od stepena uskla|enosti takve za{tite na
me|unarodnom nivou.
255
19. Osim toga, dràve ~lanice treba da postanu strane potpisnice, ako to ve}
nisu, slede}ih akata:
- Pariskog akta Bernske konvencije za za{titu knjièvnih i umetni~kih de-
la (1971);
- Me|unarodne konvencije za za{titu izvo|a~a, producenata zvu~nih za-
pisa i radio-difuznih organizacija (Rim, 1961);
- Konvencije za za{titu producenata zvu~nih zapisa od neovla{}enog
umnoàvanja njihovih zvu~nih zapisa (@eneva, 1971);
- Evropskog sporazuma o za{titi televizijskih emisija (Strazbur, 1960) i
njegovih protokola;
- Evropske konvencije koja se odnosi na pitanja prava autorskih i srodnih
prava u okviru prekograni~nog emitovanja preko satelita (Strazbur,
1994);
- Sporazuma o aspektima prava intelektualne svojine koji se odnose na
trgovinu (Sporazum TRIPS) (1994).
256
o samostalnom dono{enju regulative koja se odnosi na sajber
sadràj (samostalno dono{enje regulative i za{tita korisnika
od nezakonitog ili {tetnog sadràja na novim komunikacionim
i informati~kim servisima)
(usvojio Komitet ministara na 62. sastanku zamenika ministara
odrànom 5. septembra 2001. godine)
Smatraju}i da je cilj Saveta Evrope postizanje ve}eg jedinstva izme|u njegovih
~lanica kako bi se za{titili i ostvarili ideali i na~ela koji su njihovo zajedni~ko na-
sle|e,
Imaju}i u vidu njegovu Deklaraciju o evropskoj politici koja se odnosi na nove
informacione tehnologije, usvojenu povodom pedesetogodi{njice Saveta Evro-
pe 1999. godine,
Podse}aju}i na privrènost dràva ~lanica osnovnom pravu na slobodu izraà-
vanja i informisanja, i to na na~in kako je ono garantovano ~lanom 10 Konve-
ncije za za{titu ljudskih prava i osnovnih sloboda, i na opredeljenost za to da se
nadzor nad njenom primenom poveri Evropskom sudu za ljudska prava,
Ponovo potvr|uju}i da je sloboda izraàvanja i informisanja neophodna za dru-
{tveni, privredni, kulturni i politi~ki razvoj svakog ljudskog bi}a i da predstavlja
uslov skladnog napretka dru{tvenih i kulturnih grupa, nacija i me|unarodne za-
jednice, kao {to je to navedeno u njegovoj Deklaraciji o slobodi izraàvanja i
informisanja iz 1982. godine,
Nagla{avaju}i da stalni razvoj novih komunikacionih i informati~kih usluga treba
da posluì daljem unapre|enju prava svakoga, bez obzira na granice, da izra-
257
àva, traì, prima i daje informacije i ideje u interesu svakog pojedinca i demo-
kratske kulture bilo kog dru{tva,
Nagla{avaju}i da se slobodom kori{}enja novih komunikacionih i informati~kih
servisa ne smeju prejudicirati ljudsko dostojanstvo, ljudska prava i osnovne slo-
bode drugih, a naro~ito ne maloletnika,
Pozivaju}i se na svoju Preporuku broj R (89) 7 koja se odnosi na na~ela distri-
bucije video igara s nasilnim, brutalnim ili pornografskim sadràjem, svoju Pre-
poruku broj R (92) 19 o video igrama s rasisti~kim sadràjem, svoju Preporuku
broj R (97) 19 o prikazivanju nasilja u elektronskim medijima, svoju Preporuku
broj R (97) 20 o govoru mr`nje i ~lan 4 stav a) Me|unarodne konvencije Ujedi-
njenih nacija o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije iz 1965. godine,
Imaju}i na umu razlike u doma}em krivi~nom pravu u vezi s nezakonitim sadr-
àjem, kao i razlike u shvatanju onoga {to moè predstavljati potencijalno {te-
tan sadràj, posebno za maloletnike i za njihov fizi~ki, mentalni i moralni razvoj
(u daljem tekstu: {tetan sadràj),
Imaju}i na umu da bi organizacije koje samostalno donose svoju regulativu mo-
gle, u skladu s doma}im okolnostima i tradicijama, biti uklju~ene u pra}enje po-
{tovanja odre|enih normi, eventualno, preko zajedni~kog regulativnog okvira, i
to onako kako je to definisano u odre|enoj zemlji,
Svestan inicijativa koje su pokrenule nove komunikacione i informacione indu-
strije, ponekad u saradnji s dràvom, za samostalno dono{enje regulative, ka-
ko bi se uklonio nezakoniti sadràj i korisnici za{titili od {tetnog sadràja, kao i
~injenice da postoje tehni~ki standardi i ure|aji koji korisnicima omogu}avaju da
vr{e selekciju i filtriranje sadràja,
U èlji da unapredi i oja~a regulativu koja se samostalno donosi i za{titu korisni-
ka od nezakonitog ili {tetnog sadràja,
Preporu~uje vladama dràva ~lanica da:
1. ugrade u svoje doma}e zakonodavstvo i/ili praksu na~ela navedena u do-
datku uz ovu preporuku;
2. {iroko distribuiraju ovu preporuku i na~ela navedena u njenom dodatku, a
tamo gde je potrebno i prevod; i
3. posebno na njih skrenu pa`nju medijima, novim komunikacionim i informa-
cionim industrijama, korisnicima i njihovim organizacijama, zatim organima koji
donose regulativu a nadle`ni su za medije i nove komunikacione i informati~ke
servise, kao i odgovaraju}im dràvnim organima.
258
Na~ela i mehanizmi koji se odnose na samostalno dono{enje
regulative i za{titu korisnika od nezakonitih ili {tetnih sadràja
na novim komunikacionim i informati~kim servisima
Poglavlje I - Organizacije koje samostalno donose svoju regulativu
1. Dràve ~lanice treba da podstaknu osnivanje organizacija koje su tipi~ni
predstavnici subjekata na internetu, na primer internet servis provajdera, provaj-
dera sadràja i korisnika.
2. Dràve ~lanice treba da podstaknu takve organizacije da, u okviru svoje
nadle`nosti, donesu regulativne mehanizme, koji }e posebno podrazumevati
utvr|ivanje kodeksa pona{anja i pra}enje po{tovanja tih kodeksa.
3. Dràve ~lanice treba da podstaknu organizacije u oblasti medija da stan-
darde koje samostalno donose, u najve}oj mogu}oj meri, primenjuju na nove
komunikacione i informati~ke servise.
4. Dràve ~lanice treba da podstaknu takve organizacije da u~estvuju u rele-
vantnim zakonodavnim procesima, na primer, kroz konsultacije, rasprave i da-
vanje ekspertskih mi{ljenja, i u sprovo|enju odgovaraju}ih normi, posebno kroz
pra}enje njihovog po{tovanja.
5. Dràve ~lanice treba da podstaknu saradnju {irom Evrope i me|unarodnu
saradnju izme|u takvih organizacija.
Poglavlje II - Deskriptori sadràja
6. Dràve ~lanice treba da podstaknu one kojih se to ti~e da, u saradnji s orga-
nizacijama pomenutim u Poglavlju I, defini{u skup deskriptora sadràja naj{ireg
mogu}eg geografskog raspona. Njegovim definisanjem obezbedilo bi se neu-
tralno obeleàvanje sadràja, {to bi korisnicima omogu}ilo da samostalno do-
nose sud o takvim sadràjima.
7. Takvi deskriptori sadràja treba da sadrè oznaku, na primer, nasilnog i por-
nografskog sadràja, zatim oznaku sadràja kojim se reklamiraju upotreba du-
vana i alkohola i kockarske usluge, kao i oznaku sadràja kojim se dozvoljava-
ju, bez nadzora, anonimni kontakti maloletnika i odraslih.
8. Provajdere sadràja treba podsta}i na upotrebu spomenutih deskriptora
259
sadràja kako bi se korisnicima omogu}ilo da prepoznaju takve sadràje i filtri-
raju ih bez obzira na njihovo poreklo.
Poglavlje III - Instrumenti za selekciju sadràja
9. Dràve ~lanice treba da podstaknu razvoj raznovrsnih instrumenata za pre-
traìvanje i profila za filtriranje koji korisnicima daju mogu}nost selekcije sadrà-
ja na osnovu deskriptora sadràja.
10. Korisnici treba da vr{e filtriranje na dobrovoljnoj osnovi.
11. Dràve ~lanice treba da podstaknu provajdere sadràja i servis provajde-
re na upotrebu instrumenata za slobodan pristup sadràjima {tetnim za malo-
letnike, na primer, sistema za proveru starosne dobi, {ifara za li~nu identifikaci-
ju, lozinki, sistema za {ifrovanje i de{ifrovanje ili sistema koji omogu}ava pristup
uz pomo} kartica sa elektronskim kodom.
Poglavlje IV - Sistemi za ulaganje àlbi na sadràj i re{avanje po tim àlba-
ma
12. Dràve ~lanice treba da podstaknu uvo|enje sistema za ulaganje àlbi na
sadràj, kao {to su vru}e linije (hotline), koje obezbe|uju internet servis pro-
vajderi, provajderi sadràja, udruènja korisnika ili druge institucije. Dopuna ta-
kvim sistemima za ulaganje àlbi na sadràj treba da budu, ako je to neopho-
dno da bi se osiguralo adekvatno reagovanje na navodno nezakoniti sadràj,
vru}e linije koje }e obezbediti dràvni organi.
13. Dràve ~lanice treba da podstaknu razvoj zajedni~kih minimalnih uslova i
prakse u pogledu spomenutih sistema za ulaganje àlbi na sadràj. Ti uslovi, na
primer, treba da obuhvate:
a) obezbe|ivanje posebne trajne veb adrese;
b) raspoloìvost sistema za ulaganje àlbi na sadràj 24 ~asa na dan;
c) davanje obave{tenja javnosti o zakonski odgovornim licima i subjektima u
okviru organa koji pruàju usluge sistema za ulaganje àlbi na sadràj;
d) davanje obave{tenja javnosti o pravilima i praksi koji se odnose na obradu
àlbi na sadràj, uklju~uju}i saradnju sa organima unutra{njih poslova u pogle-
du sadràja za koji se pretpostavlja da je nezakonit;
e) davanje odgovora korisnicima u vezi sa obradom njihovih àlbi na sadràj;
f) obezbe|enje linkova za povezivanje s drugim sistemima za ulaganje àlbi na
sadràj koji se nalaze u inostranstvu.
260
14. Dràve ~lanice treba da na doma}em nivou, uspostave adekvatan okvir
za saradnju izme|u organa koji su zaduèni za re{avanje po àlbama na sadràj
i dràvnim organima po pitanju navodno nezakonitog sadràja. U tu svrhu, drà-
ve ~lanice treba da zakonom defini{u odgovornosti i povlastice organa koji nu-
de sisteme za ulaganje àlbi na sadràj koje }e oni imati pri pristupanju, kopira-
nju, preuzimanju i prosle|ivanju navodno nezakonitog sadràja organima unu-
tra{njih poslova.
15. Dràve ~lanice treba da neguju saradnju {irom Evrope i me|unarodnu sa-
radnju izme|u organa koji su zaduèni za re{avanje po àlbama na sadràj.
16. Dràve ~lanice treba da preduzmu sve neophodne zakonske i administra-
tivne mere za prekograni~nu saradnju izme|u njihovih odgovaraju}ih organa
unutra{njih poslova po pitanju àlbi i istra`nih radnji u vezi sa navodnim neza-
konitim sadràjem iz inostranstva.
Poglavlje V - Medijacija i arbitraà
17. Dràve ~lanice treba da podstaknu uspostavljanje, na doma}em nivou,
dobrovoljnih, pravi~nih, nezavisnih, dostupnih i efikasnih organa, kao i pokreta-
nje postupaka za vansudsko posredovanje (medijaciju), te mehanizama za arbi-
traù sporova koji se odnose na pitanja vezana za sadràj.
18. Dràve ~lanice treba da podstaknu saradnju {irom Evrope i me|unarod-
nu saradnju izme|u takvih organa za medijaciju i arbitra`nih organa, svima
obezbede pristup takvim postupcima medijacije i arbitraè, bez obzira na grani-
ce, i me|usobno priznavanje i izvr{nost vansudskih poravnanja koja na ovaj na-
~in budu postignuta, pri ~emu moraju posvetiti odgovaraju}u pa`nju doma}em
pravnom poretku i osnovnim merama procesne za{tite.
Poglavlje VI - Informisanost i svest korisnika
19. Dràve ~lanice treba da podstaknu izradu kvalitetnih obele`ja za internet
sadràj, na primer, za sadràj vlade, obrazovni sadràj i sadràj koji je pogodan
za decu, kako bi se korisnicima omogu}ilo prepoznavanje ili traènje takvog sa-
dràja.
20. Dràve ~lanice treba da podstaknu podizanje nivoa svesti i informisano-
sti javnosti o mehanizmima za samostalno dono{enje regulative, deskriptorima
sadràja, instrumentima za filtriranje, instrumentima za ograni~avanje pristupa,
sistemima za re{avanje po àlbama na sadràj i o vansudskom posredovanju i
arbitraì.
261
262
o merama za unapre|enje za{tite srodnih prava
radio-difuznih organizacija
odrànom 11. septembra 2002. godine)
Smatraju}i da je cilj Saveta Evrope postizanje ve}eg jedinstva izme|u ~lanica
kako bi se za{titili i ostvarili ideali i na~ela koji su njihovo zajedni~ko nasle|e i
pospe{io njihov ekonomski i socijalni napredak,
Ponovo potvr|uju}i zna~aj za{tite autorskih i srodnih prava kao podsticaja knji-
èvnom i umetni~kom stvarala{tvu i produkciji,
Zabrinut zbog sve ve}e izloènosti evropskih radio-difuznih organizacija pirateriji
njihovih programa kao posledica tehnolo{kog razvoja tokom poslednjih decenija,
Uvi|aju}i da dragoceni doprinos evropskih radio-difuznih organizacija kreativnoj
i kulturnoj delatnosti zahteva zna~ajne investicije i napore kako bi se osigurali
kvalitet i raznovrsnost programa, kao i da je taj doprinos u neposrednoj opasno-
sti ako je za{tita od piraterije nedovoljna,
Uvi|aju}i potrebu za uspostavljanjem ravnoteè izme|u prava radio-difuznih
organizacija i op{teg javnog interesa, posebno u pogledu obrazovanja, istraì-
vanja i pristupa informacijama, kao i potrebu da radio-difuzne organizacije pri-
znaju prava imalaca autorskih i srodnih prava nad delima i drugim za{ti}enim
elementima sadrànim u njihovim programima,
Uvi|aju}i zna~aj poslova koji su preduzeti u okviru Svetske organizacije za inte-
lektualnu svojinu (WIPO) na za{titi radio-difuznih organizacija, kao i potrebu da
se vodi ra~una o svim novim kretanjima u me|unarodnom pravnom okviru,
263
Preporu~uje vladama dràva ~lanica da vode ra~una o na~elima navedenim u
dodatku uz ovu preporuku pri za{titi srodnih prava radio-difuznih organizacija i
pri uskla|ivanju tih prava s digitalnim okruènjem.
Prava koja treba dodeliti
Da bi se pove}ao nivo za{tite srodnih prava radio-difuznih organizacija, dràve
~lanice treba, ako to ve} nisu u~inile, da im dodele slede}a prava, imaju}i na
umu da ograni~enja i izuzeci od ovih prava mogu biti samo u skladu s me|una-
rodnim ugovorima:
a) isklju~ivo pravo davanja ovla{}enja ili uvo|enja zabrane ì~anog ili beì~nog
prenosa njihovih programa, bilo istovremeno ili putem snimaka;
b) isklju~ivo pravo davanja ovla{}enja ili uvo|enja zabrane snimanja njihovih
programa;
c) isklju~ivo pravo davanja ovla{}enja ili uvo|enja zabrane neposredne ili po-
sredne reprodukcije snimaka njihovih programa, na bilo koji na~in ili u bilo kom
obliku;
d) isklju~ivo pravo davanja ovla{}enja ili uvo|enja zabrane stavljanja javnosti na
raspolaganje snimaka njihovih programa, ì~anim ili beì~nim putem, na na~in
koji bi omogu}io pripadnicima javnosti da imaju pristup snimcima njihovih pro-
grama s bilo kog mesta i u bilo koje vreme koje oni sami odaberu;
e) isklju~ivo pravo davanja ovla{}enja ili uvo|enja zabrane u odnosu na proda-
ju snimaka i kopija snimaka njihovih programa ili neki drugi na~in raspolaganja
prenosom vlasni{tva nad njima;
f) isklju~ivo pravo davanja ovla{}enja ili uvo|enja zabrane stavljanja javnosti na
uvid njihovih programa ako se takvo stavljanje obavlja na mestima koja su ja-
vnosti dostupna i pod uslovom da se prodaju ulaznice.
Signali za prenos programa pre emitovanja
Dràve ~lanice treba da razmotre mogu}nost preduzimanja adekvatnih mera
kako bi radio-difuznim organizacijama, u vezi s njihovim signalima za prenos
programa pre emitovanja, osigurale adekvatnu za{titu od bilo koje radnje pome-
nute u prethodnim st. a do f.
264
Tehnolo{ke mere
Dràve ~lanice treba da obezbede adekvatnu zakonsku za{titu i delotvorne
pravne lekove kako bi se za{titile od lica koja izbegavaju primenu efikasnih te-
hnolo{kih mera koje radio-difuzne organizacije koriste pri ostvarivanju svojih
srodnih prava. Tim merama ograni~avaju se radnje koje se ti~u njihovih progra-
ma, a koje odnosne radio-difuzne organizacije nisu dozvolile ili nisu dopu{tene
prema zakonu.
Informacije o upravljanju pravima
Dràve ~lanice treba da obezbede adekvatne i delotvorne pravne lekove kako
bi spre~ile da bilo koje lice svesno sakrije ili izmeni informacije o upravljanju
elektronskim pravima bez ovla{}enja, znaju}i, ili, u pogledu gra|anskih pravnih
lekova, imaju}i osnova da zna da }e se time izazvati, omogu}iti, olak{ati ili pri-
kriti povreda bilo kog prava koje je obuhva}eno ovom preporukom. Isto to treba
da vaì i u slu~aju da neko lice svesno istovremeno re-emituje neki program ili
izvr{i prenos, distribuira, uveze radi distribucije ili stavi na raspolaganje javnosti
snimke ili druge nosioce slike i tona emitovanih programa, uz saznanje da su
informacije o upravljanju elektronskim pravima sakrivene ili izmenjene bez do-
zvole.
Period za{tite
Dràve ~lanice treba da razmotre mogu}nost da odrede period u kome }e biti
za{ti}ena prava radio-difuznih organizacija. Taj period treba da iznosi najmanje
50 godina, ra~unato od kraja godine u kojoj je program emitovan.
265
266
o merama za unapre|enje demokratskog i socijalnog
doprinosa digitalnom emitovanju
odrànom 28. maja 2003. godine)
Smatraju}i da je cilj Saveta Evrope postizanje ve}eg jedinstva izme|u njegovih
~lanica kako bi se za{titili i ostvarili ideali i na~ela koji su njihovo zajedni~ko na-
sle|e i pospe{io njihov privredni i socijalni napredak,
Podse}aju}i na to da je za demokratska dru{tva bitno da postoji veliki izbor ne-
zavisnih i samostalnih medija, {to omogu}ava izraàvanje razli~itih ideja i mi-
{ljenja, kao {to je to navedeno u njegovoj Deklaraciji o slobodi izraàvanja i
informisanja od 29. aprila 1982. godine,
Imaju}i na umu Rezoluciju broj 1 o budu}nosti javnog radio-difuznog servisa ko-
ja je usvojena na êtvrtoj evropskoj ministarskoj konferenciji o politici masovnih
medija (Prag, 7-8. decembar 1994), i pozivaju}i se na svoju Preporuku broj R
(96) 10 o garantovanju nezavisnosti javnog radio-difuznog servisa,
Nagla{avaju}i u savremenim demokratskim dru{tvima, posebnu ulogu radio-di-
fuznih medija, a naro~ito javnog radio-difuznog servisa, koja se sastoji u tome
da podrì vrednosti koje su u osnovi politi~kih, pravnih i socijalnih struktura de-
mokratskih dru{tava, a posebno po{tovanje ljudskih prava, kulturu i politi~ki plu-
ralizam,
Konstatuju}i da se s razvojem digitalne tehnologije otvaraju nove mogu}nosti u
oblasti komunikacije, {to moè na odre|eni na~in uticati na izgled audiovizue-
lnog trì{ta, ne samo iz perspektive javnosti, nego i u pogledu emitera,
267
S obzirom na to da prelazak na digitalno okruènje ne nudi samo prednosti ne-
go nosi i opasnosti, te da se za to moraju izvr{iti odgovaraju}e pripreme kako bi
se sve obavilo u najboljim mogu}im uslovima u interesu javnosti, kao i emitera
i audio-vizuelne industrije u celini,
Konstatuju}i da se, paralelno sa umnoàvanjem broja kanala u digitalnom okru-
ènju, jo{ uvek ubrzava koncentracija u sektoru medija, naro~ito kada je u pita-
nju globalizacija i podse}aju}i dràve ~lanice na na~ela koja su navedena u Pre-
poruci broj R (99) 1 o merama za unapre|enje pluralizma medija, a posebno
onim merama koje se odnose na pravila o vlasni{tvu nad medijima, pristup pla-
tformama i raznovrsnost medijskog sadràja,
Nagla{avaju}i da je potencijal digitalne televizije takav da ona moè uvesti
informati~ko dru{tvo u svaki dom, kao i nagla{avaju}i koliko je zna~ajno izbe-
}i isklju~ivost time {to }e se obezbediti dostupnost servisa za slobodno emito-
vanje u etar i dostupnost prekograni~nih televizijskih servisa,
Svestan ~injenice da je potrebno za{tititi osnovne ciljeve i interese javnosti u di-
gitalnom okruènju, uklju~uju}i slobodu izraàvanja i pristup informacijama, plu-
ralizam medija, kulturnu raznovrsnost, za{titu maloletnika i ljudskog dostoja-
nstva, za{titu potro{a~a i privatnost,
Konstatuju}i da vlade dràva ~lanica imaju posebne odgovornosti u ovom po-
gledu,
Ube|en da u novom digitalnom okruènju treba zadràti specifi~nu ulogu ja-
vnog radio-difuznog servisa kao ujedinjuju}eg faktora koji je u stanju da svim
slojevima stanovni{tva ponudi veliki izbor programa i usluga,
Podse}aju}i na to da dràve ~lanice treba da sa~uvaju, i tamo gde je to potre-
bno, uspostave odgovaraju}i i siguran okvir za finansiranje javnih radio-difuznih
servisa koji }e im garantovati neophodna sredstva za obavljanje zadatka koji su
im dràve ~lanice poverile u novom digitalnom okruènju,
Svestan rizika od eventualne pojave demokratskog i socijalnog deficita kao po-
sledica tehnolo{kog razvoja i razvoja na trì{tu i slaù}i se s tim da se u digita-
lnom okruènju mora uspostaviti ravnoteà izme|u ekonomskih interesa i dru-
{tvenih potreba, pri ~emu treba voditi ra~una o perspektivi iz koje sve to posma-
tra gra|anin,
Preporu~uje vladama dràva ~lanica da, vode}i ra~una o na~elima koja su na-
vedena u dodatku uz ovu preporuku:
268
a) stvore odgovaraju}e zakonske i ekonomske uslove za razvoj digitalnog emi-
tovanja koji }e garantovati pluralizam emisionih usluga i obezbe|ivati javnosti
pristup pove}anom izboru kvalitetnih programa, uklju~uju}i kontinuiranu, i gde
je mogu}e, pove}anu dostupnost prekograni~nih usluga;
b) za{tite, i ako je neophodno, preduzmu pozitivne mere da za{tite i unaprede
pluralilzam medija, kako bi to posluìlo kao protivteà pove}anom stepenu ko-
ncentracije u ovom sektoru;
c) budu naro~ito aktivne u osiguranju po{tovanja i za{tite maloletnika i ljudskog
dostojanstva, kako ne bi do{lo do podsticanja na nasilje i mr`nju u digitalnom
okruènju koje obezbe|uje pristup velikom izboru razli~itih sadràja;
d) pripreme javnost za novo digitalno okruènje, i to podsticanjem na usposta-
vljanje sheme za adekvatno informisanje i obuku o na~inu kori{}enja digitalne
opreme i novih servisa;
e) garantuju da }e se u novom digitalnom okruènju zadràti javni radio-difuzni
servis kao nezaobilazan faktor kohezije demokratskih dru{tava, tako {to }e se
pojedincima osigurati univerzalan pristup programima javnih radio-difuznih se-
rvisa, i da }e takvom servisu, uz ostalo, dati glavnu ulogu u tranziciji ka zema-
ljskom digitalnom emitovanju;
f) ponovo potvrde zadatak javnog radio-difuznog servisa i ako je to potrebno,
prilagode, u skladu sa odgovaraju}im osnovnim na~elima navedenim u pretho-
dnim tekstovima Saveta Evrope, njegova sredstva novom digitalnom okruènju,
i istovremeno obezbede finansijske, tehni~ke i druge uslove koji }e mu omogu-
}iti da svoj zadatak obavi najbolje {to moè;
g) skrenu pa`nju dràvnim organima, profesionalnim krugovima i predstavnici-
ma sektora industrije kojih se to ti~e na osnovna na~ela navedena u dodatku uz
ovu preporuku, i u okviru svojih redovnih aktivnosti, ocenjuju koliko se delotvor-
no ta na~ela sprovode.
Osnovna na~ela digitalnog emitovanja
Op{ta na~ela
1. S obzirom na to da je, s tehnolo{kog stanovi{ta, razvoj digitalnog emitova-
nja neizbeàn, dràve ~lanice treba pre nego {to pre|u na digitalno okruènje,
269
a u konsultaciji s predstavnicima razli~itih sektora industrije koji su u to uklju~e-
ni i s javno{}u, da sa~ine precizno definisanu strategiju kojom bi se osigurao pa-
`ljivo smi{ljen prelazak na to okruènje, i na taj na~in iz njega izvukle maksimal-
ne koristi, a mogu}i negativni efekti smanjili na minimum.
2. Kroz primenu takve strategije, koja je neophodna naro~ito za digitalnu ze-
maljsku televiziju, treba nastojati da se unapredi saradnja izme|u operatera, kom-
plementarnost platformi, interoperabilnost dekodera, raspoloìvost velikog izbora
sadràja, uklju~uju}i radio i televizijske servise za slobodno emitovanje u etar i
najve}u mogu}u eksploataciju jedinstvenih mogu}nosti koje moè ponuditi digita-
lna tehnologija nakon {to se izvr{i neophodna ponovna dodela frekvencija.
3. S obzirom na to da je istovremeno analogno i digitalno emitovanje skupo,
dràve ~lanice treba da na|u puteve i na~ine kojima }e podsta}i brì prelazak
na digitalno emitovanje, pri ~emu treba da preduzmu sve {to je potrebno da se
uzmu u obzir interesi javnosti, kao i interesi i ograni~enja svih kategorija emite-
ra, a naro~ito nekomercijalnih i regionalnih/lokalnih emitera. S tim u vezi, mora
se doneti odgovaraju}i zakonski okvir i obezbediti povoljni ekonomski i tehni~ki
uslovi.
4. Prilikom dodele licenci za digitalno emitovanje, odgovaraju}i dràvni orga-
ni treba da preduzmu sve {to je potrebno da ponu|eni servisi budu brojni i ra-
znovrsni i da podstaknu uvo|enje regionalnih/lokalnih servisa koji }e ispuniti
o~ekivanja javnosti na tim nivoima.
1 Prelazak na digitalno okruènje: javnost
1.1 Bezbedan prelazak na digitalno emitovanje
5. Da bi garantovale javnosti veliki izbor programskih sadràja, dràve ~lanice
treba da preduzmu mere koje imaju za cilj visok stepen interoperabilnosti i kom-
patibilnosti opreme za prijem, dekodiranje i de{ifrovanje i sistema koji obezbe|u-
ju pristup servisima digitalnog emitovanja i srodnim interaktivnim servisima.
6. Budu}i da za potro{a~e prelazak na digitalno emitovanje zahteva odre|e-
ne nov~ane izdatke jer podrazumeva nabavku nove opreme za dekodiranje i
de{ifrovanje digitalnih signala, a da bi se izbegao bilo kakav oblik diskriminaci-
je po osnovu materijalnog statusa i bilo kakav rizik od digitalne podele izme-
|u razli~itih socijalnih kategorija, dràve ~lanice treba da posvete posebnu pa-
`nju na~inima smanjenja tro{kova takve opreme.
7. Radi skra}enja roka prelaska na digitalno emitovanje, dràve ~lanice treba
da javnosti olak{aju prelazak na digitalne programe. Mogle bi, na primer, da
270
podstaknu odre|ene sektore industrije da javnosti stave na raspolaganje ve}i iz-
bor ure|aja za dekodiranje, uklju~uju}i i osnovni aparat za dekodiranje kojim se
omogu}uje pristup odre|enom rasponu minimalnih servisa.
8. Medijska pismenost je klju~ni faktor za smanjivanje rizika od digitalne
podele. Stoga, javnosti treba pruìti iscrpna obave{tenja o medijima. Odgova-
raju}i kursevi o upotrebi digitalne opreme i kori{}enju novih servisa predstavlja-
ju jo{ jednu adekvatnu meru za smanjivanje pomenutog rizika. Konkretno, po-
trebno je preduzeti odre|ene mere kako bi se starim licima i slojevima stanovni-
{tva koji su u manje povoljnom poloàju omogu}ilo da razumeju i koriste digi-
talnu tehnologiju. Sve te mere treba da preduzimaju dràve ~lanice, emiteri,
organi koji donose propise ili druge dràvne ili privatne institucije koje su zainte-
resovane za prelazak na digitalno emitovanje.
9. Za{tita maloletnika, ljudskog dostojanstva, neizazivanje mr`nje i nasilja,
pre svega rasnog i verskog porekla, kao i objektivnost informacija i za{tita po-
tro{a~a treba i dalje da ostanu predmet posebne pa`nje u okruènju u kome do-
lazi do digitalne konvergencije.
10. Potrebno je preduzeti posebne mere kako bi se pobolj{ao pristup digital-
nim radio-difuznim servisima i njihovim odgovaraju}im sadràjima za osobe
o{te}enog sluha i vida.
11. Dràve ~lanice treba da preduzmu sve neophodne mere kako bi za{titile
privatnost pojedinaca u digitalnom okruènju, i to tako {to }e zabraniti zloupo-
trebu li~nih podataka prikupljenih uz kori{}enje radio-difuznih i srodnih interak-
tivnih servisa.
1.2 Snalaènje u digitalnom okruènju
12. Da bi pomogle javnosti da se sna|e u novom digitalnom okruènju, dràve
~lanice treba da podstaknu emitere da pripreme informacije o svojim servisima
za elektronske programske vodi~e (EPG), kao i da podstaknu proizvo|a~e digi-
talnih ure|aja i kutija da ih izra|uju tako da omogu}avaju pojavljivanje informaci-
ja o programima i servisima na ekranu, kako bi televizijske gledaoce obavestili o
osnovim informacijama koje su im potrebne da bi napravili promi{ljen izbor izme-
|u mno{tva programa/kanala i servisa koji su im na raspolaganju preko digitalnih
platformi.
13. Bez obzira na komplementarne elektronske programske vodi~e koje obe-
zbe|uju emiteri kako bi predstavili svoju programsku ponudu, provajderi EPG
treba da svim servis provajderima koji to zatraè predloè, pod pravi~nim, ra-
271
zumnim uslovima i bez diskriminacije, kakav stav da zauzmu u pogledu vodi~a
koje oni pripremaju. U svakom slu~aju, kanali javnog servisa treba da budu pri-
kazani na istaknutom mestu i lako dostupni. Provajderi EPG tako|e treba da po-
nude jasnu klasifikaciju programskih servisa prema temi, ànru, sadràju, itd.
14. Elektronski programski vodi~i i digitalni dekoderi treba da budu izra|eni ta-
ko da ih potro{a~i mogu lako i jednostavno koristiti, tj. da im omogu}e da izabe-
ru program i servis koji èle da im se prikaè. Posebnu pa`nju treba posvetiti
konkretnim potrebama osoba sa invaliditetom ili osoba koje ne poznaju strane
jezike. Upotreba EPV kao reklamnog medija ne treba da dovede u pitanje ni nji-
hovu funkcionalnost ni integritet programa.
2. Prelazak na digitalno okruènje: emiteri
2.1 Op{ta na~ela
15. Pri definisanju mera politike o autorskim i srodnim pravima, dràve ~lani-
ce treba da preduzmu sve {to je potrebno da se sprovo|enjem tih mera uspo-
stavi ravnoteà izme|u za{tite prava vlasnika prava, s jedne strane, i pristupa
informacijama, s druge strane, kao i cirkulacija za{ti}enih dela i drugih sadrà-
ja preko digitalnih radio-difuznih servisa.
16. O ekonomskim interesima emitera, operatera platformi i servis provajdera
tako|e treba voditi ra~una u op{tem kontekstu borbe protiv piraterije u digital-
nom okruènju, i to naro~ito tako {to }e se preduzimati mere za zakonsku za-
{titu usluga zasnovanih na uslovnom pristupu ili usluga koje ~ini takav pristup.
17. Pristup mnogim nacionalnim, pa ~ak i regionalnim radio-difuznim servisi-
ma donosi veliku korist ljudima koji rade, ìve ili putuju u inostranstvo i doprino-
si slobodnom protoku informacija i boljem razumevanju me|u kulturama. S ob-
zirom na pove}an stepen pokretljivosti ljudi u Evropi i produbljivanje evropske
integracije, bitno je da se u digitalnom okruènju o~uva i, tamo gde je to mogu-
}e, pove}a raspoloìvost usluga slobodnog emitovanja u etar i dostupnost pre-
kograni~nim uslugama prenosa slike i tona.
18. S obzirom na ~injenicu da digitalna konvergencija pogoduje procesu kon-
centracije u radio-difuznom sektoru, dràve ~lanice treba da zadrè one propi-
se kojima se ograni~ava koncentracija vlasni{tva nad medijima i/ili bilo koje
komplementarne mere koje same odaberu kako bi unapredile pluralizam, a isto-
vremeno oja~ale javni radio-difuzni servis kao su{tinsku protivteù koncentraci-
ji u sektoru privatnih medija.
272
2.2 Na~ela koja su primenljiva na javni radio-difuzni servis
a) Zadatak javnog radio-difuznog servisa
19. Suo~en sa izazovima vezanim za pojavu digitalnih tehnologija, javni radio-
-difuzni servis treba da nastavi da obavlja svoj specijalni zadatak u dru{tvu,
uklju~uju}i i pruànje osnovne op{te usluge u smislu ponude vesti, obrazovnih,
kulturnih i zabavnih programa namenjenih razli~itim kategorijama gledalaca.
Dràve ~lanice treba da stvore finansijske, tehni~ke i druge uslove koji su po-
trebni da se javnim radio-difuznim servisima omogu}i da obave svoj zadatak na
najbolji mogu}i na~in, a one se istovremeno prilagode novom digitalnom okru-
ènju. U tom pogledu, sredstva za obavljanje zadatka javnog servisa mogu biti
namenjena obezbe|ivanju novih specijalizovanih kanala, na primer u oblasti
informisanja, obrazovanja i kulture i novih interaktivnih servisa, poput EPG, i
servisa koji su aktivni kada je ra~unar na internet vezi, a ti~u se programa emi-
tovanja. Javni radio-difuzni servisi treba da imaju centralnu ulogu u procesu pre-
laska na digitalno zemaljsko emitovanje.
b) Univerzalan pristup javnom radio-difuznom servisu
20. Univerzalni karakter javnog radio-difuznog servisa je od fundamentalnog
zna~aja za njegov razvoj u digitalnoj eri. Dràve ~lanice, stoga, treba da predu-
zmu sve {to je potrebno da se stvore zakonski, ekonomski i tehni~ki uslovi ka-
ko bi se javnim radio-difuznim servisima omogu}ilo da budu prisutni na razli~i-
tim digitalnim platformama (kablu, satelitu, zemaljskoj digitalnoj platformi) sa ra-
znovrsnim kvalitetnim programima i servisima koji su u stanju da ujedine dru-
{tvo, posebno imaju}i u vidu opasnost od podeljenosti gledalaca kao posledica
diversifikacije i specijalizacije programa koji se nude.
21. S tim u vezi, a s obzirom na razli~itost digitalnih platformi, pravilo obave-
znog prenosa mora se, u najve}oj mogu}oj meri, primenjivati u korist javnih ra-
dio-difuznih servisa da bi se garantovala dostupnost njihovih servisa i programa
preko tih platformi.
c) Finansiranje javnog radio-difuznog servisa
22. U novom tehnolo{kom okruènju, bez sigurnog i odgovaraju}eg finansij-
skog okvira, moè se smanjiti doma{aj javnih radio-difuznih servisa i raspon
njihovog doprinosa dru{tvu. Suo~ene s pove}anjem tro{kova nabavke, proiz-
vodnje i ~uvanja programa i ponekad pove}anjem tro{kova emitovanja, dràve
~lanice treba da javnim radio-difuznim servisima omogu}e da dobiju neophodna
finansijska sredstva kako bi obavili svoj zadatak.
273
274
DEKLARACIJA O SLOBODI KOMUNIKACIJE
NA INTERNETU
odrànom 28. maja 2003. godine)
Dràve ~lanice Saveta Evrope,
Podse}aju}i na privrènost dràva ~lanica osnovnom pravu na slobodu izraà-
vanja i informisanja, na na~in na koji je ono garantovano ~lanom 10 Konvenci-
je za za{titu ljudskih prava i osnovnih sloboda,
S obzirom na to da postoji potreba da se ponovo afirmi{e sloboda izraàvanja i
slobodan protok informacija na internetu,
Svesne istovremeno, potrebe da se uspostavi ravnoteà izme|u slobode izra-
àvanja i informisanja i drugih legitimnih prava i interesa, u skladu sa ~lanom 10
stav 2 Konvencije za za{titu ljudskih prava i osnovnih sloboda,
Pozivaju}i se u ovom pogledu, na Konvenciju o sajber kriminalu i Preporuku
Rec (2001) 8 o samostalnom dono{enju regulative koja se odnosi na sajber sa-
dràje,
Pozivaju}i se zatim, na Rezoluciju broj 1 Pete evropske ministarske konferenci-
je o politici masovnih medija (Solun, 11-12. decembar 1997),
Zabrinute zbog poku{aja da se javnosti ograni~i pristup komunikacije na interne-
tu zbog politi~kih ili drugih razloga koji su suprotni demokratskim na~elima,
Ube|ene da je neophodno u odlu~noj izjavi navesti da prethodna kontrola ko-
munikacija na internetu, bez obzira na granice, treba da ostane izuzetak,
S obzirom na to da postoji i potreba za uklanjanjem prepreka individualnom pri-
stupu internetu i dopunom ve} preduzetih mera na uspostavljanju punktova za
275
pristup javnosti u skladu s Preporukom broj R (99) 14 o univerzalnom komuni-
tarnom servisu koji pruà nove komunikacione i informati~ke usluge,
Ube|ene da }e sloboda uvo|enja servisa koji se obezbe|uju preko interneta
doprineti garantovanju prava korisnika na pristup pluralisti~kim sadràjima iz ni-
za doma}ih i stranih izvora,
Ube|ene isto tako, da je nu`no ograni~iti odgovornost servis provajdera kada
postupaju kao obi~ni prenosioci ili kada dobronamerno obezbe|uju pristup ili su
doma}ini za sadràje koji dolaze od tre}ih strana,
Pozivaju}i se u tom pogledu, na Direktivu 2000/31/EC Evropskog parlamenta i
Saveta od 8. juna 2000. godine o odre|enim pravnim aspektima usluga u infor-
mati~kom dru{tvu, i konkretno, trgovine elektronskim putem na unutra{njem tr-
ì{tu (Direktiva o trgovini elektronskim putem),
Nagla{avaju}i da sloboda komunikacije na internetu ne treba da ugrozi ljudsko
dostojanstvo, ljudska prava i osnovne slobode drugih, posebno maloletnika,
S obzirom na to da je potrebno na}i ravnoteù izme|u po{tovanja volje korisni-
ka interneta da ne otkrivaju svoj identitet i potrebe organa unutra{njih poslova
da u|u u trag onima koji su odgovorni za krivi~na dela,
Pozdravljaju}i napore koje servis provajderi ulaù prilikom saradnje sa organi-
ma unutra{njih poslova kada se suo~e sa nezakonitim sadràjima na internetu,
Konstataju}i zna~aj saradnje izme|u ovih organa u borbi protiv takvih sadràja,
Izjavljuju da nastoje da se pridràvaju slede}ih na~ela u oblasti komunikacije na
internetu:
Na~elo 1
Pravila koja vaè za sadràje na internetu
Dràve ~lanice ne treba da na sadràje na internetu primenjuju ograni~enja koja
su ve}a od ograni~enja koja se primenjuju na druga sredstva za prenos i ispo-
ruku sadràja.
Na~elo 2
Samostalno ili zajedni~ko dono{enje regulative
Dràve ~lanice treba da podstaknu zajedni~ko dono{enje regulative o sadràji-
ma koji se {ire preko interneta.
276
Na~elo 3
Odsustvo prethodne dràvne kontrole
Dràvni organi ne treba da, putem op{tih mera za blokiranje ili filtriranje, javno-
sti uskra}uju pristup informacijama i drugim komunikacijama na internetu bez
obzira na granice. To ne spre~ava postavljanje filtera radi za{tite maloletnika,
naro~ito na mestima koja su im dostupna, kao {to su {kole ili biblioteke.
Pod uslovom da se po{tuju mere za{tite iz ~lana 10 stav 2 Konvencije za za{ti-
tu ljudskih prava i osnovnih sloboda, mogu se preduzimati mere za uklanjanje
internet sadràja koje je mogu}e jasno identifikovati, ili alternativno, mere koji-
ma se blokira pristup takvim sadràjima, ako su nadle`ni doma}i organi doneli
privremenu ili kona~nu odluku prema kojoj su ti sadràji nezakoniti.
Na~elo 4
Uklanjanje prepreka za u~e{}e pojedinaca u informati~kom dru{tvu
Dràve ~lanice treba da pospe{e i podstaknu pristup komunikacionim i informa-
ti~kim uslugama interneta za sve, bez bilo kakve diskriminacije, i po pristupa-
~noj ceni. Uz to, aktivno u~e{}e javnosti, na primer, u smislu postavljanja i vo-
|enja pojedinih veb sajtova, ne treba da podleè nikakvoj obavezi pribavljanja
dozvole niti drugim sli~nim zahtevima.
Na~elo 5
Sloboda pruànja usluga preko interneta
Pruànje usluga preko interneta ne treba da podleè posebnim postupcima za
izdavanje dozvola samo u zavisnosti sredstva prenosa koje se koristi.
Dràve ~lanice treba da traè mere za unapre|enje pluralisti~ke ponude usluga
preko interneta kojima se izlazi u susret razli~itim potrebama korisnika i dru{tve-
nih grupa. Servis provajderima treba da bude dozvoljeno da posluju u zakonski
regulisanom okviru koji im garantuje pristup, bez diskriminacije, doma}im i me-
|unarodnim telekomunikacionim mreàma.
Na~elo 6
Ograni~ena odgovornost servis provajdera za sadràje na internetu
Dràve ~lanice ne treba da za servis provajdere uvode op{tu obavezu da prate
sadràje na internetu kojima oni obezbe|uju pristup, koje prosle|uju ili ~uvaju,
277
niti obavezu da aktivno tragaju za ~injenicama ili okolnostima koje predstavljaju
indikaciju postojanja nezakonite delatnosti.
Dràve ~lanice treba da preduzmu sve {to je potrebno da se servis provajderi
ne smatraju odgovornim za sadràje na internetu ako imaju ovla{}enje, kao {to
je doma}im zakonom definisano, samo za prosle|ivanje informacija ili davanje
pristupa internetu.
U slu~ajevima kada servis provajderi, imaju}i ve}a ovla{}enja, ~uvaju sadràje
koji poti~u od drugih strana, dràve ~lanice ih mogu smatrati solidarno odgovor-
nim ako na ekspeditivan na~in ne uklone informacije ili onemogu}e pristup in-
formacijama ili servisima neposredno nakon {to postanu svesni, kao {to je de-
finisano doma}im zakonom, da su nezakonite prirode ili, u slu~aju od{tetnog
zahteva, nakon {to postanu svesni ~injenica ili okolnosti koje otkrivaju nezako-
niti karakter delatnosti ili informacija.
Pri definisanju prema doma}em zakonu, obaveza servis provajdera, kao {to je
spomenuto u prethodnom stavu, potrebno je posvetiti odgovaraju}u pa`nju po-
{tovanju prava na slobodu izraàvanja onih koji su prvi stavili te informacije na
raspolaganje korisnicima, kao i analognog prava korisnika na te informacije.
U svim slu~ajevima, navedena ograni~enja u vezi sa odgovorno{}u servis pro-
vajdera ne treba da uti~u na mogu}nost da im se izrekne sudska zabrana ko-
jom se od njih traì da prekinu ili spre~e, u meri u kojoj je to mogu}e, neku po-
vredu zakona.
Na~elo 7
Anonimnost
Da bi se osigurala za{tita od prismotre kada je ra~unar na internet vezi i una-
predilo slobodno izraàvanje informacija i ideja, dràve ~lanice treba da po{tu-
ju volju korisnika interneta da ne otkrivaju svoj identitet. To ne spre~ava dràve
~lanice da preduzimaju mere i sara|uju kako bi u{le u trag licima odgovornim
za krivi~na dela, u skladu s doma}im zakonom, Konvencijom za za{titu ljudskih
prava i osnovnih sloboda i drugim me|unarodnim sporazumima u oblasti pravo-
su|a i policije.
278
DEKLARACIJA O PRU@ANJU INFORMACIJA
O KRIVI^NIM POSTUPCIMA PUTEM MEDIJA
odrànom 10. jula 2003. godine)
Komitet ministara Saveta Evrope,
Podse}aju}i na to da su dràve ~lanice privrène osnovnom pravu na slobodu
izraàvanja onako kako je to zagarantovano ~lanom 10 Konvencije za za{titu
ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljem tekstu: Konvencija),
Ponovo potvr|uju}i da pravo na slobodu izraàvanja i informisanja predstavlja
jedan od glavnih temelja demokratskog dru{tva i jedan od osnovnih uslova za
njegov napredak i razvoj svakog pojedinca, kako je to navedeno u Deklaraciji o
slobodi izraàvanja i informisanja iz 1982. godine,
Podse}aju}i na privrènost osnovnom pravu na pretpostavku nevinosti i na pra-
vi~no su|enje u skladu sa ~lanom 6 Konvencije i osnovnom pravu na po{tova-
nje privatnog i porodi~nog ìvota shodno ~lanu 8 Konvencije,
Podse}aju}i zatim, na pravo medija i novinara da osnivaju stru~na udruènja
u skladu sa pravom na slobodu udruìvanja koje je garantovano ~lanom 11
Konvencije, {to predstavlja osnovu za samostalno dono{enje regulative u obla-
sti medija,
Imaju}i u vidu mogu}nost sukoba interesa za{ti}enih u ~l. 6, 8 i 10 Konvencije
i nu`nost obezbe|ivanja ravnoteè izme|u tih prava prema okolnostima svakog
pojedina~nog slu~aja, kao i kontrolnu ulogu Evropskog suda za ljudska prava u
garantovanju po{tovanja obaveza navedenih u Konvenciji,
Imaju}i tako|e, u vidu va`nost koju samostalno dono{enje regulative od strane
medija i zajedni~ko dono{enje regulative mogu imati u uspostavljanju takve ra-
vnoteè,
279
Svestan brojnih inicijativa koje su pokrenuli mediji i novinari u Evropi za unapre-
|enje odgovornog obavljanja novinarskog posla, bilo putem samostalnog dono-
{enja regulative ili, u saradnji s dràvom, uspostavljanjem zajedni~kog regula-
tivnog okvira,
Svestan tako|e, potrebe da se podstakne rasprava, zasnovana na ~injenicama,
o za{titi prava i interesa o kojima je re~ u okviru medijskog izve{tavanja o krivi~-
nim postupcima,
U èlji da u tom kontekstu oja~a odgovorno obavljanje novinarskog posla, po-
sebno tako {to }e podsticati medije da usvoje dobru praksu dono{enjem kode-
ksa pona{anja ili pokretanjem drugih inicijativa,
Zabrinut zbog sve ve}e komercijalizacije informacija kada su u pitanju krivi~ni
postupci,
@ele}i istovremeno da neguje pravo na slobodu izraàvanja i informisanja u od-
nosu na krivi~ne postupke, naro~ito obezbe|enjem pristupa medija tim postup-
cima,
Pozivaju}i se na svoju Rezoluciju (74) 26 o pravu na odgovor poloàj pojedi-
nca u odnosu na {tampu, svoju Preporuku broj R (85) 11 o poloàju `rtve u okvi-
ru krivi~nog prava i krivi~nog postupka, svoju Preporuku broj R (97) 13 o zastra-
{ivanju svedoka i pravu na odbranu, svoju Preporuku broj R (97) 21 o medijima
i unapre|enju kulture tolerancije i na svoju Preporuku broj R (2000) 7 o pravu
novinara da ne otkrivaju svoje izvore informacija,
Imaju}i u vidu Rezoluciju broj 2 o slobodama i ljudskim pravima novinara koja
je usvojena na êtvrtoj evropskoj ministarskoj konferenciji o politici masovnih
medija (Prag, decembar 1994), kao i Deklaraciju o budu}oj politici masovnih
medija (Krakov, jun 2000),
Tako|e, imaju}i u vidu seminare o samostalnom dono{enju regulative od stra-
ne medija, koje su organizovali Koordinacioni komitet za masovne medije 7. i 8.
oktobra 1998. godine u Strazburu, kao i Evropska komisija i Nema~ka od 19. do
21. aprila 1999. godine u Sarbrikenu;
Imaju}i u vidu javne konsultacije s profesionalnim kadrovima u oblasti medija,
koje je organizovao Koordinacioni komitet za masovne medije u januaru 2002.
godine,
Poziva dràve ~lanice da:
1. u saradnji s medijima i njihovim stru~nim organizacijama, ustanovama za
280
obrazovanje i sudovima podsti~u odgovorno izve{tavanje medija o krivi~nim po-
stupcima, podràvaju}i obuku novinara u oblasti zakona i sudske procedure u
meri u kojoj je to neophodno za razumevanje sudskih postupaka, kao i prava i
interesa strana u krivi~nom postupku i dràve o kojima je re~ tokom trajanja tih
postupaka;
2. podrè sve eventualne inicijative za samostalno dono{enje regulative u
oblasti medija, kojima mediji defini{u profesionalne eti~ke standarde koji se od-
nose na izve{tavanje medija o krivi~nim postupcima, kako bi se obezbedilo po-
{tovanje na~ela sadrànih u Preporuci Rec (2003) 13 Komiteta ministara drà-
vama ~lanicama o pruànju informacija o krivi~nim postupcima putem medija;
3. nastoje da sara|uju sa organima za samostalno dono{enje regulative u
oblasti medija;
4. uklju~e stru~na udruènja u oblasti medija u odgovaraju}e zakonodavne
postupke koji se odnose na medijsko izve{tavanje o krivi~nim postupcima, na
primer, putem rasprava ili konsultacija;
5. ovu deklaraciju stave na raspolaganje dràvnim organima uprave i sudovi-
ma, kao i medijima, novinarima i njihovim stru~nim organizacijama.
Poziva medije i novinare da:
1. organizuju se u dobrovoljna stru~na udruènja i da neguju sveevropsku sa-
radnju tih udruènja;
2. utvrde stru~ne eti~ke smernice i standarde za novinare, ako ve} nisu utvr-
|eni, naro~ito kada je u pitanju izve{tavanje medija o krivi~nim postupcima, kao
i da neguju po{tovanje tih stru~nih eti~kih smernica i standarda;
3. u svojim izve{tajima tretiraju ne samo osumnji~ene nego i optuène kao
nevine sve dok sud ne dokaè njihovu krivicu, imaju}i u vidu da i jedni i drugi
uìvaju to pravo u skladu sa ~lanom 6 Konvencije;
4. po{tuju dostojanstvo, bezbednost i ako informacija nije od javnog intere-
sa, pravo na privatnost `rtava, podnosilaca zahteva, osumnji~enih ili osu|enih
lica i svedoka, kao i njihovih porodica, kao {to je zagarantovano u ~lanu 8 Ko-
nvencije;
5. ne podse}aju na ranije krivi~no delo nekog lica ako to nije od javnog inte-
resa ili nije ponovo postalo stvar od javnog interesa;
281
6. budu osetljivi kad je re~ o interesima maloletnika ili drugih ugroènih lica ko-
ja su uklju~ena u krivi~ni postupak;
7. izbegavaju prejudiciranje krivi~nih istraga i sudskih postupaka;
8. izbegavaju da krivi~ni postupak pominju u svojim izve{tajima na pristrasan
i pogrdan na~in tamo gde bi to moglo da podstakne ksenofobiju, diskriminaciju
ili nasilje;
9. izve{tavanje o krivi~nim postupcima povere novinarima koji su na odgova-
raju}i na~in osposobljeni za izve{tavanje o tim pitanjima.
282
Komiteta ministara dràvama ~lanicama o pruànju informacija
koje se odnose na krivi~ne postupke putem medija
odrànom 10. jula 2003. godine)
Smatraju}i da je cilj Saveta Evrope postizanje ve}eg jedinstva ~lanica kako bi
se o~uvali i ostvarili ideali i na~ela koji predstavljaju njihovo zajedni~ko nasle|e,
Podse}aju}i na to da su dràve ~lanice privrène osnovnom pravu na slobodu
izraàvanja i informisanja onako kako je ono zagarantovano ~lanom 10 Konve-
ncije za za{titu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljem tekstu: Konvenci-
ja), {to predstavlja jedan od klju~nih temelja demokratskog dru{tva i jedan od
osnovnih uslova za njegov napredak i razvoj svakog pojedinca,
Podse}aju}i na to da mediji imaju pravo da obave{tavaju javnost zahvaljuju}i
pravu javnosti da dobija informacije, uklju~uju}i i informacije o pitanjima od ja-
vnog interesa, u skladu sa ~lanom 10 Konvencije, kao i da je to njihova profesi-
onalna du`nost,
Podse}aju}i na to da pravo na pretpostavku nevinosti, pravo na pravi~no su|e-
nje i pravo na po{tovanje privatnog i porodi~nog ìvota prema ~l. 6 i 8 Konve-
ncije predstavljaju su{tinske zahteve koji se moraju po{tovati u svakom demo-
kratskom dru{tvu,
Nagla{avaju}i va`nost medijskog izve{tavanja u obave{tavanju javnosti o kri-
vi~nim postupcima, ~ime se jasno ukazuje na funkciju krivi~nog prava u smislu
odvra}anja, i javnosti pruà uvid u funkcionisanje krivi~nog pravosu|a,
283
Imaju}i u vidu mogu}nost sukoba interesa za{ti}enih u ~l. 6, 8 i 10 Konvencije
i neophodnost obezbe|ivanja ravnoteè izme|u tih prava prema okolnostima
svakog pojedina~nog slu~aja, kao i nadzornu ulogu Evropskog suda za ljudska
prava u obezbe|ivanju po{tovanja obaveza navedenih u Konvenciji,
Podse}aju}i, zatim, na pravo medija i novinara da osnivaju stru~na udruènja,
u skladu s pravom na slobodu udruìvanja koje je garantovano ~lanom 11 Ko-
nvencije, {to predstavlja osnovu za samostalno dono{enje regulative u oblasti
medija,
Svestan brojnih inicijativa koje su preduzeli mediji i novinari u Evropi radi una-
pre|enja odgovornog novinarstva, bilo putem samostalnog dono{enja regulati-
ve ili u saradnji sa dràvom, uspostavljanjem zajedni~kog regulativnog okvira,
@ele}i da podstakne raspravu zasnovanu na ~injenicama o za{titi prava i inte-
resa o kojima je re~ u okviru medijskog izve{tavanja o krivi~nim postupcima,
kao i da neguje dobru praksu {irom Evrope, istovremeno obezbe|uju}i mediji-
ma pristup krivi~nim postupcima,
Pozivaju}i se na svoju Rezoluciju (74) 26 o pravu na odgovor - poloàj pojedi-
nca u odnosu na {tampu, svoju Preporuku broj R (85) o poloàju `rtve u okviru
krivi~nog prava i krivi~nog postupka, svoju Preporuku broj R (97) 13 o zastra{i-
vanju svedoka i pravu na odbranu, kao i na svoju Preporuku broj R (97) 21 o
medijima i unapre|enju kulture tolerancije,
Nagla{avaju}i zna~aj za{tite izvora informacija novinara u okviru krivi~nih po-
stupaka, u skladu sa svojom Rezolucijom broj R (2000) 7 o pravu novinara da
ne otkrivaju svoje izvore informacija,
Imaju}i u vidu Rezoluciju broj 2 o slobodama i ljudskim pravima novinara koja
je usvojena na êtvrtoj evropskoj ministarskoj konferenciji o politici masovnih
medija (Prag, decembar 1994), kao i Deklaraciju o budu}oj politici masovnih
medija, koja je usvojena na [estoj evropskoj ministarskoj konferenciji o politici
masovnih medija (Krakov, jun 2000),
Podse}aju}i na to da cilj preporuke nije ograni~avanje standarda kojima se {ti-
ti sloboda izraàvanja, a koji su ve} na snazi u dràvama ~lanicama,
Preporu~uje vladama dràva ~lanica, uvaàvaju}i raznolikost nacionalnih pra-
vnih sistema u pogledu krivi~nog postupka, da:
284
1. preduzmu ili u slu~aju potrebe, poja~aju sve mere koje smatraju neopho-
dnim kako bi se primenila na~ela u dodatku uz ovu preporuku, u okviru svojih
ustavnih odredaba,
2. {iroko populari{u ovu preporuku i na~ela koja su sadràna u njenom doda-
tku, ujedno s njihovim prevodom tamo gde je potrebno, i
3. posebno skrenu na njih pa`nju, naro~ito pravosudnim organima i policijskim
slu`bama, kao i da ih stave na raspolaganje predstavni~kim organizacijama
pravnika i profesionalnim kadrovima u oblasti medija.
Na~ela koja se odnose na pruànje informacija
o krivi~nim postupcima putem medija
Na~elo 1
Informisanje javnosti putem medija
Javnost mora biti u mogu}nosti da putem medija, dobija informacije o delovanju
pravosudnih organa i policijskih slu`bi. Stoga, novinarima mora biti omogu}eno
da slobodno izve{tavaju i iznose komentare o funkcionisanju sistema krivi~nog
pravosu|a, pod uslovom da izve{tavanje podleè samo onim ograni~enjima ko-
ja su predvi|ena slede}im na~elima.
Na~elo 2
Pretpostavka nevinosti
Po{tovanje na~ela o pretpostavci nevinosti predstavlja sastavni deo prava na
pravi~no su|enje. Saglasno s tim, mi{ljenja i informacije koji se odnose na kri-
vi~ne postupke koji su u toku treba da se prenose ili {ire preko medija samo
onda kada to ne ide na u{trb pretpostavci nevinosti osumnji~enog ili optuènog.
Na~elo 3
Ta~nost informacija
Pravosudni organi i policijske slu`be treba da pruàju medijima samo proverene
informacije ili informacije koje se zasnivaju na razumnim pretpostavkama. Ako je
re~ o ovom drugom navedenom slu~aju, treba na to jasno ukazati medijima.
285
Na~elo 4
Pristup informacijama
Kada novinari na zakonit na~in dobiju informacije od pravosudnih organa ili po-
licijskih slu`bi u vezi s krivi~nim postupcima koji su u toku, ti organi i slu`be tre-
ba te informacije da, bez diskriminacije, stave na raspolaganje svim novinarima
koji te informacije zatraè ili su ih ve} zatraìli.
Na~elo 5
Na~ini pruànja informacija medijima
Kada pravosudni organi i policijske slu`be sami odlu~e da pruè informacije me-
dijima u vezi s krivi~nim postupcima koji su u toku, oni treba te informacije da
pruè bez diskriminacije po bilo kom osnovu, i kad god je to mogu}e, to treba
da rade ovla{}eni slu`benici putem saop{tenja za {tampu, konferencija za
{tampu ili sli~nih dozvoljenih sredstava.
Na~elo 6.
Redovno informisanje za vreme trajanja krivi~nog postupka
U vezi s krivi~nim postupcima od javnog interesa ili drugim krivi~nim postupci-
ma koji su privukli posebnu pa`nju javnosti, pravosudni organi i policijske slu-
`be treba da obaveste medije o svojim najva`nijim radnjama, pod uslovom da
se time ne naru{ava tajnost istraga i policijskih istra`nih radnji i ne odlaè niti
ometa ishod postupaka. Kada je re~ o krivi~nim postupcima koji traju duè vre-
mena, informacije bi trebalo da se redovno pruàju.
Na~elo 7
Zabrana zloupotrebe informacija
Pravosudni organi i policijske slu`be ne bi trebalo da koriste informacije o krivi-
~nim postupcima koji su u toku u komercijalne svrhe ili u druge svrhe koje nisu
od zna~aja za sprovo|enje zakona.
Na~elo 8
Za{tita privatnosti u kontekstu krivi~nih postupaka koji su u toku
Pri pruànju informacija o osumnji~enim, optuènim ili osu|enim licima ili dru-
gim stranama u krivi~nom postupku treba da se po{tuje njihovo pravo na za{ti-
286
tu privatnosti u skladu sa ~lanom 8 Konvencije. Posebna za{tita treba da se
obezbedi stranama kao {to su maloletnici ili druga ugroèna lica, kao i `rtvama,
svedocima i porodicama osumnji~enih, optuènih ili osu|enih lica. U svim slu-
~ajevima posebno bi trebalo voditi ra~una o {tetnom uticaju koji bi na lica pome-
nuta u okviru ovog na~ela moglo imati otkrivanje informacija koje omogu}avaju
njihovu identifikaciju.
Na~elo 9
Pravo na ispravku ili pravo na odgovor
Bez {tete po raspoloìvost drugih pravnih lekova, svako ko je bio izloèn neko-
rektnom medijskom izve{tavanju ili klevetama u vezi s krivi~nim postupkom tre-
ba da ima pravo na ispravku ili odgovor medijima na koje se to odnosi, zavisno
od slu~aja. Pravo na ispravku treba tako|e da postoji i za saop{tenja za {tampu
pravosudnih organa ili policijskih slu`bi koja sadrè neta~ne informacije.
Na~elo 10
Spre~avanje {tetnog uticaja
U okviru krivi~nih postupaka, a naro~ito onih u kojima u~estvuju porote ili sudi-
je porotnici, pravosudni organi ili policijske slu`be treba da se uzdrè od pruà-
nja informacija u javnosti kada postoji rizik da }e se naneti znatna {teta kore-
ktnosti postupaka.
Na~elo 11
[tetan publicitet pre po~etka su|enja
Kada optuèni moè dokazati da postoji velika verovatno}a da }e pruànje
informacija imati ili ve} ima za posledicu povredu njegovog prava na pravi~no
su|enje, optuènom bi trebalo obezbediti delotvoran pravni lek.
Na~elo 12
Prisustvo novinara
Novinarima bi trebalo dozvoliti da, bez diskriminacije i bez prethodnih zahteva
za akreditaciju, prisustvuju sudskim saslu{anjima otvorenim za javnost i javnim
izricanjima presuda. Novinari ne treba da budu isklju~eni sa su|enja, osim ako
ono nije zatvoreno za javnost u skladu sa ~lanom 6 Konvencije.
287
Na~elo 13
Pristup novinara sudnicama
Nadle`ni organi bi trebalo, osim ako to nije prakti~no izvodljivo, da za novinare
obezbede izvestan broj mesta u sudnicama u skladu s njihovim zahtevima, ne
isklju~uju}i prisustvo javnosti.
Na~elo 14
Izve{tavanje uìvo i snimanje u sudnicama
Izve{tavanje uìvo ili snimanje u sudnicama bi trebalo da bude omogu}eno me-
dijima samo u meri u kojoj je to zakonom regulisano ili ako to nadle`ni pravo-
sudni organi izri~ito dozvoljavaju. Takvo izve{tavanje treba da bude dozvoljeno
samo tamo gde ne postoji ozbiljna opasnost od neopravdanog uticaja na `rtve,
svedoke, strane u krivi~nom postupku, porote ili sudije.
Na~elo 15
Podr{ka medijskom izve{tavanju
Nadle`ni organi treba da blagovremeno i na obi~an zahtev stave novinarima na
raspolaganje najave zakazanih ro~i{ta, podignute optu`nice ili tu`be i druge
informacije od zna~aja za zakonito izve{tavanje osim u slu~ajevima kada to ni-
je prakti~no izvodljivo. Novinarima treba omogu}iti da naprave kopije ili dobiju
primerke javno izre~enih presuda. Oni treba da imaju mogu}nost distribuiranja
i saop{tavanja tih presuda javnosti.
Na~elo 16
Za{tita svedoka
Identitet svedoka ne treba da se otkriva, osim ako svedok nije prethodno dao
svoju saglasnost, ako je identifikacija svedoka od javnog interesa ili ako je sve-
do~enje bilo javno. Identitet svedoka ne treba nikada otkrivati ako ih to dovodi u
ìvotnu opasnost ili predstavlja pretnju njihovoj bezbednosti. Neophodno je po-
svetiti du`nu pa`nju programima za{tite svedoka, naro~ito u okviru krivi~nih po-
stupaka koji se vode protiv organizovanog kriminala ili zlo~ina u porodici.
288
Na~elo 17
Medijsko izve{tavanje o izvr{enju sudskih presuda
Novinarima treba omogu}iti kontakte s licima koja se nalaze na izdràvanju ka-
zne zatvora ako to ne naru{ava korektno sprovo|enje pravde, prava zatvoreni-
ka i zatvorskih slu`benika ili bezbednost u zatvorima.
Na~elo 18
Medijsko izve{tavanje nakon izdràne zatvorske kazne
Da bi se lica koja su izdràla zatvorsku kaznu bez smetnje ponovo uklju~ila u
dru{tvo, pravo na za{titu privatnosti prema ~lanu 8 Konvencije treba da obuhva-
ti pravo na za{titu identiteta tih lica u vezi s njihovim ranijim krivi~nim delima za
koja su izdràli zatvorske kazne, osim ako se ta lica nisu izri~ito saglasila sa
otkrivanjem svog identiteta ili ako su ta lica i njihova ranija krivi~na dela ponovo
predmet javnog interesovanja ili su to ponovo postala.
289
290
DEKLARACIJA O SLOBODI POLITI^KE RASPRAVE
U MEDIJIMA
odrànom 12. februara 2004. godine)
Nakon {to je vi{e od pedeset godina Konvencija za za{titu ljudskih prava i
osnovnih sloboda (u daljem tekstu Konvencija) otvorena za potpisivanje od
strane dràva ~lanica, a imaju}i na umu da je Konvencija {irom Evrope najzna-
~ajniji instrument za za{titu prava i sloboda sadrànih u njoj,
Smatraju}i da je cilj Saveta Evrope postizanje ve}eg jedinstva ~lanica kako bi
se o~uvali i ostvarili ideali koji predstavljaju njihovo zajedni~ko nasle|e,
Podse}aju}i na privrènost svih dràva ~lanica osnovnim na~elima pluralisti~ke
demokratije, po{tovanju ljudskih prava i vladavini zakona, kao {to su ponovo
potvrdili {efovi dràva i vlada na svom Drugom sastanku na vrhu 11. oktobra
1997. godine u Strazburu,
Ponovo potvr|uju}i da osnovno pravo na slobodu izraàvanja i informisanja, za-
garantovano ~lanom 10 Konvencije, predstavlja jedan od klju~nih temelja demo-
kratskog dru{tva i jedan od osnovnih uslova za njegov napredak i razvoj svakog
pojedinca, kako je to navedeno u njegovoj Deklaraciji o slobodi izraàvanja i
informisanja iz 1982. godine,
Pozivaju}i se na Deklaraciju o budu}oj politici medija koja je usvojena na [estoj
evropskoj ministarskoj konferenciji o politici masovnih medija, odrànoj 15. i 16.
juna 2000. godine u Krakovu,
nca u odnosu na {tampu i svoju Preporuku broj R (99) 15 o merama koje se
odnose na medijsko pra}enje predizbornih kampanja,
291
Pozivaju}i se, tako|e, na svoju Preporuku broj R (97) 20 o govoru mr`nje i na-
gla{avaju}i da sloboda politi~ke rasprave ne uklju~uje slobodu izraàvanja rasi-
sti~kih mi{ljenja koja predstavljaju podsticanje mr`nje, ksenofobije, antisemiti-
zma i svih oblika netrpeljivosti,
Imaju}i u vidu Rezoluciju 1165 (1998) Parlamentarne skup{tine o pravu na pri-
vatnost,
Ponovo potvr|uju}i prevashodni zna~aj slobode izraàvanja i informisanja, na-
ro~ito putem slobodnih i nezavisnih medija, za garantovanje prava javnosti da
bude obave{tena o pitanjima od javnog interesa i da vr{i javni nadzor nad ja-
vnim i politi~kim poslovima, kao i za obezbe|ivanje odgovornosti i transparen-
tnosti politi~kih tela i organa dràvne uprave, {to je neophodno u demokratskom
dru{tvu, bez {tete po doma}e propise dràva ~lanica koji se odnose na status i
odgovornost zvani~nika,
Podse}aju}i na to da uìvanje slobode izraàvanja nosi sa sobom obaveze i
odgovornosti, koje profesionalni kadrovi u oblasti medija moraju imati na umu,
kao i na to da ono moè biti zakonom ograni~eno kako bi se odràvala ravno-
teà izme|u kori{}enja ovog prava i po{tovanja drugih osnovnih prava, slobo-
da i interesa za{ti}enih Konvencijom,
Svestan ~injenice da fizi~ka lica koja su kandidati za politi~ka tela ili su izabra-
na u njih ili su se povukla iz njih imaju politi~ku funkciju na lokalnom, regiona-
lnom, nacionalnom ili me|unarodnom nivou i vr{e politi~ki uticaj (u daljem te-
kstu: politi~ke li~nosti), kao i fizi~ka lica koja se nalaze na javnim funkcijama
ili vr{e javna ovla{}enja na tim nivoima (u daljem tekstu: zvani~nici) uìvaju
osnovna prava koja bi mogla biti naru{ena {irenjem informacija i mi{ljenja o nji-
ma u medijima,
Svestan ~injenice da neki nacionalni pravni sistemi i dalje daju zakonske privi-
legije politi~kim li~nostima ili zvani~nicima u smislu za{tite od {irenja informaci-
ja i mi{ljenja o njima u medijima, {to nije u saglasnosti s pravom na slobodu izra-
àvanja i informisanja koje je zagarantovano ~lanom 10 Konvencije,
Svestan ~injenice da pravo na vr{enje javnog nadzora nad javnim poslovima
moè uklju~ivati {irenje informacija i mi{ljenja o pojedincima koji nisu politi~ke
li~nosti i zvani~nici,
Poziva dràve ~lanice da {iroko populari{u ovu deklaraciju, zajedno s njenim
prevodom tamo gde je to potrebno, kao i da posebno na nju skrenu pa`nju po-
liti~kim telima, organima dràvne uprave i pravosu|a, te da je stave na raspola-
ganje novinarima, medijima i njihovim stru~nim organizacijama;
292
Posebno skre}e pa`nju na slede}a na~ela koja se odnose na {irenje informaci-
ja i mi{ljenja u medijima o politi~kim li~nostima i zvani~nicima:
I Sloboda izraàvanja i informisanja putem medija
Pluralisti~ka demokratija i sloboda politi~ke rasprave zahtevaju da se javnost oba-
ve{tava o pitanjima od javnog interesa, {to uklju~uje pravo medija da o politi~kim
li~nostima i zvani~nicima prenose informacije koje ih prikazuju u negativnom sve-
tlu i da iznose kriti~ka mi{ljenja o njima, kao i pravo javnosti da ih dobija.
II Sloboda izraàvanja kritike na ra~un dràve i dràvnih institucija
Dràva, vlada ili bilo koja druga institucija izvr{ne, zakonodavne ili sudske vla-
sti moè biti izloèna kritici u medijima. Zbog svog dominantnog poloàja, te
institucije ne bi trebalo da krivi~nim zakonodavstvom budu za{ti}ene od kleve-
ta ili uvredljivih izjava. Me|utim, tamo gde te institucije uìvaju takvu za{titu, ona
bi trebalo da se restriktivno primenjuje i da se, bez obzira na okolnosti, izbega-
va u slu~aju kada se njome ograni~ava sloboda izraàvanje kritike. Pojedinci
koji predstavljaju te institucije ostaju i dalje za{ti}eni kao pojedinci.
III Javna rasprava i nadzor nad politi~kim li~nostima
Odlu~iv{i se da apeluju na poverenje javnosti, politi~ke li~nosti su prihvatile da
budu predmet javne politi~ke rasprave, te stoga podleù stalnom javnom nadzo-
ru i potencijalno èstokoj i sna`noj javnoj kritici putem medija u pogledu na~ina
na koji su obavljale ili obavljaju svoje funkcije.
IV Javni nadzor nad zvani~nicima
Zvani~nici moraju prihvatiti ~injenicu da su, naro~ito putem medija, podlo`ni ja-
vnom nadzoru i kritici u pogledu na~ina na koji su obavljali ili obavljaju svoje
funkcije, ako je to preko potrebno za obezbe|enje transparentnosti i odgovo-
rnog vr{enja njihovih funkcija.
V Sloboda satire
Za humoristi~ki i satiri~ki ànr, na na~in na koji je za{ti}en ~lanom 10 Konvenci-
je, dopu{ta se ve}i stepen preterivanja i ~ak, provokacije, sve dok se javnost ne
dovodi u zabludu u pogledu ~injenica.
293
VI Ugled politi~kih li~nosti i zvani~nika
Politi~ke li~nosti ne bi trebalo da uìvaju ve}u za{titu ugleda i drugih prava ne-
go obi~ni pojedinci i, stoga, medije ne bi trebalo, na osnovu doma}eg zakono-
davstva, stroè ka`njavati ako kritikuju politi~ke li~nosti. Tako|e, to na~elo vaì
i za zvani~nike; odstupanja bi trebalo da budu dopu{tena samo tamo gde su
apsolutno neophodna, kako bi se zvani~nicima omogu}ilo da svoje funkcije pra-
vilno obavljaju.
VII Privatnost politi~kih li~nosti i zvani~nika
Privatni i porodi~ni ìvot politi~kih li~nosti trebalo bi da, u skladu sa ~lanom 8
Konvencije, bude za{ti}en od medijskog izve{tavanja. Ipak, informacije o njiho-
vom privatnom ìvotu mogu se objavljivati tamo gde je u neposrednom interesu
javnosti da sazna na~in na koji su oni obavljali ili obavljaju svoje funkcije, pri ~e-
mu treba voditi ra~una o potrebi da se izbegne nepotrebno nano{enje {tete tre-
}im stranama. U slu~aju kada politi~ke li~nosti i zvani~nici privuku pa`nju javno-
sti na neke aspekte svog privatnog ìvota, mediji imaju pravo da ispitaju te
aspekte njihovog privatnog ìvota.
VIII Pravni lekovi
*
u vezi s kr{enjem ljudskih prava od strane medija
Politi~kim li~nostima i zvani~nicima trebalo bi da budu dostupni samo oni pravni
lekovi protiv medija koji su na raspolaganju obi~nim gra|anima u slu~aju kada
mediji kr{e njihova prava. Od{tete i nov~ane kazne za klevetu ili uvredu mora-
ju biti u razumnoj srazmeri s kr{enjem prava ili povredom ugleda drugih, uzima-
ju}i u obzir sve eventualne delotvorne i adekvatne pravne lekove koje mediji do-
brovoljno ponude, a prihvate ih lica na koja se to odnosi. Kleveta ili uvreda od
strane medija ne bi trebalo da bude razlog za izricanje kazne zatvora. Takva ka-
zna se moè izre}i samo kada su kr{enje prava ili povreda ugleda tako ozbiljni
da zatvorsku kaznu ~ine strogo nu`nom i srazmernom sankcijom. Ona se, na
primer, moè izre}i tamo gde su druga osnovna prava ozbiljno prekr{ena obja-
vljivanjem klevetni~kih ili uvredljivih izjava u medijima kao {to je govor mr`nje.
294
* Lek (eng. remedy) u ovom kontekstu ozna~ava demanti ili ispravku informacije koju su me-
diji preneli, isplatu od{tete ili drugu sankciju, a ne lek kao pravno sredstvo koje se ulaè na
presudu po okon~anju prvostepenog postupka. Izraz lek je zadràn zbog formalne verno-
sti originalu (prim. prev.).
1
Komiteta ministara dràvama ~lanicama koja se odnosi
na pravo na odgovor u novom medijskom okruènju
odrànom 15. decembra 2004. godine)
Smatraju}i da je cilj Saveta Evrope postizanje ve}eg jedinstva ~lanica kako bi se
o~uvali i unapredili ideali na~ela koji predstavljaju njihovo zajedni~ko nasle|e,
nca u odnosu na {tampu, ~ije odredbe bi trebalo da se primenjuju na sve medi-
je,
Konstatuju}i da je od usvajanja Rezolucije do{lo do niza zna~ajnih tehnolo{kih
pomaka, {to zahteva reviziju ovog teksta kako bi se uskladio sa aktuelnom si-
tuacijom u sektoru medija u Evropi,
Podse}aju}i zatim, da se u Evropskoj konvenciji o prekograni~noj televiziji (ETS
broj 132) pominje ne samo pravo na odgovor nego i pravo na druge uporedive
pravne lekove i lekove u upravnom postupku,
Ponovo potvr|uju}i da bi pravo na odgovor trebalo da {titi svako pravno ili fizi-
~ko lice od svih eventualnih informacija u kojima se iznose neta~ne ~injenice ko-
je se odnose na to lice i koje negativno uti~u na njegova prava, i smatraju}i, sto-
ga, da preno{enje mi{ljenja i ideja mora ostati van delokruga ove preporuke,
295
1 Prilikom usvajanja ove preporuke, stalni predstavnici Ujedinjenog Kraljevstva i Slova~ke Re-
publike dali su do znanja da, u skladu sa ~lanom 10.2 c Poslovnika za sastanke zamenika
ministara, zadràvaju pravo svojih vlada da po{tuju ili ne po{tuju Preporuku u meri u kojoj
se odnosi na informacije koje se prenose za vreme direktne internet veze.
Smatraju}i da je pravo na odgovor naro~ito prikladan korektiv u okruènju koje
karakteri{e postojanje direktne internet veze zbog mogu}nosti da se trenutno
ispravi sporna informacija, kao i zbog tehni~ke lako}e s kojom odgovori lica na
koja se to odnosi mogu da se priloè uz nju,
Smatraju}i da je tako|e u interesu javnosti da dobije informacije iz razli~itih izvo-
ra, ~ime se garantuje dobijanje potpune informacije,
Potvr|uju}i da se pravo na odgovor moè obezbediti ne samo zakonodavstvom
nego i zajedni~kim ili samostalnim regulativnim merama,
Nagla{avaju}i da pravo na odgovor ne ide na u{trb drugih korektivnih sredsta-
va i lekova koji su na raspolaganju licima ~ije je pravo na dostojanstvo, ~ast,
ugled ili privatnost povre|eno u medijima,
Preporu~uje da vlade dràva ~lanica ispitaju i, prema potrebi, ugrade u svoje
doma}e zakonodavstvo ili praksu pravo na odgovor ili drugo ekvivalentno sre-
dstvo, kojim se omogu}ava {to brà ispravka neta~ne informacije u medijima
koji imaju direktnu internet vezu ili medijima bez direktne internet veze, u skla-
du sa slede}im na~elima koja predstavljaju obavezan minimum koji se mora
ispo{tovati, a da to nije na u{trb mogu}nosti da se kori{}enje tih sredstava pri-
lagodi specifi~nostima svakog pojedina~nog medija.
Definicija
Za svrhe ove preporuke:
Izraz medij odnosi se na bilo koje sredstvo komunikacije za periodi~no pre-
no{enje redigovanih informacija javnosti, bilo da je na direktnoj internet vezi ili
bez nje, kao {to su novine, ~asopisi, radio, televizija i informativne slu`be koje
se zasnivaju na kori{}enju internet mreè.
Minimalna na~ela
1. Obim prava na odgovor
Svako fizi~ko ili pravno lice, bez obzira na nacionalnost ili prebivali{te, trebalo bi
da ima pravo na odgovor ili na ekvivalentan lek koji mu pruà mogu}nost da re-
aguje na bilo koju informaciju u medijima u kojoj se o njemu iznose neta~ne ~i-
njenice koje poga|aju njegova li~na prava.
296
2. Brzina
Zahtev za odgovor trebalo bi uputiti mediju na koji se to odnosi u razumno kra-
tkom roku od trenutka objavljivanja sporne informacije. Mediju o kojem je re~
trebalo bi da objavi odgovor bez neopravdanog odlaganja.
3. Zna~aj i mesto odgovora
Odgovor bi trebalo, koliko je to mogu}e, da dobije isti zna~aj i mesto koji je do-
bila sporna informacija, kako bi mogao da dopre do iste javnosti i uz isto dejstvo.
4. Besplatnost
Objavljivanje odgovora treba da bude besplatno za lice na koje se on odnosi.
5. Izuzeci
Doma}im zakonodavstvom ili praksom mogu se predvideti slede}i izuzeci u ko-
jima medij moè odbiti zahtev za odgovor:
- ako je duìna odgovora ve}a od one koja je neophodna za ispravku
sporne informacije;
- ako odgovor nije ograni~en na ispravku spornih ~injenica;
- ako bi njegovo objavljivanje uklju~ivalo ka`njivo delo, izloìlo autora nje-
govog sadràja gra|anskoj parnici, ili ako to ne bi bilo u skladu sa sta-
ndardima pristojnosti;
- ako se smatra da je u suprotnosti sa zakonski za{ti}enim interesima ne-
ke tre}e strane;
- ako pojedinac na kog se to odnosi ne moè dokazati da za to postoji le-
gitiman interes;
- ako je odgovor na jeziku koji je razli~it od onog na kojem je sporna
informacija objavljena;
- ako je sporna informacija deo istinitog izve{taja o javnim sednicama
organa dràvne uprave ili sudova.
297
6. Garantovanje efikasnog kori{}enja prava na odgovor
Radi garantovanja efikasnog kori{}enja prava na odgovor, mediji bi trebalo da
objave ime lica kome se zahtevi za odgovor mogu uputiti, kao i podatke ne-
ophodne za uspostavljanje kontakta.
U istom cilju, u doma}em zakonodavstvu ili praksi trebalo bi odrediti u kom ste-
penu i kom razumnom periodu su mediji obavezni da ~uvaju primerak objavlje-
nih informacija ili emisija, ili da se odredi da ih ~uvaju bar dok se moè podneti
zahtev za objavljivanje odgovora, ili dok je u toku spor pred sudom ili drugim
nadle`nim organom.
7. Elektronska arhiva
Ako se sporna informacija ~uva i stavlja na raspolaganje javnosti u elektronskoj
arhivi, a odobreno je pravo na odgovor, trebalo bi izme|u ove dve stvari, ako je
to mogu}e, uspostaviti vezu kako bi se korisniku skrenula pa`nja na ~injenicu
da je na prvobitnu informaciju dat odgovor.
8. Re{avanje sporova
Ako neki medij odbije zahtev da objavi odgovor, ili ako odgovor nije objavljen ta-
ko da zadovolji lice na koje se odnosi, trebalo bi da postoji mogu}nost da to li-
ce pokrene spor pred sudom ili nekim drugim organom koji ima mo} da naredi
da se odgovor objavi.
298
DEKLARACIJA O SLOBODI IZRA@AVANJA I
INFORMISANJA U MEDIJIMA U OKVIRU BORBE
PROTIV TERORIZMA
odrànom 2. marta 2005. godine)
Smatraju}i da je cilj Saveta Evrope ostvarivanje ve}eg jedinstva izme|u ~lani-
ca kako bi se o~uvali i unapredili ideali i na~ela koji predstavljaju njihovo zaje-
dni~ko nasle|e,
Imaju}i u vidu dramati~an negativan efekat terorizma na puno uìvanje ljudskih
prava, naro~ito prava na ìvot, njegovu pretnju demokratiji, posebno njegov cilj
da destabilizuje legitimno konstituisane vlade i podrije pluralisti~ko gra|ansko
dru{tvo kao i ~injenicu da dovodi u pitanje ideale svih ljudi da ìve oslobo|eni
straha,
Nedvosmisleno osu|uju}i sve teroristi~ke akte kao zlo~ina~ke i neopravdane,
gde god da su po~injeni i bez obzira na po~inioce,
Konstatuju}i da je du`nost svake dràve da {titi ljudska prava i osnovne slobo-
de svih lica,
Podse}aju}i na svoju ~vrstu privrènost na~elima slobode izraàvanja i informi-
sanja koja predstavljaju osnovni element demokratskog i pluralisti~kog dru{tva
i preduslov za napredak dru{tva i razvoj ljudskih bi}a, kao {to se isti~e u prece-
dentnom pravu Evropskog suda za ljudska prava shodno ~lanu 10 Evropske
konvencije za za{titu ljudskih prava kao i u Deklaraciji Komiteta ministara o slo-
bodi izraàvanja i informisanja iz 1982. godine,
Smatraju}i da je slobodno i nesmetano {irenje informacija i ideja jedno od na-
jefikasnijih sredstava za unapre|enje razumevanja i tolerancije, ~ime se moè
doprineti spre~avanju terorizma ili borbi protiv njega,
299
Podse}aju}i na to da dràve ne mogu usvajati mere kojima bi se nametnula
ograni~enja slobode izraàvanja i informisanja prekora~uju}i ono {to je dozvo-
ljeno ~lanom 10 Evropske konvencije za za{titu ljudskih prava, ako to nije pre-
dvi|eno u strogim uslovima navedenim u ~lanu 15 Konvencije,
Podse}aju}i pored toga na to da u svojoj borbi protiv terorizma dràve moraju
voditi ra~una o tome da ne usvajaju mere koje su u suprotnosti s ljudskim pra-
vima i osnovnim slobodama, uklju~uju}i slobodu izraàvanja, koja predstavlja
jedan od stubova demokratskih dru{tava koja teroristi nastoje da uni{te,
Konstatuju}i va`nost koju mogu imati mere koje su preduzeli mediji za samo-
stalno dono{enje regulative, posebno u okviru borbe protiv terorizma,
Podse}aju}i na ~lan 10 Evropske konvencije za za{titu ljudskih prava, na De-
klaraciju Komiteta ministara o slobodi izraàvanja i informisanja usvojenu 29.
aprila 1982. godine, Deklaraciju o za{titi novinara u situacijama sukoba i zate-
gnutosti, usvojenu 3. maja 1996. godine, kao i na svoje Preporuke broj R (97)
20 o govoru mr`nje, broj R (97) 21 o medijima i unapre|enju kulture toleranci-
je, broj R (2000) 7 o pravu novinara da ne otkrivaju svoje izvore informacija i
Rec (2003) 13 o pruànju informacija o krivi~nim postupcima putem medija,
Imaju}i u vidu rezolucije i preporuke Parlamentarne skup{tine o terorizmu,
Pozivaj}i se na Smernice o ljudskim pravima i borbi protiv terorizma koje je
usvojio 11. jula 2002. godine,
Poziva dràvne uprave u dràvama ~lanicama:
- da ne uvode, pre nego {to pa`ljivo razmotre da li je to u dovoljnoj meri
ve} obuhva}eno postoje}im zakonima ili drugim merama, bilo kakva no-
va ograni~enja slobode izraàvanja i informisanja u medijima ako nisu
apsolutno neophodna i u srazmeri s demokratskim dru{tvom;
- da se uzdrè od usvajanja mera kojima se medijsko izve{tavanje o te-
rorizmu izjedna~ava s podr{kom terorizmu;
- da obezbede novinarima pristup informacijama koje se redovno aùri-
raju, naro~ito imenovanjem predstavnika za {tampu i organizovanjem
konferencija za {tampu, u skladu s doma}im zakonodavstvom;
- da pruàju odgovaraju}e informacije medijima, uz po{tovanje na~ela
pretpostavke nevinosti i prava na po{tovanje privatnog ìvota;
300
- da se uzdrè od stvaranja prepreka profesionalnim kadrovima u oblasti
medija u smislu onemogu}avanja pristupa mestu gde se dogodio tero-
risti~ki akt, osim kada to opravdava potreba da se osigura bezbednost
`rtava terorizma ili organa unutra{njih poslova koji u~estvuju u antitero-
risti~koj operaciji koja je u toku, odnosno bezbednost istrage ili delotvo-
rnost sigurnosnih ili bezbednosnih mera; u svim slu~ajevima gde drà-
vni organi odlu~e da ograni~e takav pristup, oni su du`ni da objasne
razloge takvog ograni~enja, a njegovo trajanje bi trebalo da bude sra-
zmerno okolnostima, dok bi lice koje ovlaste dràvni organi trebalo da
pruà informacije novinarima sve dok se ograni~enje ne ukine;
- da garantuju pravo medija da se upoznaju sa optu`bama pravosudnih
organa protiv lica koja podleù antiteroristi~kim sudskim postupcima,
kao i pravo da prate te postupke i da o njima izve{tavaju, u skladu s do-
ma}im zakonodavstvom i uz po{tovanje pretpostavke nevinosti i priva-
tnog ìvota; ta prava se mogu ograni~iti samo kada je to propisano za-
konom, tamo gde postoji verovatno}a da bi njihovo kori{}enje i{lo na
u{trb, tajnosti istraga i policijskih istra`nih radnji ili bi odlagalo ili ometa-
lo ishod postupaka, ali bez {tete po izuzetke pomenute u ~lanu 6 stav 1
Evropske konvencije za za{titu ljudskih prava;
- da garantuju pravo medija da izve{tavaju o izvr{enju presuda, pod uslo-
vom da to ne ide na u{trb prava na po{tovanje privatnog ìvota;
- da po{tuju, u skladu sa ~lanom 10 Evropske konvencije za za{titu lju-
dskih prava i s Preporukom broj R (2000) 7, pravo novinara da ne otkri-
vaju svoje izvore informacija; borba protiv terorizma ne dopu{ta dràv-
nim organima da se oglu{e o ovo pravo tako {to }e prekora~iti ono {to
je dozvoljeno u pomenutim dokumentima;
- da strogo po{tuju samostalnost medija kada je u pitanju njihova ure|i-
va~ka politika, i shodno tome, da se uzdrè od bilo kakvog pritiska na
njih;
- da podsti~u obuku novinara i drugih profesionalnih kadrova u oblasti
medija u vezi s njihovom za{titom i bezbedno{}u i da u dogovoru s nji-
ma preduzmaju, gde je to prikladno i gde to okolnosti dozvoljavaju, me-
re za za{titu novinara ili drugih profesionalnih kadrova u oblasti medija
koje ugroàvaju teroristi.
Poziva medije i novinare da razmotre slede}e sugestije:
- da, kada je u pitanju terorizam, imaju na umu svoje posebne odgovo-
rnosti kako ne bi doprinosili ciljevima terorista; posebno bi trebalo da vo-
301
de ra~una o tome da ne doprinose ose}anju straha koji mogu izazvati
teroristi~ki akti, kao i da, posve}uju}i im nesrazmernu pa`nju, ne daju
publicitet teroristima;
- da usvoje mere za samostalno dono{enje regulative, tamo gde ne po-
stoje, ili da postoje}e mere saobraze potrebi davanja uspe{nog odgo-
vora na eti~ka pitanja koja mediji pokre}u izve{tavanjem o terotirzu, kao
i da ih sprovode;
- da se uzdrè od bilo kakve autocenzure koja bi za posledicu imala li{a-
vanje javnosti informacija neophodnih za formiranje mi{ljenja;
- da imaju na umu zna~ajnu ulogu koju mogu igrati u spre~avanju govo-
ra mr`nje i podsticanju nasilja, kao i u unapre|ivanju me|usobnog ra-
zumevanja;
- da budu svesni rizika da mediji i novinari mogu nenamerno posluìti kao
sredstvo za ispoljavanje rasisti~kih ili ksenofobi~nih ose}anja ili mr`nje;
- da se, putem informacija koje {ire, uzdrè od ugroàvanja sigurnosti li-
ca i ugroàvanja sprovo|enja antiteroristi~kih operacija ili sudskih istra-
ga u vezi s terorizmom;
- da po{tuju dostojanstvo, bezbednost i anonimnost `rtava teroristi~kih
akata i njihovih porodica, kao i njihovo pravo na po{tovanje privatnog ì-
vota na na~in na koji je to zagarantovano ~lanom 8 Evropske konvenci-
je za za{titu ljudskih prava;
- da po{tuju pravo na pretpostavku nevinosti krivi~no gonjenih lica u okvi-
ru borbe protiv terorizma;
- da imaju na umu va`nost da se pravi razlika izme|u osumnji~enih i osu-
|enih terorista i grupe (nacionalne, etni~ke, verske ili ideolo{ke) kojoj
pripadaju ili za koju tvrde da je podràvaju;
- da ocene na~in na koji obave{tavaju javnost o pitanjima terorizma, na-
ro~ito konsultovanjem javnosti, analiti~kim emisijama, ~lancima i razgo-
vorima, kao i da obaveste javnost o rezultatima takve ocene;
- da za novinare i druge profesionalne kadrove iz oblasti medija koji izve-
{tavaju o terorizmu organizuju, u saradnji sa svojim stru~nim organiza-
cijama, kurseve vezane za njihovu bezbednost i istorijski, kulturni, ve-
302
rski i geopoliti~ki kontekst doga|aja koje prate, kao i da pozovu novina-
re da poha|aju te kurseve.
Komitet ministara je saglasan da, u okviru postoje}ih procedura, prati inicijative
koje pokre}u vlade dràva ~lanica, sa ciljem da, posebno u oblasti prava, poja-
~aju mere za borbu protiv terorizma. Istovremeno pristaje da prati u kom stepe-
nu bi takve mere mogle negativno uticati na slobodu medija i poziva Parlamen-
tarnu skup{tinu da deluje na sli~an na~in.
303
DEKLARACIJA KOMITETA MINISTARA O LJUDSKIM
PRAVIMA I VLADAVINI PRAVA U INFORMATI^KOM
DRU[TVU
(usvojio Komitet ministara na sastanku na Samitu Saveta Evrope u Var-
{avi odrànom 13. maja 2005. godine) (CM(2005)56 kona~na)
Dràve ~lanice Saveta Evrope,
Podse}aju}i na svoju privrènost stvaranju dru{tava koja se zasnivaju na vre-
dnostima ljudskih prava, demokratiji, vladavini prava, dru{tvenoj koheziji, po{to-
vanju raznolikosti kultura i poverenju me|u pojedincima i me|u narodima, kao i
na svoju odlu~nost da i dalje ostanu tome privrène i u vreme ulaska njihovih
zemalja u informati~ko doba,
Po{tuju}i obaveze i du`nosti koje su preuzele u okviru postoje}ih standarda Sa-
veta Evrope i drugih dokumenata,
Priznaju}i da informacione i komunikacione tehnologije (ICT) predstavljaju po-
kreta~ku snagu u stvaranju informati~kog dru{tva i da su dovele do pribliàva-
nja razli~itih komunikacionih medijuma,
Imaju}i u vidu pozitivan doprinos koji razvoj ICT daje privrednom rastu i prospe-
ritetu, kao i produktivnosti rada,
Svesne dubokog uticaja, kako pozitivnog tako i negativnog, koji ICT ima na broj-
ne aspekte ljudskih prava,
Svesne posebno ~injenice da ICT ima potencijal da dovedue do promena dru-
{tvenog, tehnolo{kog i pravnog okruènja u kom su instrumenti o ljudskim pra-
vima prvobitno stvarani,
Svesne da ICT sve vi{e postaje sastavni deo demokratskog procesa,
Priznaju}i da ICT moè da ponudi {iri izbor mogu}nosti za kori{}enje ljudskih
prava,
305
Priznaju}i stoga, da ograni~en pristup ili potpuno onemogu}avanje pristupa ICT
moè li{iti pojedince mogu}nosti da u potpunosti ostvare svoja ljudska prava,
Ponovo potvr|uju}i da sva prava sadràna u Konvenciji za za{titu ljudskih pra-
va i osnovnih sloboda (ECHR) ostaju u potpunosti punova`na u eri informatike
i da bi trebalo da budu i dalje za{ti}ena bez obzira na nova tehnolo{ka dosti-
gnu}a,
Uvaàvaju}i potrebu da se u doma}em zakonodavstvu uzmu u obzir novi obli-
ci kr{enja ljudskih prava uz pomo} ICT, kao i ~injenicu da ICT moè znatno po-
ja~ati negativan efekat tih kr{enja,
Zaklju~uju da bi radi davanja boljeg odgovora na nove izazove u za{titi ljudskih
prava u informati~kom dru{tvu koje se brzo razvija, dràve ~lanice trebalo da re-
vidiraju, a prema potrebi, i prilagode primenu dokumenata o ljudskim pravima,
Obavezuju se da }e usvojiti mere politike za dalji razvoj informati~kog dru{tva
koje }e biti u skladu sa Evropskom konvencijom za za{titu ljudskih prava i sa
precedentnim pravom Evropskog suda za ljudska prava. Cilj tih mera }e biti da
se o~uva, a gde god je to mogu}e, i unapredi demokratija, za{tite ljudska pra-
va, naro~ito sloboda izraàvanja i informisanja, kao i da se unapredi po{tovanje
vladavine prava,
Izjavljuju da kada se zbog odre|enih okolnosti usvajaju mera kojima se ograni-
~ava kori{}enja ljudskih prava u informati~kom dru{tvu, u okviru sprovo|enja
zakona ili borbe protiv terorizma, te mere moraju u potpunosti biti u skladu s me-
|unarodnim standardima koji se odnose na ljudska prava. One moraju biti
zasnovane na zakonu, i u najve}oj mogu}oj meri precizno definisane. Tako|e,
moraju biti neophodne i srazmerne cilju koji se èli posti}i i moraju da podleù
nadzoru nezavisnog organa ili sudskoj reviziji. Zatim, ako te mere spadaju u de-
lokrug ~lana 15 Evropske konvencije za za{titu ljudskih prava, one se moraju
redovno preispitivati u radi njihovog ukidanja kada prestanu da postoje okolno-
sti pod kojima su bile usvojene,
Izjavljuju da }e svim ljudima bez diskriminacije, biti obezbe|eno kori{}enje pra-
va i sloboda ugra|enih u Evropsku konvenciju za za{titu ljudskih prava, bez
obzira na tehni~ka sredstva koja se pri tom koriste,
Izjavljuju da }e nastojati da se pridràvaju na~ela i smernica koji se odnose na
po{tovanje ljudskih prava i vladavinu prava u informati~kom dru{tvu, izloènih u
niè navedenom odeljku I,
306
Pozivaju gra|ansko dru{tvo, privatni sektor i druge zainteresovane strane da,
prilikom rada na stvaranju inkluzivnog informati~kog dru{tva za sve ljude, uzmu
u obzir momente izloène u niè navedenom odeljku II,
Poziva predsedavaju}eg Komiteta ministara da ovu deklaraciju, kao doprinos
Saveta Evrope, podnese na razmatranje Svetskom sastanku na vrhu o informa-
ti~kom dru{tvu (WSIS) u Tunisu.
I Ljudska prava u informati~kom dru{tvu
1. Pravo na slobodu izraàvanja, informisanje i komunikaciju
Informacione i komunikacione tehnologije (ICT) pruàju svima mogu}nosti, bez
presedana, da uìvaju u slobodi izraàvanja. Me|utim, ICT sa sobom nose i
mnoge ozbiljne izazove za tu slobodu, kao {to su dràvna i privatna cenzura.
Sloboda izraàvanja, informisanja i komunikacije treba da se po{tuje ne samo
u digitalnom okruènju nego i u okruènju koje nije digitalno, i ne treba da bude
podvrgnuta ograni~enjima, izuzev onim koja su predvi|ena ~lanom 10 Evropske
konvencije za za{titu ljudskih prava, samo zbog toga {to se komunikacija vr{i u
digitalnom obliku.
Pri garantovanju slobode izraàvanja, dràve ~lanice treba da u~ine sve {to je
potrebno da se doma}e zakonodavstvo kojim se reguli{e borba protiv nezako-
nitih sadràja, na primer, rasizma, rasne diskriminacije i de~ije pornografije, pri-
menjuje podjednako i na krivi~na dela po~injena pomo}u ICT.
Dràve ~lanice treba da stalno obezbe|uju i unapre|uju zakonske i prakti~ne
mere za spre~avanje dràvne i privatne cenzure. Istovremeno, dràve ~lanice
treba da osiguraju po{tovanje Dopunskog protokola uz Konvenciju o sajber kri-
minalu i drugih relevantnih konvencija kojima se inkrimini{u dela rasisti~ke i kse-
nofobi~ne prirode izvr{ena preko ra~unarskih sistema. U tom smislu, dràve ~la-
nice treba da unapre|uju okvire u kojima }e subjekti u privatnom sektoru (kao
{to su ICT industrija, internet servis provajderi, proizvo|a~i softvera, provajderi
sadràja i Me|unarodna privredna komora) da samostalno i zajedni~ko donose
svoju regulativu. Takvim okvirima osigurala bi se za{tita slobode izraàvanja i
komunikacije.
Dràve ~lanice treba da odgovaraju}im sredstvima unapre|uju interoperabilne
tehni~ke standarde u digitalnom okruènju, uklju~uju}i standarde za digitalno
emitovanje programa koji gra|anima omogu}uju najve}i mogu}i pristup sadrà-
jima.
307
2. Pravo na po{tovanje privatnog ìvota i prepiske
Masovno kori{}enje li~nih podataka, koje uklju~uje elektronsku obradu, saku-
pljanje, evidentiranje, organizovanje, ~uvanje, prilago|avanje ili izmenu, pono-
vno pozivanje, konsultovanje, otkrivanje putem prosle|ivanja ili na drugi na~in,
pove}alo je efikasnost vlada i privatnog sektora. Pri tom, informacione i komu-
nikacione tehnologije, kao {to je tehnologija za unapre|ivanje privatnosti (PET),
mogu se koristiti za za{titu privatnosti. I pored toga, takvi tehnolo{ki pomaci no-
se sa sobom ozbiljne opasnosti po pravo na privatni ìvot i privatnu prepisku.
Pri svakom kori{}enju ICT treba da se po{tuje pravo na privatni ìvot i privatnu
prepisku. Prepiska ne bi trebalo da bude podvrgnuta ograni~enjima, izuzev
onim koja su predvi|ena ~lanom 8 Evropske konvencija za za{titu ljudskih pra-
va (ECHR), samo zbog toga {to se prenos vr{i u digitalnom obliku. Ne samo sa-
dràj nego i podaci o saobra}aju na elektronskim komunikacijama spadaju u de-
lokrug ~lana 8 ECHR, i ne treba da budu podvrgnuti ograni~enjima, izuzev onim
koja su predvi|ena u tom ~lanu. Svaka automatska obrada li~nih podataka spa-
da u delokrug Konvencije za za{titu pojedinaca u odnosu na automatsku obra-
du li~nih podataka i pri takvoj obradi trebalo bi da se po{tuju odredbe tog doku-
menta.
Dràve ~lanice treba da unapre|uju okvire za samostalno i zajedni~ko dono{e-
nje regulative od strane subjekata iz privatnog sektora, kako bi se za{titilo pra-
vo na po{tovanje privatnog ìvota i privatne prepiske. Klju~ni element za una-
pre|enje takve samostalno ili zajedni~ki donete regulative treba da bude oba-
veza vlade i privatnog sektora da uskladi svaku obradu li~nih podataka s pra-
vom na po{tovanje privatnog ìvota, kao i to da svi izuzeci budu u skladu sa
izuzecima predvi|enim u ~lanu 8 stav 2 ECHR ili u ~lanu 9 stav 2 Konvencije
za za{titu pojedinaca u odnosu na automatsku obradu li~nih podataka.
3. Pravo na obrazovanje i zna~aj podsticanja pristupa novim
tehnologijama i njihovog kori{}enja od strane svih bez diskriminacije
Novi oblici pristupa informacijama }e podsta}i ve}e {irenje informacija o dru-
{tvenim, ekonomskim i kulturnim aspektima ìvota i mogu dovesti do masovni-
jeg uklju~ivanja ljudi u te aspekte i prevazilaènja oblika diskriminacije. U~enje
elektronskim putem ima veliki potencijal da podigne na vi{i nivo demokratsku
gra|ansku svest kroz obrazovanje i unapre|enje nivoa znanja ljudi {irom sveta.
Istovremeno, postoji ozbiljna opasnost da }e kompjuterski nepismeni ljudi,
kao i oni koji zbog socijalnih, ekonomskih ili kulturnih razloga, nemaju adekva-
tan pristup informacionim tehnologijama biti iz toga isklju~eni.
308
Kompjuterska pismenost je osnovni preduslov za pristup informacijama, ostva-
rivanje kulturnih prava i prava na obrazovanje preko ICT. Svakom regulatornom
merom o medijima i novim komunikacionim servisima treba da se po{tuju i, gde
god je mogu}e, unapre|uju osnovne vrednosti pluralizma, kulturna i jezi~ka ra-
znolikost i nediskriminatorski pristup razli~itim sredstvima komunikacije.
Dràve ~lanice treba da olak{aju pristup ure|ajima ICT i unapre|uju obrazova-
nje kako bi se svim licima, a posebno deci, omogu}ilo ovladavanje ve{tinama
potrebnim za rad na velikom broju razli~itih informacionih i komunikacionih te-
hnologija i kriti~ko ocenjivanje kvaliteta informacija, posebno onih koje bi za njih
bile {tetne.
4. Zabrana ropstva i prinudnog rada i zabrana trgovine ljudima
Kori{}enje ICT pove}alo je mogu}nosti za trgovinu ljudima i stvorilo novi virtu-
elni oblik ove prakse.
U slu~aju kada je u digitalnom okruènju, kao {to je internet, trgovina ljudima u
suprotnosti sa ~lanom 4 ECHR, ona treba da se tretira na isti na~in kao u okru-
ènju koje nije digitalno.
Dràve ~lanice treba da stalno sprovode i unapre|uju zakonske i prakti~ne me-
re kako bi spre~ile i suzbile oblike trgovine ljudima koji se realizuju uz pomo}
ICT.
5. Pravo na pravi~no su|enje i zabrana ka`njavanja bez zakonske osnove
Informacione i komunikacione tehnologije olak{avaju pristup pravnim materija-
lima i znanjima. Uz to, emitovanje sudskih postupaka u javnosti i transparen-
tnost informacija o su|enjima olak{avaju javnosti nadzor nad sudskim postupci-
ma. Su|enja se mogu voditi efikasnije ako se koriste kapaciteti ovih tehnologi-
ja. Me|utim, s obzirom na to da ICT omogu}ava ostvarenje veoma brze komu-
nikacije zbog koje mogu nastati brojne posledice, u velikoj meri ove tehnologije
mogu intenzivirati publicitet pre su|enja i uticati na svedoke i javno mnjenje pre
i tokom su|enja. Istovremeno, informacione i komunikacione tehnologije dopu-
{taju izvr{enje zlo~ina koji nisu obuhva}eni zakonskim okvirima, {to moè ome-
sti borbu protiv povreda ljudskih prava. Globalni doseg ICT, a posebno interne-
ta, moè stvoriti probleme nadle`nosti, a pokre}e i pitanja mogu}nosti primene
zakonskih okvira na slu~ajeve kr{enja ljudskih prava.
Pri odre|ivanju njihovih gra|anskih prava i obaveza ili bilo kakve optu`nice za
krivi~no delo, svako ima pravo, u skladu sa ~lanom 6 ECHR, na za{titu u digi-
309
talnom okruènju, kao {to je internet, koja je identi~na za{titi koju bi dobili u
okruènju koje nije digitalno. Zabrana izricanja kazni bez zakonske osnove
podjednako vaì i za digitalno okruènje i za okruènje koje nije digitalno.
Dràve ~lanice treba da unapre|uju kodekse pona{anja namenjene predstavni-
cima medija i servis provajdera, a posebno one u kojima se nagla{ava da me-
dijsko izve{tavanje o su|enjima treba da bude u skladu sa odredbama ~lana 6
ECHR. Tako|e, treba da ustanove da li postoji potreba za doradom me|unaro-
dnih pravnih okvira o nadle`nosti, kako bi se osiguralo da se u digitalnom okru-
ènju po{tuje zabrana izricanja kazni bez zakonske osnove.
6. Za{tita imovine
U okruènju ICT za{tita imovine uglavnom se odnosi na intelektualnu svojinu
kao {to su patenti, robne marke i autorska prava. Informacione i komunikacio-
ne tehnologije obezbe|uju pristup, bez presedana, materijalima koji su obuhva-
}eni pravima intelektualne svojine, kao i mogu}nostima za njihovu eksploataci-
ju. Me|utim, ove tehnologije mogu zloupotrebu prava intelektualne svojine u~i-
niti lak{om i omesti krivi~no gonjenje prekr{ilaca zbog brzine promena tehnolo-
gije, malih tro{kova {irenja sadràja, obima povrede, te{ko}a da se u|e u trag
krivi~nim delima preko me|unarodnih granica i decentralizovane prirode zaje-
dni~kog kori{}enja datoteka. Ako se ne bi donela delotvorna sredstva za prinu-
dno ostvarivanje prava intelektualne svojine, inovacije i stvarala{tvo bili bi desti-
mulisani, a obim investicija bio bi smanjen.
Prava intelektualne svojine moraju biti za{ti}ena u digitalnom okruènju, i to u
skladu sa odredbama me|unarodnih ugovora u oblasti intelektualne svojine.
Istovremeno, pristup informacijama od javnog zna~aja mora biti za{ti}en, a po-
ku{aji da im se delimi~no uskrati pristup i pravo kori{}enja moraju se spre~iti.
Dràve ~lanice treba da obezbede pravni okvir koji je neophodan da bi se realizo-
vali pomenuti ciljevi. Tako|e, treba da nastoje, gde god je to mogu}e, da informa-
cije iz oblasti politike, informacije o dru{tvenim delatnostima, informacije iz oblasti
privrede i istraìvanja do kojih do|u stave na uvid javnosti, i na taj na~in pove}a-
ju pristup informacijama od ìvotnog zna~aja za sve. Pri tom, treba da imaju u vi-
du Konvenciju o sajber kriminalu Saveta Evrope, a posebno njen ~lan 10 u kom
se navode prekr{aji koji se odnose na povrede autorskih i srodnih prava.
7. Pravo na slobodne izbore
Informacione i komunikacione tehnologije imaju potencijal, ako se koriste na
odgovaraju}i na~in, da oja~aju predstavni~ku demokratiju time {to olak{avaju
310
odràvanje izbora i javnih konsultacija koje su dostupne svima, podiù na vi{i
nivo kvalitet tih rasprava i omogu}avaju gra|anima i gra|anskom dru{tvu da
aktivno u~estvuju u kreiranju politike na nacionalnom, regionalnom i lokalnom
nivou. Informacione i komunikacione tehnologije mogu sve javne servise u~initi
efikasnijim, sposobnijim da pokaù razumevanje, transparentnijim i odgovorni-
jim. Istovremeno, nepravilno kori{}enje ICT moè ugroziti na~ela op{teg jedna-
kog slobodnog i tajnog prava glasa, te dovesti u pitanje bezbednost i pouzda-
nost glasanja kod nekih sistema glasanja elektronskim putem.
Pri glasanju elektronskim putem treba da se po{tuju na~ela demokratskih izbo-
ra i referenduma. Takvo glasanje treba da bude pouzdano i bezbedno najmanje
onoliko koliko su to demokratski izbori i referendumi na kojima se ne koriste
elektronska sredstva.
Dràve ~lanice treba da, za potrebe negovanja demokratskih procesa, ispitaju
mogu}nost kori{}enja ICT kako bi osnaìle u~e{}e, inicijativu, znanje i anga-
`man gra|ana, podigle na vi{i nivo transparentnost dono{enja demokratskih
odluka i odgovornost i sposobnost reagovanja dràvnih organa i podstakle ja-
vnu raspravu i nadzor nad procesom dono{enja odluka. U slu~aju kada dràve
~lanice koriste glasanje elektronskim putem, obavezne su da preduzmu mere
kojima treba da osiguraju transparentnost, mogu}nost provere i odgovornost,
pouzdanost i sigurnost sistema glasanja elektronskim putem i uop{te uzev{i,
obezbede usagla{enost tih sistema s Preporukom Komiteta ministara Rec
(2004) 11 o zakonskim, operativnim i tehni~kim standardima za glasanje ele-
ktronskim putem.
8. Sloboda okupljanja
Informacione i komunikacione tehnologije daju dodatnu dimenziju ostvarivanju
slobode okupljanja i udruìvanja, ~ime pro{iruju i oboga}uju modalitete uìvanja
tih prava u digitalnom okruènju. To ima su{tinske implikacije za ja~anje gra|a-
nskog dru{tva, u~e{}e u dru{tvenim aktivnostima na radnom mestu (sindikati i
stru~na tela) i u politi~koj sferi, te uop{te uzev{i, za demokratske procese. Info-
rmacione i komunikacione tehnologije istovremeno predstavljaju ekstenzivno
sredstvo za pra}enje i prismotru okupljanja i udruìvanja u digitalnom okruènju,
kao i za podizanje elektronskih prepreka, ~ime se ozbiljno ograni~ava ostvariva-
nje tih prava.
Sve dru{tvene grupe treba da imaju slobodu da u~estvuju u dru{tvenim dela-
tnostima uz pomo} ICT, jer to doprinosi razvoju dinami~nog gra|anskog dru-
{tva. Ta sloboda treba da se po{tuje u digitalnom okruènju, kao {to je internet,
kao i u okruènju koje nije digitalno i ne treba da bude podvrgnuta ograni~enji-
311
ma, izuzev onim koja su predvi|ena u ~lanu 11 ECHR, samo zbog toga {to se
okupljanje realizuje digitalnim putem.
Dràve ~lanice treba da u svoje zakonodavstvo ugrade mehanizme koji bi ga-
rantovali slobodu okupljanja uz pomo} ICT i preduzmu neophodne mere da
spre~e pra}enje i prismotru okupljanja i udruìvanja u digitalnom okruènju, kao
i da osiguraju, u slu~aju izuzetaka, da ti izuzeci obavezno budu u skladu sa izu-
zecima predvi|enim u ~lanu 11 stav 2 ECHR.
II Pristup koji obezbe|uje ve}em broju zainteresovanih da
upravljaju stvaranjem informati~kog dru{tva:
uloge i odgovornosti zainteresovanih
Stvaranje informati~kog dru{tva u koje su svi uklju~eni, zasnovanog na po{to-
vanju ljudskih prava i vladavini prava, zahteva nove oblike solidarnosti, partne-
rstva i saradnje izme|u vlada, gra|anskog dru{tva, privatnog sektora i me|una-
rodnih organizacija. Putem javnih rasprava i naj{ire razmene informacija, pri-
stup koji obezbeduje ve}em broju zainteresovanih da upravljaju stvaranjem
informati~kog dru{tva pomo}i }e da se utvrde programi rada i koncipiraju novi
regulativni i neregulativni modeli za re{avanje izazova i problema koji }e se po-
javiti kao posledica brzog razvoja informati~kog dru{tva.
1. Dràve ~lanice Saveta Evrope
Dràve ~lanice Saveta Evrope treba da unaprede mogu}nosti koje nudi ICT za
potpunije uìvanje ljudskih prava i da neutrali{u opasnosti koje, u tom pogledu,
te tehnologije nose uz istovremeno puno po{tovanje ECHR. Prvenstveni cilj
svih mera koje budu preduzete treba da bude da se koristi koju donosi ICT pro-
{iri na svakoga, i na taj na~in podstakne uklju~ivanje svih u informati~ko dru{tvo.
To se moè posti}i osiguranjem delotvornog i ravnopravnog pristupa tim tehno-
logijama i sticanjem ve{tina i znanja koja su neophodna za kori{}enje tog pri-
stupa, uklju~uju}i i obrazovanje o medijima.
Ostvarivanje ljudskih prava ne treba da bude podvgnuto nikakvim ograni~enji-
ma, izuzev onim koja su predvi|ena u ECHR ili u precedentnom pravu Evro-
pskog suda za ljudska prava, samo zato {to se realizuje u digitalnom okruènju.
Istovremeno, potrebno je preduzeti odlu~ne korake da se pojedinci za{tite od
novih i intenziviranih oblika kr{enja ljudskih prava do kojih dolazi kori{}enjem
ICT.
Vode}i u punoj meri ra~una o razlikama izme|u usluga koje pruàju raznovrsna
sredstva i onoga {to ljudi o~ekuju od tih usluga, dràve ~lanice treba da, radi za-
312
{tite ljudskih prava, podsti~u subjekte iz privatnog sektora na samostalno i za-
jedni~ko dono{enje regulative, kako bi se smanjila raspoloìvost nezakonitih i
{tetnih sadràja i korisnicima omogu}ilo da se za{tite i od jednih i od drugih.
2. Gra|ansko dru{tvo
Subjekti u gra|anskom dru{tvu oduvek su imali klju~ni zna~aj za oblikovanje
dru{tva u kome ìve, a informati~ko dru{tvo u tom pogledu nije nikakav izuze-
tak. Da bi se uspe{no izgradilo informati~ko dru{tvo u kome se po{tuju standa-
rdi definisani u ECHR, potrebno je puno u~e}e gra|anskog dru{tva, i to ne sa-
mo pri utvr|ivanju strategija nego i pri njihovom sprovo|enju. Gra|ansko dru-
{tvo moè doprineti stvaranju zajedni~ke vizije za ostvarenje maksimalne kori-
sti koju donosi ICT za sve, i sa svoje strane, pruìti sopstvenu ulaznu vrednost
koja }e biti ugra|ena u budu}e zajedni~ke regulativne mere kojima }e se najbo-
lje unaprediti ljudska prava.
Pri Savetu Evrope, gra|ansko dru{tvo moè dati svoj doprinos preko Konferen-
cije me|unarodnih nevladinih organizacija (INGO).
Osim toga, gra|ansko dru{tvo se poziva da u partnerskom odnosu s vladama i
privatnim sektorom, i dalje bude klju~ni faktor koji skre}e pa`nju na zloupotrebu
i pogre{no kori{}enje ICT, kao i da se bori protiv toga, budu}i da je to {tetno ne
samo za pojedince nego, uop{te uzev{i, i za demokratsko dru{tvo.
Na me|unarodnom nivou, gra|ansko dru{tvo se poziva na saradnju kako bi
upoznalo druge faktore s ciljevima, najboljom praksom i iskustvima ste~enim u
okviru napora koji su uloèni da bi se pove}ale mogu}nosti koje pruà informa-
ti~ko dru{tvo.
3. Privatni sektor
Subjekti u privatnom sektoru pozivaju se da daju svoj doprinos kako bi podrà-
li i unapredili ljudska prava, kao {to su pravo na slobodu izraàvanja i pravo na
po{tovanje ljudskog dostojanstva. To se moè najuspe{nije ostvariti u partne-
rskom odnosu s vladama i gra|anskim dru{tvom.
U saradnji s vladama i gra|anskim dru{tvom, subjekti iz privatnog sektora pozi-
vaju se da preduzmu mere kako bi spre~ili i neutralisali pretnje po ljudska pra-
va, opasnosti po njih i njihova ograni~enja koja su nastala zbog toga {to se po-
gre{no koristio ICT, ili se koristio u nezakonite svrhe, kao i pospe{ili uklju~ivanje
svih u elektronski svet. Uz to, oni se pozivaju na ustanovljavanje i dalje pro{ire-
nje delokruga kodeksa pona{anja i drugih oblika samostalno donete regulative
radi unapre|enja ljudskih prava pomo}u ICT.
313
Subjekti iz privatnog sektora tako|e se pozivaju da iniciraju i da, samostalno ili
u saradnji s drugima, donesu regulativne mere o pravu na privatni ìvot i priva-
tnu prepisku, kao i o pitanju podràvanja slobode izraàvanja i komunikacije.
U samostalno i zajedni~ki donetim regulativnim merama koje se odnose na pri-
vatni ìvot i privatnu prepisku posebno treba da se naglasi da svaka obrada li~-
nih podataka treba da bude u skladu s pravom na privatni ìvot. U tom smislu,
subjekti iz privatnog sektora treba da, uz ostalo, posebnu pa`nju posvete slede-
}im aktuelnim pitanjima:
- prikupljanju, obradi i pra}enju podataka o saobra}aju;
- pra}enju privatne prepiske preko elektronske po{te i drugih oblika elek-
tronske komunikacije;
- pravu na privatnost na radnom mestu;
- posmatranju iza zatvorenih vrata;
- biometrijskoj identifikaciji;
- malveru
*
, uklju~uju}i spam
**
;
- sakupljanju i kori{}enju genetskih podataka i genetskom testiranju.
U pogledu samostalno i zajedni~ki donetih regulativnih mera koje imaju za cilj
da podrè slobodu izraàvanja i komunikacije, subjekti iz privatnog sektora tre-
ba da odlu~no po~nu da re{avaju slede}a pitanja:
- govor mr`nje, rasizam i ksenofobiju i podsticanje na nasilje u digitalnom
okruènju kao {to je internet;
- privatnu cenzuru (skrivena cenzura) od strane internet servis provajde-
ra, kao {to je blokiranje ili uklanjanje sadràja na sopstvenu inicijativu ili
na zahtev tre}e strane;
- razliku izme|u nezakonitih sadràja i {tetnih sadràja.
314
*
Malver (eng. malware) - programi koji se, prilikom priklju~ivanja na internet, sami instaliraju
na ra~unar, ometaju njegov rad, prate prenos novca elektronskim putem i kradu internet
sate (prim. prev.).
**
Spam (eng. spam) - neèljena elektronska po{ta (prim. prev.).
Kona~no, subjekti iz privatnog sektora pozivaju se da u~estvuju u borbi protiv
virtuelne trgovine slikama na kojima je prikazana de~ja pornografija i virtuelne
trgovine ljudima.
4. Savet Evrope
Savet Evrope }e u ve}oj meri popularisati Konvenciju o sajber kriminalu i njene
dopunske protokole i Konvenciju za za{titu pojedinaca u odnosu na automatsku
obradu li~nih podataka i pospe{iti pristupanje tim instrumentima {irom sveta.
Komitet Konvencije prati}e sprovo|enje tih konvencija i njihovih dopunskih pro-
tokola i ako je potrebno, predlagati izmene i dopune.
U skladu sa Akcionim planom koji je usvojen na Sedmoj evropskoj ministarskoj
konferenciji o politici mas-medija (Kijev, 10-11. mart 2005), Koordinacioni komi-
tet za medije i nove komunikacione servise (CDMC) }e:
- pokrenuti sve neophodne inicijative, uklju~uju}i pripremu smernica, iz-
me|u ostalog, o ulogama i odgovornostima posrednika i drugih subje-
kata na internetu u osiguranju slobode izraàvanja i komunikacije;
- pospe{iti da dràve ~lanice usvoje mere kojima }e se na sveevropskom
nivou osigurati koherentan nivo za{tite maloletnika od {tetnih sadràja
u tradicionalnim i novim elektronskim medijima, uz istovremeno osigu-
ranje slobode izraàvanja i slobodnog protoka informacija;
- ustanoviti redovni sveevropski forum za razmenu informacija i dobre
prakse izme|u dràva ~lanica i drugih u~esnika o merama za unapre-
|enje uklju~enosti u informati~ko dru{tvo;
- pratiti uticaj razvoja novih komunikacionih i informati~kih servisa na za-
{titu autorskih i srodnih prava kako bi se pokrenula svaka inicijativa za
koju bi se moglo pokazati da je neophodna za osiguranje ove za{tite.
Ciljevi projekta Dobra uprava u informati~kom dru{tvu bi}e preciznije defini-
sani, pri ~emu }e se voditi ra~una o poslu koji je obavio Savet Evrope u oblasti
glasanja i uprave elektronskim putem, a posebno o njegovim dostignu}ima ko-
ja su navedena u Preporuci Komiteta ministara Rec (2004) 11 o pravnim, ope-
rativnim i tehni~kim standardima za glasanje elektronskim putem i Preporuci
Rec (2004) 15 o upravljanju elektronskim putem (e-uprava).
Konsultativni komitet Konvencije za za{titu pojedinaca u odnosu na automatsku
obradu li~nih podataka (T-PD) analizira}e primenu na~ela za{tite podataka na
svetske telekomunikacione mreè.
315
Aneks Deklaracije
Referentni dokumenti Saveta Evrope
Konvencija za za{titu ljudskih prava i osnovnih sloboda (ETS broj 005)
Konvencija o za{titi pojedinaca u vezi sa automatskom obradom li~nih podata-
ka (ETS broj 108)
Evropska konvencija o prekograni~noj televiziji (ETS broj 132)
Protokol o izmeni i dopuni Evropske konvencije o prekograni~noj televiziji (ETS
broj 171)
Konvencija o saradnji u oblasti informacija i pravnoj saradnji koja se odnosi na
Slu`be informati~kog dru{tva (ETS broj 180)
Dopunski protokol uz Konvenciju o za{titi pojedinaca u vezi sa automatskom
obradom li~nih podataka, koji se odnosi na nadzorne organe i prekograni~ni
protok podataka (ETS broj 181)
Evropska konvencija o za{titi audiovizuelnog nasle|a (ETS broj 183)
Protokol uz Evropsku konvenciju o za{titi audiovizuelnog nasle|a, koji se odno-
si na za{titu televizijskih produkcija (ETS broj 184)
Konvencija o sajber kriminalu (ETS broj 185)
Dopunski protokol uz Konvenciju o sajber kriminalu, koji se odnosi na inkrimini-
sanje delikata rasisti~ke i ksenofobi~ne prirode izvr{enih pomo}u ra~unarskih
sistema (ETS broj 189)
Preporuka broj R (90) 19 o za{titi li~nih podataka koji se koriste prilikom pla}a-
nja i drugih sli~nih operacija
Preporuka broj R (91) 10 o preno{enju tre}im stranama li~nih podataka kojima
raspolaù dràvni organi
Preporuka broj R (95) 4 o za{titi li~nih podataka u oblasti telekomunikacija, s po-
sebnim osvrtom na telefonske usluge
Rezolucija ResAP (2001) 3 Kretanje ka obezbe|ivanju punog gra|anstva oso-
bama sa invaliditetom pomo}u inkluzivnih novih tehnologija
316
Preporuka Rec (2001) 7 Komiteta ministara dràvama ~lanicama o merama za
za{titu autorskih i srodnih prava i borbu protiv piraterije, posebno u digitalnom
okruènju
Preporuka Rec (2002) 2 Komiteta ministara dràvama ~lanicama o pristupu
zvani~nim dokumentima
Preporuka Rec (2004) 11 Komiteta ministara dràvama ~lanicama o pravnim,
operativnim i tehni~kim standardima glasanja elektronskim putem
Preporuka Rec (2004) 15 Komiteta ministara dràvama ~lanicama o upravljanju
elektronskim putem
Deklaracija Komiteta ministara o evropskoj politici u oblasti novih informacionih
tehnologija, usvojena 7. maja 1999. godine
Deklaracija Komiteta ministara o kulturnoj raznolikosti, usvojena 7. decembra
2000. godine
Deklaracija Komiteta ministara o slobodi komunikacije na internetu, usvojena
28. maja 2003. godine
Politi~ka poruka Komiteta ministara Svetskom samitu o informati~kom dru{tvu
(@eneva, 10-12. decembar 2003) od 19. juna 2003. godine
317
Komiteta ministara dràvama ~lanicama o Konvenciji UNESCO
o za{titi i unapre|ivanju raznolikosti izraàvanja kulture
odrànom 1. februara 2006. godine)
Podse}aju}i da u skladu sa odredbama Op{te deklaracije o ljudskim pravima,
svako ima pravo na ostvarivanje kulturnih prava koja su neophodna za dosto-
janstvo i slobodan razvoj li~nosti, kao i pravo da slobodno u~estvuje u kulturnom
ìvotu zajednice,
Podse}aju}i na to da se ciljevi Saveta Evrope ostvaruju i kroz diskusiju izme|u
dràva ~lanica o pitanjima od zajedni~kog interesa, uz u~e{}e gra|anskog dru-
{tva, kao i dogovorom i zajedni~kom akcijom, izme|u ostalog, i u kulturnim pi-
tanjima,
Podvla~e}i s tim u vezi, va`nost prava na slobodu izraàvanja, {to uklju~uje slo-
bodu izraàvanja mi{ljenja i dobijanje i preno{enje informacija i ideja bez me{a-
nja sa strane,
Konstatuju}i da je Generalna konferencija Organizacije Ujedinjenih nacija za
obrazovanje, nauku i kulturu (UNESCO) usvojila na 33. zasedanju (3-21. okto-
bar 2005. godine) Konvenciju o za{titi i unapre|ivanju raznolikosti izraàvanja
kulture, kojom se:
- ponovo potvr|uje suvereno pravo dràva da defini{u i sprovode mere
svoje politike u oblasti kulture i da usvoje mere za za{titu i unapre|iva-
nje izraàvanja kulture;
- pridaje znatna va`nost me|unarodnoj i regionalnoj saradnji, kao i u~e-
{}u gra|anskog dru{tva, kako bi se stvorili uslovi kojima bi se za{titila i
319
unapredila raznolikost izraàvanja kulture i olak{ao dijalog o politici u
oblasti kulture, {to moè istovremeno uklju~ivati regulativne mere, fi-
nansijsku pomo}, osnivanje javnih institucija i njihovu podr{ku, kao i
podsticanje raznovrsnosti medija, uklju~uju}i emisije putem javnog se-
rvisa,
Imaju}i u vidu zajedni~ke ciljeve i osnovna na~ela navedena u pomenutoj ko-
nvenciji UNESCO-a i brojne instrumente Saveta Evrope koji se odnose ne sa-
mo na kulturu nego i na medije,
Konstatuju}i da pomenuta konvencija UNESCO stupa na snagu nakon ratifika-
cije, prihvatanja, odobrenja ili nakon {to joj pristupi trideset dràva ili regionalnih
organizacija za ekonomsku integraciju,
Podse}aju}i na Strategiju Saveta Evrope za razvoj interkulturalnog dijaloga, ko-
ja je usvojena na Ministarskoj konferenciji odrànoj na Farskim Ostrvima 27. i
28. oktobra 2005. godine, a posebno na uspostavljanje, s tim u vezi, Platforme
za me|uinstitucionalnu saradnju Saveta Evrope i organizacije UNESCO, koja je
otvorena i drugim zainteresovanim me|unarodnim ili regionalnim partnerima,
Pozdravlja usvajanje od strane Generalne konferencije UNESCO Konvencije o
za{titi i unapre|ivanju raznolikosti izraàvanja kulture,
Izjavljuje da }e Savet Evrope u svom radu posvetiti du`nu pa`nju odredbama
Konvencije UNESCO i doprinositi njihovoj primeni,
Preporu~uje da, ~im se za to ukaè prilika, dràve ~lanice Saveta Evrope ratifi-
kuju, prihvate, odobre ili pristupe Konvenciji UNESCO o za{titi i unapre|ivanju
raznolikosti izraàvanja kulture.
320

Zbornik Pravnih Instrumenata Saveta Evrope U Vezi Sa Medijima 1

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Zbornik Pravnih Instrumenata Saveta Evrope U Vezi Sa Medijima 1

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

SERIJA IZDANJA SAVETA EVROPE O MEDIJIMA, br.

You might also like