Kako usmeriti javne politike

za dobrobit porodica i dece

STUDIJA O SREI
PORODICA SA DECOM
U SRBIJI
Kako usmeriti javne politike
za dobrobit porodica i dece
STUDIJA O SREI
PORODICA SA DECOM
U SRBIJI
Istraivanje o porodicama i srei sproveo je
CENTAR za istraivanje javnih politika
za potrebe UNICEF-a.
Ovu publikaciju, koja daje pregled najvanijih nalaza i otvara
debatu o tome kakva podrka je potrebna porodicama, sainili su
Marko Milanovi i Branka Anelkovi iz CENTRA, i Katlin Brai iz
UNICEF-a. Znaajnu podrku u izradi publikacije pruile su Lesley
Miller, Vesna Dejanovi, Jadranka Milanovi i Vesna Savi iz
UNICEF-a, Jelena orevi Kneevi, konsultantkinja UNICEF-a,
Tanja Jakobi i Svetlana urevi-Luki iz CENTRA i Tijana Igri,
volonterka UNICEF-a. Telefonsko anketiranje, na osnovu kojeg je
uraena analiza, obavila je agencija Faktor Plus. Sveobuhvatna
studija o srei i porodicama sa decom dostupna je na internet sajtu
UNICEF-a.

2
ZAHVALNICA
Uvod
Koga, kako i ta smo pitali
ta smo sve saznali
Odnosi unutar porodice klju porodine sree
Razumevanje i potovanje kada sluate, da li stvarno ujete?
Ni moje, ni tvoje, nego zajedniko
ira porodica i prijatelji kao vaan oslonac za sve,
a pogotovo za srene porodice
Kako materijalni status utie na sreu
Zdravlje i porodina srea
ta su nam jo roditelji rekli potreba za podrkom
Rezime: ta na osnovu svega moemo nauiti
od srenih porodica?
Kako pospeiti sreu meu porodicama sa decom?
Razvoj posebnih usluga i mera podrke
Osnaivanje i edukacija roditelja u unapreenju
roditeljskih vetina
Znaaj javnih prostora kao mesta za osnaivanje porodica
Preporuke roditeljima
4
7
8
9
11
12

13
15
16
17
18
21
22

24
25
26
SADRAJ
Ono to roditelj najvie eli za svoje dete jeste da bude sreno. To je,
takoe, i ono to bi svaka drava trebalo da eli za svoje graane
mada zapravo srea nije termin koji politiari koriste da definiu svoje
aspiracije. Re srea je, moe se rei stigmatizovana, i smatra se
nedovoljno ozbiljnom, pa ak i pomalo trivijalnom da bi je koristili oni koji
se bave odgovornim poslovima.
Nasuprot tome, ako se vratimo u daleku prolost, videemo da je srea
bila centralni pojam u definisanju sutine ivota, naina na koji bi ivot
trebalo da se vodi, pa i naina na koji se, u krajnjem sluaju, ureuje
drava. Stari Grci i Rimljani naglaavali su disciplinu ivljenja, smatraju-
i da su umerenost i saoseajnost centralne vrline koje bi ovek trebalo
da poseduje i da se te vrline moraju sistematski podsticati. Po Aristotelu
je srea smisao i svrha ivota, itav cilj i kraj ljudskog postojanja
1
.
Slino tome, i osnove hrianstva uoavaju da je smisao ivota u naim
odnosima sa drugim ljudima, a budizam naglaava sposobnost saose-
anja sa drugima kao glavni izvor line sree.
Srea je kao tema oduvek inspirisala filozofe, pisce i predstavnike
verskih zajednica, ali je nauna zajednica tek odskoro ponovo otkrila
znaaj ovog pojma. Prouavanje sree se velikim delom zasniva na
prouavanju i potovanju subjektivnog miljenja (najvanije je kako se
ljudi subjektivno oseaju), a nauka je tek u poslednjih 20 godina prihva-
tila znaaj i legitimitet subjektivnog. Tako je dolo do ekspanzije kako
kvalitativnih tako i kvantitativnih istraivanja o srei, razliitih naina
merenja sree i stvaranja naune osnove za bavljenje sreom
2
. Ova
objektivizacija sree dovela je do toga da se sve ee uje glas kako
je pri formulisanju javnih politika potrebno voditi rauna o nainu na koji
one mogu doprineti srei graana.
UVOD
1
Aristotel, Nicomachean Ethics, H. Rackham (ed.), Loeb Classical Library, Harvard University Press, Cambridge, MA, 1926.
2
Od 2000. godine izlazi i nauni asopis posveen srei: Journal of Happiness Studies.
Ko misli da je srean,
on je odista srean.
Jovan Dui
Kako usmeriti javne politike za dobrobit porodica i dece
4
I Ujedinjene nacije su uoile znaaj merenja sree i dubljeg razumeva-
nja sree u kontekstu oblikovanja politika prvi meunarodni Izvetaj
o srei u svetu publikovan je 2012. godine
3
. Zanimljivo je istai da su
Kostarika i Meksiko pozicionirani iznad Amerike i Velike Britanije, Brazil
iznad Nemake, Gvatemala i Bolivija pre Poljske i Hrvatske, a Mongoli-
ja, Zimbabve, Tunis i Irak pre Srbije, koja je na datoj skali na 106.
mestu. Ako se gleda samo jedan aspekt sree a to su odgovori na
pitanje koliko se lino osea srenim iznenaenja su jo vea, jer
su tri zemlje sa najviim rezultatima Kolumbija, Malezija i Brazil. Kako
pokazuju istraivanja srea je zarazna, tako da ljudi koji su okrueni
srenim ljudima, lake i sami postaju sreni.
Kako se UNICEF bavi pre svega poloajem dece, interesovalo nas je
da otkrijemo na koji nain javne politike mogu da doprinesu srei
dece. Poetna pretpostavka ovog istraivanja bila je da jaka i srena
porodica, koja prua toplu, stimulativnu atmosferu i sigurnost detetu
predstavlja vaan osnov da dete postane sreno, da izraste u srenu
osobu. U tom smislu srena porodica nala se u fokusu naeg istrai-
vanja. Iako se esto pominje vanost porodice, vrlo je malo javnih
politika, pa i programa, orijentisano na podrku porodici i roditeljstvu. U
svetu u kojem je oblikovanje politika podeljeno u sektore, sa rigidno
podeljenim ulogama i odgovornostima razliitih aktera, akcenat na
porodici i politikama jaanja porodice ostao je u drugom planu, i to vai
za razliite drave i kontinente i nije specifino samo za Srbiju.
Ovim izvetajem elimo da podstaknemo debatu o nainu na koji poro-
dicu moemo da vratimo u prvi plan. Ako zaista elimo da u Srbiji una-
predimo okruenje za rast i razvoj dece, neophodno je da, za poetak,
razumemo ta je to to jednu porodicu ini snanom i srenom, i ta
moemo da uinimo da osnaimo one koje to nisu.

Kao prvi korak, UNICEF je sproveo istraivanje o porodicama i srei u
Srbiji. Cilj nam je bio da uoimo ta je to specifino za porodice sa
decom u Srbiji, koje su to karakteristike srenih porodica, ta ih razliku-
je od ostalih, i kako podrati ostale porodice da i one postanu srene.
Pitamo se kako dravna politika moe da utie na sreu porodice i kako
drugi drutveni segmenti, bilo korporativni sektor bilo civilno drutvo,
mogu da doprinesu srei unutar porodice. Politike se ee definiu
prema problemima koji postoje u drutvu i nainima na koje se mogu
iskoreniti. Ovde smo krenuli drugim putem: da otkrijemo ta je to to je
dobro u drutvu, i kako se te dobre karakteristike mogu podstai da ih
bude to vie.
U ovom izvetaju ete nai najvanije nalaze istraivanja sprovedenog
u jesen 2013. godine, u saradnji sa Udruenjem CENTAR, Centar za
istraivanje javnih politika i agencijom Faktor Plus, kao integralni deo
projekta koji podrava Hemofarm Fondacija. Ukoliko ste nakon ovoga
to proitate zainteresovani da saznate jo o srei i podacima koje smo
kroz ovo istraivanje dobili, na internetu je dostupna i detaljnija verzija
istraivanja
4
.
Butan ovoj temi pristupa na
poseban nain, jer od 1971.
godine uvodi nov pristup
razvoju i merenju prosperiteta
kroz principe bruto drutvene
sree (BDS), pratei psiholoku
dobrobit, vitalnost zajednice,
zdravlje, kvalitet vladavine i
druge indikatore. U poslednje tri
decenije, ovaj pristup koji
dobrobit stavlja iznad materijal-
nog razvoja, smatran je gotovo
anomalijom. Sada, u svetu
ugroenih finansijskih sistema,
velikih nejednakosti i raspro-
stranjenog ekolokog razaranja,
pristup ove male budistike
drave privlai veliku panju.
3
J. Helliwell, R. Layard, J. Sachs, World happiness report, The Earth Institute, Columbia University, preuzeto sa:
Internet, http://www.earth.columbia.edu/sitefiles/file/Sachs%20Writing/2012/World%20Happiness%20Report.pdf, 23/09/2012.
4
http://www.unicef.rs
Uvod
Srea se lako iri.
To je jedina zaraza koju
treba pospeivati.
Anonimni autor
5
Ukoliko bismo pokuali da u jednoj reenici samemo rezultate celog
istraivanja, ona bi ovako glasila tajna sree je u naim odnosima
sa drugim ljudima. Saeto reeno, bez obzira na strukturu porodice,
srene porodice daleko vie karakteriu dobri meusobni odnosi, u
kojima postoji razumevanje i potovanje meu partnerima i izmeu rodi-
telja i dece. Srene porodice imaju razvijeniju socijalnu mreu i oslanja-
ju se na iru porodicu kada se zabavljaju, ali i kada imaju problema.
Srene porodice, takoe, imaju i veu mreu podrke meu prijateljima.
Materijalno bogatstvo ne utie znaajno na sreu, izuzev kada je mate-
rijalna situacija toliko loa da ugroava sigurnost porodice, kada ne
moe da zadovolji svoje osnovne potrebe i pokrije osnovne obaveze.
Drugim reima, za dete je mnogo vanije kakva je atmosfera u kui, da
li ga roditelji podravaju i prihvataju, nego da li ima nov ili skup telefon.
Ovakvi zakljuci nisu neobini niti originalni. Nae istraivanje je jedno
u nizu istraivanja koja su ukazala na potrebu da se politike mnogo
ozbiljnije pozabave pitanjima pospeivanja dobrih meuljudskih
odnosa, pitanjima pozitivnog roditeljstva i partnerskih odnosa a ne
samo ekonomskim aspektom razvoja. Neki predlozi u ovom pravcu ve
postoje, pa se ukazuje na potrebu da se dobijena znanja iskoriste kako
bi se roditelji edukovali u podizanju dece i kako bi se reformisali kolski
planovi i programi i deca sticala vrednosti, znanja i vetine koji mogu
uticati na njihove ivotne odluke, navike i ponaanja.
Smatramo da su unapreenje znanja o srei i njeno razumevanje vani
naini da postanemo i zdravije i srenije drutvo. Saznanja o tome ta
porodice ini srenim trebalo bi da nam pomognu da napravimo viziju
boljeg okruenja za rast i razvoj dece.
Ovaj izvetaj namenjen je svima onima koji smatraju da svojim linim
angaovanjem, svako u svom domenu, mogu da doprinesu odrastanju
dece u jednoj srenijoj Srbiji. Mislimo da su od posebnog znaaja i
mediji. Njih vidimo kao vane partnere u ovom poslu, jer imaju veliku
ulogu u kreiranju vrednosnog sistema u savremenom drutvu. Mediji
utiu na to kako je postavljen vrednosni sistem, to utie na kvalitet
drutvenog okruenja, a samim tim i na uslove i okolnosti u kojima rastu
naa deca.
Kako usmeriti javne politike za dobrobit porodica i dece
Tolstoj svoj roman Ana Karenjina
zapoinje konstatacijom da sve
srene porodice lie jedna na
drugu, a da je svaka nesrena
porodica, nesrena na svoj nain.
Sada su i istraivanja ukazala na
injenicu da srene porodice
esto dele odreene zajednike
karakteristike, te je njegova
konstatacija o srenim porodica-
ma danas i nauno potkovana.
Od sedamdesetih godina prolog
veka bruto domai proizvod
(BDP) je u Velikoj Britaniji
udvostruen, ali zadovoljstvo
ljudi sopstvenim ivotom jedva
da je unapreeno. Britanska
Kancelarija za nacionalnu
statistiku je stoga pre dve godine
poela da meri dobrobit nacije
kroz pitanja vezana za subjektiv-
ni doivljaj sree, sa namerom da
i ovi podaci utiu na oblikovanje
buduih politika.
http://www.neweconomics.org/
issues/entry/well-being
6
Pre nego to sa vama podelimo najvanije nalaze ovog istraivanja,
vano je da se u najkraim crtama osvrnemo i na samu metodologiju.
Istraivanjem je obuhvaeno 600 domainstava u Srbiji koja ive u
28 optina. Uzorak je stratifikovan i sluajan. Podaci su prikupljeni
telefonskim intervjuom u trajanju od 12 minuta, pri emu je u intervjuu
uestvovao jedan od roditelja, odnosno, staratelja dece.
Osim sree, mereni su sledei faktori koji su se u svetu pokazali kao
vani za sreu:
Odnosi unutar porodice, porodine navike i roditeljstvo;
Podrka proirene porodice i prijatelja, odnosno socijalna povezanost;
Struktura porodice i opte demografske karakteristike;
Materijalni status / primanja;
Zdravlje.
Detaljnije informacije o metodologiji istraivanja, nainu merenja,
instrumentima i ogranienjima istraivanja moete nai u sveobuhvat-
noj verziji studije
5
.
Koga, kako i ta smo pitali
KOGA, KAKO I TA SMO PITALI
7
5
http://www.unicef.rs
Kako usmeriti javne politike za dobrobit porodica i dece
Meunarodna uporedna istraivanja o srei ukazuju na zabrinjavajui
podatak da Srbi spadaju u nesrenije nacije. Za Srbiju postoje podaci
na osnovu Gallupovog istraivanja za 2010. i 2012. godinu.
6
Od 155
zemalja koje su rangirane 2010. godine Srbija je bila na 91. mestu, pri
emu je 16% populacije bilo sreno, 63% delimino sreno i 21%
nesreno. U 2012. godini dolo je do poveanja udela srenog stanov-
nitva na 26%, ali i nesrenog na 24%. Delimino srenih je u 2012.
godini bilo 51%.
Ono to je dobra vest, u kontekstu ove loe, jeste da to ne vai za poro-
dice sa decom nae istraivanje ukazalo je na to da je dve treine
(67,7%) ovakvih porodica sreno. Kada procenjenu sreu roditelja
posmatramo na individualnom nivou, prosean skor je na nivou sree
nordijskih zemalja, to je iznenaujui rezultat. Ovo se moe objasniti
injenicom da su odrasle osobe pokrivene istraivanjem roditelji koji
ive u domainstvu sa svojom maloletnom decom i poseduju telefon, te
da istraivanje nije pokrilo samaka i staraka domainstva i druge
odrasle osobe bez dece a mogue je da kod tih osoba postoji vea
verovatnoa da je percipirani nivo sree ispod proseka.
TA SMO SVE SAZNALI
Porodice sa decom u Srbiji
generalno o srei
6
Gallup-World, preuzeto sa: Internet, http://www.gallup.com/poll/world.aspx?ref=b, 25/09/2012.
Srene
Nesrene
Delimino srene
11,7%
20,7%
67,7%
8
ta smo sve saznali
Istraivanja sprovedena u drugim zemljama jasno ukazuju na to da se
srena deca dobro slau sa svojim roditeljima i sa drugom decom, i da
imaju barem jednog ili nekoliko bliskih prijatelja. Podrka, samo-
pouzdanje i emotivna sigurnost koja proizlazi iz bliskih veza sa
drugima veoma su vani kada je srea u pitanju.
7
Podaci iz naeg
istraivanja govore da su odnosi sa ostalim lanovima porodice jedan
od osnova sree, pa emo sada videti ta je to to je u odnosima u
porodici vano, odnosno, koje su to karakteristike porodinog funk-
cionisanja povezane sa sreom.
Konflikti bez svae je slae
Na nivou meusobnih odnosa roditelja i cele porodice vani su
razumevanje i potovanje, pre svega u smislu naina reavanja
nesuglasica i porodine atmosfere. Prisustvo konflikta u porodici jedan
je od najveih rizika da porodica bude nesrena.
U porodicama u kojima postoji izraen konflikt postoji 12 puta vea
ansa da budu nesrene u odnosu na porodice u kojima nema konf-
likta. ak i konflikt umerenog intenziteta ima uticaja na sreu porodice,
pa je ansa da porodica bude nesrena tri puta vea kada postoje
ovakvi konflikti.
Ukoliko posmatramo pojedinane pokazatelje konflikta, na sreu
porodice u podjednakoj meri utiu kako zategnuta atmosfera, tako
i otvorene rasprave i svae. Ovo nam govori da na sreu porodice
utiu ne samo otvorene nesuglasice ve i nain na koji lanovi
porodice uspostavljaju meusobne odnose, odnosno, sama atmosfera
u porodici koju proimaju negativna oseanja i nezadovoljstvo. Dok je
od dece lake sakriti svae, to je tee uiniti sa atmosferom u porodici,
pa samo sklanjanje svaa od oiju dece nije dovoljno da se izbegne
uticaj konflikta u porodici na sreu.
Uticaj konflikta moe se jasno videti ako broj (ne)srenih porodica kod
kojih je prisutan konflikt uporedimo sa brojem porodica u kojima ga
nema:
meu porodicama u kojima nema konflikta samo je 8,4% onih koje
za sebe kau da su nesrene;
meu porodicama u kojima je konflikt izraen 39,3% sebe vidi kao
nesrene porodice.
Odnosi unutar porodice
klju porodine sree
U slonu porodicu srea
dolazi sama od sebe.
Narodna poslovica
Najsreniji je, bio kralj ili
seljak, ko pronae mir
u svojoj kui.
Gete
7
F.H. Helliwell, D.R. Putnam, The social context of well-being, Philosophical Transactions of the Royal Society of London, 359,
2004, pp. 14351446;
M. Demir, M. Ozdemir, Friendship, need satisfaction and happiness, Journal of Happiness Studies, 11, 2010, pp. 243259;
M. Joshanloo, S. Afshari, Big Five Personality Traits and Self-Esteem as Predictors of Life Satisfaction in Iranian Muslim
University Students, Journal of Happiness Studies, 12, 2011, pp. 105113;
E. Diener, S. Oishi, The nonobvious social psychology of happiness, Psychological Inquiry, 16, 2005, pp. 162167;
M.D. Holder, B. Coleman, The contribution of social relationships to childrens happiness, Journal of Happiness Studies, 10,
2009, pp. 329349.
9
Kako usmeriti javne politike za dobrobit porodica i dece
Odnosi unutar porodice vani su i kao osnov odnosa porodice sa
drugim akterima u drutvu, odnosno kao osnov za uspostavljanje ire
socijalne mree. Porodice u kojima je prisutna nesloga teko uspostav-
ljaju podravajue odnose sa svojom okolinom.
Nita znaajnije ne moe uiniti
otac za svoju decu,
nego to da voli njihovu majku.
an-ak Ruso
Nove porodine konfiguracije
jesu izazov za decu, ali su isto
tako i sredine u kojima deca
mogu da dostignu svoj pun
potencijal. Iako oba roditelja ne
moraju nuno da ive u istom
fizikom prostoru, oni porodine
odnose mogu da zasnivaju na
vrednostima kao to su uzaja-
mno potovanje i razumevanje,
i isto tako mogu da imaju
usaglaene stavove po pitanju
vaspitanja dece. To su stvari
koje deci ulivaju sigurnost i
pozitivno utiu na sreu.
Nalaz ovog istraivanja
Konflikt u porodici je, kao pokazatelj porodinih odnosa,
posebno znaajan za sreu u porodicama adolescenata,
odnosno sa decom uzrasta 1318 godina.
U ovim porodicama prisustvo izraenog konflikta ak
18 puta poveava ansu da porodica bude nesrena.
20
69,8
80%
70%
60%
50%
40%
30%
20%
10%
0%
39,3
32,1
28,6
17,7
30,6
51,6
11,9
18,2
8,4
19,1
69,9
72,5
Povezanost sree porodice i izraenosti konflikta
Srene Nesrene Delimino srene
Lo odnos Blag konflikt
Umeren do
izraen konflikt Nema konflikta
10
Kada bi batine nekog mogle
nauiti pameti, najpametniji
bi bili volovi.
Madagaskarska poslovica
ta smo sve saznali
Razumevanje i potovanje
kada sluate, da li stvarno ujete?
Kada posmatramo ta je to to
je u odnosima dece i roditelja
osnov sree, vidimo da je
sutinski vano da deca znaju
da e ih roditelji uvek sasluati
i potruditi se da ih razumeju.
Ovo za roditelje nije uvek lako
jer je esto potrebno da
prevaziu svoje strahove i
brige i pokuaju da ponovo
uu u cipele deteta. Vano je
naglasiti da dobar odnos ne
podrazumeva da dete mora
sve da deli sa roditeljima, da
pria o svemu. Dete ima pravo
na sopstvenu privatnost i na
svoje tajne. Ono to je vano
jeste da postoji poverenje, da
dete zna da u roditelju ima
oslonac i osobu sa kojom
moe da porazgovara. ak i
kada se roditelj naljuti, vano
je da ne vie, da ne koristi
pogrdne rei i druge oblike
povreujueg ponaanja
koji mogu da pospee konflikt.
Nalaz ovog istraivanja
U ovom istraivanju analizirali smo povezanost sree sa odgovorima
na pitanja koliko esto roditelji razgovaraju sa decom, da li se dobro
razumeju i kakav je njihov stav prema vaspitanju deteta.
Srea porodice u velikoj meri zavisi od kvaliteta ovih odnosa:
meu porodicama u kojima deca i roditelji imaju dobar odnos i poro-
dicama u kojima roditelji smatraju da nije adekvatno vikati na dete,
vie od dve treine je srenih;
meu porodicama u kojima roditelji izjavljuju da nemaju dobar odnos
sa decom, i porodicama u kojima smatraju da je vikanje opravdano,
tek oko jedna etvrtina porodica je srena.
20
69,8
80%
70%
60%
50%
40%
30%
20%
10%
0%
50
20
30
17,1
25,7
57,1
69,8
10,2
20
Povezanost kvaliteta odnosa roditelja i dece i sree porodice
Srene Nesrene Delimino srene
Lo odnos Manji problemi u odnosu Dobar odnos
Kada su odnosi roditelja i dece poremeeni ansa da porodica bude
nesrena je oko 11 puta vea u odnosu na mogunost da bude
srena.
11
20
80%
70%
60%
50%
40%
30%
20%
10%
0%
Uestalost zajednikih aktivnosti roditelja i dece
Razgovor pred
spavanje ili
itanje pria
Odlazak u park
ili na
igralite
Sport ili hobi
sa decom
Koncert, bioskop,
javni dogaaj
Izvor nae sree je u
subjektivnim osobinama:
plemenitom karakteru,
poduzetnom duhu, sretnom
temperamentu, vedrom umu
i zdravom telu.
Artur openhauer
Kako usmeriti javne politike za dobrobit porodica i dece
Ni moje, ni tvoje,
nego zajedniko
Velika veina roditelja (86,5%) navode da sa detetom provode bar sat
vremena u nekoj zajednikoj aktivnosti. to se tie uestalih razliitih
zajednikih aktivnosti roditelji najee sa decom idu u park, na igrali-
te, u etnju, zatim razgovaraju ili itaju prie pred spavanje, a znaajno
ree zajedno sa decom poseuju javne dogaaje ili se bave nekim
zajednikim hobijem ili sportom.
Izuzetno je vano da roditelji i deca imaju bar jednu zajedniku aktiv-
nost u kojoj svi uestvuju.
Porodice u kojima deca i roditelji uestvuju u razliitim zajednikim
aktivnostima srenije su od ostalih:
meu porodicama u kojima deca i roditelji zajedno uestvuju u aktiv-
nostima iz sve etiri ispitivane grupe, samo ih je 3,8% nesreno;
porodice koje imaju zajednike obroke skoro svakodnevno, srenije
su od drugih porodica ak 90,9% srenih porodica obeduje zajed-
no skoro svakog dana!
Partnersko roditeljstvo je vano za sreu pre svega u smislu da oba
roditelja u podjednakoj meri provode vreme sa decom. Pokazalo se da
je to naroito znaajno ako je dete uzrasta od 6 do 12 godina.
Uee oba roditelja u ivotu
deteta vaan je sastojak
recepta za srenu porodicu.
Nalaz ovog istraivanja
Meu porodicama u kojima
roditelji i deca uestvuju u bar
jednoj zajednikoj aktivnosti
66% je sreno, a meu onima
koje to ne rade sreno je tek
23,6%.
67,2
73,5
38,8
28
Iako je koncept partnerskog roditeljstva prisutan, on i dalje u Srbiji esto
poiva na tradicionalnoj podeli uloga. ak i kada oba roditelja u jedna-
koj meri provode vreme sa decom, majka je primarno zaduena za
vaspitanje dece ak u 79,2% porodica.
Meu porodicama koje sebe procenjuju kao nesrene ni u jednoj
nije prisutno partnersko roditeljstvo.
12
ta smo sve saznali
13
ira porodica i prijatelji
kao vaan oslonac za sve,
a pogotovo za srene
porodice
Isterlin paradoks dobio je ime
po profesoru Riardu Isterlinu
koji je jo sedamdesetih godina
prolog veka ukazao na
injenicu da subjektivni oseaj
sree u Americi nije porastao u
periodu dvodecenijskog
kontinuiranog ekonomskog
rasta. Takav zakljuak inspiri-
sao je niz dodatnih analiza,
od kojih se najee stavlja
akcenat na injenicu da je
dobrobit sree, koja bi trebalo
da bude posledica veih
primanja neutralisana usled
smanjenja socijalnog kapitala.
Smatra se da razaranje
socijalnog kapitala negativ-
no utie na sreu.
(R.A. Easterlin, Does economic
growth improve the human lot?
Some empirical evidence, in:
P. A. David , M. W. Reder (eds.),
Nations and households in
economic growth: Essays in
honour of Moses Abramovitz,
Academic Press, New York, NY,
1974, pp. 89-125)
Neformalna socijalna interakcija, interakcija sa porodicom, prijateljima
i poznanicima predstavlja jedan od osnova povezanosti socijalnog
kapitala i sree. Na osnovu ovog istraivanja moemo zakljuiti da
roditelji u Srbiji imaju visok nivo socijalne podrke, kako od strane
roaka, tako i od strane prijatelja.
Gotovo svi roditelji smatraju da imaju na koga da se oslone ukoliko
imaju neki problem, ili kada im je potrebna podrka:
ak 90,0% roditelja smatra da moe da se osloni na porodicu
(roditelje, brau i sestre ili druge roake);
njih 84,2% smatra da moe da se osloni na nekog van porodice
(prijatelji, kumovi, komije);
na tri ili vie izvora podrke moe da se osloni 75,4% roditelja.
iroka socijalna mrea (ira porodica i prijatelji) je ono to daje
snagu porodici i pozitivno utie na sreu.
20
69,8
Roditelji
Braa
i sestre
Prijatelji
Kumovi
Komije
Povezanost kvaliteta odnosa roditelja i dece i sree porodice
Mogu da se oslonim Ne mogu da se oslonim Nisam siguran/na
Drugi
roaci
0% 20% 40% 60% 80% 100%
16,2 7,5 76,3
17 7,5 75,5
13,5 17,8 68,7
24 12,5 63,5
25,8 22,7 51,5
28 27,7 44,4
Roditeljima je veoma vano da znaju da imaju na koga da se
oslone u sluaju da su suoeni sa problemima.
Mame, raajte deci sestre,
jer sestre postaju tetke, a tetke
su najlepi, nezamenljivi dar
svakom detinjstvu.
Duko Radovi
Kako usmeriti javne politike za dobrobit porodica i dece
14
Iako veinu porodica u Srbiji karakterie dobra socijalna povezanost,
ipak moemo uoiti i neke razlike:
meu srenim porodicama podrka roditelja prisutna je u 80,5%
sluajeva, dok podrku roditelja ima tek polovina porodica koje su
nesrene;
na svoju brau i sestre moe da se osloni gotovo 80% roditelja u
srenim porodicama, za razliku od 60% roditelja u porodicama koje
nisu srene;
porodice koje imaju jau socijalnu mreu srenije su od porodica
koje imaju manje socijalne podrke.
Kada govorimo o uvanju dece, roditelji se u 56,7% sluajeva oslanjaju
na svoje roditelje (bake i deke). Kada im zatreba, 20,8% roditelja nema
kome da ostavi decu.
Iako veina smatra da ima na koga da se osloni ako naie na neki
problem, tek 38,3% roditelja deli ono to ih mui sa osobama van
primarne porodice. Porodice koje ive u ruralnim naseljima ee se, u
smislu emocionalne podrke, oslanjaju na svoje roditelje, brau i
sestre, dok se porodice koje ive u urbanim naseljima ee oslanjaju
na partnera.
U srenim porodicama roditelji ee mogu ono to ih mui da podele
sa partnerom ili sa svojim roditeljima nego to je to sluaj u nesrenim
porodicama:
u srenim porodicama 74,1% roditelja moe da podeli ono to ih
mui sa svojim najbliima (roditeljima i partnerom), a tek 5,5% nema
sa kim to da podeli;
u nesrenim porodicama tek polovina roditelja moe sa svojim
partnerom ili roditeljima da razgovara o onome to ih mui, a ak
etvrtina nema sa kim to da podeli.
esto se roditelji trude da deci
kupe sve to poele, a neretko
su to i veoma skupe stvari.
Ipak, podaci dobijeni kroz ovo
istraivanje pokazuju, na
primer, da porodice koje su
svom detetu adolescentnog
uzrasta kupile skupi mobilni
telefon nisu srenije od onih
koje to nisu uradile da za
sreu nije vano da li dete u
starijem uzrastu ima skupoceni
ili jeftiniji mobilni telefon.
Nalaz ovog istraivanja
20
69,8
100%
90%
80%
70%
60%
50%
40%
30%
20%
10%
0%
Povezanost sree porodice i dostupnosti osnovnih resursa
Srene Nesrene Delimino srene
Broj dostupnih resursa
0 1 2 3
ta smo sve saznali
Visok materijalni status ne doprinosi srei, iako se esto misli
suprotno. Visina primanja nije povezana sa sreom, kao ni okolnost da
li jedan ili oba roditelja ostvaruju prihode. Ipak, to ne znai da bi svi
trebalo da budu siromani, ve da je potrebno pametno troiti novac.
Vanije od toga koliko novca neko ima, ili koliko novca ima drava,
jeste kako se taj novac troi. Novac koji neko troi tako to provodi
vreme sa svojim prijateljima ili ini drugima da se lepo oseaju jeste
nain koji doprinosi srei. Isto tako, na nivou drave, ulaganje resursa
u prosocijalne aktivnosti jaanje porodica, graenje socijalnog kapi-
tala i socijalnih mrea doprinosi srei, to je i jedna od odlika Danske,
nacije koja je jedna od najsrenijih
8
.
Materijalni status ipak moe imati snaan negativni uticaj na sreu
kada govorimo o mogunosti zadovoljenja egzistencijalnih potreba
lanova porodice. U sluajevima kada porodica ne moe da pokrije
osnovne potrebe, da obezbedi mesto za ivot ili ogrev, da ispuni
osnovne finansijske obaveze postoji sedam puta vie ansi da bude
nesrena u odnosu na porodicu koja moe da pokrije ove osnovne
egzistencijalne potrebe.
Meu porodicama koje mogu da obezbede jedan obrok sa proteinima
dnevno, osnovne uslove stanovanja (grejanje, struja, i sl.) i mogunost
za odmor van mesta stanovanja 75,8% su srene, dok je meu porodi-
cama koje to nisu u stanju da obezbede, sreno tek 41,8% porodica.
Kako materijalni status
utie na sreu
Ima velike sirotinje meu
naom decom, kojoj,
sem para, roditelji nita nisu
mogli dati.
Duko Radovi
8
E. Diener, M.E. Seligman, Beyond money: Toward an economy of well-being, Psychological Science in the Public Interest, 5,
2004, pp. 132;
L. Camfield, K. Choudhury, K., Devine, Well-being, happiness and why relationships matter: evidence from Bangladesh,
Journal of Happiness Studies, 10, 2009, pp. 7191;
U.G. Gerdtham, M. Johannesson, The relationship between happiness, health and socio-economic factors: results based on
Swedish micro data, Journal of Socio-Economics, 30, 2011, pp. 553557;
L. Torpe, Social capital in Denmark: A deviant case?, Scandinavioan Political Studies, 26, 2003, pp. 2748.
15
25,5
19,7
8,7
6,7
32,7
41,8
23
57,4
19,7
71,6
17,5
75,8
Rezultati studija sa Univerziteta
Juta pokazuju neverovatne
prednosti koje donose bake,
jer ue decu da sarauju i da
budu saoseajnija. Deca
koja provode vie vremena sa
bakom i dekom su drutvenija,
bolja u koli i pokazuju vie brige
za ostale. Istraivanja pokazuju
da su supermoi baka izuzetne
za savremenu porodicu
ne samo to decu ue strpljenju
i toleranciji, ve su i majke koje
imaju podrku baka manje pod
stresom i lake se prilagoavaju
deci.
(K. Hawkes, J.E. Coxworth,
Grandmothers and the evolution
of human longevity: A review of
findings and future directions,
Evolutionary Anthropology, 22, 2015,
pp. 294-302)
9
C. Vazquez, G. Hervas, J.J. Rahona, D. Gomez, Psychological well-being and health:
Contributions of positive psychology, Annuary of Clinical and Health Psychology, 5, 2009, pp.
1528;
R.E. Lucas, Long-term disability is associated with lasting changes in subjective well-being:
Evidence from two nationally representative longitudinal studies, Journal of Personality and
Social Psychology, 92, 2007, pp. 717730;
S.D. Pressman, S. Cohen, Does positive affect influence health?, Psychological Bulletin, 131,
2005, pp. 925971;
E. Diener, M. Chan, Happy people live longer: Subjective well-being contributes to health and
longevity, Applied Psychology: Health and Well-being, 3, 2011, pp. 143.
20
80%
70%
60%
50%
40%
30%
20%
10%
0%
19,8
7,2
19,1
23,6
56,6
73,7
39,1
30,4 30,4
10,9
20,3
68.8
Povezanost subjektivne procene opteg zdravlja roditelja
i dece sa sreom porodice
Loe zdravlje
Roditelj
Dobro zdravlje Loe zdravlje
Dete
Dobro zdravlje
Kako usmeriti javne politike za dobrobit porodica i dece
Zdravlje i porodina srea
Za sreu je veoma vano fiziko i mentalno zdravlje. Intenzitet poveza-
nosti zdravlja i sree u ovom istraivanju neto je nii nego u drugim
relevantnim meunarodnim istraivanjima, ali ipak nedvosmisleno
pokazuje da je percipirano opte zdravlje roditelja i dece znaajno pove-
zano sa sreom porodice.
9
Vidimo da loe zdravlje deteta znaajno vie utie na sreu porodice.
Dok je 56,6% porodica u kojima roditelji imaju loe zdravlje sreno,
sreno je tek 39,1% porodica u kojima loe zdravlje imaju deca.
Svetska zdravstvena
organizacija ukazuje na
zabrinjavajui trend poveanja
depresije i anksioznosti na
globalnom nivou. Svetska
zdravstvena organizacija
predvia da e do 2020.
godine depresija predstavljati
drugi po veliini uzronik
invalidnosti (koja po
meunarodnim definicijama
pokriva i poremeaje
mentalnog zdravlja).
(World Health Organization,
Mental Health report, 2001)
16
Narueni zdravstveni status deteta ima vee efekte na sreu porodice
od naruenog zdravstvenog statusa roditelja.
Srene Nesrene Delimino srene
ta smo sve saznali
ta su nam jo roditelji rekli
potreba za podrkom
ak 80,2% roditelja smatra da bi bilo dobro da se roditeljima obezbede
dodatno znanje i podrka u vezi sa vaspitavanjem dece. Takoe,
76,0% smatra da bi konkretno njima znailo da su u vanim fazama
razvoja deteta dobili dodatne informacije o roditeljstvu, razvojnim
potrebama deteta ili nainima reavanja konflikta sa detetom. Ipak, tek
se 28,3% roditelja obratilo za savet u vezi sa odgajanjem deteta i poro-
dinim odnosima. Kada ukrstimo ove dve varijable vidimo da 70,5%
roditelja koji su naveli da bi im podrka u roditeljstvu bila znaajna tu
podrku nisu zatraili. Nejasno je zbog ega se roditelji ne obraaju za
podrku, ali moemo pretpostaviti da je uzrok delimino i nedovoljna
pristupanost podrke, kao i postojanje stigme priznavanja potrebe za
podrkom. Roditelji se za savet najee obraaju svojim roditeljima
(12,0%), zatim psiholozima (6,7%), pa brai i sestrama (3,3%). ak
95,9% roditelja koji su zatraili savet smatraju da im je savet koji su
dobili koristio.
69,8
Povezanost stava prema znaaju podrke u roditeljstvu
i traenja podrke
Obratili su se za podrku Nisu se obratili za podrku
Podrka bi bila znaajna Podrka nije potrebna
17
100%
90
70,5
29,5
10
90%
80%
70%
60%
50%
40%
30%
20%
10%
0%
Odnosi sa drugim ljudima su ono to je znaajno za sreu.
Porodica, njeno funkcionisanje, nain vaspitavanja dece, njena
povezanost sa uom i irom socijalnom sredinom i njene navike
dva puta su vaniji za sreu nego materijalni ili zdravstveni status.
Kako usmeriti javne politike za dobrobit porodica i dece
Kada bi nas neko pitao, ta je najvanije to smo na osnovu ovog istra-
ivanja nauili o porodinoj srei, odgovor bismo mogli da formuliemo
u pet taaka:
Za sreu su najvanije KARAKTERISTIKE PORODICE, a potom
zdravlje i materijalni status.

U okviru KARAKTERISTIKA PORODICE najvei uticaj na sreu
imaju dobra porodina atmosfera (dobri odnosi roditelja i dece),
odsustvo konflikata i socijalna povezanost (prvenstveno podrka
proirene porodice, a potom i prijatelja).

Materijalna situacija utie na sreu ako je veoma loa, pogotovo
kada porodica nije u stanju da zadovolji najosnovnije egzistencijal-
ne potrebe kao to je obezbeenje mesta za ivot ili ogreva za
zimu. Ukoliko porodica zadovoljava osnovne potrebe, injenica da li
ima srednja ili visoka primanja za sreu nije znaajna. U tom smislu
uvreeno miljenje da je materijalni status vaan za sreu vai
samo za osnovni, egzistencijalni nivo.

Zdravlje u veoj meri utie na sreu ukoliko je veoma loe, a zdrav-
stveno stanje deteta vie utie na sreu od zdravstvenog stanja
roditelja.

Srea porodice nije nuno ograniena materijalnim statusom i
zdravljem. Gotovo polovina uticaja ovih faktora na sreu porodice
zavisi od kvaliteta porodinog funkcionisanja. to porodica bolje
funkcionie (bolji meusobni odnosi, odsustvo konflikata i sl.), manji
su negativni efekti loeg materijalnog statusa i naruenog zdravlja.
REZIME
ta na osnovu svega moemo
nauiti od srenih porodica?
18
1
2
3
4
5
Voleti puno ljudi, spontano i
bez napora, najvei je izvor
line sree.
Bertran Rasel
Iako ponekad vie rauna vodimo o spoljanjim dobrima i teimo mate-
rijalnim vrednostima, najvanije determinante sree vezane su za
meuljudske odnose te se moe rei da je tajna sree u kvalitetu
odnosa koje negujemo sa svojim blinjima.
Srea je u najveoj meri povezana sa odnosima unutar porodice.
Dobri i pozitivni odnosi unutar primarne porodice izgleda da najvie
doprinose porodinoj srei. Kvalitet odnosa roditelja i dece igra
vanu ulogu. Na sreu porodice, u svim ciklusima razvoja, postoja-
nje konflikta utie negativno. Meu porodicama u kojima nema
konflikta 72,5% porodica je sreno, a 8,4% nesreno. Postojanje
konflikta jo je vanije za porodice sa adolescentom, jer ako je u
njima prisutan intenzivan konflikt nesreno je ak 63,3% porodica.
Meu porodicama u kojima roditelji izjavljuju da nemaju dobar odnos
sa decom, ak 50,0% je nesrenih, dok je meu porodicama u
kojima deca i roditelji imaju dobar odnos 10,2% nesrenih, a 69,8%
srenih.
Partnersko roditeljstvo, odnosno porodini obrasci u kojima oba
roditelja podjednako uestvuju u podizanju dece, posebno je znaaj-
no na poduzorku porodica sa decom od 6 do 12 godina, i u toj fazi
predstavlja izuzetno snaan indikator sree. Naime, meu porodica-
ma u kojima zaista postoji partnersko roditeljstvo, bez jasne podele
uloga na muke i enske, sreno je 94,1% porodica. Meu porodica-
ma u kojima ne postoji partnersko roditeljstvo sreno je tek neto
vie od polovine (55,8%).
Najsrenije su porodice u kojima roditelji veliki broj stvari radi zajedno.
Meu porodicama u kojima roditelji esto razgovaraju sa decom ili
im itaju pred spavanje, idu na javne dogaaje, etaju, bave se
nekim hobijem ili sportom sreno je 78,5% porodica.
Zajedniki obed je est u Srbiji, ali ipak i tu postoje razlike izmeu
srenih i nesrenih porodica. Dok skoro sve srene porodice redov-
no obeduju zajedno (90,9%), neto vie od etvrtine nesrenih poro-
dica nema redovno zajednike obroke (27,1%).
Dobra socijalna mrea podrke oslonac na
proirenu porodicu i prijatelje doprinosi srei
Gotovo sve porodice u Srbiji generalno imaju dobru socijalnu mreu,
odnosno oslanjaju se na proirenu porodicu za podrku koja im je od
kljunog znaaja, ali isto tako i za druenje.
Vei broj srenih porodica smatra da imaju na koga da se oslone
kada su suoene sa potekoama. Najznaajniji oslonac porodici su
bake i deke, odnosno roditelji ispitanika. Dok 80,5% roditelja u sre-
nim porodicama smatra da moe da se osloni na svoje roditelje
ukoliko imaju neki problem ili im je potrebna podrka, isti stav deli tek
51,7% roditelja u nesrenim porodicama.
Bake i deke takoe predstavljaju i glavni oslonac porodici za uvanje
dece, ali isto tako se, osim partneru, u srenim porodicama roditelji
znaajno ee obraaju svojim roditeljima kada ih neto mui ili im
je potreban savet. U srenim porodicama 74,1% roditelja moe da
podeli ono to ih mui sa svojim roditeljima ili partnerom, u nesrenim
porodicama to moe tek 53,1%, dok ak etvrtina roditelja u nesre-
nim porodicama nema sa kim da podeli ono to je mui.
Uestalost vianja sa irom porodicom, prijateljima i bakom i dekom,
umereno je vana za sreu, mada su srenije porodice one koje
imaju ee socijalne kontakte.
Dobar materijalni status nije dovoljan za sreu
Nije otkrivena povezanost izmeu nivoa primanja i sree, to je potvrda
i nalaza iz istraivanja koja su sprovedena u drugim zemljama. Meu-
tim, postoji jasna povezanost izmeu nesree i znakova materijalne
deprivacije. Drugim reima, materijalni status porodice je relevantan
samo ako resursi kojima porodica raspolae nisu dovoljni da obezbedi
osnovne uslove stanovanja, dovoljno hrane deci i odmor od nedelju
dana jednom godinje. Dok je sreno 75,8% porodica koje sve ovo
mogu da omogue, meu porodicama kojima nije dostupan nijedan od
ovih resursa sreno je tek 41,8%. Najznaajniji od indikatora materijal-
ne deprivacije je mogunost porodice da obezbedi osnovne uslove
stanovanja bez zaduivanja, pri emu je ansa da porodica bude
nesrena oko tri puta vea ukoliko porodica nije u mogunosti da plati
kiriju, kredite, komunalne raune, ili da obezbedi ogrev.
Zdravlje utie na sreu pogotovo zdravstveni
status deteta
Zdravlje roditelja i dece povezano je sa sreom porodice, pri emu
narueni zdravstveni status deteta ima vee posledice po sreu poro-
dice nego narueni zdravstveni status roditelja.
Demografske karakteristike i struktura porodi-
ce manje utiu na sreu nego to to deluje na
prvi pogled
Demografske karakteristike (kao to su ivot na selu ili u gradu, obra-
zovanje, pol i sl.) i struktura porodice nisu u znaajnoj meri povezane
sa sreom porodice. Slian nalaz dobijen je i u meunarodnim istrai-
vanjima.
Roditelji ele podrku
etiri petine roditelja smatra da bi bilo dobro, kao i njima samima
korisno, da se obezbedi dodatna podrka u vezi sa vaspitavanjem dece.

Rezime
19
Iako ponekad vie rauna vodimo o spoljanjim dobrima i teimo mate-
rijalnim vrednostima, najvanije determinante sree vezane su za
meuljudske odnose te se moe rei da je tajna sree u kvalitetu
odnosa koje negujemo sa svojim blinjima.
Srea je u najveoj meri povezana sa odnosima unutar porodice.
Dobri i pozitivni odnosi unutar primarne porodice izgleda da najvie
doprinose porodinoj srei. Kvalitet odnosa roditelja i dece igra
vanu ulogu. Na sreu porodice, u svim ciklusima razvoja, postoja-
nje konflikta utie negativno. Meu porodicama u kojima nema
konflikta 72,5% porodica je sreno, a 8,4% nesreno. Postojanje
konflikta jo je vanije za porodice sa adolescentom, jer ako je u
njima prisutan intenzivan konflikt nesreno je ak 63,3% porodica.
Meu porodicama u kojima roditelji izjavljuju da nemaju dobar odnos
sa decom, ak 50,0% je nesrenih, dok je meu porodicama u
kojima deca i roditelji imaju dobar odnos 10,2% nesrenih, a 69,8%
srenih.
Partnersko roditeljstvo, odnosno porodini obrasci u kojima oba
roditelja podjednako uestvuju u podizanju dece, posebno je znaaj-
no na poduzorku porodica sa decom od 6 do 12 godina, i u toj fazi
predstavlja izuzetno snaan indikator sree. Naime, meu porodica-
ma u kojima zaista postoji partnersko roditeljstvo, bez jasne podele
uloga na muke i enske, sreno je 94,1% porodica. Meu porodica-
ma u kojima ne postoji partnersko roditeljstvo sreno je tek neto
vie od polovine (55,8%).
Najsrenije su porodice u kojima roditelji veliki broj stvari radi zajedno.
Meu porodicama u kojima roditelji esto razgovaraju sa decom ili
im itaju pred spavanje, idu na javne dogaaje, etaju, bave se
nekim hobijem ili sportom sreno je 78,5% porodica.
Zajedniki obed je est u Srbiji, ali ipak i tu postoje razlike izmeu
srenih i nesrenih porodica. Dok skoro sve srene porodice redov-
no obeduju zajedno (90,9%), neto vie od etvrtine nesrenih poro-
dica nema redovno zajednike obroke (27,1%).
Dobra socijalna mrea podrke oslonac na
proirenu porodicu i prijatelje doprinosi srei
Gotovo sve porodice u Srbiji generalno imaju dobru socijalnu mreu,
odnosno oslanjaju se na proirenu porodicu za podrku koja im je od
kljunog znaaja, ali isto tako i za druenje.
Vei broj srenih porodica smatra da imaju na koga da se oslone
kada su suoene sa potekoama. Najznaajniji oslonac porodici su
bake i deke, odnosno roditelji ispitanika. Dok 80,5% roditelja u sre-
nim porodicama smatra da moe da se osloni na svoje roditelje
ukoliko imaju neki problem ili im je potrebna podrka, isti stav deli tek
51,7% roditelja u nesrenim porodicama.
Bake i deke takoe predstavljaju i glavni oslonac porodici za uvanje
dece, ali isto tako se, osim partneru, u srenim porodicama roditelji
znaajno ee obraaju svojim roditeljima kada ih neto mui ili im
je potreban savet. U srenim porodicama 74,1% roditelja moe da
podeli ono to ih mui sa svojim roditeljima ili partnerom, u nesrenim
porodicama to moe tek 53,1%, dok ak etvrtina roditelja u nesre-
nim porodicama nema sa kim da podeli ono to je mui.
Uestalost vianja sa irom porodicom, prijateljima i bakom i dekom,
umereno je vana za sreu, mada su srenije porodice one koje
imaju ee socijalne kontakte.
Dobar materijalni status nije dovoljan za sreu
Nije otkrivena povezanost izmeu nivoa primanja i sree, to je potvrda
i nalaza iz istraivanja koja su sprovedena u drugim zemljama. Meu-
tim, postoji jasna povezanost izmeu nesree i znakova materijalne
deprivacije. Drugim reima, materijalni status porodice je relevantan
samo ako resursi kojima porodica raspolae nisu dovoljni da obezbedi
osnovne uslove stanovanja, dovoljno hrane deci i odmor od nedelju
dana jednom godinje. Dok je sreno 75,8% porodica koje sve ovo
mogu da omogue, meu porodicama kojima nije dostupan nijedan od
ovih resursa sreno je tek 41,8%. Najznaajniji od indikatora materijal-
ne deprivacije je mogunost porodice da obezbedi osnovne uslove
stanovanja bez zaduivanja, pri emu je ansa da porodica bude
nesrena oko tri puta vea ukoliko porodica nije u mogunosti da plati
kiriju, kredite, komunalne raune, ili da obezbedi ogrev.
Zdravlje utie na sreu pogotovo zdravstveni
status deteta
Zdravlje roditelja i dece povezano je sa sreom porodice, pri emu
narueni zdravstveni status deteta ima vee posledice po sreu poro-
dice nego narueni zdravstveni status roditelja.
Demografske karakteristike i struktura porodi-
ce manje utiu na sreu nego to to deluje na
prvi pogled
Demografske karakteristike (kao to su ivot na selu ili u gradu, obra-
zovanje, pol i sl.) i struktura porodice nisu u znaajnoj meri povezane
sa sreom porodice. Slian nalaz dobijen je i u meunarodnim istrai-
vanjima.
Roditelji ele podrku
etiri petine roditelja smatra da bi bilo dobro, kao i njima samima
korisno, da se obezbedi dodatna podrka u vezi sa vaspitavanjem dece.

Kako usmeriti javne politike za dobrobit porodica i dece
20
21
Na osnovu svega navedenog neminovno se namee zakljuak da
dravne politike, posebno one koje se odnose na socijalnu zatitu,
obrazovanje, zapoljavanje, zdravstvo i druge koje mogu da doprinesu
kreiranju podravajueg okruenja za porodice sa decom, treba da
uzmu u obzir saznanja o srei i porodicama. Jer, ako je tajna sree u
odnosima sa drugim ljudima, onda na agendama onih koji donose
odluke svoje mesto mora nai i pitanje kako graditi i razvijati konstruk-
tivne i podravajue socijalne odnose meu lanovima drutva, kako
ojaati vrednosti potovanja, tolerancije i razumevanja na kojima
ovakvi odnosi poivaju, odnosno kako ojaati porodicu i podrati
roditelje u svojoj glavnoj ulozi da budu dobri roditelji svojoj deci.
Rezultati ovog istraivanja su nesumnjivo zanimljivi, ali ono to je
najvanije je da li mogu da se pretoe u konkretne preporuke za
oblikovanje politika za podrku porodici i roditeljstvu. Zasigurno jedno
istraivanje ne moe da promeni vrednosni sistem koji je osnov za
izgradnju dobrih porodinih odnosa, ali moe otvoriti raspravu o tome
kako unaprediti podrku porodicama sa decom.
Za poetak ulaganja orijentisana na unapreenje roditeljstva, pruanju
podrke porodicama sa decom, odnosno, izgradnju socijalnih mrea
koje su kljune za stabilnost i stvaranje zdravog okruenja za rast i
razvoj dece mora biti uoeno kao vaan aspekt drutvenih politika.
Porodica je najvaniji i najvei resurs za svako dete. Zato u nju i njeno
funkcionisanje uvek vredi ulagati.
Naravno, ne smemo da zaboravimo da je nekim porodicama prvo
potrebna podrka da izau iz siromatva i materijalne deprivacije, kako
bi mogle da imaju punu korist od navedenih mera.
Ovde navodimo samo neke predloge kako, odnosno, u kojim
oblastima mogu da se iskoriste resursi kojima raspolaemo kao
drutvo da bi se formulisali novi ili nadogradili postojei programi,
usluge i mere usmereni ka porodicama i deci.
Kako pospeiti sreu meu
porodicama sa decom?
Taj novi svijet mora biti svijet
u kojem nee biti iskoritava-
nja slabih od jakih, dobrih od
zlih, gdje nee biti poniava-
nja siromanih od silovitosti
bogatih. Gdje e djela uma,
nauke i vjetine sluiti
zajednici za olakanje i
uljepavanje ivota.
A ne pojedincima za
sticanje bogatstva.
Nikola Tesla
Politike bi trebalo da budu
harmonizovane sa onim to
je ljudima istinski vano
i nainom na koji oni sami
karakteriu svoje ivote.
Defri Saks
Rezime
Jedan od autora Svetskog
izvetaja o srei, Defri Saks,
za izvetaj 2013. godine
poentirao je sledee:
Nae vlade treba da usmere
vie panje na sreu njihovih
graana a manje panje na
novac kao takav. Svet bi bio
daleko srenije mesto, kada bi
vlade razumele da njihova
uloga nije u tome da udovolja-
vaju politiarima, niti da budu
servis lobistikih grupa, nego
da promoviu dobrobit svojih
graana. Vlade koje preuzmu
takvu perspektivu imaju puno
raspoloivih alatki da podignu
dobrobit kao i zadovoljstvo
ivotom svojih graana. Prihod
po glavi stanovnika jeste
vaan, ali na spisku su i dobro
zdravlje, jaka socijalna mrea,
nizak nivo korupcije, visok nivo
velikodunosti graanstva, kao
i sloboda u pravljenju ivotnih
izbora.
Kako usmeriti javne politike za dobrobit porodica i dece
Promene u pristupu korisnicima u okviru sistema socijalne zatite, prebaci-
vanje moi na korisnika i stavljanje korisnika u centar usluga, obeleile su
tekue reforme u socijalnoj zatiti u Srbiji i predstavljaju jako dobar osnov
za to da se stalno unapreuju postojee i kreiraju nove usluge i mere okre-
nute ka porodici. Upravo oni koji su najugroeniji i najmarginalizovaniji, koji
su esto korisnici sistema socijalne zatite, su ti kojima osim materijalnih
sredstava nedostaje ona prirodna mrea podrke koju veina porodica
ima. U tom smislu, sistem socijalne zatite ovim porodicama moe mnogo
da pomogne da bi bile srenije. Ovaj sistem raspolae kapacitetima i da
porodice podri u materijalnom smislu, ali ne sme se zaboraviti da samo
materijalna pomo nije dovoljna i da su potrebna ulaganja u razvoj socijal-
ne mree, partnerskih odnosa i pozitivnih vetina u vaspitanju dece.
Ali kada porodica ima egzistencijalnih problema i ne moe da zadovolji ni
osnovne potrebe, prvenstveno im je potrebna podrka da izau iz zaara-
nog kruga siromatva. Srbija raspolae itavim nizom novanih davanja
za decu i porodice sa decom, ali je neophodno da se uloi dodatni napor
kako bi ona stigla do svih kojima je neophodna. S jedne strane to svakako
znai da sam sistem procene i odluivanja mora da se uini efikasnijim. S
druge strane, vano je pronai nain da se lake prepoznaju oni koji se
suoavaju sa egzistencijalnim problemima i da im se prui pomo kako bi
lake proli kroz zaarani krug procedura i papira to je neretko nepremo-
stiva prepreka za mnoge od njih. Ali, kako smo videli iz istraivanja, im se
taj prag prekorai ono to ini recept za sreu je neto drugo.
U nastavku prikazujemo i primere pojedinih inovativnih programa za poro-
dicu koji su se do sada pokazali uspenim u jaanju kapaciteta porodice.
Ovakve inicijative su samo primeri, odnosno, demonstracije toga kako se
u porodicu moe ulagati i imaju za cilj da otvore iru debatu o tome kakva
je podrka potrebna porodicama sa decom.
Porodina konferencija predstavlja podrku porodici u donoe-
nju odluka i iznalaenju reenja problemima kroz podrku proirene poro-
dice i prijatelja, kao i svih onih ljudi to lanovima porodice neto znae i
voljni su da pomognu. Ovaj pristup se zasniva na pretpostavci da su
lanovi porodice i socijalna mrea oko nje, najvei resursi podrke svakom
pojedincu to je neto to je i naim istraivanjem potkrepljeno. Porodi-
nu konferenciju organizuje nezavisni koordinator koji okuplja sve one koji
predstavljaju oslonac ili mogu da postanu oslonac datoj osobi, a reenje
se trai tako da ga porodica iznae oslanjajui se na sopstvene snage. Cilj
sastanaka nije da se nae krivac, ve da se definie plan za reavanje
problema, u kojem uestvuju i preuzimaju odgovornost sve bliske osobe.
Kada se uesnici Porodine konferencije dogovore ta e se preduzeti i ko
e kako doprineti reenju, proverava se bezbednost dogovora i prelazi na
sprovoenje plana u delo. Na ovaj nain, u krugu porodice moe da se
doe do reenja za mnoge porodine probleme, i to bez radikalnijih ree-
nja, kao to su izmetanja deteta iz porodice (koje kratkorono moe izgle-
dati kao najbezbednije, ali dugorono ostavlja ozbiljne oiljke na dalji emo-
tivni i socijalni razvoj deteta)
10
.
Razvoj posebnih usluga i
mera podrke
22
Usluga Porodini saradnik ima za cilj ouvanje porodica u
riziku i prevenciju odvajanja dece od njihovih porodica, odnosno, obez-
beivanje povratka u porodicu za decu koja su privremeno boravila na
domskom smetaju ili u hraniteljskim porodicama. Ova usluga je fleksi-
bilno postavljena kako bi odgovorila na razliite potrebe porodica.
Porodini saradnik redovno poseuje porodicu i prua im praktinu
podrku u reavanju razliitih izazova, reavanju porodinih nesugla-
sica i problema i nastoji da unapredi porodinu sredinu kako bi ona
deci mogla maksimalno da prui ono to im je najpotrebnije brinost,
ljubav, sigurnost, bezbedno, ali i stimulativno okruenje. Osim toga,
porodini saradnik je svojevrsni most izmeu porodice i zajednice i
pomae, na primer, pri upisu deteta u vrti ili dnevni boravak, u priku-
pljanju administrativnih dokumenata za obezbeivanje finansijske
podrke porodici, ukljuivanju lanova porodice u leenje, zatim dece
u kreativne ili sportske aktivnosti u zajednici. Usluga je zasnovana na
uverenju da je izmetanje deteta iz porodica i smetaj u dom ili hrani-
teljsku porodicu stresno i traumatino, i da ovi oblici zatite ne mogu
da budu zamena za porodicu. Princip je zato uvek jaanje prirodne
porodice kad god se smatra da porodica moe da se osnai kroz
podrku i kad god je procenjeno da je to u najboljem interesu deteta.
Korisnici usluge Porodini saradnik su porodice sa decom koje su
esto suoene sa ekstremnim siromatvom, gde postoje izazovi
vezani za probleme mentalnog zdravlja ili gde je dete ili roditelj osoba
sa invaliditetom. Drugim reima, to su porodice suoene sa viestru-
kim deprivacijama i gde je procenjeno da postoji rizik od zanemariva-
nja potreba deteta koji se pravom podrkom moe prebroditi
11
.
Drutveni centri su mesta za izgradnju novih vetina, sticanje
novih znanja i druenje sa najbliima radi pospeivanja boljih meu-
ljudskih odnosa. To su prostori za okupljanje i edukaciju roditelja, za
podrku deci u uenju, kao i za organizovanje drugih aktivnosti koje
mogu pospeiti odnos ljudi koji ive u istoj zajednici i pomoi im da
razvijaju nove vetine i postanu odgovorniji roditelji, kao i da pronau
kreativan nain provoenja slobodnog vremena. Drutveni centri ne
moraju biti ni grandiozni, ni ambiciozno postavljeni, niti skupi. Ovakvi
centri su posebno vani u zajednicama u kojima je izraenija materijalna
deprivacija ili gde postoje porodice ili deca koja pripadaju
12
osetljivim
grupama.
10
U Srbiji, uslugu Porodine konferencije sprovodi organizacija U krugu porodice. Vizija ovog udruenja je Drutvo u kojem se
podstie odgovornost za sopstvenu dobrobit i dobrobit svojih najbliih, a misija Osnaivanje porodice u reavanju kriznih i
problematinih (teko reivih) situacija korienjem Modela porodine konferencije. Ovo udruenje graana je deo pan-evropske
mree organizacije koje podravaju organizovanje porodinih konferencija.
Rezime
Promene u pristupu korisnicima u okviru sistema socijalne zatite, prebaci-
vanje moi na korisnika i stavljanje korisnika u centar usluga, obeleile su
tekue reforme u socijalnoj zatiti u Srbiji i predstavljaju jako dobar osnov
za to da se stalno unapreuju postojee i kreiraju nove usluge i mere okre-
nute ka porodici. Upravo oni koji su najugroeniji i najmarginalizovaniji, koji
su esto korisnici sistema socijalne zatite, su ti kojima osim materijalnih
sredstava nedostaje ona prirodna mrea podrke koju veina porodica
ima. U tom smislu, sistem socijalne zatite ovim porodicama moe mnogo
da pomogne da bi bile srenije. Ovaj sistem raspolae kapacitetima i da
porodice podri u materijalnom smislu, ali ne sme se zaboraviti da samo
materijalna pomo nije dovoljna i da su potrebna ulaganja u razvoj socijal-
ne mree, partnerskih odnosa i pozitivnih vetina u vaspitanju dece.
Ali kada porodica ima egzistencijalnih problema i ne moe da zadovolji ni
osnovne potrebe, prvenstveno im je potrebna podrka da izau iz zaara-
nog kruga siromatva. Srbija raspolae itavim nizom novanih davanja
za decu i porodice sa decom, ali je neophodno da se uloi dodatni napor
kako bi ona stigla do svih kojima je neophodna. S jedne strane to svakako
znai da sam sistem procene i odluivanja mora da se uini efikasnijim. S
druge strane, vano je pronai nain da se lake prepoznaju oni koji se
suoavaju sa egzistencijalnim problemima i da im se prui pomo kako bi
lake proli kroz zaarani krug procedura i papira to je neretko nepremo-
stiva prepreka za mnoge od njih. Ali, kako smo videli iz istraivanja, im se
taj prag prekorai ono to ini recept za sreu je neto drugo.
U nastavku prikazujemo i primere pojedinih inovativnih programa za poro-
dicu koji su se do sada pokazali uspenim u jaanju kapaciteta porodice.
Ovakve inicijative su samo primeri, odnosno, demonstracije toga kako se
u porodicu moe ulagati i imaju za cilj da otvore iru debatu o tome kakva
je podrka potrebna porodicama sa decom.
Porodina konferencija predstavlja podrku porodici u donoe-
nju odluka i iznalaenju reenja problemima kroz podrku proirene poro-
dice i prijatelja, kao i svih onih ljudi to lanovima porodice neto znae i
voljni su da pomognu. Ovaj pristup se zasniva na pretpostavci da su
lanovi porodice i socijalna mrea oko nje, najvei resursi podrke svakom
pojedincu to je neto to je i naim istraivanjem potkrepljeno. Porodi-
nu konferenciju organizuje nezavisni koordinator koji okuplja sve one koji
predstavljaju oslonac ili mogu da postanu oslonac datoj osobi, a reenje
se trai tako da ga porodica iznae oslanjajui se na sopstvene snage. Cilj
sastanaka nije da se nae krivac, ve da se definie plan za reavanje
problema, u kojem uestvuju i preuzimaju odgovornost sve bliske osobe.
Kada se uesnici Porodine konferencije dogovore ta e se preduzeti i ko
e kako doprineti reenju, proverava se bezbednost dogovora i prelazi na
sprovoenje plana u delo. Na ovaj nain, u krugu porodice moe da se
doe do reenja za mnoge porodine probleme, i to bez radikalnijih ree-
nja, kao to su izmetanja deteta iz porodice (koje kratkorono moe izgle-
dati kao najbezbednije, ali dugorono ostavlja ozbiljne oiljke na dalji emo-
tivni i socijalni razvoj deteta)
10
.
23
Usluga Porodini saradnik ima za cilj ouvanje porodica u
riziku i prevenciju odvajanja dece od njihovih porodica, odnosno, obez-
beivanje povratka u porodicu za decu koja su privremeno boravila na
domskom smetaju ili u hraniteljskim porodicama. Ova usluga je fleksi-
bilno postavljena kako bi odgovorila na razliite potrebe porodica.
Porodini saradnik redovno poseuje porodicu i prua im praktinu
podrku u reavanju razliitih izazova, reavanju porodinih nesugla-
sica i problema i nastoji da unapredi porodinu sredinu kako bi ona
deci mogla maksimalno da prui ono to im je najpotrebnije brinost,
ljubav, sigurnost, bezbedno, ali i stimulativno okruenje. Osim toga,
porodini saradnik je svojevrsni most izmeu porodice i zajednice i
pomae, na primer, pri upisu deteta u vrti ili dnevni boravak, u priku-
pljanju administrativnih dokumenata za obezbeivanje finansijske
podrke porodici, ukljuivanju lanova porodice u leenje, zatim dece
u kreativne ili sportske aktivnosti u zajednici. Usluga je zasnovana na
uverenju da je izmetanje deteta iz porodica i smetaj u dom ili hrani-
teljsku porodicu stresno i traumatino, i da ovi oblici zatite ne mogu
da budu zamena za porodicu. Princip je zato uvek jaanje prirodne
porodice kad god se smatra da porodica moe da se osnai kroz
podrku i kad god je procenjeno da je to u najboljem interesu deteta.
Korisnici usluge Porodini saradnik su porodice sa decom koje su
esto suoene sa ekstremnim siromatvom, gde postoje izazovi
vezani za probleme mentalnog zdravlja ili gde je dete ili roditelj osoba
sa invaliditetom. Drugim reima, to su porodice suoene sa viestru-
kim deprivacijama i gde je procenjeno da postoji rizik od zanemariva-
nja potreba deteta koji se pravom podrkom moe prebroditi
11
.
Drutveni centri su mesta za izgradnju novih vetina, sticanje
novih znanja i druenje sa najbliima radi pospeivanja boljih meu-
ljudskih odnosa. To su prostori za okupljanje i edukaciju roditelja, za
podrku deci u uenju, kao i za organizovanje drugih aktivnosti koje
mogu pospeiti odnos ljudi koji ive u istoj zajednici i pomoi im da
razvijaju nove vetine i postanu odgovorniji roditelji, kao i da pronau
kreativan nain provoenja slobodnog vremena. Drutveni centri ne
moraju biti ni grandiozni, ni ambiciozno postavljeni, niti skupi. Ovakvi
centri su posebno vani u zajednicama u kojima je izraenija materijalna
deprivacija ili gde postoje porodice ili deca koja pripadaju
12
osetljivim
grupama.
11
Uslugu Porodini saradnik pilotira Republiki zavod za socijalnu zatitu uz podrku Novak okovi Fondacije i UNICEF-a.
12
Drutvene centre u depriviranim sredinama u Bojniku, Lebanu, Surdulici, Vladiinom Hanu, Pirotu, Prokuplju i Niu podravaju
lokalne samouprave i UNICEF uz podrku vajcarske agencije za razvoj i saradnju (http://www.drustvenicentri.org).
Kako je pozitivna psihologija
polako postala legitimni i sve
uticajniji pristup u naukama
koje prouavaju oveka, tako
sve vie naunih radnika
stavlja akcenat na to koliko je
vano da deca, kroz formalni
sistem obrazovanja, razviju
vetine i vrednosti koje e im
pomoi da budu zadovoljna
svojim ivotom, da razviju
vetine koje e im pomoi da
se izbore sa negativnim
dogaajima i stresom koji ih
eka u ivotu. Drugim reima,
da naue da budu rezilijentna.
(Dr Ilona Boniwell predaje
pozitivnu psihologiju na
Univerzitetu u Istonom
Londonu i autor je nekoliko
knjiga o pozitivnoj psihologiji, a
angaovana je i kao konsultant
u prosvetnim ustanovama na
temu razvoja kurikuluma koji
jaaju rezilijentnost i konstruk-
tivne pristupe u reavanju
izazova. Na poziv Ujedinjenih
nacija prua tehniku podrku
vladi Butana u razvoju javnih
politika koje pospeuju dobro-
bit i sreu stanovnitva).
http://positivepsychology.org.uk/pp
-directory/people/44-ilo-
na-boniwell.html
Nova ekonomska fondacija iz Londona ve nekoliko
decenija prouava znaaj dobrobiti graana i zastupa
stav da dravna politika mora daleko vie da uzima u
obzir ono to utie na dobrobit u prioritizaciji dravnih
politika. Na predlog ovog istraivakog centra dravna
statistika Engleske je u redovne ankete uvrstila etiri
pitanja o linom doivljaju sree. Osim toga, ova
fondacija promovie istraivaki potkovane poruke o
jednostavnim nainima poveanja line sree i u tom
kontekstu istie pet najvanijih stavki. Prva poruka je
ulaganje u socijalnu mreu i izgradnja odnosa sa
blinjima. Druga je da budemo aktivni, etamo, igramo
ili vebamo, jer je to najbri nain izlaska iz loeg
raspoloenja. Tree je vetina zapaanja i svesnosti
okruenja. etvrta je stalno uenje neeg novog i
pospeivanje radoznalosti. Peta, koja je najmanje
ekonomski orijentisana od svih aktivnosti, je davanje -
velikodunost, saoseanje i altruizam. Dobro se
oseamo kada dajemo jer nam to daje smisao i
obogauje identitet.
Aked, J., Marks, N. M., Cordon, C. C., Thompson, S. (2008). Five
ways to well-being: The evidence. Retrieved from New Economic
Foundation. Preuzeto sa:
http://s.bsd.net/nefoundation/default/page/file/
8984c5089d5c2285ee_t4m6bhqq5.pdf.
Kako usmeriti javne politike za dobrobit porodica i dece
Osnaivanje i edukacija
roditelja u unapreenju
roditeljskih vetina
Pruanje informacija o pravilima pozitivnog roditeljstva i vanosti uspo-
stavljanja poverenja, potovanja i razumevanja meu svim lanovima
porodice kako bi se izbegle konfliktne situacije, kljuno je u kontekstu
osnaivanja porodice kao osnove za optimalni rast i razvoj deteta. Svaki
kontakt drave, odnosno bilo kog aktera socijalizacije, i porodice prilika
je za prenoenje ovakvih vanih poruka o znaaju pozitivnog roditelj-
stva. Zdravstveni sistem je odlino okruenje koje moe da odgovori na
te potrebe zbog toga to su upravo tamo direktni kontakti sa roditeljima
najei posebno kada je dete malo. U tom kontekstu su od izuzetne
vanosti domovi zdravlja i to ne samo specijalizovane slube i saveto-
valita, ve naroito izabrani lekari, odnosno pedijatri. Isto tako ne
smemo da zaboravimo ulogu koju treba da imaju porodilita i specijali-
zovane bolnice/odeljenja za decu. Struni radnici u vrtiima i kolama
su, takoe, veoma znaajni jer imaju jedinstvenu mogunost da roditelji-
ma prenose vane poruke vezane za roditeljstvo, da utiu na kvalitet
komunikacije roditelja i dece i time na odnose unutar porodice. Zato je
vano da profesionalci u ovim sistemima, bilo kroz formalno ili neformal-
no obrazovanje, steknu vie znanja o tome ta je pozitivno roditeljstvo i
kako to znanje preneti roditeljima. Sva mesta gde dolazi do direktnog
susreta roditelja i javnih slubi su prilika za edukaciju i osveivanje.
Ponekad i broura ili kratak razgovor sa roditeljem mogu biti korak ka
promeni. Onda kada postoje ve prepoznati izazovi, sistem socijalne
zatite ima, i treba da ima kljunu ulogu. Ali sutina je u tome da infor-
macije, edukacije i konsultacije o roditeljstvu moraju biti dostupni svima.
U vezi sa porodicom, porodinim odnosima, pozitivnim roditeljstvom i
podsticanjem dobrih modela ponaanja i vrednosnih sistema mogu se
aktivirati, vie nego to je do sada sluaj, i korporacije i udruenja
graana. Isto toliko vanu ulogu imaju i mediji, iji uticaj na vrednosni
sistem, razumevanje vanosti odnosa unutar porodice moe biti
daleko vei.

24
Kada bi se svi drali ljubavi,
ova zemlja bi bila raj.
Ali kad bi se svi drali bar
onog to je malo manje od
ljubavi jer, ljubav je veza
savrenstva kada bi se
makar drali principa to
elite sebi, to inite drugima;
to ne elite sebi, to ne inite
drugima, onda bi zemlja,
ako ne bi postala ba raj,
bila blizu raja.
Patrijarh Pavle
Rezime
25
Znaaj javnih prostora
kao mesta za osnaivanje
porodica
Kreativno i promiljeno ulaganje u javne povrine ne prepoznaje se
dovoljno kao resurs koji nosi znaajan potencijal za jaanje porodinih i
vanporodinih odnosa. Javne povrine mogu da postanu idealno mesto
za informisanje i edukaciju roditelja, pruajui im korisne informacije i
savete posebno sada kada su i dostupne nove tehnologije koje se
mogu prilagoditi za date svrhe.
Ureeni javni prostori su svuda oko nas i esencijalni su deo svakodnev-
nog urbanog ivota pogotovu kada su u pitanju porodice sa decom.
Mesta gde se deca igraju, mladi okupljaju, gde porodice dolaze u
kontakt sa prirodom, sportisti vebaju, ljubitelji ivotinja razmenjuju isku-
stva, a neki pak uivaju na ruku u zelenilu predstavljaju svojevrstan
dom na otvorenom. Kao takve, javne povrine su mesta koja mogu
pospeiti porodina druenja, meugenercijsku solidarnost i podstai
dobre meuljudske odnose u zajednici. Sa druge strane isto tako, ako
niko njima ne upravlja, nema viziju njihovog korienja ili ima alternativ-
ne namere u procesu ureenja istih ona postaju povrine koje ne
doprinose niemu konkretno. U zavisnosti od toga kako se prema njima
odnosimo jedan park moe istovremno oteati ili olakati baki kada
uva unue moe stimulisati psiho-fiziki razvoj deteta, ali i ne mora;
moe pomoi detetu da naui da potuje prirodu ili da razume potrebe
drugih bia (ivotinja) ili moe to iskustvo detetu uskratiti.
Svaki javni prostor govori odreenim jezikom. To moe da bude jezik
tolerancije, obzirnosti prema razliitostima i potovanja prema prirodi
(npr. pristupaan je za deija kolica ili osobe sa invaliditetom, informaci-
je su na vie jezika, podstie se ekoloki prihvatljivo ponaanje), ili ne
mora da bude. A to zavisi od naina na koji je prostor ureen, kako se
njime upravlja i koje organizacije i pojedinci u njemu organizuju aktivno-
sti i deavanja. Javne povrine se esto sreuju pred izbore, tako njiho-
va rekonstrukcija esto nije onoliko promiljena koliko ovi prostori i
porodice koje ga koriste to zasluuju.

Pre nego to krenete da traite
sreu, proverite moda ste
ve sreni. Srea je mala,
obina i neupadljiva i mnogi
ne umeju da je vide.
Duko Radovi
Budite radosni kad god vam se
za to prua mogunost, i kad
god za to nalazite snage u
sebi, jer trenuci iste radosti
vrede i znae vie nego itavi
dani i meseci naeg ivota
provedeni u mutnoj igri naih
sitnih i krupnih strasti i
prohteva. A minut iste radosti
ostaje u nama zauvek, kao sjaj
koji nita ne moe zamraiti.
Ivo Andri
Kako usmeriti javne politike za dobrobit porodica i dece
Preporuke roditeljima
I za kraj, namera nam je da iz istraivanja o porodicama i srei izvue-
mo sasvim konkretne poruke za roditelje. Oni su nam kada su deca u
pitanju uvek najvaniji. Naravno, preporuke e dobro posluiti i
bakama i dekama, tetkama i teama, strievima i prijateljima porodica
sa decom, zato je vano da ih svi paljivo proitaju jer je svako
nekome bar neto od navedenog.
Tate, ukljuite se podjednako u sve poslove oko podizanja dece
partnersko roditeljstvo stvara bolje okruenje i za vas i za vau decu.
Roditelji, napravite prostor za bake i deke i oslonite se na njih za
podrku, ali takoe i jasno odredite granice i obezbedite privatnost
svoje primarne porodice. Ukoliko se oko neega i ne slaete sa
svojim roditeljima, potrudite se da ih bolje razumete i te probleme
reite, ako ne zbog sebe, onda zbog svoje dece.
Negujte odnos potovanja, razumevanja i poverenja unutar svoje
porodice kako sa partnerom, tako i sa decom. Stvarajte okruenje
u kojem e se dete oseati sigurno i zatieno!
Trka i guva svakodnevnog ivota nikada ne smeju biti izgovor to sa
svojim detetom niste zajedno proetali ili popriali, igrali se, veerali,
proitali neto pred spavanje...
Maksimalno koristite javne prostore i prirodu za zajedniko druenje
i pripazite da vaa igralita i parkovi ne promene svoju originalnu
namenu.
Budite hrabri kada postoje problemi u vaoj porodici, a kada ulazite u
konfliktne situacije traite podrku, kako biste neslaganja reavali na
najkonstruktivniji mogui nain. Odlaganje reenja nekog problema ili
stalno tinjajui problemi najvei su rizik za sreu vae porodice i
dece.
Budite svesni sree koja proizlazi iz odnosa sa drugim ljudima i
posebno negujte ba te probrane odnose.
Budite blag, ali odluan roditelj! Istiite ono to je dobro kod dece, a
izostavite uvrede, poniavanje, omalovaavanje i fiziko kanjavanje
deteta.
Razgovarajte sa svojim detetom i budite spremni da ga stvarno
ujete! Svi smo mi nekada bili deca, mada to esto zaboravljamo
vratite se u te dane i probajte iz te pozicije da razumete svoje dete.
Najbolji nain da uspostavite odnos poverenja je da dete oseti da ga
razumete i da elite da ga sasluate.
Pokaite svom detetu da ga volite svakoga dana! To vai i za ostale
lanove porodice!!!
26
27
Istraivanje je nastalo u okviru projekta Neka dom postane bezbedno
i podsticajno okruenje za svu decu koji sprovodi UNICEF u partnerstvu
sa Hemofarm Fondacijom.
28