Dr ESAD JAKUPOVI

Dr DRAGOLJUB MIRJANI
FIZIKA I BIOFIZIKA
Banja Luka, februar 200! "#$%ne
PANEVROPSKI UNIVERZITET APEIRON
B A NJ A L U K A
Prof. dr Esad Jakupovi
Prof. dr Dragoljub Mirjani
FIZIKA I BIOFIZIKA
Recenzija:
Prof. dr ZORAN Avramovi
Prof. dr DUAN !"ar#$v
Izdava:
Pan$vropski univ$r%i"$" &APE'RON&
(anja )uka
*. i%danj$+ godina ,--..
Odgovorno lice izdavaa,
DARKO Uremovi
Urednik:
JOVO Vojnovi, prof.
Lektor/korektor:
SLAVICA Luki, prof.
DTP i likovno/grafika obrada:
DUAN Sr!n!i
tampa:
"ART-PRINT"+ (anja )uka+
p.o.+ grafika / di%ajn / mark$"ing
(anja )uka
Odgovorno lice tamari!e:
0)AD'M'RA !"ijak/ 'lisi
"ir!# $%& primjer!k!
EDICI!:
1undam$n"aln$ nauk$ 2 Fundamentum phusik
knj. '
ISBN 978-99938-29-70-6
SADRAJ
*. PRED3O0OR ............................................................................................................................................ 4
,. ME5AN'6A ................................................................................................................................................ 7
1i%ika i nj$na podj$la .................................................................................................................................. 7
M$"od$ fi%i#kog is"ra8ivanja ........................................................................................................................ 9
Podj$la fi%i#ki: v$li#ina+ m$;unarodni sis"$m mj$ra ................................................................................... <
J$dini=a du8in$ ........................................................................................................................................... >
J$dini=a mas$ ........................................................................................................................................... **
J$dini=a %a vrij$m$ ................................................................................................................................... *,
4. 6'NEMA?'6A ............................................................................................................................................ *7
M$:ani#ko kr$"anj$+ ma"$rijalna "a#ka+ podj$la m$:anik$ ........................................................................ *7
Pu"anja+ pu" i br%ina .................................................................................................................................. *9
Ubr%anj$ ................................................................................................................................................... ,-
Podj$la kr$"anja ........................................................................................................................................ ,*
Uniformno @ravnomj$rnoA kr$"anj$ ............................................................................................................ ,9
J$dnako ubr%ano kr$r"anj$ ....................................................................................................................... ,.
A"vudova maBina ...................................................................................................................................... 44
!lobodan pad ............................................................................................................................................ 49
!laganj$ kr$"anja ...................................................................................................................................... 7*
!laganj$ kr$"anja is"og prav=a .................................................................................................................. 7,
!laganj$ kr$"anja ra%li#i"i: prava=a ........................................................................................................... 74
!laganj$ kr$"anja is"$ vrs"$ ....................................................................................................................... 74
!laganj$ kr$"anja ra%ni: vrs"a ................................................................................................................... 77
0$r"ikalni :i"a=+ :i"a= nani8$ ...................................................................................................................... 77
5ori%on"alni :i"a= ...................................................................................................................................... 7<
6osi :i"a= .................................................................................................................................................. 7>
7. D'NAM'6A MA?ER'JA)NE ?AC6E .......................................................................................................... 97
!ila ............................................................................................................................................................ 97
Nju"novi %akoni ......................................................................................................................................... 99
Prvi Nju"nov %akon+ in$r=ijalni sis"$mi ....................................................................................................... 99
Drugi Nju"nov %akon .................................................................................................................................. 9>
Drugi Nju"nov %akon u n$in$r=ijalnim @ubr%animA r$f$r$n"nim sis"$mima .................................................. <4
?$8ina+ "$Bka i in$r"na masa ..................................................................................................................... <7
3us"oa+ sp$=ifi#na "$8ina+ sp$=ifi#na %apr$mina ..................................................................................... <<
?r$i Nju"nov %akon @%akon ak=ij$ i r$ak=ij$A ............................................................................................ <.
'mpuls sil$ i koli#ina kr$"anja .................................................................................................................... D-
Zakon odr8anja koli#in$ kr$"anja ............................................................................................................... D,
Primj$na %akona odr8anja koli#in$ kr$"anja .............................................................................................. D9
!il$ "r$nja .................................................................................................................................................. DD
!u:o "r$nj$ kli%anja ................................................................................................................................... D.
?r$nj$ ko"rljanja ........................................................................................................................................ .*
O"por sr$din$ ............................................................................................................................................ .*
!il$ kod kru8nog kr$"anja .......................................................................................................................... .,
?$:ni#k$ primj$n$ =$n"rifugaln$ sil$ ......................................................................................................... .<
M$:ani#ki rad ........................................................................................................................................... ..
!naga @Ef$ka"A .......................................................................................................................................... >*
En$rgija ..................................................................................................................................................... >,
6in$"i#ka $n$rgija ...................................................................................................................................... >4
Po"$n=ijalna $n$rgija ................................................................................................................................. >7
3ravi"a=iona po"$n=ijalna $n$rgija ............................................................................................................ >9
Elas"i#na po"$n=ijalna $n$rgija ................................................................................................................. ><
Zakon odr8anja $n$rgij$ ........................................................................................................................... >D
9. ?OP)O?A ' ?EMPERA?URA ................................................................................................................. *--
?$mp$ra"urn$ skal$ ................................................................................................................................ *--
E$l%ijusova "$mp$ra"urna skala .............................................................................................................. *-*
R$omirova "$mp$ra"urna skala ............................................................................................................... *-*
1ar$n:a"jova "$mp$ra"urna skala ........................................................................................................... *-*
?$rmodinami#ka "$mp$ra"urna skala ...................................................................................................... *-*
?$rmom$"ri .............................................................................................................................................. *-,
Fivin "$rmom$"ar ..................................................................................................................................... *-4
3asni "$rmom$"ar ................................................................................................................................... *-4
M$"alni "$rmom$"ar ................................................................................................................................. *-7
?$rmom$"ar sa $l$k"ri#nim o"porom ........................................................................................................ *-7
?$rmo$l$m$na" ....................................................................................................................................... *-7
Op"i#ki pirom$"ar ..................................................................................................................................... *-7
!p$=ijalni "$rmom$"ri .............................................................................................................................. *-9
Promj$n$ dim$n%ija #vrs"i: "ij$la s "$mp$ra"urom ................................................................................... *-<
)in$arno Bir$nj$ ...................................................................................................................................... *-<
Promj$na povrBin$ #vrs"i: "ij$la s "$mp$ra"urom .................................................................................... *-D
Promj$na %apr$min$ #vrs"i: "ij$la s "$mp$ra"urom ................................................................................. *-.
?$rmi#ko napr$%anj$ ............................................................................................................................... *-.
(im$"ali ................................................................................................................................................... **-
Promj$na %apr$min$ "$#nos"i s "$mp$ra"urom ........................................................................................ **-
Anomalija Bir$nja vod$ ............................................................................................................................ **,
<. 6'NE?'C6A ?EOR'JA 3A!O0A ............................................................................................................. **7
Raniji pogl$di o prirodi "oplo"$ ................................................................................................................. **7
(raunovo kr$"anj$ ................................................................................................................................... **7
Mol$kularni %ra=i+ "$rnov $ksp$rim$n" ................................................................................................... **9
Osnovn$ pos"avk$ kin$"i#k$ "$orij$ gasova ............................................................................................ **<
D8ul / ($rnulij$va j$dna#ina .................................................................................................................... **<
!r$dnja kin$"i#ka $n$rgija mol$kula i "$mp$ra"ura .................................................................................. **.
(r%ina mol$kula gasa .............................................................................................................................. *,-
'%vo;$nj$ $mpirijski: %akona s"anja gasa pomou %akona kin$"i#k$ "$orij$ gasova ............................... *,*
(ojl/Mario"ov+ 3$j/)isakov+ arlov %akon ................................................................................................ *,*
Avogadrov %akon .................................................................................................................................... *,,
Dal"onov %akon ....................................................................................................................................... *,4
3ra:amov %akon ..................................................................................................................................... *,4
Prin=ipi ravnomj$rn$ raspodj$l$ $n$rgij$+ unu"raBnja $n$rgija id$alnog gasa ......................................... *,7
Prin=ip $kvipar"i=ij$ i odnos sp$=ifi#ni: "oplo"a ....................................................................................... *,9
Maksv$lov %akon r$spodj$l$ br%ina ........................................................................................................ *,D
!r$dnj$ br%in$ mol$kula i najvj$rova"nija br%ina ..................................................................................... *4-
D. PRENOENJE @PRO!?'RANJEA ?OP)O?E ......................................................................................... *47
Na#ini pr$noB$nja "oplo"$ ....................................................................................................................... *47
Provo;$nj$ "oplo"$ .................................................................................................................................. *49
0id$man/ 1ran=ov %akon ........................................................................................................................ *4.
Pr$noB$nj$ "oplo"$ s"rujanj$m ................................................................................................................ *4>
Pr$noB$nj$ "oplo"$ %ra#$nj$m ................................................................................................................ *7-
Zakoni %ra#$nja ...................................................................................................................................... *7,
Apsorpa=iona i $misiona mo %ra#$nja ................................................................................................... *7,
6ir:ofov %akon %ra#$nja .......................................................................................................................... *77
"$fan/(ol=manov %akon ........................................................................................................................ *7<
0inov %akon pomj$ranja .......................................................................................................................... *7D
R$j$li/D8insov %akon .............................................................................................................................. *7.
Plankov %akon ........................................................................................................................................ *7>
.. ME5AN'6A )O6OMO?ORNO3 !'!?EMA CO0JE6A .......................................................................... *97
El$m$n"i lokomo"ornog sis"$ma .............................................................................................................. *97
Zglobovi .................................................................................................................................................. *99
Dvoosni %globovi ..................................................................................................................................... *99
0iB$osni %globovi .................................................................................................................................... *9<
MiBii ....................................................................................................................................................... *9<
Pros"a poluga .......................................................................................................................................... *9D
6lasifika=ija pros"i: poluga ...................................................................................................................... *9.
6lasifika=ija poluga po vrs"i .................................................................................................................... *9.
!is"$m poluga ......................................................................................................................................... *<-
(iom$:ani#ki asp$k" os"$og$n$%$ .......................................................................................................... *<*
M$:ani#ki mod$l adap"a=ij$ form$ kos"i ................................................................................................. *<4
M$;umol$kulsk$ sil$ ............................................................................................................................... *<7
Priroda m$;umol$kulski sila ................................................................................................................... *<7
Elas"i#nos" i plas"i#nos" ........................................................................................................................... *<9
Elas"i#nos" pri is"$%anju i savijanju .......................................................................................................... *<<
5ukov %akon %a savijanj$ ....................................................................................................................... *<D
En$rg$"ika koB"an$ frak"ur$ .................................................................................................................... *<D
'mpulsna sila ........................................................................................................................................... *<>
(iom$:anika "$#nos"i .............................................................................................................................. *D*
Nju"nov %akon visko%nos"i ....................................................................................................................... *D*
>. O!E')A?ORNO 6RE?ANJE .................................................................................................................. *D4
UopB"$ o os=ilovanju ............................................................................................................................... *D4
5armonijsk$ os=ila=ij$ ............................................................................................................................ *D9
(r%ina i ubr%anj$ kod :armonijski: os=ila=ija .......................................................................................... *D<
En$rgija :armonijskog "i"ranja ................................................................................................................. *D>
5armonijski os=ila"or ............................................................................................................................... *.*
Ma"$ma"i#ko kla"no ................................................................................................................................. *.4
1i%i#ko kla"no .......................................................................................................................................... *.<
R$v$r%iono kla"no ................................................................................................................................... *..
?or%iono kla"no ........................................................................................................................................ *.>
Primj$n$ kla"na ....................................................................................................................................... *>-
1U6O/vo kla"no ...................................................................................................................................... *>*
Odr$;ivanj$ mom$n"a in$r=ij$ pomou kla"na ........................................................................................ *>,
*-. ?A)A!NO @0A)NOA 6RE?ANJE ............................................................................................................ *>4
!pr$gnu"$ os=ila=ij$ ................................................................................................................................ *>4
Pros"iranj$ "alasa u $las"i#noj sr$dini ...................................................................................................... *>7
)inijski "alasi ............................................................................................................................................ *>9
?ransv$r%alni "alas .................................................................................................................................. *>9
PovrBinski i pros"orni "alasi ..................................................................................................................... *>.
(r%ina pros"iranja "alasa ......................................................................................................................... *>>
J$dna#ina ravnomj$rnog i sf$rnog "alasa ............................................................................................... ,-4
J$dna#ina ravnomj$rnog "alasa koji s$ pros"ir$ u proi%voljnom smj$ru .................................................. ,-.
OpB"a "alasna j$dna#ina ......................................................................................................................... ,*-
En$rgija "alasa+ fluks $n$rgij$+ in"$n%i"$" "alasa ...................................................................................... ,*,
Apsorp=ija $n$rgij$ "alasa ....................................................................................................................... ,*D
5ajg$nsov prin=ip ................................................................................................................................... ,*.
Odbijanj$ @r$fl$ksijaA "alasa ..................................................................................................................... ,*>
Pr$lamanj$ @r$frak=ijaA "alasa ................................................................................................................. ,,,
!avijanj$ @difraka=ijaA "alasa ................................................................................................................... ,,7
Polari%a=ija "alasa ................................................................................................................................... ,,9
'n"$rf$r$n=ija "alasa ................................................................................................................................. ,,<
!"oj$i "alasi ............................................................................................................................................ ,4-
J$dna#ina s"oj$$g "alasa ....................................................................................................................... ,4,
**. Z0UCNE POJA0E .................................................................................................................................. ,47
Priroda %vuka+ ops$g fr$kv$n=ija %vuka .................................................................................................. ,47
Pos"anak i Bir$nj$ %vuka ........................................................................................................................ ,47
Zvu#ni "alasi ............................................................................................................................................ ,49
(r%ina %vuka ........................................................................................................................................... ,4.
Odbijanj$+ pr$lamanj$+ savijanj$ i in"$rf$r$n=ija %vuka ............................................................................ ,7-
Zvu#ni udari ............................................................................................................................................ ,7,
0rs"$ %vuka ............................................................................................................................................. ,74
Os=ilovanj$ 8i=a ...................................................................................................................................... ,77
Os=ilovanj$ B"apova ................................................................................................................................ ,7<
Os=ilovanj$ va%duBni: s"ubova ............................................................................................................... ,7D
Os=ila=ija plo#a i m$mbrana ................................................................................................................... ,7>
R$%onan=ija i r$%ona"ori ......................................................................................................................... ,9-
Dopl$r / fi%oov $f$ka" .............................................................................................................................. ,94
Osj$aj %vuka ......................................................................................................................................... ,99
Apsorp=ija %vuka ..................................................................................................................................... ,9D
Ul"ra%vuk ................................................................................................................................................. ,9>
Primj$n$ ul"ra%vuka ................................................................................................................................ ,<*
*,. OP?'6A .................................................................................................................................................. ,<4
Uvodna ra%ma"ranja ................................................................................................................................ ,<4
Pravolinijsko pros"iranj$ svj$"los"i ........................................................................................................... ,<7
(r%ina svj$"los"i ....................................................................................................................................... ,<<
R$m$rova m$"oda .................................................................................................................................. ,<<
Majk$lsonova m$"oda ............................................................................................................................. ,<>
Op"ika pokr$"ni: sr$dina i "$orija r$la"ivnos"i .......................................................................................... ,D-
!p$=ijalna "$orija r$la"ivnos"i .................................................................................................................. ,D*
3alil$jov$ i )or$n=ov$ "ransforma=ij$ koordina"a .................................................................................... ,D*
Poslj$di=$ )or$n=ovi: "ransforma=ija ...................................................................................................... ,D9
Dupl$rov $f$ka" u op"i=i .......................................................................................................................... ,D.
1o"om$"rija .............................................................................................................................................. ,D>
1o"om$"ri ................................................................................................................................................. ,.<
3$om$"rijska op"ika ................................................................................................................................ ,.D
Odbijanj$ @r$fl$ksijaA svj$"los"i ................................................................................................................ ,..
Ravno ogl$dalo ....................................................................................................................................... ,>-
Zakoni"os"i kod ravni: ogl$dala ............................................................................................................... ,>*
Primj$na ravni: ogl$dala ........................................................................................................................ ,>4
!f$rna ogl$dala ....................................................................................................................................... ,>4
'spup#$no ogl$dalo ................................................................................................................................. ,>9
J$dna#ina sf$rnog ogl$dala .................................................................................................................... ,><
'spup#$no ogl$dalo ................................................................................................................................. ,>D
)ikovi kod sf$rni: ogl$dala ...................................................................................................................... ,>>
)ikovi kod udublj$nog ogl$dala ............................................................................................................... ,>>
Primj$n$ sf$rni: ogl$dala ....................................................................................................................... 4-*
Pr$lamanj$ svj$"los"i ............................................................................................................................... 4-,
?o"alna r$fl$ksija ..................................................................................................................................... 4-9
)as$r ....................................................................................................................................................... 4-D
6arak"$ris"ik$ las$rskog %ra#$nja ........................................................................................................... 4*-
Primj$na las$ra ....................................................................................................................................... 4**
5olografija ............................................................................................................................................... 4**
Opi biofi%i#ki osnovi las$rsk$ diagnos"ik$ i "$rapij$ u biom$di=ini ......................................................... 4*4
'n"$rak=ija las$rskog %ra#$nja i bioloBkog "kiva ....................................................................................... 4*7
*4. E)E6?ROMA3NE?'ZAM ....................................................................................................................... 4*>
!"ruja i o"por ........................................................................................................................................... 4*>
3us"ina s"ruj$ .......................................................................................................................................... 4,*
El$k"ri#ni o"por provodnika. Omov %akon u dif$r$n=ijalnom i in"$gralnom obliku .................................... 4,4
Zavisnos" o"pora od "$mp$ra"ur$. !upraprovodnos" ............................................................................... 4,<
!upraprovodni=i ...................................................................................................................................... 4,D
Omov %akon+ lin$arni $l$mn"i $l$k"ri#nog kola ........................................................................................ 4,.
D8ul / )$n=ov %akon ............................................................................................................................... 4,>
Rad i snaga $l$k"ri#n$ s"ruj$ ................................................................................................................... 44,
Provodni=i+ i%ola"ori+ poluprovodni=i ........................................................................................................ 444
*7. 6O)A JEDNO!MJERN'5 !?RUJA ........................................................................................................ 44.
El$k"romo"orna sila ................................................................................................................................. 44.
Omov %akon %a n$ra%grana"a s"rujna kola .............................................................................................. 44>
Ra%lika po"$n=ijala+ kolo sa n$koliko i%vora EM! ................................................................................... 47-
6ir:ofova pravila ..................................................................................................................................... 47,
R$dno i paral$lno v$%ivanj$ o"pornika .................................................................................................... 477
R$dno @s$rijskoA v$%ivanj$ o"pornika. ..................................................................................................... 477
Paral$lno v$%ivanj$ o"pornika. ................................................................................................................ 479
Mj$rni ins"rum$n"i .................................................................................................................................... 47<
!"ruja punj$na i pra8nj$nja kond$n%a"ora ............................................................................................... 49*
Magn$"no polj$ ....................................................................................................................................... 499
)or$n=ova sila ......................................................................................................................................... 4<-
!p$=ifi#no na$l$k"risanj$ #$s"i=a ............................................................................................................ 4<,
($jnbrid8ov sp$k"rograf masa ................................................................................................................ 4<4
Eiklo"ron i sin:ro"ron ............................................................................................................................... 4<7
Magn$"n$ bo=$ ....................................................................................................................................... 4<<
5olov $f$ka" ............................................................................................................................................ 4<.
D$js"vo magn$"nog polja na s"ruju .......................................................................................................... 4<>
!"rujna kon"ura u m$gn$"nom polju ........................................................................................................ 4D*
Po"$n=ijalna $n$rgija s"rujn$ kon"ur$ u magn$"nom polju ....................................................................... 4D,
Magn$"no polj$ s"ruj$ / Amp$rova "$or$ma ............................................................................................ 4D4
(io/!avar/)aplasov %akon ...................................................................................................................... 4D4
Primj$na (io/!avar/)aplasovog %akona ................................................................................................. 4D9
Magn$"na induk=ija b$skona#nog pravog s"rujnog provodnika ............................................................... 4D9
Magn$"na induk=ija kru8n$ s"ruj$ ............................................................................................................ 4D<
M$;usobno dj$lovanj$ magn$"ni: s"ruja ................................................................................................. 4D.
Amp$rova "$or$ma ................................................................................................................................. 4.*
Magn$"na induk=ija sol$noida i "orusa .................................................................................................... 4.4
El$k"romagn$"i%am ................................................................................................................................. 4.9
El$k"romagn$"na induk=ija ...................................................................................................................... 4.9
1arad$j$vi $ksp$rim$n"i .......................................................................................................................... 4.9
Magn$"ni fluks ......................................................................................................................................... 4.D
1arad$j$v %akon induk=ij$ ...................................................................................................................... 4..
)or$n=ovo pravilo .................................................................................................................................... 4>-
0r"lo8n$ ili 1ukoov$ s"ruj$ ....................................................................................................................... 4>,
!kin $f$ka" .............................................................................................................................................. 4>,
'ndukovano $l$k"ri#no polj$ .................................................................................................................... 4>4
($"a"ron .................................................................................................................................................. 4>9
Magn$"n$ osobin$ ma"$rijala .................................................................................................................. 4><
Magn$"n$ osobin$ a"oma ....................................................................................................................... 4><
Orbi"alni magn$"ni mom$n" $l$k"rona ..................................................................................................... 4><
!pinski magn$"ni mom$n" $l$k"rona ....................................................................................................... 4>>
Ukupni magn$"ni mom$n" a"oma ............................................................................................................ 4>>
Magn$"i%am j$%gra .................................................................................................................................. 7--
6lasifika=ija magn$"ni: ma"$rijala ........................................................................................................... 7--
Magn$"i%a=ija .......................................................................................................................................... 7-*
Dijamagn$"i%am ...................................................................................................................................... 7-4
Paramagn$"i%am ..................................................................................................................................... 7->
1$romagn$"i%am ..................................................................................................................................... 7**
Magn$"na :is"$r$%a ................................................................................................................................ 7*4
*9. O!NO0E 60AN?NE ME5AN'6E ........................................................................................................... 7*9
?oplo"no %ra#$nj$ i klasi#na fi%ika ........................................................................................................... 7*9
Plan=kov %akon "oplo"nog %ra#$nja ......................................................................................................... 7*<
1o"o$l$k"ri#ni $f$k" i klasi#na fi%ika ......................................................................................................... 7*<
Eins"$inova "$orija fo"o$l$k"ri#nog $f$k"a ................................................................................................ 7*D
Dualna priroda $l$k"romagn$"nog %ra#$nja ............................................................................................ 7*.
D$ (rogl$ova :ipo"$%a o valnoj prirodi #$s"i=a ....................................................................................... 7*.
1i%i#ko %na#$nj$ #$s"i#ni: valova ........................................................................................................... 7,-
5$is$nb$rgov prin=ip n$odr$;$nos"i ....................................................................................................... 7,,
!=:rGding$rova valna j$dna#ina ............................................................................................................. 7,7
A"om i pro=$si u a"omu ........................................................................................................................... 7,9
Ru":$rfordov nukl$arni mod$l a"oma ...................................................................................................... 7,9
)inijski sp$k"ri a"oma ............................................................................................................................... 7,<
(o:rova "$orija a"oma ............................................................................................................................. 7,D
A"om u kvan"noj m$:ani=i ....................................................................................................................... 74*
!pin+ Paulij$v prin=ip ............................................................................................................................... 744
6van"ni prij$la%i u a"omu ......................................................................................................................... 749
)uminis=$n=ija ........................................................................................................................................ 74<
!"imulirana $misija %ra#$nja ................................................................................................................... 74D
)as$ri i nji:ova primj$na ......................................................................................................................... 74.
Magn$"n$ osobin$ a"oma ....................................................................................................................... 77-
Magn$"na r$%onan=ija ............................................................................................................................. 77,
El$k"ronska paramagn$"na r$%onan=ija .................................................................................................. 77,
Nukl$arna magn$n"na r$%onan=ija ......................................................................................................... 774
*<. O!NO0E NU6)EARNE 1'Z'6E ............................................................................................................. 779
3ra;a a"omsk$ j$%gr$ ............................................................................................................................. 779
M$;udj$lovanj$ nukl$ona u j$%gri ........................................................................................................... 77D
En$rgija v$%$ j$%gr$ i d$f$k" mas$ ......................................................................................................... 77.
Nukl$arn$ r$ak=ij$. Nukl$arna $n$rgija .................................................................................................. 77>
Radioak"ivnos" ........................................................................................................................................ 79,
Zakoni radioak"ivnos"i ............................................................................................................................. 797
Radioak"ivni ni%ovi .................................................................................................................................. 799
Primj$na radioak"ivni: i%o"opa u m$di=ini ............................................................................................... 79<
El$m$n"arn$ #$s"i=$ ............................................................................................................................... 79.
6varkovi .................................................................................................................................................. 7<*
*. )'?ERA?URA ......................................................................................................................................... 7<4
1. PREDGOVOR
Ud8b$nik H1'Z'6A ' ('O1'Z'6AI j$ namj$nj$na s"ud$n"ima "$:ni#ki: fakul"$"a+ m$di=in$+ s"oma"ologij$+ ...+ s"ud$n"ima
fakul"$"a %dravs"v$n$ nj$g$ i drugi: srodni: fakul"$"a koji prou#avaju 1'Z'6U.
1i%ika pr$ds"avlja fundam$n" svak$ prirodn$ nauk$. Osnovni =ilj svak$ savr$m$n$ univ$r%i"$"sk$ nas"av$ osposobi"i
s"ud$n"$ da mogu pri:va"i"i nova dos"ignua nauk$.
1i%ika j$ kao fundam$n"alna nauka o prirodi prisu"na na fakul"$"ima svi: prirodni: dis=iplina. U%$"o j$ u ob%ir i "o da s$
ud8b$nikom mogu koris"i"i+ kako oni koji 1'Z'6U i%u#avaju po skra$nom programu+"ako i oni koji j$ i%u#avaju po
%na"no Bir$m programu. Pr$ds"avu o MA?ER'J' ud8b$niku daj$ !ADRFAJ. Pri formiranju ud8b$nika poBlo s$ od
dubokog ubj$;$nja+ po"vr;$nog viB$godiBnjom praksom + da u ud8b$niku "r$ba uvij$k ii od pos$bnog ka opB"$m. Ovaj
pu" omoguuj$ s"ud$n"ima da br8$ i bolj$ usvoj$ ma"$riju+ a osim "oga sam pro=$s u#$nja #ini o#igl$dnijim i
pos"upnijim.
U% pru8anj$ osnovni: fi%ikalni: %nanja najva8ni j$ %ada"ak nas"av$ 1'Z'6E da formira nau#no/ma"$rijalis"i#ki pogl$d na
svij$" i da s"ud$n"$ nau#i fi%ikalno ra%umj$"i i u pr$ksi primj$njiva"i fi%ikaln$ %akoni"os"i. U obradi sadr8aja koriB"$n$ su
savr$m$n$ "$nd$n=ij$ u nas"avi 1'Z'6E koj$ pola%$ od j$dins"va 1'Z'6E kao NAU6E i dubok$ m$;usobn$
pov$%anos"i nj$ni: ra%li#i"i: oblas"i. Ma"$m$"i#ki apara" koji s$ koris"i uglavnom n$ i%la%i i% okvira "radi=ionalni:
kurs$va ma"$ma"ik$. Mnoga "$oriska i%vo;$nja da"a su ipak u po"punos"i+ naj#$B$ sa svim poj$dinos"ima. Pos"oji
mnogo ud8b$nika 1'Z'6E koji obra;uju ovu ma"$riju+ i au"or s$ koris"io mnogim od nji: da bi prilagodio objaBnjavanja
poj$dini: pojava nivoa %nanja i po"r$bama s"ud$na"a kojima j$ ud8b$nik namj$nj$n.6ako j$ 1'Z'6A osnova mnogim
nau#nim i is"ra8iva#kim dis=iplinama+ ovaj $ ud8b$nik %asigurno nai #i"ao=$ i u Bir$m krugu in8inj$ra+ nas"avnika i dr.
6ol$gama Prof. dr Zoranu Avramoviu i Prof. dr DuBanu !"ar#$viu %a:valjuj$m s$ na korisnim pimj$dbama i
sug$s"ijama koj$ su dali nakon pr$gl$da rukopisa.
(anjluka+ 1$bruara ,--.
Au"or
1. MEHANIKA
"izika i njena podjela
1i%ika j$ rij$# gr#kog porij$kla @JKLKM N prirodaA . Pod prirodom podra%umj$vamo =j$lokupnos" svi: "ij$la @biljk$
8ivo"inj$+ n$b$ska "ij$la i"d.A+ dakl$+ skup svega to postoji. (udui da su "ij$la samo ra%ni obli=i ma"$rij$+ i%la%i da j$
materija sve to objektivno postoji.
Ma"$rija s$ s"alno kr$$ i mj$nja+ pa su sva %bivanja u prirodi samo razni oblici kretanja materije.
6r$"anj$ ma"$rij$ odvija s$ u pros"oru i vr$m$nu+ "ako da su pros"or i vrij$m$ oblici postojanja materije.
Ma"$rija u svom$ kr$"anju podlij$8$ n$kim promj$nama. Ov$ promj$n$ koj$ s$ %bivaju s ma"$rijom na%ivamo
prirodnim pojavama. Nauk$ koj$ prou#avaju %akon$ po kojima s$ %bivanja prorod$ pojav$ na%ivamo prirodnim
naukama. U prirodn$ nauk$ spada i fi%ika.
0$ smo r$kli da na%iv fi%ika dola%i od gr#k$ rij$#i Hfi%isI B"o %na#i priroda. Pr$ma "om$+ fi%ika j$ n$kad bila nauka o
prirodi uopte. 6ada s$ nauka o prirodi ra%granala+ uvidj$lo s$ da m$;u prirodnim pojavama pos"oj$ i%vj$sn$
srodnos"i+ pa s$ nauka o prirodi podij$lila u viB$ %as$bni: nauka+ koj$ s$ m$;usobno ra%likuju i po obj$k"ima koj$
is"ra8uju i po m$"odama koj$ s$ kod "i: is"ra8ivanja primj$njuju.
1i%ika i%u#ava najopB"ij$ %akoni"os"i koj$ vladaju u ma"$rijalnom svij$"u. Ov$ %akoni"os"i odnos$ s$ na nas"anak
s"ruk"ur$ ma"$rij$+ kao i na nj$no kr$"anj$ i "ransformisanj$+ a u podj$dnakoj mj$ri va8$ %a n$8ivu i 8ivu ma"$riju. Na
osnovu ovako d$finisan$ oblas"i i%u#avanja fi%ik$+ o#igl$dno j$ da ona pr$ds"avlja osnovu svih prirodnih i tehnikih
nauka. 0$oma j$ "$Bko d$finisa"i B"a j$ fi%ika i povui s"rog$ grani=$ "$ nauk$ pr$ma srodnim.
1i%ika objaBnjava prirodu i %akon$ in"$rak=ij$ i%m$;u a"oma i mol$kula i %obg "oga pr$ds"avlja osnovu :$mij$.
1i%i#ki %akoni o in"$rak=iji i%m$;u $l$k"romagn$"ni: polja i na$l$k"risanja ugra;$ni su u "$m$lj$ elektrotehnike i
radiotehnike.
Pro=$si na %vij$%dama nisu niB"a drugo v$ ra%li#i"i "ipovi nukl$arni: r$ak=ija+ pa s$ %a"o astrofizika mo8$ sma"ra"i
j$dnom sp$=ifi#nom oblas"i fi%ik$.
6r$"anj$ n$b$ski: "ij$la r$gulisano j$ gravi"a=ionim silama+ B"o %na#i da j$ i nebeska mehanika i%gra;$na na ba%i
fi%i#ki: %akona.
1i%i#ki %akoni "ako;$ l$8$ u osnovi otpornosti materijala, graevinske tehnike, termodinamike i os"ali: "$:ni#ki:
nauka.
1i%ika j$ %aBla u dom$n biologij$ i danas s$ u ovoj nau=i kao i u m$di=ini uv$liko primj$njuju m$"od$ fi%ik$.
(udui da i%u#ava osnovn$ %akoni"os"i ma"$rijalnog svij$"a+ fi%ika s$ ra%vijala v$oma br%o i n$pr$s"alno j$ usavrBavala
svoj$ m$"od$. Mo8$mo govori"i o povratnoj sprezi i%m$;u sa%najni: pro=$sa i fi%ik$. Poras" obima naBi: sa%nanja o
prirodi usavrBavao j$ fi%iku i nj$n$ m$"od$+ a ova j$ op$"+ usavarBavajui svoj$ m$"od$ proBirivala naB$ sa%najn$
:ori%on"$.
Pods"r$k %a ra%voj fi%ik$ bil$ su prak"i#n$ po"r$b$ ljudi. M$:anikas"ari: Egipana i 3rka i%nikla j$ n$posr$dno u v$%i sa
pi"anjima koja j$ pos"avila "adaBnja gra;$vinska i vojna "$:nika. Por$d $ksp$rim$n"isanja Ar:im$da i 5$rona+ fi%ika u
s"arom vij$ku nij$ napr$dovala+ j$r j$ proi%vodna snaga robova bila j$f"inija i nij$ bilo pods"r$ka %a ra%voj$m fi%ik$+
odnosno "$:nik$. Od an"i#kog doba pa do r$n$sans$ nij$ na#inj$n n$ki v$liki napr$dak u fi%i=i+ pa pr$ma "om$ i u
"$:ni=i. U doba r$n$sans$ %ana"ska i indus"rijska radinos"+ pr$komorska pu"ovanja+ ra"n$ vj$B"in$ i"d. pos"avili su
svij$"u ra%n$ "$:ni#k$ %ada"k$. ?ako pod u"i=aj$m ra%voja "$:nik$ kraj$m *D. ' po#$"kom *.. s"olj$a doBlo j$ do
krupni: nau#ni: o"kria. Po#$"kom *>. s"olj$a primj$nom parni: maBina u indus"riji pos"aj$ ak"u$lno pi"anj$ 2Hkako da
s$ na najpovoljniji na#in "oplo"a pr$"vori u radI. Ovaj probl$m rij$Bio j$ fran=uski in8inj$r Sadi Karno i nj$gov rad
poslu8io j$ kao temelj za razvoj termodinamike. 0idimo da po"r$b$ prak"i#nog 8ivo"a dovod$ do novi: fi%i#ki:
o"kria+ a ova op$" slu8$ kao ba%a %a dalji ra%voj "$:nik$.
1i%ika j$ do8ivj$la naro#i"o buran ra%vi"ak u ,-. s"olj$u. Po#$"kom ovog vij$ka paral$lno su nas"jal$ teorije
relativnosti, koj$ pr$ds"avljaju i uopB"$n$ klasi#n$ m$:ank$ i $l$k"rodinamik$ i kvan"na "$orija koja objaBnjava
%akoni"os"i pojava u mikrosvij$"u. Danas j$ fi%ika us"anju da objasni sv$ f$nom$n$+ koj$ naBi mj$rni ins"rum$n"i
r$gis"ruju. ?o n$ %na#i da fi%ika n$ podlij$8$ dalj$m usavrBavanju. Ra%voj$m "$:nik$ s"varaju s$ novi+ osj$"ljiviji+ mj$rni
ins"rum$n"i+ koji proBiruju naBa sa%nanja o ma"$rijalnom svij$"u+ a ova nova sa%nanja svakako u"i#u na dalj$
usavrBavanj$ fi%i#ki: "$orija.
Osvrnimo s$ joB na podj$lu fi%ik$ po oblas"ima. !vaka od ovi: oblas"i i%u#ava odr$;$n$ oblik$ kr$"anja i
"ransformisanja ma"$rij$. Pr$ma oblas"ima i%u#avanja+ fi%ika s$ dij$li naO mehaniku, molekularnu fiziku,
elektromagnetizam, optiku, atomsku fiziku i nuklearnu fiziku.
Mehanika i%u#ava kr$"anj$ "ij$la u pros"oru+ molekularna fizika :ao"i#no kr$"anj$ v$likog broja a"oma i mol$kula.
lektromagnetizam i%u#ava $l$k"romagn$"na polja+ na$l$k"risanja i in"$rak=iju i%m$;u polja i na$l$k"risanja+ dok j$
%ada"ak optike da prou#i %akon$ pros"iranja $l$k"romagn$"nog %ra#$nja i nj$govu in"$rak=iju sa ma"$rijom. !tomska
fizika i%u#ava kvan"n$ pojav$ u a"omskom j$%gru+ na osnovu kvan"ni: %akoni"os"i.
Naglasimo da nav$d$na podj$la n$ma apsolu"ni karak"$r i da n$ pos"oj$ oB"r$ grani=$ i%m$;u poj$dini: dij$lova fi%ik$.
Napro"iv+ ra%li#i"$ oblas"i fi%ik$ s$ #$s"o pro8imaju+ a joB #$Ba j$ pojava da s$ id$j$+ m"od$ i prila%i i% j$dn$ oblas"i
pr$nos$ i koris"$ u n$koj drugoj oblas"i.
#etode $zikog i%tra&ivanja
Prvobi"no su s$ fi%i#ka is"ra8ivanja %asnivala na posmatranju @ops$rva=ijiA pojava onako kako s$ ona %bivaju u prirodi.
?ako+ na primj$r+ sis"$ma"skim posma"ranj$m pomra#$nja !un=a i Mj$s$=a moglo s$ unaprij$d u"vrdi"i kada $ s$ ov$
pojav$ dogodi"i+ mada i: ljudi nisu %nali objasni"i. 's"o "ako ljudi su s$ od davnina slu8ili polugom iako nisu %nali uslov
%a ravno"$8u+ a gradili su #am=$ iako nisu %nali %akon plivanja.
Ovakvo ispi"ivanj$ %asnovano na dir$k"nom posma"ranju i opisivanju pojava b$% ikakvog mj$r$nja i upor$;ivanja
na%iva s$ kvalitativno.
'skus"vo j$ poka%alo da su kvali"a"ivna ispi"ivanja n$dovoljna %a nauku. Ako 8$limo n$ku prirodnu pojavu upo%na"i i
prou#i"i moramo vrBi"i odreena mjerenja i uporeivanja. Ovakvo ispi"ivanj$ %asnovano na mj$r$njima i
upor$;ivanjima na%iva s$ kvantitativno.
6van"i"a"ivna ispi"ivanja %a:"j$vaju du8$ i #$B$ ispi"ivanj$ prirodni: pojava. R$dovno su pojav$ koj$ s$ u prirodi
%bivaju+ da "ako ka8$mo sam$ od s$b$+ skup v$oma ra%li#i"i: pojava. Obi#nos$ "akva pojava kompleks od mnogo
pojava i %bog "$ svoj$ kompl$ksnos"i #$s"o s$ ni"i n$ mo8$ pravo uo#i"i B"a j$ uzrok a ta posljedica. Pojav$ u prirodi
s$ d$Bavaju b$% naB$ volj$ i ako i: 8$limo prou#ava"i moramo #$ka"i kad $ s$ on$ dogodi"i. 6ompl$ksnos" "i: pojava
u prirodi a i #$kanja na nji: kad nam i: priroda pru8i o"$8avaju nji:ovo prou#avanj$. Zbog "oga j$ nas"ala po"r$ba da s$
prirodn$ pojav$ i%a%ivaju odgovarajuim spravama.
Ovako r$produkovanj$ prirodni: pojava odgovarajuim spravama na%ivamo eksperimentom. 0a8nos" $ksp$rim$n"a
nij$ samo u "om$ B"o ga mo8$mo i%v$s"i kad :o$mo i koliko pu"a :o$mo pod ra%nim okolnos"ima+ n$go i u "om$ B"o
ga mo8$mo u#ini"i "akvim da odr$;$nu prirodnu pojavu "oistimo# od svi: n$po8$ljni: u"i=aja koj$ j$ pra"$ u slo8$noj
s"varnos"i.
6oliko j$ bi"an $ksp$rim$n" %a "uma#$nj$ prirodni: pojava doka% nam j$ ra%vi"ak fi%ik$ od vr$m$na kada s$ ona po#$la
slu8i"i $ksp$rim$n"om kao m$"odom svoga rada. Mo8$mo sma"ra"i $alileo $lalileja %&'()*&()+, kao prvog koji j$
svj$sno uv$o $ksp$rim$n" u fi%ikalna is"ra8ivanja. Zbog "oga ga mo8$mo sma"ra"i o=$m fi%ik$ onakv$ kakvu j$ danas
imamo. Na osnovu $ksp$rim$n"alni: poda"aka nas"ojimo napisa"i ma"$ma"i#ki i%ra% koji pov$%uj$ mj$r$nj$ v$li#in$.
Ovako na;$ni ma"$ma"i#ki i%ra%+ koji v$8$ fi%ikaln$ v$li#in$ na%iva s$ fizikalni zakon. "aviB$ fi%ika j$ u i%vj$snim
slu#aj$vima "a:"j$vala pronala%ak i ra%vi"ak novi: grana ma"$ma"ik$+ kada s$ do"adaBnja ma"$ma"ika poka%ala
n$dovoljnada objasni fi%i#k$ pojav$. Na primj$r+ Nju"n j$ %a objaBnj$nj$ probl$ma "r$nu"n$ br%in$ pronaBao i
upo"rij$bio infini"$%imalni ra#un. Na osnovu i%lo8$nog mo8$mo %aklju#i"i da j$ eksperiment osnov fizikalne
spoznaje.
Druga m$"oda fi%ik$ , teoretska+ nas"oji pov$%a"i #im v$i broj fi%ikalni: %akona "ako da na;$ ono B"o j$ svim "im
%akonima %aj$dni#ko. ?o onda ma"$ma"i#ki formulira i pos"avi kao vr:ovni %aon+ "j. !"vara s$ "$orija. '% "$orij$ s$ onda
poj$dina#ni %akoni i%vod$ ma"$ma"i#kim pu"$m. Za s"varanj$ "$orij$ #inimo pretpostavke ili hipoteze, ali "$kv$ koj$
na osnovu poj$dina#ni: %akona i%gl$daju vj$rova"n$. !naga "$or$"sk$ m$"od$ l$8i u "om$ B"o ona mo8$ i%v$s"i i "akav
poj$dina#ni %akon+ koji joB nij$ $ksp$rim$n"alno prona;$n. Ako $ksp$rim$n"alna m$"oda po"vrdi ovako i%v$d$n %akon+
onda "$orija pos"aj$ ispravna. Ako gan$ po"vrdi "j. ako on nij$ u skladu sa iskus"vom+ onda "$oriju "r$ba doradi"i ili
odba=i"i.
Pri pos"avljanju "$orija moramo obra"i"i pa8nju na :ipo"$%$ j$r pogr$Bn$ :ipo$%$ vod$ s"ranpu"i=i i lu"aju u nau=i.
M$;u"im+ dobr$ :ipo"$%$ odigral$ su va8nu ulogu u o"krivanju novi: sa%nanja. Na primj$r+ flogis"onska "$orija "oplo"$
bila j$ u supro"nos"i sa #inj$ni=om da s$ m$:ani#kim radom ra%vija "oplo"a. Za"o j$ ova "$orija odba#$na i %amj$nj$na
m$:ani#kom "$orijom "oplo"$.
Mo8$mo %aklju#i"i+ $ksp$rim$n"alna m$"oda j$ induktivna @od j$dnos"avninj$g ka slo8$nomA+ a "$or$"ksa deduktivna
@od opB"$g ka poj$dina#nomA.
'odjela $ziki( veliina, me)*narodni %i%tem mjera
(roj fi%i#ki: v$li#ona koj$ uvodimo radi opisivanja fi%i#ki: pojava mo8$ bi"i v$oma v$lik. M$;u"im+ pojav$ u fi%i=i su
pov$%an$ m$;usobno+ "$ s$ mo8$ pos"avi"i kvan"i"a"ivna v$%a i%m$;u poj$dini: fi%i#ki: v$li#ina. ?u v$%u obi#no
i%ra8avamo u vidu n$k$ ma"$ma"i#k$ r$la=ij$. Pomou ovi: r$la=ija mogu s$ i% j$dni: v$li#ina i%vodi"i drug$+ nov$
v$li#in$+ pa s$ broj v$li#ina mo8$ r$du=ira"i. M$;u"im+ iskus"vo nam poka%uj$ da $mo u r$duk=iji broja fi%i#ki: v$li#ina
kona#no doi do "akvi: koj$ n$ mo8$mo sv$s"i j$dn$ na drug$. ?akv$ v$li#in$+ koj$ %$:"j$vaju d$finisan$ Ha prioriI
%ov$mo osnovnim fizikim veliinama. !v$ os"al$ v$li#in$ koj$ mo8$mo ra#unskim pu"$m i%v$s"i i% osnovni:
%ov$mo izvedenim fizikim veliinama.
Osnovn$ fi%i#k$ v$liin$ n$ mo8$mo u fi%iku uv$s"i #is"im j$dna#inama+ "j. fi%i#kim %akonom.
DanaBnji ra%voj fi%ik$ poka%uj$ da s$ #i"avo podru#j$ pojava koj$ is"ra8uj$ savr$m$na fi%ika+ da prika%a"i pomou
slij$d$i: osnovni: fi%i#ki: v$li#ina koj$ odgovaraju n$%avisnim podru#jima fi%ik$O
M$:ani#k$ v$li#in$+
?$rmi#ka v$li#ina+
El$k"ri#nav$li#ina
Op"i#ka @fo"om$"rijskaA v$li#ina i
A"omis"i#ka v$li#ina.
U prin=ipu+ i%bor nav$d$ni: osnovni: v$li#ina j$ u svakom podru#ju fi%ik$ slobodan. Od i%bora osnovni: v$li#ina %avisi
sistem mjera. Danas s$ u fi%i=i upo"r$bljava internacionalni sistem mjera @!Ps"$m$ 'n"$rn$=ional d$s Uni"$s+
skra$no !'A+ kod koga su %a osnovn$ v$li#in$ u%$"$O
du8ina O%naka / l
masa o%naka / m
vrij$m$ o%naka / "
"$mp$ra"ura o%naka / ?
ja#ina $l. $n$rgij$ o%naka / i
ja#inasvj$"los"i o%naka / '
koli#ina "vari mol
Odlukom ni%a m$;unarodni: konf$r$n=ija %a mj$r$ i "$gov$ pro:va$n$ su slij$d$$ j$dini=$ koj$ su osnovn$ u !'
sis"$muO
%a du8inu m$"ar / m
%a masu kilogram / kg
%a vrij$m$ s$kunda / s
%a "$mp$ra"uru 6$lvin /6
%a ja#inu $l. $n$rgij$ Amp$r / A
%a ja#inu svj$"los"i kand$la / =d
%a koli#inu "vari mol / mol
Od osnovni: mj$rni: j$dini=a grad$ s$ v$$ ili manj$ j$dini=$ dodavanj$m odgovarajui: pr$fiksa ispr$d simbola
j$dini=$ i "ako s$ dobivaju j$dini=$ koj$ su *-+ *-Q+ *-R i"d. pu"a v$$ ili manj$ od osnovn$ j$dini=$. U !' sis"$mu
upo"r$bljavaju s$ ovi pr$fiksiO
Pr$fiks %a pov$anj$
j$dini=$
O%naka 1ak"or
pov$anja
Pr$fiks %a smanj$nj$
j$dini=$
O%naka 1ak"or
!manj$nja
d$ka @d$=aA da *- d$=i d *-
/*
:$k"o @:$="oA : *-
,
=$n"i = *-
/,
kilo k *-
4
mili @milliA m *-
/4
m$ga M *-
<
mikro @mi=roA S *-
/<
giga 3 *-
>
nano n *-
/>
"$ra ? *-
*,
piko @pi=oA p *-
/*,
p$"a p *-
*9
f$m"o f *-
/*9
:$ksa @$TaA E *-
*.
a"o @a""oA a *-
/*.
M$;u"im+ v$$ ili manj$ j$dini=$ %amasu+ koja v$ u svom im$nu sadr8i pr$fiks+ i%vod$ s$ dodavanj$m odgovaraju$g
pr$fiksa nar rij$ gram+ a o%naka pr$fiksa piB$ s$ u% simbol g. Na primj$r mg+ a n$ Ukg.
Por$d s$dam nav$d$ni: osnovni: v$li#ina i nji:ovi: j$dini=a u upo"r$bi su i dvij$ dopunsk$ b$%dim$n%ionaln$ j$dini=$ i
"o ugao i prostorni ugao.
J$dini=a %a ugao u ravni kod koj$g su du8ina luka i radius j$dnaki @sl. *.*A.

U opB"$m slu#aju
J@radA N
l
r
Uglu od 4<-
o
odgovara ugao od
2
2
r
r

radijana.
Pr$ma "om$ j$
360 180
1 57, 29578 57 17' 44, 8''
2
rad



1ormula %a pr$ra#unavanj$ j$O
r
Sl. 1.1.

(
( ) 360 : 2
( )
180
rad
rad

J$dini=a %a pros"orni ugao j$ steradijan %oznaka- sr,. Steradijan je jednak prostornom uglu kupe sa tjemenom u
sreditu lopte koja na povrini lopte zahvata povrinu jednaku kvadratu radijusa lopte. U opB"$m slu#aju j$O
2
( )
S
sr
R

Ci"avom pros"oru oko sr$diB"a lop"$ odgovara pros"orni ugao od 7V@srA+ j$r j$O
2
2
4
4
L
R
sr
R


(udui da j$dnak$ povrBin$ ! na lop"i mogu ima"i ra%li#i"$ oblik$+ "o i%la%i da j$dnaki pros"orni uglovi mogu bi"i vrlo
ra%li#i"i po svom obliku. !v$ os"al$ fi%i#k$ v$li#in$ i%vod$ s$ i% ovi: onsovni: v$li#ina pomou fi%i#ki: %akona+ koji s$
i%ra8avaju ma"$ma"i#kim r$la=ijama. Ako+ na primj$r+ izvedenu fiziku veliinu sa osnovnim v$li#inama masom M+
vr$m$nom ? i du8inom ) pov$%uj$ fi%i#ki %akon oblikaO
L
X M
T

ka8$ s$ da v$li#ina W ima dim$n%iju

XWYNXM)?
/*
Y
"$ $ s$ fi%i#ka v$li#ina W mj$ri"i i%v$d$nom j$dini=om kg ms
/*.
Od nav$d$ni: osnovni: v$li#ina prv$ "ri+ "j. du8ina+ masa i vrij$m$ su osnovn$ v$li#in$ u m$:ani=i+ pa $mo s$ pobli8$
upo%na"i sa j$dini=ama ovi: "riju osnovni: v$li#ina. O os"alim j$dini=ama bi$ govora kad s$ budu prou#aval$ os"al$
oblas"i fi%ik$.
Prim!eri:
*. 6oliko radijana ima ugao ZN,4
o

.jeenje-
'% odnosa ,4
o
O J@radA N *.-
o
O

i%la%i da j$O
23
( ) 0, 401( )
180
rad rad

,. 6oliko s"$p$ni ima ugao J N *+,rad[

.jeenje-
'% odnosa Z
o
O*+,@radA N *.-
o
O

i%la%i da j$O
1, 2 180
68, 789
68 , 47' 20''
o
o o
o o

edinica d*&ine
'%bor j$dini=$ %a mj$r$nj$ du8in$ kod ra%ni: naroda bio j$ ra%li#i". !"ari su narodi obi#no %a j$dini=u du8in$ u%imali
dij$lov$ #ovj$#ij$g "ij$la+ kao B"o suO palac, lakat, korak, pedalj, col, arin i"d. Ovakav proi%voljan i%bor %a mj$r$nj$
du8ina bio j$ n$pod$san n$ samo %a "rgovinu m$;u narodima+ v$ i %a nauku. Prak"i#n$ po"r$b$ 8ivo"a "ra8il$ su da s$
us"anovi j$dins"v$na in"$rna=ionalna j$dini=a+ koja bi bila pod$sna %a nau#n$ i prak"i#n$ svr:$. Za i%bor ov$ j$dini=$
pos"ojali su ra%ni prij$dlo%i nau#nika.
PariBka akad$mija nauka j$ *D>-. godin$ obra%ovala komisiju #iji j$ %ada"ak bio da odr$di j$dini=u %a mj$r$nj$ du8in$.
U komisiji su bili "adaBnji najpo%na"iji nau#ni=iO )aplas+ )agran8+ )avoa%ij$+ 6ulon+ (orda i dr.
6omisija j$ pr$dlo8ila da s$ %a j$dini=u u%m$ du8ina 7-/
milioni"og dij$la onog Z$mljinog m$ridijana koji prola%i
kro% Pari% @sl. *.,.A. ?ako i%abrana j$dini=a dobila j$
na%iv m$"ar @gr#. m$"ron N mj$raA.
Du8ina m$"ra u"vr;$na j$ na osnovu mj$r$nja i%vrB$ni:
od *D>, do *D>.. na onom dij$lu PariBkog m$ridijana
koji s$ nala%i i%m$;u /enkerka i 0arcelone.
NA osnovu ovi: mj$r$nja na#inj$n j$ *D>>. godin$
prototip %etalon, m$"ra "j. prametar od smj$s$ >-\
pla"in$ i *-\ iridijuma+ j$r j$ ova smj$sa najo"pornija od
a"mosf$rski: i drugi: u"i=aja. Pr$sj$k $"alona j$ oblika
slova W. Pram$"ar s$ #uva u M$;unarodnom birou %a
mj$r$ i u"$g$ u ku"iji gdj$ s$ s"alno odr8ava j$dnaka
"$mp$ra"ura i vlaga. '%ra;$no j$ viB$ kopija ovog
pram$"ra %a os"al$ dr8av$ koj$ su po"pisal$ konv$n=ij$ o
m$"ru.
6asnijim mj$r$njima s$ poka%alo da "aj $"alon nij$ baB
*- 2 milioni"i dio kvadran"a m$ridijana+ n$go da j$ krai sa -+<.9. mm. Za"o s$ odus"alo od prvob"in$ d$fini=ij$ m$"ra+
pa s$ od *.D9. godin$ m$"ar d$finisao kao Hra%mak na -
o
i%m$;u dva sr$dnja %ar$%a na pram$"ruI. Ova d$fini=ija j$
slu8ila sv$ do *><-. godin$ kada j$ pri:va$na d$fini=ija m$"ra %asnovana na sp$k"roskopskim mj$r$njima. Dva su
ra%loga uslovila ovo r$d$finisanj$O
W E
N
PARI
Z
Sl.
1.2.
*. !a%nanj$ da s$ spon"anom r$kris"ali%a=ijom %apr$mina "ij$la mo8$ promj$ni"i sama od s$b$+ "j. u%orak
pram$"ra nij$ s"abilan i
,. v$liki napr$dak u in"$rf$rom$"rijskim mj$r$njima.
J$dana$s"a m$;unarodna konf$r$n=ija %a mj$r$ i u"$g$ *><-. godin$ uv$la j$ %vani#no + "%v. H optiki metarI kao
s"andard %a du8inu. 's"a konf$r$n=ija j$ pri:va"ila slij$d$u d$fini=iju m$"raO
- * m$"ar @mA je du1ina jednaka &.('23(4, 34 talasnih du1ina zraenja u vakuumu koje odgovara
prijelazu atoma kriptona
5(
Kr iz stanja +p&2 u stanje 'd'.
Pro=j$njuj$ s$ da gr$Bka pri ovakvoj r$produk=iji m$"ra nij$ v$a od *- 2 milioni"og dij$la m$"ra. Osim "oga op"i#ki
m$"ar nij$ i%lo8$n vr$m$nskim promj$nama i n$ mo8$ s$ uniB"i"i+ i%gubi"i ili oB"$"i"i.
!a spravama %a mj$r$nj$ du8ina u fi%i=i @Bubl$rom+ mikrom$"arskim %avr"nj$m+ sf$rom$"rom+ ka"$"om$"romA
upo%na$mo s$ na #asovima )abora"orijskog fi%i#kog prak"ikuma+ pa o njima ovdj$ n$$mo govori"i.
6ovrina j$ i%v$d$na v$li#ina. Dobija s$ "ako da m$;usobno mno8imo dvij$ du8in$. 6a8$mo da du8ina ima dim$n%iju
X)Y+ a onda povrBina ima dim$n%ijuO
X!Y N X)])Y N X)
,
Y
J$dini=a %a mj$r$nj$ povrBin$ j$ kvadratni metar @m
,
A "j. kvadra" s"ran$ *m.
Manj$ j$dini=$ od m
,
su^ dm
,
+ =m
,
+ mm
,
. '%la%i da j$O
*m
,
N*-
,
dm
,
N*-
7
=m
,
+ *-
<
mm
,
0$$ j$dini=$ od m
,
suO
- kvadra"i d$kam$"ar @dam
,
A N *-
,
m
,
N *ar @aA
- kvadra"ni :$k"om$"ar @:m
,A
A N *-
7
m
,
N * :a
- kvadra"ni kilom$"ar @km
,
A N *-
<
m
,
.
7apremina j$ i%v$d$na v$li#ina^ dobija s$ "ako da m$;usobno mno8imo "ri du8in$. Zapr$mina ima dim$n%ijuO
X0Y N X)] )] )Y N X)
4
Y
J$dini=a %a mj$r$nj$ %apr$min$ j$ kubni metar @m
4
A "j. ko=ka #ija j$ ivi=a *m.
Manj$ j$dini=$ suO
- kubni d$=im$"ar @dm
4
A N *-
/4
m
4
- kubni =$n"im$"ar @=m
4
A N *-
/<
m
4
- kubni milim$"ar @mm
4
A N *-
/>
m
4
Pos$bna j$dini=a %a mj$r$nj$ %apr$min$ u fi%i=i j$ li"ar @ l A+ kojom s$ vrlo #$s"o i%ra8avaju %apr$min$ "$#nos"i i gasova.
Zapr$mina od * li"ra u%ima s$ kao %apr$mina * kg #is"$ vod$ na _7`E. )ako j$ nai da j$
* li"ar @lA N *+----,. dm
4
dok s$ u praksi u%ima
* @lA N * dm
4
N *-
4
=m.
!prava %a mj$r$nj$ %apr$min$ "$#nos"i su obi#noO menzura, pipeta, bireta i piknometar @sl. *.4A.
!l.*.4.
Menzura j$ s"akl$ni =ilindar sa odj$lj=ima u ml "j. =m
4
ra#unajui od dna poj$dinog odj$ljka. Zapr$minu n$kog "ij$la
mj$rimo uranjanj$m "ij$la u vodu koja s$ nala%i u m$n%uri.
6ipeta @fran=. pip$ N =ij$vA j$ uskla s"akl$na =ij$v sa j$dnim proBir$nj$m. Na gornj$m dij$lu =ij$vi nala%i s$ o%na#$na
=r"i=a+ koja poka%uj$ %apr$minu "$#nos"i u ml kad j$ ispunj$na do =r"i=$.
0ireta j$ sli#na pip$"i+ ali s "om ra%likom B"o ona na kraju imaslavinu i skalu po odj$lj=ima+ "ako da s$ mo8$ ispus"i"i
odr$;$na %apr$mina "$#nos"i.
6iknometar j$ s"akl$na bo#i=a sa s"akl$nim #$pom koji j$ kro% sr$dinu probuB$n "ako da s$ mo8$ "a#no ispuni"i
n$kom "$#noBu.
!a prak"i#nom upo"r$bom ovi: sprava upo%na$mo s$ na labora"orijskom prak"ikumu+ pa o "om$ ovdj$ n$$mo
govori"i.
edinica ma%e
Pri prou#avanju kr$"anja uo#avamo da s$ svako "ij$lo supros"avlja promj$ni s"anja mirovanja ili kr$"anja koj$ vrBi. ?ij$la
"$8$ da os"anu u s"anju mirovanja ili j$dnolikog pravolinijskog kr$"anja i odupiru s$ svakoj promj$ni svog s"anja.
Osobina svi: "ij$la da s$ odupiru promj$ni kr$"anja %ov$ s$ inercija @la". in$r"io N lj$nos"+ "romos"A. 'n$r=ija j$+ dakl$+
%aj$dni#ka osobina svi: "ij$la. Da bi s$ "ij$lu promj$nila br%ina "r$ba na nj$ga dj$lova"i n$ko drugo "ij$lo+ odnosno+ ako
mi "o kra"ko ka8$mo+ "r$ba na nj$ga dj$lova"i sila.
'skus"vo nam govori da s$ ra%li#i"a "ij$la ra%li#i"o+ u v$oj ili majoj mj$ri+ opiru promj$ni s"anja kr$"anja. Zna#i da sva
"ij$la nisu j$dnako in$r"na+ odnosno pos"oji mj$ra %a in$r=iju. Mjera za inerciju tijela zove se masa. Dakl$+ masa j$
osobina "ij$la i mo8$mo r$i da j$ masa otpor tijela protiv promjene brzine tijela.
Masa svakog "ij$la os"aj$ n$promj$nj$na v$li#ina pri svim nj$govim fi%i#kim promj$nama. Na primj$r+ masa odr$;$n$
koli#in$ vod$ os"aj$ is"a bilo da s$ ona nala%i u #vrs"om+ "$#nom ili gasovi"om s"anju.
J$dini=a %a mas$+ kao B"o smo r$kli j$ kilogram. Prvobi"no @*D>>A kiogram j$ d$finisan kao masa koju ima * dm
4
#is"$
vod$ na _7`E. Pr$ma ovoj masi napravlj$n j$ $"alon u obliku j$dnakos"rani#nog valjka pr$#nika 4>mm+ sas"avlj$n
>-\ pla"in$ i *-\ iridijuma. )$gura pla"in$ i iridijuma odlikuj$ s$ v$likom "vrdoom i o"pornoBu na koro%iju+ "j. v$oma
j$ malo podvrgnu"a :$mijskom u"i=aju sr$din$ u kojoj s$ nala%i. Ovaj m$;unarodni $"alon kilograma #uva s$ u
M$;unarodnom birou %a mj$r$ i u"$g$ u !$vru kraj Pari%a.
6asnijim mj$r$njima j$ u"vr;$no da napravlj$ni $"alon ima masu koja j$ %a -+-,. grama v$a od mas$ * dm
4
#is"$
vod$ na _7`E. Za"o s$ odlukom '. M$;unarodn$ konf$r$n=ij$ %a mj$r$ i "$gov$ *..>. godin$+ a po"vr;$noj m$"ri#kom
konv$n=ijom *>-*. godin$+ mij$nja d$fini=ija kilograma i d$finiB$ ovkoO
- & kilogram @kgA je masa meunarodnog etalona kilograma koji se uva u Sevru kraj 6ariza.
!prav$ pomou koji: m$;usobno upor$;uj$mo "j. mj$rimo mas$ %ovu s$ vage.
M!"#r$ P%&'$ (%r'$
P%)!*+'$r
edinica za vrijeme
!v$ pojav$ u prirodi "raju du8$ ili kra$ vrij$m$. Pr$ma "om$ %a mj$r$nj$ vr$m$na ufi%i=i su va8ni in"$rvali+ a n$ $po:$
"j. kada s$ n$B"o dogodi. Da bi s$ moglo mj$ri"i vr$m$nsk$ in"$rval$ "r$ba ima"i n$ku p$riodi#nu promj$nu+ "j. da s$
n$ki doga;aj ponavlja u j$dnakim vr$m$nskim in"$rvalima. Pr$ma "om$+ mj$r$nj$ vr$m$na usko j$ v$%ano sa
p$riodi#nim kr$"anj$m.
)judi su od davnina uo#ili pravilnos" smj$njivanja dana i noi+ kao i godiBnji: doba+ pa su joB babilonski as"ronomi kao
j$dini=u vr$m$na u%$li trajanje jednog sunevog dana.
Sunev da j$ vrij$m$ koj$ pro"$kn$ i%m$;u dvij$ u%as"opn$ kulmina=ij$ @konjuk=ij$A !un=a @!un=$ prola%i kro%
m$ridijanA. !un#$vi dani nisu m$;usobno j$dnaki.
U as"ronomiji s$ koris"i i zvjezdani dan + a "o j$ vrij$m$ koj$ pro;$ i%m$;u dvij$ u%as"opn$ kulmina=ij$ n$k$ %vij$%d$
s"ajai=$. Zbog ro"a=ij$ Z$mlj$ oko !un=a @sl. *.7.A %vj$%dani dan j$ n$B"o krai @%a ,9< sA od sun#$vog dana+ j$r s$
"okom j$dn$ godin$ Z$mlja okr$n$ u odnosu na !un=$ j$danpu" manj$ n$go pr$ma n$koj %vj$%di s"ajai=i+ B"o s$
mo8$ ra%umj$"i i% slik$.
(usdui da svi sun#ani dani+ %bog
n$j$dnolikog kr$"anja Z$mlj$ oko !un=a+
nisu j$dnaki uvodi s$ srednji sunev dan,
kao sr$nja vrij$dnos" sun#$vi: dana u "oku
j$dn$ godin$.
U fi%i=i j$ j$dini=a vr$m$na sekunda @sA bila
prvobi"no d$finisana kao 5).)22*ti dio
srednjeg sunevog dana. Do broja .<.7--
dola%i s$ kada s$ vrij$m$ "rajanja dana od
,7 sa"a pr$"vori u s$kund$
@,7T<-T<-N.<.7--A. Ova d$fini=ija j$ vrij$dila
do *>9<. godin$.
Pr$=i%na mj$r$nja su poka%ala da ro"a=ija
Z$mlj$ oko osi nij$ sasvim kons"an"na. Za"o
s$ *>9<. godin$ d$fini=ija s$kund$ osnivala
na vr"nji Z$mlj$ oko !un=a+ pa j$ d$fini=ija
s$kund$ glasilaO
- & sekunda je 4&.''(.8+',83)3*ti
dio tropske godine i to &822.
?ropska godina s$ d$finiB$ kao vrij$m$ i%m$;u dvij$ u%as"opn$ prolj$"n$ ravnodn$vni=$.
DanaBnja d$fini=ija s$kund$ %asniva s$ dakl$ na fi%i#kim mj$r$njima+ #ija j$ pr$=i%nos" i r$produk"ibilnos" pr$maBila
as"ronomsku.
Z, A
Z
S,

A
1
Sl.
1.4.
'ns"rum$n"i %a mj$r$nj$ vr$m$na %ovu s$ sa"ovi @$ng.Naa"=:+
Nj$m.NU:rA. U s"arom vij$ku upo"r$bljavani su sunani, vodeni i
pjeani sa"ovi. Prvi savrB$niji i "a#niji sa" kons"ruisan j$ *<9D. godin$+
kada j$ 9ajgens do"adaBnjim sa"ima dodao r$gula"or u vidu kla"na.
Za "a#no mj$r$nj$ vr$m$na pri posma"ranju fi%i#ki: pojava slu8i nam
hronoskop @B"op$ri=aA. Por$d :ronoskopa #$s"o s$ slu8imo i
metronomom @sl. *.9.A. ?o j$ sprava koja mo8$ da o"ku=ava s$kund$ i
dij$lov$ s$kund$. Upo"r$bkjava s$ u mu%i=i %a davanj$ "ak"ova.
M$"ronom j$ kons"ruisao b$#ki m$:ani#ar Melcel @M$l%$l+ *.*4.
godin$A. 6ako s$ slu8imo spravama %a mj$r$nj$ vr$m$nski: in"$rvala u
fi%i=i upo%na$mo s$ sa #asovima )abora"orijskog prak"ikuma.
Sl. 1.5.
2. KINEMATIKA
#e(aniko kretanje, materijalna taka, podjela me(anike
!va "ij$la s$ nala%$ u s"alnom kr$"anju. N$ma ni j$dnog "ij$la u prirodi %a koj$ bi s$ moglo r$i da j$ u apsolu"nom
miru. M$;u"im+ kad govorimo o m$:ani#kom kr$"anju onda mislimo na promj$nu polo8aja "ij$la pr$ma drugim "ij$lima
"j. pr$ma okolini. ?o kr$"anj$ s$ posma"ra "ako da s$ j$dno "ij$lo uslovno sma"ra n$pokr$"nim i u odnosu na nj$ga
odr$;uj$ kr$"anj$ drugog "ij$la. Na primj$r+ na brodu s$ mogu posma"ra"i r$la"ivna kr$"anja pu"nika u odnosu na brod+
b$% ob%ira na "o B"o s$ brod kr$$.
's"o "ako+ kr$"anj$ "ij$la oko nas naj#$B$ posma"ramo kao r$la"ivna u odnosu na Z$mlju+ n$ vod$i ra#una o nj$nom
kr$"anju.
U as"ronomiji s$ posma"ra kr$"anj$ n$b$ski: "ij$la u odnosu na Z$mlju+ iako j$ po%na"o da s$ Z$mlja kr$$ u odnosu
na "a "ij$la.
Pr$ma "om$+ svako kretanje je relativno i mo8$mo r$i da j$ mehaniko kretanje mijenjanje polo1aja tijela prema
drugim tijelima za koja uslovno smatramo da miruju.
Ova kr$"anja s$ najpris"upa#nija svakodn$vnom iskus"vu+ "$ nam s$ %a"o %akoni m$:anik$+ koja i%u#ava ovakva
kr$"anja+ #in$ j$dnos"avnim i logi#nim dal$ko viB$ n$go na primj$r %akoni kvan"n$ m$:anik$+ koji opisuju pojav$ koj$
n$ mo8$mo da do8ivimo svojim #ulima.
Da bismo i%u#avali kr$"anj$ "j$la "r$ba da d$finiB$mo u odnosu na koj$ n$pokr$"no "ij$lo @ili grupu n$pokr$"ni: "ij$laA s$
"ij$lo kr$$. ?akvo "ij$lo @ili grupa "ij$laA i%abrano %a "aj =ilj na%iva s$ uporedno tijelo ili sistem referencije. '%bor
r$f$r$n"nog sis"$ma nij$ j$dnos"avan j$r ni j$dno "ij$lo u sv$miru n$ miruj$.
Za prak"i#n$ ra#un$+ radi opisivanja kr$"anja+ %amisli s$ n$ki koordina"ni sis"$m n$pomi#no v$%an s "ij$lima koja
pr$ds"avaljaju sis"$m r$f$r$n=ij$. Naj#$B$ s$ primj$njuj$ D$kar"ov pravougli sis"$m u ravni ili pros"oru. U %avisnos"i
od vrs"$ probl$ma r$f$r$n"ni sis"$m mogu #ini"i %idovi pr$davaon$+ povrBina Z$mlj$ ili #ak odr$;$ni sis"$m %ivj$%da.
6ada s$ "ij$lo kr$$+ onda nj$gov$ koordina"$ omoguuju da s$ odr$di nj$gov polo8aj u pros"oru.
Pri prou#avanju kr$"anja "ij$la u v$likom broju slu#aj$va mogu s$ %an$mari"i dim$n%ij$ "ij$la. ?o s$ d$Bava u onim
slu#aj$vima kada su dim$n%ij$ "ij$la mnogo pu"a manj$ od dim$n%ija sa kojima s$ susr$$mo u uslovima da"og
%ada"ka. ?ij$lo+ #ij$ dim$n%ij$ u odr$;$nom %ada"ku mo8$mo %an$mari"i+ na%ivamo materijalnom takom.
Na primj$r+ u as"ronomiji poj$dina n$b$ska "ij$la s$ sma"raju kao ma"$rijaln$ "a#k$+ poB"o su nji:ov$ dim$n%ij$
%an$marljivo mal$ pr$ma dim$nijama vasion$. 'ako s$ dim$n%ij$ ma"$rijaln$ "a#k$ %an$maruju+ ipak s$ n$ gubi i% vida
da "a "a#ka ima masu+ pa #ak i u ogromnim koli#inama.
Pi"anj$ o "om$ da li s$ odr$;$no konkr$"no "ij$lo mo8$ sma"ra"i ma"$rijalnom "a#kom ili n$+ n$ %avisi samo od
dim$n%ija "ij$la v$ i =ilj$va %ada"ka. J$dno "$ is"o "ij$lo u n$kim slu#aj$vima mo8$ s$ sma"ra"i ma"$rijalnom "a#kom+
dok s$ u drugim slu#aj$vima mora posma"ra"i kao pros"orno "ij$lo. ?ako na primj$r+ pri i%ra#unvanju pu"anj$
ar"ilj$rijskog %rna+ %rno mo8$mo sma"ra"i ma"$rijalnom "a#kom+ ali ako 8$limo u%$"i u ob%ir i o"por va%du:a+ onda
moramo ra#una"i nj$govim dim$n%ijama i oblikom.
M$:aniku kao nauku ra%vili su $alilo $alilej @*9<7/*<7,A i isak njutn @*<74/*D,DA. Ova m$:anika j$ na%vana
lasinom mehanikom. Zakoni ov$ m$:anik$ s$ odli#no sla8u s iskus"vom dok s$ radi o kr$"anjima "ij$la #ij$ su
dim$n%ij$ v$lik$ pr$ma a"omskim i #ij$ su br%in$ mal$n$ pr$ma br%ini svj$"los"i. Za a"omsk$ dim$n%ij$ "r$ba klasi#nu
m$:aniku proBiri"i "ako da pos"an$ valna mehanika, a %a podru#j$ v$liki: br%ina "r$ba "u m$:aniku pr$radi"i+ kako j$
u#inio AjnB"ajn u svojoj teoriji relativnosti.
'ako j$ podru#j$ va8nos"i klasi#n$ m$:anik$ ograni#$no+ ipak j$ nj$%ino prou#avanj$ od vrlo v$lik$ koris"i prvo %a"o+
j$r s$ pomou nj$ daju rij$Bi"i skoro svi "$:ni#ki probl$mi+ i drugo %a"o j$r j$ ona n$upor$divo j$dnos"avnija od
m$:anika koj$ su gor$ pom$nu"$.
M$:anika s$ dij$li na "ri dij$laO kin$ma"iku+ dinamiku i s"a"iku.
Kinematika @gr#. kin$ma N kr$"anj$A i%u#ava kr$"anj$ "ij$la n$%avisno od u%roka koji uslovljavaju "o kr$"anj$.
/inamika @gr#. dinamis N silaA i%u#ava kr$"anj$ "ij$la u v$%i sa u%ro=ima @silamaA koji uslovljavaju ovakav ili onakav
karak"$r kr$"anja.
"tatika @la". s"ar$ N s"aja"iA ispi"uj$ uslov$ ravno"$8$ "ij$la. ! ob%irom da j$ ravno"$8a pos$ban slu#aj kr$"anja+ %akoni
s"a"ik$ pos"aju kao prirodna poslj$di=a %akona dinamik$.
Pr$ma obj$k"u is"ra8ivanja m$:anika s$ dij$li naO
- m$:aniku ma"$rijaln$ "a#k$^
- m$:anika #vrs"i: "ij$la^
- m$:anika kon"inuuma+ koja obu:va"a "$oriju $las"i#nos"i i m$:aniku fluida.
'*tanja, p*t i +rzina
)inija koja spaja sv$ "a#k$ u pros"oru kro% koj$ prola%i ma"$rijalna "a#ka M pri kr$"anju na%iva s$ putanja ili
trajektorija @sl. ,.*.A
!l. ,.*.
Pu"anja mo8$ bi"i prava ili kriva linija "$ kr$"anj$ pr$ma obliku pu"anj$ mo8$ bi"i pravolinijsko i krivolinijsko.
Dio pu"anj$+ na primj$r od "a#k$ A do "a#k$ ( @sl. ,.*.A+ koji ma"$rijalna "a#ka M pr$;$ uodr$;$nom vr$m$nskom
in"$rvalu+ na%iva s$ put @o%nakaO sA.
Ako s$ u svakom "r$nu"ku vr$m$na mo8$ odr$di"i polo8aj ma"$rijaln$ "a#k$+ mogu$ j$ pos"avi"i %avisnos" i%m$;u
pr$;$nog pu"a i pro"$klog vr$man. ?a %avisnos" pr$ds"avlja funk=iju vr$m$na.
s N s@"A
i %ov$ s$ zakon puta. Zna#i+ da bi s$ u svakom "r$nu"ku odr$dio polo8aj ma"$rijaln$ "a#k$ na pu"anji po"r$bno j$
%na"iO zakon puta i putanju %trajekciju,.
Polo8aj "a#k$ A u odnosu na koordinan"ni po#$"ak O @r$f$r$n"na "a#kaA mo8$ s$ odr$di"i pomou nj$ni: koordina"a T+
P+ % ili pomou radijus v$k"ora
r
r
@v$k"or polo8aja OA N
r
r
A. Pri kr$"anju ma"$rijaln$ "a#k$+ radijus v$k"or
r
r
+ opB"$ni"o
govor$i+ mij$nja s$ i po in"$n%i"$"u i po prav=u.
Z
A (-, ., ")
(
Z M
/
0

1
.
-
Posma"rajmo kr$"anj$ ma"$rijaln$ "a#k$ po proi%voljnoj pu"anji @sl. ,.,.A. N$ka s$ ma"$rijalna "a#ka u "r$nu"ku " naBla u
polo8aju A+ koji j$ odr$;$n v$k"orom polo8aja
r
r
. poslij$ kra"kog vr$m$nskog in"$rvala b" @na%va$mo ga
$l$m$n"arnimA "a#ka j$ pr$Bla $l$m$n"arni pu" bs @polo8aj (A+ a v$k"or polo8aja
r
r
dobio j$ $l$m$n"arni polo8aj b
r
r
.
Obra%ujmo omj$r
r
t

r
koji s$ %ov$ sr$dnja br%ina+ "j.
s V
ur

r
t

r
. @,. *A
Za da%i " in"$n%i"$" i prava= v$k"ora b
r
r
cb"
%avisi od v$li#in$ vr$m$nskog in"$rvala b".
!manji$mo b" @smra%mj$rno $ s$+ "ako;$+
msanjiva"i bs i b
r
r
A proma"rajui pri "om$
ponaBanj$ omj$ra b
r
r
cb". Poka%a$ s$ da
$ s$+ kad dobij$mo dos"a mal$ vrij$dnos"i
b"+ v$k"or b
r
r
cb" pr$s"a"i da mij$nja+ kako
po in"$n%i"$"u "ako i po prav=u. ?o %na#i da
$+ kad b" "$8i pr$ma nuli+ omj$r b
r
r
cb"
"$8i"i odr$;$noj grani#noj vrij$dnos"i.
Naomena: !imbolom b @d$l"aA koris"i$mo
s$ u dva slu#ajaO
aA Za o%na#avanj$ dij$la bilo koj$
v$li#in$. Na primj$r+ u
proma"ranom slu#aju b" j$ dio od
#i"avog vr$m$na u "oku koj$g s$ vrBi kr$"anj$+ bs j$ bio pu"a+ "j. dio od #i"avog pu"a koji pr$la%i "a#ka.
bA Za o%na#avanj$ pov$anja @priras"aA bilo koj$ v$li#in$. U da"om slu#aju b
r
r
j$ pov$anj$ radijus v$k"ora
r
r
%a vrij$m$ b".
?a grani#na vrij$dnos" obilj$8ava s$ sa
V
ur
i na%iva brzinom materijalne take u kretanju u trenutku " @la". v$lo=i"as
N br%inaA "j.
0
l%+
t
r
V
t

r
ur
@,. ,A
U ma"$ma"i=i s$ v$li#ina+ j$dnaka
0
l%+
t
y
x

gdj$ j$ P skalarna ili v$k"orska funk=ija skalara T XP N P@TAY na%iva derivacijom @i%vodomA P po T i o%na#ava simbolomO
dy
dx
ili Pd@TA
U fi%i=i j$ uobi#aj$no da s$ d$riva=ija v$li#ina po vr$m$nu obilj$8ava sa simbolom odgovaraju$ v$li#in$ s "a#kom
i%nad nj$+ na primj$r
dx
x
dt
+
dr
t
dt
+
dr
r
dt

r
r
i"d.
Pr$ma i%lo8$nom i%la%i da j$
!l. ,.,.
0
l%+
t
r dr
v r
t dt

r r
uuur r
@,. 4A
"j. brzina je diferencijalni kolinik vektora polo1aja i vremena ili brzina je prvi izvod radijus vektora po
vremenu. 6ao B"o slij$di i% nj$n$ d$fini=ij$+ brzina je vektorska veliina. Ovako d$finisana br%ina s$ %ov$ trenutna
brzina.
6ako j$ radijus v$k"orO
r
r
N T@"A
i
r
_ P@"A j
r
_ %@"A
k
r
+ "o s$ br%ina
V
ur
mo8$ napisa"i kao
dr dx
v i
dt dt

r
uuur r
dy dz
j k
dt dt
+ +
r r
@,. 7A
odnosno
v
r
NT
i
r
_ y j
r
_
zk
r
@,. 9A
'n"$n%i"$" br%in$ j$O
2 2 2
v x y z + + @,. <A
'% slik$ ,., vidimo da v$k"or b
r
r
%a fiksiran$ "a#k$ A i( n$ %avisi od i%bora =$n"ra O. Ako s$+ naim$+ =$n"ar pr$mj$s"i u
"a#ku O+ vidimo da s$ r n$ mij$nja+ pa s$ n$ mij$nja ni grani#na vrij$dnos".
Pr$ma sli=i ,.4 vidimo da j$ v$k"or b
r
r
cb" sj$kan"a pu"anj$. Pri grani#nom prij$la%u @sl. ,.4A "a#k$ pr$sj$=anja "oga
v$k"ora sa pu"anjom sv$ viB$ s$ pribli8avaju j$dna drugoj @bs "$8i pr$ma nuliA+ slij$vajui s$ u j$dnu "a#ku+ %bog #$ga
s$ sj$kan"a pr$"vara u tangentu.s
Dakl$+ vektor brzine
v
r
ima pravac tangente na putanju u odgovaraju:oj taki, a usmj$r$n j$ u prav=u kr$"anja
"a#k$
@sl. ,.4.A. U skladu sa formulom @,.4.A in"$n%i"$" v$k"ora br%in$ mo8$ s$ iska%a"i na slij$d$i na#inO
2 2 v v
ur
2 2
l%+ 2 2 l%+
t o t o
r r
t t




r r
@,. DA
El$m$n"arni pu% bs @slika ,.7.bA ra%li#i" j$+ u opB"$m slu#aju+ od modula $l$m$n"arnog priraB"aja eb
r
r
e.
!l. ,.4.
!l. ,.7.
M$;u"im+ kad s$ b" smanjuj$ ra%lika i%m$;u bs i eb
r
r
e pos"aj$ sv$ manja i %a 0 t bs s$ @s v$likom "a#noBuA
podudara sa eb
r
r
e. Na osnovu "oga mo8$mo napisa"iO
0 0
2 2 2 2
l%+ l%+ ,
t t
r s r ds
odnosno
t t dt dt




r r
odakl$ s$ %a in"$n%i"$" @modulA br%in$ dobija slij$d$a formulaO
0
l%+
t
s ds
V s
t dt

@,. .A
"j. intenzitet brzine je diferencijalni kolinik puta i vremena ili brzina je prvi izvod puta po vremenu.
6od pravolinijskog kr$"anja b
r
r
ima prava= pu"anj$+ pa i v$k"or br%in$
v
r
n$ mij$nja prava=+ pa s$ br%ina n$ mora
"r$"ira"i v$k"orski v$ s$ mo8$ napisa"i u skalarnom obliku+ kao
ds
v s
dt
@,. .A
'% ov$ j$dnaBin$ mo8$mo i%ra#una"i du8inu pu"a+ ako %namo br%inuO
ds N v d"
odakl$ j$
0
t
s vdt @,. >A
ili
2 2 2
0
t
s x y z dt + + @,. *-A
Ako s$ "ij$lo kr$$ j$dnoliko pravolinijski "j. ako u j$dnakim vr$m$nskim in"$rvalima pr$la%i pu"$v$ j$dnak$ du8in$+
onda j$ brojna vrij$dnos" br%in$ "j. odnos bscb" u svakoj "a#ki pu"anj$ kons"an"an. M$;u"im "aj koli#nik bscb" ima$
ra%li#i"$ vrij$dnos"i u ra%nim "a#kama pu"anj$ ako s$ "ij$lo kr$$ promj$nljivo+ "j. u j$dnakim in"$rvalima vr$m$na b"
pr$la%i n$j$dnak$ in"$rval$ pu"a bs. ?ada odnos bscb" daj$ srednju brzinu u da"om in"$rvalu vr$m$na+ "j.
s
s
v
t

@,. **A
!r$dnja br%ina j$ ona s"alna br%ina kojom bi "ij$lo pri j$dnolikom kr$"anju pr$Blo is"i pu" bs %a is"o vrij$m$ b" kao kod
promj$nljivog kr$"anja.
Ods"upanj$ sr$dnj$ br%in$ od "r$nu"n$ br%in$ j$ pri malim in"$rvalima vr$m$na obi#no %an$marljivo malo+ "$ s$ mo8$
prak"i#no %an$mari"i.
J$dini=a %a br%inu j$O
1
1 1
m
ms
s

a #i"a s$ metar u sekundi.

U+rzanje
J$dna od v$li#ina koja doprinosi odr$;ivanju karak"$ra kr$"anja j$O ubrzanje ili akceleracija @la". a==$l$ra"io N
ubr%anj$A. N$ka j$ na proi%voljnoj pu"anji @sl. ,.9aA u "r$nu"ku " ma"$rijalna "a#ka bila u polo8aju A sa br%inom
v
r
+ a u
"r$nu"ku "* u polo8aju ( %a br%inom
v
r
*+ onda s$ promj$n$ br%in$
1 v v v
r r r
u vr$m$nskom in"$rvalu "*/"Nb" %ov$
s$ srednje ubrzanje pokretne take, "j.
@,. *,A
a b
!l. ,.9.
6ao B"o vidimo sa slik$ ,.9a br%in$
v
r
i
1 v
r
s$ u opB"$m slu#aju r%likuju i po in"$n%i"$"u i po prav=u. Ako s$ v$k"or
br%in$
1 v
r
"ransla"orno pomj$ri u "a#ku A dobi$ s$ v$k"or priras"a br%in$ b
v
r
. 0$k"or b
v
r
ima drugi prava= i smj$r u
odnosu na br%inu
v
r
i usmj$r$n j$ ka konkavnoj s"rani krivulj$. Prava= sr$dnj$g ubr%anja
s
a
uur
poklapa s$ s prav=$m b
v
r
#
!r$dnj$ ubr%anj$
s
a
uur
s$ u opB"$m sli#aju ra%likuj$ od trenutnog ubrzanja
a
r
u "a#ki A i po prav=u i po in"$n%i"$"u.
Ra%lika $ bi"i manja ukoliko j$ vr$m$nski in"$rval b" manji. Mo8$ s$ %aklju#i"i da $ sr$dnj$ ubr%anj$
s
a
uur
dos"ii
vrij$dnos" "r$nu"nog ubr%anja
a
r
u grani#nom slu#aju A( f-+ odnosno vr$m$nski in"$rval b"f-. 0$k"or
a
r
j$
pr$ma "om$ grani#na vrij$dnos" v$k"ora
s
a
uur
+ "j.
a
r
0
l%+
t
V dV
V
t dt

ur ur
ur
(2. 13)
"j. ubrzanje je diferencijalni kolinik vektora brzine i vremena. Ubr%anj$
a
r
usmj$r$no j$ ka konkavnoj s"rani
pu"anj$ @sl ,.9bA.
6ako j$
v
r
dr
dt

r
mo8$mo pisa"iO
a
r
2 2
2
dr d r d
r
dt dt dt
_


,
r
r
@,. *7A
"j. ubrzanje je drugi izvod vektora polo1aja po vremenu.
! ob%irom na ranij$ i%lo8$no @d$riva=ija u radijus v$k"oraA po skalarnom param$"ru @"A mo8$mo pisa"i da j$O
@,. *9A
a in"$n%i"$" ubr%anja
O
@,. *<A
U slu#aju pravolinijskog kr$"anja v$k"ori
a
r
i
v
r
su is"og prav=a+ pa s$ j$dnaBina @,.*4A mo8$ napisa"i u skalarnom
oblikuO
@,. *DA
"j. ubrzanje je prvi izvod brzine po vremenu.
6ako j$
ds
v
dt
dobivamoO
@,. *.A
ili rij$#ima+ ubrzanje je drugi izvod puta po vremenu.
J$dini=a %a ubr%anj$ j$O
2
2
1 1
m
ms
s

a #i"a s$O metar u sekundi za sekundu.

'odjela kretanja
Pr$ma obliku pu"anj$ kr$"anj$ s$ dij$la na pravolinijska + ako j$ pu"anja prava linija @kao B"o j$ kod slobodnog
padanja+ v$r"ikalnog :i=a i lsl.A i krivolinijska, ako j$ pu"anja kriva linija @kao B"o j$ kod :ori%on"alnog i kosog :i=a+
kr$"anja Z$mlj$ oko !un=a i"dA.
! ob%irom na br%inu+ kr$"anja dij$limo na jednolika i promjenljiva %nejednolika,.
;ednoliko kretanje j$ ono kr$"anj$ kod koj$g j$ br%ina kons"an"na. (udui da j$ br%ina v$k"orska v$li#ina+ j$dnoliko
kr$"anj$ mo8$ bi"i samo pravolinijsko.
6romjenljivo kretanje j$ "ako kr$"anj$ kod koj$g s$ br%ina mj$nja s vr$m$nom. Pravolinijsko kr$"anj$ j$ promj$nljivo
ako s$ mij$nja in"$n%i"$" br%in$+ dok j$ svako krivolinijsko kr$"anj$ us"vari promj$nljivo kr$"anj$+ j$r i kad s$ n$ mij$nja
in"$n%i"$" br%in$ mij$nja joj s$ prava=+ a promj$na prav=a i%a%iva promj$nu v$k"ora br%in$.
Promj$nljivo kr$"anj$ mo8$ bi"iO jednako promjenljivo @kod koj$g j$ ubr%anj$
a
r
N =ons"A i nejednako promjenljivo
@ubr%anj$
a
r
g =ons"A.
6od kru"og "ij$la s$ m$;usobni polo8aj nj$govi: "a#aka u "oku kr$"anja n$ mij$nja+ a svaka "a#ka opisuj$ svoju
"raj$k"oriju. ! ob%irom na m$;usobn$ odnos$ "raj$k"orija poj$dini: "a#aka "ij$la+ kr$"anj$ dij$limo naO translatorno,
rotaciono i oscilatorno.
<ranslatorno kretanje @lin$arno pomj$ranj$A j$ "ako kr$"anj$ kod koj$g svaka prava ili ravan "ij$la os"aj$ sama s$bi
paral$lna @sl. ,.<A. Ako s$ na primj$r "ij$lo i% polo8aja ' pr$mj$s"i u polo8aj ''+ onda j$ nj$gova proi%voljna prava A(
pr$Bla u polo8aj A*(*+ "ako da j$ os"ala sama s$bi paral$lna.
Ako su s$ "a#k$ A i ( kr$"al$ po pravim linijama+ "ransla=ija j$ pravolinijska @sl. ,.<aA+ a ako po krivim linijama+ onda j$
krivolinijska @sl. ,.<bA. Sve take tijela kre:u se po putanjama istog oblika. Pr$ma "om$+ pri "ransla=iji "ij$la dovoljno
j$ posma"ra"i kr$"anj$ samo j$dn$ "a#k$ "ij$la+ j$r svi dij$lovi "ij$la pr$la%$ po"puno podudarn$ pu"anj$.
aA bA
!l. ,.<.
.otaciono kretanje @ro"a=ijaA j$ "akvo kr$"anj$ pri koj$m s$ sv$ "a#k$ "ij$la kr$u po krugovima #iji s$ =$n"ri nala%$ na
pravoj koja s$ %ov$ osa ro"a=ij$. ?a#k$ koj$ su dalj$ od os$ kr$u s$ br8$ od "a#aka koj$ su bli8$ osi+ dok "a#k$ na osi
miruju @sl. ,.DA.
aA bA
!l. ,.D.
=scilatorno kretanje @os=ilovanj$A j$ "akvo kr$"anj$ kod koj$g s$ "ij$lo kr$$ po pravoj ili po luku #as na j$dnu #as na
drugu s"ranu od polo8ana u kom$ s$ nala%ilo prij$ po#$"ka os=ilovanja @sl. ,..A.
Prim!eri:
1. Da"$ su j$dna#in$ kr$"anja ma"$ijaln$ "a#k$O
TN,- "
,
_9+PN*9"
,
_4+%N-
Po kojoj krivulji s$ kr$$ "a#ka[
.jeenje-
EliminiB$mo param$"ar " i% j$dna#in$ kr$"anjaO
2
5
20
x
t

&$ 3

5
15 3
20
x
y

+ *,$)l 3 &*4l%3 4r5%6$!3$: 3- 7 4. 7 3 8 0
Sl. 2.8.
9$)l, '$:)$ 4 )r; &* &* &r$6*3 &#'$!3%.
2.<r'$!3 '$:) ,$'* 3 &$r$+'$r4)%+ 3,!$:%!$+$:
- 8 3'
2
, . 8 6', " 8 0
$) /,r,% =r"%!# )r'$!3$ !$)*! 6r+!$ ' 8 44>
=) )*l%)% #?$* "$'6$r$ 6)'*r =r"%! 4$ *4% - # 6r+!# ' 8 44@
A) P* )*3*3 )r%6#l3% 4 )r; '$:)$@
Rjeenje:
Z!$+* ,$ 3:
6 , 6, 0
6 6
v xi y j zk
x t y z
v t i j
+ +

+
r r r r
r r r
'n"$n%i"$" br%in$ "a " N 7s i%nosiO
2 2 2 2 2 2
36 36 6 v x y z t t b + + + +
0rij$dnos" br%in$ %a " N 7s i%nosiO
4
6 16 1 6 17 24, 8
m
v
s
+
Sl.
2.8.
bA Ugao B"o ga v$k"or br%in$ %aklapa na osi T nai $mo i%
6 1
0, 25
6 4 4
14
y
x
o
v
tg
v

=A i% T N 4"
,
+ P N <"+ % N - $liminiB$mo "O
2
, 3
6 36
y y
t x
P
,
N *,T Pu"anaj j$ parabola u ravni T+P.
4. 6r$"anj$ u proso"ru da"o j$ j$dna#inamaO
T N 4=os,"+ P N 4sin,"+ % N <"
Odr$di in"$n%i"$" br%in$ i ubr%anja.
.jeenje-
T N /<sin,"+ P N <=os,"+ % N <
v
r
N/<sin," ]
i
r
_ < =os," ] j
r
_<
k
r
'n"$n%i"$" br%in$ j$O
2 2 2 2
2 2 2 2
2
364%! 2 36A*4 2 36 6 4%! 2 A*4 2 1 6 1 1
6 2
12A*4 2 , 124%! 2 , 0
12A*4 2 124%! 2
144A*4 2 1444%! 2 12 A*4 2 4%! 2
12
v t t t t
m
v
s
x t y t z
a t i t j
a t t t t
m
a
s
+ + + + +

+ +

r r r
7. N$ka s$ "a#ka kr$$ u ravni po %akonuO
T N D9=os7"
,
P N D9sin7"
,
gdj$ su T i P i%ra8$ni u =m+ a " u s$kundama. Odr$di"iO
aA j$dna#inu pu"anj$ po kojoj s$ kr$$ ma"$rijalna "a#ka^
bA br%inu poslij$ vr$m$na " N 9s.
.jeenje-
aA EliminiB$mo param$"ar ". '% gornji: j$dna#ina dobivamoO
2 2
2 2 2 2 2
2 2
2 2 2 2
A*4 4 , A*4 4 4%! 4
75 75 75
4%! 4 , 75
75
x y x
t t t
y
t x y
+ +
+
"j. kr$"anj$ "a#k$ j$ po =$n"ralnoj kru8ni=i radijusa D9=m.
bA
2 2
2 2
2 2 2 2 2 2 2
5
754%! 4 (8 ) 75 8 4%! 4
75A*4 4 (8 ) 75 8 A*4 4
75 64 (4%! 4 A*4 4 ) 600 B
600 5 300 B 30
x t t t t
y t t t t
v x y t t t tm s
m
v cm s
s


+ +

9. 6r$"anj$ ma"$rijaln$ "a#k$ vrBi s$ po pravolinijskoj "raj$k"oriji pr$ma r$la=ijiO
s N 7"
,
_4" sXmY+ "XsY
'%ra#una"iO
aA po#$"nu br%inu i br%inu koju dos"ign$ po is"$ku "r$$ s$kund$^
bA ubr%anj$ ma"$rijaln$ "a#k$+
.jeenje-
0
3
2
)
8 3
3
8 3 3 27
)
8
a
ds
v t
dt
m
v
s
m
v
s
b
dv m
a
dt s
+

+

Uni,ormno -ravnomjerno. kretanje
Ako s$ ma"$rijalna "a#ka kr$$ po pravoj pu"anji i pri "om$ u j$dnakim vr$m$nskim in"$rvalima+ pr$la%i j$dnak$ pu"$v$+
kr$"anj$ s$ %ov$ uniformno. ?o j$+ dakl$ j$dnoliko pravolinijsko kr$"anj$. Ovakvom vrs"om kr$"anja "$8$ da s$ kr$u
"ij$la pr$puB"$na sama s$bi+ odnosno svojoj inerciji+ "$ s$ ovako kr$"anj$ #$s"o na%iva i inercijalno kretanje.
6od uniformnog kr$"anja br%ina j$ kons"an"na+ "j. n$ mij$nja s$ ni po in"$n%i"$"u ni po prav=u+ pa j$ ubr%anj$ j$dnako
nuli. Ovakav uslov mo8$ s$ napisa"i kaoO
, v const a o
r r
@,. *>A
Pr$ma obras=u
ds
v
dt
slij$di ds N vd"+ odakl$ j$ du8ina pu"aO
0 0
s t t
o
ds vdt v dt
a nakon in"$gra=ij$O
s N v" @,. ,-A
"j. pr$;$ni pu" j$dnak j$ proi%vodu br%in$ i vr$m$na+ odnosno pu" j$ propor=ionalan vr$m$nu. J$dna#ina @,. ,-A
odr$;uj$ zakon puta j$dnolikog pravolinijskog kr$"anja.
'% formul$ @,.,-A slij$di da j$ pri uniformnom kretanju br%ina j$dnaka koli#niku pu"a i vr$m$na %a koji j$ "aj pu"
prij$;$nO
s
v
t
@,. ,*A
U skladu sa @,.,*A mo8$mo r$i da j$ kod uniformnog kr$"anja br%ina brojno j$dnaka pu"u koji pokr$"na "a#ka pr$;$ u
j$dini=i vr$m$na.
6ada j$ odnos sc" s"lana+ onda s$ mo8$ i%ra#una"i i% bilo kog in"$rvala pu"a i vr$m$na odnosnoO
3 3 1 1 2 2 1
1 2 3 2 1 3 1
...
s s s s s s s
v
t t t t t t t



B"o s$ mo8$ napisa"i kaoO
s
v
t

@,. ,,A
dakl$+ kod ovog kr$"anja pojam sr$dnj$ br%in$ i%j$dna#uj$ s$ sa pojmom "r$nu"n$ br%in$.
!"rogo u%$vBi ni j$dno kr$"anj$ u prirodi n$ mo8$ bi"i po"puno uniformno+ j$r "akvo kr$"anj$ nas"aj$ samo pri "r$nu"nom
dj$lovanju sil$ @na primj$r^ pri sudaruA ili kad pr$s"an$ dj$lovanj$ sil$ koja j$ pokr$"ala "ij$lo+ a na nj$ga n$ dj$luj$
nikakva druga sila. !amo u "im slu#aj$vima br%ina j$ kons"an"na. 6od krivolinijskog kr$"anja+ #ak i kad j$ in"$n%i"$"
br%in$ kons"an"an+ uvij$k s$ mij$nja prava= br%in$. !"oga svako krivolinijsko kretanje ustvari je promjenljivo
kretanje. Na primj$r+ kr$"anj$ vo%a j$ promj$nljivo kr$"anj$. Ono mo8$ bi"i j$dnoliko samo na j$dnom dij$lu ravnog
pu"a.
Di!agram $ta i br%ine $niformnog kretan!a
'% ma"$ma"ik$ nam j$ po%na"o da s$ svaka funk=ionalna %avisnos" dviju v$li#ina mo8$ pomou pravouglog
koordina"nog sis"$ma pr$ds"avi"i odr$;$nom linijom koja s$ %ov$ grafikon ili dijagram funkcije. Pr$ma "om$ i
onsovn$ kin$ma"i#k$ j$dna#in$+ koj$ iska%uju+ %akon$ po kojima s$ vrB$ promj$n$ pu"a+ br%in$ ili ubr%anja u %avisnos"i
od vr$m$na+ mogu s$ pr$ds"avi"i grafi#ki. ?akv$ linij$ koj$ poka%uju %avisnos" i%m$;u $l$m$na"a kr$"anja %ov$mo
kinematikim dijagramima.
Dijagram pu"a kod j$dnolikog kr$"anja nai $mp i% %akona pu"a
s N v ] "
ako na aps=isu nan$s$mo vrij$m$ "+ a na ordina"u pu" s/ Ako na aps=isu nan$s$mo j$dnak$ in"$rval$ vr$m$naO
aA !l. ,.>. bA

2 1 3 2
... t t t t t + onda su i pr$valj$ni pu"$vi u "im vr$m$nskim in"$rvalimaO
2 1 3 2
... x x x x x uvij$k j$dnaki @sl. ,.>aA. 6ada "o na=r"amo u koordina"nom sis"$mu @"+sA dijagram
pu"a j$ prava koja prola%i kro% koordinan"i po#$"ak.
0idimo da j$O
s
v tg
t

@,. ,4A
"j. br%ina j$ ko$fi=ij$n" prav=a T N v]". Cim j$ br%ina v$a+ "im j$ prava koja pr$do#uj$ pu" s"rmija i obrnu"o.
Dijagram br%in$ u koordinan"nom sis"$mu @"+vA j$ prava paral$lna sa osom "+ "j. v N =ons". @sl. ,.>bA.
pu" T N v]" od #asa "* do #asa ", pr$do#$n j$ povrBinom paral$lograma A(ED na sli=i ,.>b.
Prim!eri:
*. Dva mala "ij$la o"po#nu is"ovr$m$no da s$ kr$u uniformno ra%li#i"im pravolinijskim pu"anjama. Za vrij$m$ "N *9s+
oba "ij$la prij$;u ukupno ras"ojanj$ s N 4<-m pri #$mu j$ odnos nji:ovi: br%ina v*Ov,N9OD.
6olik$ su br%in$ v*Ov, "i: "ij$la[
.jeenje-
1 2
1 2
15
360
: 5: 7
@, @
t s
s m
v v
v v

Za vrij$m$ " prvo "ij$lo pr$;$ pu" s*Nv* "+ a drugo "ij$lo s,Nv, ".
6ako j$ s*_s,Ns i v*Ov, N 9OD bi$O
1 2
1 2
2 1
1 1 1 1
1
2 1
: 5: 7
7
5
7 12 5
>
5 5 12
5 360 5 360
10
12 15 180
7 7
10 14
5 5
v t v t s
v v
v v
s
v v t s v t s v
t
m
v
s
m
v v
s
+

_
+

,

pa j$ ras"ojanj$ i%m$;u "ij$la u "om "r$nu"ku
3 900 1600 3 2500 3 50
150
d km
d km
+

ednako *+rzano krertanje

R$kli smo da j$ pravolinijsko kr$"anj$ promj$nljivo ako ma"$rijalna "a#ka kr$ui s$ po pravoj pu"anji u j$dnakim
vr$m$nskim in"$rvalima pr$la%i pu"$v$ ra%li#i"$ du8in$. Promj$nljivo kr$"anj$ mo8$ bi"iO ubrzano ili usporeno, v$
pr$ma "om$ da li in"$n%i"$" br%in$ pokr$"n$ "a#k$ ras"$ ili opada.
Promj$nljivo kr$"anj$ kod koj$g j$ ubr%anj$ kons"an"no @a N =ons"A na%iva s$ jednako ubrzano kretanje.
J$dnako ubr%ano kr$"anj$ nas"aj$ kad na ma"$rijalnu "a#ku po#n$ da dj$luj$ s"alna sila #iji s$ prava= poklapa sa
prav=$m br%in$ "a#k$. Ako j$ ma"$rijalna "a#ka prij$ po#$"ka dj$lovanja s"aln$ sil$ bila u miru+ ns"a$ j$dnako ubr%ano
kr$"anj$ b$% po#$"n$ br%in$ @o ovom$ $mo d$"aljnij$ govori"i kasnij$A.
(r%inu u "r$nu"ku " mo8$mo nai i% i%ra%aO
dv
a
dt

r
r
odakl$ j$O
dv adt
r r
U%imajui da j$ u po#$"nom "r$nu"ku kr$"anja @"-N-A pokr$"na "a#ka imala br%inu
v
r
-+ a na kraju vr$m$n$skog in"$rvala "
br%inu
v
r
+ onda j$
0
.
v t
v o
dv a dt

r
uur
r r
6ako j$ ubr%anj$ a kons"an"no i po v$li#ini i po smj$ru+ mo8$mo fak"or
a
r
i%vui ispr$d %naka in"$grala+ pa
o"$gral$nj$m dobivamoO
0
v v a t
uur
r r
odnosno
0
v v at +
uur
r r
@,. ,7A
6od pravolinijskog kr$"anja
v
r
+
0
v
uur
i
a
r
su is"og prav=a i kolin$arni su sa pu"$m. 6ad su v$k"or ubr%anja
a
r
i v$k"or
po#$"n$ br%in$
0
v
uur
is"og smj$ra+ kr$"anj$ j$ j$dnako ubr%ano+ a ako su supro"nog smj$ra kr$"anj$ j$ j$dnako
uspo$r$no.
Na osnovu lin$arnos"i v$k"oraO
0
v
uur
+
v
r
i
a
r
sa pu"$m i%ra% @,.,7A s$ mo8$ napisa"i u skalarnom oblikuO

0
, v v at t @,. ,9A
gdj$ s$ %nak H_I odnosi na j$dnako ubr%ano+ a %nak H/I na j$dnako uspor$no kr$"anj$.
'%ra% %a pu" nai $mo i% r$la=ij$O
ds
v
dt

odnosno
0
( ) ds vdt v at dt t
'n"$gra=ijom od nul$ do proi%voljnog mom$n"a vr$m$na " dobivamoO
0 0
( )
t t t
o o o
s v at dt v dt a tdt t t

odnosnoO
2
0
a
s v t t
t
t @,. ,<A
J$dna#ina @,.,<A pr$ds"avlja %akon pu"a %a j$dnako ubr%ano @uspor$noA kr$"anj$. Elimina=ijom " i% j$dna#ina @,.,9A i
@,.,<A dobivamo br%inu na kraju pr$;$nog pu"a
2
0
2 v v as t
Ako ma"$rijalna "a#ka kr$n$ i% s"anja mirovanja @v- N -A onda obras=i %a br%inu u pu" poprimaju oblikO
2
, , 2
2
a
v at s t v as @,. ,DA
(udui da s$ br%ina kod j$dnako ubr%anog kr$"anja ravnomj$rno pov$ava @smanjuj$A+ "o j$ sr$dnja br%ina u n$kom
in"$rvalu vr$m$na da"a ari"m$"i#kom sr$dinom po#$"n$ @v-A i krajnj$ br%in$ @vA
0
2
s
v v
v
+

6ako j$ ubr%anj$ kons"an"no+ "$ s$ ono poklapa sa sr$dnjim ubr%anj$m+

s
v
a a
t

"j. kod j$dnako ubr%anog kr$"anja ubr%anj$ j$ priras" br%in$ u j$dini=i vr$m$na.
Obras=$ %a j$dnako ubr%ano kr$"anj$ mo8$mo i%v$s"i induk=ijom "j. %aklju#ivanj$m. N$ka j$ u "r$nu"ku
0
t o + br%ina vo
Na kraju "*N*s br%ina j$ v*Nvo_a
Na kraju ",N,s br%ina j$ v,Nv*_aNv-_,a
Na kraju "4N4s br%ina j$ v4Nv,_aNv-_4a i"d.
Na kraju vr$m$na " br%ina j$ vNv-_a".
i%ra% %a pu" mo8$mo odr$di"i i%
sNvs"
gdj$ j$
0 0 0
0
2 2 2
s
v v v v at at
v v
+ + +
+ sr$dnja br%ina. pr$ma "om$ j$
2
0 0
2 2
at a
s v t v t t
_
+ +

,
Na slikama ,.*-a+ ,.*-b i ,.*-= da"i su dijagrami ubr%anja+ br%in$ i pu"a kod ov$ vrs"$ kr$"anja.
6ako j$ kr$"anj$ j$dnako ubr%ano b$% po#$"n$ br%in$+ bi$O
2
6 B
2
35
v m s m
a
t s s

Sl.
2.10
'%s
2
2
a
s t nala%imo da j$ vrij$m$
3
2 70 10 2
264
2
s
t s
a


,. '% puB#an$ =ij$vi dug$ l N-+<m i%l$"i "an$ br%inom vN>--mcs. 6oliko j$ ubr%anj$ i koliko j$ vrij$m$ kr$"anja m$"ka u
kro% =ij$v[
.jeenje-
0, 6
900 B
@, @
l m
v m s
a t

'% i%ra%a %a br%inu na kraju pu"a
2 v as
imamo
2
2
2
2 4 2
4
2 2
2
9 10
81 10
67, 5 10
2 2 , 6 1, 2
v al
m
v m m s
a
l o m m s s

0rij$m$ kr$"anja m$"ka kro% =ij$v j$O

3
4
2
900
1, 3 10 .
67, 5 10
m
v
s
t s
m
a
s

4. kolika $ bi"i br%ina vo%ila nakon " N, min ako s$ po#$lo ubr%ava"i od po#$"n$ br%in$ v-ND,kmc: i ako j$ %a "o vrij$m$
pr$valilo pu" od 7.--m[ koliko j$ ubr%anj$ vo%ila[
.jeenje-
0
2+%! 120
72 B 20
4800
t s
m
v km h
s
s m

(udui da j$ kr$"anj$ j$dnako ubr%ano+ sr$dnja br%ina j$O

0
2
s
v v
v
+

a pu"O
0
2
v v
s t
+
odakl$ j$
0
2s v t vt +
0
2 9600 20 120 9600 2400 7200
120
120 120 120
60
s v t
v
t
m
v
s

Ubr%anj$ nala%imo i%O

2 0
2
60 20 40 1
B
120 120 3
0, 33
v v
a m s
t
m
s
s

7. N$ko vo%ilo s$ kr$$ pravolinijski br%inom v-N97kmc:. !vak$ s$kund$ ova br%ina s$ smanjuj$ %a -+-*mcs
,.
aA kolika j$ br%ina vo%ila nakon -+9 min i koliki j$ pu" pr$valilo vo%ilo %a "o vrij$m$[
bA 6oliki pu" joB mora vo%ilo pr$vali"i da bi s$ posv$ %aus"avilo i %a koj$ vrij$m$[
.jeenje-
0
1 1
54 B 2
0, 5+%! 15
0,1+%! 30
) @, @
) @, @
v km h
m
t
s
a s
a s v
b s t

aA
0
2 0
0
15 0,1 30 15 3 12
12
15 12
30 27 15 405
2 2
405
m
v v at
s
m
v
s
v v a
s v t t t m
t
s m

+ +

bA '%
0
0 0 1 1
1
2
1 1 1
1
12
, 0
0,1
120
0,1
12 120 14400 1440 720
2 2
720
v
v v at v at t
a
t s
a
s vt t
s m

!tv*dova ma/ina
Zakon$ %a j$dnako ubr%ano kr$"anj$ mo8$mo $ksp$rim$n"alno i%v$s"i pomou !tvudove maine @A"hood+ *D.7A. ?i:
ur$;aja ima u ra%nim i%v$dbama. Mi $mo opisa"i onaj koji nam s"oji na raspolaganju @sl. ,.**A.
?o j$ drv$ni s"ub visin$ oko ,m podij$lj$n j$ na =$n"im$"r$+ koji na vr:u ima ko"ur 6. Obod "og ko"ura ima fini 8lij$b "ako
da s$ pr$ko ko"ura mo8$ pr$ba=i"i "anak kona= ili 8i=a. Na kraj$vima kon=a vis$ dva "$ga 3* i 3, j$dnaki: masa
@m*Nm,A+ "ako da su "$govi u ravno"$8i+ ma gdj$ da s$ nala%ili por$d m$"arsk$ skal$. M$;u"im #im na j$dan "$g s"avimo
pr$"$g P mas$ mp+ "aj $ s$ "$g podi%a"i. Pr$"$g uvj$k s"avljamo na onaj "$g koji s$ nala%i por$d m$"arsk$ podj$l$+
kako bismo lakB$ mj$rili du8in$ pu"$va koj$ pr$;$ "$g sa pr$"$gom u poj$dinim s$kundama.
!"avljanj$m pr$"$ga P na d$sni "$g nas"ala j$ ra%lika u "$8inama "$gova+ "$ pr$"$g P
svojom "$8inom dj$luj$ kao sila kons"an"n$ ja#in$ i u"$%i na A"vudovoj maBini s$ kr$u
j$dnako ubr%ano. ?$g 3* sa pr$"$gom P kr$$ s$ j$dnako ubr%ano s ubr%anj$m a pr$ma
dolj$+ dok s$ "$g 3, s is"im ubr%anj$m a kr$$ pr$ma gor$. Zna#i da s$ mas$ m*+ mp i m,
kr$u is"im ubr%anj$m a u is"om smj$ru @sl. ,.*,A.
Ubr%anj$ koj$ dobija sis"$m pri kr$"anju+ %avisi$ od v$li#in$ "$gova pr$"$ga+ "j. od
nji:ovog odnosa.
6od naB$ maBin$ u%imamoO m*Nm,N*><g+ mpN.g i dodamo "$g 3* joB ,g radi savla;ivanja
"r$nja u osovini ko"ura i in$r=ij$ ko"ura. Pri ovakvim uslovima nala%imo da j$O
- na pu" na kraju prv$ s$kund$O s*N*-=mN*-]*
- na pu" na kraju drug$ s$kund$O s,N7-=mN*-],
,
- na pu" na kraju "r$$ s$kund$O s4N>-=mN*-]4
,
- na pu" na kraju #$"vr"$ s$kund$^ s4N*<-=mN*-]7
,
'% dobiv$ni: r$%ul"a"a nala%imo da j$O
2 2 2 2
1 2 3 4
: : 1 : 2 : 3 : 4 s s s s
@,. ,.A
"j. kod j$dnako ubr%anog kr$"anja b$% po#$"n$ br%in$
pu"$vi na kraj$vima poj$dini: s$kundi odnos$ s$ kao kvadra"i pr$o"$kli:
vr$m$na.
'% dobiv$ni: mj$r$nja nala%imo da j$ du8ina pu"a na kraju vr$m$na " j$dnaka proi%vodu kvadra"a vr$m$na sa
kons"an"nim fak"orom *-+ "j.
sN*-]"
,
Sl.
2.
Sl. 2.12.
Napom$nimo da ovaj kons"an"ni fak"or ima vrij$dnos" *- baB u nav$d$nom slu#aju. 'na#$+ nj$gova vrij$dnos" %avisi od
odnosa masa "$gova o pr$"$ga. Za"o mo8$mo s"avi"i "aj fak"or ima vrij$dnos" k+ pa j$
sNk"
,
@,. ,>A
U%m$mo li da j$ " N * nala%imo da j$ kons"an"a k j$dnaka brojnoj vrij$dnos"i pu"a pr$;$nog u prvoj s$kundi.
Po"ra8imo pu"$v$ pr$;$n$ u poj$dinim u%as"opnim s$kundamaO
- pu" u prvoj s$kundiO p* N s* N *-=m N *-]*
- pu" u drugoj s$kundiO p, N s, 2 s* N 7- 2 *- N 4-=m N *-]4
- pu" u "r$oj s$kundiO p4 N s4 2 s, N >- 2 7- N 9-=m N *-]9
-
Uradimo li propor=iju dobi$moO
p* O p, O p4 O ...N * O 4 O 9 O ...
"j. kod j$dnako ubr%anog kr$"anja b$% po#$"n$ br%in$ pr$;$ni pu"$vi u u%as"opnim j$dini=ama vr$m$na odnos$ s$ kao
u%as"opni n$parni broj$vi.
i% ogl$da na A"vudovoj maBini mo8$mo nai i "r$nu"n$ br%in$ na kraj$vima poj$dini: s$kundi. U "u svr:u s"avljamo
prs"$n A @sl. ,.**A na onim mj$s"ima na kojima j$ bio "$g sa pr$"$gom pri kr$"anju u "r$nu"ku u koj$m 8$limo odr$di"i
"r$nu"nu br%inu.
Ako 8$limo odr$di"i br%inu na kraju prv$ s$kund$+ onda prs"$n pos"avljamo na *-=m od pola%nog polo8aja+ j$r j$
sis"$m pr$valio "oliki pu" %a j$dnu s$kundu. Uloga prs"$na j$ da propus"i "$g+ a %adr8i pr$"$g i od "og "r$nu"ka "$g 3* $
s$ kr$"a"i j$dnoliko onom br%inom koju j$ imao u mom$n"u skidanja pr$"$ga+ "j. br%inom koju j$ imao na kraju prv$
s$kund$+ baB kad j$ pr$s"alo d$js"vo sil$+ "j. "$8in$ pr$"$ga. !ada "r$ba da odr$dimo mj$s"o do koga $ s"ii "$g 3* po
is"$ku nar$dn$ s$kund$+ "j. od "r$nu"ka kada j$ prs"$n %adr8ao pr$"$g. ?o odr$;uj$mo pomou plo#i=$ ( @sl. ,.**A u
koju udari "$g 3* po is"$ku j$dn$ s$kund$. Pu" A( koji pr$vali "$g 3* %a j$dnu s$kundu+ kr$ui s$ j$dnoliko+ brojno j$
j$dnak "ra8$noj br%ini.
Pri naB$m i%boru "$gova na A"vudovoj maBini dobijamo ov$ r$%ul"a"$O
Odr$;uj$mo
br%inu na kraju
Daljina na koju "r$ba
s"avi"i
Pro"$klo vrij$m$ u s$kundama kad j$ Pu" A( pr$;$n i j$dnoj
s$k. "j. "r$nu"na br%ina na
kraj$vima poj$d. s$k. =mcs Prs"$n A
=m
Plo#i=u (
=m
Pr$"$g P
%adr8an kod A
?$g 3* udario kod (
Prv$ s$kund$ *- 4- * , 4-/*-N,-
Drug$ s$kund$ 7- .- , 4 .-/7-N7-
?r$$ s$kund$ >- *9- 4 7 *9-/>-N<-
Dobili smo da j$ trenutna brzina na krajuO
- prv$ s$kund$ v* g ,-=mcs N ,- ] *
- drug$ s$kund$ v, N 7-=mcs N ,- ],
- "r$$ s$kund$ v4 N <-=mcs N ,- ]4
"j. br%ina j$ propor=ionalna vr$m$nuO
v N ,-" @,. 4*A
gdj$ j$ fak"or propor=ionalnos"i dva pu"a v$i od fak"ora k+ pa mo8$mo pisa?'O
v N ,k]" @,. 4,A
'% poda"aka %a br%in$ na kraj$vima poj$dini: s$kundi vidimo da i priras" br%in$ svak$ s$kund$ i%nosi ,-=mcs+ "j.
ubr%anj$ j$ pri ovim uslovima na A"vudovoj maBiniO
a g ,-=mcs
,
ili
a N ,k @,. 44A
Dakl$+ kod j$dnako ubr%anog kr$"anja b$% po#$"n$ br%in$+ ubr%anj$ j$ brojno j$dnako dvos"rukom pu"u koj "ij$lo pr$;$
u prvoj s$kundi.
Zamj$nom @,.44A do @,.4,A dobivamoO
v g a" @,. 47A
'% j$dna#in$ @,.44A nala%imo da j$O
k N
2
a
k
a kako j$ s N k"
,
dobivamo i%ra% %a pu"O
2
2
a
s t @,. 49A
Elimina=ijom " i% j$dna#ina @,.47A i @,.49A dobivamo da j$ br%ina na kraju pr$;$nog pu"a sO
2 v as
@,. 4<A
0lo+odan pad
Ako "ij$lo podign$mo i%nad povrBin$ Z$mlj$ pa mu i%makn$mo podlogu+ onda ono pada na nju v$r"ikalno+ ako "om$ n$
sm$"a n$ki u%rok. (udui da Z$mlja ima lop"as" oblik i%la%i da s$ prav=i pu"$va pri padanju "ij$la poklapaju sa prav=ima
radijusa Z$mlj$+ odnosno da "i prav=i prola%$ kro% =$n"ar Z$mlj$ @sl. ,.*4A.
Ogl$dima j$ u"vr;$no da s$ "ij$la pri padanju kr$u j$dnako ubr%ano. ?o %na#i da na "ij$lo koj$ pada dj$luj$ kons"an"na
sila usmj$r$na ka =$n"ru Z$mlj$. !"oga s$ doBlo na misao da
Z$mlja privla#i sva "ij$la ka svom$ =$n"ru i%vj$snom silom koja
s$ %ov$ zemljina te1a. !ila kojom Z$mlja dj$luj$ na "ijlo %ov$ s$
te1ina tijela.
Ako "ij$lo pada samo pod dj$lovanj$m "$8$ @vlas"i"$ "$8in$A b$%
u"i=aja drugi: sila i "o u sp$=ijalnom slu#aju da j$ prij$ po#$"ka
"og kr$"anja mirovalo+ "akvo kr$"anj$ %ov$mo slobodni pad.
!lobodno padanj$ s$+ s"rogo u%$vBi+ mo8$ i%v$s"i samo u
b$%va%duBnom pros"oru. Pri padanju u va%du:u s$ por$d sil$
"$8$
javlja i o"por va%du:a. Ako pus"im i% ruk$ papiri da pada @sl.
,.*7A on s$ spuB"a pr$ma podu po n$pravilnoj pu"anji+ koja kod
ponavljanja
pokusa
svaki pu" druga#ij$ i%gl$da. ?u o#i"o osim "$8in$ dj$luj$ i
o"por va%du:a+ pa pr$ma "om$ ovo nij$ po naBoj d$fini=iji slobodni pad. M$;u"im+ kada pada "ij$lo manji: dim$n%ija+ a
%na"n$ mas$ @m$"alna kuglaA "r$nj$ sa va%du:om s$ mo8$ %an$mari"i+ "$ s$ u ovakvom slu#aju i padanje u vazduhu
pribli1uje slobodnom padanju.
Mj$r$njima j$ u"vr;$no da sva "ij$la pri slobodnom padanju dobivaju
is"o ubr%anj$+ koj$g $mo obilj$8i"i sa g @la". gravis N "$8ina+ "j.
ubr%anj$ %bog "$8in$A i %ov$ s$ ubrzanje sile te1e ili gravitacija.
O"uda i%la%i da %a slobodno pad va8$ is"i %akoni kao i %a j$dnako
ubr%ano kr$"anj$ b$% po#$"n$ br%in$ gdj$ s$ ubr%anj$ a %amj$njuj$
sa ubr%anj$m g.
(udui da s$ padanj$ vr8i uvj$k po v$r"ikali+ "o s$ pu"$vi o%na#uju
kao v$r"ikaln$ visin$ :+ pa $ j$dna#ina %a slobodno padanj$ bi"iO
2
,
2
g
v g t h t @,.4DA
Elimina=ijom " i% j$dna#in$ @,.4DA dobija s$ br%ina "ij$la na kraju pu"a

Sl.
2 v gh @,. 4.A
'% mj$r$nj$ pu"a+ odnosno br%in$+ kod slobodnog pada mo8$ s$
num$ri#ki odr$di"i g.
(udui da j$ ovakvo mj$r$nj$ "$Bko dir$k"no i%vrBi"i j$r "ij$lo br%o pada+ mi $mo s$ koris"i"i A"vudovom maBinom.
'% $ksp$rim$na"a na m;ini naBli smo da su pu"$vi na kraj$vima poj$dini: s$kundiO
- s* N *-=m
- s, N 7-=m
- s4 N >-=m
?o j$ nas"alo %bog "oga B"o j$ "$8ina pr$"aga mas$ mp N .g pokr$"ala sis"$m mas$ m* _ m, _ mp N 7--g. 6ada bi
pr$"$g slobodno padao+ onda bi "$8ina pr$"$ga davala ubr%anj$ samo masi pr$"$ga "j. 9- pu"a manjoj masi+ pa bi sam
pr$"$g padao 9- pu"a br8$. Pr$ma "om$+ pu"$vi pr$"$ga pri slobodnom padu bili bi @sl. ,.*9A.
/ s* N *-=m ] 9- N 9--=m N 9m
/ s, N 7-=m ] 9- N ,---=m N ,-m
/ s4 N >-=m ] 9- N 79--=m N 79m i"d.
Pu"$vi u poj$dinim u%as"opnim s$kundama kod slobodnog pada suO
/ s* N 9m
/ s, N s,/ s* N *9m
/ s4 N s4 2 s* N ,9m
6ako j$ ubr%anj$ kod svakog j$dnako ubr%anog kr$"anja brojno j$dnako dvos"rukom
pu"u koj$g "ij$lo pr$;$ u prvoj s$kundi+ i%la%i da j$+ pr$ma naBim mj$r$njimaO
2
10
m
g
s

?a#nijim mj$r$njima j$ u"vr;$no da ubr%anj$ g %avisi od mj$s"a na koj$m mj$r$nj$

vrBimo+ a mij$nja s$+ uglavnom+ s g$ografskom Birinom. Na $kva"oru ubr%anj$ g j$
najmanj$ i i%nosi >+D.mcs
,
+ dok j$ na polovima najv$$ i i%nosi >+.4mcs
,
. 6ao normalno
ubr%anj$ u%ima s$ ubr%anj$ na mj$s"ima g$ografsk$
Birin$ 79-
o
+ gdj$ ono i%nosiO
g N
2
9, 80665
m
g
s

B"o $mo %aokru8i"i na g N >+.*mcs

,
. Ova %avisnos" mo8$ s$ i%ra%i"i slij$d$om j$dna#inomO
3 2 6 2 7
2
9, 78049(1 5, 288 10 4%! 5, 9 10 4%! 3 10 )
m
g H
s


+
gdj$ j$ J 2 g$ogr$fska Birina+ a 5 2 nadmorska visina u m$"rima.
Ubr%anj$ g %avisi i od udalj$nos"i "ij$la od =$n"ra Z$mlj$. M$;u"im+ kad s$ padanj$ vrBi s visina koj$ su mal$ pr$ma
radijusu Z$mlj$ @R N <4D.kmA+ onda j$ promj$na ubr%anja g %an$marljivo mala+ "$ s$ g
ur
mo8$ sma"ra"i kons"an"nom
v$li#inom.
!lobodni pad j$ prvi $ksp$rim$n"alno prou#io $alileo $alilej @*9<7/*<7,.A+ puB"ajui da padaju j$dnak$ kugl$ ra%li#i"i:
masa sa kosog "ornja u svom rodnom gradu Pi%i. NaBao j$ da "ij$la+ b$% ob%ira na masu+ padaju j$dnako Hbr%oI. Do
3alil$ja j$ vladalo !ristotelovo miBlj$nj$ da "$8a "ij$la padaju Hbr8$I.
Sl.
2.14.
0 4 0
1 4 5 +
2 4 20 +
3 4 45 +
Sl. 2.15
Sl.
2.15.
Naim$ sva "ij$la pri padanju kr$u s$ kro% va%du: "$ s$ javlja o"por va%du:a. Za"o "ij$lo pri padanju kro% va%du: u
po#$"ku pov$ava br%inu+ a kad o"por va%du:a "oliko poras"$ da s$ i%j$dna#i sa silom
Z$mljin$ "$8$ @"$8inom "ij$laA+ "ij$lo nas"avlja da s$ kr$$ j$dnoliko @grani#na br%inaA. 6ako o"por va%du:a ras"$ sa
kvadra"om br%in$ @1 N ksv
,
A+ i%la%i da "ij$la koja imaju v$liku povrBinu pr$ma svojoj "$8ini @liB$+ pa:ulji=$+ i"d.A padaju
dos"a sporo. Zbog "oga u va%du:u Hbr8$I padaju "$8a "ij$la n$go lakBa. ?o j$ i nav$lo Aris"o"$la da i%v$d$ op$ni"
%aklju#ak.
Da sva "ij$la pri slobodnom padu dobivaju is"o ubr%anj$ poka%ao j$ >jutn pomou =ij$vi
"%v. Nju"nova =ij$v @sl. ,.*<A. U !"akl$noj =ij$vi dovoljn$ Birin$ i pribli8no j$dan m$"ar
dugoj nala%$ s$ "ri pr$dm$"aO m$"alna kugli=a+ papiri i p"i#ij$ p$ro. 6raj$vi =ij$vi su
n$propusno %a"vor$ni plas"i#nim @m$singanimA poklop=ima. Na j$dnoj od ovi: j$ slavina
@pipaA pomou koj$ s$ i% =ij$vi mo8$ i%vui va%du:. Ako j$ slavina o"vor$na+ onda j$
va%du: u =ij$vi j$dnako gus" kao i u sobi. Eij$v dr8$i u rukama naglo pr$okr$n$mo i%
j$dnog v$r"ikalnog polo8aja u drugi. !pom$nu"i pr$dm$"i u =ij$vi padaju na dno onim
r$dom kako su nabrojani. Ra%lika j$ o#igl$dna.
Ako vakuum pumpom isiB$mo va%du: i% =ij$vi+ pa ponovimo opisano pr$okr$"anj$ =ij$vi+
sva "ri pr$dm$"a padaju %aj$dno na dno =ij$vi. Dakl$+ u vakuumu sva "ij$la padaju
j$dnako. 6od slobodnog pada kr$"anj$ %avisi o "om$ kako j$ "ij$lo v$liko+ od kakvog j$
ma"$rijala i koj$g oblika.
NaB$ ra%ma"ranj$ o
slobodnom padu %avrBimo sa
ovim ogl$dom. U"$g l$8i na
das=i koju dr8imo u rukama.
'spod u"$ga j$ um$"nu"a
lim$na plo#a+ koju vu#$ u s"ranu nap$"a opruga ili gum$na vrp=a @sl. ,.*DA. Ako mirno dr8imo dasku+ nap$"os" oprug$
n$ mo8$ i%vui plo#u ispod
u"$ga+ j$r s$ "om$ opir$ "r$nj$. Cim pus"imo sv$ skupa da pada+ plo#a i%l$"i ispod u"$ga. Za vrij$m$ padanja n$ma
pri"iska na podlogu+ pa pr$ma "om$ ni"i "r$nja+ koj$ bi dr8alo plo#u na mj$s"u. Dakl$+ u"$g koji slobodno pada %aj$dno
sa svojom podlogom n$ pri"iB$ na "u podlogu. Ovaj ogl$d mo8$mo i%v$s"i i "ako da #vrs"o dr8$i dasku sa u"$gom
sko#imo sa s"oli=$ @ili s"olaA. Za vrij$m$ naB$g padanja plo#a i%l$"i %a vrij$m$ padanja. Mi n$ osj$amo da u"$g pri"iB$
dasku. Dakl$+ dok padamo+ pr$dm$"i koj$ dr8imo u ru=i su %a nas i%gubili "$8inu.
0arijan"a gornj$g $ksp$rim$n"a prika%ana j$ na sli=i @,.*.A.
Prim!eri:
Sl
.
Sl.
2.17.
Sl.
2.18.
*. Na kojoj s$ visini nala%i balon s koga kam$n slobodno pada 9+<s[
.jeenje-
2
5, 6
9,81 B
@
t s
g m s
h

6am$n pri slobodnom padu pr$;$ pu"O

2 2
2
9 1
9, 81 (5, 6 )
2 2
4, 905 31, 36
153, 8
m
h t s
s
h m
h m

,. U n$ki ponor s$ pus"i kam$n da slobodno pada. Zvuk udara kam$na o vodu #uj$ s$ poslij$ vr$m$na " N <s od
mom$n"a puB"anja kam$na. 6olika j$ dubina ponora[ U%$"i da j$ g N *-mcs
,
+ a br%ina %vuka u va%du:u v N 47-mcs.
.jeenje-
2
5
10 B
340 B
@
t s
g m s
v m s
h

N$ka j$ "* vrij$m$ padanja kam$na. ?ada j$ dubina ponora

2
1
1
2
h gt .
Zvuk od dna ponora do vr:a do;$ %a vrij$m$ " 2" *+ pa j$ dubina "ako;$rO : N
v@"/"*A. Pr$ma "om$ j$O
2
1 1
1
( )
2
gt v t t
odakl$ j$
2
1 1
2 2
0
v v
t t t
g g
+
odnosno %amj$nomO
1 1
68 340 0 t t +
R$alan korij$n ov$ j$dna#in$ j$ "* N 7+<s+ pa j$ dubina ponora : N 47- @9/
7+<A "j.
: N *4<m
4. U v$r"ikalnom oknu nala%i s$ mj$s"o A %a l
N *9m viB$ n$go mj$s"o (. '% oba mj$s"a pus"$ s$ da slobodno padaju dvij$ kugl$ i "o
i% mj$s"a ( %a b" N -+9s kasnij$ n$go i% A. 6ugl$ is"ovr$m$no padnu na dno okna.
'%ra#una"i pu"$v$ koj$ su kugl$ pr$Bl$ i vrij$m$ padanja kugl$ i% "a#k$ (.
.jeenje-
Sl.
2.19.
15
0, 5
@
@
@
l m
t s
h
t
H

N$ka j$ " vrij$m$ padanj$ kugl$ (+ onda j$ " _ b" vrij$m$ padanja kugl$ A. Pr$ma sli=i j$O
2
2
1
( )
2
1
2
H l h g t t
h gt
+ +

Zamj$nom j$dna#in$ @,A u @*A dobivamoO

2 2 2
1 1
( 2 )
2 2
l gt g t t t t + +
!r$;ivanj$m i %amj$nom vrij$dnos"i %a l& g i b" dobivamoO
1
15 9, 81 0, 5 9, 81 0, 25
2
15 4, 905 1, 225
4, 905 13, 775
13, 775
2,8
4, 905
2,8
t
t
t
t s
t s
+
+

Pu" kugl$ ( j$O

2
1
9, 81 2, 8 38, 7
2
h m
6ugla j$ pr$Bla pu"O
15 38, 7 53, 7
53, 7
H l h m
H m
+ +

7. Malj %a nabijanj$ Bipova slobodno pada s visin$ *+,,m. Za nj$govo podi%anj$ po"r$bno j$ 9 pu"a viB$ vr$m$na n$go
%a padanj$. Odr$di"i broj udara malja u minu"i.
.jeenje-
2
2 1
1, 22
9,81 B
5
@
h m
g m s
t t
n

0rij$m$ padanja malja "* na;$mo i%O

2
1 1
2
2 2, 44
0, 2487
2 9, 81
0, 5
g h
h t odakle je t
g
t s

0rij$m$ u"roB$no na j$dan udar i vraanj$ malja u prvobi"an polo8aj i%nosi

" N "* N ", N "* _ 9"* N <", N <]-+9s N 4s
(roj udara malja u minu"i j$O
1+%! 60
20
3
s
n udara
t s

Dva "ij$la su po#$la slobodno pada"i s is"$ visin$+ j$dno %a drugim nakon 9s. Nakon koliko vr$m$na+ od po#$"ka
padanja prvog "ij$la+ ras"ojanj$ i%m$;u "ij$la $ bi"i *><m[
.jeenje-
2 1
2
1
5
9, 80 B
196
@
t t s
g m s
l m
t

0isina padanja prvog "ij$laO

2
1 1
1
2
h gt
a visina padanja drugog "ij$laO
2 2
2 2 1
1 1
( 5)
2 2
h gt g t
Ras"ojanj$ m$;u "ij$lima j$O
2 2
1 2 1 1
2 2
1 1 1
2 2
1 1 1
1
1
1
1 1
( 5)
2 2
1 1
9,8 9,8( 10 25) 196
2 2
4, 9 4, 9 49 122, 5 196
49 318, 5
318, 5
6, 5
49
6, 5
l h h gt g t
t t t
t t t
t
t s
t s

+
+

0laganje kretanja
6ad u mirnom va%du:u pada kaplji=a kiB$+ pu"anja joj j$ v$r"ikalna prava. M$;u"im+ ako puB$ vj$"ar kiBn$ kapi pada$
koso na Z$mlju. U prvom sluaju kaplji=a s$ kr$"ala samo pod u"i=aj$m j$dn$ sil$. 2 Z$mljin$ "$8$+ pa ka8$mo da j$
kaplji=a vrBila prosto kretanje. U drugom slu#aju+ por$d Z$mljin$ "$8$ na kaplji=u j$ dj$lovala i sila vj$"ra. Obj$ sil$
dj$loval$ su n$%avisno j$dna od drug$+ ali uslj$d is"ovr$m$nog dj$lovanja "i: sila nas"alo j$ j$dno rezultuju:e
kretanje. U drugom slu#aju por$d Z$mljin$ "$8$+ na kaplji=u j$ dj$lovala i sila vj$"ra. Obj$ sil$ dj$loval$ su n$%avisno
j$dna od drug$+ ali uslj$d is"ovr$m$nog dj$lovanja "i: sila nas"alo j$ j$dno rezultuju:e kretanje kaplji=$+ koj$ s$
na%iva slo1enim kretanjem.
OpB"$ni"o+ slo1eno kretanje nastaje kad god neko tijelo treba istovremeno da izvri dva ili vie prostih kretanja.
Pros"a kr$"anja i% koji: nas"aj$ slo8$no kr$"anj$ %ovu s$ komponetna kretanja.
Oblik pu"anj$ i br%ina slo8$nog kr$"anja %avis$ od "oga da li su kompon$n"na kr$"anja is"a ili ra%li#i"$ vrs"$+ da li su is"i:
ili ra%li#i"i: prava=a i da li s$ vrB$ u is"oj ravni ili u ra%li#i"im ravninama. 6r$"anja po is"om prav=u %ovu s$ kolinearna+ a
kr$"anja koja s$ vrB$ u is"oj ravni %ovu s$ komplanarna. posma"rajmo ra%li#i"$ slu#aj$v$ slaganja kr$"anja.
0laganje kretanja i%tog pravca
Ako u vo%u+ koji na n$ko vrij$m$ b" pr$la%i pu" s* N *--m+ n$ki pu"nik prola%i kro% vagon$ u smj$ru kr$"anja vo%a "ako
da %a "o is"o vrij$m$ prij$;$ pu" od s, N *,m+ onda $ r$%ul"uju$ kr$"anj$ pu"nika bi"i pravolinijsko+ a du8ina pu"a @sA
koji prij$;$ %a vrij$m$ b" i%nosi$ **,m u odnosu na posma"ra#a na Z$mlji.
Zaklju#uj$mo da j$ du8ina r$%ul"uju$g pu"a pu"nika
s N s* _ s, @,. 4>A
a r$%ul"ujua br%ina pu"nika u odnosu na pruguO
v N v* _ v, @,. 7-A
Dakl$+ pri slaganju dva komon$n"na kr$"anja is"og prav=a i smj$ra 2 r$%ul"uju$ kr$"anj$ j$ is"og prav=a i smj$ra+ a
du8ina pu"a j$dnaka j$ %biru du8ina pu"$va kompon$n"ni: kr$"anja.
Pu"$vi su v$k"orsk$ v$li#in$+ "$ na slaganj$ kr$"anja mo8$mo primj$ni"i pravila v$k"orskog ra#una. U opisanom slu#aju
pu"$vi s* i s, su v$k"ori
1 s
r
i
2 s
r
%4'*? &r$6A$ % 4+3r$, &$ 3 %!'!"%'' 6)'*r4)*? "=%r$ 3,!$)
"=%r# %!'!"%''$ )*+&*!!$'$ (4l. 2.19).

Ako s$ pu"nik u pom$nu"om vo%u kr$$ supro"no od smj$ra kr$"anja vo%a+ onda $ nj$govo r$%ul"uju$ kr$"anj$ op$"
bi"i pravolinijsko+ ali $ du8ina pr$;$nog pu"a %a vrij$m$ b" i%nosi"i s N ..m od pola%n$ "a#k$ u odnosu na prugu.
Pr$ma "om$+ r$%ul"ujui pu" i%nosiO
s N s* / s, @,. 7*A
a r$%ul"ujua br%ina pu"nikaO
v N v* 2 v, @,. 7,A
Dakl$+ pri slaganju dva kompon$n"na kr$"anja is"og prav=a a supro"nog smj$ra+ r$%ul"uju$ kr$"anj$ ima is"i prava=+
smj$r v$$ kompon$n"$+ a du8ina pu"a j$dnaka j$ ra%li=i pu"$va kompon$n"ni: kr$"anja.


Sl. 2.19.
0laganje kretanja razliiti( pravaca
Ra%mo"rimo sada slu#aj kada "ij$lo is"ovr$m$no vrBi dva kr$"anja #iji prav=i %a"varaju n$ki ugao. Pri "om$ ra%likuj$mo
da li su oba kompon$n"na kr$"anja ii'te vr'te @oba j$dnolika ili oba j$dnako ubr%anaA ili su razliite vrste + @npr. j$dno
j$dnoliko+ a drugo j$dnako ubr%anoA.
0laganje kretanja i%te vr%te
Ovakav slu#aj imamo pri kr$"anju #am=a pr$ko rij$k$. Dva u%orka dj$luju na kr$"anj$ #am=aO vlas"i"o kr$"anj$ #am=a
@mo"or+ v$slaA i kr$"anj$ rij$k$. N$ka j$ vlas"i"o kr$"anj$ #am=a j$dnoliko u smj$ru OA+ a kr$"anj$ rij$k$ j$dnoliko u
smj$ru O( @sl. ,.,-aA. 6ada rij$ka n$ bi "$kla+ #ama= bi poslij$ "ri s$kund$ dospio u "a#ku A4. 6ada mo"or #am=a n$ bi
radio+ rij$#na s"ruja bi kr$"ala #ama= u smj$ru O( i poslij$ "ri s$kund$ #ama= bi dospio u "a#ku (4. M$;u"im+ pri
is"ovr$m$nom dj$lovanju rij$#n$ s"ruj$ i mo"ora+ #ama= $ po is"$ku "ri s$kund$ dospj$"i u "a#ku E4.
U ovom slu#aju #ama= s$ n$$ kr$"a"i ni prav=$m kompon$n"$ OA4 ni prav=$m kompon$n"$ O(4+ v$ prav=$m
dijagonal$ OE4 paral$lograma OA4E4(4 koji j$ odr$;$n kompon$n"nim pu"$vima OA4 i O(4. ?o j$ zakon
paralelograma kretanja. '% slik$ ,.,-a vidimo da j$ r$%ul"uju$ kr$"anj$ j$dnoliko pravolinijsko.
!ada ra%mo"rimo slaganj$ dva promj$nljiva kr$"anja is"$ vrs"$+ na primj$r+ dva j$dnako ubr%ana kr$"anja. Na sli=i ,.,-b
prika%ana j$ kons"ruk=ija slo8$nog kr$"anja "a#k$ O+ koj$ nas"aj$ i% dva j$dnako ubr%ana kr$"anja du8 kompon$n"ni:
pu"anja OA i O(. ?a#ka O $ s$ kr$"a"i po dijagonali OE4 paral$lograma OA4E4(4O.
6ao B"o vidimo+ r$%ul"uju$ kr$"anj$ j$ j$dnako ubr%ano pravolinijsko kr$"anj$. Posma"rani #ama= na sli=i doBao bi u
"a#ku E4 i "ada bi prvo i%vrBio kr$"anj$ u prav=u OA4+ a %a"im u prav=u A4E4 koji j$ paral$lan sa O(4. Na osnovu "oga i
i%vrB$ni: $ksp$rim$na"a u"vr;$n j$ princip nezavisnosti kretanja ili princip superpozicije.
Ako j$dno "ij$lo is"ovr$m$no vrBi dva ili viB$ pros"i: kr$"anja+ onda ono dola%i na is"o mj$s"o kao kada bi "a kr$"anja
vrBila ponaosob j$dno %a drugim ma kojim r$dom.
!laganj$ kr$"anja is"$ vrs"$ mo8$mo poka%a"i ra%nim ogl$dima. Na vr:u B"apa N @sl. ,.,*aA u#vrB$noj na :ori%on"alnoj
das=i M+ %av$8$mo kona= na #ij$m slobodnom kraju visi "$g A. 6ada "$g s"avimo u dubog s"akl$ni =ilindar !
@m$n%uruA+ onda $ kona= u nj$mu ima"i v$r"ikalan polo8aj. Ako =ilindar miruj$+ a kona= vu#$mo naviB$ u% %id =ilindra+
onda $ "$g %a n$ko vrij$m$ prij$i pu" A(.
Ako odv$8$mo kona= i "$g s"avimo u =ilindar+ pa =ilindar pomj$rimo po das=i M+ onda $ "$g prij$i pu" AE %a is"o
vrij$m$ %a koj$ j$ pr$Bao i pu" A(.
Sl.
2.20.
Na
papiru na=r"amo i% "a#k$ A du8i pu"$va A( i AE. Na "im du8inama kons"ruiB$mo paral$logram A(ED i povu#$mo
dijagonalu AD. Zav$8$mo "$g %a kona=+ s"avimo ga u =ilindar+ a papir pos"avimo v$r"ikalno i%a nj$ga "ako da s$ "$g
poklapa sa "a#kom A na papiru. Ako sada =ilindar pomj$rimo po das=i u prav=u AE+ onda "$g A vrBi kr$"anj$ u prav=u
AE+ a is"ovr$m$no i u prav=u A(+ pa $ r$%ul"uju$ kr$"anj$ bi"i u prav=u AD+ "j. u prav=u dijagonal$ @sl. ,.,*bA
0laganje kretanja razni( vr%ta
N$ka j$ j$dno kompon$n"no kr$"anj$ j$dnoliko+ na primj$r u prav=u OA @sl. ,.,,A+ a drugi promj$nljivo+ na primj$r
j$dnako ubr%ano u prav=u O(. ?a#k$ E*+ E,+ E4+... u koj$ dispj$va "a#ka - na kraj$vima poj$dini: s$kundi+ spoj$n$ daju
i%lomlj$nu liniju. Ova i%lomlj$na linija $ s$ sv$ viB$ pribli8ava"i krivoj liniji ukoliko j$ vr$m$nski in"$rval+ u kom$ smo
vrBili slaganj$ manji. U ovom slu#aju kriva j$ j$dna grana parabol$ koja po#inj$ u "a#ki -. Ovakav slu#aj nala%imo kod
:ori%on"alnog i kosog :i=a.
Na osnovu i%lo8$nog mo8$mo %aklju#i"iO
Slaganjem dva kretanja iste vrste ali razliitih pravaca
nastaje pravolinijsko kretanje, slaganjem dva kretanja
raznih vrsta i raznih pravaca nastaje krivolinijsko kretanje.
1ertikalni (itac, (itac nani&e
6r$"anj$ "ij$la+ koj$ j$ i%ba#$no po#$"nom br%inom
0 v
r
u polju sil$ Z$mljin$ "$8$+ na%iva s$
hitac. Pr$"pos"avlja s$ da u "oku kr$"anja "ij$la n$ pos"oji sila "r$nja i da s$ kr$"anj$ odvija
malim visinama i%nad Z$mlj$ @gN =ons"A. U %avisnos"i od "oga pod kojim j$ uglom u odnosu
na povrBinu Z$mlj$ "ij$lo i%ba#$no ra%likuj$moO v$r"ikalni+ :ori%on"alni i kosi :i"a=.
0$r"ikalnim :i=$m na%ivamo kr$"anj$ "ij$la koj$ j$ ba#$no v$r"ikalno uvis po#$"nom
br%inom
0 v
r
. Po %akonu in$r=ij$ "ij$lo bi s$ "r$balo kr$"a"i j$dnolikom br%inom
0 v
r
+ ali na
nj$ga dj$luj$ is"ovr$m$no Z$mljina "$8a nani8$+ pa j$ nj$govo kr$"anj$ slo8$no kr$"anj$ i%
dva kr$"anja is"og prav=a+ a supro"nog smj$ra. R$%ul"uju$ kr$"anj$ j$ j$dnako uspor$no.
Po pravilu %a slaganj$ br%ina r$%ul"ujua br%ina "ij$ bi$O
0 g v v v +
r r r
@,. 74A
Sl.
2.21.
Sl.
2.22.
gdj$ j$
0 v
r
/ po#$"na br%ina a
g v
r
/ br%ina uslj$d dj$lovanja Z$mljin$ "$8$.
'n"$n%i"$" br%in$ nakon vr$m$na " od po#$"ka i%ba=ivanja j$O
0
v v gt @,. 77A
R$%ul"ujui pu" $ bi"iO
0 g s s s +
r r r @,. 79A
gdj$ j$
0 s
r
pu" koj$g "ij$lo pr$;$ j$dnolikim kr$"anj$n br%inom
0 v
r
+ a
g s
r
pu" koj$g "ij$lo
pr$;$ %a vrij$m$ " uslj$d dj$lovanja sil$ Z$mljin$ "$8$. Du8ina pu"a s+ odnosno visina :+ poslij$ vr$m$na " od po#$"ka
i%ba=ivanja j$O
2
0
2
g
h v t t @,. 7<A
'% j$dna#ina @,.77A i @,.7<A mo8$mo i%ra#una"i 7 v$li#in$.
aA ?rijeme uspona ? j$ vrij$m$ %a koj$ "ij$lo dospij$ u najviBu "a#ku. U najviBoj "a#ki pu"anj$ br%ina "ij$la j$ v N -+ pa i%
j$dna#in$ @,.77A dobivamo da j$ vrij$m$ usponaO
0
v
T
g
@,. 7DA
bA Maksimalna visina ili visina penjanja 5 dobi$mo ako vrij$m$ uspona uvrs"imo u j$dna#inu @,.7<AO

@,. 7.A
=A 0rzina vd kojom "ij$lo ponovo padn$ na Z$mlju j$
us"vari br%ina kod slobodnog pada na kraju pu"a 5O
2
2 0
0 0
0
' 2 2
2
'
v
V gH g v v
g
V v

"j. "ij$lo padn$ na Z$mlju onom br%inom kojom j$ i%ba#$no.

dA ?rijeme padanja ?d j$ vrij$m$ %a koj$ "ij$lo slobodno padn$ sa visin$ 5+ pa i% j$dna#in$O
2
2
g
H T
dobivamoO
2 2 2 2
2 0 0 0 0 0
0 0 2
2
0
2 2 2 2
2
v v v v v g g
H v T T v
g g g g g
v
H
g

Sl.
2.23.
Sl.
2.23.
2 2
0 0 0
2
2 2
'
2
v v v
T H T
g g g g g

"j. vrij$m$ padanja j$dnako j$ vr$m$nu uspona.
9itac nani1e j$ slo8$no kr$"anj$ i% dva kr$"anja is"og prav=a i is"og smj$ra pa j$ pr$;$ni pu" i br%ina poslij$ vr$m$na "
od po#$"ka i%ba=ivanjaO
@,. 7>A
@,. 9-A
2orizontalni (itac
5ori%on"alni :i"a= j$ kr$"anj$ "ij$la koj$ s$ i%ba=i sa n$k$ visin$+ u :ori%on"alnom prav=u+ po#$"nom br%inom v-.
5ori%on"alni :i"a=+ j$ us"vari+ slo8$no kr$"anj$ i% j$dnolikog kr$"anja u smj$ru i%ba=ivanja "j. paral$lno s :ori%on"om i
j$dnako ubr%anog kr$"anja @slobodnog padanjaA %bog is"ovr$m$nog dj$lovanja Z$mljin$ "$8$.
Po :ori%on"alnoj kompon$n"i OW @sl. ,.,7A "ij$lo bi s$ kr$"alo j$dnolikom br%inom
0 v
r
+ pa bi na kraju *+ ,+ 4+ ... s$kund$
"ij$lo bilo u polo8ajima A*+ A,+ A4+ ... Du8 v$r"ikaln$ kompon$n"$ Oi "ij$lo vrBi slobodno padanj$+ pa bi s$ na kraj$vima
u%as"opni: s$kundi nala%ilo u polo8ajima (*+ (,+ (4+ ... gdj$ j$ O(*j9m. R$%l"uju$ kr$"anj$ dobij$ s$ po %akonu
paral$lograma kr$"anja i "a#k$ E*+ E,+ E4+ ...+ su polo8aji kro% koj$ prola%i "ij$lo kraj$m poj$dini: s$kundi. !pajanj$m
ovi: "a#aka dobij$mo pu"anju :ori%on"alnog :i=a+ %a koju $mo poka%a"i da pr$ds"avlja j$dnu granu parabol$ s
po#$"kom u "a#ki O.
Odr$dimo sada j$dna#inu pu"anj$ :ori%on"alnog :i=a. Pos"avimo pravougli koordinan"ni sis"$m "ako da prava=
:ori%on"aln$ kompon$n"$ kr$"anja u%m$mo %a osu E+ a prava= v$r"ikaln$ kompon$n"$ kr$"anja %a osu i @sl. ,.,7A.
Polo8aj "ij$la u ma kom "r$nu"ku odr$;uj$ nj$gov$ koordina"$ T i P+ "j. kompon$n"$ pu"a.
5ori%on"alna kompon$n"a pu"a i%nosiO
T N
v- ] "
@,. 9*A
j$r bi s$ "ij$lo po osi T kr$"alo j$dnoliko br%inom v-. 0$r"ikalna kompon$n"a pu"a j$O
2
0
0
2
g
s v t t
v v g
+
+
Sl.
2.24.
1
2
2
y gt @,. 9,A
j$r du8 os$ P "ij$lo slobodno pada.
J$dna#in$ @,.9*A i @,.9,A pr$ds"avljaju parametarske jednaine horizontalnog hica.
Elimina=ijom vr$m$na " kao %aj$dni#kog param$"ra dobivamoO
2
2
0
2
g
y x
v

@,. 94A
B"o pr$ds"avlja jednainu putanje :ori%on"alnog :i=a. 0idimo da j$ pu"anja :ori%on"alnog :i=a parabola+ #ij$ j$ "j$m$
u "a#ki i% koj$ j$ "ij$lo i%ba#$no.
(r%ina u da"oj "a#ki pu"anj$ ima prava= "ang$n"$ na pu"anji u "oj "a#ki. 6ompon$n"a br%in$ u :ori%on"alnom smj$ru
i%nosi vT N v-+ a u v$r"ikalnom smj$ru j$dnaka j$ in"$n%i"$"u br%in$ kod slobodnog pada+ "j. vP N g]". 0$li#ina r$%ul"an"$
dobiva s$ po Pi"agorinoj "$or$miO
2 2 2 2 2
0 x y
v v v v g t + + @,. 97A
0idimo da br%ina kod :ori%on"alnog :i=a ras"$ sa vr$m$nom+ ali n$ lin$arno kao kod slobodnog pada.
Na osnovu j$dna#in$ @,.94A in"$n%i"$ br%in$ mo8$mo napisa"i i u oblikuO
2 2 2 2 2 2
0 0 0
1
2 2
2
v v g t v g gt v gy + + + @,. 99A
"j. in"$n%i"$" br%in$ ras"$ kada ras"$ ordina"a pokr$"n$ "a#k$.
6ravac i smjer brzine u ma kojoj "a#ki pu"anj$ odr$;uj$mo pomou ugla B"o ga v$k"or br%in$ v %aklapa sa po%i"ivnim
smj$rom T os$. !a slik$ vidimo da j$
@,. 9<A
'% j$dna#in$ @,.9<A %aklju#uj$mo da ugao ras"$ kada T ras"$.
Ako j$ "ij$lo i%ba#$no u :ori%on"alnom prav=u sa visin$ 5 @sl. ,.,7A onda s$ mo8$ i%ra#una"i nj$gov dom$" D
uvrB"avanj$m u j$dna#inu @,.94A P N 5 i T N D+ pa dobivamo
2
0
2v
D H
g

'% j$dna#in$ @,.9*A i @,.9,A ra%abir$mo da kod :ori%on"alnog :i=a u is"im vr$m$nskim ra%ma=ima. b$% ob%ira kolika j$
po#$"na br%ina v-+ "ij$lo padn$ do j$dnak$ dubin$ @sl. ,.,9A. ?o %na#i da $ "ij$lo pas"i na Z$mlju uvij$k po is"$ku onog
0 0 0
2
0
6
y
x
v
gt h x
tg
v v v
g
tg x
v

Sl.
2.25.
is"og vr$m$na koj$ mu j$ bilo po"r$bno da slobodno padn$ s nivoa odakl$ j$ %apo#$lo da s$ kr$$. Ovaj %aklju#ak
mo8$mo provj$ri"i $ksp$rim$n"alno pomou @evijevog aparata @)GhPA prika%anog na sli=i ,.,<.
U n$dos"a"ku l$vij$vog apara"a+ $ksp$rim$n" s$ mo8$ i%v$s"i i sa dva kovana nov#ia+ od koji: j$dan l$8i na uglu s"ola+
a drugi na ravnalu koj$g dr8imo naslonj$nog na s"o por$d nov#ia. 6ada naglo udarimo ravnalom nov#i na s"olu+ on
dobiva po#$"nu br%inu u :ori%on"alnom smj$ru+ a nov#i sa ravnala slobodno pada. Oba is"ovr$m$np Badnu na %$mlju.
6od :ori%on"alnog :i=a jasno uo#avamo is"ini"os" %akona n$%avisnos"i kr$"anja. Na osnovu "og %akona ra%umljivo j$
%aB"o "ij$lo puB"$no i% ruk$ udari uvj$k na is"o mj$s"i na podu vagona+ b$% ob%ira da li on miruj$ ili s$ kr$$.
Za posma"ra#a u vo%u "ij$lo pada+ u oba slu#aja+ v$r"ikalno nani8$+ j$r j$ posma"ra# u r$la"ivnom miru u vagonu "j.
kr$$ s$ u :ori%on"alnom prav=u is"om br%inom kao i "ij$lo+ "$ %bog "oga svojim #ulima n$ mo8$ da u"vrdi kr$"anj$ "ij$la
u :ori%on"alnom prav=u+ n$go samo nj$govo padanj$ nani8$. Za posma"ra#a i%van vagona+ pu"anja "ij$la koj$ pada u
vagonu ima i%gl$d parabola.
3o%i (itac
6osim :i=$m na%iva s$ kr$"anj$ "ij$la koj$ j$
i%ba#$no po#$"nom br%inom
0 v
r
pod oB"rim uglom Z
u odnosu na :ori%on" u polju Z$mljin$ "$8$. 6osi :i"a=
j$ slo8$no
Sl.
2.26.

Sl.
2.26.
kr$"anj$ i% j$dnolikog kr$"anja u prav=u i%ba=ivanja i slobodnog pada. Ugao Z B"o ga prava= po#$"n$ br%in$
0 v
r
%aklapa sa :ori%on"om+ %ov$ s$ nagibni ili elevacioni ugao.
Ako po %akonu n$%avisnos"i kr$"anja sma"ramo da "ij$lo prvo i%vrBi j$dno+ a %a"im drugo kompon$n"no kr$"anj$ is"og
"rajanja+ r$%ul"ujui pu"anju kosog :i=a mo8$mo kons"ruk=ijom dobi"i ovakoO
Na pravoj OA u smj$ru
0 v
r
u%m$mo j$dnak$ odsj$#k$ OA* N A,A, N A,A4 N A4A7 N ... N v- @sl. ,.,DA. Du8in$ ovi:
odsj$#aka pr$ds"avljaju pu"$v$ koj$ bi "ij$lo pr$la%ilo u poj$dinim s$kundama kr$ui s$ j$dnoliko po pravoj OA. '%
"a#aka A*+ A,+ A4+ ... u kojima bi "ij$lo "r$balo da s$ nala%i po is"$ku *+ ,+ 4+ ... s$kund$+ povu#$mo v$r"ikaln$ du8i A*(*+
A,(,+ A4(4+ A7(7+ ... koj$ s$ odnos$ kao kvadra"i vr$m$na "j. kao *O7O>O*<+ ...+ gdj$ j$ A*(*j9m @
2
1 1
9
1 5
2
! m
A pu" koj$ "ij$lo pr$;$ u prvoj s$kundi kod slobodnog pada. ?ada su A,(,+ A4(4+ A7(7 pu"$vi kod slobodnog pada
prij$;$ni na kraj$vima drug$+ "r$$+ #$"vr"$ s$kund$. 6od kosog :i=a "ij$lo $ s$+ dakl$+ na kraj$vima poj$dini: s$kundi
nala%i"i u "a#kama (*+ (,+ (4 ...+ "j. na paraboli+ koja ima obj$ svoj$ gran$.
Ras"ojanj$ od :ori%on"a do tjemena parabol$ %ov$ s$ visina kosog hica+ a ras"ojanj$ i%m$;u pola%n$ "a#k$ O i "a#k$
( do koj$ s$ "ij$lo doba=i+ %ov$ s$ daljina dometa ili domet kosog hica.
Da odr$dimo polo8aj "ij$la u ma kom "r$nu"ku po"r$bno j$ i%v$s"i jednainu kosog hica. Ovo slo8$no kr$"anj$+ #ija
pu"anja l$8i u j$dnoj ravni+ mo8$ s$ ras"avi"i na uniformno pravolinijsko kr$"anj$ du8 T 2 os$ i na j$dnako uspor$no
kr$"anj$ du8 P 2 os$ @sl. ,.,.A.
6ompon$n"$ po#$"n$ br%in$ v- suO
Sl.
2.27.
Sl.
2.28.
0 0 0 0
A*4 4%!
x y
v v i v v
@,. 9DA
a kompon$n"$ br%in$
v
r
u "rnu"ku " suO
@,. 9.A
5ori%on"alna kompon$n"a pu"a T j$ pu" koj$g "ij$lo pr$;$ u vr$m$nu "
kons"an"nom br%inom vT+ "j.O
T N vT" N v-=osZ]" @,. 9>A
6ompon$n"a pu"a du8 os$ P "j. pu"a koj$g "ij$lo pr$;$ u vr$m$nu " kao v$r"ikalni :i"a= i%nosiO
2 2
0 ' 0
1 1
4%!
2 2
y
y v t gt v t gt @,. <-A
J$dna#in$ @,.9>A i @,.<-A su parametarske jednaine kosog hica.
Elimina=ijom " iu j$dna#in$ @,.9>A i @,.<-A dobivamoO
2
2 2
0
2 A*4
g
y xtg x
v

@sl. ,. <*A
B"o pr$ds"avlja jednainu putanje kosog hica. 0idimo da j$ ovo kvadra"na funk=ija @P N aT _ bT
,
A+ a graf kvadra"n$
funk=ij$ j$ parabola. Dakl$+ pu"anja kosog :i=a j$ parabola.
Ako u j$dna#inu @,.<*A s"avimo Z N - dobi$moO
2
2
0
2
g
y x
v

a "o j$ j$dna#ina :ori%on"alnog :i=a. Znak ++ / dd s$ javlja B"o j$ u ovom slu#aju osa P usmj$r$na pr$ma gor$.
!ada $mo odr$di"i najva8nij$ $l$m$n"$ kosog :i=a.
a( Domet ko'og )ica
Dom$" DT $mo i%ra#una"i ako s"avimo u j$dna#inu
pu"anj$ kosog :i=a da j$ P N -. j$r pu"anja "ada pr$sj$=a
T / osu @sl. ,.,>AO
2
2 2
0
2 2
0
2 A*4
( )
2 A*4
g
" x tg x "
v
g
x tg x "
v

'mamo da j$ j$dno rj$B$nj$ T N -+ a "o j$ po#$"na "a#ka

pu"anj$ O @-+-A. Drugo rj$B$nj$ dobivamo i%O
2 2
0
2 A*4
g
tg x "
v

odakl$ j$O
@,. <,A
0 0
0 0
A*4
4%!
x x
y y
v v v
v v gt v gt

2
2 2 2
0
0 0
2
0
4%!
2 4%! A*4
2 A*4 24%! A*4
A*4
4%! 2
x
x
v
tg v v
X D g g
g
v
D
g

Sl.
2.
Maksimalni dom$" $ bi"i kada j$ sin,Z najv$i+ a "o j$ kad j$ sin,Z N sin>-
-
N *+ "j. kad j$ Z N 79
-
.
Zbog id$n"i"$"aO
sin,Z N sin @*.- / ,ZA N sin,]@>- / ZA
i%la%i da s$ dom$" n$$ pomj$ri"i ako pu=amo pod uglom $l$va=ij$ Z ili >- / Z. 6oji $mo ugao pri pu=anju i%abra"i
%avisi o "om$ B"o 8$limo pos"ii.
Ako+ na primj$r+ kod va"r$nog oru8ja "r$ba dobi"i B"o v$i Hbrisani pros"orI upo"rij$bi" $mo manji $l$va=ioni ugao
@polo8$na+ r$%an"na pu"anjaA+ a kad ga;amo %aklonj$n$ =ilj$v$ u%$$mo v$i $l$va=ioni ugao @uba=na pu"anjaA kao B"o
s$ #ini kod :aubi=a+ m$r%$ra i minoba=a#a @sl. ,. 4-A.
Zavisnos" oblika pu"anj$ kosog :i=a i daljin$ dom$"a od v$li#in$
$l$va=ionog ugla i po#$"n$ br%in$ mo8$mo poka%a"i ako %a j$dan B"ap @sl. ,. 4*A na j$dnakim ras"ojanjima v$8$mo
kon=$ #ij$ du8in$ s"oj$ u odnosima *O7O>O*<O ... @5ag$nba:ov apara"A. Na donj$m kraju svakog kon=a nala%i s$ mala
oboj$na kugli=a. Naginjanj$m B"apa u% %id ili Bkolsku "ablu pr$ma :ori%on"u+ plo8aj kugli=$ odr$;iva" $ oblik pu"anj$
%a da"i $l$va=ioni ugao. Promj$nom v$li#in$ j$dnaki: ras"ojanja i%m$;u svaka dva kon=a mo8$mo dobi"i oblik pu"anj$
%a ra%n$ po#$"n$ br%in$ pri is"om $l$va=ionom uglu.
b( *i'ina ko'og )ica
Po prin=ipu n$%avisnos"i kr$"anja "ij$lo s$ podi8$ naviB$ kao
v$r"ikalni :i"a= po#$"nom br%inom
0 y v
r
.
Maksimalna visina v$r"ikalnog :i=a j$O
2
0
2
y
v
H
g

Ako u ovoj j$dna#ini %amj$nimo v-PN v-]sinZ+ i%la%i da j$ visina kosog :i=aO
2 2
0
4%!
2
v
H
g

@,. <4A
0idimo da visina kosog :i=a %avisi od $l$va=ionog ugla. Najv$a visina bi$ ako j$ Z N >-
o
i i%nosi$O
2
0
2
v
H
g

a "o j$ su"vari+ maksimalna visina v$r"ikalnog :i=a.

c( *ri!eme tra!an!a ko'og )ica
0rij$m$ ? %a koj$ s$ "ij$lo kr$$ kao kosi :i"a= odr$di$mo i% kompon$n"i pu"a du8 os$ P+ s"avljajui da j$O P N -+ "jO
2
0
0
4%!
2
( 4%! ) 0
2
g
o v t t
g
t v T

odakl$ j$ " N - j$dno rj$B$nj$ koj$ odgovara po#$"nom polo8aju+ dok j$ drugo rj$B$nj$O
Sl
2.30.
Sl.
2.
Sl.
2.
0
2 4%! v
T
g

@,. <7A
vrij$m$ "rajanja kosog :i=a.
d( *ri!eme $'ona
0rij$m$ ?5 %a koj$ s$ "ij$lo p$nj$ po svojoj pu"anji mo8$mo nai i% v$r"ikaln$ kompon$n"$ vP br%in$
v
r
. U najviBoj "a#ki
pu"anj$ j$O vP N -+ pa j$O
v-]sinZ / g]?5 N -
odakl$ j$ vrij$m$ usponaO
0
4%!
H
v
T
g

@,. <9A
0idimo da j$
2
H
T
T + B"o %na#i da s$ "ij$lo j$dnako dugo p$nj$ do "j$m$na+ kao B"o pada od "j$m$na do :ori%on"a.
e( Inten%itet tren$tne br%ine
'n"$n%i"$" "r$nu"n$ br%in$ u ma kojoj "a#ki M pu"anj$ @sl. ,. ,.A j$O
@,. <<A
6ada "ij$lo udari u podlogu+ onda
j$ P N - pa j$ v N v-+ "j. "ij$lo udari
u podlogu br%inom koja j$ po
in"$n%i"$"u j$dnaka in"$n%i"$"u
po#$"n$ br%in$.
>apomena-
3ornj$ j$dna#in$ %a pu"anju kosog :i=a vrij$d$+ ako n$ma o"pora va%du:a. Zbog o"pora va%du:a
0 v
r
nij$ kons"an"na+
v$ s$ vr$m$nom smanjuj$. Zbog "oga sila%ni krak pu"anj$ nij$ j$dnak ula%nom+ a i visina kosog :i=a j$ %na"no manja.
Ovakva kriva %ov$ s$ balistika kriva @sl. ,. 4,A. Nauka koja prou#ava ovakv$ pu"anj$+ %ov$ s$ balistika i ima v$liki
%na#aj %a ar"ilj$riju.
2 2 2 2 2
0 0
2 2 2 2 2 2
0 0 0
2 2 2 2 2
0 0 0
2
0
A*4 ( 4%! )
A*4 4%! 2 4%!
(4%! A*4 ) 2 ( 4%! ) 2
2
2
x y
v v v v v g t
v v v gt g t
g
v v g v t t v gy
v v gy



+ +
+ +
+

Sl.
2.
3. DINAMIKA MATERIJALNE TAKE
0ila
'skus"vo poka%uj$ da nij$dni "ij$lo n$ mo8$ promj$ni"i s"anj$ kr$"anja ili mirovanja b$% u"j$=aja drugi: "ij$la. Na primj$r+
kola koja miruju+ "o#kovi vod$ni=$ ili lokomo"iv$ n$$ s$ nikada sami pokr$nu"i. Ako su kola promj$nila svoj$ mj$s"o /
onda i: j$ pomj$rio #ovj$k ili konj+ voda okr$$ "o#kov$ vod$ni=$+ a vod$na para "o#kov$ lokomo"iv$. Dakl$+ promj$na
s"anja kr$"anja n$kog "ij$la u%rokovanja j$ interakcijom sa drugim "ij$lima.
Ako s$ o u8$ obj$si j$dno "ij$lo+ u8$ s$ %a"$8$. Obj$si li s$ joB j$dno "ij$lo+ %a"$%anj$ u8$"a pos"aj$ v$$. Pr$ma "om$+
in"$rak=ija dva "ij$la mo8$ bi"i ra%li#i"a po svojoj ja#ini. O"uda i mogu#nos" da s$ "a in"$rak=ija prika%uj$ i mj$ri n$kom
fi%i#kom v$li#inom.
1i%i#ka v$li#ina koja slu8i kao mjera za interakciju+ odnosno %a u%ajamno d$js"vo "ij$la na%iva s$ sila. Eg%ak"no+
pr$ma nju"nu+ sila j$ u%rok promj$n$ kr$"anja "ij$la bilo po v$li#ini ili po smj$ru.
J$dno "ij$lo mo8$ dj$lova"i na drugo "ij$lo na ra%n$ na#in$. ?a dva "ij$la mogu bi"i u m$;usobnom dodiru ili pov$%ana.
Na primj$r+ j$dno "ij$lo mo8$ vui ili gura"u drugo "ij$lo n$posr$dnim dodirom. Osim "oga+ "ij$lo mo8$ i%a%va"i promj$nu
kr$"anja drugog "ij$la i b$% n$posr$dnog dodira. Na primj$r+ gravi"a=iono privla#$nj$ "ij$la+ privla#$nj$ ili odbijanj$
na$l$k"risani: "ij$la+ promj$na br%in$ "ij$la u magn$"nom polju drugog "ij$la+ i"d.+ sv$ su "o u%ajamna d$js"va j$dni:
"ij$la na druga posr$ds"vom "%vO fizikih polja. ' %a "akv$ in"$rak=ij$ dva ili viB$ "ij$la u%ima s$ kao mj$ra fi%i#ka
v$li#ina koja s$ na%iva sila.
Pr$ma "om$ sila u fi%i=i ima mnogo Biri smisao od pojma sil$ u svakodn$vnom iskus"vu+ koji j$ obi#no pov$%an sa
napr$%anj$m #ovj$#iji: ili 8ivo"injski: miBia.
!ila nij$ pris"upa#na dir$k"nom posma"ranju ni"i dir$k"nom mj$r$nju. !il$ mo8$mo pr$po%na"i samo po nji:ovom
dj$lovanju.
Priroda sil$ kao fi%i#k$ v$li#in$ odma: s$ uo#ava na ma koj$m primj$ru u%ajamnog d$js"va dva "ij$la. Ako+ naim$+
j$dno "ij$lo dj$luj$ na drugo "ij$lo "ako da ga privla#i ka s$bi+ onda j$ o#igl$dno da j$ sila kao mjera tog privlaenja
okarak"$risana najprij$O intenzitetom ili jainom. @U%ajamno privla#$nj$ mo8$ bi"i v$$ ili manj$ ja#in$A. Za"im ga
karak"$riB$O pravac u kom$ s$ in"$rak=ija vrBi i naj%ad smjer u koj$m s$ in"$rak=ija javlja. Jasno j$ da su ovo
karak"$ris"ik$ v$k"orski: v$li#ina. Pr$ma "om$+ sila je vektorska veliina. !ama rij$# v$k"or vodi proj$klo od la"insk$
rij$#i v$ko+ v$:$r$ N vui+ B"o j$ pov$%ano sa u%ajamnim d$js"vom "ij$la+ odnosno sa silom. !ilu $mo obi#no
o%na#ava"i sa
#
ur
.
Uobi#aj$no j$ da s$ u fi%i=i govori o dejstvu sile+ iako us"vari j$dno "ij$lo dj$luj$ na drugo ili polj$ na "ij$lo. N$ gub$i i%
vida da s$ radi o in"$rak=iji i%m$;u "ij$la+ ili polja i "ij$la i mi $mo s$ slu8i"i is"im i%ra%ima.
R$kli smo da s$ pod d$js"vom sil$ mj$nja br%ina "ij$la+ odnosno nas"aj$ ubr%anj$. M$;u"im+ sila mo8$ dj$lova"i na
"ij$lo+ a da s$ ono n$ pomj$ra u =j$lini+ ali s$ mo8$ d$formisa"i pod u"i=aj$m sil$ i"d. Na primj$r+ ako spu8vu pri"isn$mo+
ona s$ d$formiB$. !v$ ov$ ra%n$ slu#aj$v$ "r$"iraju ra%n$ oblas"i fi%ik$ ponaosob.
Na osonovu do sada i%lo8$nog mo8$mo r$iO Sila je uzrok promjeni stanja kretanja tijela ili njegovoj deformaciji.
6ao mj$ra %a silu mo8$ s$ u%$"i v$li#ina d$forma=ij$ koju sila prou%rokuj$ na n$kom "ij$lu @na primj$rO i%du8$nj$
oprug$A. ?akav na#in mj$r$nja sil$ %ov$ s$ statiko mjerenje sile.
6ao mj$ra %a silu mogli bi u%$"i %a koliko s$ promj$ni br%ina n$k$ odr$;$n$ mas$ kad na nju dj$luj$ sila. Mj$r$nj$ sil$
pomou ubr%anja koj$g "a sila daj$ "ij$lu odr$;$n$ mas$ %ov$ s$ dinamiko mjerenje sile.
Dio m$:anik$+ koji prou#ava kr$"anj$ "ij$la u v$%i sa u%ro=ima+ "j. silama koj$ uslovljavaju ovakav ili onakav karak"$r
kr$"anja+ %ov$ s$ dinamika @grki: dinamis = silaA. Pi"anj$ odnosa sil$ i kr$"anja %apravo j$ =$n"ralno pi"anj$ dinamik$.
4j*tnovi zakoni
Osnovu "ako%van$ klasi#n$ ili nju"novsk$ m$:anik$ #in$ "ri prirodna %akona dinamik$+ koj$ j$ prvi jasno uo#io Asak
>jutn @'sa= N$h"on+ *<74 / *D,DA i formulisao *<.D. godin$ u dj$lu "6hilosophiae naturalis principia mathematica#
ili u prij$vodu HMa"$ma"i#ki prin=ipi prirodn$ nauk$I.
?o naravno n$ %na#i da j$ m$:anika po#$la sa Nju"nom. Nj$mu j$ na "om polju pr$":odilo mnogo ljudi+ m$;u kojima j$
svakako najis"aknu"iji bio $alileo $alilej. Nju"novi %akoni nas"ali su kao r$%ul"a" uopB"avanja v$likog mnoB"va
$ksp$rim$n"alni: #inj$ni=a. 3alil$j j$ prou#avanj$m ubr%anog kr$"anja pos"avio "$m$lj$ Nj"novoj formula=iji "ri %akona.
Nju"novska m$:anika u "oku dva s"olj$a pos"igla j$ "akv$ ogromn$ uspj$:$ da s$ sma"ralo da objasni"i bilo kakvu
fi%i#ku pojavu %na#i sv$s"i j$ na m$:ani#ki pro=$s koji s$ po"#injava Nju"novim %akonima. M$;u"im+ sa ra%voj$m nauk$
o"kriv$n$ su nov$ #inj$ni=$ koj$ s$ nisu mogl$ ukolpi"i u okvir$ klasi#n$ m$:anik$.
O"kri$ "$orij$ r$la"ivnos"i @AjnB"ajn+ *>-9.A dov$lo j$ do i%gradnj$ Hm$:anik$ v$liki: br%inaI ili r$la"ivis"i#k$ m$:anik$.
Nova m$:anika ipak nij$ dov$la do n$giranja s"ar$ klasi#n$ m$:anik$. J$dna#in$ r$la"ivis"i#k$ m$:anik$ u grani#noj
vrij$dnos"i @%a br%in$+ koju su mal$ u por$;$nju sa br%inom svj$"los"iA pr$la%$ u j$dna#in$ klasi#n$ m$:anik$. Pr$ma
"im$+ klasi#na m$:anika uBla j$ u r$la"ivis"i#ku m$:aniku kao nj$n pos$ban slu#aj.
Dvad$s$"i: godina naB$g vij$ka nas"ala j$ kvan"na m$:anika kao r$%ul"a" ra%vi"ka fi%ik$ a"oma. J$dna#in$ kvan"n$
m$:anik$ "ako;$ daju u grani#noj vrij$dnos"i @%a mas$ v$lik$ u por$;$nju sa masom a"omaA j$dna#in$ klasi#n$
m$:anik$. ?o %na#i da j$ klasi#na m$:anika uBla u kvan"nu m$:aniku u svojs"vu nj$nog grani#nog slu#aja.
Pr$ma "om$+ ra%voj nauk$ nij$ opovrgao klasi#nu m$:aniku+ v$ j$ samo poka%ao nj$nu ograni#$nu primj$nljivos".
6lasi#na m$:anika+ koja s$ %asniva na Nju"novim %akonima+ os"aj$ m$:anika "ij$la v$liki: masa @u por$;$nju sa
masom a"omaA+ koja s$ kr$u malim br%inama @u por$;$nju sa br%inom svj$"los"iA.
'rvi 4j*tnov zakon, inercijalni %i%temi
'skus"vo poka%uj$ da s$ ni j$dno "ij$lo+ koj$ j$ u r$la"ivnom miru+ samo od s$b$ n$$ pokr$nu"i n$go "$k pod d$js"vom
kakvog drugog "ij$la+ "j. sil$.
Na primj$r+ da bismo pokr$nuli vagon koji s$ nala%i u miru na kolosj$ku moramo na nj$ga dj$lova"i silom naBi: miBia.
Pri "om$ najv$$ napr$%anj$ moramo upo"rij$bi"i baB u "r$nu"ku kada %apo#inj$ nj$govo kr$"anj$. M$;u"im+ kada j$
vagon u kr$"anju+ onda ga mo8$mo dalj$ kr$"a"i sa manjim napr$%anj$m+ dok j$ po"r$bno v$liko napr$%anj$ da s$
vagon %aus"avi.
Ovu osobinu svi: "ij$la+ koja s$ ispoljava kao "$8nja da odr8avaju svoju br%inu n$pomj$nljivom+ uo#io j$ $alilej @*<->.
godin$A i na%vao ju j$ postojano:u ili inercijom @la"inskiO in$r"ia N lij$nos"A. Pri ovom$ s$ pr$"pos"avlja odr8avanj$
kako v$li#in$ "ako i prav=a br%in$.
'n$r=ija s$ jasno ispoljava baB onda kada spoljaBnji u%ro=i mij$njaju br%inu "ij$la. ?o po"vr;uju mnogi primj$ri i%
iskus"va.

- 6ada s"ojimo u kolima+ pa kola naglo kr$nu naprij$d+ gornji dio "ij$la "rgn$ s$ una%ad^ ako s$ kola naglo
%aus"av$+ "ij$lo nam pol$"i naprij$d. U prvom slu#aju naB$ "ij$lo j$ "$8ilo da os"an$ u miru+ a u drugom
nas"ojalo da s$ kr$$.
- Poslij$ pokr$"anja "ij$la nj$gova in$r=ija s$ ispoljava u "$8nji da %adr8i v$ dobiv$nu br%inu. Na primj$r+ onaj
koji iska#$ i% vagona @"ramvajaA "r#i u prav=u kr$"anja vagona @"ramvajaA. Au"omobil ili vo% produ8uju svoj$
kr$"anj$ i poslij$ %aus"avljanja rada maBin$.
- Uslj$d in$r=ij$ "ij$lo "$8i da %adr8i i prava= svoj$ br%in$. Na primj$r+ ako s$ vo%imo u kolima koja naglo
skr$u+ mi padamo u supro"nu s"ranu. 's"o "ako bi=iklis"ima j$ "$Bko skr$nu"i na okukama ako s$ kr$u
v$likom br%inom.
Do 3alil$ja i Nju"na u nau=i j$ vladalo Aris"o"$lovo u#$nj$ o ravnomj$rnom kr$"anju "ij$la. !ma"ralo s$ da s$ "ij$lo kr$$
samo do"l$ dok na nj$ga dj$luj$ n$ko drugo "ij$lo+ odnosno sila. 3alil$j j$ m$;u"im o"krio da s$ j$dnoliko pravolinijsko
kr$"anj$ vrBi b$% u"i=aja sil$. ?o j$ bila v$lika novos" u nau=i+ "$ ni mnogi 3alil$j$vi savr$m$ni=i nisu u prvi ma:
ra%umj$li pojam in$r=ij$. nju"n j$ ovoj #inj$ni=i dao d$fini"ivnu nau#nu formula=iju i ovu osobinu "ij$la pri:va"io kao
aksiom i formulisao ga ovakoO
Svako tijelo ostaje u stanju mirovanja ili jednolikog pravolinijskog kretanja sve dok dejstvom spoljnih sila nije
prinueno da svoje stanje promjeni.
Drugim rij$#ima+ "ij$lo odr8ava s"$#$nu br%inu kada pr$s"anu dj$lova"i sil$ ili kada na nj$ga n$ dj$luju sil$.
Ma"$ma"i#ki i%ra% prvog Nju"novog %akona+ odnosno zakona inercije, j$ vrlo j$dnos"avanO
., 0 v const ili a
r r
@4. *A
3ornji uslov j$ mogu samo kada na "ij$lo n$ dj$luj$ nikakva spoljaBnja sila+ "j.
0 #
ur
Proi%vod mas$ i br%in$ "ij$la na%iva s$ koliina kretanja i o%na#ava s$ sa , ( ). k k m v
r r r
Uvo;$nj$m ovog pojma+ %akon in$r=ij$ s$ mo8$ ma"$ma"i#ki formulisa"i i u slij$d$$m oblikuO
m v const
r
@4. ,A
Dakl$+ u odsus"vu d$js"va sila na "ij$lo koli#ina kr$"anja "og "ij$la os"aj$ kons"an"na. U sp$=ijalnom sli#aju mo8$ bi"iO
v
r
N -+ odnosnoO
0 m v
r
+ a "o j$ sli#aj mirovanja.
?vrdnja sadr8anja u prvom %akonu nij$ nipoB"o o#igl$dna. Naim$+ pokr$nu"o "ij$lo "r$balo bi produ8i"i kr$"anj$ is"om
br%inom i is"im prav=$m. Ovu "vrdnju+ pod okolnos"ima na Z$mlji+ n$mogu$ j$ doka%a"i j$r s$ po"r$bni uslovi n$ mogu
os"vari"i. N$mogu$ j$ is"ovr$m$no o"kloni"i sva spoljnja dj$lovanjaO Z$mljinu "$8u+ "r$nj$+ o"por sr$din$+ koja
spr$#avaju kr$"anj$. Ukoliko su ov$ sm$"nj$ manj$+ u"oliko $ s$ "ij$lo du8$ kr$"a"i. Na primj$r+ kugla ba#$na is"om
br%inom po %$mlji+ das=i i gla"kom l$du najdalj$ $ s$ o"ko"rlja"i po l$du i pu"anja $ joj bi"i pravolinijska.
0a8no j$ is"ai da s$ u odsus"vu sila s"$#$na br%ina odr8ava kao v$k"orska v$li#ina. Ako s$ "ij$lo kr$$ po ma kakvoj
krivoj liniji+ a "o %na#i da s$ kr$$ ubr%ano+ pa u n$kom mom$n"u pr$s"an$ d$js"vo sil$+ onda "ij$lo %adr8i s"$#$nu
"r$nu"nu br%inu. ?ij$lo s$ viB$ n$$ kr$"a"i po krivoj liniji n$go po pravoj+ koja j$ "ang$n"a na pu"anju u onoj "a#ki koja
prika%uj$ polo8aj "ij$la u mom$n"u pr$s"anka d$js"va sil$ @bla"o sa "o#kovima au"omobilaA.
!v$ j$ ovo pr$=i%no obu:va$no opB"om formula=ijom prvog Nju"novog %akona kr$"anja.
'% iskus"va po%na"a j$dnolika pravolonijska kr$"anja nisu kretanja po inerciji, v$ kr$"anja u uslovima u kojima s$ viB$
d$js"ava na "ij$lo m$;usobno poniB"avaju. Na primj$r+ na vo%ilo dj$luj$ sila vu#$+ a op$" s$ ono kr$$ j$dnoliko. U
ovom slu#aju osim vu#n$ sil$ dj$luj$ i sila "r$nja @i o"po" va%du:aA koja s$ uravno"$8uj$ sa vu#nom silom. Na ovoj
#inj$ni=i %asniva s$ i !ristotelovo miBlj$nj$ da j$ %a j$dnoliko kr$"anj$ po"r$bna sila.
Zbog in$r=ij$ n$ mo8$ s$ ni br%ina j$dnog "ij$la mom$n"alno pr$nij$"i na drugo "ij$lo+ v$ j$ %a"o po"r$bno n$ko kra"ko
vrij$m$. Nav$dimo n$k$ primj$r$O
- M$"ak i% puBk$ probija pro%orsko okno samo na onom mj$s"u na kom$
n$posr$dno udari+ j$r "aj dio prsn$ prij$ n$go B"o s$ br%ina m$"ka
pr$n$s$ na os"al$ dij$lov$ s"akla.
/ Ako #aBu poklopimo komadom kar"ona na koji smo s"avili m$"alni nov#i+ pa
kar"on naglo povu#$mo u :ori%on"alnom
prav=u+ nov#i $ pas"i u #aBu^ ako kar"on lagano
vu#$mo nov#i $ os"a"i na nj$mu. ZaB"o[
Sl 3.
1.
- Ako %a kona= A+ koji j$ pri#vrB$n %a s"a"iv ! @sl. 4. ,A. obj$simo "$g 3 na kom$ j$ priv$%an drugi kona= (
is"$ du8in$ i ja#in$+ pa lagano vu#$mo donji kona=+ onda $
s$ pr$kinu"i gornji kona=+ j$r s$ por$d %a"$%anja "$ga vrBi %a"$%anj$ i naB$ ruk$. Ako
naglo povu#$mo donji kona=+ onda $ s$ ovaj pr$kinu"i prij$ n$go B"o s$ %a"$%anj$
pr$n$s$ na gornji kona=.
- Eksp$rim$n" )$onarda da 0in#ija j$ lij$p primj$r %a in$r=iju @sl. 4. 4A. '% s"uba sagra;$nog od drv$ni: okrugli:
plo#a mo8$mo %godnim udar=$m i%bi"i bilo
koju od plo#a a da s$ s"ub pri "om$ n$ sruBi. ?r$nj$ i%m$;u plo#$ koju
i%bijamo i plo#a koj$ su ispod i i%nad ov$+ dj$luj$ pr$kra"ko vrij$m$ da bi
moglo pokr$nu"i "$ plo#$.
Prvi Nju"nov %akon n$ mo8$ s$ primj$ni"i u svakom sis"$mu r$f$r$n=ij$.
Ra%mo"rimo dva sis"$ma r$f$r$n=ij$ koji s$ j$dna u odnosu na drugi kr$u
i%vj$snim ubr%anj$m. Ako "ij$lo u odnosu na j$dan sis"$m miruj$+ "o $ s$ u
odnosu na drugi+ o#igl$dno+ kr$"a"i sa ubr%anj$m. '% "oga slij$di da prvi
Nju"nov %akon
nij$ ispunj$n
is"ovr$m$no u oba sis"$ma.
Sistem referencije u koj$m va8i prvi Nju"nov %akon %ov$ s$ inercijalni sistem. !is"$m r$f$r$n=ij$ u koj$m s$ prvi
nju"nov %akon n$ ispunjava %ov$ s$ neinercijalni referentni sistem.
'n$r=ijalni: sis"$ma ima b$skona#no mnogo. !vaki sis"$m r$f$r$n=ij$+ koji s$ kr$$ u odnosu na n$ki in$r=ijalni sis"$m
j$dnoliko pravolinijski+ sa svoj$ s"ran$ bi$ in$r=ijalan. ?o prois"i#$ i% pravila slaganja br%ina.
Ra%mo"rimo kr$"anj$ "a#k$ M u dva sis"$ma r$f$r$n=ij$O ! @ToPA i !d @TdodPdA+ @sl. 4. 7A.
N$ka s$ sis"$m !d u odnosu na sis"$m ! kr$$ kons"an"nom br%inomO
0 v
r
. O%na#imo br%inu "a#k$ M u odnosu na
sis"$m !d sa
' v
r
. 6r$"anj$ "$ "a#k$ u odnosu na sis"$m ! slaga$ s$ i% kr$"anja %aj$dno sa sis"$mom !d koji s$ vr8i
br%inom
0 v
r
i kr$"anj$m u sis"$mu !d koji s$ vrBi br%inom
' v
r
. (r%ina "a#k$ M u odnosu na sis"$m 6 bi$+ pr$ma "om$+
j$dnakaO
0 ' v v v +
r r r
odakl$ i%la%i da j$O
0 ' v v v
r r r
(udui da j$
0 v
r
kons"an"na i ako j$
v
r
konas"an"no onda j$ i
' v
r
kons"an"no. Pr$ma "om$+ ako j$ sis"$m ! in$r=ijalan+
"o $ i sis"$m !d+ koji s$ kr$$ j$dnoliko u odnosu na sis"$m !+ bi"i in$r=ijalan.
Sl 3.
2.
Sl.
3. 2.
Sl.
3. 3.
Sl.
3. 4.
3orni s"av j$ "%v. klasini princip relativnosti. On "vrdi da su svi in$r=ijalni sis"$mi $kvival$n"ni+ "$ da s$ oblik fi%i#ki:
%akona n$ smij$ mij$nja"i ako s$ oni i%ra8avaju u ra%nim in$r=ijalnim sis"$mima. Ovaj prin=ip s$ mo8$ iska%a"i i
"vrdnjom da apsolu"na br%ina n$ma smisla+ j$r s$ ni na koji na#in n$ mo8$ i%mj$ri"i.
Eksp$rim$n"alnim pu"$m j$ doka%ano da j$ in$r=ijalan sis"$m r$f$r$n=ij$ i onaj #iji j$ =$n"ar !un=$. ?aj sis"$m s$ %ov$
heliocentrini sistem referencije. Z$mlja u odnosu na !un=$ kr$$ s$ po krivolinijskoj pu"anji @$lipsaA+ a i okr$$ s$
oko svoj$ os$. Zbog "oga s$ sis"$m r$f$r$n=ij$ koji j$ pov$%an sa Z$mljinom povrBinom kr$$ u ubr%ano u odnosu na
:$lio=$n"ri#ini sis"$m i+ pr$ma "om$+ nij$ in$r=ijalan. M$;u"im+ ubr%anj$ "og sis"$ma j$ "oliko malo da ga prak"i#no
mo8$mo sma"ra"i in$r=ijalnim.
Dr*gi 4j*tnov zakon
Prvi nju"nov %akon kar$k"$riB$ silu kao u%rok promj$n$ br%in$ "ij$la+ ali on n$ daj$ kvan"i"a"ivnu v$%u i%m$;u sil$ i
promj$n$ br%in$ koju "a sila i%a%iva. O odnosu sil$ i promj$n$ kr$"anja koju ona i%a%iva govori drugi Nju"nov %akon.
Posma"ranj$m kr$"anja "ij$la pod d$js"vom sil$ uo#$no j$ da pos"oji pros"a rala=ija i%m$;u in"$n%i"$"a kr$"anja koju ona
i%a%iva. Pri posma"ranju slobodnog padanja uo#$no j$ da sva "ij$la dobivaju is"o i s"alno ubr%anj$. 6od slobodnog
padanja kr$"anj$ biva pod d$js"vom s"aln$ sil$+ "j. "$8in$ "ij$la. Ubr%anj$ os"aj$ s"alno+ "$ s$ mo8$ %aklju#i"i da
kons"an"na sila i%a%iva uvj$k kons"an"no ubr%anj$.
Posma"ranj$m kr$"anja "ij$la pos s"rmoj ravni uo#$no j$ da j$ ubr%anj$ u"oliko v$$ ukoliko j$ nagib s"rm$ ravni v$i+
odnosno ukoliko j$ sila u prav=u s"rm$ ravni v$a.
Prva sis"$ma"ska ispi"ivanja i provj$ravanja pom$nu"i: odnosa vrB$na su na A"vudovoj maBini+ pa $mo i mi i%
$ksp$rim$n"a na A"vudovoj maBini doi do drugog Nju"novog %akona. Pos"upa$mo onako kako j$ v$ ranij$ opisano
kod i%vo;$nja %akona %a j$dnako ubr%ano kr$"anj$. '%v$B$mo "ri grup$ $ksp$rim$na"a.
*. Na kraj$vima kon=a obj$simo dva j$dnaka "$ga
3* i 3, #ij$ su mas$ m* N m, N >.g i na d$sni "$g 3*
dodamo pr$"$g P mas$ mp N 7g. Pr$"$g svojom
"$8inom dj$luj$ kao kons"an"na sila 1 koja msi m N
m* _ m, _ mp N >.g _ >.g _ 7g N ,--g saopB"ava
ubr%anj$. Eio sis"$m s$ kr$$ j$dnako ubr%ano+ pa
i% %akona pu"aO
2
1
2
s at mo8$mo i%ra#una"i
ubr%anj$+ mj$r$i pr$;$ni pu" %a n$ko odr$;$no
vrij$m$. Pri ovim uslovima dobiva s$ da j$ ubr%anj$
a N ,-=mcs
,
.
@Na primj$r+ %a " N ,s "$g 3* pr$;$ pu" s N 7-=mA+
@sl. 4. 9A.
,. Ako na pr$"$g P dodamo joB j$dan pr$"$g mas$ 7g+
onda pr$"$g Pd ima masu mpd N .g+ pa j$ sila 1* koja
dj$luj$ na sis"$m dva pu"a v$a @1* N,1A+ dok mo8$mo sma"ra"i da s$ masa sis"$ma nij$ promj$nila i da j$ m* N m N
,--g. Mj$r$i sada ubr%anj$ nai $mo da ono i%nosi a* N 7-=mcs
,
. @Na primj$r+ %a vrij$m$ " N *s+ "$g sa pr$"$gom
pr$;$ pu" s N ,-=m+ @sl. 4. 9bA.
4. Na "$gov$ 3* i 3, navrn$mo "$gov$ j$dnaki: masa+ "ako da mas$ "$gova 3*d i 3,d i%nos$O m*d N m,d N *><g+ dok
os"avimo is"i pr$"$g Pd mas$ .g. !ada "$8ina pr$"$ga. "j. sila 1*d N 1* N ,1+ dj$luj$ na masu md N *>< _ *>< _ . N 7--g i
saopB"ava joj ubr%anj$. Pri ovim uslovima dobiva s$ da j$ ubr%anj$ ad N ,-=mcs
,
. @Na primj$r+ %a vrij$m$ " N ,s "$g 3*d
sa pr$"$gom Pd pr$;$ pu" s N 7-=mA+ @sl. 4. 9=A.
6ad u%m$mo u ob%ir nav$d$n$ poda"k$ i sr$dimo i:+ dobijamo ovu "ab$luO

$)
=)
'% poada"aka *. i ,. vidimo da j$ masa sis"$ma "$gova u oba slu#aja bila is"a+ ali j$ dva pu"a v$a sila is"oj masi
saopB"ila dva pu"a v$$ ubr%anj$+ pa %aklju#uj$moO
Bbrzanje koje razliite sile daju istoj masi upravo su proporcionalna jainama tih sila, tj-
a O a* N 1 O 1*
ili mo8$mo r$i da j$ ubrzanje upravo proporcionalno sili-
a ) 1 @4. 4A
i% poda"aka ,. i 4. vidimo da j$ u oba slu#aja dj$lovala is"a sila+ ali j$ ubr%anj$ a* koj$ j$ dobio sis"$m "$gova kad mu j$
masa bilaO m N ,--g+ dva pu"a v$a od ubr%anja ad koj$ j$ dobio sis"$m kada mu j$ masa bila md N 7--g. (udui da j$
masa m dva pu"a manja od mas$ md+ i%la%iO
Bbrzanja koja ista sila daje raznim masama obrnuto su proporcionalna tim masama, tj-
a* O ad N md O m*
ili mo8$mo r$i da j$ ubrzanje obrnuto proporcionalno masi-
1
a
m
@4. 7A
J$dna#in$ @4. 4A i @4. 7A mo8$mo napisa"i u oblikuO

#
a k
m
@4. 9A
gdj$ j$O k / fak"or propor=ionalnos"i+ pa mo8$mo %aklju#i"iO
Bbrzanje, koje dobija pokrenuta masa zbog djelovanja neke sile, upravo je proporcnionalno jaini te sile, a
obrnuto proporcionalno masi.
Odabra$mo sis"$m j$dini=a "akav da fak"or propor=ionalnos"i bud$ j$dnak j$dini=i @k N *A. (udui da j$ sila v$k"or i
smj$r ubr%anja s$ popdudara sa smj$rom sil$+ j$dna#ina @4. 9A s$ mo8$ napisa"i u v$k"orskom oblikuO
#
a
m

ur
r
odnosnoO
# m a
ur r
@4. <A
J$dna#ina @4. <A j$ osnovna j$dna#ina klasi#n$ m$:anik$ i ona pr$ds"avlja ma"$ma"i#ku formula=iju drugog nju"novog
%akona. J$dna#ina @4. <A pr$ds"avlja osnovnu jednainu kretanju materijalne take.
J$dna#ina
#
a
m

ur
r
ka%uj$ da ubr%anj$ koj$ sila saopB"ava "ij$lu %avisi samo od sil$ i mas$ "ij$la. ?o %na#i+ ubr%anj$
n$ %avisi od "oga da li s$ "ij$lo na koj$ j$ dj$lovala sila nala%ilo u miru ili kr$"anju. 6ako s$ kr$"anj$ mo8$ vrBi"i ili sulj$d
in$r=ij$ ili pod dj$lovanj$m n$k$ sil$+ i%la%i da j$ djelovanje jedne sile nezavisno od toga da li na tijelo djeluju neke
druge sile. Ovaj %aklju#ak koji proi%ila%i i% drugog Nju"novog %akona %ov$ s$ princip nezavisnosti djelovanja sila.
Ra%mljivo j$ da $ %avrBno kr$"anj$ "ij$la pod ukupnim d$js"vom n$koliko sila bi"i drugo+ n$go pod d$js"vom svak$ od
nji: pos$bno+ ali i u "om slu#aju svaka sila saopB"ava ono ubr%anj$ koj$ bi dala ona sam. ?ako+ na primj$r+ "$8a
saopB"ava "ij$lu is"o ubr%anj$ i u vakuumu i u va%du:u+ ali o"por va%du:a mij$nja %avrBno kr$"anj$+ dok n$ mij$nja
dj$lovanj$ "$8$.
!voj drugi %akon Nju"n j$ formulisao u obliku
# m a
ur r
. nj$gova formula=ija u prij$vodu glasiO
6romjena kretanja proporcionalna je sili koja djeluje na tijelo i vri se u prevcu dejstva sile.
Ako s$ i%borom j$dini=a pod$si da fak"or propor=ionalnos"i bud$ j$dnak j$dini=i+ onda j$ ma"$ma"i#ki i%ra% Nju"nov$
formula=ij$ drugog %akonaO
( ) d m v
#
dt

r
ur
@4. DA
3ornji %akon mo8$mo iska%a"i na slij$d$i na#inO
0rzina promjene koliine kretanja jednaka je sili koja djeluje i ima istu orjentaciju kao i sila.
U klasi#noj fi%i=i masa s$ sma"ra kons"an"nom v$li#inom+ "$ promj$na kr$"anja nas"aj$ samo promj$nom br%in$
kr$"anja+ odnosnoO
( ) m v m v
r r
pa s$ %akon mo8$ napisa"i u oblikuO
dv
# m m a
dt

r
ur r
@4. .A
"j. sila je jednaka proizvodu mase tijela i ubrzanja koje ta sila izaziva.
Pos"oj$ $ksp$rim$n"alni doka%i da j$ masa "ij$la funk=ija nj$gov$ br%in$ i da s$ pov$ava sa pov$anj$m br%in$ pr$ma
j$dnainiO
0
2
2
1
m
m
v
c

@4. >A
gdj$ j$O m- N kons"an"a koja s$ na%iva Hmasa u miruI+ = N j$ br%ina svj$"los"i @= N 4]*-
.
mcsA+ a v N br%ina "ij$la u odnosu
na r$f$r$n"ni sis"$m posma"ra#a. Ako j$O v N -+ onda j$ m N m-+ a ako j$ v N =+ masa j$ b$skona#na.
@orenc i !jntajn @)or$n"%+ Eins"$inA i%v$li su j$dna#inu @4. >A pomou "$or$"ski: argum$na"a %asnovani: na
r$la"ivis"i#kim ra%ma"ranjima i ona j$ bila n$posr$dno provj$r$na na $ksp$rim$n"ima %a br%inu $l$k"ronima i ionima.
6od puB#anog "an$"a
v
c
i%nosi oko 4]*-
/<
i o#igl$dno j$ da pri ovim br%inama %a sv$ prak"i#n$ svr:$ masa j$dnaka
masi u miru @m N m-A. ! drug$ s"ran$+ $l$k"ron ubr%an po"$n=ijalnom ra%likom samo od *-
9
vol"a ima v$u br%inu od
-+<=+ "ako da j$ pov$anj$ mas$ s br%inom od najv$$ va8nos"i kada j$ rij$# o a"omskim i suba"omskim #$s"i=ama koj$
su ubr%an$ po"$n=ijalnim ra%likama od n$koliko miliona vol"a.
'ako j$ Nju"n sma"rao da j$ masa kons"an"na+ svoj %akon nij$ i%ra%io u oblikuO
# m a
ur r
+ v$ u oblikuO
( ) d m v
#
dt

r
ur
@4. *-A
koji s$ mo8$ primj$ni"i i kada masa nij$ kons"an"na.
Mo8$ s$ lako vidj$"i da s$ i%ra% %a prvi Nju"nov %akon mo8$ dobi"i i% drugog Nju"novog %akona. Ako u j$dna#inu @4. *-A
s"avimo
0 #
ur
+ dobijamoO
( )
0
d m v
dt

r
No+ ako j$ promj$na ma kakv$ v$li#in$ j$dnaka nuli+ onda j$ "a v$li#ina kons"an"na+ "jO ako j$ ( ) 0 m v
r
onda j$O
mv const
r
a "o j$ ma"$ma"i#ki i%ra% %akona in$r=ij$.
'% i%ra%aO 1 N m ]a i%vodi s$ j$dini=a %a silu. ?o j$ ona sila koja j$dini=i mas$ daj$ j$dini=u ubr%anja. J$dini=a %a silu j$
* nju"n @*NA. >jutn je sila koja masi od jednog kilograma daje ubrzanje od &mCs
+
.
Pr$ma d$fini=iji j$O
2 2
1 1 1 1
m kgm
$ kg
s s

Dr*gi 4j*tnov zakon * neinercijalnim -*+rzanim. re,erentnim
%i%temima
Nju"novi %akoni u do sada nav$d$nim obli=ima va8$ samo u in$r=ijalnim r$f$r$n"nim sis"$mima.
N$in$r=ijalni r$f$r$n"ni sis"$mi s$ kr$u ubr%ano u odnosu na in$r=ijaln$ r$f$r$n"n$ sis"$m$.
Ra%mo"rimo drugi %akon u n$in$r=ijalnim r$f$r$n"nim sis"$mima. Pr$"pos"avimo da j$dan n$in$r=ijalni r$f$r$n"ni sis"$m
! ima u odnosu na in$r=ijalni r$f$r$n"ni sis"$m !d ubr%anj$
0 a
r
. Ako j$
$ a
r
ubr%anj$ "ij$la u odnosu na n$in$r=ijalni
@ubr%aniA r$f$r$n"i sis"$m+ onda j$ ubr%anj$
a
r
"ij$l u odnosu na in$r=ijalni sis"$mO
0 $ a a a +
r r r
Drugi Nju"nov %akon mo8$ s$ sada napisa"i u oblikuO
0
( ) $ m a m a a +
r r
odnosnoO
0 $ # m a m a +
ur r r
@4. **A
Dakl$ u n$in$r=ijalnom sis"$mu moramo uvij$k ubr%anj$
$ a
r
doda"i
0 a
r
.
Ako nav$d$mo i%ra%O
0 0 # m a
ur r
mo8$mo pisa"iO
0 $ # # m a +
ur ur r
@4. *,A
!ila
#
ur
j$ "realna sila# koja dj$luj$ na "ij$lo+ a
0 0 # m a
ur r
j$ "%v. "inercijalna sila#. ?a sila nij$ r$alna+ @#$s"o s$
%ov$ "fiktivna sila#A+ ona s$ javlja %bog n$in$r=ij$ "ij$la.
)ij$va s"rana j$dna#in$ @4. *,A pr$ds"avlja r$%ul"an"nu Hr$aln$I i Hin$r=ijaln$I sil$. Ova r$%ul"an"a sila j$ j$dnaka
proi%vodu mas$ "ij$la i ubr%anja u odnosu na ubr%ani n$in$r=ijalni sis"$m.
6ada s$ ubr%anj$
$ a
r
mj$ri u odnosu na koordina"ni sis"$m koji s$ kr$$ sa "ij$lom @"ij$lo u n$in$r=ijalnom sis"$mu
miruj$A+ "ada j$
$ a
r
N -+ dok
0 a
r
pos"aj$ ubr%anj$ "ij$la
a
r
u odnosu na in$r=ijalni sis"$m.
J$dna#ina @4. *,A svodi s$ naO
0 0 # # +
ur ur
@ovo j$ DdAlamb$r"ov prin=ipA
iliO
0 0 # m a
ur r
"jO
0 # m a
r
@4. *4A
6ao primj$r ra%mo"rimo kr$"anj$ "ij$la @kosmonau"aA u kosmi#kom brodu koji slobodno pada. R$f$r$n"ni sis"$m v$%an
%a brod ima ubr%anj$ u odnosu na Z$mlju kao in$r=ijalni sis"$m
0 a g
r ur
+ "$ j$ in$r=ijalna sila
0 # mg
ur ur
. Na
kosmonau"a u brodu dj$luj$ r$alna gravi"a=iona silaO # m g
ur ur
+ pa na osnovu j$dna#in$ @4. *4A dobijamoO
0
$
$
# # m a
mg mg m a
+

ur ur r
ur ur r
odnosnoO
$ a
r
N -
Posma"rajmo i% kosmi#kog broda+ da"o "ij$lo @kosmonau"A s$ n$ ubr%ava+ iako na nj$ga dj$luj$ s"alna r$alna
gravi"a=iona sila. Ovo "ij$lo n$ dj$luj$ nikakvom silom na brod
( 0) $ ma
r
i ka8$ s$ da ono l$bdi. Ovakvo s"anj$
"ij$la na%iva s$ "bezte1insko stanje#.
5e&ina, te/ka i inertna ma%a
Z$mlja dj$luj$ na sva "ij$la silom koja s$ %ov$ sila te1e ili sila gravitacije. Zbog "$8$ sva "ij$la+ #im su sprj$#$na da
padaju+ pri"iskuju podlogu koja i: %adr8ava ili %a"$8u ni" o koju su obj$B$na.
Bkupni pritisak to ga tijelo zbog te1e vri na horizontalnu podlogu ili zatezanje niti kada je tijelo objeeno,
zovemo te1inom tijela.
Ako s$ podloga ukloni+ onda pod d$js"vom ov$ slik$ nas"aj$ slobodno padanj$ "ij$la+ a iskus"vo poka%uj$ da sva "ij$la
koja slobodno padaju dobijaju is"o ubr%anj$+ koj$ s$ %ov$ ubrzanje te1e ili ubrzanje gravitacije i bilj$8i s$ sa g. !ila
"$8$ j$ uvj$k orij$n"isana pr$ma =$n"ru Z$mlj$. !ila "$8$ j$ sp$=ijalan slu#aj opB"$g %akona gravi"a=ij$+ o kom$ $ bi"i
rij$#i kasnij$.
(udui da "$8ina saopB"ava "ij$lu ubr%anj$O g
ur
+ onda s$ ona mo8$ "r$"ira"i po drugom Nju"novom %akonu. O%na#imo li
"$8inu "ij$la sa
%
ur
+ bi$
% m g
ur ur
@4. *7A
0$k"ori
%
ur
i g
ur
imaju is"i prava= i orij$n"isani su pr$ma =$n"ru Z$mlj$+ odnosno u "$:ni#koj primj$ni vertikalno. '%
ovoga s$ vidi da su masa i te1ina dvije razliite veliine. (udui da su v$k"ori
%
ur
i g
ur
is"og smj$ra+ "$8inu mo8$mo
"r$"ira"i skalarno.
3 N m ] g @4. *9A
"j. te1ina tijela jednaka je proizvodu iz njegove mase i ubrzanja te1e na tom mjestu.
Ubr%anj$ "$8$ %avisi od g$ografsk$ Birin$ i nadmorsk$ visin$. ?o s$ javlja %bog spoljoB"$nos"i Z$mlj$ i ra%li#i"$
udalj$nos"i "ij$la od =$n"ra Z$mlj$. Osim "oga+ javlja s$ u"i=aj %bog okr$"anja Z$mlj$ oko svoj$ os$. O ovim pi"anjima
govori$mo kasnij$. Zbog "oga s$ i "$8ina "ij$la mij$nja sa promj$nom mj$s"a na Z$mlji.
Promj$na "$8in$ "ij$la na ra%nim mj$s"ima g$ografsk$ Birin$ i na ra%nim nadmorskim visinama n$ mo8$ s$ %apa%i"i pri
mj$r$nju u"$%ima na "$ra%ijama+ j$r ukoliko s$ promj$ni "$8ina "ij$la %bog promj$n$ ubr%anja "$8$+ u"oliko s$ promj$ni i
"$8ina "$gova. Promj$na "$8in$ s$ mo8$ kons"a"ova"i samo na dinamom$"ru+ #iji s$ rad %asniva na is"$%anju oprug$+
j$r sila oprug$ n$ %avisi od gravi"a=ij$.
(udui da j$ "$8ina 3 sila+ "o j$ j$dini=a %a "$8inu nju"n @*NA. ?ij$lo mas$ *kg ima "$8inuO
1 2
2 2
2
: 1 9, 83 9, 83
: 1 9, 78 9, 78
45 : 1 9, 81 9,81
o
m
na &olu % kg $
s
m
na ekvatoru % kg $
s
m
na geogra'ske (irine % kg $
s



!ila kojom Z$mlja privla#i $"alon mas$ od *kg na 79
o
g$ogrask$ Birin$ %ov$ s$ & kilopond %kp,. Dakl$+
*kp N >+.*N
5iljadu pu"a manja j$dini=a j$ & pond %p,. 6ond je sila kojom 7emlja privlai tijelo mase od jednog grama.
!ila "$8$ dj$luj$ i onda kada j$ "ij$lo u miru+ odnosno kada "ij$lo n$ dobija nikakvo ubr%anj$.
(udui da j$ "$8ina "ij$la propor=ionalna masi+ "o masu "ij$la mo8$mo da =ij$nimo pr$ma sili "$8$. Ako su "$8in$ dva
"ij$la 3* i 3, odr$;$n$ na j$dnoj "$ is"oj "a#ki Z$mljin$ povrBin$ j$dnak$ @3* N 3,A+ onda i%O
m* ] g N m, ] g
slij$diO
m* N m,
Dakl$+ ravno"$8om na "$ra%ijama mj$r$ s$ n$ samo n$po%na"$ "$8in$+ n$go i nji:ov$ mas$.
Ovakav na#in mj$r$nja mas$ %ov$ s$ statiko mjerenje mase, a masa dobij$na na osnovu "$8in$ %ov$ s$ tekla ili
gravitaciona masa.
Ako+ pak+ masu "ij$la odr$;uj$mo po in$r=iji pr$ma drugom Nju"novom %akonuO 1 N m ] a+ odakl$ j$O
#
m
a

onda s$ "a masa %ov$ inertna %troma, ili inercijalna masa, a ovakav na#in mj$r$nja mas$ %ov$ s$ dinamilko
mjerenje mase.
U svakodn$vnom iskus"vu uo#avamo #$s"o ovakv$ dvij$ mas$. ?ako+ na primj$r+ ako :o$mo da pro=ij$nimo masu
n$kog "ij$la+ mo8$mo "o "ij$lo dr8a"i mirno u ru=i+ pri #$mu kons"a"uj$mo nj$govu "$Bku masu na osnovu "$8in$.
M$;u"im+ naro#i"o kod mali: "ij$la+ nj$govu masu mo8$mo bolj$ da o=ij$mo ako "ij$lo n$koliko pu"a n$i%mj$ni#no
podign$mo naglo naviB$ i spus"imo. Na ovaj na#in daj$mo "ij$lu ubr%anj$+ "$ =ij$nimo nj$govu in$r=ijalnu masu na
osnovu sil$ kojom s$ ono opir$ promj$ni kr$"anja.
?$Bka i in$r=ijalna masa su pr$ma danaBnjim s:va"anjima identine i $ksp$rim$n"alno s$ n$ mo8$ us"anovi"i nikakva
ra%lika i%m$;u nji:. Za"o s$ masa mo8$ d$finisa"i kao veliina otpora tijela protiv promjene kretanja.
6*%to7a, %peci$na te&ina, %peci$na zapremina
Po%na"o j$ da j$dnak$ %apr$min$ ra%li#i"i: "ij$la @"variA n$maju j$dnak$ mas$+ ni"i+ pak+ j$dnak$ mas$ ra%li#i"i: "ij$la
imaju j$dnak$ %apr$min$.
6od :omog$ni: "ij$la odnosi i%m$;u mas$+ %apr$min$+ "$8in$ su kons"an"$ koj$ daju i%vj$snu karak"$ris"iku ovi: "ij$la+
odnosno ma"$rijala od koji su ona na#inj$na. Ov$ kons"an"$ s$ vrlo #$s"o upo"r$bljavaju+ j$r omoguuju da s$ i %a
ra%novrsna "ij$la pos"av$ opB"i obras=i.
Odnos i% mas$ "ij$la i nj$gov$ %apr$min$ %ov$ s$ gusto:a tijela i obilj$8ava sa k+ pa j$ %a :omog$no "ij$loO
m
v
@4. *<A
Za n$:omog$na "ij$la i%ra% @*A daj$ srednju ili prosjenu gusto:u.
3us"oa nam poka%uj$ kolika j$ masa j$dini=a %apr$min$+ pa s$ gus"oa %ov$ joB i zapreminska masa.
Dim$n%ija gus"o$ j$O
[ ]
3
3
M
M L
L

1
1
1
]
]
pa j$ jedinica za gusto:u u !' / sis"$muO kgcm
4
. C$s"o s$ gus"oa i%ra8ava u gc=m
4
.
)ako j$ poka%a"i da j$O
3 3
1 1000
g kg
cm m

3us"oa #is"$ vod$ na _7

o
E j$ *gc=m
4
N *---kgcm
4
.
'% j$dna#in$ @4. *<A nala%imo da j$O
m N 0 ] k @4. *DA
"j. mas "ij$la j$dnaka j$ proi%vodu nj$gov$ %apr$min$ i gus"o$.
Zapr$mina j$dini=$ mas$ :omog$nog "ij$la+ "j. odnos %apr$min$ i mas$ "ij$la %ov$ s$ specifina zapremina i
o%na#ava s$ sa 0s. !p$=ifi#na %apr$mina j$+ pr$ma "om$+ r$=ipro#na vrij$dnos" gus"o$+ "jO
1
s
V
V
m

@4. *.A
J$dini=a %a sp$=ifi#nu %apr$minu u !' / sis"$mu j$ m
4
ckg+ a #$s"o s$ i%ra8ava i u lCkg N m
4
cdm
4.
Specifina te1ina l :omog$nog "ij$la j$ odnos i% "$8in$ "ij$la i nj$gov$ %apr$min$O
%
V
@4. *>A
!p$=ifi#na "$8ina poka%uj$ kolika j$ "$8ina j$dini=$ %apr$min$. Za n$:omog$na "ij$la j$dna#ina @4. *>A daj$ srednju
specifinu te1inu.
;edinica specifine te1ine u !' / sis"$mu j$ Ncm
4
+ a u praksi s$ #$s"o upo"r$bljava n$sis"$mska j$dini=a pc=m
4
.
'% j$dnain$ @4. *>A i%la%i da j$O
3 N 0 ] l
"j. "$8ina "ij$la j$dnaka j$ proi%vodu i% nj$gov$ %apr$min$ i sp$=ifi#n$ "$8in$.
6ako j$ 3 N m ] g "o %amj$nom u @4. *>A dobijamoO

% m g m
g g
V V V

@4. ,-A
"j. sp$=ifi#na "$8ina n$kog "ij$la j$dnaka j$ proi%vodu gus"o$ i ubr%anja "$8$ na da"om mj$s"u.
(udui da "$8ina "ij$la %avisi od mj$s"a na kom$ j$ mj$rimo+ "o i sp$=ifi#na "$8ina is"og "ij$la ima ra%li#i"$ vrij$dnos"i na
ra%li#i"im mj$s"ima g$ografsk$ Birin$.
6ao B"o smo napom$nuli u praksi s$ naj#$B$ upo"r$bljavaju j$dini=$ %a gus"ou gc=m
4
a %a sp$=ifi#nu "$8inu pc=m
4
+
pa su skoro sv$ "abli=$ u njima i%ra8$n$. 6ada s$ gus"oa "ij$la i%ra%i u c=m
4
a sp$=ifi#na "$8ina u pc=m
4
onda on$
imaju is"$ b"ojn$ vrij$dnos"i+ B"o pr$ds"avlja povoljnu #inj$ni=u da s$ mogu i%ra%i"i is"om "abli=om.
!va dosadaBnja i%laganja su spor$v$d$na pod pr$"pos"avkom da su "ij$la #is"a i da po"puno ispunjavaju pros"or koji
%au%imaju. M$;u"im+ "ij$la s$ nala%$ u ra%li#i"im s"anjima u pogl$du Bupljikavos"i+ poro%nos"i+ ras"r$si"os"i+ vla8nos"i+ i"d.
Ov$ #inj$ni=$ u praksi o"$8avaju i komplikuju upo"r$bu opisani: pojmovaO gus"o$+ sp$=ifi#n$ "$8in$ i sp$=ifi#n$
%apr$min$.
3us"oa i sp$=ifi#na "$8ina %avis$ od "$mp$ra"ur$+ j$r s$ "ij$la pri %agrijavanju obi#no Bir$. Za"o u% vrij$dnos"i ovi:
v$li#ina obi#no s$ o%na#uj$ i "$mp$ra"ura. Cvrs"a "ij$la v$oma malo mij$njaju %apr$minu pri %agrijavanju+ pa s$
promj$na gus"o$ uslj$d promj$n$ "$mp$ra"ur$ #$s"o %an$maruj$. 6od "$#ni: "ij$la promj$n$ %apr$min$ sa
"$mp$ra"urom su %na"no v$$+ pa s$ obi#no u%ima u ob%ir. 3asovi s$ dal$ko viB$ Bir$ pri %agrijavanju+ a por$d "oga oni
mij$njaju %apr$minu i uslj$d pri"iska+ pa s$ por$d "$mp$ra"ur$ na%na#uj$ i pri"isak. ?o j$ obi#no "$mp$ra"ura od -
o
E i
pri"isak od *-*4mb @D<- mm 5gA.
U donjoj "ab$li da"$ su vrij$dnos"i gus"o$ i sp$=ifi#n$ "$8in$ n$ki: "ij$laO
5re7i 4j*tnov zakon -zakon akcije i reakcije.
?r$i Nju"nov %akon i%ra8ava misao da u prirodi nas"aju is"ovr$m$na dj$lovanja m$;u "ij$lima+ a u is"o vrij$m$ on
u"vr;uj$ kvan"i"a"ivni odnos "i: dj$lovanja.
!vako dj$lovanj$ "ij$la j$dnog na drugo ima karak"$r u%ajamnos"iO ako "ij$lo M* dj$luj$ na "ij$lo M, n$kom silom
21 #
ur
@ka8$mo da j$ "o akcijaA+ "o $ i "ij$lo M, sa svoj$ s"ran$ dj$lova"i na "ij$lo M* silom
12 #
ur
+ koja s$ %ov$ reakcija @sl. 4.
<A.
!ila s$+ dakl$+ nikad n$ mo8$ javi"i sama n$go uvij$k u sudj$lovanju sa drugom silom. Na primj$r+ kad lokomo"iva
pokr$8$ vo% dvij$ sil$ vrB$ %a"$%anj$ spojni=a i%m$;u lokomo"iv$ i vo%aO j$dna+ kojom lokomo"iva vu#$ vo% i usmj$r$na
j$ u prav=u kolosj$ka unaprij$d i druga+ kojom vo% dj$luj$ na lokomo"ivu i usmj$r$na j$ una%ad.
U%mimo joB j$dan primj$r. Za j$dan kraj kon=a v$8$mo "ij$lo "ako da ga mo8$mo pokr$nu"i dj$lujui rukom na drugom
kraju kon=a @sl. 4. DA. Pri "om$ obav$%no dola%i do %a"$%anja kon=a+ a jasno j$ da %a"$%anj$ kon=a n$ mo8$ da
prou%rokuj$ samo j$dna sila+ v$ dvij$ sil$ koj$ dj$luju na kraj$vima kon=a u supro"nom smj$ru.
Eksp$rim$n"i poka%uju da su sil$ kojima "ij$la dj$luju j$dno na drugo uvij$k jednaka po veliini, a suprotna po
smjeru.
Ra%mo"rimo "o na slij$d$$m primj$ru.
!pojimo dva dinamom$"ra A i ( %a $ks$r na kraju s"ola+ kao na sli=i 4. ..
Sl.
3. 6.
Sl.
3. 7.
Ako
rukom
vu#$mo dinamom$"ar A+ onda na $ks$r E dj$luj$mo silom
1 #
ur
@akcija(& koju mo8$mo o#i"a"i na dinamom$"ru A.
's"ovr$m$no $ks$r vu#$ naBu ruku silon
2 #
ur
@reakcijaA is"u silu mo8$mo o#i"a"i na dinamom$"ru (. Oba dinamom$"ra
poka%uju da s$ sil$ po in"$n%i"$"u j$dnak$ @1* N 1,A+ a supro"no usmj$r$n$ @
1 2 # #
ur ur
A.
UopB"avajui $ksp$rim$n"aln$ #inj$ni=$ sli#n$ vrs"$ u"vr;$n j$ opB"i %akon+ koji j$ Nju"n formulisao kao svoj "r$i %akon
m$:anik$ / zakon akcije i reakcije.
Pr$ma formula=iji samog Nju"na+ "aj %akon glasiO
!kciji uvijek odgovara jednaka i suprotna reakcijaD uzajamna djelovanja dva tijela su uvijek jednaka i suprotno
usmjerena.
U ovoj d$fini=iji sadr8ani su "$rmini^ "akcija# i "reakcija#+ %bog #$ga mo8$ da s$ s"vori pr$ds"ava o n$koj ra%li=i sila
kojima "ij$la dj$luju j$dno na drugo. HAk=ijiI s$ n$:o"i=$ pripisuj$ glavna+ a Hr$ak=ijiI po"#inj$na uloga+ B"o nij$ ur$du.
Us"vari+ obadvij$ sil$ su po"puno ravnopravn$.
6oris"$i s$ o%nakama sila+ koj$ su prika%an$ na sli=i 4. <.+ ma"$ma"i#ki i%ra% "r$$g Nju"novog %akona glasiO
12 21 # #
ur ur
@4. ,*A
0a8no j$ is"ai da ov$ dvij$ sil$ dj$luju na ra%na "ij$la. 'na#$ bi r$%ul"an"a bila j$dnaka nuli.
6ao poslj$di=a "r$$g nju"novog %akona i%la%i da ako s$ dva "ij$la kr$u samo pod nji:ovim m$;usobnim dj$lovanj$m
@i%olovano od dj$lovanja vanjski: "ij$laA ona dobijaju ubr%anja koja su obrnu"o propor=ionalna nji:ovim masama. N$ka
j$ m* masa "ij$ M* sa slik$O 4. <+ a m, mas "ij$la M,. Pod dj$lovanj$m
12 21 # i #
ur ur
"ij$la dobijaju ubr%anja
1 2 a i a
r r
+
pa $ pr$ma j$dna#ini @4. ,*A bi"iO
1 1 2 2
1 2 2 1
.
: :
m a m a
tj
a a m m

Ovu poslj$di=u lako uo#avamo kod in"$rak=ij$ "ij$la sli#n$ mas$. ?ada su mj$rljiva i nji:ova ubr%anja.
Na primj$rO
- Pri pu=anju i% puBk$ @ar"ilj$rijskog oru8jaA baru"ni gasovi i%ba=$ %rno naprij$d+ a puBku "rgnu na%ad.
- Pri skoku i% #am=a na obalu+ #ama= s$ vraa una%ad.
C$s"o s$ d$Bava da j$ pri m$;usobnom dj$lovanju masa j$dnog "ij$la %na"no v$a+ pa s$ n$ vidi dj$lovanj$ sil$
r$ak=ij$. ?o j$ naprimj$r slu#aj kada odsko#imo od "la ili kada kugli=a odska#$ od #vrs"$ podlog$. U "om slu#aju masa
m, j$ Z$mlja+ pa j$ ubr%anj$ a, koj$g dobija Z$mlja %an$marljivo mala.
Po%na" j$ primj$r prividnog paradoksaO %aB"o konj vu#$ kola[ Po "r$$m Nju"novon %akonu sila kojom konj vu#$ kola
j$dnaka j$ i supro"na sila kojom kola vuku konja. R$klo bi s$ da $ s$ ov$ sil$ poniB"ava"i. No+ nij$ "ako. ObjaBnj$nj$ j$
slij$d$$O opirui s$ o "lo+ konj j$ #vrs"o v$%an sa Z$mljom+ dok kola @ako %an$marimo "r$nj$A "o nisu. !ila kojom kola
dj$luju na konja dj$luj$ %apravo na sis"$mO @konj _ Z$mljaA. Po ''' Nju"novom %akonu j$O
mkola ] a N @mkonja _ MZ$mlj$A ] a*
O#i"o j$ masa u %gradi %na"no v$a+ pa j$ a mm a* i konj vu#$ kola.
Sl.
3. 8.
Da j$ ovo ra%ma"ranj$ ispravno vidimo kada nas"upi pol$di=a. ?ada j$ v$%a konja sa Z$mljom slaba i u "om slu#aju
konj %ais"a n$ mo8$ vu#i kola.
Na %akonu ak=ij$ i r$ak=ij$ %asnovano j$ kr$"anj$ rak$"a kao i n$ki: 8ivi: bia @sipaA. Rak$"a i%ba=uj$ v$likom br%inom
gasov$ i %bog "oga s$ kr$$ u supro"nom smj$ru @!$gn$rovo koloA.
6r$"anj$ brodova okr$"anj$m $lis$ @prop$l$raA u vodi %asnovano j$ "ako;$ na ovom %akonu m$:anik$+ j$r $lisa
pokr$8$ vodu+ a ova dj$luj$ na brod is"o "ako j$dnakom+ ali supro"nom silom.
D$js"vo sila s$ n$ mo8$ ograni#i"i samo na dva "ij$la+ v$ uvj$k pos"oji+ u v$oj ili manjoj mj$ri+ i u"i=aj drugi: "ij$la.
M$;u"im+ mi ovdj$ n$ u%imamo u ob%ir "aj u"i=aj+ n$go dva "ij$la posma"ramo i%olovana od okolin$.
Napominj$mo da "r$i Nju"nov %akon ima "ako;$ opB"i i osnovni %na#aj u prirodi. !va "ri Nu"nova %akona pr$ds"avljaju
osnov klasi#n$ m$:anik$. Za"o s$ klasi#na m$:anika na%iva joB i Nju"novom m$:anikom.
Imp*l% %ile i koliina kretanja
M$;u ra%novrsnim d$js"vima sil$ karak"$ris"i#ni su slu#aj$vi kada sila dj$luj$ v$likim in"$n%i"$"om+ ali vrlo kra"ko
vrij$m$. Na primj$r+ pri sudaru "ij$la ili pri $ksplo%iji javlja s$ kra"ko"rajno ali in"$n%ivno d$js"vo sil$. Za vrij$m$
dj$lovanja "akv$ sil$ pr$valj$ni pu" j$ b$skrajno mali. Ovakv$ "r$nu"n$ sil$ v$likog in"$n%i"$"a+ pri #ij$m s$ "rajanju
d$js"va mo8$ %an$mari"i kr$"anj$ "ij$la+ na%ivamo impulsnim silama.
Pr$ma "im$+ promj$na s"anja kr$"anja "ij$la @"j. promj$na v$li#in$ i smj$ra br%in$A %avisi n$ samo od v$li#in$ sil$ 1 koja
na "ij$lo dj$luj$+ v$ i od "rajanja nj$nog dj$lovanja. Promj$na kr$"anja mora bi"i propor=ionalna kako sili 1 "ako i
in"$rvali vr$m$na b" u "oku koj$g s$ vrBilo dj$lovanj$.
Proi%vod sil$ i vr$m$na nj$nog dj$lovanja @1 ] b"A %ov$ s$ impuls sile i o%na#ava s$ sa &
ur
. Ako v$k"or sil$ nij$
kons"an"an+ impuls &
ur
%a vrij$m$ koj$ j$ proBlo od mom$n"a "- do mom$n"a " odr$;uj$ s$ i%ra%omO
0
t
t
& # dt

ur ur
@4. ,,A
Pr$ma drugom Nju"novom %akonu j$O

@4. ,4A
(udui da j$ masa m kons"an"na+ mo8$ s$ pis"i j$dna#inaO
( ) # dt d mv
ur r
@4. ,7A
Ako j$ u "r$nu"ku "o "ij$lo imalo br%inu
0 v
r
+ u "r$nu"ku " poslij$ dj$lovanja impulsa &
ur
imalo br%inu
v
r
+ onda
in"$gra=ijom gornj$ j$dna#in$ dobijamoO
@4. ,9A
"j. impuls sile jednak je promjeni koliine kretanja koju ta sila uzrokuje.
.
dv
# m a m
dt
tj
# dt m dv


r
ur r
ur r
0 0 0
0
( )
t v v
t v v
# dt d mv m dv
odnosno
& m v m v k



ur r r
ur r r r
!p$=ijalno+ ako j$ "ij$lo prij$ d$js"va impulsa bilo u miru+ "j.
0 0 v
r
+ onda j$O
& m v k
ur r r
@4. ,<A
"j. impuls sije na tijelo, koje je prethodno bilo u miru, jednak je koliini kretanja tijela.
Ako+ dakl$+ 8$limo da s$ "ij$lo kr$$ j$dnoliko+ moramo na "o "ij$lo dj$lova"i impulsom. 6oliku br%inu $ "ij$lo dobi"i ovisi
o masi "ij$la+ odnosno o impulsu.
U%mimo da na dvij$ mas$ m* i m, koj$ su us"anju mirovanja dj$luj$ is"i impulsO & # t
ur ur
. ?ada j$O
1
1
2
2
# t m v
# t m v


ur r
ur r
gdj$ su
1 v
r
i
2 v
r
br%in$ "ij$l poslij$ dj$lovanja impusla &
ur
.
Odavdj$ j$O
1 2
1 2
m v m v
r r
"j. oba "ij$la dobila su is"u koli#inu kr$"anja.
3ornju j$dna#inu mo8$mo pisa"i u oblikuO

1 2 2 2
2 1 1 1
m v v t s
m v v t s

@4. ,DA
Nismo pisali v$k"or$ j$r su br%in$ u is"om prav=u. '% j$dna#in$ @4. ,DA %aklju#uj$moO putevi nakon istog vremenskog
intervala koje prevale tijela nakon to su primila isti impuls odnose se obrnuto nego mase tijela-
1 2
2 1
m s
m s

Mj$r$i pu"$v$ u is"om vr$m$nskom in"$rvalu B"o i: pr$val$ "ij$la ra%li#i"i: masa nakon B"o su primila is"i impuls+
mo8$mo odr$di"i mas$ "i: "ij$la. Na "aj na#in odr$;$n$ mas$ %ovu s$ inercijalne %trome, mase+ a na#in na koji s$ "$
mas$ odr$d$ %ov$ s$ dinamiko odreivanje mase.
Prij$ smo odr$;ivali mas$ "ij$la pomou vag$ na p$ro @dinamom$"riA+ mj$r$i silu "$8$ koja dj$luj$ na masu. ?im
na#inom odr$dili smo teku masu.
Da su in$r=ijalna i "$Bka masa j$dnak$+ mo8$mo s$ uvj$ri"i ovim $ksp$rim$n"om. 's"om silom kra"ko vrij$m$ dj$luj$mo
na dva "ij$la ra%li#i"i: masa+ koja s$ nala%$ na rubu s"ola. Oba "ij$la pada" $ is"o v"ij$m$ do poda @"A+ ali $ pr$vali"i
ra%li#i"$ pu"$v$ u :ori%on"alnom smj$ru @s* i s,A. Mj$r$i s* i s, odr$dimo odnos nji:ovi: in$r=ijalni: masa m* i m,. Za"im
dinamom$"rom odr$dimo odnos nji:ovi: "$Bki: masa.
Eksp$rim$n" poka%uj$ da j$ odnos in$r=ijalni: @"romi:A masa j$dnak odnosu "$Bki: masa.
'% gornji: ra%ma"ranja %aklju#uj$moO kada pomj$ranja "ij$la pri pos"ojanju udara=a @impulsaA moraju bi"i %an$marljivo
mala+ "ij$la koja "rp$ udar=$ grad$ s$ masivno+ kao B"o su nakovnji+ pos"olja maBina i dr.
'mpuls j$ v$k"orska v$li#ina kao i koli#ina kr$"anja. Dim$n%ija impulsa j$O
X1 ] b"Y N XM ] ) ] ?
/*
Y
a j$dini=a N ] s.
8akon odr&anja koliine kretanja
!kup od dva ili viB$ "ij$la na%ivamo sistem tijela. ?ij$la kad ula%$ u sis"$m mogu da in"$ragiraju+ kako u%ajamno+ "ako i
sa "ij$lima koja n$ ula%$ u sis"$m. U v$%i sa "im+ sil$ koj$ dj$luju na "ij$la sis"$ma mogu s$ podij$li"i naO unutranje i
vanjske sile. Unu"raBnjim silama %va$mo sil$ koj$ dj$luju na "ij$lo od s"ran$ os"ali: "ij$la sis"$ma+ a vanjskim / sil$
kojima "ij$la i%van sis"$ma dj$luju na "ij$lo sis"$ma.
U %avisnos"i od sila koj$ djuluju na sis"$m+ sis"$mi mogu bi"iO zatvoreni i otvoreni. !is"$m j$ %$"vor$n ako na nj$ga
dj$luju samo unu"raBnj$ sil$. Ako na sis"$m s$m unu"raBnji: dj$luju i vanjsk$ sil$ / sis"$m j$ o"vor$n.
12 21
12 21
.
# #
tj
# dt # dt


ur ur
ur ur
1 2
1 2
2
1
i
i
i
m v m v const
ili
m v const

r r
r
Zakon odr8anja koli#in$ kr$"anja @odnosno impulsaA dir$k"na j$ poslj$di=a "r$$g Nju"novog %akona. Posma"ra$mo ga
%a %a"vor$ni @i%olovaniA sis"$m.
Posma"rajmo %a"vor$ni sis"$m od dva "ij$la masa+ m* i
m,. N$ka j$ "ij$lo A u "a#ki s radijus v$k"orom
1 r
r
+ a
"ij$lo ( u "a#ki s radijus v$k"orom
2 r
r
@sl. 4. >A.
N$ka "ij$la dj$luju m$;usobno silama
12 21 # i #
ur ur
.
?ada j$O
2
1 1
12
1 1
2
2 2
21
2 2
d r dv
# m m
dt dt
d r dv
# m m
dt dt


r r
ur
r r
ur
Ov$ j$dna#in$ mo8$mo pisa"i u oblikuO
12 1 1
1 1
21 2 2
2 2
( )
( )
# dt m dv d m v
# dt m dv d m v


ur r r
ur r r
(udui da j$ po "r$8$m Nju"novom %akonuO
@4. ,.A
pa mo8$mo pisa"iO
@4. ,>A
Dakl$ u %a"vor$nom sis"$mu u koj$m pos"oj$ samo dva "ij$la u in"$rak=iji ukupna promjena koliina kretanja
jednaka je nuli.
'n"$grisanj$m j$dna#in$ @4.,>A dobijamoO
@4. 4-A
Drugim rij$#ima+ u %a"vor$nom sis"$mu od dva "ij$la u in"$rak=iji+ zbir koliina kretanja je konstantan. Ovaj %aklju#ak
va#i b$% ob%ira na prirodu sila+ koj$ pos"oj$ i%m$;u dva "ij$la+ a koj$ mogu bi"i v$oma komplikovan$.
Zaklju#ak s$ lako da proBiri"i i na sis"$m od n "ij$la koja in"$griraju. ?ada j$ pr$ma @4. 4-AO
Sl.
3. 9.
1 2
1 2
1 2
1 2
( ) ( )
:
( ) 0
d m v d m v
ili
d m v m v

+
r r
r r
Sl.
3. 9.
1
1
n
i
i
m v const

r
@4. 4*A
"j.iukupna koliina kretanja zatvorenog sistema ne mijenja se u toku kretanja.
J$dna#ina @4. 4*A pr$ds"avlja m"$ma"i#ki i%ra% zakona odr1anja koliine kretanja+ %a"vor$nog sis"$ma "ij$la. Ovaj
%akon s$ u m$:ani=i sma"ra kao j$dan od osnovnih i opteva1e:ih %akona.
Ako u n$kom %a"vor$nom sis"$mu por$d unu"raBnji: sila dj$luju joB i n$k$ spoljaBnj$ silj$ #ija j$ r$%ul"an"a 1+ onda s$
koli#ina kr$"anja ovakvog sis"$ma mij$nja. PriraB"aj ukupn$ koli#in$ kr$"anja sis"$ma j$ onda j$dnak impulsu r$%ul"an"$
spoljaBnji: sila+ "jO
@4. 4,A
@4. 44A
'% gornji: ra%ma"ranja %aklju#uj$mo da j$dan sis"$m pod u"i=aj$m unu"raBnji: sila n$ mo8$
da i%mij$ni ukupnu koli#inu kr$"anja. Za "u promj$nu n$op:odno j$ d$js"vo spoljaBnji: sila.
U svakodn$vnom iskus"vu susr$$mo mnog$ primj$r$ %akona odr8anja koli#in$ kr$"anja. Nav$dimo n$k$O
- )okomo"iva s$ n$ mo8$ pokr$"nu"i samo unu"raBnjim silama d$js"va par$. 6r$"anj$ nas"aj$ uslj$d vanjsk$ sil$
"r$nja i%m$;u Bina i "o#kova+ odnosno uslj$d vanjsk$ sil$ i%m$;u lokomo"iv$ i Z$mlj$ sa kojom su Bin$
pov$%an$. 6oli#ina kr$"anja koju dobija lokomo"iva j$dnaka j$ koli#ini kr$"anja koja j$ "om prilikom pr$da"a
Z$mlji.
- U%mimo kao drugi primj$r slu#aj
#ovj$ka na #am=u @sl. 4. *-A. N$ka na
po#$"ku #ovj$k i #ama= miruju i n$ka
masa #ovj$ka m*+ a masa #am=a m,.
Ako %$namarimo sil$ "r$nja sa vodom i
va%du:om+ onda s$ sis"$m #ovj$k /
#ama= mo8$ sma"ra"i %a"vor$nim
@i%olovanimA. U po#$"ku ukupna koli#ina
kr$"anja ovog sis"$ma j$dnaka j$ nuli.
Ako #ovj$k po;$ u :ori%on"alnom prav=u po #am=u+ br%inom v*+ dobi$ koli#inu kr$"anja m* ] v*. Pri "om$ $ #ama=
kr$nu"i u supro"nom smj$ru i dobi$ koli#inu kr$"anja m, ] v,. Ukupna koli#ina kr$"anja mora os"a"i j$dnaka nuli+ "j. mora
bi"iO
1 2
1 2
1 2
1 2
0
:
m v m v
odnosno
m v m v
+

r r
r r
Cama= $ s$ kr$"a"i sv$ dok s$ i #ovj$k kr$$+ a kada s$ #ovj$k %aus"avi i #ama= $ s$ %aus"avi"i. '% ovoga s$ vidi da
#ovj$k n$ mo8$ da dov$d$ u s"alno kr$"anj$ =ij$li sis"$m dj$lujui samo unu"raBnjim silama na #ama=. Za s"alno
kr$"anj$ #am=a n$op:odno j$ upo"rij$bi"i v$slo+ odnosno spoljna sila kojom $ s$ dj$lova"i na vodu. Dj$lovanj$m v$sla
voda s$ po"iskuj$ una%ad+ a #ama= s$ kr$$ unaprij$d.
1
1
:
n
i
i
i
m v # t
ili
& k

r ur
ur r
Sl 3.
10.
Ako sada #ovj$ka+ #ama= i vodu sma"ramo i%olovanim sis"$mo+ onda voda dobija koli#inu kr$"anja una%ad+ a #ama= sa
#ovj$kom is"u koli#inu kr$"anja u supro"nom smj$ru+ "j. unaprij$d. Na ovaj na#in s$ mo8$ pos"$p$nim i%olovanj$m pr$i
=ij$li sv$mir+ koji $ va8i"i kao i%olovani sis"$m+ #ija j$ ukupna koli#ina kr$"anja s"alna.
Zakon o odr8anju koli#in$ kr$"anja "$8$ s$ mo8$ uo#i"i u sli#aj$vima kada u i%olovani @%a"vor$niA sis"$m spada i %$mlja
kao ogromna masa. 6ada+ naprimj$r+ au"omobil kr$n$+ on dobij$ i%vj$snu koli#inu kr$"anja+ ali s$ pri "om$ n$ mo8$
uo#i"i da j$ is"u "oliku koli#inu kr$"anja dobila i Z$mlja u supro"nom smj$ru+ j$r joj j$ masa ogromna+ pa j$ nj$na br%ina
koju pri "om dobij$ prak"ino j$dnaka nuli.
'rimjena zakona odr&anja koliine kretanja
a( +ali'tiko klatno
U balis"i=i s$ %akon odr8anja koli#in$ kr$"anja primj$njuj$ %a odr$;ivanj$ br%in$ m$"ka i% va"r$nog oru8ja. Za "u svr:u
slu8i "%v. "balistiko klatno#.
(alis"i#ko kla"no sas"oji s$ od sanduka napunj$nog
pij$skom koji visi na konop=u @sl. 4. **A.
N$ka m$"ak mas$ m br%inom v u :ori%on"alnom prav=u
pogodi sanduk sa pij$skom mas$ M. Uslj$d "oga sanduk
%aj$dno sa m$"kom dobija is"u koli#inu kr$"anja koju j$
imao m$"ak+ "jO
m ] v N @M _ mA ] v*
gdj$ j$O v* / br%ina m$"ka i sanduka poslij$ udara m$"ka.
Odavd$ j$ br%ina m$"kaO
1
M m
v v
m
+

(r%ina v* brojno j$ j$dnaka br%ini koju "ij$lo s"$kn$ pri slobodnom padanju sa visin$ : @sl. 4. **A+ "jO
1
2C C v g h
6ako j$ : N l - l =osn N l@* / =osnA dobijamo da j$O
2 (1 A*4 )
M m
v g l
m

+

0$li#in$ l i n s$ lako mj$r$+ pa s$ i% gornj$ j$dna#in$ i%ra#unava br%ina v m$"ka.
b( ,retan!e rakete i ko'miki) brodova
6arak"$ris"i#na primj$na %akona odr8anja koli#in$ kr$"anja javlja s$ kod rak$"nog pogona. '%olovani sis"$m+ u ovom
slu#aju+ #in$ rak$"a i gasovi koji s$ i%ba=uju i% rak$"$ kao produk"i sagorj$vanja.
Ako %bir masa kons"ruk=ij$ rak$"$ i goriva koj$ s$ u njoj nala%i u "r$nu"ku " o%na#imo sa m N m@"A+ a br%inu kr$"anja ov$
mas$ u "om "r$nu"ku sa v N v@"A+ "ada koli#ina kr$"anja posma"ranog sis"$ma i%nosiO
k@"A N m ] v
U "oku infini"$%imalnog vr$m$na d" rak$"a ispus"i masu dm produka"a sagorj$vanja. Ovi produk"i sagorj$vanja mas$
dm u odnosu na rak$"u dobiju br%inu vg+ koja %avisi od "ipa goriva i na#ina sagorj$vanja+ ali s$ n$ mij$nja u vr$m$nu.
Za ra#un i%ba#$ni: produka"a sagorj$vanja br%ina rak$"$ s$ promj$ni %a dv+ "ako da u "r$nu"ku "_d" i%nosi v_dv. @PoB"o
s$ kr$"anj$ rak$"$ i produka"a sagorj$vanja vrBi u is"om prav=u+ n$ uvodimo v$k"orsk$ o%nak$A.
Masa kons"ruk=ij$ rak$"$ i pr$os"alog goriva j$O m_dm+ pri #$mu j$ dmo-. Na osnovu "oga %aklju#uj$mo da j$ u
"r$nu"ku "_d" koli#ina kr$"anja sis"$maO
k @" _ d"A N @m _ dmA ] @v _ dvA _ dmXvg _ @v _ dvAY dmo-
Sl.
3.
(r%ina kr$"anja produka"a sagorj$vanja mas$ dm u odnosu na posma"ra#a sa Z$mlj$ pr$ds"avlja ra%liku br%in$ vg koju
produk"i sagorj$vanja @gasoviA dobiju u pro=$su sagorj$vanja i br%in$ v_dv koju u "r$nu"ku "_d" ima rak$"a.
Na osnovu %akona odr8anja koli#in$ kr$"anja i%la%i da j$ k@"A N k@"_d"A "j.
U "r$nu"kuO "- N - ispaljivanja rak$"$ nj$na br%ina j$dnaka j$ nuli. Ukupnu masu rak$"$ i goriva u njoj u "r$nu"ku " -
o%na#avamo sa M. Na osnovu "oga mo8$mo pisa"iO
( ) ( )
0
v t m t
g
M
dm
dv v
m


odakl$ j$O
l!
( )
g
M
v v
m t

@4. 47A
'% j$dna#in$ @4. 47A %aklju#uj$mo da br%ina rak$"$ %avisi od koli#in$ produkada sagorj$vanja koju ona ispus"i "okom
l$"a. Za danas po%na"a goriva br%ina vg i%nosi oko 4kmcs. U op"imalnom slu#aju gorivo sa#injava >-\ odnosno >c*-
mas$ M. Ako s$ ono po"puno iskoris"i "okom l$"a+ onda j$ m@"A N Mc*-+ gdj$ j$ " mom$n" kada j$ svo gorivo iskoriB"$no.
Za ovajj slu#aj dobij$mo maksimalnu br%inu rak$"$O
vmaT N vg ] ln *- N 4kmcs ] ,+4 j Dkmcs
Ova br%ina nij$ dovoljna da rak$"u i%v$d$ i% polja %$mljin$ "$8$+ pa s$ %a"o pri lansiranju koris"$ viB$s"$p$n$ rak$"$.
0idimo da j$ br%ina i%ba=ivanja pogonskog sr$ds"va va8an ograni#avajui fak"or u maksimalnoj br%ini rak$"$. Zbog
"oga po"i#$ id$ja da s$ u budunos"i prav$ rak$"$ koj$ $ r$ak"ivnu silu os"variva"i i%ba=ivanj$m svj$"losni: kavana"a /
fo"ona.
0
g
dv dm
m v
dt dt
+
Sl.
3.
Clan dvcd" j$ ubr%anj$ rak$"$ a+ "$ prvi #lan u ovoj j$dna#ini @maA pr$ds"avlja r$ak"ivnu silu rak$"$ 1+ pa j$O
g
dm
# v
dt

"j. pogonska sila rak$"$ propor=ionalna j$ i%ba#$noj masi gasa u j$dini=i vr$m$na dmcd" i br%in$ vg is"i=anja gasova.
Pri s"ar"u !pola && @koji j$ odnio kosmonau"$ na Mj$s$=A rak$"ni mo"ori su i%ba=ivali *, "ona sagorj$li: gasova u
s$kundi @dmcd" N *, ] *-
4
kgcsA+ rauvijajui pogonsku silu 1 N 4+, ] *-
D
N. Na osnovu ovi: poda"aka i%la%i da j$ br%ina
is"i=anja gasovaO vg N ,D--mcs N ,+Dkmcs.
(udui da s$ kr$"anj$ rak$"a %asniva na %akonu odr8anja koli#in$ kr$"anja+ "o %na#i da s$ on$ mogu kr$"a"i kro%
b$%va%duBni pros"or. ?o j$ "%v. prin=ip r$ak"ivnog pogona. A"mosf$rski va%du: samo om$"a kr$"anj$ rak$"$ uslj$d sil$
"r$nja. R$ak"ivni pogon j$dino j$ mogui pogon u as"ronau"i=i.
0ile trenja
6ada s$ j$dno "ij$lo kr$$ bilo po #vrs"oj podlo%i ili kro% n$ki fluid na nj$ga i%m$;u os"ali: sila dj$luj$ i sila trenja. !ila
"r$nja s$ javlja+ kada s$ "ij$la koja s$ r$la"ivno kr$u j$dno pr$ma drugom+ m$;usobno dodiruju i%vj$snim dij$lovima
svoj$ povrBin$.
!il$ "r$nja su uvij$k usmj$r$n$ nasupro" prav=u kr$"anja "ij$la + odnosno nasupro" br%ini "ij$la i nas"oj$ da sprij$#$
kr$"anj$. Za"o s$ pokr$nu"a "ij$la prij$ ili kasnij$ %aus"avljaju+ ako su pr$puB"$na sama s$bi.
?r$nj$ koj$ s$ javlja ili nas"aj$ pri r$la"ivnom pomj$ranju dva "ij$la koja s$ dodiruju %ov$ s$ vanjsko %spoljenje,
trenje. ?r$nj$ koj$ nas"aj$ i%m$;u dij$lova j$dnog "$ is"og kompak"nog "ij$la @npr. "$#nos"i ili gasaA %ov$ s$ unutranje
trenje.
?r$nj$ i%m$;u povrBina dva #vrs"a "ij$la kada i%m$;u nji: n$ma nikakvog m$;usloja @na primj$r+ n$kog ma%ivaA %ov$
s$ suho kretanje. ?r$nj$ i%m$;u #vrs"og "ij$la "$#n$ ili gasovi"$ sr$din$ kao i%m$;u sloj$va kakv$ sr$dij$+ %ov$ s$
viskozno ili teno trenje.
?r$nj$ i%m$;u #vrs"i: "ij$la mo8$ bi"iO trenje klizanja i trenja kotrljanja.
!amo "r$nj$ j$ vrlo komolikovanja pojava i mada mo8$mo r$i da j$ "r$nj$ posljedica djelovanja meumolekularnih
sila na povrini tijela, d$"aljni m$:ani%am "r$nja joB nij$ sasvim po%na". Na primj$r+ pri kli%anju dvij$ plo#$ j$dn$
pr$ko drug$ @sl. 4. *4A "r$nj$ s$ "uma#i
pos"oj$nj$m udubina i i%bo#ina na dodirnim
povrBinama.
Pri r$la"ivnom kr$"anju i%bo#in$ upadaju u
udubin$ i javlja s$ o"por pri kr$"anju j$dnog
"ij$la po drugom. (i"nu ulogu imaju i sil$
adhezije+ koj$ kod ugla#ani: povrBina
dobijaju %na#ajn$ v$li#in$. Prilikom "r$nja u manjoj ili v$oj mj$ri
dola%i do "roB$nja+ odnosno krB$nja ma"$rijala+ B"o %avisi od prirod$ "ij$la koja s$ dodiruju. OpB"$ni"o govor$i+ pojava
"r$nja j$ jako slo8$n pro=$s.
Zbog ovakv$ slo8$nos"i "$orijskog posma"ranja "r$nja i%bj$gava s$ $mpirijskom ispi"ivanju sil$ "r$nja. Prou#i$mo
samo suho trenje+ "j. "r$nj$ i%m$;u dvij$ #vrs"$ povrBin$.
Sl.
3.
.
tr
tr
#
$
tj
# $

0*(o trenje klizanja
(udui da j$ "r$nj$ sila koja dj$luj$ supro"no br%ini+ "o s$ v$li#ina sil$ "r$nja mo8$ $ksp$rim$n"alno odr$di"i. Za "u svr:u
slu8i tribometar. ?ribom$"ar s$ sas"oji i% :ori%on"aln$ plo#$ ( na koju s$ s"avlja pri%ma A od ma"$rijala #ij$ "r$nj$
8$limo da ispi"amo u odnosu na ma"$rijal plo#$ ( @sl. 4. *7aA.
?ij$lo A v$%ano j$ kon=$m koji j$ pr$ba#$n pr$ko ko"ura+ dok j$ na drugom kraju kon=a obj$B$n "as sa "$govima. Pod
u"i=aj$m "$8in$ "$gova "ij$lo A s$ kr$$ po "ij$lu (+ a i%m$;u nji: j$ dodirna povrBina gdj$ s$ javlja sila "r$nja
"ang$n=ijalno+ "j. u prav=u kon=a @sl. 4. *7bA.
Ako s$ biranj$m "$gova pod$si da s$ "ij$lo kr$$ j$dnoliko+ onda j$ v$li#ina sil$ "r$nja j$dnaka "$8ini "$gova sa "asom+
"j. vu#noj sili. Naim$+ kada s$ vu#na sila i%j$dna#i sa silom "r$nja "ij$lo s$ kr$$ j$dnoliko+ j$r j$ r$%ul"an"a sila koj$ na
nj$ga dj$uluju j$dnaka nuli.
Od #$ga %avisi "r$nj$ kli%anja mo8$mo %aklju#i"i i%v ovi: $ksp$rim$na"a. Drv$nu pri%mu "$8in$ 3 s"avimo na
"ribom$"ar @sl. 4. *7A i dodaj$mo "$gov$ na "as dok s$ pri%ma n$ po#n$ kr$"a"i j$dnoliko. Pri "om$ lagano udaramo
olovkom po "ribom$n"ru. ?$8ina "$gova %aj$dno sa "asom j$ v$li#ina sil$ 1"r.
Ako na pri%mu A dodaj$mo "$gov$ sv$ v$$ "$8in$+ "j. ako pov$avamo normalnu silu N+ nai $mo da s$ pov$ava i
sila "r$nja. Po"ra8imo li omj$r$ i%m$;u sil$ "r$nja i normaln$ sil$ vidj$$mo da su "i omj$ri m$;usobno j$dnaki.
O%na#imo li vrij$dnos" "i: imj$ra sa S+ mo8$mo pisa"iO
@4. 49A
@4. 4<A
Dakl$+ sila trenja proporcionalna je normalnoj sili. 1ak"or propor=ionalnos"i S na%ova s$ koeficijent trenja.
Ako j$ podloga :ori%on"alna+ kao u naB$m slu#aju+ manualna sila j$dnaka j$ "$8ini 3 "ij$la+ pa j$O
tr
# % @4. 4DA
Eksp$rim$n"alno j$ u"vr;$no da sila su:og "r$nja n$ %avisi od v$li#in$ dodirni: povrBina+ n$go samo od nji:ovi:
kvali"$"ni: osobina. N$%avisnos" sil$ "r$nja od v$li#in$ dodirn$ povrBin$ mo8$mo prika%a"i $ksp$rim$n"om kao na sli=i
4. *9a i 4. *9b.
Sl.
3.
U
oba slu#aja sil$ "r$nja su j$dnak$+ iako j$ dodirna povrBina u drugom slu#aju dva pu"a manja.
?o mo8$mo poka%a"i i ako u%m$mo "ij$lo oblika kvadra koj$g vu#$mo po podlo%i. !ila "r$nja n$ %avisi od "oga kojom
s"rani=om s$ "o "ij$lo "ar$ i drugu povrBinu. Ovo j$ "%v. AA Kulonov zakon trenja.
6o$fi=ij$n" "r$nja s$ mo8$ j$dnos"avno odr$di"i na s"rmoj ravni @sl. 4.*<A.
Ako s$ "ij$lo nala%i na s"rmoj ravno "$8ina "ij$la
%
ur
s$ ra%la8$ na dvij$ kompon$n"$ / kompon$n"uO
4%! # %
ur ur
u prav=u s"rm$ ravni i normalnu kompon$n"uO
A*4 $ %
uur ur
.
Na osnovu @sl. 4. *9A mo8$ s$ napisa"i da j$ sila "r$njaO
A*4 tr # $ %
ur uur ur
Ako s$ ugao s"rm$ ravni pod$si "ako da "ij$lo kli%i ni% s"rum ravan s"alnom br%inom @v N =ons".A+ onda su sil$
tr # i #
ur ur
u ravno"$8i pa j$O
4%! A*4 % %
ur ur
@4. 4.A
odnosnoO
4%!
A*4
tg

@4. 4>A
Ova j$dna#ina omoguuj$ da s$ mj$r$nj$m
nagibnog ugla s"rm$ ravni odr$di ko$fi=ij$n"
"r$nja. Ugao Z pri koj$m "ij$lo po#inj$ da kli%i
j$dnoliko+ %ov$ s$ granini ugao mirovanja.
?r$nj$ s$ javlja kako pri kr$"anju "ij$la "ako i pri
pokuBaju da s$ i%a%ov$ kr$"anj$. U slu#aju
mirovanja sila "r$nja sprij$#ava kr$"anj$ "ij$la sv$ dok spoljaBnja sila n$ dos"ign$ vrij$dnos" sil$ "r$nja. ?r$nj$ pri
mirovanju %ov$ s$ statiko trenje %trenje mirovanja, %a ra%liku od dinamikog ili kinetikog trenja koj$ s$ javlja pri
kr$"anju "ij$la i o koj$m j$ do sada bilo rij$#i.
Eksp$rim$n"alno j$ u"vr;$no da j$ maksimalna vrijednost statikog trenja proporcionalna normalnoj sili, a fak"or
propor=ionalnos"i S- %ov$ s$ statiki koeficijent trenja ili koeficijent trenja mirovanja. !ila s"a"i#kog "r$nja 1- mo8$+
dakl$ poprimi"i sv$ vrij$dnos"i od nul$ do S- ] N+ "j.
0 0
# $ @4. 7-A
Sl.
3.
Sl.
3.
Ovaj i%ra% pr$ds"avlja A Kulonov zakon trenja.
Dakl$+ da bismo pokr$nuli "ij$lo po :ori%on"alnoj podlo%i moramo na nj$ga dj$lova"i silomO
0 0
# $ . 'skus"vo
poka%uj$ da s$ sila "r$nja smanjuj$ kada s$ "ij$lo po#n$ kr$"a"i po podlo%i+ "jO
S o S- @4. 7*A
Naglasimo da ko$fi=ij$n" "r$nja %avisi od prirod$ "ij$la koja s$ dodiruju i obra;$nos"i dodirni: povrBina+ kao i od br%in$
kr$"anja "ij$la. 6o$fi=ij$n" "r$nja ima najv$u vrij$dnos" @S-A na po#$"ku kr$"anja kada j$ r$la"ivna br%ina v N -.
!a pov$anj$m br%in$ nj$gova vrij$dnos" s$ smanjuj$ @sl. 4. *DA.
Pri malim br%inama "a ovisnos" s$ mo8$ %an$mari"i.
Da dobij$mo pr$ds"avu o v$li#ini ko$fi=ij$n"a "r$nja u donjoj "ab$li j$ da"o n$koliko vrij$dnos"i %a S- koj$ su u"vr;$n$
$ksp$rim$n"alnim pu"$mO
5renje kotrljanja
?r$nj$ ko"rljanja po"#injava s$
is"im %akonima kao i "r$nj$
kli%anja+ ali j$ ko$fi=ij$n" "r$nja u
"om slu#aju %na"no manji. Za"o u
praksi nas"ojimo da "r$nj$ kli%anja
pr$obra"imo u "r$nj$ ko"rljanja
gdj$ god j$ "o mogu$. ?o s$
pos"i8$ da "ij$lo s"avimo na kola ili
ako ispod nj$ga pos"avimo
valjkas"$ gr$d$ @sl. 4. *.bA.
6od kr$"anja kola imamo "r$nj$ ko"rljanja "o#kova na podlo%i i "r$nj$ kli%anja osovin$ u nj$nom l$8iB"u @bla%iniA. Ovo
poslj$dnj$ smanjuj$mo podma%ivanj$m. Da s$ "r$nj$ sv$d$ na joB manju mj$ru i%m$;u osovin$ i l$8iB"a um$"n$ s$ ni%
slobodni: kugli ili valjaka @kugli#ni+ valjkas"i l$8ajiA pa s$ i ovo "r$nj$ kli%anja pr$obra"i u "r$nj$ ko"rljanja @sl. 4.*.A.
Sl.
3.
17.
Sl. 3. 18.
!il$ "r$nja igraju v$liku ulogu u prirodi. ?r$nj$ mo8$ bi"i tetno i korisno. "$"no j$ svuda gdj$ s$ %a nj$govo
savla;ivanj$ mora u"roBi"i b$skoris"an rad+ na primj$r %a kr$"anj$ m$:ani%am u maBinama. U "om slu#aju nas"ojimo da
ga B"o viB$ smanjimo+ podma%ivanj$m ili pr$"varanj$m "r$nja kli%anja u "r$nj$ ko"rljanja+ gdj$ god j$ "o mogu$.
?r$nj$ j$ #$s"o i v$oma korisna sila u 8ivo"u i "$:ni=i. ($% "r$nja 8ivo" bio n$mogu. 5odanj$ kr$"anj$ vo%ila+ v$%ivanj$
konopa=a+ ukivanj$+ %var"anj$+ Bivanj$ i "kanj$+ "ransmisija+ ko#$nj$ vo%ila+ i"d.+ mogu$ j$ samo %bog "r$nja. !j$"imo
s$ samo po"$Bkoa koj$ do8ivljavaju pj$Ba=i ili "ranspor"na sr$ds"va %a vrij$m$ pol$di=$+ kada "r$nj$ i%m$;u povrBin$
pu"a i s"opala pj$Baka+ odnosno "o#kova vo%ila %na"no smanjilo.
Otpor %redine
'% iskus"va %namo da rukom lakB$ maB$mo kro% va%du: n$go kro% vodu. ?o %na#i da s$ voda ja#$ opir$ kr$"anu "ij$la
no va%du:+ "j. o"por vod$ j$ v$i od o"pora va%du:a. M$Bu"im+ i u is"oj ma"$rijalnoj sr$dini ra%na "ij$la "rp$ ra%li#i" o"por+
j$r on n$ %avisi samo od gus"o$ sr$din$ n$go i od n$ki: drugi: fak"ora. Zbog o"pora sr$din$ br%ina "ij$la "ij$la opada.
Pod o"porom sr$din$ podra%umj$vamo o"por koji s$ javlja pri kr$"anju #vrs"og "ij$la kro% n$ki fluid+ "j. "$#nos" ili gas.
ZaB"o s$ javlja o"por sr$din$ i od #$ga on %avisi mo8$mo %aklju#i"i i% ovog ra%ma"ranja.
Pri kr$"anju "ij$lo mora o"klanja"i dj$li$ sr$din$ na koj$ naila%i+ "j. mora savla;iva"i nji:ovu in$r=iju+ ko:$%iju i
m$;usobno kr$"anj$. Zbog "oga o"por sr$din$ ras"$ sa nj$nom gus"oom. 's"o "ako o"por sr$din$ ras"$ s br%inom "ij$la i
v$li#inom nj$govog glavnog pr$sj$ka+ j$r ukoliko s$ "ij$lo br8$ kr$$ i ukoliko j$ v$i pr$sj$k+ u"oliko u svakoj s$kundi
o"klanja v$i broj nj$ni: dj$lia. 'spi"ivanj$m j$ u"vr;$no da j$ o"por sr$din$ sv$ v$i ukoliko "ij$lo ja#$ por$m$"i
raspor$d nj$ni: sloj$va i ukoliko s$ i% "ij$la obra%uju v$i vr"lo%i sr$din$+ B"o %avisi od oblika tijela.
Eksp$rim$n"alno j$ u"vr;$no da j$ ja#ina o"pora sr$din$O
1 N k ] ! ] v
,
@4. 7,A
gdj$ j$O v N br%ina "ij$la+ ! N povrBina glavnog pr$sj$ka a k N kons"an"a #ija vrij$dnos" %avisi od obilika "ij$la i od
visko%ni: svojs"ava sr$din$ i %ov$ s$ koeficijent otpora. Na primj$r+ %a gli=$rin j$ k mnogo v$i n$go %a ovdu.
6o$fi=ij$n" o"pora odr$;uj$ s$ $ksp$rim$n"alno.
Zavisno od oblika+ "ij$la is"og glavnog pr$sj$ka ima$ ra%lii"$ ko$fi=ij$n"$ o"pora. Na sli=i @4. *>A su prika%ani profili
n$ki: "ij$la j$dnaki: glavni: pr$sj$ka sa vrij$dnos"im odgovarajui: ko$fi=ij$na"a o"pora k+ kada s$ ona kr$u u
va%du:u u smj$ru koji poka%uj$ s"rij$li=aO
0idi s$
da
najmanji o"por daj$ "ij$lo koj$ ima oblik kiBn$ kapi+ koja slobodno pada kro% va%du:. !"oga ka8$mo da j$
obliaerodinamikih linija. Zbog "oga da s$ smanji o"por va%du:a+ "ij$lima koja s$ br%o kr$u @avion+ au"omobilA
daj$mo a$rodinami#an oblik.
(udui da o"por sr$din$ dj$luj$ supro"no br%ini+ "o $ s$ "ij$lo kr$"a"i j$dnoliko od "r$nu"ka kada s$ o"por sr$din$
i%j$dna#i sa silom koja pokr$$ "ij$lo. Ovu br%inu kojom s$ "ij$lo kr$$ j$dnoliko+ a na nj$ga dj$luj$ s"alna sila+ %ov$mo
graninom brzinom. Za najv$u kiBnu kaplji=u grani#na br%ina i%nosi oko . mcs+ a %a padobran 9 mcs.
0ile kod kr*&nog kretanja
Sl. 3. 19.