XI TELEKOMUNIKACIONI FORUM TELFOR 2003, Beograd, Sava Centar, 25.-27.11.2003.g.

POVRATNI SMER U KABLOVSKOJ MREI

Danojli, M.,Neboja
TELEFONKABL a.d. - Beograd

I UVOD

Dvosmerne mogunosti koaksijalnih sistema
eksploatisane su u prolosti sporadino irom sveta.
Ranije primene bile su uglavnom ograniene na
monitoring i kontrolu stanja (SM&C) i aplikacije tipa
"plati pa gledaj" (Pay Per View). Sa napretkom novih
servisa i razvojem industrije telekomunikacija
dvosmerne mogunosti koaksijalnih sistema privukle su
vie panje. Kako su koaksijalni sistemi evoluirali u
hibridne optiko-koaksijalne (HFC) mree, tehnika
dvosmernog prenosa postaje tehniki sve izazovnija.
Topologija HFC mree poznata pod imenom drvo sa
granama (tree and branch) rezultirala je efikasnijim
iskorienjem mogunosti povratnog smera, ali je
dovela i do niza novih zahteva koje je potrebno reiti
radi potpune realizacije ovih mogunosti. Prema
frekvencijskom planu, opseg namenjen komunikaciji u
smeru od pretplatnika prema glavnoj stanici, za prenos
interaktivnih servisa je po DOCSIS 1.x/2.0 standardu je
od 5-42 MHz. Kod nas se za prenos interaktivnih
servisa koristi opseg od 5-65 MHz (EuroDOCSIS).
Telefonkabl a.d. je od samih poetaka razvoja
kablovskih distribucionih sistema bio jedan od nosilaca
razvoja i izgradnje HFC mrea irom zemlje. Suoeni
sa realnim zahtevima korisnika za uvoenjem novih
servisa koji zahtevaju aktivaciju povratnog smera, u
situaciji smo da se suoavamo sa problemima koje
sobom nosi ovaj proces. Poslednjih nekoliko godina u
svetu je implementirano dosta novih preteno digitalnih
servisa ( Video On Demand, Telephone, Data and
Information Service, Distance Learning Video&Audio,
Monitoring...).

II ARHITEKTURA KABLOVSKOG SISTEMA

Osnovni problem u eksploataciji dvosmernih
mogunosti HFC mree je arhitektura povratnog puta.
U direktnom smeru, generalno, postoji samo jedna
taka u kojoj signal ulazi u mreu, glavna stanica
(Headend), gde se svi signali (satelitski, zemaljski i dr.)
moduliu, kombinuju i prosleuju na kablovsku liniju.
Operater ima punu kontrolu signala u toj taki. Od
glavne stanice do pretplatnika, signal se prostire po
mrei tipa jedna taka - vie taaka. U povratnom
smeru, gde je svaki pretplatnik u mrei (koji koristi
interaktivni servis) izvor signala, svi pretplatnici
povezani na mreu su izvori umova i smetnji.
HFC arhitektura rezultira fenomenom poznatog
naziva "umni levak" (Noise funneling), koji predstavlja
sumu neeljenih umova i ingresa koji se sabiraju u
voritima distribucione i razvodne mree po principu
levkastih mikrokanala koji se ulivaju u jedan kanal. Za
razliku od direktnog smera gde se um akumulira u
svakom pojaavau kroz koji proe signal, u povratnom
smeru ukupan um potie od svih pojaavaa u oblasti
jednog vorita sjedinjen u jedan povratni kanal.
HFC arhitektura je ipak u odnosu na starije
arhitekure kablovskih sistema, redukovala efekat
"umnog levka". Gradei HFC mree, odnosno
podelom velikih distribucionih oblasti u vie susednih
servisnih oblasti, napajanih od jednog optikog vora,
redukovan je broj distribucionih pojaavaa u okviru
jednog vorita. Samim tim je redukovan i ukupan um
koji degradira kvalitet signala u povratnom smeru. U
optikom voru (Optical Node) se povratni signali
udruuju i prosleuju preko optikog predajnika za
povratni smer u centar za obradu signala u glavnoj
stanici (CMTS-Cable Modem Termination System)
[Slika 1]. Osim umova kao problem se javljaju i
"mikrorefleksije" izazvane nizom diskontinuiteta u
prenosnom medijumu (fiziki spojevi), tako da se deo
energije direktnog signala reflektuje do prijemnika u
glavnoj stanici[1].
Povratni kanal u kablobskoj mrei je stoga veoma
umno okruenje. Da bi uveali pouzdanost prenosa,
neophodno je koristiti odgovarajue standardom
definisane metode modulacije koje su u stanju da
premoste probleme visoko umnog okruenja.


Slika 1: Arhitektura kablovskog sistema


III IZVORI I KARAKTERISTIKE SMETNJI U
POVRATNOM SMERU

U osnovi, postoje tri izvora uma u povratnom smeru:
termiki um, um optikog linka i ingres um. Doprinos
degradaciji signala na ulazu u CMTS daju[1]:

Termiki um kablovskog modema
Termiki um distribucionih i linijskih
pojaavaa u distribucionoj mrei
Relative Intensity Noise (RIN) koji potie od
lasera predajnika za povratni smer, izazvan
spontanom emisijom fotona
um prijemnika
Shot noise, drugi um vezan za prijemnik i
potie od sluajnog pojavljivanja fotona i
elektrona
Intermodulaciona distorzija kao posledica
nelinearnosti prenosnih k-ka aktivnih
komponenti i clipping distortion (distorzija
odsecanja) koja se javlja na optikom
predajniku kada je nivo RF signala nii od
praga
Slika 2: Procena ulaznih taaka ingresa
Razvodna
mrea i
kuna
instalacija
Distribucija
Primarni
prenos
Viestruke mikrorefleksije kroz vlakno
Interferencija signala direktnog i povratnog
smera
Ingres um koji potie iz okruenja i koji
predstavlja jedan od osnovnih problema
povratnog smera

Kablovska razvodna mrea nalazi se u okruenju
u kome postoji mnogo izvora zraenja, naroito u RF
opsegu koji je rezervisan za povratni smer. Postojee
izvore ometajuih zraenja odnosno interferencije koji
ulaze u HFC sistem jednim imenom nazivamo ingres
um. Izvori zraenja mogu biti i diskretni i difuzioni. Neki
od diskretnih izvora zraenja su kratkotalasna-radio
difuzija, radio amateri, predajnici pejding sistema,
razliiti mali kuni aparati koji se napajaju mrenim
naponom itd. Impulsni um, koji se sastoji od kratkih
impulsa irokopojasnog zraenja pretstavlja difuzioni
izvor zraenja. Karakteristika svih navedenih
ometajuih zraenja je da su promenljivog intenziteta i
veoma nepredvidivog karaktera. Cilj operatera mree
pri aktiviranju povratnog smera nije suzbijanje izvora
zraenja, ve izolacija moguih ulaznih taaka ingresa,
ujednaavanje nivoa ingresa u mrei i izolovanje onih
delova mree koji su veliki izvori ingresa.
Kuna instalacija pretplatnika i razvodna mrea
su najvei izvori ingres uma. Procene su da vie od
70% ingres uma dolazi iz kunog okruenja. TV
prijemnici i prijemnici VCR ureaja (video rekorder)
imaju esto vrlo lou karakteristiku u pogledu povratnog
slabljenja, to izazva pojavu interferecije reflektovanih
signala i signala povratnog smera, koja se manifestuje
kao ingres um. Realno je oekivati da e uskoro biti
uinjeno vie sa stanovia poizvoaa opreme na polju
smanjenja interferentnih uticaja koji ulaze u opseg
povratnog smera, posebno imajui u vidu da je taj uticaj
znatan. Tek nedavno su proizvoai TV prijemnika,
poeli da prave prijemnike koji imaju mogunost da
smanje uticaj signala iz etra na signale koji se
distribuiraju putem kablovske televizije.Veliki izvori
ingres uma su i otvoreni slobodni krajevi razdelnika i
odvodnika koji nisu zavreni prilagodnim 75-omskim
otpornikom. Dodatnih 25% ingres uma ulazi u HFC
sistem u delu distribicione mree gde esto dolazi do
zraenja ("curenja") jer koaksijalni kablovi ak i kad su
novi ne mogu da obezbede potpunu izolaciju.
Jo nekih 5% ingresa ulazu u mreu u prenosnom
primarnom delu mree kao to je prikazano na Slici
2[2].



IV UMERAVANJE POVRATNOG SMERA I NAINI
PREVAZILAENJA SMETNJI

Izjednaavanje ukupnog slabljenja izmeu
pretplatnika i glavne stanice je od velikog znaaja za
pravilno funkcionisanje servisa koji koriste prenos u
povratnom smeru. Stoga je za postojee mree
potrebno predvideti instalaciju ekvilajzera
(izjednaavaa) slabljenja povratnog smera, bez obzira
na poveanje ukupnog slabljenja u liniji.
Izjednaavanjem slabljenja u povratnom smeru
postie se kontrola ingresa u kablovskom sistemu.
Pretpostavlja se da je nivo ingres uma ili bolje reeno
verovatnoa pojave ingres uma odreenog nivoa u
povratnom RF opsegu jednaka kod svih pretplatnika
koji su prikljueni u sistem. Sutina problema vezanog
za umeravanje povratnog smera je da su pasivne
komponente u okviru razvodne i distribucione mree
izabrane na osnovu umeravanja direktnog smera.
Meutim, u povratnom smeru takav izbor komponenti
stvara veliku razliku u nivou slabljenja od pojedinih
pretplatnika do glavne stanice, to dalje ima za
posledicu veliku razliku u nivou signala i ingres uma u
povratnom smeru koji potiu od razliitih pretplatnika.
Reenje navedenog problema koje se namee je
instalacija ekvilajzera slabljenja povratnog smera u liniji
sa distribucionim pojaavaima. Rezultat je jednako
slabljenje izmeu pojaavaa i u direktnom i u
povratnom smeru. Takva reenja postoje na tritu, ali
zahtevaju izmenu postojeih odvodnika.
Drugi nain za smanjenje uticaja ingres uma je
ugradnja filtera za blokiranje povratnog smera za one
pretplatnike koji nisu zainteresovani za korienje
dvosmernih servise. U inicijalnoj fazi razvoja
dvosmernih servisa ovi filteri su veoma praktini.
Filterima se blokira negativni uticaj pojedinanih
pretplatnika, koji ne koriste povratni smer ili itave
grupe pretplatnika u okviru jedne zgrade, u okvru jedne
distribucione grane ili segmenta mree do nivoa
optikog vora. Sa penetracijom novih pretplatnika koji
koriste povratni smer broj instaliranih filtera se smanjuje
na raun poveanja broja instaliranih ekvilajzera. Filteri
su po svojim karakteristikama high-pass filteri sa
propusnim opsegom direktnog smera. Filteri za
blokiranje povratnog smera su takoe znaajni za
prevazilaenje problema interferencije signala
vieservisne mree u okviru kune instalacije.
Instalaciom ovog filtera na izlaz splitera prema TV
prijemniku moe se spreiti negativan uticaj
(interferencija) signala kablovskog modema na TV
prijemnik.
Fiksni filteri za blokadu povratnog smera ne
mogu da obezbede dugoronu zatitu od ingres uma,
posebno u fazama ekspanzije dvosmernih servisa, pa
se kao reenje nameu odvodnici koji su daljinski
kontrolisani. Adresibilnost obezbeuje upravljanje iz
glavne stanice i pogodna je sa stanovita operatera.
Pretplatnik moe biti blokiran kada ne koristi povratni
smer ili deblokiran kada koristi dvosmerni servis, pri
emu se status menja iz glavne stanice. Koncept
adresibilnih odvodnika ne reava problem ingres uma
kada pretplatnik aktivno koristi povratni smer, kao i
problem umeravanja povratnog smera, pa se reenje sa
ekvilajzerima slabljenja namee kao dugoronije.
Jedan od najsavremenijih naina da se mrea
kompletno izoluje od ingres uma, nezavisno od izvora
ingres uma je povezivanje kune instalacije i
distribucione mree preko taaka razdvajanja. Ovaj
nain realizacije se predlae u finalnim fazama
realizacije dvosmernih servisa, sa velikim procentom
korisnika koji koriste servise. Take razdvajanja se
fiziki realizuju u malim kuitima zasebno montiranim
na zidu, ispred stana ili kue pretplatnika. Na ovaj nain
kuna instalacija postaje zasebna LAN mrea koja je
povezana sa kablovskom distribucionom mreom u
taki razdvajanja. Elektronika u takama razdvajanja
prima signale od pretplatnika, na primer digitalni signal
u osnovnom opsegu. Ovakav signal se u taki
razdvajanja modulie i prenosi do glavne stanice.
Signali u kunoj instalaciji mogu biti relativno niskih
nivoa, jer se oni prenose samo do take razdvajanja,
to doprinosi eliminisanju interferencije signala pri
vieservisnom pristupu HFC mrei. Uticaj ingres uma
koji potie od kune instalacije je, pri ovakvoj realizaciji
potpuno iskljuen.

V PREDIKCIJA ODNOSA SIGNAL/UM U
POVRATNOM SMERU

Za uspeno funkcionisanje projektovanog reenja
potrebno je izvriti proraun odnosa signal/um u
povratnom smeru. Pretpostavimo da je odnos
signal/um jednog pojaavaa za povratni smer 60dB i
maksimalan broj pojaavaa u kaskadi 4, kao i da je
ukupan broj pojaavaa u servisnoj oblasti jednog
optikog vora 20.


Metod1:
B A SNR SNR
pojaojaa dvosmernog jednog
* log * 10
_ _
=
A= ukupan broj pojaavaa u kaskadi
B = ukupan broj pojaavaa u servisnoj oblasti jednog
optikog vora

20 * 4 log 10 60 = dB SNR
dB SNR 48 . 50 =

Napomena: prethodna formula je matematiki model baziran
na empirijskim rezultatima

Metod2:
N SNR SNR
pojaojaa dvosmernog jednog
log * 10
_ _
=
N = ukupan broj pojaavaa u servisnoj oblasti jednog
optikog vora

( ) 20 log 10 60 = dB SNR
dB SNR 47 =

Rezultati gornjih prorauna moraju se kombinovati sa
karakteristikama optikog segmenta mree. U
proraunu koji sledi pretpostaviemo da je odnos
signal/um za povratni smer u optikom segmentu
55dB[3].

Metod1:
[ ] dB SNR SNR 17 . 49 , 10 10 log 10
10 48 . 50 10 55
= + =



Metod2:
[ ] dB SNR SNR 36 . 46 , 10 10 log 10
10 47 10 55
= + =



U Tabeli 1. navedenene su neke zahtevane vrednosti
karakteristinih parametara pri prenosu signala u
povratnom smeru.

Parametar EuroDOCSIS
Frekventni opseg 5-65 MHz
Signal to noise ratio 22 dB
Signal to ingress power ratio 22 dB
Signal to interference ratio 22 dB

Tabela 1: EuroDOCSIS RF Specifikacije u
povratnom smeru

VI DOCSIS 2.0 PREPORUKE

Novi DOCSIS 2.0 uveava kapacitet povratnog
smera u HFC mreama putem implementacije
modulacionih tehnika vieg reda. Ove naprednije
tehnike doputaju prenos vee koliine podataka kroz
postojei opseg povratnog kanala, ali takoe zahtevaju
vii odnos signal/um od zahtevanog odnosa
definisanog standardom DOCSIS 1.x. U modernim
CaTV mreama, izmeu 700 i 800MHz opsega
raspoloivo je za prenos signala u direktnom smeru,
dok je od 40 do 60MHz generalno dostupno za povratni
smer. Ova injenica ukazuje na debalans 18:1. Ova
asimetrija nije bila od interesa za prevazilaenje tokom
modelovanja Internet saobraaja, gde je upstream
saobraaj uglavnom limitiran na upstream zahteve za
novim HTML ili multimedijalnim sadrajima. Kao
rezultat, raniji kablovski sistemi i inicijalni DOCSIS
zahtevali su spektralno efikasne modulacije u direktnom
smeru i relativno niske protoke i robustnije modulacione
eme u povratnom smeru (zbog visoko umnog
okruenja).
Tekui trendovi u svetu sugeriu da prenos
podataka kroz HFC mree postaje simetriniji sa sve
veim zahtevima korisnika i uvoenjem novih servisa.
Zahtevi za poveanjem kapaciteta prenosa u
povratnom smeru potiu od ireg razvoja simetrinih
servisa kao to su video-konferencija, telefonija i prenos
mnogih multimedijalnih fajlova kao slika i videa.
Operatori su u situaciji da odgovore na novonastalu
tranju za poveanjem opsega u povratnom smeru.
Jedan nain je arhitektura HFC mree gde bi se
optikom ilo blie korisniku i jedan optiki vor bi
okrivao manje korisnika. Za ve postojee arhitekture
reenje je primena efikasnijih tipova modulacija.
Dok DOCSIS 1.x specificira visoko efikasnu
64QAM i 256QAM modulaciju u direktnom smeru, u
povratnom smeru je koriena QPSK i 16QAM bila 1,5-
4 puta manje efikasna [Tabela 2].

Modulacija Smer Spektralna efikasnost
256QAM Direktni 8 bit/s/Hz
64 QAM Direktni 6 bit/s/Hz
16 QAM Povratni 4 bit/s/Hz
QPSK Povratni 2 bit/s/Hz

Tabela 2: Spektralne efikasnosti def. standardom
DOCSIS 1.x

DOCSIS 2.0 preporuuje za oba smera vie
efikasne tehnike modulacije uveavajui opseg RF
kanala u povratnom smeru preko dve razliite tehnike
viestrukog pristupa: TDMA (Viestruki pristup sa
vremenskom raspodelom korisnika) i Synchronous-
CDMA (Sinhroni-Viestruki pristup sa kodnom
raspodelom korisnika). DOCSIS 2.0 je uveao
maksimalni dozvoljeni opseg RF kanala sa 3.2 na
6.4MHz i specificirao je tri nove tehnike modulacije
vieg reda: 8QAM, 32QAM i 64QAM[4]. Kao rezultat
maksimalni izvorni protok podataka uvean je sa 10.24
Mbit/s u sluaju DOCSIS-a 1.0/1.1 na 30.72 Mbit/s
(64QAM u 6.4 MHz) [Tabela 3].

Modulacija
Opseg
MHz
Izvorni protok
Kbps
QPSK 1.6 2.56 DOCSIS 1.x
16QAM 1.6 5.12 DOCSIS 1.x
QPSK 3.2 5.12 DOCSIS 1.x
16QAM 3.2 10.24 DOCSIS 1.x
32QAM 3.2 12.8 DOCSIS 2.0
64QAM 3.2 15.36 DOCSIS 2.0
16QAM 6.4 20.48 DOCSIS 2.0
32QAM 6.4 25.6 DOCSIS 2.0
64QAM 6.4 30.72 DOCSIS 2.0

Tabela 3: DOCSIS 2.0: TDMA modulacione eme

Oprema bazirana na DOCSIS 2.0 standardu
funkcionisae sa bilo kojom opremom baziranom na
standardima DOCSIS 1.x. Naprimer cable modem
baziran na standardu DOCSIS 2.0 radie sa DOCSIS
1.x CMTS i obrnuto. Naravno da bi iskoristili sve
prednosti novog standarda neophodno je da i CM i
CMTS budu zasnovani na DOCSIS 2.0 standardu
[Tabela 4].

Tabela 4: Kompatibilnost novog i starih standarda
Iako modulacione tehnike vieg reda nude veu
spektralnu efikasnost-vie bita u sec po MHz- takoe se
zahteva i vii odnos signal/um na ulazu u CMTS. Slika
3. ilustruje zahtevane odnose nosilac/um za DOCSIS
1.1 i DOCSIS 2.0 na ulazu u CMTS.














Slika 3: Zahtevani odnosi CNR na ulazu u CMTS

VII ZAKLJUAK

U radu je opisana arhitektura kablovskih sistema sa
posebnim osvrtom na arhitekturu povratnog puta i
aktivaciju interaktivnih servisa. Poseban akcenat je na
izvorima i karakteristikama smetnji u povratnom smeru,
kao i na nainu njihovog prevazilaenja. Takoe su
prezentovane metode predikcije odnosa signal-um i
DOCSIS 2.0 preporuke koje mogu biti od interesa
operaterima. Iako je u radu razmatran samo tehniki
aspekt aktivacije povratnog puta, za operatera mree
postoji potpuna ekonomska opravdanost uvoenja
novih interaktivnih servisa. Iz razloga velike pokrivenosti
teritorije kablovskom infrastrukturom moe se oekivati
da kablovski operateri budu nosioci razvoja novih
interaktivnih servisa.

LITERATURA
[1] www.commsdesign.com
[2] Kevin J. Oliver, Wavetek Corp, "Preventing ingress
in the return path", Communications Engineering
Design, Okt. 1996.
[3] www.scte.org/chapters
[4] DOCSIS 2.0 and Advanced S-CDMA: Maximizing
the Data Return Path, Terayon White Paper
[4] Data-Over-Cable Interface Specifications,Radio
Frequency Interface Specification, SP-RFIv1.1-I09-
020830, CableLabs, 2002
[5] Data-Over-Cable Interface Specifications,Radio
Frequency Interface Specification, SP-RFIv2.0-I02-
020617, CableLabs, 2002

Abstract:This paper discusses two-way capabilityes of
HFC system. It considers system architectures, typical
return usage, prevention ingress in the return path and
SNR performance prediction for the return path. Then
we'll explore some of the key technical details of the
DOCSIS 2.0 specification.

CABLE NETWORK RETURN PATH SYSTEM,
Neboja Danojli
CMTS
1.0 1.1 2.0
1.0 1.0 1.0 1.0
1.1 1.0 1.1 1.1
Cable
modem
2.0 1.0 1.1 2.0