UNIVERZITET U BEOGRADU

Elektrotehniki fakultet
Seminarski rad
Tema !onkurentnost sr"ske "ri#rede
$redmet Osno#i ekonomi%e
&entor $rof' dr Sne(ana $o"o#i)*A#ri)
Student Radulo#i) +elena ,-./,.0.
Sadr(a%
UVOD'''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''1
TEORI+S!I O!VIR ZA &EREN+E !ON!URENTNOSTI'''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''-
SVETS!A E!ONO&S!A !RIZA I N+EN UTI2A+ NA !ON!URENTNOST ''''''''''''''''3
&ERE ZA $OBO4+5AN+E !ON!URENTNOSTI''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''03
ZA!4+U6A!''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''',1
4ITERATURA''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''',-
2
UVOD
Sa globalizacijom svetske privrede znaaj koncepta konkurentnosti dolazi do izraaja.
Zemlje koje su na vreme shvatile njegov znaaj uspele su da u relativno kratkom roku osnae
svoje privrede, poveaju investicije i izvoz i tako stvore bitne pretpostavke za dugoroan
privredni razvoj. Konkurentnost je naroito znaajna za male zemlje koje su zbog nedovoljnih
resursa, odnosno sredstava za razvoj, upuene na meunarodna tri!ta. Zbog znaaja koju
konkurentnost ima, vano je da drava preduzima mere iz svog domena koje mogu unaprediti
nivo konkurentnosti.
"inamika u pogledu razvoja konkurentnosti tranzicionih zemalja jugoistone #vrope u
periodu delovanja ekonomske krize je nejednaka$dok neke zemlje smanjuju konkurentnost !to je
posledica negativnih e%ekata krize, a druge stagniraju, tree koriste postojee okolnosti za
unapreivanje konkurentnosti i time stvaruju snane pretpostavke za rast i razvoj svojih privreda
u narednom periodu.
&rendovi u pogledu konkurentnosti kod tranzicionih zemalja ukazuju da je i u kriznom
periodu bilo mogue unaprediti konkurentnost nacionalnih privreda, a time se i izboriti za bolju
startnu poziciju za ubiranje plodova novog talasa privrednog rasta nakon krize. 'pak, iskustva
pokazuju da je unapreenje konkurentnosti dugoroan proces i zahteva skladan razvoj svih
aspekata konkurentnosi i njihovu relativnu stabilnost.
(
0' TEORI+S!I O!VIR ZA &EREN+E !ON!URENTNOSTI
0'0' Definisan%e na7ionlane konkurentnosti
Konkurentnost se moe de%inisati na vi!e naina. ) osnovi, ona oznaava takmienje,
suparni!tvo ili proces nadmetanja radi postizanja !to boljih rezultata. *znaava i sposobnost
zemlje da postigne uspeh na svetskom tri!tu. +rema de%iniciji Svetskog ekonomskog %oruma,
konkurentnost se de%ini!e kao niz institucija, politika i %aktora koji odreuju nivo produktivnosti
zemlje. ,to je neka privreda konkurentnija, bie sposobnija da proizvede vi!i nivo dohotka
svojim graanima. *buhvatna de%inicija nacionalne konkurentnosti podrazumeva sposobnost
drave da stvori povoljno okruenje -institucije i politike. za rast produktivnosti, e%ikasnosti i
pro%itabilnosti u proizvodnji robe koja e se valorizovati na svetskom tri!tu tako da obezbedi
kontinuiran rast ivotnog standarda.
/
) dana!njoj, sve vi!e otvorenoj i integrisanoj svetskoj privredi, konkurentnost zauzima
centralno mesto u ekonomskim razmi!ljanjima kako razvijenih tako i zemalja u razvoju.
0ko posmatramo +orterov dijamant konkurentnosti, otkriemo da nacionalnu
konkurentnost determini!u1
/. )slovi vezani za %aktore proizvodnje$ rad, kapital, zemlja, prirodni resursi i
in%rastruktura
2. )slovi vezani za tranju -domae tri!te.
(. +ratee industrije -meunarodno konkurentne.
2. Strategije %irme, struktura i kvalitet
/
3aksimovi 4j. -2556., 7aanje konkurentske privrede Srbije u uslovima tranzicije, #konomsko$%inansijski odnosi
Srbije sa inostranstvom, #konomski %akultet. Kragujevac, Srbija, str. /62.
2
Slika br. /1 "ijamant nacionalne konkurentnosti
Izvor: orevi M., Stoiljkovi S., (2011.), Kako poveati konkurentnost privree i izvoza
Sr!ije, "kono#ski $akultet Kra%ujeva&, str. 1'(.
'majui u vidu sve elemente nacionalne konkurentnosti, ne smemo zaobii injenicu da
drava ostvaruje svoje dejstvo u celokupnom procesu stvaranja konkurentnosti. *na mora imati
ulogu usmeritelja. 8acionalnu prednost je mogue stvoriti samo ako postoji uzajamnost %aktora u
postojeem sistemu koji te!ko moe biti ostvaren od strane inostranih konkurenata.
9
2
(
/ 2
0',' Elementi na7ionalne konkurentske strate8i%e i #rste na7ionalnih konkurentskih
strate8i%a malih 9emal%a
)spe!ne nacionalne konkurentske strategije moraju se zasnivati na sledeim elementima1
2
/. postojanju -izgraivanju. stabilnog, predvidivog makroekonomskog okruenja -nizak
budetski de%icit, kontrolisana in%lacija, realan kurs.
2. ekstrovertno orijentisani i na tri!nim principima ureeni reimi odvijanja trgovinskih i
industrijskih aktivnosti, koji se oslanjaju na napu!tanje uvozne carinske kontrole -slanje
signala industrijskim krugovima o nameri za brzim restrukturiranjem. ili podravanje
snanije izvozne orijentacije -bescarinski tretman kod uvoza sirovina i pomo u izvoznim
poslovima.
(. proaktivna strategija S"' -selekcija nekoliko najizglednijih sektora i ciljnih destinacija,
izgradnja inomree sa kancelarijama za unapreenje izvoza na bazi partnerstva javnog i
privatnog sektora, podsticanje i racionalizacija odreenih ulaganja.
2. znaajno, odnosno racionalno ulaganje u ljudski kapital na svim nivoima-tercijarni,
nauni sektor, in%ormacione tehnologije, obrazovanje tehnikog kadra., a posebno
pojaavanje obuke u %irmama -pomo udruenjima u odabranim industrijama, a%irmisane
obuke kao metode poveavanja osposobljenosti %irmi, poresko oslobaanje za izdvajanja
u ove programe.
9. naj!ira tehnolo!ka podr!ka podizanju nivoa kvaliteta menadmenta, poveanje
produktivnosti, metrologije i tehnikih usluga -'S* 6555 serti%ikacija, e%ikasan pristup
javnim institucijama razliitog pro%ila.
:. omoguavanje !irokog pristupa izvorima %inansiranja industrijskih i poslovnih aktivnosti
po povoljnim kamatnim stopama -paljivo upravljanje monetarnom politikom,
omoguavanje konkurencije u bankarskom sektoru, obuka bankarskih kadrova, razvijanje
mree posrednika i institucija za mikro%inansiranje.
;. e%ikasna i relativno je%tina poslova in%rastruktura -transport, telekomunikacije, pristup
internetu..
8eke od ovih elemenata predstavljaju sastavne komponente standardnih programa
strukturnog prilagoavanja -pro%ilisanje makroekonomskog okruenja, ekstrovertna orijentacija.,
dok ostali idu mnogo dalje od toga i podrazumevaju normalne elemente tri!nog prisupa razvoju
meunarodno ili izvozno$orijentisane privredne strukture.
3ale zemlje u svom pristupu svetskom tri!tu mogu se odluiti za jednu od sledeih
strategija1
(
/. Strategija ni!a na tri!tu podrazumeva specijalizaciju malih zemalja za onu
vrstu proizvodnje za koju ne postoji interes razvijenih zemalja. 8a taj nain se
trae meuprostori$ni!e na tri!tu, koja preduzea velikih zemalja ne ele da
popune ili nisu dovoljno %leksibilna da to uine.0ko kao primer uzmemo
bazinu tehnologiju, mogue je u saradnji sa inostranim preduzeima pokriti
ovu oblast.
2
<orevi 3., Stoiljkovi S., -25//.., Kako poveati konkurentnost privrede i izvoza Srbije, #konomski %akultet
Kragujevac, str./22.
(
<orevi 3., Stoiljkovi S., -25//.., Kako poveati konkurentnost privrede i izvoza Srbije, #konomski %akultet
Kragujevac, str.2=.
:
2. Strategija proizvodnje sopstvenih transnacionalnih kompanija se svodi na
teoriju da problem malih zemalja proizvode male %irme, koje nisu u stanju da
ostvare vei razvojni zamah na svetskom tri!tu. Stoga, manje zemlje sa
znaajnim brojem sopstvenih &8K imaju vei uspeh u procesu probijanja na
svetsko tri!te i shodno tome uveavaju ukupnu nacionalnu konkurentnosr u
kraem periodu.
(. Strategija privlaenja investicija transnacionalnih kompanija se predlae
zemljama u razvoju koje raspolau adekvatnim nauno$istraivakim
kapacitetima, po!to savremena teorija konkurentnosti polazi upravo od tog
%aktora. 3ale zemlje ne raspolau ni znaajnim materijalnim potencijalom, pa
se re!enje u vidu privlaenja S"' ini kao logino re!enje. 3eutim treba imati
u vidu da transnacionalne kompanije vei deo nauno$tehnolo!kih aktivnosti
zadravaju u okviru zemlje matice.
2. Strategijom meunarodne kooperacije putem ukljuivanja zemlje u
kooperativne projekte visokih tehnologija ostvaruju se pozitivni e%ekti na
razvojne per%ormanse date privrede. ) ovom sluaju predlae se i meusobna
saradnja malih zemalja, zbog opasnosti saradnje sa velikim zemljama i
posledino neravnopravnog poloaja male zemlje. *blast visoke tehnologije je
trenutno monopolizovana od strane odreenog broja razvijenih privreda, pa bi
ukljuivanje manjih zemalja bilo od izuzetnog znaaja, kako za ukupnu svetsku
ekonomiju, tako i za razvoj konkurentskih prednosti ovih zemalja.
9. Strategija specijalizacije predstavlja sintezu strategije kooperacije i strategije
identi%ikacije ni!a na tri!tu. *va strategija podrazumeva specijalizaciju u
oderenim istraivako$razvojnim oblastima, u cilju iznalaenja
najracionalnijeg naina kori!enja raspoloivih resursa.
Savremeni razvojni koncept treba da bude odraz proimanja nekoliko strategija.
*predeljenje seta strategija mora biti u skoladu sa zahtevima same privrede i speci%inostima date
zemlje.
)prkos suprotnim najavama kreatora ekonomske politike, konkurentnost privrede Srbije
od poetka %inansijke i ekonomske krize opada i to kako u apsolutnom tako i u relativnom smislu.
) poslednje tri godine, neke od re%ormi u Srbiji, sa stanovi!ta unapreenja konkurentnosti su
otpoele, ali nisu sprovedene do kraja, !to smanjuje kako sada!nji potencijal rasta tako i
perspektive rasta u srednjoronom>dugoronom periodu budui da je izgubljeno dragoceno vreme
za dono!enje konkretnih mera, a da su druge zemlje, naroito one iz regiona, na pravi nain
iskoritile trenutak i poveale konkurentnost svojih privreda.
;
,' SVETS!A E!ONO&S!A !RIZA I N+EN UTI2A+ NA
!ON!URENTNOST $RIVREDE SRBI+E
,'0' U9ro7i 8lo:alne ekonomske kri9e i efekti na finansi%ski sektor
?lobalna ekonomska kriza, najdublja posle @elike depresije /626$26((. godine, zapoeta
je hipotekarnom krizom u Sjedinjenim 0merikim "ravama. Aipotekarno tri!te je do 255=.
vailo za sigurno tri!te koje je garantovalo sigurnu zaradu uz mali rizik i dobro je %unkcionisalo
sve do pojave sekundarnog hipotekarnog tri!ta sa neadekvatnom -de.regulacijom !to je bilo
glavni pokreta nastanka hipotekarne krize. @isoki prinosi i povrenje u %inansijske institucije i
snagu amerike privrede uticali su da ove hartije od vrednosti kupuju investitori !irom sveta.
'stovremeno oni su kori!eni kao osnova za emitovanje novih derivata, !to je dovelo do
piramidalne raspodele rizika na svetskom nivou i kasnije brzog !irenja krize u sve zemlje sveta.
) periodu od /66/$255;. godine posredstvom hipotekarnog tri!ta, rast cena nekretnina
povean je za /29B. *vaj rast je bio praen ogromnim uzimanjem hipotekarnih kredita od strane
pojedinaca i domainstava koji to sebi realno nisu mogli da priu!te, ali i lo!im procenama i
vrednovanjem hartija od vrednosti rejting agencija !to je dovelo do prelivanja krize sa tri!ta
nekretnina na %inansijski sektor. +rvi signali krize pojavili su se 255;. godine , a u drugoj
polovini godine nastaje problem kada je ponuda nekretnina vi!estruko nadma!ila e%ektivnu
tranju, zbog ega su cene nekretnina poele vrtoglavo da padaju. Cene hartija od vrednosti
poinju drastino da padaju !to je uticalo i na pad vodeih indeksa na berzama u S0"$u i celom
svetu. Sredinom 255=. evro je dostigao istorijski maksimum od /.:5 u odnosu na ameriki dolar.
) septembru 255=. dolazi do kolapsa na berzama koji je poeo pucanjem prenaduvenog
%inansijskog balona i bankrotstvom 4iman Drothers$a. Aipotekarna kriza iz S0"$a se pro!irila na
ceo svet, izazivajui nesagledive i dugorone ekonomske i dru!tvene posledice. *na je izazvala
pad makroekonomskih agregata i pogor!anje kljunih ekonomskih indikatora pri emu je
smanjena proizvodnja, obim meunarodne trgovine, izvoz, strane direktne investicije i
zaposlenost, a poveani su dugovi, nezaposlenost i cene hrane.
Za razliku od krizne 2556. godine, u 25/5. i 25//. D"+ sveta ostvario je visoke, ali
opadajue stope rasta od 9.2B odnosno (.=B. 'ako je veliki broj zemalja sveta zabeleio
pozitivne stope rasta D"+$a i delimini oporavak zaposlenosti, ozbiljniji i odriv oporavak
svetske privrede je jo! uvek daleko.
2
*snovno merilo konkurentnosti savremene privrede je sposobnost preduzea da sniavaju
tro!kove poslovanja i razvoja i da time postiu ekonomsku konkurentnost. "rugo merilo
konkurentnosti je ostaren stepen pokrivenosti uvoza izvozom. +o ovom merilu Srbija nema
zadovoljavajuu meunarodnu konkurentnost !to pokazuje preveliki spoljnotrgovinski de%icit u
platnom bilansu i negativan bilans tehnolo!kih plaanja.
2
3ii @., Savi 4j. -25//.., 'ndustrija Srbije$"rugi talas globalne ekonomske krize, 'nstitucionalne promene kao
determinanta privrednog razvoja Srbije, #konomski %akultet Kragujevac, str. ///.
=
,',' Efekti s#etske ekonomske kri9e na "ri#redu Sr:i%e
#%ekti svetske ekonomske krize u Srbiji izraene su kroz1
/. porast cena
2. poveanje kursa evra
(. smanjenje planiranih direktnih investicija
2. nemogunost ubrzanog de%inisanog rasta itd.
' pored znaajnih mera monetarno kreditne politike, negativni e%ekti globalne ekonomske
krize po privredu Srbije bili su neizbeni. BD$ je u drugom kvartalu 2556. u odnosu na isti
period 255=. ostvario pad od 2B. ) oblasti industrijske proizvodnje, pad je ne!to vei i iznosi
9.6B. +ostoje problemi koji se tiu spoljnotrgovinske razmene Srbije. Smanjenje svetskih
porudbina uticalo je i na na! izvoz. 'zvezeno je robe u vrednosti od :=56.2 miliona dolara, !to
ini smanjenje od 2=.=B u odnosu na isti period prethodne godine. ' na strani uvoza imamo vidan
pad. )vezeno je robe za /2969.9 miliona dolara, !to je za (:.:B manje u odnosu na period
januar$oktobar 255=.
8emogunost izbora drugaije razvojne strategije opredeljuje na!u privredu u pravcu
privlaenja direktnih stranih investicija. 8aalost, nepovoljna ekonomska kretanja u svetskim
ekonomskim okvirima prenela su se i na na!e tri!te. Strane direktne in#esti7i%e su sa milijardu
i =/2 miliona evra u 255=. smanjene na svega 6;9 miliona evra tokom 2556. +ojedini ekonomisti
smatraju da je ovako nizak nivo stranih investicija za zemlje u tranziciji i zemlje u razvoju
zapravo put opstanka u uslovima trenutne situacije u svetu. 3eutim, nizak nivo S"' ostvario je
negativan uticaj na rast konkurentnosti. ) periodu od 255/$25//. ukupne S"' u Srbiji iznosile su
oko /; milijardi evra, od ega je oko 25B investirano u procesu privatizacije privrede i sektora
%inansija. 8avedeni iznos ni izdaleka nije bio dovoljan za vidljiv oporavak privrede, posebno
industrije, jer je oko (9B ukupnog priliva S"' bilo usmereno u sektore nerazmenljivih dobara i
usluga, a samo oko /9B ukupnih S"' bile su tzv. green%ield investicije. Strani investitori imaju
primedbe zbog nedovoljno jasnih propisa, korupcije i problema sa nejasnim svojinskim statusom
nekretnina, odnosno na poslovno okruenje u celini. ) Srbiju su ipak do!li neki kredibilni i
uspe!ni strani investitori koji su veoma uticali pozitivno na op!tu poslovnu klimu i privlaenje
novih investicija.
) poreenju sa drugim zemljama u tranziciji -ukljuujui i neke biv!e jugoslovenske
republike. Srbija ima dugu tradiciju stranih ulaganja u privredu, posebno u %ormi tzv. zajednikih
ugovornih ulaganja u sektor preduzea koja su prvi put omoguena Zakonom o stranim
ulaganjima iz /6:;. godine.
9

+oveanje nacionalne konkurentnosti je primaran zadatak za Srbiju. ) uslovima
ogranienog priliva stranih direktnih investicija, srpska privreda mora raunati na aktivaciju
postojeih, kao i na izgradnju i unapreenje sopstvenih privrednih kapaciteta. 8eophodno je
%okusiranje na nekoliko kljunih sektora, gde se oekuje visoka stopa rasta na nivou zemlje, kao i
poveanje izdvajanja za nove proizvode i modi%ikacije postojeih proizvoda, kori!enjem
koncepta tri!nih ni!a.
9
http1>>EEE.pregled$rs.rs>article.phpF
pidG/2;/HidG(:=:(HnameGS&I08#J"'I#K&8#J'8@#S&'C'7#J)JSID'7'J255/$J25//.
6
Sigurno je da domaa privreda ne moe izai u susret zahtevima svetskog tri!ta bez
znaajnog angaovanja inostranih resursa. 8izak nivo konkurentnosti srpskih preduzea je
osnovno ogranienje e%ikasnijeg ukljuivanja na meunarodno tri!te, s obzirom na to da
proizvodi nisu konkurentni ni cenom, ni kvalitetom. Srbija ima komparative prednosti kod
primarnih proizvoda -agrar, rude i obojeni metali, tekstilni proizvodi.. ?raenje izvozne strukture
na ovim proizvodima je iluzorno. Cene ovih proizvoda su nestabilne i imaju tendenciju opadanja,
odnosno svi ovi proizvodi su cenovno nekonkurentni i radno$intenzivni. 8aravno, ove sektore ne
treba zapostavljati, ve ih treba usmeravati ka vi!im %azama prerade. Konkurentnost srpskih
preduzea se uglavnom zasniva na i9#o9u kooperativnih usluga, uz primenu stranih tehnologija
-licence, zajednika ulaganja itd... 4o! kvalitet proizvoda, nedostatak serti%ikovanih artikala, mali
broj proizvoda prilagoenih novim meunarodnim standardima, serije malog obima, gubitak
ranije distributivne mree, nemogunost kreditiranja prodaje, itd. ne dozvoljavaju najveem delu
privrede, a naroito industrije, da u kratkom roku povea izvoz i to nezavisno od visine kursa.
Srbija ima izuzetno niska ulaganja u istra(i#an%e i ra9#o%. +roblemi ovakvih privreda su
dominantan uvoz tehnologije, nizak nivo inovativnosti, konkurentske prednosti koje su
zasnovane na niskim tro!kovima, pre svega radne snage. ) na!oj industriji dominiraju niske i
srednje niske tehnologije sa ak =9B.&o direktno uzrokuje izvoz u kome dominiraju sirovine,
repromaterijali i poluproizvodi, u koje je ugraen minimum znanja i tehnologija. ) takvim
zemljama prioriteti @lade su razvoj strukture, izgradnja e%ikasnog pravnog sistema i poslovnog
okruenja.
:
Zbog niskih ulaganja u istraivanje i razvoj, izostao je dinaminiji razvoj kapaciteta
sopstvene tehnologije, pa tako na!a preduzea uglavnom primenjuju uvoznu tehnologiju.
+osledice ekonomske krize, uz smanjen priliv kapitala, dodatno su usporile dinamiku
sprovoenja strukturnih re%ormi. +otreba je e%ikasnija za!tita konkurencije i vea ulaganja u
obrazovanje i nauku, odnosno u istraivanje i inovacije. 8a kraju, potrebno je itavu spiralu
negativnih ekonomsko$politikih %aktora neutralisati i nadomestiti uspe!nim zavr!etkom
privrednih re%ormi, kako bi i aspekt privlaenja direktnih stranih investicija dobio svoj pun
intenzitet i znaaj, !to je za podizanje konkurentnosti na zadovoljavajui nivo, od kljunog
znaaja za zemlju na putu tranzicije sa izazovima globalne ekonomske krize.
;
,'1' Glo:alni indeks konkurentnosti
:
http1>>EEE.pks.rs>"ocuments>SluBC9BD#baB25zaB25in%ormisanje>KratakKseparatKverzijaB25za
B25skupstinu2.pd%
;
<orevi 3., Stoiljkovi S. -25//.., Kako poveati konkurentnost privrede i izvoza Srbije, #konomski %akultet
Kragujevac, str. /92.
/5
+oev od 2559. godine, Svetski ekonomski %orum zasniva analizu konkurentnosti na
globalnom indeksu konkurentnosti ?C' -?lobal Competitiveness 'ndeL., sveobuhvatnom indeksu
za merenje nacionalne konkurentnosti koji obuhvata mikroekonomske i makroekonomske osnove
nacionalne ekonomije.
) proseku, konkurentnost (5 najkonkurentnijih privreda u periodu 255=$25/5. godine je
neznatno smanjena$sa prosene ocene 9.2 na ocenu 9./$!to je i oekivano usled nepovoljnog
okruenja, ali je rang nekih zemalja promenjen, u nekim sluajevima znaajno. *p!ta je ocena da
je do promena u rangu konkurentnosti do!lo do znaajnijeg uru!avanja konkurentnosti pojedinih
zemalja, nego usled jaanja konkurentnosti drugih zemalja. 3ada ima izuzetaka.
8ajveu vrednost '?K od (.65 Srbija je ostvarila uoi prvog talasa krize 255=. godine, da
bi ve naredne, 2556. godine vrednost '?K primetno opala na (.;;. @e 25/5. indeks je porastao
na (.=2, a 25//. godine na (.==.
)prkos poveanju stepena otvorenosti srpske privrede prema 'zve!taju globalne
konkurentnosti Svetskog ekonomskog %oruma za 25/2. godinu, Srbija se nalazi na 69. mestu od
/22 posmatrane zemlje. ) odnosu na pro!lu godinu to je nepromenjeni rang.'?K Svetskog
ekonomskog %oruma za Srbiju iznosi (.=; !to je u poreanju sa 25//. godinom zanemarljiv pad
od svega 5.5/. +osmatrano prema pojedinanim indikatorima u odnosu na 25//. Srbija je
nazadovala u makroekonomskom okruenju, zdravstvu i osnovnom obrazovanju, inovacijama i
so%isticiranosti %inansijskog tri!ta, ali je taj pad prevashodno nadoknaen napretkom u segmentu
tehnolo!ke opremljenosti, e%ikasnosti tri!ta rada i in%rastrukturi. *d zemalja u regionu, od Srbije
je jedino ?rka lo!ije pozicionirana.
*d 255=. godine, koja se poklapa sa poetkom %inansijske krize, Srbija je izgubila svoju
poziciju, kako apsolutnu$ostvaren je pad prosene ocene konkurentnosti za (.65 u 255=. na (.=2 u
25/5. godini$tako i relativno, budui da je pala na listi konkurentnosti tranzicionih zemalja sa /(.
mesta 255=. na /9. 25/5. godine. Kada pogledamo izve!taj koji se odnosi na 25/2. godinu,
videemo da su od Srbije bolje pozicionirane i 0lbanija koja je na =6. mestu, !to je pad za //
mesta u odnosu na 25//., a Dosna i Aercegovina je na ==. mestu, !to je za /2 mesta bolje nego u
izve!taju za 25//. godinu.
Slika :r' ,' Kretanje 'ndeksa globalne konkurentnosti -255;$25/2.
//
I9#or M#N -255;, 255=, 2556, 25/5, 25//, 25/2..
Slika :r' 1' @rednost '?K po stubovima konkurentnosti -25//$25/2.
/2
I9#or M#N -25//, 25/2.
8a osnovu radijalnog dijagrama, moe se i vizuelno zakljuiti da znaajnija
razmimoilaenja dve susedne godine imamo na (. i 6. stubu, respektivno, 3akroekonomskom
okruenju i &ehnolo!koj osposobljenosti. ) domenu 3akreoekonomskog okruenja, zabeleen je
znaajan pad u odnosu na izve!taj iz prethodne godine, pre svega zbog produbljivanja in%lacije,
budetskog de%icita, ali i ukupne zaduenosti drave u odnosu na veliinu bruto domaeg
proizvoda zakljuno sa krajem 25//. godine. 4o! rezultat iz makroekonomskog domena
kompenzuje se u najveoj meri znaajnim napretkom na stubu konkurentnosti koji meri
&ehnolo!ku osposobljenost zemlje, gde se posebno istiu napreci ostvareni u domenu razvoja
mrea za obezbeivanje usluga mobilne tele%onije i 'nterneta. Iezultat tog napretka je poveana
dostupnost mobilnih i 'nternet komunikacija u odnosu na prethodni izve!taj Svetskog
ekonomskog %oruma.
&abela br./1 ?lobalni indeks konkurentnosti Srbije 25/2
/(
?C' Iang-od/22
zemalja.
+ostignut uspeh
-/$;.
/2
?C' 25/2$25/( 69 (.6
?C' 25//$25/2-od /22. 69 (.6
?C' 25/5$25// -od /(6. 6: (.=
Osno#ni 9ahte#i ;-.<= >? -'0
'nstitucije /(5 (.2
'n%rastruktura ;; (.=
3akroekonomsko okruenje //9 (.6
Zdravlje i osnovno obrazovanje :: 9.;
$o:ol%@an%e efikasnosti ;?.<= 33 1'3
@isoko obrazovanje i obuka =9 2.5
#%ikasnost tri!ta dobara /(: (.:
#%ikasnost tri!ta rada /55 2.5
Iazvoj %inansijskog tri!ta /55 (.;
&ehnolo!ka spremnost /55 (.;
@eliina tri!ta :; (.:
Ino#a7i%e i faktor sofisti7iranosti ;0.<= 0,- 1'.
+oslovna so%isticiranost /(2 (./
'novacije /// 2.=
Izvor: )"*+,lo!al-o#petitivness.eport 2012/201'
&abela br. 21 ?lobalni indeks konkurentnosti Srbije 25/5$25//
?C' Iang
-od /22 zemalja.
+ostignut uspeh
-/$;.
?C' 25/5$25// 6: (.=
?C' 2556$25/5 6( (.=
?C' 255=$2556 =9 (.6
Osno#ni 9ahte#i >1 -'0
'nstitucije /25 (.2
'n%rastruktura 6( (.2
3akroekonomsko okruenje /56 2.5
Zdravlje i osnovno obrazovanje 95 :.5
$o:ol%@an%e efikasnosti >1 1'A
@isoko obrazovanje i obuka ;2 2.5
#%ikasnost tri!ta dobara /29 (.:
#%ikasnost tri!ta rada /52 2./
Iazvoj %inansijskog tri!ta 62 (.=
&ehnolo!ka spremnost =5 (.2
@eliina tri!ta ;2 (.:
Ino#a7i%e i faktor sofisti7iranosti 0.A 1'.
+oslovna so%isticiranost /29 (.2
'novacije == 2.6
Izvor: )orl "&o#oni& *oru#: 01e ,lo!al -o#petitivness .eport 2010/2011.
/9
&abela br.( 1 8ajproblematiniji %aktori za obavljanje poslovanja za 25/2. godinu
$ro:lematini faktori $ro7entualno ue@)e
8ee%ikasnost dravnog aparata /(./
Korupcija /2.9
+ristup %inansiranju //./
"evizni propisi =.9
+oreske stope ;.9
8estabilnost @lade :.2
+oreski propisi :.(
8eadekvatno snadbevanje in%rastrukture 9.6
Kriminal i kraa 9.:
+olitika nestabilnost 9.2
'n%lacija 9.(
4o!a radna etika u nacionalnoj radnoj snazi 2.2
Iestriktivni propisi o radu (./
8eadekvatno obrazovana radna snaga 2.6
8edovoljan kapacitit za inovacije /.:
4o!e javno zdravlje 5.9
Izvor: )"*+,lo!al-o#petitivness.eport 2012/201'
&abela br. 218ajbolji i najlo!iji %aktori konkurentnosti privrede Srbije
Na%lo@i%i faktor Ran8 Na%:ol%i faktor Ran8
Stepen dominacije na tri!tu /(= 'ndeks za!tite prava 25
#%ikasnost antimonopolske
politike
/(; Kori!enje !iroko
pojasnog internet
(5
Za!tita manjinskih
akcionara
/(; +otrebno vreme za
otpoinjanje posla
29
*dliv mozgova /(: )kupna poreska stopa 2:
Saradnja poslodavaca i
radnika
/(9 &ro!kovi otpu!tanja 2;
#%ikasnost korporativnog
upravljanja
/(2 Kvalitet matematikog i
naunog osoblja
2=
+rimena tehnologije u
preduzeima
/(2 Stopa upisa u tercijarno
obrazovanje
26
+riroda komparativnih
prednosti
/(( @isina javnog duga 9(
#%ikasnost pravnog okvira u
re!avanju sporova
/(2 Droj korisnika interneta 92
Stopa nacionalne !tednje>
*ptereenje regulacijom>
'ntenzitet konkurencije>
So%isticiranost kupaca
/(/ Kvalitet naunih
istraivakih institucija
9:
Izvor: Svetski ekono#ski $oru#, Izve2taj o %lo!alnoj konkurentnosti
Stepen dominacije na tri!tu, donosno e%ikasnost antimonopolske politike su najvee
ogranienje konkurentnosti privrede Srbije, a tome treba dodati da i odliv mozgova, nedovoljno
/:
poverenje izmeu poslodavaca i radnika, primena tehnologije u preduzeima i preveliko
oslanjanje na proizvodnju i izvoz proizvoda nie %aze prerade znaajno utiu na srpsku
konkurentnost i to kako u kratkom tako i u srenjem roku.
Sa druge strane, Srbija ima pojedinih prednosti na koje bi u budunosti mogla da se
oslanja kao !to su visina poreskih stopa -naroito u periodu nakon krize kada do izraaja dolaze
tro!kovni %aktori konkurentnosti. i kvalitet matematikog i naunog obrazovanja.
'pak, mora se ukazati na jedan pozitivan trend kada su u pitanju makroekonomski %aktori
konkurentnosti nacionalnih privreda, a ne nalazi se u grupi ovih %aktora koje analizira Svetski
ekonomski %orum. 8aravno, re je o deviznom kursu. )sled precenjenosti nacionalne valute pre
krize i prestanka priliva kapitala za vreme krize, kurs evra, odnosno dinara u Srbiji je u kriznom
periodu doiveo snano prilagoavanje od oko (5B. Dez obzira na trenutno negativne uticaje na
druge aspekte, kao !to je pad ivotnog standarda, odnosno uticaj na in%laciju, prilagoavanje
kursa moe biti jedan od %aktora koji u periodu nakon krize moe uticati na konkurentnost
nacionalne privrede i pobolj!anje kretanja u spoljnom sektoru Srbije, a time in a privredni rast u
celini.
=
+ored makroekonomskih %aktora potrebno je posebnu panju obratiti na institucionalne
%aktore, e%ikasnost tri!ta dobara i so%isticiranost poslovanja u Srbiji, koja su, prema Svetskom
ekonomskom %orumu, osnovna uska grla za unapreenje konkurentnosti privrede Srbije. Su!tina
nedostataka koji se odnose na institucionalni okvir i e%ikasnost tri!ta dobara ogleda se, pre
svega, u injenici da institucionalni okvir u Srbiji jo! uvek nije dovoljno dobar za investicije, a to
proizilazi iz prevelike dravne regulacije, slabe e%ikasnosti sudstva i neadekvatnog pravnog
sistema, postojanja korupcije i neadekvatne primene antimonopolskog zakonodavstva.
8a polju unapreenja pojedinih %aktora koji se trenutno smatraju uskim grlima privrednog
razvoja Srbije izvesne re%orme su zapoete$otpoeta je re%orma sudstvaO nekoliko korupciona!kih
a%era je otkriveno, a glavni akteri su privedeni pravdiO najavljene su velike investicije u
in%rastrukturu, a znaajan deo izvora sredstava za to je obezbeen i radovi na pojedinim
projektima su zapoetiO za vreme %inansijske krize delimina !tednja u javnom sektoru je
sprovedena kroz zamrzavanje plata i penzija, a usvojena su i %iskalna pravila kojima se
ograniava tekua javna potro!nja u narednom periodu, !to je socijalno vrlo nepopularnoO
najavljena je realizacija ambicioznog projekta sveobuhvatne re%orme propisa koji podrazumeva
znaajno upro!avanje procedura u Srbiji i drugo. 'z ovog proizilazi da su nosioci -ekonomske.
politike u Srbiji svesni veine ogranienja koji stoje pred privrednim razvojem. 3eutim,
zajedniko svim ovim poduhvatima je to da nijedna od tih re%ormi nije sprovedena do kraja te da
u svim oblastima postoje velike prepreke koje onemoguavaju njihovu realizaciju$npr. Ie%orma
sudstva nije dobila prelaznu ocenu i pitanje je da li e ostvatiti oekivane rezultateO u potpunosti
je zaustavljena sveobuhvatna re%orma propisaO planirani in%rastrukturni projekti se ne zavr!avajuO
ne postoji potpuna politika volja za su!tinskom re%ormom javnog sektora i drugo. Sve ovo
=
http1>>EEE.se%.rs>uporednaKekonomija>konkurentnost$privrede$srbije$prema$izvestaju$globalnoj$
konkurentnosti$za$25/5$godinu.html
/;
upuuje na zakljuak da u Srbiji trenutno ne postoji ni politiki ni administrativni -struni.
kapacitet da se su!tinske promene dogode.
3ora se ukazati na dva bitna trenda1
6
/. gotovo svi makroekonomski pokazatelji su zabeleili pogor!anje, koje je u prihvatljivim
granicama s obzirom na eksterne okolnosti
2. stopa nacionalne !tednje je u Srbiji na veoma niskom nivou, ali treba imati u vidu da se u
periodu krize i u prvim godinama nakon izlaska iz krize oekuje slabije kretanje
meunarodnog kapitala, pa nacionalna !tednja moe postati kljuan %aktor %inansiranja
privrednog rasta i razvoja.
'z napred navedenog proizilazi da nacionalna !tednja postaje usko grlo konkurentnosti, al i
privrednog razvoja Srbije u celini.
'
1' &ERE ZA $OBO4+5AN+E !ON!URENTNOSTI
6
http1>>EEE.se%.rs>uporednaKekonomija>konkurentnost$privrede$srbije$prema$izvestaju$globalnoj$
konkurentnosti$za$25/5$godinu.html
/=
+rema institutu za razvoj menadmenta, postoji /5 ,,zlatnih pravilaP kojih se zemlja mora
pridravati da bi njena privreda postala i ostala konkurentna, a to su1
/5
/. stvoriti stabilno i predvidivo okruenje
2. stvoriti %leksibilnu i elastinu privrednu strukturu
(. investirati u tradicionalnu i tehnolo!ku in%rastrukturu
2. promovisati privatnu !tednju i domae investicije
9. razviti agresivnost na inostranom tri!tu-preko izvoza., kao i atraktivnost zemlje za
direktne investicije
:. %orsirati kvalitet, brzinu i transparentnost u dravnoj administraciji
;. odrati optimalne odnose izmeu nivoa nadnica, produktivnosti i poreza
=. ouvati socijalnu strukturu, otklanjanjem dispariteta plata i jaanjem srednje klase
6. maksimalno investirati u obrazovanje, posebno srednjeg nivoa i usavr!avanje znanja
radne snage
/5. uskladiti privredu sa okruenjem i globalizacijom u cilju stvaranja bogatstva i za!tite
vrednosti sistema koji graani ele.
1'0' &ere i instrumenti 9a "o:ol%@an%e konkurentnosti sr"ske "ri#rede
&ere u nadle(nosti dr(a#e
/. 3akroekonomska stabilnost
2. 8astavak ekonomskih re%ormi
(. +obolj!anje e%ikasnosti antimonoplske politike
2. Smanjenje politikog rizika
9. 8astavak pristupanja #) i privlaenje stranih investicija
:. Iegulatorna re%orma
&ere ko%e :i tre:alo da "redu9me "ri#reda
/. +oveanje nivoa tehnike opremljenosti i primena savremene
tehnologije
2. #%ikasnija upotreba resursa i integracija svih potencijala
(. )voenje meunarodnih standarda kvaliteta
2. +ovezivanje preduzea u izvozne klastereO mapiranje klastera
9. @ee mogunosti za inovacije
:. )napreenje poslovne prakse, razvoj modernog menadmenta
;. Iazvoj liderstva i organizacione kulture koja predstavlja
konkurentsku prednost
&ere u o:lasti o:ra9o#no8 sistema
/. *brazovanje postaje kljuni %actor$ekonomija zasnovana na znanju
2. Kao konkurentska prednost, obrazovanje mora biti visoko kvalitetno i pruati jednake
mogunosti
(. +otreba prilagoavanja obrazovnih pro%ila potrebama privrede$unapreenje ljudskih resursa
je klju poveanja produktivnosti
/5
@eselinovi +.-25//., Kako poveati konkurentnost privrede i izvoza Srbije, #konomski %akultet Kragujevac, str.
/:6.
/6
8e%unkcionalni i nedograen "ra#ni "oredak jedno je od osnovnih ogranienja srpske
privrede. +rivatna svojina nije adekvatno za!tiena, tri!ta su nedovoljno razvijena,
demokratizacija je na samom poetku. Dorba protiv koru"7i%e jedan je od imperativa, s obzirom
da je Srbija prema podacima &ransparencQ 'nternational$a visoko korumpirana zemlja. *p!ta
deregulacija je neophodna jer preduzea, investitori i graani esto ne mogu da se snau u !umi
propisa. Ditno je poveati transparentnost poslovanja.
Svetska privreda je danas u %azi dubokih strukturnih promena, na raskrsnici dosad
dominantne masovne proizvidnje i novog poslovnog modela zasnovanog na nauno$tehnolo!kim,
in%ormaciono$komunikacionim delatnostima, in%rasrtukturi i uslugama. Zato otvorenost privrede
Srbije prema svetu mora biti okvir na!eg strategijjskog razvoja. Srpska privreda je mala, ali se
moe postaviti tako da iskoristi ova kretanja za svoju dobrobit. *vo je prilika da se Srbija
pozicionira kao regionalni centar u proizvodnji usluga kao i da oivi proizvodnju zasnovanu na
visokoj tehnologiji i u saradnji sa multinacionalnim kompanijama.
S obzirom na to da globalne promene u strukturi proizvodnih %aktora pokazuju sve vei
superiornost tzv. nematerijalnih %aktora ekonomskog rasta, kao !to su znanje, in%ormacije,
kultura, obrazovanje, Srbija mora da prihvati strategiju koja se oslanja na ra9#o% l%udsko8
ka"itala' 8a!oj priverdi treba !iroko kori!enje znanja u svim aspektima ivota.
+rivreda Srbije treba da :ude i9#o9no ori%entisana i osposobljena za brzo usvajanje
novih tehnolo!kih re!enja i stvaranja sopstvenih tehnolo!kih inovacija. "ominantno razvojno
opredeljenje treba da bude ukljuivanje u procese globalizacije, integracije i realizacije
sveobuhvatnih re%ormi u privredi i dru!tvu.
"a bi se pobolj!ali izvozni rezultati potrebna je odgovarajua strategija u kojoj treba
utvrditi koji proizvodi ve imaju prolaz na svetskom tri!tu, ali se moda suoavaju sa nekim
ogranienjem ili za kojim proizvodima postoji tranja na svetskom tri!tu, a njihova proizvodnja
bi se mogla podsticati u na!im preduzeima
+osle 2555. godine, dolazilo je do ,,%orsiranjaP izvoza, !to znai da je rast dinamiziran
%orsiranjem proizvoda nie %aze %inalizacije jer domaa privreda nije bila u stanju da pobolj!a
strukturu izvoza u kratkom roku.
"a li e Srbija uspeti da pobolj!a izvoznu strukturu zavisie, u najveoj meri, od S"' al i
od sektora u koje e one pristizati. 0ko strani kapital bude investiran u veoj meri u delatnosti sa
vi!im nivoom primenjene tehnologije -propulzivne delatnosti., onda se ve u srednjoronom
periodu moe oekivati bitnija kvalitativna promena domaeg izvoza i njegov bri rast. 'zvoz,
koji bi u veoj meri bio baziran na tehnolo!ki$intenzivnim proizvodima, bi drastino unapredio
ekonomske perspektive zemlje zbog brzorastue globalne tranje za ovim proizvodima.
)koliko se ne popravi izvoz, u narednom periodu mogla bi da bude naru!ena
makroekonomska stabilnost zemlje, a to dalje znai da bi se smanjile devizne reserve i ugrozio
dinar. +ored promenljivog kursa, nekonkurentnost domaih proizvoaa prate i nedostatak
standarda i zastarelost tehnologije.
25
) sredi!tu aktivnosti usmerene na jaanje konkurentnosti privrede Srbije stoji "odi9an%e
"rodukti#nosti rada' &o pretpostavlja poveanje investicija, vaan je i tehnolo!ki napredak,
stopa koro!enja proizvidnih kapaciteta, obim i osposobljenost zaposlenih, sposobnosti
menadmenta, organizacija proizvodnje, nain raspolaganja resursima.
$reduslo#i 9a "o#e)an%e konkurentnosti "redu9e)a su
/. zavr!etak privatizacije dru!tvenih preduzea
2. restrukturiranje i privatizacija velikih privrednih sistema i javnih oreduzea
(. podsticanje razvoja sektora malih i srednjih preduzea
$ri#ati9a7i%om "redu9e)a poveava se njihova produktivnost, a samim tim i konkurentska
pozicija na inostanom tri!tu imajui u vidu da su izvoznici naje!e privatizovana preduzea.
+otrebno je i restruktiriranje pojedinih preduzea pre privatizacije zbog sloene %orme
neprikladne za privatizaciju ili su nekonkurentna zbog nepostojanja tranje za njihovim
proizvodima ili je%tinije ponude od strane inostranih konkurenata.
+roblem je i nedo#ol%na iskori@)enost ka"a7iteta koja je rezultat nepovoljne privredne
strukture tj. predimenzioniranosti kapaciteta velikih preduzea- u 2556. godini proizvodni
kapaciteti u industriji svedeni su na manje od 25B operativne sposobnosti u odnosu na /6=6... &o
se nepovoljno odraava prilokom %ormiranja cena proizvoda tih preduzea, ime se smanjuje
konkurentnost na stranom tri!tu, ali istovremeno ona ne mogu da izdre konkurenciju sa
uvoznim proizvodima ni na domaem tri!tu. &ransparentnost tri!ta, koordinacija mera
ekonomske politike na nacionalnom i lokalnom nivou, uvoenje savremene tehnologije,
organizacija rada, proizvodnih procesa, menadmenta$sve to treba aktivirati istovremeno.
@lada Srbije je osnovala Na7ionalni sa#et 9a konkurentnost iji je zadatak pripremanje
i predlaganje Strategije konkurentnosti privrede Srbije, jaanje saradnje u oblasti unapreenja
konkurentnosti, kao i saradnja sa meunarodnim institucijama u toj oblasti. Ie%orma
konkurentnosti zahteva liderstvo, zajedniku viziju, a ne direktno kontrolisanje svake akcije. *vo
su sloeni ciljevi i njihova realizacija zahteva %okusirani napor cele nacije, u kome e vodeu
ulogu imati privreda, dok e @lada i graansko dru!tvo predstavljati aktivne partnere u tom
procesu.
1',' O:im dr(a#ne "omo)i u Sr:i%iB su:#en7ionisani krediti kao #id dr(a#ne "omo)i i
SDI kao sredst#o "la)an%a 9a "o#e)an%e konkurentnosti "ri#rede
+oev od 255=. u uslovima aktulene svetske ekonomske krize kada neminovnost dr(a#ne
inter#en7i%e dolazi do izraaja, razliiti oblici dravne pomoi dobijaju na znaaju.
2/
*kvirni program mera dravne pomoi je identi%ikovao stvarna ogranienja sa kojima je
Srbija suoena u uslovima globalne ekonomkse krize1 nedovoljna e%ikasnost, produktivnost i
konkurentnost domae privrede koja generi!e spoljne de%icite i nisko poverenje drave na
svetskim %inansijskim tri!tima da bi mogla kredibilno i po konkurentnim uslovima da se zadui.
+ovoljni krediti predstavljaju jedan od osnovnih instrumenata dodele dravne pomoi u Srbiji. )
Srbiji je %inansijski sektor bez toksine aktive. &o znai da je u dobroj meri van globalnog
%inansijskog tri!ta, dosta autarhian i oslonjen na klasine bankarske poslove.
Ieakcije Srbije na globalnu ekonomsku krizu, a kroz sistem dravne pomoi, vidljive su
poev od 2556. godine, kada je zabeleen porast ue!a dodeljene pomoi sa /,6/B na 2,26B
D"+$a. *snovni instrument odgovora na krizu i oivljavanja ekonomske aktivnoati bile su mere
poreske politike. ) 2556. godini znaajnije su poveani apsolutni iznosi poreskih podsticaja i
subvencija, dok su povoljni krediti smanjeni i u apsolutnom iznosu.
"rava, za razliku od zemalja #), nije morala direktno da interveni!e u %inansijskom
sektoru, ve da posredstvom njega olak!a pristup su:#en7ionisanim kreditima.
//
*snovna
namera drave, kroz usvajanje programa subvencionisanih kredita, je dalji rast izvoza, podr!ka
rastu D"+$a i rastu zaposlenosti u Srbiji. #%ekti programa mera za ublaavanje negativnih e%ekata
svetske ekonomske krize u Srbiji ve mogu da se procenjuju. &okom 25/5. i 2556. realizovano je
26./:9 kredita za likvidnost u ukupnom iznosu od 2./22.=95./65 evra. ) istom periodu odobreno
je /./6; investicionih kredita u ukupnoj vrednosti od 2(/./=2.2/: evra. ) 2556. godini odobreno
je samo /2 investicionih kredita, dok je u 25/5. realizovan znatno vei broj plasmana namenjenih
investicionom ulaganju.
&abela broj 9 1 Droj i iznos isplaenih subvencionisanih kredita-2556$25/5.
@rste kredita 2556 25/5
Droj
realizovanih
zahteva
'znos
realizovanih
kredita-#)I.
Droj
realizovanih
zahteva
'znos
realizovanih
kredita-#)I.
//
Djeli +. -25//., 'nstitucionalne promene kao determinanta privrednog razvoja Srbije, #konomski %akultet,
Kragujevac, str. 62.
22
Krediti za
likvidnost
//.:;( 6(:.5;9.92= /;.262 /./;:.;;2.::2
'nvesticioni
krediti
/2 2.(;=.22( /.=(9 22=.=5(.;;(
+otro!aki
krediti
29.;6; /:6.(::.59= 25./;6 =;./(9.2(/
"inarski
gotovinski
krediti
5 5 /:;.=;2 29:./:2.(;:
Stambeni
krediti
(;( 2/.2=2.=;; 2.266 /22.922.29(
)kupno /./26.(52.65: /.=;/.255.269
Izvor: Ministarstvo $inansija .epu!like Sr!ije, 333.#$in.%ov.rs
3ultinacionalne korporacije preko SDI doprinose poveanju industrijske e%ikasnosti u
alokaciji resursa, ulaskom u one strategijske sektore u kojima postoje sloene ulazne barijere koje
utiu na smanjenje konkurencije u zemlji domaina. )lazak S"' u neku industrijsku granu moe
poveati konkurentski pritisak i tako primorati domaa preduzea da pobolj!aju e%ikasnost svog
poslovanja. 3eutim, ovde moe postojati i negativan e%ekat. )lazak multinacionalnih
kompanija moe znatno smanjiti obim prodaje, a to e se odraziti na smanjenje produktivnosti
domaih preduzea !to e u krajnjoj liniji negativno uticati na njihovu konkurentsku poziciju.
8astala pojava je karakteristina u situacijama kada preovlauje motiv stranih direktnih
investicija zaobilaenja carina i osvajanja lokalnog tri!ta. 3eutim, ukoliko doe do elimiinacije
izvesnog broja nee%ikasnih domaih %irmi, koje u uslovima normalnog %unkcionisanja tri!ta ne
bi mogle da opstanu, konkurentski pritisak moe osloboditi jedan deo domaih kapaciteta i
resursa koji se trenutno ne koriste na e%ikasna nain.
*d posebnog znaaja za porast konkurentnosti Srbije su sistemski mehanizmi za
stimulisanje i mobilizaciju !tednje i kredibilitet %inansijskih institucija koji treba da doprinesu
porastu konkurentnosti privrede. Konkurentnost izvoza zavisi i od institucija za kreditiranje i
osigurnje izvoznih poslova.
+roblem nekonkurentnosti privrede Srbije moe se re!iti promenom deviznog kursa,
izvoznim subvencijama ili industrijskom politikom koja bi !titila i podsticala izabrane sektore,
grane i preduzea. *vaj strukturni problem mogu da re!e samo preduzetnici, inovatori i
investitori u podsticajnom op!tem ambijentu.
ZA!4+U6A!
Konkurentnost privrede jeste jedna dinamina kategorija na koju deluje niz %aktora koji se
moraju uvrstiti u analizu jer utiu na bilo koju poslovnu odluku donosei rizik i neizvesnost pri
njenom implementiranju. Srbija ima otvorenu privredu i na nju deluju promene u strukturi ili
2(
procesima koji se odvijaju u meunarodonom okruenju, pa je neophodno da se adaptira i da
proba da se !to bolje pozicionira. &ako da ni svetska ekonomska kriza Srbiju nije zaobi!la.
"onela je sa sobom negativne trendove, stagnaciju i opadanje mnogih pokazatelja, pa je bilo
neophodno preduzeti mere kako bi se prvo pad zaustavio, pa ublaio, sa eljom da u budunosti
situacija bude mnogo bolja. Srbiji su potrebne strukturalne re%orme na svim nivoima kako bi se
poveala konkurentnost njene privrede.
Srbija je u mogunosti da ostvari znatno vei izvoz nego !to trenutno uspeva, a razlozi tog
zaostajanja mogu se svesti na zajedniki imenitelj, a to je nedovoljna konkurentnost. 'zvozni
potencijal na!e privrede karakteri!e niska konkurentnost sa malim e%ektima ekonomije obima,
!to je uz veliku uvoznu zavisnost uslovilo poveanje spoljnotrgovniskog de%icita. 'zvoz je
imperativ opstanka jer je na!e tri!te malo i ukoliko neko hoe da napravi dobar biznis, mora da
brendira svoj proizvod, ustali tehnologiju i usmeri se na stana tri!ta da bi ostvario ekonomiju
obima i ostale e%ekte koji omoguavaju isplativo poslovanje.
Za Srbiju nema ni lakog ni brzog naina da ukloni brojne i krupne determinante
nekonkurentnosti. )napreenje konkurentnosti je dugoroan proces koji zahteva puno znanja,
iskustva i strpljenja. Srpska privreda je otvorena, pa koliko je vaan izvoz, toliko je vano i
privlaenje direktnih stranih investicija. Zdrav tri!ni ambijent koji e pogodovati stranim
ulaganjima istovremeno se predstavlja kao pretpostavka demokratskog ureenja zemlje i inilac
njene politike stabilnosti. +odsticati izvoz i stvarati poslovno okruenje privlano za investicije
zahteva sinergijsko delovanje ekonomske politike i dravnih institucija. 8eophodno je da
promenimo svoj pogled na ulogu drave i da shvatimo da drava mora prvo promeniti samu sebe
kao bi zadovoljila graane i stvorila im uslove za dugoroan razvoj, jer vea e%ikasnost drave i
bolje sluenje interesima graana i preduzetnika znai i veu konkurentnost i privredni razvoj.
Srbija je kao mala zemlja upuena na trgovinsku razmenu i meunarodnu ekonomsku
saradnju i ona se moe razviti ako njena preduzea internacionalizuju svoje poslovne aktivnosti i
ponu u veoj meri da posluju na meunarodnom tri!tu. *na za to moraju da se osposobe tako
!to e svoju ponudu prilagoavati zahtevima tranje inostranog tri!ta uvoenjem odgovarajue
tehnologije i poveanjem e%ikasnosti proizvodnje.
4iteratura
0' Djeli +. -25//., Institu&ionalne pro#ene kao eter#inanta privreno% razvoja Sr!ije,
#konomski %akultet, Kragujevac
22
,' @eselinovi +.-25//., Kako poveati konkurentnost privree i izvoza Sr!ije, #konomski
%akultet Kragujevac
1' <orevi 3., Stoiljkovi S., -25//.., Kako poveati konkurentnost privree i izvoza
Sr!ije, #konomski %akultet Kragujevac
-' 3aksimovi 4j. -2556., "kono#sko/$inansijski onosi Sr!ije sa inostranstvo#,
#konomski %akultet. Kragujevac
?' 3ii @., Savi 4j. -25//.., Inustrija Sr!ije/4ru%i talas %lo!alne ekono#ske krize,
Institu&ionalne pro#ene kao eter#inanta privreno% razvoja Sr!ije, #konomski %akultet
Kragujevac
C' http1>>EEE.pregled$rs.rs>article.phpF
pidG/2;/HidG(:=:(HnameGS&I08#J"'I#K&8#J'8@#S&'C'7#J)JSID'7'J255/$
J25//.
A' http1>>EEE.pks.rs>"ocuments>SluBC9BD#baB25za
B25in%ormisanje>KratakKseparatKverzijaB25zaB25skupstinu2.pd%
3' http1>>EEE.Ee%orum.org
>' http1>>EEE.se%.rs>uporednaKekonomija>konkurentnost$privrede$srbije$prema$izvestaju$globalnoj$
konkurentnosti$za$25/5$godinu.html
0.' 333.#$in.%ov.rs
29