To je neto to se gradi godinama, a porodica i sredina u kojoj odrastamo imaju veliki uticaj i

esto su izvori naih razoaranja i nesigurnosti. Meutim, to ranije shvatimo da samopouzdanje,

pre svega, zavisi od nas samih, to emo lake savladati prepreke koje nam svakodnevni ivot
postavlja.
Svesna sam da je danas teko biti potpuno siguran u sebe. Gledamo sve te zgodne i lepe devojke
na televiziji i u asopisima i elimo da i mi imamo iste fizike atribute. Ponekad i patimo to i
nas nije priroda astila savrenim grudima, ravnim stomakom ili bilo im drugim za ta
mislimo da se namee kao socijalno prihvatljiv izgled. Jo kad na to dodamo i injenicu da i
mukarci prate te iste medije, retko koja devojka misli da oni ne oekuju isto i od nas iz
komiluka. Ali, treba da se zapitamo ta zaista utie na to da budemo sigurni u sebe i da li je
izgled najbitniji u celoj toj prii. Poznatim, uspenim i lepim ljudima niko nije poklonio sve to
imaju, ve su na pravi nain koristili svoje vrline i bili sigurni u sebe i svoje mogunosti. I svi
ostali su ih uglavnom shvatali onako kako su se oni predstavili.
Postoje 3 osnovna izvora samopouzdanja. To su izgled, obrazovanje i novac, a pod ovim
poslednjim podrazumevam i uspeh na poslu odn. odreenu koliinu moi u nekom obliku. Izgled
u sutini ne moemo da biramo, jer ga dobijamo jo prilikom roenja, ali naravno da moemo da
ga popravljamo. Pravilno emo se hraniti, vebati ili pak koristiti usluge estetske hirurgije. Ali,
iako nisam protivnik odlaska pod no, mislim da ovaj postupak ne moe da promeni ono to
mi u sutini jesmo. Neemo znati da nosimo to novo telo ako ne znamo kako da se ponaamo.
Obrazovanje nam daje veliku injekciju samopouzdanja. kole koje smo zavrili i knjige koje smo
proitali su poput uspomena sa putovanja postoje i niko nam to ne moe oduzeti. Novcu odn.
moi ne bih posvetila previe panje, jer oni dou i odu i nisu najsigurniji oslonac u ivotu.
Dakle, od ova tri izvora najvie moemo da raunamo na obrazovanje i informisanost. ivimo u
vremenu kada su informacija i ideja neto najvrednije, korisnije od bilo eka materijalnog.
Meutim, neki ljudi su veoma inteligentni i imaju odline ideje, ali ne znaju sve to da iskoriste
jer ne veruju u sebe. Deava se da oni koji su manje potkovani odn. slabiji su u nekoj oblasti,
uspevaju u ivotu jer vie veruju sebi nego bilo kome drugom. Tad shvatamo da postoji glavni
izvor samopouzdanja, a to je naa glava!
Da, dobro ste proitali. Sigurnost upravo dolazi iz nae glave. Ako mislim da dobro izgledam i
tako se ponaam i hodam, velika je verovatnoa da e i ljudi oko mene to isto misliti. Zato i
kaemo da se neki ljudi dobro oseaju u svojoj koi. To se jednostavno oseti. Takoe, ako
idem na ispit na fakultetu, a delujem samouvereno dok priam, uglavnom e profesor to
prihvatiti kao veliki plus na moje znanje. Probala sam sve ovo u praksi i verujte da uspeva!
Ne zaboravite da je nauno dokazano da prvi utisak o nekome stiemo za samo tri sekunde. To je
sasvim dovoljno da nas neko okarakterie na odreen nain, a u ovom modernom vremenu, kada
se sve brzo deava, ne dobijamo esto priliku da popravimo taj utisak. Zato, naoruajte se
pozitivnom energijom i svim informacijama koje ste dugo skupljale, pa pravac na razgovor za
posao ili potragu za partnerom. Pogled pravo u oi, iroki osmeh u stilu Dulije Roberts i sva
vrata pred vama se otvaraju, a vi ulazite i koraate ka svemu onome to eka hrabre i
samouverene ljude koji veruju sebi i u sebe.
Prepoznavanje problema najbolji je put ka njegovom reavanju. Nesigurnost u sebe ograniava
oveka u svim sferama ivota. Nesamopouzdana osoba nee pokazati ni one kvalitetne osobine
koje poseduje. Oseanja bespomonosti i ogranienosti izazivaju oseanje uskraenosti,
anksioznost i depresivnost. Ovakve se osobe teko poveravaju ljudima iz svoje okoline, jer se
boje da e se pokazati slabima i dodatno poljuljati samopouzdanje. Nekad se doivljavalo kao
sramota obraanje za pomo psiholozima. Danas se, na sreu, ova slika sve vie menja. Postoji
vie naina, metoda i tehnika da se pomogne u reavanju problema i sve je vie osoba koje se
obraaju za pomo psihologu.

ednostavne vjebe mogu snano uticati na izgradnju samopuzdanja. Popunjavajui to
pozitivnije jednostavne reenice, osvijestite svoje najvanije sposobnosti, postignua i vjetine:
1. Neto to dobro radim je
2. Ponosan/na sam na to to
3. Neto to sam postigao/la je
4. Jedna od mojih najboljih karakteristika je
5. Pozitivni i realistini cilj kojem teim je
Napiite odgovore na papir i stavite na vidno mjesto. itajte to to ste napisali barem jednom
dnevno, kako bi se posjetili na sposobnosti i kvalitete koje posjedujete.
Negativna uvjerenja o sebi ste godinama ponavljali, toliko da ste povjerovali u njih, i sad su ona
postala dio vaeg nesvjesnog uma. Sad vam preostaje osvijestiti i ponavljati sebi svoje pozitivne
karakteristike. Uenje je proces ponavljanja sve do automatizma. Zato uite i sve ono dobro o
sebi!
Iako se ova vjeba ini jednostavnom, u praksi se pokazalo da je veina ljudi slabo svjesna
svojih pozitivnih karakteristika. I ako su ih svjesni, teko ih izgovaraju na glas, teko ima je
priati o tome ta dobro rade, ta umiju jednostavno osjeaju stid. Razloga za to ima vie, jer
ljudi koji imaju manjak samopuzdanja su imali malo povratnih informacija o njima samima. Oni
se uglavnom ne uputaju u nove situacije koje bi im mogla donijeti uspjeh, boje se ili ih je sram.
Tako da ne doivljavaju uspjehe, manje ili vee a bez uspjeha nema ni izgradnje samopuzdanja.
Drugi razlog je naa kultura i stil odgoja, od djetinstva nas ue da se nije lijepo isticati, ovo
posebno vrijedi za ene. Ali, polako se i u naoj sredini poela osjeati potreba za isticanjem i
dokazivanjem, ali i vrednovanjem pozitivnih karakteristika. Posebno je ta elja za isticanjem
primjetna u poslovnom svijetu, jer nas velika konkurencija podstie na to.