Seminarski rad

Tema: Vizantijska drava

www.BesplatniSeminarskiRadovi.com
1. Sadraj
1. SADRAJ...................................................................................................2
2. UVOD.........................................................................................................3
2. ISTORIJA VIZANTIJSKOG CARSTVA..............................................4
3. DRUTVNO!KONO"SKA STRUKTURA......................................#
4. DR$AVNA STRUKTURA.......................................................................%
.1. !AR " !ARS#A V$AS%............................................................................&
.2. S'(A% )S"(#$"%*....................................................................................+
.,. #-(."S%-R"JA.......................................................................................+
&. VIZANTIJSKO 'RAVO.........................................................................()
/.1. .'0$J-RAD("1#" .A#-( )(-0-S 2'-R2"#-S*................................13
/.2. 4-0-RS#" .A#-(...............................................................................13
/.,. V-J("1#" .A#-( )(-0-S S%RA%"-%"#-S*..........................................11
/.. BRA1(- " 4-R-D"1(- 4RAV-.............................................................11
/./. (AS$'D(- 4RAV-...............................................................................11
/.5. #R"V"1(- 4RAV-.................................................................................11
/.6. 0A#'D-(S#A D"(AS%"JA....................................................................11
*. CRKVA I DR$AVA.................................................................................(2
7. U"TNOST VIZANTIJ.....................................................................(2
%. ZAK+JU,AK..........................................................................................(4
-. +ITRATURA........................................................................................(4
727
2. U./d
Vi0an1i2sk/ 3ars1./ je termin koji se koristi da opi8e prostor 9r:ko9 9ovorno9
podr;:ja Rimsko9 carstva tokom srednje9 veka< sa sedi8tem ; #onstantinopolj;. =
pose>nom smisl;< o>i:no se odnosi na vekove koji s; o>eleili pad Za4adn/5 rimsk/5
3ars1.a< koristi se i termin Is1/6n/ rimsk/ 3ars1./. (e postoji op8ta sa9lasnost oko
vremena kada po:inje vizantijska epo?a. (eki taj po:etak sme8taj; ; vreme vladavine
Di/k7e3i2ana )2&7,3/*< tokom koje je sproveo administrativne re@orme< deleAi carstvo
na istoni deo )pars -rientis* i zapadni deo )pars -ccidentis*. Dr;9i 9a sme8taj; ; period
vladavine Te/d/si2a I ),6+7,+/* i trij;m@a ?ri8Aanstva nad rimskom pa9anskom
reli9ijom< ili< posle nje9ove smrti ,+/. 9od.< sa podelom imperije na zapadni i isto:ni deo.
-pet< neki misle da po:etni Vizantijski period po:inje 65. 9od.< kada je poslednji
zapadni car< Rom;l Av9;st;l< >io primoran da a>dicira< sto9a ostavljaj;Ai vladar;
"sto:no9 carstva jedin; carsk; vlast. #rajem """ veka centar ekonomsko9 i politi:ko9
ivota Rimsko9 carstva preselio se ; >o9atije provincije isto:no9 Sredozemlja. !ar
#onstantin Veliki )2657,,6* preneo je svoje sedi8te iz Rima na o>ale Bos@ora ; Vizant<
9de se ;>rzo razvila nova prestonica #ostantinopolj )!ari9rad*. = svakom sl;:aj;<
promene s; >ile postepene i do ,,3. 9od.< kada je #onstantin " Veliki ina;9;risao svoj;
nov; rezidencij; )koja Ae sredinom . veka prerasti ; prestonic; !arstva*< proces
?elenizacije i ?ristijanizacije je veA ;veliko poodmakao.
.astava dinastije 4aleolo9a.
7,7
2. ISTORIJA VIZANTIJSKOG CARSTVA
4adom Rima )65* prestala je da postoji zapadna polovina Rimsko9 carstva< dok
je isto:na polovina nastavila da traje kao Vizantijsko carstvo< s #onstantinopoljem kao
9lavnim 9radom. "sto:na carevina se od zapadne razlikovala po mno9im svojstvimaB kao
naslednik civilizacije ?elenisti:ke ere< >ilo je razvijenije i ;r>anizovanije.
(je9ov najveAi car< J;stinijan< ponovo je osvojio neke delove zapadne 'vrope<
sa9radio Svet; So@ij;< i dao osnovn; kodi@ikacij; rimsko9 prava. 4osle nje9ove smrti
carstvo je osla>ilo.
D;9otrajna rasprava oko ikono>orstva ;n;tar isto:ne crkve pripremila je teren za
raskid sa rimskom crkvom 13/.
%okom ovo9 s;ko>a< Arapi i %;rci Seld;ci ;:vrstili s; vlast na tom podr;:j;.
#rajem 11. veka < Aleksije " #omnin potraio je pomoA od Venecije i papeC ovi saveznici
pretvorili s; potonje krsta8ke ratove ; plja:ka8ke po?ode. = . krsta8kom rat;
Venecijanci s; osvojili #onstantinopolj i ;stoli:ili niz latinski? careva.)4ad !ari9rada
)123*. #ada s; 9a vizantijski pro9nanici povratili 1251< carstvo je >ilo jedva ne8to veAe
od 9rada7drave.
= 1. vek; po:eli s; da nadir; osmanski %;rciC d;9otrajna opsada
#onstantinopolja zavr8ila se 1/,< kada je poslednji car #onstantin Dra9a8 po9in;o na
9radskim zidinama< o>last potpala pod osmansk; vlast.
"storija vizantisko9 carstva< i pored radova koji s; je za poslednji? pedeset 9odina
skoro preporodili< ipak je jo8 ;vek< naro:ito na .apad;< predmet ;porni? predras;da.
0no9i od na8i? savremenika je i danas smatraj;< pop;t 0onteskjea i 2i>ona<
prod;enjem i opadanjem rimsko9a carstva. 4od ;ticajem nesvesni? posledica vekovne
mrnje i tamno9 seAanja na pro?;jale verske strasti mi i danas s;dimo o srednjevekovnim
2rcima kao 8to s; o njima s;dili krsta8i koji i? nis; raz;meli i pape koje s; i? isklj;:ile
iz crkve. "sto tako< vizantiska se ;metnost jo8 s;vi8e :esto smatra okamenjenom
;metno8A;< 7 D?ijerati:nomD< kako se vrlo rado 9ovori< 7 nesposo>nom za o>nov; i koja
je< pod stro9im nadzorom crkve< o9rani:ila svoj ?iljad;9odi8nji napor na >eskrajno
;mnoavanje dela nekolicine 9enijalni? ;metnika.
= stvari< Vizantija je >ila ne8to sasvim dr;9o. 0ada se ona dra9ovoljno pro9lasila
naslednicom i nastavlja:icom Rima< mada s; se njeni carevi< do poslednje9 dana< nazivali
DVasi7e8sima R/me2aD< ma da se oni nikada nis; odrekli prava koja s; pola9ali na star; i
slavn; prestonic; carstva< ipak je Vizantija postala vrlo >rzo i >ila ; s;8tini isto:na
carevina. (e tre>a o njoj donositi s;d ; poreEenj; sa >listavim spomenom koji je ostavio
RimB po jednom od lj;di koji s; naj>olje s?vatili njen; prirod; i nazreli njen pravi iz9led
ona je >ila Dsrednjevekovna drava smetena na krajnjim granicama Evrope prema
varvarskim narodima AzijeD. %a drava je imala svoje nedostatke i svoje poroke koje >i
detinjasto ?teti sakriti. = njoj s; se vrlo :esto de8avali dvorski prevrati i vojni:ke
>;ne.4ored 9ospodstvenosti njene civilizacije naravi s; joj :esto >ile s;rove i svirepe< i
77
ona je proizvela< najzad< ; velikom izo>ilj;< lj;de osrednji? karaktera i niski? d;8a. Ali<
pored svi? ovi? mana< ta drava je >ila velika.
4osle kriza< ; kojima ;malo nije podle9la< nast;pala s; vrlo :esto vremena
jedinstveno9 sjaja< neo:ekivani? preporoda< kada se< prema re:ima jedno9 ?roni:ara<
Dcarstvo, ta stara ena, pojavljuje kao mlada devojka iskiena zlatom i dragim
kamenjemD. = V" vek;< pod J;stinijanom< carstvo se< poslednji p;t< o>navlja kao ; sjajno
do>a Rima< a Sredozemno 0ore< ponovo postaje rimsko jezero. = V""" vek; isavrijanski
carevi slamaj; nalet islama ; isto do>a kada #arlo 0artel spasava ?ri8Aanski svet kod
4oatjea. = F vek; makedonski carevi stvaraj; od Vizantije velik; isto:n; sil;< dopir;Ai
:ak do Sirije sa svojim po>edni:kim or;jem< satir;Ai R;se na D;nav;< ;9;8;j;Ai ; krvi
drav; koj; s; stvorili >;9arski carevi. = F"" vek;< pod #omninima< 9r:ko carstvo jo8
;iva lep ;9led ; svet;< a !ari9rad je jedno od 9lavni? sredi8ta evropske politike.
%ako< preko ?iljad; 9odina< Vizantija je postojala< i to ne samo za?valj;j;Ai
kakvom sreAnom sl;:aj;C ona je trajala slavno i z>o9 to9a je morala sadravati ; se>i
dr;9o 8to osim mana. -na je imala za voEenje svoji? poslova velike careve< :;vene
dravnike< ve8te diplomate< po>edonosne vojskovoEeC pomoA; nji? ona je izvr8ila veliko
delo ; svet;. -na je >ila< pre krsta8ki? ratova< zato:nik ?ri8Aanstva na "stok; protiv
nevernika i svojom vojni:kom vredno8A; spasla je ; nekoliko ma?ova 'vrop;. -na je
>ila< licem prema varvarima< sredi8te divne civilizacije< najpre@injenije< najotmenije< d;9o
vremena jedine ; srednjem vek;. -na je >ila vaspita:ica slovensko9 i azisko9 "stoka< :iji
joj narodi d;9;j; svoj; ver;< svoj knjievni jezik< svoj; ;metnost< svoj o>lik vladavineC
njen svemoAni ;ticaj >io je se ra8irio :ak do .apada koji je primio od nje neprocenjiva
d;?ovna i ;metni:ka >la9a. -d nje proizilaze narodi koji nastanj;j; danas evropski "stok<
a savremena 2r:ka< naro:ito< mno9o vi8e d;9;je ?ri8Aanskoj Vizantiji ne9o Atini iz do>a
4erikla ili Gidije.
.>o9 sve9a< dakle< 8to je izvr8ila ; pro8losti i 8to je pripremila za >;d;Anost
Vizantija jo8 ;vek zasl;;je panj; i zanimanje. 0a koliko daleka iz9ledala njena
istorija< ma koliko je malo poznavali mno9i lj;di< ta istorija nije mrtva i dostojna
za>orava. Dikan je to do>ro znao kada je svojim izdanjima vizantiski? istori:ara<
t;ma:enjima kojima i? je propratio< tolikim divnim radovima postavljao temelje na;:noj
istoriji Vizantije i kr:io ; toj jo8 neispitanoj o>lasti 8iroke i svetle >razde. "ma veA pedeset
9odina kako se< ; Dikanovoj otad>ini< o>novila tradicija pro;:avanja :iji je on >io
osniva:C i< ne odri:;Ai vrednost onome 8to se radi ; dr;9im zemljama< ; R;siji i 2r:koj<
'n9leskoj i (ema:koj< moda je ipak dozvoljeno reAi da< ako s; istraivanja iz o>lasti
vizantiske istorije ponovo zado>ila pravo 9raEanstva ; na;:nom svet;< ona to ; prvom
red; d;9;j; Granc;skoj.
33). #onstantin Veliki ina;9;ri8e Dr;9i Rim ;>rzo poznatiji kao #onstantinopolj.
3-&. !arstvo se deli na "sto:no i .apadno< odma? posle smrti %eodosija ".
&2#. J;stinijan " kr;nisan za cara.
&32. J;stinijan podie crkv; Sveta So@ija
7/7
&33. J;stinijanovi 9enerali ponovo za;zimaj; teritorije severne A@rike i "talije
koje s; naseljavali Vandali i -stro9oti.
&*%. "nvazija $an9o>arda ima za posledic; 9;>itak veAe9 dela "talije.
*2*!*4(. Sr>i i Hrvati se naseljavaj; na Balkan;.
*34!*4(. Arapi osvajaj; $evant i '9ipat. = sledeAi? deset 9odina< za;zimaj; veAi
deo severne A@rike< a kasnije osvajaj; i Sicilij;.
#3)!#%#9 %(3!%43. "kono>ora:ke rasprave. -vo ima za posledic; 9;>itak ostali?
teritorija ; "taliji< osim teritorija na j;9;.
%43!()&#. Do>a vladavine 0akedonske dinastije< epo?a ponovno9 teritorijalno9
8irenja i k;lt;rno9 procvata.
())2!()(%. Vr?;nac vojni? ;spe?a srednjevekovne Vizantije. Vasilije "" osvaja
B;9arsko carstvo i sti:e nadimak B;9aro;>ica.
()&4. Iizma. 4o:etak do danas nezale:eno9 crkveno9 raskola izmeE; Rima
)katoli:ke crkve* i #onstantinopolja )pravoslavne crkve*.
()#(. !ar Roman "V Dio9en >iva poraen od strane %;raka Seld;ka ; >ici kod
0ancikerta. VeAi deo 0ale Azije >iva iz9;>ljen. "ste 9odine Bari< poslednje vizantijsko
;pori8te ; "taliji osvajaj; (ormani.
()%(!((%&. Vladavina dinastije #omnina Delimi:na o>nova vojne sna9e
Vizantije< ovo9a p;ta na @e;dalnim osnovama. (ova o>nova na polj; knjievnosti i
;metnosti.
()-#!((#*. Vizantijska vojska za;zima od %;raka Seld;ka o>ale 0ale Azije.
Seld;ci se ipak ;:vr8A;j; ; centralnoj Anadoliji.
((#*. Bitka kod 0irioke@alona< 0anojlo " #omnin trpi teak poraz ; pok;8aj; da
za;zme seld;:k; prestonic; #onj;.#raj pok;8aja Vizantinaca da ponovo osvoje
centraln; 0al; Azij;. oko 11&/. Vizantija 9;>i veAi deo Balkana. (emanjiAka Sr>ija i
Dr;9o B;9arsko carstvo postaj; nezavisne.
(2)4. #onstantinopolj osvajaj; i plja:kaj; krsta8iC -ni osnivaj; $atinsko carstvo.
Vizantinci se ipak odravaj; ; 0aloj Aziji )(ikejsko i %rapez;ntsko carstvo* i ; 'pir;
)'pirska despotovina*.
(2*(. #onstantinopolj oslo>aEa vladar (ikeje< 0i?ajlo V""" 4aleolo9.
(3#(. 4osle poraza Sr>a na reci 0arici< vizantijski car postaje otomanski vazal.
757
(4&3. %;rci -smanlije za;zimaj; #onstantinopolj. #raj Vizantijsko9 carstva
1
.
3. DRUTVNO!KONO"SKA STRUKTURA
Dr;8tvena str;kt;ra Vizantije >ila je veoma raz;Eena i menjala se kroz vekove. =
ranovizantijskom period; preovlaE;je dr;8tveno7ekonomska str;kt;ra nasleEena iz
vremena Rimsko9 carstva.
2

= sredi8t; dr;8tvene str;kt;re Vizantije nalazila se neprikosnovena li:nost
vizantijsko9 inperatora< od :ije naklonosti< privile9ija ili razni? davanja zavisi pravni
poloaj veAine stanovnika carstva. %ako je car senatore dravne zvani:nike i kr;pne
zemljoposednike ;:inio zavisnim od svoje li:nosti i njem; neposredno od9ovornim.
-vakav o>lik zavisnosti nazivamo kr8nski .a0a7i1e1. = Vizantiji ne postoji zapadno7
evropski @e;dalizam jer ovde car ne dodelj;je zemlj; vojskovoEama i vojnim odredima ;
@ormi >ene@icij;ma< ; Vizantiji se careva davanja i privile9ije odnose na li:nost oni? koji
pre;zimaj; o>avez;< a ne na nji?ove naslednike< jer ne samo dostojanstvo ne9o ni zvanje
se nije mo9lo naslediti. %ako s; senatori< najvi8i dravni zvani:nici i lati@;ndisti :inili
dravn; elit; ranovizantijsko9 perioda.
4roces @e;dalizacije zapo:inje jo8 ; rimskim vremenima< a ; Vizantiji je znatno
sta9nirao nekoliko vekova. "raklijeva a9rarna politika ;kida lati@;ndije kao osnovni o>lik
zemljoposedovanja ; ranovizantijskom period;< a sa njima nestaj; i lati@;ndisti i do
@ormiranja novo9 aristokratsko9 sloja< doAi Ae tek ; +. vek;. (ap;8tene lati@;ndije drava
parceli8e na srednje i manje posede i deli slo>odnim seljacima na o>raEivanje. Slo>odni
seljaci postaj; vlasnici dodeljeno9 zemlji8ta< or9aniz;j; samostalno proces proizvodnje<
svi prinosi sa poseda pripadaj; njima ;z o>avez; da dravi plate samo porez. Slo>odni
seljaci sa p;nim pravom svojine na svom sitnom posed; predstavljaj; najzna:ajniji
dr;8tveni sloj za drav;< jer s; >ili najpo;zdaniji izvor pri?oda< z>o9 :e9a s; d;9o
;ivali nar;:it; dravn; za8tit;.
,
Dozvoliv8i Slovenima da ; 6. vek; naseljavaj; r;>na
podr;:ja carstva< car "raklije im je dodeljivao male zemlji8ne parcele< a za ;zvrat teretila
i? je poreska o>aveza prema dravi. (ji?ova poreska o>aveza >ila je prili:no manja od
poreske o>aveze slo>odni? seljaka. Drava je tako o>ez>edila sta>ilan izvor pri?oda
@ormiranjem 8iroko9 sloja novi? poreski? o>veznika s jedne strane< dok je s dr;9e strane
porasla od>ram>ena moA carstva jer je vojska >ila sastavljena od domaAe9 stanovni8tva< a
ne od sk;pi? i prevrtljivi? 9ermanski? plaAenika. -vako vojno ;strojstvo dominiralo je ;
Vizantiji od 6. do 13. veka i predstavljalo je osnov; njene moAi.
1
4re;zeto sa internet sajtaB www.vizantija.wik.rs
2
Savo 0arkoviA< J-p8ta istorija prava "K< =niverzitet 0editeran< 4od9orica< 233&< str. 25/.
,
Savo 0arkoviA< J-p8ta istorija prava "K< =niverzitet 0editeran< 4od9orica< 233&< str. 255.
767
Vremenom s; poreske da>ine koje je drava nametn;la slo>odnim seljacima i
zemljoradnicima pre8le 9ranic; nji?ove socijalne izdrljivosti. -va pojava je ;trla p;t
si9;rne propasti selja:ki? i zemljoradni:ki? imanja.
2radovi i 9radska privreda ; Vizantiji nastavili s; svoje postojanje na osnovama
2r:ko7?elenisti:ke m;nicipalne tradicije. 4osle zastoja ; svom razvitk; od 6. do +. veka
vizantijski 9radovi s; doiveli privredni preporod i d;9o s; ostali lider ekonomsko9
poleta ; 'vropi. 2radsko stanovni8tvo )tr9ovci< zanatlije< >ankari* predstavlja zna:ajan
deo dr;8tvene str;kt;re Vizantije.
.a dno dr;8tvene lestvice ; Vizantiji >ili s; prikovani ro>ovi< koji s; se zadrali
skoro do njeno9 kraja. Ro>ovi ;9lavnom poti:; od ne?ri8Aana >ilo zaro>ljeni? >ilo
k;pljeni?.

4. DR$AVNA STRUKTURA
Dravno ;strojstvo Vizantije se menjalo tokom njene ?iljad;9odi8nje istorije< ali
s; njeni osnovni principiB carski apsol;tizam< cenralizam i >irokratizovana ;prava
zadrali do kraja

.
4.1. Car i carska vlast
= sredi8t; svekolike vizantijske dravne ;prave nalazila se neprikosnovna li:nost
vizantijsko9 cara. Vizantijski carevi s; sve do cara "raklija nosili latinsk; tit;l; av9;st.
!ar )imperator* je >io stoer dravne vlasti< a drava se poistoveA;je sa njim i nje9ovim
vojnim i :inovni:kim aparatom. !ar je >oji iza>ranik i nosilac >oanske promisli. =
nje9ovim r;kama se nalazila vr?ovnaB ;pravnaC vojna i s;dska vlast. =mrlo9 imperatora
o>i:no je nasleEivao nje9ov sin< ako on nije dorastao carskom dostojanstv;< sr;8io >i 9a<
a zatim o>i:no i zamenio voEa prevrata.
!ar je smatran za svet; li:nost koj; je Bo9 iza>rao da vlada nad lj;dima. Svoj;
lojalnost prema car;< podanici s; izraavali padaj;Ai ni:ice pred nje9ove no9e. !ar je
iveo ; sjaj; i o>ilatoj rasko8i. !arska rezidencija je sme8tena ; velelepnoj palati na o>ali
Bos@ora< a :inio je kompleks l;ks;zni? 9raEevina izmeE; koji? s; se nalazili vrtovi.
Vizantijski car je >io apsol;tni monar?< a nje9ov; vlast je jedino mo9la >iti i
o9rani:iti mo9;Ano8A; prevrata ili m;:kim ;>istvom.

Savo 0arkoviA< J-p8ta istorija prava "K< =niverzitet 0editeran< 4od9orica< 233&< str. 263.
7&7
= ?iljad;9odi8njoj istoriji Vizantije< carstvom s; vladale dve velike dinastije.
4rva< koj; je osnovao $av """ "savrijac< zvala se "savrijska )Sirijska* dinastija i vladala je
od 6167&23.9. Dr;9a< koj; je osnovao Vasilije " 0akedonac< zvala se 0akedonska
dinastija i >ila je na tron; od &56713/5.9.
=z neprikosnoveno9 cara )imperatora* ; Vizantiji postoje jo8 dva or9ana
centralne dravne vlastiB senat i konzistorija.

4.2. Senat (sinklit)
Senat )sinklit* je dr;9i centralni or9an drave< a osnovao 9a je car #onstantin<
9radeAi nov; prestonici na "stok;. %ako s; istovremeno postojala dva senata< jedan ;
Rim; i dr;9i ; !ari9rad;.
= Vizantiji sa ja:anjem carske vlasti sla>i a;toritet senata i on sve vi8e 9;>i
stvarn; vlast. %ako je senat< @ormalno veri@ikovao naslednika prestola< koje9 >i car za
ivota imenovao. Ako car nije odredio naslednika< onda je senat zajedno sa vojskom<
cari9radskim patrijar?om i narodom prestonice >irao novo9 cara
/
.
Vizantijski senatori s; >ili potomci rimski? senatorski? porodica. Bilo da s;
naslednici stare senatske aristokratije ili s; pripadali novoj dvorskoj aristokratiji senatori
s; preteno >ili >o9ati veleposednici. Senatori s; :inili prili:no 8irok sloj koji je postao
vodeAa sna9a carstva pre z>o9 >o9atstva i poloaja na dvor; ne9o z>o9 svo9 :lanstva ;
senat; kao tel;. Sednice senata kao samostalno9 tela od 8esto9 veka vi8e se ne odravaj;<
veA senat polako postaje deo dvorske str;kt;re i srasta sa carskim savetom 7
konzistorijom.
4.3. Konzistorija
%reAi centralni or9an dravne vlasti jeste carski savet 7 konzistorija. Stalni sastav
ovo9 tela :inili s; ;9lavnom najvi8i dravni zvani:nici< vojskovoEe odane car; i
naj>o9atiji i naj;9ledniji plemiAi. 4onekad s; ; sastav ovo9 or9ana ;lazili i senatori koji
nis; >ili :lanovi saveta. "me ovo9 tela poti:e od o>i:aja po kome s; nje9ovi :lanovi
morali stajati )consistere*.
/
Savo 0arkoviA< J-p8ta istorija prava "K< =niverzitet 0editeran< 4od9orica< 233&< str. 26,.
7+7
&. Vi0an1i2sk/ 4ra./
J;stinijanova kodi@ikacija stvara jedinstveni pravni sistem ; kome nestaj; razlike
izmedj; staro9 prava< sadrano9 ; delima klasi:ni? rimski? pravnika< i novo9 prava7
carski? konstit;cija.
J;stinijan je >io za>ranio >ilo kakvo menjanje i komentarisanje zakonika da >i
osi9;rao a;toritet i nepromenjivost svoje kodi@ikacije. Sam J;stinijan je morao da odst;pi
od svo9 ideala izdavanjem novi? konstit;cija< na 9r:kom i latinskom< koje s; naknadno
sak;pljene ; z>ornik pod imenom LLN/.e7eLL.
Vizantijsko pravo se razvijalo preko novela kasniji? careva koje s; postepeno
modi@ikovale rimske instit;cije.
!arevi7ikono>orci s; izvr8avali velike pravne re@orme.$av """ doneo je ::k7/58
0;/rnikLL7prir;:nik namenjen s;dovima i administraciji koji sadri propise 9radjansko9 i
krivi:no9 prava. 'klo9a izraava s;rovi realizam cara7ratnika koji je dao prednost
ivotnim :injenicama nad apstraktnim principima.
'klo9a je @ormalno ;kin;ta sredinom "F veka )kao delo cara7jeretika* ali s; je
s;dovi koristili kao kasniji zakonodavci.
5.1. Zemljoradniki zakon (omos !eor!ikos)
4oznat je i kao ::s7/.enski 0ak/nLL. -zakonio je o>i:ajno pravo vizantijsko9 sela.
Seoske op8tine predstavljale s; osnovne poreske i ;pravne jedinice ; novoj vojno7
administrativnoj or9anizaciji. Slo>odni seljaci7stratioti >ili s; izvor vojne sna9e tematske
or9anizacije i drava i? je za8titila od opasnosti @e;dalizacije. Seljaci s; nezavisni
zemljoposednici koji porez plaAaj; neposredno dravi.
5.2. "omorski zakon
4oznat i kao JR/dskiLL< sadrao je propise o pomorstv; i pomorskoj
tr9ovini<pomorskom zajm;< od9ovornosti >rodova za teret.
7137
5.3. #ojniki zakon (omos stratiotikos)
Vojni:ki zakon je re9;lisao vojnodisciplinsk; od9ovornost. Vizantinci s; od cara7
ratnika o:ekivali da sa:;va carstvo i nje9ove d;?ovne i materijalne vrednosti. Snana i
disciplinovana vojska >ila je najsnaniji 9arant sa9lasnosti politike i prava.
5.4. $rano i %orodino %ravo
-vo pravo je najvi8e promenjeno ; odnos; na rimske instit;cije. Vaila je samo
crkvena @orma ven:anja. 0;8karci s; mo9li da se ven:aj; posle navr8ene :etrnaeste
9odine< a devojke posle navr8eni? dvanaest 9odina. Razvod je >io dozvoljen >ilo da
nast;pi po volji s;pr;nika ili ;sled krivice jedno9 ili o>a >ra:na dr;9a.
5.5. asledno %ravo
(asledno pravo je sledilo principe J;stinijanovo9 nasledno9 redosleda.
4rvopozvani zakonski naslednici s; sinovi i Aerke< potom otac i majka. "movina >ez
naslednika ; celini je pripadala dravi.
5.&. Krivino %ravo
-vo pravo je sledilo rimski princip da je ;tvrdjivanje namere ;:inioca vanije od
posledice dela. #anjavala se :ak i namera izvr8enja krivi:no9 dela protiv drave ili
crkve.
.avera protiv cara< po>;na i veleizdaja sankcioni8; se smrtnom kaznom. Sistem
kazni predvidja smrtn; kazn;<t elesne kazne< nov:ane kazne< kon@iskacij; i pro9onstvo.
5.'. (akedonska dinastija
Donela je epo?; veliki? kod@ikacija. -sniva: dinastije Vasilije " proklamovao je
povratak J;stinijanovom prav;. 4ro?iron7Jprir;:nikLL predstavlja dvostr;ko o>imniji
z>ornik od JJereti:ke 'klo9eLL. Vasilije "7zakonodavac doneo je z>ornik 'pana9o9a.
4re:i8Aeni tekst novo9 z>ornika pre;zima podel; na 3 9lava< ali dodaje neke propise iz
'klo9e. =stavni zna:aj imaj; odred>e o odnos; cara i cari9radsko9 patrijar?a< 9de se oni
pravno skoro izjedna:;j;.
7117
$av V" izdao je najveA; z>irk; vizantijsko9 prava nazvan; Vasilike. 4ropisi
9radjansko9< crkveno9 i javno9 prava rasporedjeni s; ; 53 knji9a. Sadraj se
sistematizovan kao ; 'pana9o9i.
Sveto9orski mona? 0atija Vlstar sastavio je 1,,/. ; Sol;n; z>ornik pod nazivom
Sin1a5ma. Sadraj je izloen prema al@a>etskom redosled; i predstavlja kompilacij;
crkveni? propisa7kanona i svetovni? propisa.
-d J;stinijanove kodi@ikacije do Heksa>i>ilosa nije do8lo do >itni? promena
stvarno9 prava. 4rivatna svojina je dominirala ; 9radovima< ali i na zemlji8t;.
*. CRKVA I DR$AVA
VeA je re:eno da je ?ri8Aanstvo predstavljalo jedan od tri noseAa st;>a );zB rimsko
pravo i ?elenisti:k; k;lt;r;* vizantijske civilizacije.
=spostavljanje ?ri8Aansko9 carstva< ;mesto pa9ansko9 predstavlja tei8n; ta:k;
srednjevekovno9 vizantizma. 4rvi vekovi ?ri8Aanstva predstavljaj; nje9ove poroEajne
m;ke i najtei period kroz koji je ova vera pro8la.
.a istorij; crkve< i za dalji odnos crkve i drave< veoma je vaan do9aEaj iz
vremena cara #onstantina< a to je 9lasiti (ikejski sa>or< koji je odran ,2/. 9odine.
(ajvi8a ta:ka do koje je dospela ?ristijanizacija rimske inperije pod #onstantinom< jeste
sazivanje vaseljensko9 sa>ora ; (ikeji< koji je >io prvi ; niz; vaseljenski? sa>ora na
kojima s; postavljene osnove do9matsko9 i kanonsko9 ;reEenja ?ri8Aanske crkve. Sa>or
je sazvao< njim r;kovodio i pres;dno ;ticao na sadrin; sa>orski? odl;ka sam car
#onstantin< mada @ormalno nije pripadao crkvi.
Hri8Aanska crkva je od po:etka iz9raEivala sopstveno ;n;tra8nje ;strojstvo<
tr;deAi se da zadri samostalnost ; odnos; na carsk; vlast.
7. U"TNOST VIZANTIJ
Vizantijska ;metnost< to s; jednostavno re:eno isto:nja:ka i 9r:ko7rimska
tradicija proete ?ri8Aanskom idejom< po kojoj je !ar predstavnik >o9a na zemlji.
=metnost tre>a da materijaliz;je >oje zakone< tj. da je jedan apsol;tni poredak >oje9
porekla. Sk;lpt;ra je kao nezna>oa:ka >ilo slo>odna ili ; relje@; potp;no nap;8tena.
7127
Svedena je na sitn; plastik; ; dra9ocenim metalima i slonova:i. 'nterijeri s; dekorisani
@reskom i mozaikom koji je z>o9 svoje trajnosti nazvan i D.e6i1im s7ikars1./mD. =
njem; je dosti9n;to savr8enstvo likovni? i te?ni:ki? vrednosti. = ar?itekt;ri je
;potre>ljavana ci9la kao osnovni materijal< ; konstr;kciji k;pola< a za spoljn; dekoracij;
kom>inacija kameni? plo:a i ci9le.
Vizantijska ar?itekt;ra je nastala na podr;:j; koje se nalazi na teritoriji .apadno9
rimsko9 carstva i vezana je za !ari9rad i ako nema ta:ne demarkacione linije njeno9
odeljivanja od ?ri8Aanske ;metnosti moe se smatrati da je nastala ; po:etk; /. veka.
San Vitale ; Raveni< /25.7/6
.
4lan crkve San Vitale ; Raveni
71,7
%. Zak7286ak
"z sve9a napred re:eno9 zaklj;:;je se da Vizantija je nestala< ali s; njene velike
tekovine ostale i dalje da ive i nada?nj;j; i na teritoriji nekada8nje9 carstva i van ovi?
9ranica< ;tisk;j;Ai svoje pe:at na k;lt;rno i politi:ka 9i>anja evropski? naroda.
Hri8Aanstvo ; vizantijskom o>lik;< vekovima je 2rcima i j;nim Slovenima >ilo
najveAa svetinja< a ; do>a ro>ovanja pod %;rcima< sim>ol nji?ove nacionalne i k;lt;rne
>a8tine.
4ravoslavlje je ; R;siji >ilo vezivno tkivo za ;jedinjenje r;ski? zemalja. R;sija je
postala vodeAa sila HriAansko9 "stoka< ;mesto Vizantije< a !ari9rad JDr;9i RimK<
zamenila je 0oskva< J%reAi RimK.
Viznatijska k;lt;ra je imala 8ire polje delovanja od Vizantijsko9 pravoslavlja i
8irila se i na "stok i na .apad. Vizantija je sa:;vala k;lt;rn; riznic; anti:ko9 sveta i tako
zad;ila :ove:anstvo. Sa:;vala je 9r:k; @ilozo@ij;< knjievnost i na;k; i rimsko pravo. "
te najveAe tekovine Antike< ;:inila dost;pnim 'vropljanima< kad s; ovi sazreli da i?
apsor>;j;.
-. +ITRATUR A
1. 0arkoviA S. )233&* B-p8ta istorija prava. 4od9orica.
2. 4antiA D. )233,* B -p8ta pravna istorija. Beo9rad.
,. www.vizantija.wiki.com
www.BesplatniSeminarskiRadovi.com
717