Mehanicki Elementi Za Ostvarivanje Otpora Pri Kretanju - Predavanja

MEHANIKI ELEMENTI ZA
OSTVARIVANJE OTPORA PRI KRETANJU

Mehaniki elementi za ostvarivanje otpora pri kretanju imaju za
cilj da ostvare ili odre stanje mirovanja cilj da ostvare ili odre stanje mirovanja.
Prema nainu dejstva ovi elementi mogu da se podele na:
- statike (elementi za zaustavljanje, graninici),
- dinamike (zamajci, priguivai, konice).
Mehaniki elementi za ostvarivanje
otpora pri kretanju
Mehaniki funkcionalni elementi 1
U tabeli su navedene funkcije mehanikih elemenata za
U tabeli su navedene funkcije mehanikih elemenata za
ostvarivanje otpora pri kretanju.
otpora pri kretanju
OSTVARIVANJE OTPORA PRI KRETANJU OSTVARIVANJE OTPORA PRI KRETANJU
Funkcije mehanikih elemenata za ostvarivanje otpora pri kretanju Funkcije mehanikih elemenata za ostvarivanje otpora pri kretanju
mogu da se opiu i ovako:
- element za zaustavljanje: element za zaustavljanje:
brzina ostaje nula 0 v =
eljeni poloaj ostaje nepromenjen
s s =
eljeni poloaj ostaje nepromenjen
1
s s =
otpora pri kretanju
OS A A O O A A OSTVARIVANJE OTPORA PRI KRETANJU
- graninik: graninik:
brzina postaje nula 0 v
eljeni poloaj se generie (realizuje)
1
s s
otpora pri kretanju
- zamajac: zamajac:
brzina ostaje nepromenjena
const v =
otpora pri kretanju
- priguiva, konica: priguiva, konica:
brzina postaje nula
0 v
otpora pri kretanju
Mehaniki elementi za ostvarivanje otpora pri kretanju mogu da se Mehaniki elementi za ostvarivanje otpora pri kretanju mogu da se
razlikuju i na osnovu sledeih karakteristika:
- pravac dejstva (jednostran - dvostran), pravac dejstva (jednostran dvostran),
- vrsta kretanja (rotacija - translacija),
- parametri zavisnosti (zavisni od pomeranja, zavisni
od brzine, zavisni od ubrzanja itd.),
- uslovi dejstva (neprekidni - sa mogunou
ukljuivanja i iskljuivanja) ukljuivanja i iskljuivanja),
- granice sile (neograniena sila - ograniena sila),
- nain ostvarivanja otpora (pomou oblika - pomou j p (p p
sile)
otpora pri kretanju
Elementi za zaustavljanje Elementi za zaustavljanje
Elementi za zaustavljanje su takvi mehaniki elementi za
ostvarivanje otpora pri kretanju ijim dejstvom moe da se ostvari
stanje mirovanja nekog dela u odnosu na postolje, u potpunosti ili
do neke utvrene granice.
otpora pri kretanju
Elementi za zaustavljanje se u optem sluaju prema nainu
ostvarivanja svoje funkcije mogu podeliti na:
- krute (fiksne) elemente za zaustavljanje (ustavljae),
koji realizuju funkciju potpunog zaustavljanja koji realizuju funkciju potpunog zaustavljanja,
- zadravae, koji realizuju funkciju zaustavljanja do
odreene granine sile. g
Meusobno dranje elemenata moe se ostvariti:
blik l - oblikom elemenata,
- silom trenja izmeu elemenata.
otpora pri kretanju
Elementi za zaustavljanje - primeri Elementi za zaustavljanje primeri
Zadrava za translatorno kretanje, koji koristi princip zadravanja
oblikom oblikom
otpora pri kretanju
Zadrava za rotaciono kretanje, koji koristi princip zadravanja
trenjem trenjem
otpora pri kretanju
Ustavlja za translatorno kretanje, koji koristi princip zaustavljanja
oblikom oblikom
otpora pri kretanju
Isti element za zaustavljanje moe da izvri i funkciju ustavljaa i
funkciju zadravaa, u zavisnosti od veliine ugla napadne sile ,
ugla trenja i veliine napadne sile F.
otpora pri kretanju
Ukoliko je > , onda prikazani element na slici vri funkciju
zadravaa, a da bi se element pokrenuo potrebno je da napadna sila
bude vea od sile trenja:
> F F

> F F
= tg
N
F F =

otpora pri kretanju
Ukoliko je < , onda prikazani element na slici vri funkciju
ustavljaa, pa nema kretanja, tj. da bi se element pokrenuo potrebno
je da napadna sila bude beskonano velika.
otpora pri kretanju
Za preciznu mehaniku je od naroitog znaaja primena zadravaa za
obezbeenje odreenog koraka pri krunom i pravolinijskom
kretanju. Na slici je prikazan zadrava sa lebom.
otpora pri kretanju
Na slici je prikazan dijagram toka momenta prilikom kretanja
mehanizma sa zadravaem.
(M
R
- moment dranja u zahvatu, M
L
- moment dranja van zahvata,
M
S
- moment potreban za izlaenje iz zahvata)
otpora pri kretanju
M
S
moment potreban za izlaenje iz zahvata)
Na slici je prikazano jedno konstrukciono izvoenje elementa za
zaustavljanje sa rezom i lebom zaustavljanje sa rezom i lebom.
otpora pri kretanju
Na slici su prikazana osnovni oblici elemenata za zaustavljanje sa
rezom i lebom
otpora pri kretanju
Kod elemenata za zaustavljanje sa magnetom nema meusobnog
dodirivanja elemenata
otpora pri kretanju
Graninici Graninici
Graninici su takvi funkcionalni elementi koji imaju zadatak
d i bl t k t j d ih f k i l ih l t da ogranie oblast kretanja odreenih funkcionalnih elemenata.
Prema vrsti kretanja elemenata ija se oblast kretanja Prema vrsti kretanja elemenata ija se oblast kretanja
ograniava graninici se dele na:
- graninike za pravolinijsko kretanje,
-graninike za kruno kretanje.
G i i i k k t j d liti Graninici za kruno kretanje mogu se podeliti na:
- graninike za mala ugaona pomeranja,
- graninike za vei broj obrtaja.
otpora pri kretanju
graninike za vei broj obrtaja.
Graninici
Na slici su prikazani jednostavni kruti graninici.
a) ivica tela kao graninik
b) i i k i ik b) osovinica kao graninik
c) glava zavrtnja kao graninik
d) posebni ugradni element kao graninik d) posebni ugradni element kao graninik
otpora pri kretanju
Graninici
Na slici su prikazani podeljivi kruti graninici.
c)
)
c)
d)
a) graninik sa podeljivim navojnim vretenom,
b) graninik sa translatornim pomeranjem,
c) graninik sa preskakanjem,
d) ukljuno - iskljuni graninik
otpora pri kretanju
Graninici
Na slici su prikazani elastini graninici
a) graninik sa elastinom gumom
b) opruni graninik
c) redna veza oprunog i krutog graninika
d) paralelna veza oprunog i krutog graninika
otpora pri kretanju
Konice
Za razliku od spojnica, zadatak konica je usporenje, odnosno
zaustavljanje pokretnih masa.
Konice su uvrene na nepokretnom delu maine i optereuju
i t t i t sistem suprotnim momentom.
Princip rada konica zasniva se na mehanikom trenju vrstih tela Princip rada konica zasniva se na mehanikom trenju vrstih tela,
strujanju tenosti i gasova i na elektromagnetnim silama.
otpora pri kretanju
Konice
Prema funkciji razlikuju se:
regulacione konice, koje slue za umanjenje obimne i regulacione konice, koje slue za umanjenje obimne i
translatorne brzine,
zaustavne konice, koje slue za zaustavljanje obrtnih i
translatornih masa,
energetske konice, kod kojih se u duem vremenskom
periodu energija kretanja pretvara u druge vidove energije,
ime se postie optereenje odgovarajuih ureaja (ispitni
t l i)
otpora pri kretanju
stolovi).
Konice
Na izbor konice odluujuu ulogu imaju:
eksploatacioni slo i eksploatacioni uslovi,
svrha primene,
k i i t koioni moment,
srednja dozvoljena energija koenja,
k j uestanost koenja,
radni vek,
cena.
otpora pri kretanju
Konice na principu trenja p p j
Kod konica na principu trenja dolazi do pretvaranja kinetike
energije u toplotu zbog trenja izmeu pokretnog i nepokretnog dela
konice.
P i j j t k d il li i k d jih i d t ij kih Primenjuju se prvenstveno kod vozila, ali i kod manjih industrijskih
ureaja.
U mnogim sistemima ove konice slue kao sigurnosni elementi, a
prema nainu rada mogu biti rune, elektromagnetne, hidraulike ili
pneumatske. U odnosu na koioni par, koiona sila moe biti direktna
ili indirektna (preko sistema poluga).
otpora pri kretanju
Prednosti frikcionih konica su:
jednostavna i laka ugradnja jednostavna i laka ugradnja,
relativno dugi radni vek.
Nedostaci frikcionih konica su:
habanje radnih dodirnih povrina koionog para habanje radnih dodirnih povrina koionog para,
promena koionog momenta zbog promene koeficijenta trenja
zavisno od temperature pritiska i brzine klizanja zavisno od temperature, pritiska i brzine klizanja.
otpora pri kretanju
Konstrukciono ove konice mogu biti izvedene preko papua, traka,
ploa, lamela i konusa.
Prema pravcu delovanja sile koenja mogu biti aksijalne i radijalne.
otpora pri kretanju
Najjednostavnija radijalna frikciona konica je konica sa trakom.
Pritisak izmeu trake i doboa ostvaruje se preko poluge. Ova
konica ima niz nedostataka i danas se malo primenjuje.
otpora pri kretanju
Kao radijalne frikcione konice koriste se i konice sa papuama.
Umesto traka koriste se papue koje mogu biti postavljene sa
spoljanje ili unutranje strane. Sila koenja najee se ostvaruje
sistemom poluga, elektromagnetnim ili hidraulinim putem. Ove
k i i j j k d di li l ikih i d kih il konice se primenjuju kod dizalica, eleznikih i drumskih vozila.
otpora pri kretanju
Mehanike konice sa aksijalnom silom koenja mogu biti sa ravnom
ili konusnom dodirnom povrinom.
otpora pri kretanju
Disk konica takoe spada u aksijalne
konice i predstavlja jednostavnije i
savremenije konstrukciono reenje u
odnosu na radijalnu konicu sa
t ji k d i unutranjim papuama kod primene u
motornim vozilima. Koenje se kod nje
postie dejstvom aksijalne sile preko postie dejstvom aksijalne sile preko
frikcionih ploica. Aksijalna sila
ostvaruje se hidraulikim putem, tako da
je konstrukcija kompaktna, a otpori
koenja veliki.
otpora pri kretanju
Na slici je prikazana konstrukcija
konice sa doboem i
spoljanjim papuama, koja se
primenjuje kod kranova. Papue
k i t l su preko sistema poluga
pritisnute sa spoljanje strane na
dobo Na vratilo motora (1) dobo. Na vratilo motora (1)
postavljen je dobo prenika d,
na koji su sa obe strane oslonjene
papue (2) sa frikcionim
oblogama (3).
otpora pri kretanju
Papue su sa polugama (4)
zglobno vezane preko osovinice.
Konica se aktivira preko
elektromagneta (5) i sistema
l (6) (7) i (4) i i t poluga (6), (7) i (4), i pri tome su
papue (2) pritisnute na dobo.
Iskljuivanjem elektromagneta Iskljuivanjem elektromagneta
opruga (8) vraa papue u
prvobitni poloaj i konica je
iskljuena. Podeavanje veliine
sile koenja izvodi se preko
tk (9)
otpora pri kretanju
navrtke (9).
Priguivai Priguivai
Kao i konice i priguivai su otporni elementi sa utrokom Kao i konice, i priguivai su otporni elementi sa utrokom
energije, odnosno njihova znaajna karakteristika je da otporna sila
deluje u jednom duem vremenskom intervalu. I priguivai slue da j j p g
spree ili okonaju takvo kretanje, kod koga se pravac menja ili moe
promeniti.
P i i i i l i k ji Prema tome, priguivai su otporni elementi koji u
oscilatornom procesu imaju za cilj da oduzmu energiju, da smanje
amplitudu oscilovanja ili da dovedu kretanje u nulti poloaj (stanje amplitudu oscilovanja ili da dovedu kretanje u nulti poloaj (stanje
mirovanja).
otpora pri kretanju
Priguivai Priguivai
Na slici su prikazani oscilatorni sistemi za uzdune (slika a) i
t i il ij ( lik b) torzione oscilacije (slika b).
otpora pri kretanju
Priguivai Priguivai
Kretanje kod uzdunih oscilacija moe da se opie
diferencijalnom jednainom:
0 F Dx x K x m
R
= + + & & &
x - pomeranje,
m- masa m masa,
K - konstanta trenja,
D - konstanta opruge,
F
R
- sila trenja.
otpora pri kretanju
Priguivai Priguivai
U t lj j dif ij l j j d i i i j t il k j
0 F Dx x K x m
R
= + + & & &
U postavljenoj diferencijalnoj jednaini opisana je ravnotea sila koje
deluju na oscilatorni sistem:
- sile inercije x m& & sile inercije
- sile opruge
- sile Kulonovog trenja
x m
Dx
R
F
- sile trenja proporcionalne brzini kretanja x K&
otpora pri kretanju
Priguivai Priguivai
Kretanje kod torzionih oscilacija moe da se opie diferencijalnom
j d i jednainom:
0 M D K J
R
* *
= + +
& & &
- ugaoni otklon,
J i t i ij J - maseni moment inercije,
K* - konstanta trenja,
D* - konstanta opruge D konstanta opruge,
M
R
- moment trenja.
otpora pri kretanju
Priguivai Priguivai
U postavljenoj diferencijalnoj jednaini opisana je ravnotea
0 M D K J
R
* *
= + +
& & &
U postavljenoj diferencijalnoj jednaini opisana je ravnotea
momenata koje deluju na oscilatorni sistem:
- momenta inercije
& &
J j
- momenta opruge
- momenta Kulonovog trenja
j i l j b i i k j
*
D
R
M
&
*
K - momenta trenja proporcionalnog ugaonoj brzini kretanja
&
K
otpora pri kretanju
Priguivai Priguivai
Razliiti oscilatorni procesi mogu da se prikau na sledeim slikama:
a) nepriguene oscilacije,
b) oscilacije sa Kulonovim trenjem,
c) oscilacije sa malim trenjem proporcionalnom brzini kretanja
otpora pri kretanju
c) oscilacije sa malim trenjem proporcionalnom brzini kretanja
Priguivai Priguivai
Razliiti oscilatorni procesi mogu da se prikau na sledeim slikama:
d) aperiodino kretanje sa velikim trenjem proporcionalnom brzini
kretanja
otpora pri kretanju
kretanja
Zamajci Zamajci
Na slici je prikazan dijagram rada pogonske sile klipnog
mehanizma. Rad pogonske sile je povrina omeena dijagramom
ACDEFGB, dok rad otporne sile je povrina pravougaonika
AA'B'B.
otpora pri kretanju
Zamajci Zamajci
Da bi hod maine bio stacionaran, tj. da bi vratilo maine na kraju
svakog ciklusa (obrtaja) imalo istu ugaonu brzinu, rad pokretne
sile mora da bude jednak radu otporne sile:
2
0 R 2 F Rd F
=
0
w T
0 R 2 F Rd F
otpora pri kretanju
Zamajci Zamajci
Povrine A
1
i A
2
predstavljaju vikove rada pogonske sile na
otpornom silom
W T
F F >
a povrine A
3
, A
4
i A
5
predstavljaju manjkove rada pogonske sile
W T
F F >
3 4 5
na otpornom silom
W T
F F <
otpora pri kretanju
Zamajci Zamajci
Iz dinamike jednaine obrtanja
( )R F F J
W T
=
&
ugaona brzina se poveavamase se ubrzavaju,
b i d j
W T
F F >
F F
ugaona brzina opada mase se usporavaju.
W T
F F <
otpora pri kretanju
Zamajci Zamajci
U toku jednog obrtaja ugaona brzina se menja od najvee
max
do
najmanje vrednosti
min
. Kod stacionarnog kretanja brzina treba
min
da bude konstantna, pa viak rada mora da bude jednak manjku
rada:
5 4 3 2 1
A A A A A + + = +
otpora pri kretanju
Zamajci Zamajci
Zbog toga se koristi zamajac kao akumulator kinetike
energije. U toku jednog obrtaja krivaje on dva puta prima viak
rada (kinetike energije) pogonske sile, da bi ga i dva puta odao
kada rad pogonske sile bude manji od rada otpornih sila.
Z d t k di ik i j d d di j Zadatak dinamike maina je da se odredi masa zamajca
tako da varijacija ugaone brzine u toku jednog obrtaja ne pree
izvesnu vrednost pri emu bi se hod maine mogao smatrati izvesnu vrednost, pri emu bi se hod maine mogao smatrati
praktino stacionarnim.
otpora pri kretanju
Zamajci Zamajci
Srednja ugaona brzina se uzima kao aritmetika sredina
ekstremnih vrednosti brzina:
2
min max
s
+
=
2
Varijacija ugaone ubrzine redukovana na srednju brzinu Varijacija ugaone ubrzine redukovana na srednju brzinu
predstavlja koeficijent neravnomernosti maine:
s
min max

=
otpora pri kretanju
s
Zamajci Zamajci
Ako oznaimo sa A
z
oznaimo viak (manjak) rada
pogonske sile, onda je prema zakonu o odranju energije viak
kinetike energije koji treba da primi zamajac:
( )
2
2 2 2
n
J J J
1
E A

pa je moment inercije zamajca za njegovu geometrijsku osu
( )
2
s
2
min
2
max k z
30
J J J
2
E A

= = = =
pa je moment inercije zamajca za njegovu geometrijsku osu
simetrije:
A 900
2
z
2
n
A 900
J

=
otpora pri kretanju
Zamajci Zamajci
U praksi se obino rauna sa teinom zamajca
pomnoenom njegovim prenikom, odnosno sa karakteristikom
zamajca GD
2
koje se naziva zamajni moment i koji je merodavan
za dimenzionisanje zamajca.
otpora pri kretanju
Zamajci Zamajci
Zamajac se obino izvodi u obliku venca (bandaa) (slika
a) ili u obliku toka sa bicama (slika b).
otpora pri kretanju

Mehanicki Elementi Za Ostvarivanje Otpora Pri Kretanju - Predavanja

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Mehanicki Elementi Za Ostvarivanje Otpora Pri Kretanju - Predavanja

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

MEHANIKI ELEMENTI ZA

OSTVARIVANJE OTPORA PRI KRETANJU

Mehaniki elementi za ostvarivanje

You might also like