1

Beini komunikacioni
sistemi Predavanje 3
GSM/GPRS/EDGE/3G/HSPA/LTE/IMS
2
Pregled postojeih javnih mobilnih sistema
UVOD
2G GSM sistem
2.5G GPRS
2.75G EDGE
3G i HSPA sistemi
LTE sistem
3
Arhitektura GSMa
GSM mrea se sastoji od tri osnovna podsistema:
Radio podsistem (Radio SubSystem - RSS)
Mreni Komutacioni podsistem (Network and
Switching Subsystem - NSS)
Operacioni podsistem upravljanja (Operation
Management Subsystem - OMS)
4
Arhitektura GSM mree
BTS Base Transceiver Station
BSC Base Station Controller
MSC Mobile Switching Center
VLR Visiting Location Register
HLR Home Location Register
SMSC SMS Center
OSS Operation & maintenance SubSystem
5
Podsistem baznih stanica (BSS)
BSS obavlja sve neophodne funkcije vezane za:
monitoring radio veze sa MS-om,
kodovanje / dekodovanje govora,
adaptaciju brzine od i ka beinoj mrei.
Podsistem baznih stanica (BSS), se sastoji od baznih
stanica (BTS) koje kontrolie odgovarajui kontroler
baznih stanica (BSC).
Svaka bazna stanica se sastoji od predajnika,
prijemnika (primopredajnik BTS) i upravljake jedinice.
6
Bazna stanica
BTS ukljuuje svu radio opremu potrebnu za radio
prenos unutar elije
Antene
Ureaje za obradu signala,
Pojaavae
BTS vri sledea procesiranja signala
ifrovanje
Kanalno kodovanje i interliving
Modulacija, demodulacija
Adaptivna ekvalizacija
BTS moe da se sastoji od jednog ili vie
primopredajnika.
7
Kontroler baznih stanica
Obavlja sve funkcije vezano za upravljanje radio
resursima (dodele signalizacionih i saobraajnih
kanala)
Obavlja sve funkcije vezane za odravanje kvaliteta
veze (algoritmi kontrole snage, hendoveri)
Prikuplja statistike podatke o raznim vrstama
dogaaja u mrei
Broj pokuaja uspostave poziva (Call attempt)
Kontrola zaguenja u mrei
Broj handovera
Broj prekinutih razgovora (Drop Calls)
8
Kontroler baznih stanica
Obavlja razne vrste merenja koje su neophodne za
optimizaciju radio mree
Prilikom uspostave poziva obavlja
Pejdzing MS
Uspostavljanje signalizacije sa MS
Dodeljivanje kanala za saobraaj
Za vreme trajanja poziva obavlja
Kontrolu snage MS i BTSa
Handover
Frekvencijsko skakanje
9
Mreni Komutacioni podsistem (NSS)
Mreni komutacioni podsistem (NSS) predstavlja jezgro
(core) GSM sistema.
NSS povezuje GSM mreu sa standardnim fiksnim i
drugim mreama.
NSS je odgovoran za ostvarivanje poziva i za servise
kao to su naplata i roaming.
Elementi mree komutacionog podsistema su:
Mobilni komutacioni centar (MSC)
Matini registar lokacija (Home Location Register - HLR)
Registar lokacija posetilaca (Visitor Location Register -
VLR)
Centar za autentifikaciju (Authentication Center - AuC)
Registar identiteta opreme (Equipemnt Identity Register -
EIR)
10
Mobilni komutacioni centar (MSC)
Komutacija i rutiranje poziva.
MSC kontrolie uspostavljanje veze, odrava vezu
i komunicira sa drugim vorovima u cilju uspenog
uspostavljanja veze.
Mobilni komutacioni centar (MSC) je digitalni
komutator
MSC moe da komutira pozive kako ka drugim
mobilnim mreama tako i ka PSTN.
MSC sadri informacije o:
usmeravanju saobraaja,
upravljanju osnovnim i dodatnim servisima,
opsluvanju SMSova,
administriranju elija i odgovarajuih lokacija.
11
Registar lokacija posetilaca (VLR)
Registar lokacija posetilaca (VLR) je baza podataka
koja privremeno uva informacije o mobilnim
stanicama aktivnim u geografskoj oblasti za koju je
VLR/MSC zaduen.
U sluaju roaminga, VLR iz HLR kopira podatke o
novom pretplatniku u svoju lokalnu bazu podataka.
Na ovaj nain se:
izbegava esto osveavanje informacija u HLR bazi
podataka,
smanjuje se broj signalizacionih poruka za udaljene
korisnike,
ubrzava se pristup informacijama o korisniku.
12
Gateway MSC
Gateway funkcionalnost omoguava MSCu da
komunicira sa HLRom u cilju rutiranja dolazeeg
poziva
U sluaju kada PSTN korisnik zove mobilnog, tada
PSTN centrala komunicira mobilnu preko GMSCa
GMSC onda zahteva od HLR informacije o rutiranju,
tj. ka kom MSCu da se izvri rutiranje poziva
Ista procedura se obavlja i u sluaju kada MS zove
MS
13
Registar lokacija (HLR)
Matini registar lokacija (HLR) je centralna baza
podataka za sve korisnike ragistrovane u GSM
mrei u kojoj se uvaju podaci svih pretplatnika
jednog mobilnog operatera.
HLR uva statike informacije o pretplatnicima kao
to su:
meunarodni identitet mobilnog pretplatnika (International
Mobile Subscriber Identity - IMSI),
pretplatnike servise,
kao i kljueve za autentifikaciju pretplatnika.
HLR uva i dinamike informacije o pretplatniku
(npr. trenutnu lokaciju mobilnog pretplatnika).
14
Osnovne funkcije (HLR)
Upravljanje bazom pretplatnika. Kao baza HLR
mora da bude u stanju da brzo procesira podatke
kao odgovor na zahteve za iitavanje podataka i
osveavanje baze (update)
Komunikacija sa MSCom (prilikom uspostave poziva
HLR kontaktira MSC koji opsluuje MS da bi dobio
podatke o rutiranju)
Komunikacija sa GMSCom
Komunikacija sa VLRom (kada MS ode u zonu
pokrivanja drugog MSCa, VLR zahteva podatke o
tom korisniku). HLR alje kopiju podataka o korisnku
VLRu, osveava lokaciju MS, i daje komandu za
brisanje starih podataka u starom VLRu
15
GSM Interfejsi
U cilju osiguravanja:
zajednikog standarda,
mogunosti hendovera i meunarodnog rominga,
obezbeivanja mogunosti korienja ureaja, odnosno delova
mree od razliitih proizvoaa bilo gde u mobilnoj GSM mrei
Izvrena je meunarodna standardizacija interfejsa i
komunikacionih protokola izmeu svih funkcionalnih
blokova GSM mree
Najznaajniji interfejsi u GSM mrei su:
Um interfejs: interfejs izmeu MS i BTS,
Abis interfejs: interfejs izmeu BTS i BSC,
A interfejs: interfejs izmeu BSC i MSC.
16
GSM Protokol Stekovi
17
Um Interfejs
18
Um Interfejs
Fiziki sloj skup fizikih kanala
LAPDm funkcije:
Multipleksiranje
Detekcija i ispravljanje greaka, kontrola protoka,
segementacija
Sloj Radio Resursa:
Upravljanje radio vezom
Uspostavljanje poziva
Kontrola, raskidanje, hendover
19
Um Interfejs
Sloj Upravljanja Mobilnou:
Auriranje lokacije
Autentifikacija
ifrovanje
Sloj Upravljanja Vezom:
Uspostavljanje i upravljanje vezom
Upravljanje dodatnim uslugama
20
Fiziki i logiki kanali
Svaki vremenski slot se zove fiziki kanal
Po jednom frekvencijskom opsegu imamo 8 fizikih
kanala
Fiziki kanali mogu prenositi
govor,
podatke,
signalizaciju
Fiziki kanal moe nositi razliite poruke u zavisnosti od
toga koje se informacije prenose
Te poruke se nazivaju logiki kanali
21
Logiki kanali u GSM-u
Postoje dva osnovna tipa GSM logikih kanala:
1. Saobraajni kanali (DTCH - Digital Traffic Channel ili
TCH - Traffic Channel):
prenose digitalno kodovane korisnike podatke i
govor
2. Kontrolni (signalizacioni) kanali (DCCH - Digital
Control Channel):
prenose signalizacione i sinhronizacione poruke
izmeu BTS i MS.
22
Saobraajni kanali
TCH/F (Full-rate TCH).
saobraajni kanal kojim se vri prenos punim protokom i
koji zauzima jedan fiziki kanal.
TCH/H (Half-rate TCH).
saobraajni kanal kojim se vri prenos polovinom punog
protoka;
dva TCH kanala zauzimaju jedan fiziki kanal i na taj nain
poveavaju kapacitet elije.
23
Kontrolni kanali
Brodkast kanali (Broadcast Channels BCH). Prenos
preko ovih kanala je jednosmeran, u smeru od BTS ka
MS (downlink). Koristi ih BTS da bi omoguila MS da se
sinhronizuje sa mreom:
Brodkast kontrolni kanal (Broadcast Control Channel -
BCCH); Preko ovog kanala BTS emituje informacije o
parametrima koji su potrebni mobilnoj stanici da se
identifikuje i pristupi mrei (informacija o identitetu bazne
stanice, alokacija frekvencije i sekvence sa frekvencijskim
skokom - frequency hopping);
Sinhronizacioni kanal (Synchronization Channel - SCH);
Bazna stanica alje informaciju o strukturi rama u eliji i
identifikacioni kod bazne stanice. Mobilna stanica se
sinhronizuje sa strukturom rama
Kanal za korekciju frekvencije (Frequency Correction
Channel - FCCH); Ovim kanalom BTS alje noseu
frekvenciju kako bi se MS uspeno sinhronizovala;
24
Kontrolni kanali
Zajedniki kontrolni kanali (Common Control Channels -
CCCH) se koriste pri uspostavljanu poziva, od strane
mree ili od strane MS i to:
Kanal sluajnog pristupa (Random Access Channel -
RACH); Ovim kanalom se alje zahtev mobilne stanice za
pristup mrei. Koristi se iskljuivo u povratnom linku;
Kanal dodeljen za pristup (Access Grant Channel - AGCH);
Preko ovog kanala BTS obavetava MS o kanalu koji treba
da koristi. Koristi se iskljuivo u direktnom linku;
Pejding kanal (Paging Channel - PCH); Ovaj kanal se
koristi da BTS signalizira mobilnoj stanici dolazei poziv.
Koristi se iskljuivo u direktnom linku.
25
Kontrolni kanali
Rezervisani kontrolni kanali (Dedicated Control
Channels - DCCH) obuhvataju:
Samostalni dodeljeni kontrolni kanal (Standalone
Dedicated Control Channel - SDCCH); Koristi se za
razmenu signalizacije u povratnom i direktnom linku,
najee pri uspostavljanju poziva; koristi se i za SMS.
Spori pridrueni kontrolni kanal (Slow Associated Control
Channel - SACCH);
Brzi pridrueni kontrolni kanal (Fast Associated Control
Channel - FACCH); SACCH i FACCH su kontrolni kanali
pridrueni saobraajnom kanalu tokom poziva.
26
Saobraajni kanali
27
Primer TDMA kanala
28
Mapiranje logikih u fizike kanale
Logiki kanali se prenose fizikim kanalima, a sam
process uklapanja logikih u fizike kanale se naziva
mapiranje (mapping).
Postoji 12-13 razliitih sistema mapiranja.
Logiki kanali mogu zauzimati jedan, a ponekad i
mnogo vie vremenskih slotova pa se deava da se
informacije jednog fizikog kanala prenose u dva
uzastopna TDMA rama.
Obino nekoliko logikih kanala dele jedan fiziki
kanal.
29
Kodovi GSM mree
Kodovi GSM mree su brojevi koje GSM mrea koristi u
procesu lociranja i praenja mobilnog korisnika kako bi
sa njim mogla da se uspostavi veza
S obzirom na injenicu da se rad mree zasniva na ovim
kodovima, veoma je vano da svaki od kodova bude na
jedinstven nain definisan u celokupnoj GSM mrei.
30
ISDN broj mobilnog pretplatnika
(MSISDN - Mobile Subscriber ISDN number)
MSISDN jedinstveno identifikuje mobilnog korisnika u
PSTN brojnom planu.Ovim brojem se bira korisnik. Ovo
je jedini identitet koga je korisnik svestan.
CC Country Code pozivni broj drave 381
NDC - National Destination Code pozivni broj mobilne mree
060/1/2/3/4/5/6
SN Subcriber Number Pretplatniki broj (do 7 cifara)
31
Meunarodni identitet mobilnog pretplatnika
(IMSI International Mobile Subscriber Identify)
IMSI je jedinstveni broj dodeljen svakom korisniku koji
omoguava identifikaciju korisnika u radio delu i mrei.
IMSI se uva u SIMu, HLRu i VLRu
MCC Mobilni kod drzave 220
MNC Broj mobilne mreze 03
MSIN Identifikacioni broj mobilne stanice max 10 cifara
32
Privremeni identitet mobilnog pretplatnika
(TMSI Temporary Mobile Subscriber Identify)
TMSI je privremeni IMSI broj koji se kreira prilkom
registracije mobilne stanice
Koristi se za zatitu identiteta pretplatnika na radio
interfejsu
TMSI je od lokalnog znaaja, u okiviru MSC/VLR zone, i
menja se prilikom odreenih dogaaja kao to je npr.
Update (osveavanje) lokacije
Svaki operater moe po elji izabrati TMSI format, ali ne
sme sadrati vie od 8 cifara
33
Meunarodni identitet mobilnog aparata
(IMEI International Mobile Equipment Identity )
Jedinstveno identifikuje Mobilni terminal u mrei. Koristi
se za procedure sigurnosti, kao to je otkrivanje
ukradenog telefona
34
Roaming broj mobilne stanice
(MSRN Mobile Station Roaming Number)
MSRN je privremeni mreni identitet koji se dodeljuje za
vreme uspostavljanja poziva ka korisniku koji je u
roamingu.
SN Servicing Node, je adresa opsluujueg MSC/VLR
35
Identitet loakcije (LAI Location Area
Identity)
LAI je privremeni mreni identitet koji je neophodan i za
rutiranje. Dva osnovna cilja LAIa su sledea:
Pejding, koji se koristi da informie MSC o LA u kojoj
se MS trenutno nalazi
Update (osveavanje) lokacije mobilnog korisnika
LAC Location Area Code ima maksimalnu duinu 16
bita, to omoguava 65536 razliitih lokacija da bude
definisano u okviru jedne PLMN
36
Globalni identitet elije
(CGI Cell Global Identity)
CGI se koristi da identifikuje individualnu eliju u okviru
LA.
To se postie dodavanjem CI (Cell Identuty) polja u LAI.
CI ima maksimalnu duinu od 16 bita
Znai maskimalni broj elija koje jedan operator moe da
definie je 65536*65536=42.3 miliona
37
Poverljivost identiteta pretplatnika
Poverljivost identiteta pretplatnika podrazumeva da IMSI nije
poznat neautorizovanim osobama, entitetima mree i
procesima
Ova funkcionalnost titi identitet pretplatnika kada koristi
PLMN resurse
Svaki put kada mobilna stanica zahteva sistemske procedure
(kao to je npr. Osveavanje lokacije, pravljenje poziva,
aktivacija servisa), MSC/VLR moe alocirati novi TMSI za
pretplatnikov IMSI
MSC/VLR alje TMSI ka MS koja ga uva na SIM kartici, i
signalizacija izmeu MSC/VLR i MS koristi samo TMSI.
Dakle, pravi IMSI identitet korisnika se ne prenosi preko radio
kanala
IMSI se koristi pri prenosu samo u sluajevima neuspelog
osveavanja lokacije ili kada MS nema alocirani TMSI
38
Zone GSM mree
Struktura mobilne mree moe se posmatrati kroz
sledee aspekte
elija,
Zona lokacije,
Servisna zona MSC/VLR
Podruje javne zemaljske mobilne mree
Zona GSM servisa
39
Zone GSM mree
40
elija, Zona lokacije
elija je osnovna jedinica elijskog sistema i
definie se kao zona pokrivanja jedne bazne
stanice. Razliite elije u mrei se identifikuju
pomou Globalnog identifikacionog broja elije (Cell
Global Identity - CGI).
Zona lokacije (Location Area - LA) je definisana
grupom elija. Sistem koristi zonu lokacije kako bi
pronaao pretplatnike u aktivnom stanju.
Zona lokacije je deo mree u kojem se pretplatnik moe
slobodno kretati bez potrebe da mrei prijavljuje svoj
poloaj.
Razliite zone lokacije se u mrei identifikuju korienjem
broja identiteta oblasti lokacije (Location Area Identity -
LAI).
41
Servisna zona MSC/VLR
Po prijavljivanju mobilne
stanice na mreu, njeni podaci
se uvaju u VLR bazi
podataka.
MSC i VLR se mogu, ali i ne
moraju, nalaziti u istom voru
(u praksi ei je sluaj da su
locirani zajedno).
Vie zona lokacija je
obuhvaeno jednom
servisnom zonom MSC/VLR
(MSC/VLR Service Area).
Ova zona predstavlja
geografsko podruje koje
opsluuje jedan MSC.
42
Podruje javne zemaljske mobilne mree i
zona GSM servisa
Podruje javne zemaljske mobilne mree (Public
Land Mobile Network Service Area - PLMN Service
Area) pokriva geografsku zonu koju opsluuje jedan
mreni operator.
Zona PLMN se definie kao zona koju operator
pokriva radio signalom i u kojoj je mogue pristupiti
mrei
Zona GSM servisa obuhvata kompletno geografsko
podruje u kome mobilni pretplatnik moe pristupiti
mrei.
Ova zona prelazi granice PLMN podruja pod
uslovom da su razliiti operatori sklopili ugovor o
saradnji (roaming agreements). to je dogovora
izmeu operatora vie, to je i zona GSM servisa
vea.
43
Fizika struktura PLMN mree
44
GSM saobraajni sluajevi mogua
stanja mobilne stanice
Mobilna stanica (MS) je DETACHED
MS je iskljuena, ne postoje nikakve procedure
Mobilna stanica (MS) je ATTACHED
IDLE (dokon, lenj) neaktivan reim rada.
MS je ukljuena ali nije u toku poziv
ACTIVE aktivan reim rada.
MS je ukljuena i u toku je uspostavljanje poziva
45
MS u IDLE - neaktivnom reimu rada
IMSI attach
Osveavanje lokacije (Location Update) pri IMSI attach
Promena elije u okviru LA
Osveavanje lokacije ako je isti MSC/VLR
Osveavanje lokacije ako je novi MSC/VLR
Osveavanje lokacije kao periodina registracija
IMSI Detach
Implicit Detach
46
IMSI attach
Mobilna stanica se ukljuuje i
IMSI attach procedura se
izvrava:
1. MS alje IMSI attach poruku
mrei indicirajui da je
promenila status od OFF na
IDLE
2. VLR proverava da li u njemu
postoji zapis o datom
pretplatniku. Ukoliko ne
postoji onda kontaktira HLR
da dobije kopiju
pretplatnikovih podataka
47
IMSI attach
3. VLR osveava status MS na
IDLE
4. alje se potvrda ka MS da je
procedura uraena
48
IMSI attach, osveavanje lokacije
Ukoliko je MS promenila lokaciju (LA) dokle je bila
iskljuena, prilikom izvravanja IMSI attach procedure
doe e i do osveavanja lokacije pretplatnika
Za vreme IMSI attach procedure, VLR odreuje da li je
trenutna vrednost podatka o lokaciji (LAI) od MS ista ili
razliita od one vrednosti koja je sauvana kada je MS
bila aktivna poslednji put i ako je razliita onda pose
VLR osveava vrednost LAI za MS
49
Promena elije u okviru LA
MS je u stalnom pokretu po mobilnoj mrei
Informacija o lokaciji koja se uva o MS u VLRu je
LA
Ukoliko MS promeni eliju u okviru LA, taj podatak
se ne osveava na mrei
MS zna da nova elija u koju prelazi pripada istoj LA
oslukujui BCCH kanal u novoj eliji
BCCH broadkastuje LAI od date elije
MS poredi poslednji primljeni LAI sa novim LAIem
Ako su isti, to znai da MS nije promenila LA i da
nema potrebe da obavetava mreu
50
Osveavanje lokacije isti MSC/VLR
Ukoliko MS otkrije promenu LAI u BCCH kanalu, onda
informie mreu o tome.
Kada MS poalje poruku za osveavanje lokacije onda
MSC/VLR odreuje da li je to MS koja je ve
registrovana u njemu ili je MS iz drugog MSC/VLRa
51
Osveavanje lokacije isti MSC/VLR
1. MS oslukuje BCCH (Broadcast Control Channel) u novoj
eliji da bi odredio LAI.
Porede se stari i novi LAI i ukoliko se razlikuju, neophodno je
osveavanje lokacije
52
Osveavanje lokacije isti MSC/VLR
2. MS uspostavlja vezu sa mreom preko SDCCH
(Standalone Dedicated Control Channel) kanala.
koristi se za razmenu signalizacije u povratnom i
direktnom linku
Izvrava se autentifikacija
53
Osveavanje lokacije isti MSC/VLR
3. Ako je autentifikacija uspela,
MS alje zahtev za osveavanje lokacije ka sistemu
54
Osveavanje lokacije isti MSC/VLR
4. Sistem potvruje osveavanje lokacije i
alje zahtev ka MS i staroj opsluujuoj baznoj stanici da
oslobode signalni kanal
55
Osveavanje lokacije novi MSC/VLR
1. Nakon izvrene autentifikacije, VLR proverava u svojoj
bazi da li ima datu MS
2. Kada ne nae zapis o tom MS, kontaktira HLR i trai
kopiju zapisa o toj MS
3. HLR prosleuje informaciju VLRu i osveava svoj zapis
o lokaciji tog korisnika. HLR daje instrukciju starom
opsluujuem VLRu da obrie svoj zapis o toj MS
4. VLR uva pretplatnke informacije za tu MS ukljuujui
poslednju lokaciju i status (IDLE). VLR alje potvrdu da
je sve u redu ka MS
56
Osveavanje lokacije kao periodina
registracija
Mobilna stanica alje periodinu registraciju ka mrei u
predefinisanim vremenskom intervalu.
Ukoliko MS ne poalje ovu registraciju, mrea e ga
tretirati kao iskljuenog (DETACHED).
To se moe desiti kada je MS u zoni bez pokrivanja, i na
ovaj nain spreie se bespotrebno pejdzovanje MS
MS se informie od strane mree o potrebi i intervalu
periodine registracije preko BCCH kanala
Prilikom periodine registracije alje se poruka o potvrdi
registracije
MS e probati da se registruje dokle god ne dobije tu
potvrdu o registraciji
57
IMSI Detach
Preko IMSI Detach procedure MS obavetava mreu da
je ugaen
Pri gaenju on alje IMSI Detach poruku mrei
Pri prijemu te poruke VLR obeava odgovarajui IMSI
kao detached
HLR se ne informie o ovome
Nikakva potvrda se ne alje MS
58
Implicit Detach
U sluaju da MS alje IMSI detach poruku kada je lo
kvalitet radio veze, sistem moda nee moi da
dekoduje ovu poruku.
S obzirom da se nikakva potvrda sistema ne alje ka
MS, ona nee ponovo slati ovu poruku i za sistem e MS
ostati u aktivnom stanju.
Ukoliko se koristi periodina registracija sistem e
shvatiti da je MS iskljuen
Onda e VLR odraditi implicit detach, i obeleie telefon
kao iskljuen
59
MS u ACTIVE -aktivnom modu rada
Tri vrste poziva:
poziv od mobilne stanice (MS)
poziv ka mobilnoj stanici (MS)
handover
60
Iniciranje poziva od strane MS ka PSTN
korisniku - 1
1. MS preko RACH (Random Access Channel) trai dodelu
signalnog kanala
61
Iniciranje poziva od strane MS ka PSTN
korisniku - 2
2. BSC/TRC mu dodeljuje signalni kanal koristei AGCH
(Access Grant Channel)
62
3. Preko SDCCH se odvija cela signalizacija pre uspostavljanja
poziva:
Obeleavanje mobilne stanice u VLR kao aktivne
Autentifikacione procedure, ifrovanje
Identifikaciju opreme (mobilnog aparata)
Slanje pretplatnikog broja mrei
Proveru da li je pretplatniku aktiviran servis Zabrana odlaznih poziva.
Iniciranje poziva od strane MS ka PSTN
korisniku - 3
63
Iniciranje poziva od strane MS ka PSTN
korisniku - 4
4. MSC/VLR upuuje zahtev BSC/TRC za dodelu slobodnog
(IDLE) saobraajnog kanala (TCH).
Radio Bazna Stanica i MS podeavaju saobraajni kanal TCH
5. MSC/VLR prosleuje B-broj PSTN centrali koja uspostavlja
vezu sa B korisnikom.
6. Ako B-pretplatnik odgovori veza je uspostavljena.
64
Iniciranje poziva MS/MS
Glavna razlika izmedju sluajeva kada MS zove i kada je
pozvana, je da se u sluaju kada je pozvana, njegova
tana lokacija ne zna unapred i neophodno je uraditi
pejding proceduru pre uspostave veze.
Poziv od MS ka MS, se uspostavlja po istoj proceduri
kao i PSTN-MS, jedina razlika je da se u ovom sluaju
GMSC kontaktira od strane drugog MSC/VLR-a umesto
PSTN vora mree
65
Handover
MS kontinuirano meri snagu i kvalitet signala u
opsluujuoj eliji i snagu BCCH signala u susednim
elijama
Merenje se obavljaju u direktnom (downlink) kanalu
Rezultati merenja se alju baznoj stanici preko SACCH
kanala u regularnim intervalima
Opsluujua bazna stanica meri snagu i kvalitet signala u
povratnom kanalu (uplink)
66
Handover
Merenja koja su izvrili bazna i mobilna stanica se alju
opsluujuem BSCu u vidu mernih izvetaja
BSC na osnovu izvetaja odluuje da li je handover
neophodan i u koju eliju
im se zakljui da e druga elija bolje opsluivati
mobilnu stanicu, vri se handover
Handover moe biti upotrebljen i za preraspodelu
optereenja u elijama
Ukoliko je u jednoj eliji veliki saobraaj, MS se moe
povezati na drugu baznu stanicu ukoliko je kvalitet veze
zadovoljavajui
67
Handover
68
Handover
Postoji vie vrsta handovera
Unutarelijski handover
Handover izmeu elija pod kontrolom istog BSCa
Handover izmeu elija pod kontrolom razliitih
BSCa, ali u okviru istog MSC/VLRa
Handover izmeu elija pod kontrolom razliitih
MSC/VLRa
69
Handover
70
Unutarelijski handover
Ovo je specijalni sluaj handovera
Ukoliko BSC zakljui da je kvalitet veze lo i da treba
uraditi handover, ali na osnovu merenja se vidi da nema
druge elije sa boljim kvalitetom linka, onda se izvrava
unutarelijski handover
U tom sluaju BSC alocira drugi kanal u okviru iste elije
za tu MS
BSC e prvo pokuati da alocira novi kanal na drugoj
frekvenciji, a ako ne uspe onda e ostati na istoj
frekvenciji ali u drugom vremenskom slotu
71
Handover izmeu elija pod kontrolom
istog BSCa
Prilikom handovera izmeu dve elije pod kontrolom istog BSCa,
MSC/VLR nije ukljuen u handover, ali e biti informisan kad se
handover bude izvravao i ukoliko se vri handover u drugu LA,
osveavanje lokacije e se odigrati kada se poziv zavri
1. BSC nareuje novoj baznoj stanici
da aktivira TCH (saobraajni
kanal).
2. BSC alje poruku prema MS,
preko stare bazne stanice, koja
sadri informacije o:
- frekvenciji,
- promeni vremenskog slota i
- informaciju o izlaznoj snazi koju
e koristiti.
Ova informacija je poslata preko
brzog pridruenog kontrolnog
kanala-FACCH
72
Handover izmeu elija pod kontrolom
istog BSCa
3. MS podeava novu frekvenciju i
alje Handover pristupne brstove
u odgovarajui vremenski slot.
4. Kada nova bazna stanica
detektuje handover brstove ona
alje informaciju o TA-u (Time
Advance) preko FACCH-a.
5. MS alje Handover Complete
poruku do BSC-a, preko nove
bazne stanice.
6. BSC nareuje "staroj" baznoj
stanici da oslobodi stari TCH.
73
Handover izmeu elija pod kontrolom
razliitih BSCa, ali u okviru istog MSC/VLRa
Kada su dva BSCa ukljuena u handover MSC/VLR mora biti
ukljuen u handover kako bi uspostavio vezu izmeu 2 BSCa
1. Usluni (stari) BSC alje
potrebnu handover poruku
prema MSC-u, zajedno sa
identitetom odredine elije.
2. MSC zna koji BSC kontrolie
tu baznu stanicu i alje zahtev
za handoverom prema tom
BSC-u.
3. Novi BSC nareuje odredinoj
baznoj stanici da aktivira TCH.
74
Handover izmeu elija pod kontrolom
razliitih BSCa, ali u okviru istog MSC/VLRa
4. Novi BSC alje poruku prema MS preko
MSC-a, starom BSC-u i staroj baznoj
stanici i koja sadri informaicju o
frekvenciji, promeni vremenskog slota, i
izlaznu snagu koju treba da koristi MS-
a. Ova poruka se alje preko FACCH-a.
5. MS podeava novu frekvenciju, i alje
handover pristupne brstove u
odgovarajuem vremenskom slotu.
6. Kada nova bazna stanica detektuje
handover brstove ona alje informaciju
o TA-u preko FACCH-a.
7. MS alje poruku Handover Complete
ka MSC-u preko novog BSC-a.
8. MSC alje naredbu ka starom BSC-u
da oslobodi stari TCH.
9. Stari BSC nareuje staroj baznoj stanici
da oslobodi prethodno koriteni TCH.
75
Handover izmeu elija pod kontrolom
razliitih MSC/VLRa
Handover izmeu elija koje su pod kontrolom razliitih
MSCova moe da se uradi samo u okviru jedne PLMN mree
1. Opsluujui (stari) BSC alje
poruku za handover tekuem MSC-
u, MSC-A, zajedno sa
identifikacijom odredine elije.
2. MSC-A vidi da ta elija pripada
drugom MSC-u, MSC-B, i trai
pomo.
3. MSC-B alocira broj handovera za
presumerenje poziva. Onda alje
zahtev za handover ka novom
BSC-u.
4. Novi BSC nareuje odredinoj
baznoj stanici da aktivira TCH.
5. MSC-B prima informaciju, i
prosleuje je do MSC-A, zajedno
sa brojem handovera.
76
Handover izmeu elija pod kontrolom
razliitih MSC/VLRa
6. Veza se uspostavlja do MSC-B,
mogue i preko fiksne tel. mree
(PTSN).
7. MSC-A alje handover komandu
prema MS-i, preko starog BSC-a koja
sadri informaciju o frekvenciji,
vremenskom slotu i izlaznu snagu koju
e koristiti. Ova informacija se alje
preko FACCH-a.
8. MS se podeava prema novoj
frekvenciji, i alje HO pristupne
brstove u odgovarajuem vremenskom
slotu. HO brstovi se prenose preko
FACCH-a.
9. Kada nova bazna stanica detektuje
HO brstove ona alje informaciju o
TA-u, koja se takoe alje preko
FACCH-a.
10.MS alje poruku Handovera complete
ka starom MSC-u preko novog BSC-a
i novog MSC/VLR-a.
77
Handover izmeu elija pod kontrolom
razliitih MSC/VLRa
11.Uspostavljen je novi put u grupnom
komutacionom polju u MSC-A, i na
taj nain poziv je komutiran prema
MSC-B.
12.Stari TCH se deaktivira od strane
starog BSCa
Stari MSC (MSC-A) zadrava
kontrolu poziva do samog kraja,
izmeu ostalog i zbog naplate.
Nakon zavretka poziva MS mora da
uradi proceduru osveavanja
lokacije.
HLR se informie i osveava preko
VLR-B, a onda alje poruku ka
VLR-A da obrie informacije iz sebe
koje se odnose na mobilnog
pretplatnika
78
Meunarodni saobraajni sluajevi
Jedna od osnovnih karaktersitika GSMa je mogunost
meunarodnog roaminga
Da bi roaming bio mogu mora postojati dogovor izmeu
pretplatnikove matine mree i mree u kojoj se nalazi u
roamingu
Glavne razlike u odnosu na saobraajne sluajeve kada
je pretplatnik u matinoj mrei javljaju se prilikom:
IMSI attach procedure
Pozivu ka MS
79
IMSI attach u romingu
1. MS se ukljuuje, i vri skeniranje frekvencija u GSM
opsegu, traei BCCH nosilac (broadcast channel).
MS se podeava na najjai detektovani BCCH nosilac i
preko njega prima podatke o sistemu,
ukljuujui i identitet mrenog operatera
2. MS poredi taj identitet sa listom zabranjenih PLMN koji
se nalazi na SIMu.
Lista sadri spisak operatera sa kojima pretplatnikov operater
nema roming ugovore.
Ukoliko je mrea koju smo identifikovali zabranjena, MS nastavlja
sa skeniranjem traei mreu koja je dozvoljena
80
IMSI attach u romingu
3. Ukoliko
ne nadje dozvoljenu mreu, na ekranu se dobija poruka
Emergency Calls Only.
nadje dozvoljenu mreu, MS alje IMSI attach poruku
4. Ostatak procedure je isti kao prilikom IMSI attach
procedure u matinoj mrei,
sa jedinom razlikom to je pretplatnikov HLR lociran u drugoj
zemlji
81
Poziv ka MS u romingu
Kada se MS nalazi u romingu i kada je pozvan,
procedura je identina proceduri kada se poziv pravi u
matinoj mrei
Glavna razlika je da se za uspostavu poziva koriste
GMSC i HLR iz matine mree, dok se MSC/VLR koristi
od mree u kojoj je korisnik u romingu
82
Dropback funkcionalnost
Korisnik A je iz Francuske i lociran je u matinoj mrei u
Francuskoj i pod kontrolom je Francuskog MSC/VLR.
Korisnik B je iz vedske, ali je trenutno u romingu u
Francuskoj, i pod kontrolom je istog MSC/VLR ako i
korisnik A
1. Korisnik A zove korisnika B.
Pozive se rutira od Francuske ka vedskoj
2. vedska mrea identifikuje da je B korisnik pod kontrolom
MSC/VLR u Francuskoj i rutira poziv nazad ka
Francuskoj.
3. Korisnici se onda povezuju i poinje razgovor
83
Dropback funkcionalnost
Bez Dropback funkcionalnosti govor ide kroz GMSC u
vedskoj
Sa Dropback funkcionalnou govor se rutira u okviru
MSC/VLRa u Francuskoj. Ovim se ostvaruje uteda u
procesiranju i prenosu