Uvod U Socijalno Preduzetnistvo

Projekat finansira EU, u okviru projekta Jaanje
dijaloga izmeu organizacija civilnog drutva Srbije

i EU, kojim rukovodi Delegacija EU u Republici Srbiji,
a sprovodi ga GOPA Consultatnts.
Besplatan primerak
Ova publikacija je deo projekta Efektno umreavanje: osnaivanje
civilnog drutva kroz evropsku saradnju za nansijsku odrivost,
koji Euklid Netvork realizuje u saradnji sa CRNPS, Edukativnim
centrom Roma i Urban-In, a koji nansira EU. Cilj projekta je
razvijanje delotvornih veza izmeu civilnog drutva Srbije i civilnog
drutva EU, na osnovu dijaloga, uzajamne zainteresovanosti i
konkretnih aktivnosti. Projekat takoe ima za cilj da pobolja
nansijsku odrivost NVO u Srbiji.
Brifing za civilno
drutvo u Srbiji
Uvod u
socijalno preduzetnitvo
Brifing za civilno
drutvo u Srbiji
Uvod u
Kljune aktivnosti
Ovaj projekat je trajao 12 meseci i nansirala ga je Delegacija Evropske unije u
Republici Srbiji.
Kljune aktivnosti su bile:
1. Razmena znanja i iskustva izmeu lidera civilnog drutva u Srbiji i njihovih kolega u
EU, ukljuujui i obrazovne sesije. Ove razmene su omoguile poboljavanje saradnje
srpskog i evropskog civilnog drutva, doprinosei i razvoju nansijske odrivosti treeg
sektora u Srbiji.
2. Konsultativni seminari o nacrtima formalnih sporazuma i okvira saradnje za
predstavnike civilnog drutva u Srbiji, koji imaju za cilj poveanje tehnikih kapaciteta
predstavnika OCD Srbije.
3. Master radionice o finansijskoj odrivosti za lidere i aktiviste civilnog drutva
Srbije, u kojima su uestvovali i predstavnici civilnog drutva EU. Nadovezujui se na
razmene, ove radionice su omoguile direktne pozitivne efekte na najiri krug lidera
civilnog drutva Srbije.
4. Brinzi za OCD u Srbiji o nansijskoj odrivosti, koji bi trebalo da obezbede dodatnu
podrku implementaciji dobrih praksi i istovremeno promovisati model saradnje.
5. Konferencija na kojoj su predstavljeni rezultati projekta, brifinzi i sporazumi o
umreavanju i okviru za saradnju.
Projekat jaanje dijaloga
civilnih drutava EU i Srbije

Efektno umreavanje: Osnaivanje civilnog drutva kroz
evropsku saradnju za nansijsku odrivost
Jedan od najveih problema sa kojima se suoava civilno drutvo u Srbiji jeste
manjak nansijske odrivosti, to je posledica kulture zavisnosti od donatora, koja se
proirila tokom devedesetih godina. Situacija u kojoj ne postoji nansijska odrivost
verovatno e biti dodatno oteana nansijskom krizom, za koju mnogi veruju da e
imati odloen, ali veoma teak uticaj na Srbiju.
Pored toga, srpske organizacije civilnog drutva i njihovi aktivisti nemaju lak pristup
svojim kolegama u EU, jer ne postoje formalizovane mree koje bi aktivno promovisale
jedan takav dijalog. Projekat Efektno umreavanje: osnaivanje civilnog drutva kroz
evropsku saradnju za nansijsku odrivost nudi jedan mogui oblik za premoavanje
ovog problema. Projekat su realizovali Euklid Netvork iz Velike Britanije u saradnji sa
organizacijama CRNPS, EC-Roma i Urban In iz Srbije.
Ciljevi projekta
Delotvorno povezivanje mrea civilnog drutva u Srbiji i EU na bazi dijaloga,
zajednikih interesa i konkretnih aktivnosti.
Kako bi se razvio vrst i dugoroan dijalog civilnog drutva, samo civilno drutvo
mora da bude odrivo. Zbog toga je jedan od ciljeva projekta osnaivanje nansijske
odrivosti OCD u Srbiji.
Odnos civilnog drutva i vlade . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19
Decit vetina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19
Nepriznat koncept socijalnog preduzea . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19
3.Vodi za osnivanje socijalnog preduzea . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20
3.1 Pokretanje socijalnog preduzea. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20
3.2. Posveenost na nivou organizacije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20
3.3 Prikupljanje sredstava. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24
Zato prikupljati sredstva? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24
Potreba za uravnoteenim pristupom. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24
Vodi za efektno prikupljanje sredstava korak po korak. . . . . . . 25
3.4. Stvaranje socijalnog preduzea: vodi korak po korak . . . . . . . . . . . . . 27
3.5 Zavrne primedbe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32
4.Studije sluajeva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33
4.1 Zdravstvena zatita . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33
Velika Britanija. Turning Point . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33
Srbija. Vivere socijalna zadruga u Kragujevcu . . . . . . . . . . . . . . .34
4.2 Informacione i komunikacione tehnologije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35
Holandija. Fond i akademija digitalnih pionira. . . . . . . . . . . . . . 35
Srbija. Temerinski teledom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35
4.3 Rad sa ranjivim grupama. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .36
Nemaka. ELTERN-AG . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .36
Srbija. NVO Lastavica. Programi za ekonomsku podrku ranjivim
enama. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37
4.4 Poljoprivreda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .38
Danska. Kopenhaka gradska zadruga za med . . . . . . . . . . . . . .38
Srbija. Agromrea mrea za razvoj sela . . . . . . . . . . . . . . . . . . .39
5.Zakljuak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40
Bibliograja:. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .42
Bibliograja izvora na internetu: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .43
Sadraj
Rezime . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
1.Denisanje socijalnog preduzea. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .8
1.1 Praktina denicija socijalnog preduzea. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .8
Socijalni kriterijumi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .8
1. Socijalna dobrobit kao eksplicitan cilj. . . . . . . . . . . . .8
2. Iskl j ui vanj e organi zaci j a koj e i maj u za ci l j
maksimalizovanje prota . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .8
3. Uticaj pojedinaca u organizaciji nije proporcionalan
broju deonica koje poseduje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .9
Ekonomski kriterijumi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .9
4. Privredna delatnost proizvoenja robe i/ili pruanja
usluga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .9
5. Postojanje autonomnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .9
6. Tendencija ka plaenom radu . . . . . . . . . . . . . . . . . . .9
1.2 Primena denicije na razliite vrste organizacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .9
1.3 Socijalna preduzea: Kratak rezime literature o ovom pojmu . . . . . . . .10
Evropa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11
SAD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12
Uporedna perspektiva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12
2.Socijalna preduzea u Srbiji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15
2.1 Situacija u treem sektoru u Srbiji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15
2.3 Politiko okruenje i pravni okvir . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16
Politiko okruenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16
Pravni okvir pre 2009. godine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16
Noviji dogaaji - novi Zakon o udruenjima . . . . . . . . . . . . . . . . . 16
2.4 Izazovi sa kojima se suoavaju socijalna preduzea u Srbiji . . . . . . . . . 18
Finansijska ogranienja i zavisnost od donatora. . . . . . . . . . . . . 18
Rezime
Ova publikacija je deo projekta Efektno umreavanje: osnaivanje civilnog drutva
kroz evropsku saradnju za nansijsku odrivost, koji Euklid Netvork realizuje u saradnji
sa CRNPS, Edukativnim centrom Roma i Urban-In, a koji nansira EU. Cilj projekta
je razvijanje delotvornih veza izmeu civilnog drutva Srbije i civilnog drutva EU, na
osnovu dijaloga, uzajamne zainteresovanosti i konkretnih aktivnosti. Projekat takoe
ima za cilj da pobolja nansijsku odrivost NVO u Srbiji.
Bring Uvod u socijalno preduzetnitvo- jedna od tri publikacije koje e biti objavljene,
obrauje pojam i sutinu socijalnog preduzea, uz osvrt na iskustva iz Srbije. Teme
preostala dva brifinga su: (1), drutvena odgovornost preduzea i korporativna
lantropija i (2), nansijski menadment za NVO na zdravim osnovama. Cilj ove tri
publikacije je da civilnom drutvu i socijalnim preduzetnicima u Srbiji predstave orua
koja im mogu pomoi da uveaju svoju nansijsku odrivost.
U ovom bringu dajemo radnu deniciju socijalnog preduzea. Nain na koji govorimo
o socijalnom preduzeu pre svega ima cilj da naglasi do koje mere je ideja socijalnog
preduzea oblikovana posebnim politikim i ekonomskim kontekstom razliitih
zemalja, sa naglaskom na iskustvima zemalja Zapadne Evrope i SAD. Zatim emo se
pozabaviti politikim i zakonskim okvirom za socijalna preduzea u Srbiji. Razumevanje
okruenja u kome deluje, kao i posebnih izazova sa kojima se suoava, kljuno je da bi
jedno socijalno preduzee bilo uspeno.
Na kraju bringa predstavljamo est odabranih studija sluajeva ne bi li smanjili jaz
izmeu teorije i prakse. Sluajevi se tiu etiri razliite profesionalne oblasti delovanja
a potiu kako iz Srbije tako i iz EU.
Ovaj bring za cilj da naglasi dva glavna elementa u vezi sa socijalnim preduzetnitvom.
Prvi se tie solidnog razumevanja koncepta socijalnog preduzea i menaderskih orua
koja su potrebna da bi se efektivno rukovodilo socijalnim preduzeem. Drugi se odnosi
na temeljno razumevanje politikog, ekonomskog i drutvenog okvira u kojem posluje
to preduzee i izazova sa kojima se suoava. Kljuni element uspenog pokretanja,
voenja i odravanja efektivnog socijalnog preduzea u Srbiji je sposobnost da se
povee znanje o tome kako voditi socijalno preduzee sa razumevanjem posebnih
specinosti okruenja u Srbiji.
9
Brifing za civilno drutvo u Srbiji
1.
Denisanje socijalnog preduzea
1.1 Praktina denicija socijalnog preduzea
Ne postoji opte prihvaeno shvatanje socijalnog preduzea, ali jedna od najboljih
denicija je ona koju daje EMES (European Research Network):
Socijalna preduzea su privatne organizacije koje ne posluju radi ostvarivanja prota (not-
for-prot) a pruaju robu ili usluge koje su direktno povezane sa njihovim eksplicitnim ciljem
da rade za dobrobit zajednice. Ona se oslanjaju na kolektivnu dinamiku koju stvara nekoliko
vrsta stejkholdera koji su u njihovim upravljakim telima i koji visoko vrednuju autonomiju ovih
preduzea i snose ekonomske rizike povezane s njihovom delatnou.
1
Kljuna fraza ovde je ne posluju radi prota (not-for-prot), to meutim nije isto
to i nedobitna organizacija (non-prot). Socijalna preduzea imaju za cilj stvaranje
profita ona na taj nain obezbeuju svoju finansijsku odrivost ali ne postoje
prvenstveno radi nansijske dobiti, ve radi neke socijalne misije.
Sledeih est kriterijuma, navedenih prema dokumentu EMES Socijalna preduzea:
Novi model smanjenja siromatva i stvaranja zaposlenosti (2008), pruaju sliku o
socijalnom preduzeu idealnog tipa. Iako veina socijalnih preduzea ne poseduje sve
ove karakteristike, korienje ovih kriterijuma moe biti od pomoi u prepoznavanju
novih socijalnih preduzea i klasikaciji starijih organizacija koje su se reformisale.
Socijalni kriterijumi
1. Socijalna dobrobit kao eksplicitan cilj
Glavni cilj socijalnog preduzea je da slui zajednici ili posebnoj grupi ljudi ije su
zajednike potrebe prepoznate kao potrebe koje su u javnom interesu a ne koriste
samo nekim pojedincima.
2. Iskljuivanje organizacija koje imaju za cilj maksimalizovanje prota
Kada je re o kriterijumu ostvarivanja socijalne dobrobiti navedenom gore, socijalna
preduzea imaju obavezu da deo svog prota koriste za ostvarivanje neke socijalne
1 Defourny, J. Nyssens, M. (2009) Shvatanja socijalnog preduzea I socijalnog preduzetnitva u Evropi i Sjedi-
njenimDravama: konvergencije i divergencije (Conceptions of Social Enterprise and Social Entrepreneurship
in Europe and the United States: Convergences and Divergences). Druga meunarodna konferencija EMES o
socijalnimpreduzeima. Univerzitet Trento, Italija, 1-4. jul 2009, str. 12.
misije. Organizacije kod kojih je na prvom mestu maksimalizacija i preraspodela prota
(bilo deoniarima bilo zaposlenima) jesu klasina, a ne socijalna preduzea.
3. Uticaj pojedinaca u organizaciji nije proporcionalan broju deonica koje
poseduje
Odluke se donose zajedniki, a u obzir se uzimaju i interesi i klijenata i stejkholdera.
Organizacijom se upravlja u demokratskom duhu, a ne po principu deoniarskih
drutava.
Ekonomski kriterijumi
4. Privredna delatnost proizvoenja robe i/ili pruanja usluga
Glavni cilj socijalnog preduzea nije ni zagovaranje ni preraspodela finansijskih
sredstava. Socijalno preduzee bi trebalo da bude stalno angaovano u proizvodnji
robe i/ili pruanju usluga.
5. Postojanje autonomnosti
Socijalna preduzea se obino stvaraju i njima se upravlja kao autonomnim projektom.
Ona najee nisu pod palicom, ni direktno, ni indirektno, niti javnih vlasti, ni privatnih
firmi. Njihovi vlasnici imaju pravo da zauzimaju vlastite pozicije i okonaju svoje
delovanje.
6. Tendencija ka plaenom radu
U socijalnim preduzeima bi trebalo da postoji organizaciona posveenost stvaranju
radnih mesta. Delatnost ne mora da obuhvata rad zaposlenih koji primaju platu. Ipak,
organizacije koje se oslanjaju na volonterski rad smatraju se socijalnim preduzeima
u ranoj fazi razvoja.
1.2 Primena denicije na razliite vrste organizacija
Kljuni kriterijumi za prepoznavanje socijalnih preduzea su konkretni ciljevi
organizacije, pripisivanje vlasnikih prava i ostvarivanje kontrole. Generalno, ovi
kriterijumi se mogu primeniti na neke vrste organizacija. Na osnovu dokumenta EMES,
ovde dajemo listu najeih organizacionih formi. Ako kriterijumi vae za odreenu
organizaciju koju ispitujemo, moemo je smatrati socijalnim preduzeem.
1. Volonterske organizacije koje pruaju usluge (ne uvek u kontinuiranom
vremenskom periodu);
2. (Neregistrovane) grupe za samopomo graana koje eksperimentiu s novim,
inovativnim nainima rada i socijalne integracije, prilagoene lokalnim potencijalima
i resursima;
10
Uvod u socijalno preduzetnitvo
11
3. Javna socijalna tela (inkubatori) koji eksperimentiu s novim strategijama
integracije i lokalnog razvoja i koje su postale ili razmatraju da postanu socijalna
preduzea;
4. Zadruge koje deluju kao preduzea odreene zajednice, vezane za lokalnu sredinu i
posveene unapreivanju interesa posebnih grupa stanovnitva ili zajednice kao celine;
5. Druge nove forme organizacija koje ne posluju za prot a koje su angaovane u
obezbeivanju usluga socijalne zatite i koje imaju privredne delatnosti kako bi
prikupile sredstva za pruanje tih usluga;
6. Dobrotvorna drutva, fondacije, otvorene fondacije ili centri;
7. Asocijacije ili fondacije koje osnivaju vlasnika i kontrolisana pomona komercijalna
preduzea iji je cilj da ostvare prihod za rad u javnom interesu.
1.3 Socijalna preduzea: Kratak rezime literature o
ovom pojmu
Razvoj organizacija voenih preduzetnikim duhom, ali koncentrisanih na socijalne
potrebe, dogodio se u mnogim zemljama sa razliitim nivoom ekonomskog razvoja,
razliitim socijalnim politikama i zakonskim okvirima. Postoje razliiti razlozi za to,
kako oni koji se tiu prualaca, tako i uivalaca socijalnih usluga. Na strani uivalaca
socijalnih usluga, tokom poslednjih nekoliko godina se primeuje ekspanzija rasta
i razliitost potreba, na ta je uticala transformacija prethodnih sistema socijalne
zatite. Sa strane prualaca, ogranienja javnih finansija i birokratske prepreke
oteavaju proirenje, pa ak i odravanje slubi socijalne zatite.
Sudei prema nekoliko eksperata, ukljuujui Deforny i Nussens (2009), vanost
socijalnih preduzea lei u njihovom kapacitetu da se pozabave ekonomskim i
socijalnim problemima koje ni javne slube, preoptereene ozbiljnim budetnim
ogranienjima, ni klasina profitna preduzea ne mogu efektivno da ree. Njihova
ekonomska vrednost je u injenici da oni pruaju osnovna javna dobra, kao to su
socijalne, obrazovne, zdravstvene i usluge od opteg ekonomskog interesa (voda,
struja itd) lokalnim zajednicama, ukljuujui i ljude koji za njih ne mogu sami da
plate. Oni takoe doprinose ekonomskom razvoju zaostalih sredina; stvaraju nove
mogunosti za zapoljavanje kao rezultat pruanja novih usluga; i podstiu integraciju
ranjivih grupa, ukljuujui pripadnike nacionalnih manjina, samohranih majki i osoba
sa invaliditetom. Oni uspevaju da ispune ove zadatke koristei resurse koji inae ne
bi bili korieni da se zadovolje potrebe socijalne zatite i razvoja. tavie, oni pruaju
tip usluga koje doprinose integraciji razliitih vrsta ranjivih grupa stanovnitva. Pored
svega, doprinose i uveanju drutvene kohezije, akumulaciji socijalnog kapitala i
ravnomernijem ekonomskom razvoju na lokalnom i nacionalnom nivou.
Koncept socijalnih preduzea pravi neverovatne prodore, pogotovo u EU i SAD,
izazivajui sve vei interes i u Istonoj Aziji i Junoj Americi. Osnovne linije rasprava
koje su nastale u Evropi i SAD odvijale su se paralelnim tokovima. Neka povezivanja
su nastala pre 2004-2005. godine i u tekstu koji sledi dajemo pregled te evolucije, na
osnovu knjige Defourn, J Nussens, M.(2009).
Evropa
U Evropi se koncept SE prvi put pojavio 1990. godine, nakon pojave pokreta
zadrugarstva u Italiji. Prvi pravni oblik organizacija slinih SP bile su socijalne zadruge
koje je ustanovio italijanski parlament 1991. godine. U veini zapadnoevropskih zemalja,
organizacije treeg sektora kao to su neprotne organizacije, zadruge i zajednika
udruenja uvek su igrale znaajnu ulogu u pruanju usluga socijalne zatite, iako
njihova veza sa dravnim telima varira u skladu sa tipom sistema socijalne zatite
u kome deluju. Tokom 70tih i 80tih (dve decenije koje je obeleila strukturalna kriza
evropskog socio-ekonomskog modela), pojavila se nova preduzetnika dinamika
udruenja i zadruga radi zadovoljenja socijalnih potreba koje vie nisu mogli da
zadovolje ni trite, ni drava. Veina ovih organizacija prima sredstva iz javnih nansija,
i to u kontekstu koji je tipian za promenu u tipu javnog nansiranja, a ne i u obimu tog
nansiranja. U veini zapadnoevropskih zemalja, na dogaaje iz 70tih i 80tih snano su
uticale karakteristike socijalne politike, i stepen inkluzije u tim drutvima. Reenja koja
su razvijena da bi se odgovorilo na te probleme u svakoj zemlji varirala su u odnosu na
specinosti koje poseduju razliiti evropski modeli sistema socijalne zatite.
U junim zemljama, poput panije, Portugalije i Italije, pruanje sistema socijalnih
usluga nansiranih od strane drave tradicionalno je bilo nedelotvorno i prevladavala
je snana tradicija zadrugarstva. U ovakvom kontekstu, nove inicijative zadrugarstva
poele su da se pojavljuju u Italiji kao odgovor na nezadovoljene potrebe, pogotovo
na polju integracije posla i linih usluga. Koncept socijalnih preduzea je zato prvo
morao da nastane u Italiji.
Zemlje koje su pripadale grupi zemalja korporacijske kulture (kako ih je definisao
Esping- Andersen, 1999) (naime Belgija, Francuska, Nemaka i Irska), gde posrednika
tela igraju vanu ulogu u menadmentu socijalnog osiguranja i pruanju socijalnih
usluga, karakterie prisustvo neprofitnih organizacija u slubi socijalne zatite
(Salamon et. Al 2004).
Nasuprot tome, nordijske zemlje, koje karakterie najvei nivo izdvajanja za sistem
socijalne zatite u Evropi, snana uloga drave u pruanju usluga socijalne zatite
svodi ulogu udruenja na polja kulture i slobodnih aktivnosti, ili zagovaranja, a ne na
pruanje usluga socijalne zatite. Ipak, tokom kasnih 80tih, novi oblici zadruga poeli
su da se pojavljuju. Na primer - javno pruanje usluga staranja o deci kroz obdanita
12
13
u vedskoj poelo je da opada, dok su zadruge poele brzo da se ire unosei potpuno
nove pedagoke modele i preoblikujui oblast brige o deci.
U Velikoj Britaniji situacija predstavlja meavinu prethodne dve. Sa tradicionalno
liberalnom ekonomijom, iskustvo iz dva svetska rata navelo je javne vlasti da razviju
socijalne programe, u kojima dobrotvorna drutva dobijaju javne subvencije. Tokom
70tih i 80tih nova javna administracija je naglaavala kvazi-trine mehanizme za
poveanje ekasnosti u pruanju usluga, tako da su se javni sektor, protni i neprotni
takmiili na tritu. Tokom 90tih, naglasak je sve vie bio na privatnim pruaocima
usluga, bilo da su protni ili neprotni.
SAD
U SAD, godine 1993-5. su znaajne zbog pojave termina kao to su socijalno
preduzetnitvo, socijalni preduzetnici i socijalno preduzee, koji su oznaavali
koncept koji je ranije oznaavan nizom drugih imena. Prema Dees i Anderson (2006)
moemo da razlikujemo dve glavne linije miljenja tokom devedesetih godina.
Prva, najdominantnija kola razmiljanja o socijalnom preduzetnitvu, odnosi se na
korienje komercijalnih delatnosti od strane neprofitnih organizacija kako bi one
realizovale svoje misije. Ovakvo ponaanje datira iz vremena samog nastanka SAD,
kada su lokalna udruenja ili verske grupe prodavale domae proizvode kako bi dopunile
dobrovoljne donacije. Ovakvo delovanje je posebno dobilo znaaj tokom 70tih i 80tih.
Tokom ovog perioda, savezna vlada pokrenula je programe nazvane Veliko drutvo,
u kojima je znaajan udeo inae velikih sredstava investiran u obrazovanje, zdravstvo,
razvoj zajednica i programe za siromane, koje su realizovale neprotne organizacije.
Meutim, velika ekonomska kriza krajem 70tih godina je dovela do ukidanja mnogih
dravnih fondova. Neprotne organizacije su tada poele da ire svoje ekonomske
aktivnosti da bi popunile rupe u budetima pomou prodaje proizvoda ili usluga koje
nisu bile direktno povezane s njihovom misijom.
Druga velika kola razmiljanja je ona u skladu sa kojom je B. Drayton osnovao
organizaciju Ashoka 1980. godine, na osnovu ire vizije preduzetnitva kao glavnog
pokretaa. Misija Ashoke je bila da pronae i podri istaknute pojedince koji imaju
nove ideje za drutvenu promenu. Njihov program se usredsredio na prol odreenih
pojedinaca, u skladu sa liberalnom kulturom slobode preduzetnitva i linog
postignua.
Uporedna perspektiva
Postoje tri oblasti u kojima razlike izmeu dve pomenute kole postaju oigledne. Ipak,
akademska rasprava i praksa na terenu iznedrile su razliite obrasce spajanja poslednjih
godina, pogotovo kroz rad poslovnih kola u Evropi.
Kako u Evropi, tako i u SAD, osnovna misija socijalnog preduzetnitva i socijalnih
preduzea je da doprinese zajednici ili da stvori socijalnu vrednost, a ne preraspodelu
profita. U oba sluaja, promene u javnom finansiranju treeg sektora odigrale su
znaajnu ulogu u oblikovanju novih shvatanja i strategija. Ipak, SAD su prve oznaene
kao zemlja koja je izvrila velike rezove u javnim sredstvima i tokom dueg perioda,
nivo javne podrke u mnogim pomonim sektorima je opao, dok se poveao udeo
komercijalne dobiti (Kerlin, 2006). U Zapadnoj Evropi, oblici, pre nego obim ili udeo
javnog finansiranja, su bili ono to se drastino promenilo. Prva kola miljenja u
SAD o socijalnim preduzeima uglavnom je denisana preko strategija zaraivanja
prihoda. Evropski pristup preduzetnikim inicijativama oslanjao na kombinaciju
razliitih tipova marketinkih i nemarketinkih sredstava i doveo je, u odreenoj meri,
do drugaije evolucije
1
.
Struktura upravljanja socijalnim preduzeima privukla je mnogo vie panje u Evropi
nego u SAD. Debata o novom preduzetnikom ponaanju koja se vodi u Evropi,
diktirana je, pre svega, socijalnim potrebama i potie od civilnog drutva - udruenja
i/ili zadruga koje se zalau za veu demokratinost u ekonomiji. U SAD, glavni
pokreta je potraga za prihodima. Kao rezultat toga, u evropskoj koncepciji, socijalna
preduzea karakterie visoki stepen autonomije. Ona mogu dobijati javnu ili privatnu
nansijsku podrku, ali njima ne upravljaju javne vlasti ili komercijalna preduzea. U
SAD, kratkoroni projekat od socijalne vrednosti kojim rukovodi protna organizacija
ili dravno telo moe se smatrati socijalnim preduzeem. To moe da objasni razliku
izmeu druge kole miljenja u SAD, u kojoj je naglasak na pojedinanom profilu
preduzetnika i zapadnoevropskog iskustva u kome kolektivni oblici preduzetnitva,
sa participativnom dinamikom, predstavljaju glavnu crtu.
U Evropi je priroda ekonomskih aktivnosti blisko povezana sa socijalnom misijom, to
nije generalno sluaj i u SAD. U okviru evropske tradicije, proces proizvodnje ukljuuje i
nisko kvalikovane ljude, ukoliko je cilj stvoriti radna mesta za tu ciljnu grupu; ukoliko
je misija socijalnog preduzea da razvija usluge socijalne zatite, ekonomska aktivnost
je zapravo pruanje takvih socijalnih usluga itd
2
. Nasuprot ovome, druga kola
miljenja u SAD smatra da socijalna preduzea implementiraju inovativne strategije
da bi se pozabavile socijalnim potrebama kroz pruanje roba ili usluga, to je blie
evropskoj tradiciji.
Ova tipologija sigurno nije sveobuhvatna, pa ipak, razlike koje smo naveli ukazuju
na injenicu da razliita istorijska iskustva i socio-politiki i ekonomski uslovi utiu na
1 Defourny, J. Nyssens, M. (2009) Shvatanja socijalnog preduzea I socijalnog preduzetnitva u Evropi i Sjed-
injenimDravama: konvergencije i divergencije (Conceptions of Social Enterprise and Social Entrepreneurship
in Europe and the United States: Convergences and Divergences). Druga meunarodna konferencija EMES o
socijalnimpreduzeima. Univerzitet Trento, Italija, 1-4. jul 2009, str. 8.
2 Defourny, J. Nyssens, M. (2009) Conceptions of Social Enterprise and Social Entrepreneurship in Europe
and the United States: Convergences and Divergences. Second EMES International Conference on Social En-
terprise, University of Trento, Italy. P.17
14
evoluciju socijalnih preduzea. To je shvatanje koje moe da bude od velike koristi u
stvaranju socijalnih preduzea u Srbiji. Iako postoje opti elementi koji su zajedniki
za koncept socijalnog preduzea u razliitim zemljama, moramo da imamo na umu
specinost okruenja u kojima ona deluju. Sledee poglavlje usredsreuje se na Srbiju,
s ciljem da se povee opti pregled koncepta socijalnog preduzea sa specinostima
zemlje, da bi se pokazalo da one mogu da predstavljaju posebne izazove za socijalna
preduzea.
2.
Socijalna preduzea u Srbiji
Razvoj Srbije je jo od raspada Jugoslavije davao razliite rezultate, sa uporno niskim
nivoom socijalne sigurnosti, visoke nezaposlenosti ili premalog zapoljavanja i
nezadovoljenih potreba za pruanje usluga socijalne zatite. Nacionalni i regionalni
sukobi su dolivali ulje na vatru u samom drutvu. U ovom kontekstu, socijalna
preduzea mogu da postanu institucije sposobne da olakaju ispunjavanje zahteva
za pruanjem usluga od opteg interesa, doprinosei tako prioritetima drutveno-
ekonomskog razvoja. U ovom poglavlju, pruamo pregled situacije u civilnom drutvu
u Srbiji, politike i zakonski okvir za organizacije treeg sektora, kao i glavne izazove za
socijalna preduzea u zemlji.
2.1 Situacija u treem sektoru u Srbiji
Kada se uruio socijalistiki reim i kada je poetkom 80-tih godina dolo do uzdizanja
kulturnih sloboda, poveao se i broj organizacija i pokreta. Ipak, nisu sve NVO i pokreti
koji su se pojavili u ovom periodu dovodili do podizanja graanske svesti. U delovima
srpskog drutva, ukljuujui veliki deo seoskog stanovnitva, kao i meu gradskom
populacijom meu kojom je tradicionalna ili autoritarna svest ostala dominantna,
dolo je do podravanja nacionalizma i populizma. Tokom 90-tih razvoj treeg sektora
znaajno je obeleen osobinama koje su spreavale njihovu transformaciju. Ipak,
aktivnosti veine novoosnovanih NVO u 1990im doprinosio je promeni politikog
sistema i modernizaciji institucija, preko aktivnosti orijentisanih ka razvoju civilnog
drutva, antiratnim aktivnostima i ka razvoju demokratskih institucija.
Danas, civilnim drutvom u Srbiji dominiraju NVO, volonterska udruenja i dobrotvorne
organizacije. Prema podacima Centra za razvoj neprotnog sektora (CRNPS), NVO
u Srbiji zapoljavale su 3170 ljudi 2009. godine (od kojih 690 radi u Crvenom krstu).
Iako velika veina NVO i dalje zavisi od stranih donacija za realizaciju svojih projekata
i aktivnosti, one sve ee sarauju i sa lokalnim i nacionalnim vlastima. Rat i
humanitarne katastrofe sredinom 90-tih godina dovele su veliki broj meunarodnih
humanitarnih organizacija i donatora u Srbiju, to je imalo tendenciju da region
uini zavisnim od protoka humanitarne pomoi, utiui i na ekonomski razvoj na
ovom podruju. Sektor zadruga prolazi kroz sporu transformaciju. Ukupno, postoji
preko 3000 registrovanih zadruga, od kojih je najvei broj onih poljoprivrednih.
Meutim, precizni podaci nisu dostupni. Tokom poslednjih nekoliko godina, mnoge
zadruge koje su osnovane tokom socijalistikog perioda zatvorene su. Meutim,
16
17
savremene poljoprivredne zadruge se osnivaju, uglavnom zahvaljujui meunarodnim
donatorskim programima. Razvoj socijalnih zadruga je novi fenomen i trenutno postoji
svega nekoliko takvih zadruga u Srbiji.
2.3 Politiko okruenje i pravni okvir
Politiko okruenje
Posle pada Miloevievog reima, srpska vlada je postala odgovornija u odnosu na
civilno drutvo. Od sredine 90-tih, mnoge NVO su ule u neformalne koalicije, a od
2000. godine i u formalna saveznitva sa opozicionim demokratskim politikim
partijama. Posle nastale promene, mnogi aktivisti NVO su nali svoja mesta u
novoosnovanim institucijama, to je vodilo prenoenju ideja i iskustava iz civilnog
drutva u institucije.
Pored toga, dravne institucije su poele da prepoznaju nevladine organizacije kao
partnere u realizaciji programa socijalne pomoi i zatite. Iako je ovakva praksa i
dalje vezana za mali broj pojedinanih programa i realizuje se uz pomo instrukcija
partnera iz inostranstva, ona oznaava poetak znaajnog trenda ustanovljavanja
stalne saradnje izmeu drave i NVO.
Pravni okvir pre 2009. godine
Pre 2010. godine u Srbiji nije postojao nijedan zakon o socijalnim preduzeima.
Osnivanje i delatnost volonterskih organizacija regulisani su kroz dva zakona: Zakon
o drutvenim organizacijama i udruenjima graana Republike Srbije, donetim
1982. i Zakon o udruivanju graana u udruenja, drutvene organizacije i politike
organizacije koje se osnivaju za teritoriju SFRJ, donetim 1990. godine. Prvi je predvideo
da udruenja graana ili drutvene organizacije mogu da osnivaju iskljuivo zika, a
ne i pravna lica. Drutvene organizacije ili udruenja graana mogu da se osnuju od
strane najmanje 10 graana; organizacije ili udruenja bi se gasili ukoliko bi lanstvo
palo ispod tog limita. Proces registracije regulisan je u skladu sa Zakonom o udruivanju
graana u udruenja, drutvene organizacije i politike organizacije koje se osnivaju
za teritoriju SFRJ iz 1990. Za razliku od zakona iz 1982. godine, koji je dozvoljavao
osnivanje posebnih preduzea samih volonterskih organizacija, savezni zakon iz 1990.
nije pruao mogunost da se volonterska organizacija uputa u ekonomske delatnosti.
On je predviao da ovakve organizacije budu nansirane putem lanarina, donacija i
na druge naine.
Noviji dogaaji - novi Zakon o udruenjima
22. oktobra 2009, stupio je na snagu novi Zakon o udruenjima. Prema ovom zakonu,
udruenje je definisano kao dobrovoljna i nevladina nedobitna organizacija
zasnovana na slobodi udruivanja vie fizikih ili pravnih lica, osnovana radi
ostvarivanja i unapreenja odreenog zajednikog ili opteg cilja i interesa, koji nisu
zabranjeni Ustavom i zakonom (lan 2, Zakon o udruenjima). Pravni okvir u Srbiji
dozvoljava rad, kako NVO koje su bazirane na lanstvu, tako i onih koje nisu. Zakon u
Srbiji razlikuje tri kategorije organizacija koje su zasnovane na imovini a nisu zasnovane
na lanstvu. Sve one moraju ostvarivati ciljeve u javnom interesu
1
.
Novi zakon predvia da su samo tri fizika ili pravna lica potrebna za osnivanje
udruenja, od kojih najmanje jedan mora imati prebivalite odnosno sedite u Republici
Srbiji. Ne postoje druga ogranienja kada su u pitanju strana zika ili pravna lica kao
osnivai. Kako protna, tako i pravna tela koja ne posluju radi prota, mogu osnivati
udruenja (lanovi 2 i 10, Zakon o udruenjima). Zakon dozvoljava i rad neformalnih
udruenja i postavlja pravila za osnivanje podrunica stranih udruenja koje bi radile
u Srbiji; trenutno, te podrunice rade u pravnom vakuumu. Zakonom je predvieno
da Agencija za registraciju privrednih subjekata bude telo za registraciju udruenja.
Udruenja mogu da se osnivaju radi obostrane koristi ili u svrhu javnog interesa (lan
3, zakon o udruenjima). Zakon denie aktivnosti za koje se smatra da su u javnom
interesu, za koje udruenje moe da konkurie za finansijsku podrku dravnih,
pokrajinskih i lokalnih vlasti. Te aktivnosti su: socijalna zatita; borako-invalidska
zatita; zatita lica sa invaliditetom; drutvena briga o deci; zatita interno raseljenih
lica sa Kosova i Metohije i drugo. Ovo je samo ilustrativna, a ne konana lista (lan
38, Zakon o udruenjima). Prema organizaciji USIG (United States International
Grantmarking), koncept javnog interesa nije dobro razvijen u pravnoj regulaciji NVO.
Na primer, zakon kae da fondacije moraju da deluju u javnom interesu, ali je nejasno
kojim kriterijuma slubenici pri registraciji treba da se rukovode da bi to odredili.
Udruenja mogu direktno da vre privredne delatnosti ukoliko su ispunjeni sledei
uslovi: 1) ukoliko su delatnosti povezane sa statutarnim ciljevima organizacije, 2)
ukoliko su predviene statutom organizacije, 3) ukoliko je delatnost manjeg obima
ili se vri u obimu koji se smatra neophodnim da bi se ostvarili ciljevi udruenja (lan
37, Zakon o udruenjima). Prema organizaciji USIG, ni jedan od primenljivih zakona ne
regulie do koje mere NVO eventualno mogu da se angauju u politikim aktivnostima.
Po miljenju USAID, i analitiari i aktivisti civilnog drutva smatraju donoenje novog
zakona o udruenjima velikim uspehom i novim poglavljem u razvoju NVO sektora.

2
Novi zakon je, takoe, obezbedio volju, kako vlade, tako i NVO za poveanom
saradnjom. Sada je izazov obezbediti efikasnu primenu zakona u predvienom
vremenskom okviru. Prema istom izvoru, ostale komponente pravnog okruenja ostaju
sline kao i prethodnih godina. Ne postoji znaajna mrea za pravnu podrku NVO u
itavoj zemlji. Lokalni i regionalni NVO prema izvetajima imaju vie problema od NVO
1 Meunarodno davanje donacija Sjedinjenih Drava. http://www.usig.org/countryinfo/serbia.asp
2 USAID. http://www.usaid.gov/locations/europe_eurasia/dem_gov/ngoindex/2009/serbia.pdf
18
19
na nacionalnom nivou kada je re o obavljanju pravnih procedura. Trenutni poreski
zakoni jo uvek ograniavaju razvoj lantropije i razvoj sektora NVO. Uprkos naporima
nekolicine organizacija, poreski podsticaji da se podstaknu donacije preduzea nisu
dovoljni. Po miljenju USAID, trenutni pravni okvir formalno omoguava NVO da zarade
od pruanja roba i usluga, ali proceduralne i birokratske prepreke ih u tome spreavaju.
2.4 Izazovi sa kojima se suoavaju socijalna
preduzea u Srbiji
Glavni izazovi sa kojima se suoavaju socijalna preduzea u Srbiji navedeni su u brojnim
izvetajima. U ovom radu smo se posluili sa dva takva izvetaja Socijalno preduzee:
novi model smanjenja siromatva i stvaranja novih radnih mesta udruenja EMES
(2008) i Povezivanje Evropljana: shvatanje i osnaivanje civilnog drutva na Zapadnom
Balkanu (2009). Autori ovih izvetaja su Ben Ratenberi i Filipo Adari iz mree Euklid. Po
EMES-u (2008.), civilno drutvo u Srbiji ima ogranieni, ali stabilni potencijal za razvoj
aktivnosti socijalnih preduzea. Brojne NVO poseduju potrebne ljudske resurse, znanje
i iskustvo, kao i finansijske kapacitete da rade kao socijalna preduzea. Meutim,
postoje znatne prepreke za NVO koje ele da unaprede delatnost socijalnog preduzea.
U nastavku emo pobrojati glavne prepreke, onako kako su one predstavljene u ova
dva izvetaja.
Finansijska ogranienja i zavisnost od donatora
Finansiranje civilnog drutva je glavna briga lokalnih organizacija u Srbiji. Prema
Adariju i Ratenberiju (2009), iako je vlada predvidela znaajna sredstva za ovaj sektor
48 miliona evra 2008. godine taj novac nije u potpunosti otiao u namenjeni
sektor. Osim toga, korporativna i privatna lantropija su relativno dobro etablirane.
Postoji itav niz formalnih inicijativa (kao to je Forum biznis lidera, Global Compact
Srbija) i veina velikih kompanija ima sopstvene programe donacija. Neke ak imaju
i vlastite fondacije. Pojedinana filantropija takoe ima dugu tradiciju, iako je u
veini sluajeva namenjena humanitarnim ciljevima. Srpsko civilno drutvo pati
od onoga to posmatrai nazivaju zavisnou od donatora. Tokom ratova 90-tih
godina, mnoge meunarodne organizacije su obezbeivale sredstva za trei sektor.
Posle pada Miloevievog reima, veliki deo sredstava za razvoj civilnog drutva, kao
i sredstva namenjena podrci humanitarnih programa, povuena su. Meutim, ne
postoje sistematini podaci o obimu i strukturi donacija. Samoodrivost mnogih NVO
je jo uvek na staklenim nogama, a drava igra nedovoljno aktivnu ulogu za stvaranje
povoljnih uslova za NVO ili pruanje podrke. Zato smatramo da bi socijalna preduzea
u Srbiji trebalo da razviju mnogo snaniju i proaktivniju politiku prikupljanja sredstava.
U odsustvu nansijske odrivosti, sektor ima malo ansi da ostavi dubok trag u drutvu.
Sledei u nizu bringa bie posveen ovoj temi.
Odnos civilnog drutva i vlade
Odnos vlade i civilnog sektora opisivan je kao relativno nekoordinisan, poto nije bilo
institucionalnog okvira za dijalog izmeu ove dve strane, sve do kraja 2010, kada je
Vlada Republike Srbije otvorila Kancelariju za saradnju sa civilnim drutvom, kojom
upravlja Ivana irkovi. Pre ovoga, postojale su neke efektivne veze, ali one su veinom
bile na linom nivou, pa im je nedostajala transparentnost i dugorona odrivost.
Ranih 90-tih godina dolo je do pravog procvata NVO koje su se suprotstavile ratu
i nacionalizmu, s ciljem zatite ljudskih prava. Predstavnici Vlade su izgleda veoma
zainteresovani za partnerstva sa organizacijama koje pruaju usluge socijalne zatite
i u oblasti evropskih integracija. Izazov se zato sastoji pre svega u razvijanju stabilnije
strukture za dijalog organizacija civilnog drutva i Vlade.
Problem koji se javlja u ovoj oblasti je iskrivljena slika treeg sektora koju imaju neke
politike partije. Za vreme Miloevievog reima, NVO su odigrale glavnu ulogu
u graanskoj borbi. Ovo je ojaalo ideoloku percepciju itavog NVO sektora kao
izdajnika nacionalnih interesa. Takva slika zamuuje sve vea dostignua NVO u
oblastima kao to su obrazovanje, socijalna zatita i socijalna integracija. Trebalo
bi negovati bolje odnose izmeu treeg sektora i dravnih zvaninika, kao i izmeu
sektora i obinih ljudi, kako bi se postojea situacija popravila.
Decit vetina
Srbija je zemlja koja se menja. Potrebni su mlai predvodnici da vode trei sektor da bi
on imao znaajan uticaj na srpsko drutvo. I dok su neki predvodnici civilnog sektora
visoko obrazovani, drugima nedostaju vetine i/ili mentalitet koji je potreban da bi
se nainila trajna promena. Ovo zahteva, ne samo investicije u obuku i izgradnju
kapaciteta, ve i negovanje odnosa sa organizacijama civilnog drutva u EU kako bi se
poboljalo irenje znanja u ovom sektoru. Osim toga, postoji i potreba da se povea
profesionalizam, posebno u smislu prikupljanja sredstava, nansijskog menadmenta
i obaveza vezanih za pisanje izvetaja. tavie, veina delatnosti NVO koje lie na
delatnosti preduzea, odnosila se na obuku i usluge socijalne zatite. Aktivnosti
proizvodnje su sporadine. Da bi se podstakao razvoj socijalnih preduzea u Srbiji,
potrebno je negovati kulturu pruanja usluga meu NVO.
Nepriznat koncept socijalnog preduzea
One organizacije koje bi mogle da budu svrstane pod kategoriju socijalnih preduzea,
nikada sebe tako ne nazivaju. Postoji nedostatak svesti meu vladinim zvaninicima i
treim sektorom o principima i potencijalima socijalnih preduzea. Ipak, profesionalni
i akademski krugovi izraavaju sve vee interesovanje za ovu oblast. Korienje
koncepta u profesionalnim i akademskim krugovima se poveava. Ukupno uzev,
socijalna preduzea u Srbiji trenutno postoje kao neintegrisane inicijative koje se bave
problemima nezaposlenosti i socijalne dezintegracije u malom obimu.
21
3.
Vodi za osnivanje socijalnog preduzea
3.1 Pokretanje socijalnog preduzea
Osnivanje socijalnog preduzea je menaderski i kulturni izazov. Otpoinjanje ovog
putovanja zahteva zalaganje, sposobnosti i strunost. Ovo poglavlje predstavlja vodi
socijalnim preduzetnicima za osnivanje socijalnih preduzea.
Pre nego to se upustimo u aktivnosti socijalnog preduzea, vano je razmotriti
organizacionu spremnost. Stvaranje kulture preduzetnitva moe biti pretee za
volontersku organizaciju koja prethodno nije zaraivala novac kao stalni izvor prihoda.
Organizacije koje razmatraju uputanje u komercijalne privredne delatnosti treba da
ocene svoju spremnost i budu sigurne da Upravni odbor, menaderi i zaposleni jesu
dobro pripremljeni za kulturne i organizacione posledice takve odluke. Organizacije
koje su pripremljene, imaju vie anse da uspeno vode poslovanje. Ovim problemom
emo se pozabaviti u odeljku 3.2., posveenom zalaganju za socijalno preduzetnitvo
u okviru organizacije.
U brifingu o finansijskom menadmentu na zdravim osnovama, dublje emo se
pozabaviti problemima u vezi sa finansiranjem socijalnog preduzea. U ovom
dokumentu daemo samo kratak osvrt na naine prikupljanja sredstava, to je kljuan
element nansijske odrivosti socijalnog preduzea. U odeljku 3.3. emo istai glavne
elemente razraivanja uspene strategije prikupljanja sredstava. Sugerisaemo
prihvatanje jednog uravnoteenog pristupa prikupljanju sredstava i opisaemo proces
prikupljanja sredstava korak po korak.
Imati pravi proizvod je sutina svakog poslovanja, bilo da je ono socijalno ili
korporativno. Jednom kada se odriv proizvod (ili usluga) definiu, od kljune je
vanosti da se temeljno proe kroz fazu ispitivanja proizvoda i poslovnog planiranja.
Samo rigorozna analiza i testiranje mogu da rasvetle neka ogranienja i prepreke. U
odeljku 3.4. opisaemo, korak po korak, proces voenja novog socijalnog preduzea, s
ciljem da se olaka stvaranje odrivog projekta uz paljivu procenu rizika i preduzimanje
odgovarajuih mera da se rizici umanje.
3.2. Posveenost na nivou organizacije
Da bi se smanjili rizici, vano je odrati posveenost organizacije ciljevima. U nastavku
emo predoiti neke korake koji su potrebni da bi se stvorila podrka organizacije. Cilj
je da se obezbedi neophodna promena kulture organizacije, koja je kljuna za odrive
poslovne aktivnosti.
- Stvaranje konteksta: vrednosti/vizija/misija i istorija organizacije moraju biti jasno
naznaene, shvaene i prihvaene i predstavljati deo svakog poteza/odluke.
- Da bi se obezbedila organizaciona spremnost i sposobnost za stvaranje uspenih
preduzea, potrebna je briga o osnovnim elementima organizacije. Tu, izmeu ostalog,
spadaju:
Liderstvo (volonteri i zaposleni)
Politika vizija, misija, vrednosti, kultura. To se odnosi na ukupnost ponaanja,
miljenja i verovanja koja se prenose ljudima u organizaciji. Ona predstavljaju
sr organizacije i tiu se vodeih principa, ciljeva i aspiracija. U sluaju socijalnih
preduzea, politika preduzea obuhvata i kulturu poslovanja.
Strategija strateki i biznis planovi. Odnosi se na aktivnosti koje organizacija
planira da bi postigla svoje ciljeve i anticipirala promene u okruenju.
Struktura. Odnosi se na to kako organizacija postie svoje ciljeve. Na primer,
organizacija moe imati snaan, multidisciplinaran menaderski tim ili saradnju
sa slinim organizacijama.
Upravljanje kadrovima. Organizaciji su potrebne odgovarajue vetine i
odgovarajue osoblje. Vetine su odreene sposobnosti koje poseduju zaposleni.
Sistemi ljudskih resursa, koji obuhvataju procenu, obuku i nemerljive vrednosti
(motivaciju, moral i stavove) od velike su vanosti.
Resursi: investicije koje potpomau delatnost i rast preduzea
Procesi i sistemi: procedure, kako formalne tako i neformalne, uz pomo
kojih organizacija funkcionie i prikuplja informacije, ukljuujui menaderske
podatke i informacije o konkurenciji.
Naglasak na rezultatima i evaluaciji. Procena ukupnog stepena razvoja
pomae da se stvore preduzea koja delotvorno ispunjavaju ciljeve svog biznis
plana, zadovoljavaju potrebe klijenata i ostvaruju misiju organizacije.
- Ukljuivanje glavnih stejkholdera (upravnog odbora/zaposlenih/donatora/itd) u ranim
fazama promene, kada je re o:
Koncepciji i socijalnoj dobrobiti/trokovima.
Efektima po vrednosti/misiju.
Efektima po mere/resurse/politiku zapoljavanja/postojee i planirane
programe.
Kako e funkcionisati proces tj. ko je odgovaran, uloga zaposlenih itd.
Kako e se ocenjivati napredak.
Kako e se odvijati budua komunikacija.
22
23
- Vizija i plan. Stvaranje inovativne vizije i okviran plan/pregled/strategija (nacrt
strategije), to obuhvata:
Korporativnu viziju svrha organizacije/zato posluje.
Inovativna vizija. To podrazumeva ono ta elite da organizacija bude u
budunosti, a ime se deniu iroko zacrtana krajnja odredita (ciljevi).
Okvirni plan/pregled/strategija za portfolio preduzea. On ukljuuje
zadatke, stopu rasta novih proizvoda u organizaciji, ocenu nansijskih ciljeva,
organizacionu strukturu (npr. gde se odreeno poslovanje uklapa; proces
sagledavanja/odluivanja). On obuhvata i zahteve u pogledu ljudstva/resursa,
korake u implementaciji i probleme samog procesa (npr. ukljuivanje drugih).
- Komunikacija:
Komunikaciju treba vriti u obliku stalne poruke upravnog odbora/menadmenta
zaposlenima, npr.
Promena predstavlja i mogunost, a ne samo pretnju.
Organizacija zavisi samo od inovacije koja e joj omoguiti da preivi i da
napreduje.
Budite pozitivni/pruite podrku.
Potezi moraju biti u saglasnosti sa porukom. Npr. nemojte smanjivati
nansiranje; to je dugorona avantura.
I u obliku Plana, koji:
Procenjuje vienja, potrebe, misli i oseanja stejkholdera.
Komunicira: jasne poruke o svrsi, prednostima, procesima, angaovanju
stejkholdera i sposobnosti da se utie na njih i na ishod. Cilj je da se stvori svest
i podstakne razumevanje koje e voditi do stvaranja poverenja i da se prue
informacije, a ne da se ubedi.
Nudi vodi za planiranje komunikacija, koji se sastoji od sledeeg:
Opisuje agendu, vrednosti, potrebe i elje stejkholdera.
Precizira ono to ete im rei.
Opisuje kako ete komunicirati sa njima.
Denie ko je odgovoran.
- Stvaranje inovativnih viedimenzionalnih funkcionalno povezanih timova. Ove
strukture su potrebne da bi se stvorila saglasnost u itavoj organizaciji i ocenila
unutranja ekspertiza i intelektualna imovina, razvili timovi za inovativne/nove
proizvode itd. Njih treba birati na osnovu strunosti u oblasti novog proizvoda.
Potrebno je povui sledee poteze:
Verovati im, osnaiti ih, i ostati im privren.
Obuiti ih, izgraditi njihove kapacitete.
Obezbediti uvaavanje/nagrade/potovanje (pohvale, estite u znak
zahvalnosti, lanke).
Obezbediti nansijske nagrade za uspeh tima ili pojedinca.
- Sistematski pristup/proces razvijanja proizvoda. On se sastoji od osmiljavanja i
sprovoenja procesa faznog razvijanja proizvoda na osnovu pristupa u kome se koristi
portfolio. On obuhvata procenu potreba, svrhe, kriterijuma:
Potrebe: Da bi se motivisali stejkholderi, morate predoiti potrebe za nenamenskim
nansiranjem tj. za ta e biti potroena sredstva. To moe obuhvatati elemente kao
to su poveanje usluga, poboljanje kvaliteta usluga, unoenje inovativnosti u usluge,
poveanje plata i tako dalje.
Svrha: Treba da razjasnite svrhu. Na primer, napravite ravnoteu izmeu nansijske
isplativosti i socijalne dobrobiti za preduzea. Na primer, preduzea koja su povezana
samo na osnovu misije? Striktno komercijalna preduzea?
Kriterijumi: Ustanoviti opte kriterijume za ocenjivanje ideja preduzea. Npr. reklama
koja odgovara trinoj potrebi/proizvodu sa jedinstvenom prodajnom prednou/ta je
minimum oekivanog prota/rizika koji se preuzima; socijalna dobrobit; usklaenost/
kompatibilnost sa organizacionim vrednostima; zatita glavnog brenda organizacije.
- Razvijanje proizvoda. Ono se sastoji od:
Potrebe za inovacijom
Svrhe protabilne delatnosti
Stratekog konteksta / organizacione spremnosti i rizika
Razvijanja proizvoda
Traenja prilika
Stvaranja novih usluga i istraivanja trita
Istraivanja, osmiljavanja, testiranja
Lansiranja, evaluacije i revizije
Portfolio pristupa
Kontinuirana evaluacija. Razvijanje i implementacija sistema evaluacije koji se
usredsreuje na:
Prou svakog pojedinanog proizvoda
Povraaj koji dobija organizacija u celini
24
25
Tim i njegov dobar rad
Pojedince i njihov doprinos timu.
3.3 Prikupljanje sredstava
Sledi kratak pregled razloga zbog kojih je vano delotvorno prikupljati novac,
raspoznati odgovarajui pristup prikupljanju novca i razumeti korake koji su potrebni
za uspenu akciju prikupljanja sredstava.
Zato prikupljati sredstva?
Prikupljanje sredstava nije cilj samo po sebi. Ali ono pomae da se:
Podmire potrebe
Postigne odrivost organizacije
Smanji zavisnost od jednog ili dva izvora prihoda
Dobiju nenamenska sredstva i diverzikuju prihodi
Potpomogne organizaciona nezavisnost
Lobira u korist klijenata
Isprobaju/testiraju/razviju nove usluge
Pobolja kvalitet usluga
Bude inovativan i uspean
Potreba za uravnoteenim pristupom
Vano je ostvariti diverzikovan pristup prikupljanju sredstava. Trebalo bi da tragate
za izvorima iz:
EU i zakonskih izvora nansiranja
Nevladinog sektora
Donacija komercijalnih preduzea
Prikupljanja sredstava od zaposlenih
Sponzorstva
Poklona u stvarima ili pravima/razmena strunjaka
Donacija
Upravnih odbora i fondacija
Prikupljanja sredstava od dogaaja ili zajednice
Pojedinanih donatora (direktan marketing, nasledstva, licem u lice, glavni
donatori)
Finansijskih institucija, zajmova, plasmana vlastitog kapitala, obveznica itd.
Preduzimake filantropije (koja vri preduzimake radnje sa glavnim
poklonima/korporativnim davanjima)
Komercijalnih/socijalnih preduzea (prodavnice, trgovine, slinost delatnosti)
Na taj nain ete ukloniti prepreke kao to su potencijalno smanjivanje nansiranja
od strane EU ili postepeno smanjivanje meunarodnih donatorskih sredstava. Time
uveavate broj mogunosti koje su vam na raspolaganju i svoje resurse, poto ete
smanjiti zavisnost od jednog izvora prihoda i izbei da na va rad utie orijentacija
donatorskih sredstava. Osim toga, proiriete potencijal svojih prihoda i potencijal za
rast, poboljaete eksibilnost i pridobijanje lokalne podrke (od privatnog ili javnog
sektora) i iskoristiti nova trita za trgovinu.
Vodi za efektno prikupljanje sredstava korak po korak
- Biti etian je osnovna pretpostavka. Zato
Pripremite etiku politiku prikupljanja sredstava
Ustanovite hijerarhijsku strukturu
Razgovarajte s drugima
Gledajte i uite od najbolje prakse
- Da biste bili ubedljivi, morate imati velika zalaganja za svoje ciljeve. Treba da:
Dobro poznajete cilj kome stremite
Budete strasni u svom nastojanju da ga postignete
Poznajete vlastitu organizaciju
Poznajete svoju konkurenciju
- Razvijete strateki plan prikupljanja sredstava:
Istraivanje trita i plan marketinga/prodaje
Plan rada
Portfolio plan: prioriteti investiranja/uravnoteen pristup/postavljanje
prioriteta
Budet investiranja
Priprema argumentacije za podrku/poslovanje
26
27
- Ko je prava osoba od koje treba traiti sredstva?
Trenutni donator ili obraanje ravnopravnim subjektima
Osoba koja ima samopouzdanje pri prikupljanju sredstava/prodaji: On/ona
treba da bude samopouzdan/a i otvoren/a. To e pomoi da se izgradi odnos
tokom vremena.
- Traiti konkretne sume
Donatori esto ne znaju koliko da daju sugeriite im konkretnu sumu
Traite pravu sumu a ne premalo
Oni mogu biti u mogunosti da daju samo deo novca
Znajte tano koliko kota odreena stavka, usluga ili projekat: napravite
oping listu. Razmiljajte u smislu kotanja jedinice.
- Ispriajte prie o stvarima iju realizaciju su omoguila prikupljena sredstava
Ispriajte odreene sluajeve / naglasite konkretne projekte
Saoptite stvarne/pozitivne rezultate koje je va angaman imao po ivote
ljudi
- Zauzmite lian pristup
Pitajte nekog licem u lice pre nego...
Telefonirajte da biste zamolili za podrku pre nego...
Napiite lino pismo pre nego...
Odrite prezentaciju za puno ljudi pre nego...
Postavite zahtev na internet pre nego...
Poaljite apel velikom broju ljudi
- Razvijajte odnose
Podstiite dugorono angaovanje i zalaganje
Ohrabrite donatore da vas posete; pozovite ih da upoznaju zaposlene i
volontere
Podelite sa njima nade za budunost
Zahvalite se ima mnogo naina da se to uini
Budite odgovorni i poaljite izvetaj o rezultatima koje ste postigli sa njihovim
sredstvima.
3.4. Stvaranje socijalnog preduzea:
vodi korak po korak
Poslednji segment ovog poglavlja rezimira glavne korake u procesu stvaranja,
negovanja i razvijanja socijalnog preduzea.
- Pokretanje: potreba, svrha i kriterijumi
- Potreba. Zato? Postavljanje ovog pitanja omoguava kljunim stejkholderima,
upravnom odboru, zaposlenima i volonterima da vide razlog pokretanja preduzea;
razlog je da se generiu nenamenska sredstva kako bi se ispunila misija organizacije.
-Svrha preduzea praviti profit ostvarujui misiju organizacije i ustanovljavajui
ravnoteu izmeu socijalnih ciljeva i ciljeva maksimalizacije prota
-Komercijalni kriterijumi. Komercijalni kriterijumi postae jasni ocenjivanjem ideja
preduzea u fazi koncepcije. Kriterijumi za ocenu su, opte uzev, sledei:
Postoji trite i proizvod ispunjava potrebe trita. Proizvod ima jedinstvenu
prodajnu prednost koja e mu obezbediti kompativnu prednost
Profitabilnost (koliko, do kada), investicija/povraaj, socijalni povraaj
investicije nasuprot nansijskom povraaju investicije
Rizici kojima treba upravljati
Portfolio pristup
Usklaenost sa vrednostima
titi zatitni znak dobrotvorne organizacije
- Stvaranje biznis plana
Biznis plan je nacrt predloga ciljeva i plana ostvarivanja. To je unutranja mapa puta
i sredstvo za spoljanju komunikaciju. Ukratko, biznis plan treba da sadri sledee:
Rezime: Na najvie dve strane, rezimirajte glavne take plana. Cilj rezimea:
ubediti itaoca u ekasnost poslovne ideje, izneti argumente, prodati ideju.
Organizacioni prol: Ko sainjava organizaciju i na koji nain organizaciona
struktura pomae uspehu preduzea?
Opis poslovanja: opiite proizvod jasno se izraavajui italac koji nema
prethodna znanja bi trebalo da moe da razume proizvod i prednosti za kupca.
Analiza industrije i trita: Opiite koliko je veliko trite za va proizvod,
tendencije u tom industrijskom sektoru, trinu dinamiku i aktivnosti
konkurencije i saradnika.
Marketinki plan: Jasno opiite ciljano trite, prednosti proizvoda,
marketinku poruka, cenovnu strategiju, strategiju distribucije i prodajnu i
promotivnu strategiju. Napravite jasnu strategiju brendiranja.
28
29
Menadment plan: Kako e se rukovoenje ovim poslovanjem uklopiti u ostale
aktivnosti organizacije? Ko je odgovoran za odluke? Zato e one biti uspene?
Pozabavite se pitanjima upravljanja.
Plan rada: Kako e se razvijati, proizvoditi, isporuivati i servisirati proizvod ili
usluga? Koja infrastruktura je potrebna?
Finansijski plan: Obuhvatite najmanje trogodinju projekciju u pogledu
prihoda, trokova, investicija i protoka novca. Ukljuite i investicioni plan i plan
povraaja investicije. Potrebna je i izlazna strategija.
Upravljanje rizikom i plan za nepredviene mogunosti: prepoznajte glavne
rizike, ponudite planove za smanjenje rizika i reagujte na negativne dogaaje
Pratei dokumenti: sve to bi moglo da pomogne da se detaljno razume
poslovanje priloite u aneksima.
- Istraivanje trita
Marketing je osnovni element koji pomae uspeh socijalnog preduzea. Komponente
koje smatramo relevantnim za socijalna preduzea su ovde rezimirana:
- Marketing omoguava da se:
Vidi kako ostvarujete planirane ciljeve
Raspoznate svoje mesto/udeo/niu na tritu
Testirate novi proizvod/doprinosite rastu i razvoju
I da ocenite:
ta elite da vai kijenti misle o vama i o tome ko ste vi?
Potrebe i elje vaih klijenata
Zato vai klijenti kupuju va proizvod?
Zato e ga kupiti od vas?
Kako donose odluku da kupe?
Prepoznavanje konkurenciju i njihovih muterija, proizvoda, cena, prednosti,
mana i rezultata
- Da bi preivela i prosperirala, organizacija zahteva:
komparativnu prednost ili jedinstvenu prodajnu prednost
Snanu viziju
Dobre proizvode
Proizvode koji su saglasni s vizijom
- Svaki marketinki plan treba da odgovori na sledee:
Gde smo sada?
Kako smo doli dovde?
Kuda idemo?
Kako emo tamo stii?
- Razvijanje marketinkog plana. Marketinki plan je injenian, uverljiv, numeriki
dokument, zasnovan na dokazima. Treba da izbegavate da piete mekuaste,
zbunjujue, neuverljive dokumente. Kljuni elementi marketinkog plana su:
Deniite proizvod
Razmislite o jedinstvenoj prodajnoj prednosti
Za koga bi to bilo privlano (ciljno trite)
ta jo to trite kupuje? (Ko je vaa konkurencija?)
Zato bi to trite izabralo va proizvod a ne proizvode drugih (jedinstvena
prodajna prednost/komparativna prednost)
Koliko to kota (napravite nansijski plan)?
Kako su ga oni pozicionirali?
Da li brend podrava takvo pozicioniranje?
Kako nauno prepoznajete ko bi to kupio? (segmentacija)
Matematika izraunavanja (ukupno trite)
Izraunavanje segmentacije (primarno trite)
Dalje segmentiranje trita (sekundarno trite)
Dalje segmentiranje primarnog trita
Nain da se dopre do ciljnog trita
Pravljenje kampanje (strategija dospevanja do ciljnog trita)
Kako da ih ubedimo da kupe?
Plan lansiranja
Kompletan program ulaska na trite
Strateki procesi
Taktiki i izvrni procesi
Organizacioni procesi
30
31
Uporedite planove i predvianja u odnosu na rezultate
Analizirajte i sprovedite promene
Stalno proveravajte i revidirajte
- Prodajne strategije
1
Prodavanje proizvoda muteriji nije isto to i ubeivanje fondacije u ispravnost
vae misije. Naglasak pri prodaji klijentu je na potrebama klijenta, a ne na
drutvenoj koristi ili organizacionoj snazi. Sledei saveti mogu biti od koristi
kada planirate svoju strategiju prodaje.
Osmislite plan prodaje: plan prodaje ukljuuje ono to treba da se proda, u
kojim koliinama, kojim muterijama, po koju cenu i koji resursi su potrebni.
Uticajni partneri koji mogu da pomognu: preduslov prodaje je imati
pristup muterijama. Pronaite nekog ko se ve obraa vaim potencijalnim
muterijama i ukljuite ih
Segmentirajte i ciljajte odreene muterije: Morate da poznajete karakteristike
muterija za koje je verovatnije da e kupiti va proizvod i investirajte resurse da
se poveete s njima, umesto da plaate skup masovni marketing
Oslukujte potrebe vaih muterija i eljene ishode pre nego to predstavite
reenje. Pustite muteriju da vam kae ta joj je potrebno. Uskladite to kako
predstavljate svoju ponudu sa zadovoljavanjem njihovih potreba
Predstavite proizvod pozivajui se na potrebe muterije, a ne vae potrebe:
Muteriju ne interesuje zato vi elite da poslujete s njima ili zato bi vam
pomagali.
Prodajte prednosti proizvoda, a ne njegove osobine: opiite te osobine kao ono
to moe da pomogne da se ree problemi.
Jasno artikuliite stvorenu vrednost: Recite muteriji kako je ta vrednost
stvorena.
Nemojte biti defanzivni kada su u pitanju primedbe. Pitajte muteriju koji
uslovi bi razreili njihove primedbe.
Omoguite kupovinu: Osmislite sistem distribucije koji je zgodan i brz.
Nainite transakciju lakom.
Postavite prioritete kada su u pitanju sadanje muterije: obino se 80% prota
stvara od samo 20% muterija. Znajte ko su te muterije i usredsredite se na to
da njih uinite srenim.
1 Od obrasca za marketing i prodaju JPA Europe.
Pratite svoje rezultate: jednom kada se desila isporuka ili je u toku, pratite
dalji tok kako bi videli da li je muterija zadovoljna i kako bi nauili kako da
eventualno dopunite proizvod.
- Ekasna politika cena
1
Vana odluka koju ete doneti u svom poslovanju je pitanje cene. Nie cene imaju
tendenciju da poveavaju prodaju, ali mogu unititi odrivost. Potrebe u pogledu cena
se moraju paljivo odrediti. Sledei saveti e vam pomoi da odredite cene:
Cene vie od punih trokova: uvek raunajte punu cenu nuenja svojih usluga,
ukljuujui vreme zaposlenih, iznajmljivanje prostorija i administraciju. Ako ne
moete da postavite cenu koja je via od trokova, ne pokreite poslovanje ili
uslugu.
Razmislite o ceni pri kojoj niti dobijate niti gubite: Pre nego to postavite cenu,
odredite koje od nekoliko potencijalnih cena su one pri kojima niti dobijate, niti
gubite. Proverite da li je cena dovoljno visoka da reenje kojim, niti dobijate, niti
gubite svoju investiciju, ostaje razumno.
Vrednujte cenu Ne raunajte troak kao cenu: muterije ne interesuju vai
trokovi. Muteriju interesuje vrednost. Odredite ta je najbolja alternativa
vaem proizvodu i stavite cenu proizvodu koja e biti konkurentna.
Ponite visoko: stavite visoku cenu, barem u poetku, zato to je lake
sniavati cene nego ih podizati. Vae muterije se nee aliti ako dajete popust
da bi poveali prodaju, ali e se aliti ako poveate cene kako bi poveali marginu
zarade.
Ne zapoinjite rat cenama koji ne moete da dobijete: Moe postojati samo
jedan pobednik rata cena, a to je konkurent sa najniim varijabilnim utrokom.
Ako to niste vi, nemojte stavljati niu cenu od vaih konkurenata.
Nemojte postepeno poveavati cenu: ako ete podizati cene, podignite ih
dosta. Veinu muterija veoma uznemiri princip podizanja cene, ak i ako je to
samo nekoliko para.
Ne ostavljajte sitan novac na stolu: stavite cenu od 1 funte ispod cenovne
take, a ne 10 funti ispod. Muterija ne vidi razliku izmeu 399 funti i 390 funti
(ak ni 379 funti).
Shvatite dejstvo cene na prot: procenite pogaanje na popustima. Koliko se
mora podii prodaja da bi organizacija bila na dobitku? Kada poveavate cenu,
koliko se ona moe spustiti na popustu? Osmislite politiku popusta.
1 Od obrasca o marketingu i prodaji JPA Europe.
32
3.5 Zavrne primedbe
U ovom poglavlju pokuali smo da pruimo sistemski pregled glavnih elemenata
koji su ukljueni u pokretanje socijalnog preduzea. Na cilj je da pruimo socijalnim
preduzetnicima neke osnovne instrukcije kako bismo im pomogli da planiraju, vode i
odre uspeno socijalno preduzee. Ipak, kao to smo prethodno naglasili, drutveno-
ekonomski, istorijski i pravni okvir u kome organizacija radi je od kljune vanosti.
Socijalni preduzetnik iz Srbije mora da bude veoma svestan tog konteksta kada
rukovodi svojom organizacijom.
Osim toga, teorija i praksa su esto dve razliite stvari. Stvaranje odrivog i delotvornog
socijalnog preduzea koje moe da preivi na dui rok i ostvaruje eljene rezultate
predstavlja sloen proces. To zahteva strast, strunost i razumevanje vlastite
organizacije, ali i konkurentske sredine i muterija. Na cilj je da pokaemo kako se
socijalna preduzea mogu stvoriti, voditi i odrati u razliitim kontekstima i sektorima.
Trei dokument, koji je deo ovog projekta, je vodi za finansijski menadment na
zdravim osnovama. Socijalna preduzea nisu organizacije za maksimalizaciju prota i
esto prodaju robu ili usluge po cenama koje su ispod trinih. U isto vreme, nansijska
odrivost je neophodan preduslov da bi ova preduzea mogla da posluju. Upravo
zato je od kljune vanosti za socijalna preduzea da razviju solidne, diverzikovane
i odrive prilive prihoda i da njima rukovode na efektan nain. eleli smo da socijalnim
preduzetnicima u Srbiji pruimo solidnu osnovu kako bi bili uspeni u voenju svojih
organizacija. To inimo pruajui im meunarodnu perspektivu, naglaavajui praksu
i skreui panju na kontekst u zemlji. Time elimo da budemo od koristi, kako
socijalnim preduzetnicima koji e moi da poboljaju rad u svojim organizacijama i
lokalnim zajednicama, tako i drutvu u celini.
4.
Studije sluajeva
Prikazaemo etiri studije sluaja socijalnih preduzea iz zemalja lanica EU, i etiri iz
Srbije. Videemo kako su stvorena i voena razliita socijalna preduzea u razliitim
oblastima, delujui na polju zdravstvene zatite, sa ranjivim grupama, u oblasti
informacionih i komunikacionih tehnologija i u oblasti poljoprivrede. Izvor koji je
korien za studije sluajeva u Srbiji je EMES (2008) Socijalna preduzea: novi model
smanjenja siromatva i stvaranja novih radnih mesta. Studije sluaja iz EU preuzete
su sa takmienja Ovo je evropska socijalna inovacija, koje je pokrenula Euklid Mrea
u saradnji sa Evropskom komisijom, Socijalnom inovativnom razmenom (SIX) i Parka
socijalnih inovacija u Bilbaou, kako bi se izabralo 10 uspenih primera socijalno
inovativnih projekata velikog obima.
4.1 Zdravstvena zatita
Velika Britanija. Turning Point
Turning Point ima za cilj da dopre do srca neintegrisanih zajednica radi izgradnje
socijalnog kapitala i razvijanja novih reenja za probleme zdravstvene i socijalne zatite.
Organizacija koristi istraivanje Connected Care, to predstavlja model u kome sama
zajednica naruuje usluge od organizacije, omoguivi hvatanje u kotac sa korenitim
razlozima inae slabih rezultata pruanja socijalnih i zdravstvenih usluga.
Turning Point zapoljava i obuava lokalne ljude da rade kao istraivai zajednice.
Oni imaju pristup marginalizovanim grupama kojima je potrebna pomo onima
sa sloenim potrebama i onima koji ne koriste socijalne usluge. Istraivai zajednice
ive u oblasti koju istrauju. esto su povezani ili koriste lokalne usluge socijalne ili
zdravstvene zatite to im omoguava jedinstven pristup ljudima koji najee nisu
obuhvaeni sistemom socijalne zatite. Turning Point obuava, pomae, a neretko
daje i nova usmerenja i samopouzdanje za pokretanje neeg novog. Organizacija
takoe radi sa liderima meu zaposlenima u socijalnim slubama koji pokuavaju da
preoblikuju te slube na bazi potreba same zajednice.
Baza podataka za Connected Care rezultat je istraivanja koje je obavio Turning Point
zajedno sa IPPR 2004. godine. Izvetaj se zvao Zadovoljavanje sloenih potreba i
ukazao je na injenicu da ljudi sa viestrukim potrebama esto ne dobijaju adekvatnu
uslugu u postojeim sistemima zdravstvene i socijalne zatite. Takoe, izvetaj je
osvetlio i nedostatke u sadanjim slubama socijalne i zdravstvene zatite, istiui da
34
35
one ne pruaju ekasne i obuhvatne usluge; ne obraaju se osobi u potpunosti i ne
zadovoljavaju sloene potrebe. Izvetaj je apelovao na znatno povezaniji pristup svim
pojedincima koji ive u zaputenim susedstvima. Pozvao je da glas zajednice bude
odluujui pri osmiljavanju i pruanju svih povezanih usluga, to vodi usaglaenoj
brizi (Connected Care).
Da bi proizvela pravu promenu pristupa, organizacija Turning Point je ubedila vlasti
da je angaovanje zajednice kljuno pri osmiljavanju usluga. Izgradnja potrebnog
socijalnog kapitala, volja i poverenje u zaputene i siromane zajednice, predstavlja
dugoroan napor. Connected Care se bavi ovim problemima tako to obezbeuje da
osmiljavanje usluga polazi od zajednice i potreba graana; da postoje mehanizmi koji
omoguavanju da se javne slube pozovu na odgovornost da svoje obaveze ispune; i da
pruaoci socijalnih i zdravstvenih usluga budu spremni da prihvate radikalnu promenu
u svom pristupu pruanju usluga koja e podstai i podravati socijalna preduzea koje
vodi zajednica.
Turning Point je sproveo Connected Care u deset oblasti irom zemlje. Organizacija
je zaposlila 164 istraivaa zajednice i doprla do zajednica od 130.000 stanovnika.
Pomogla je razliitim javnim slubama da se poveu u partnerstvu sa zajednicama.
Vizija je da se stvori pokret voa zajednice koji bi se okupili zajedno kako bi se pozabavili
socijalnim problemima u svojoj oblasti uz angaman zajednice koji je integralan za
osmiljavanje usluga i njihovo pruanje.
Srbija. Vivere socijalna zadruga u Kragujevcu
Zadrugu sufinansiraju roditelji odraslih sa tekoama u uenju kao i odreen broj
enskih grupa (ukupno 13 lanova). Osnovana je na osnovu italijanskog modela i Italija
je obezbedila obuku i donacije. Zadruga radi na principu dnevnog boravka za odrasle sa
mentalnim poremeajima, nudei radionice ivenja, heklanja i pletenja.
ene koje rade u radionicama podelile su svoje vreme izmeu komercijalnih delatnosti i
pruanja obuke ljudima sa tekoama u uenju. Korisnici usluga centra bivaju obueni
za ivenje, heklanje i pletenje a zatim, uz pomo osoblja, koriste ove vetine kako bi
proizveli proizvode koji se mogu prodati. Dnevni boravak je otvoren za svakog sa
tekoama u uenju ko ima preko 24 godine.
Zadruga se nalazi u prostorijama koje su obezbedile lokalne vlasti, sa opremom koju
su finansirali donatori. est zaposlenih u zadruzi prima platu od Gradskog vea
minimalni dohodak. Zadruga trenutno ima 13 redovnih korisnika i dva koja dolaze
povremeno.
ene koje ve rade u proizvodnji ostvaruju svega 10-15 posto zarade koja predstavlja
prihode zadruge. Grad takoe obezbeuje hranu za dnevni boravak korisnika centra.
Roditeljski centar daje 2000 dinara meseno a ta sredstva se koriste kako bi se pokrili
trokovi raunovodstva, kablovske televizije i potronog materijala.
4.2 Informacione i komunikacione tehnologije
Holandija. Fond i akademija digitalnih pionira.
Od poetka digitalne revolucije, socijalnim problemima se moe pristupiti na radikalno
drugaiji nain, posebno korienjem drutvenih medija. Na svakom nivou, graani
sada mogu da se suoe sa socijalnim problemima odozdo, kroz meusobnu saradnju.
Online komunikacije osnaile su organizacije civilnog drutva i ad hoc grupe graana
da utiu na svoje zajednice i da ih oblikuju.
Fond malog obima Digitalni pioniri pokrenut je kako bi pomogao grupama civilnog
drutva koje vode online projekte. Pokrenuo ga je nezavisni think tank Knowledgeland
a nansira Ministarstvo obrazovanja, kulture i nauke.
U proteklih osam godina Fond digitalnih pionira podrao je vie od 175 projekata
(mnoge od njih vode pojedinci ili organizacije koje nikada pre toga nisu podneli zahtev
za nansiranje). Projekti su podrani sredstvima od 5000 do 32.000 evra, a ticali su se
niza pitanja (od irenja mrea za merenje zagaenja bukom do online knjiara za decu sa
tekim tekoama u uenju do online zajednica za migrante). Fond je takoe podrao niz
veoma razliitih pristupa (neki su pravili softer koji su stavljali na raspolaganje drugima,
neki su proizvodili sadraje koji naglaavaju odreene socijalne probleme, dok su drugi
nudili platforme za drutveno ukljuivanje i inkluziju). Vie od 80% ovih projekata bilo
je uspeno i zajedno su imali vie od dva miliona poseta meseno.
Fond digitalnih pionira podrao je itav niz grupa iz odreenih zajednica time to
im je pomogao da prevaziu prepreke sa kojima su se suoavali u poetku svog
rada. Pomogao im je i da svoje dobre ideje transformiu u odrive projekte jer je
odrivost najvei izazov. Da bi se pomoglo da se inicijative pretvore u odrive projekte
organizacija je osnovala Akademiju digitalnih pionira, intenzivan etvoromeseni kurs
koji pomae ovim inicijativama da razviju biznis plan i da prekinu svoju zavisnost od
projektnog nansiranja. Od 2007. godine vie od 50 projekata uspeno je diplomiralo
na akademiji digitalnih pionira. Veina jo uvek postoji u vidu nezavisnih organizacija.
Decembra 2010. godine, osamnaesta i poslednja runda Fonda digitalnih pionira dola
je do svog kraja. Iako internet jo uvek nudi ogroman potencijal inicijativama civilnog
drutva, organizacija se preorijentisala na vrste inicijativa koje e podrati i negovati. U
poslednje dve godine njihov pristup je osmiljen za inicijative koje se bave elektronskom
participacijom, otvorenom vladom i novim formama graanskog novinarstva.
Srbija. Temerinski teledom
Teledomovi (i telekolibe) su nevladine organizacije koje pruaju usluge informacionih i
komunikacionih tehnologija kako bi podrali ruralni razvoj i povezali seoske zajednice
sa irim drutvom. Pokret teledomova razvija se u Srbiji od 2000. godine i obuhvata
36
37
oko 70 teledomova irom Srbije. To su mali informacioni centri koji su otvoreni za
sve lanove lokalne zajednice pruajui razliite usluge informacionih tehnologija.
Telekolibe su udruene u Teledom savez Srbije i kombinuju komercijalne aktivnosti sa
humanitarnim i civilnim aktivnostima.
Temerinski teledom osnovan je 2000. godine. To je primer izuzetno uspenog
teledoma, koji je brzo proirio svoj tehnoloki kapacitet sa 5 na 17 kompjutera. Teledom
je samoodriv on se izdrava kroz komercijalne delatnosti, sa uslugama ije su cene
ispod trinih, dok se usluge civilnim organizacijama nude po izuzetno povoljnim
uslovima. Osnovan je uz pomo lokalne zajednice koja je obezbedila prostor za njegovo
pokretanje.
Temerinski teledom ima tri zaposlena i kombinuje komercijalne delatnosti s
humanitarnim i civilnim radom pruajui administrativne usluge, usluge informacionih
i komunikacionih tehnologija (korienje intereneta i kompjutera), informacije (o
tritima, poslovima, konkursima, kreditima), organizuje kurseve engleskog jezika
po povoljnim cenama, organizuje programe obuke za informacione i komunikacione
tehnologije za preduzetnike i sarauje s Nacionalnom slubom za zapoljavanje. U
tim delatnostima angauje nezaposlene ljude koji prolaze obuku u Teledomu (i koji
su plaeni za to od strane Nacionalne slube za zapoljavanje) tokom estomesenog
perioda. Samostalno ili u saradnji s Crvenim krstom ili Udruenjem osoba sa
invaliditetom organizuje humanitarne i aktivnosti zatite ivotne sredine. Primera radi,
Teledom je sainio evidenciju svih 1030 osoba sa invaliditetom u Temerinu, registrujui
tip i stepen invaliditeta.
4.3 Rad sa ranjivim grupama
Nemaka. ELTERN-AG
Meunarodni program procene uenikih postignua (PISA) iz 2000. godine u
Nemakoj pokazao je da siromanija deca imaju veoma malo anse da steknu
srednjokolsku diplomu, a kamoli diplomu fakulteta. Uopteno govorei, anse za
uspeh u ivotu onih iz siromanijih porodica mnogo su manje nego kod druge dece.
Ovakva situacija je motivisala uitelja i grupu aka, koji su sebe nazvali ELTERN-AG,
da izmene to stanje tako to e raditi direktno sa roditeljima.
Prvo to su shvatili je da se siromani roditelji esto boje nekih dravnih institucija.
Moda je osoblje delovalo dobronamerno, ali je izgledalo drugaije, govorilo drugim
jezikom i imalo drugaije vrednosti. Nenamerno, plaili su roditelje koji su traili pomo
umesto da ih osnae. Zato je grupa ELTERN-AG odluila da osnaivanje uini svojim
osnovnim pristupom. Nisu verovali u to da poduavaju odrasle, ve su eleli da ih
osnae nudei im samopomo. Tragali su za razorenim domovima, migrantima koji
ne govore nemaki, samohranim majkama i oevima koji nikad nisu nauili da se nose
s problematinom decom.
Godine 2004. ELTERN-AG bio je spreman da formira svoju prvu grupu. 10 roditelja
sakupilo se u obdanitu Daisy u Magdeburgu. Njihova deca su se igrala u susednoj
sobi, dok su roditelji imali vremena da razgovaraju. Pruena im je pomo da potrae
rei za svoj svakodnevni ivot. Ljudi u ELTERN-AG su nauili da budu mentori, a ne
uitelji, turistiki vodii, a ne instruktori. Problemi su postali laki jer su ljudi mogli da
ih podele sa devetoro drugih roditelja koji su imali razumevanja. Grupa se sastala 20
puta i svi roditelji su ostali u grupi. Sada su imali poznanike i prijatelje drugim reima,
drutvenu mreu. Odluili su da nastave sa sastancima koje su sami vodili i to su radili
godinama.
Godine 2004., ova iskustva su ula u molbu za finansiranje podnetu Ministarstvu
za socijalna pitanja. Uspeli su ubedivi birokrate da osete isto to i oni, pomaui
zapostavljene porodice.
Do tada je kroz grupu prolo oko 800 roditelja, ime su doprli do oko 2000 dece. Stotinu
mentora iz ELTERN-AG obueni su u originalnoj grupi koja se pretvorila u profesionalni
tim. Grupe ELTERN-AG su funkcionisale u pet nemakih saveznih pokrajna. ELTERN-AG
e se uskoro proiriti na Austriju i vajcarsku. Koncept osnaivanja je uspean:
ELTERN-AG je zamoljen da se uhvati u kotac s novim ciljnim grupama kao to su
dugotrajno nezaposleni stariji ljudi koji ele da promene profesiju.
Srbija. NVO Lastavica. Programi za ekonomsku podrku
ranjivim enama.
Lastavica je osnovana 1996. godine kao udruenje za podrku enama izbeglicama.
Razlog je uglavnom bio pristizanje velikog talasa izbeglica iz Hrvatske. Veinu ciljne
grupe inile su starije ene ili ene bez profesionalnih kvalikacija. Njihove vetine su
bile ograniene na domaike aktivnosti kao to su kuvanje, vez i uvanje ivine. Pored
toga, 70 posto njih bilo je nepismeno i nisu mogle da se staraju same o sebi. Lastavica
je pruila rukovoenje, administrativne usluge i obuku ovim enama.
U poetku je nansiranje projekata dolazilo od donatora. Ipak, lanovi su uskoro poeli
da prave planove projekata koji e donositi prihod koji bi kasnije mogao da se iskoristi
za samoodrivost organizacije. Prvo je bila otvorena tekstilna radionica koja jo od tada
radi kao proirena aktivnost NVO. Ubrzo potom bila je otvorena i sluba za dostavljanje
hrane. Kako je ova sluba poela da donosi znatan prihod, razvijena je u posebno
preduzee drutvo sa ogranienom odgovornou. Povrh svega, postoji i radionica
za kiseljenje i konzerviranje hrane za zimu (sezonska delatnost) koja je pokrenuta kao
pridruena delatnost.
Aktivnosti koje je vodi NVO omoguavaju enama iz izbeglike populacije da pronau
zaposlenje i zarade platu. Ovo omoguava itavoj organizaciji da ispuni vie socijalnih
38
39
ciljeva kroz dugorone programe. U njih spadaju Klub za poboljavanje kapaciteta za
zapoljavanje nezaposlenih osoba (omoguava obuku za rad na raunaru, kurseve
engleskog jezika i kurseve komunikacije) i Programi za starije (koji obuhvataju pokretne
timove za kunu negu i klub za starije).
4.4 Poljoprivreda
Danska. Kopenhaka gradska zadruga za med
Najbolji ovekov prijatelj meu insektima pela nalazi se u opadanju irom Evrope.
Nove metode u poljoprivredi, egzotine bolesti pela i klimatske promene unitavaju
eko sisteme do te mere da pele vie ne mogu da preive bez pelara. Meutim,
tradicionalni pelari izumiru. Postaju stariji, dre manji broj pela i suoavaju se sa sve
veom konkurencijom uvoznog meda.
Gospodin Oliver Maksvel osnovao je zadrugu na osnovu etiri stuba. Vie pela treba
drati u gradovima. Treba odnegovati novu generaciju pelara. Treba razviti laki metod
kako bi se vei broj ljudi odluio za pelarstvo. Treba razviti strategiju za poveanje
interesa kupaca za tradicionalni, visokokvalitetni danski med. Migrante bi trebalo
podstai da ponu da se bave pelarstvom.
Oliver je poeo da provodi zimske veeri sastajui se s pelarima i biolozima i uei
o pelama. Okupio je grupu ljudi koji su se bavili razvojem u udruenjima stanara i
projektima zapoljavanja, sastajao se s poslovnim ljudima i lokalnom vlau. Jedna
grupa je poznavala pele. Druga je imala znanje o socijalnim problemima i lokalnom
tritu rada. Trea je razumela principe poslovanja. Oliver i njegov tim su zato isplanirali
stvaranje nove zadruge za urbano pelarstvo, koje bi bilo u njihovom vlasnitvu i koje bi
vodili sami pelari. Pokrenuli su pet novih pelarskih farmi, od kojih je svaka obuila 12
novih pelara i dovela 15 novih kolonija pela u grad tri miliona novih pela i 60 novih
pelara svake godine. Oni su pokrenuli fabriku meda koja je ponudila nova radna mesta
u obradi meda i osnovali su projekat trgovine da bi reklamirali i prodavali proizvode od
gradskog meda stanovnicima Kopenhagena.
Proces je zahtevao da se uravnotee socijalni ciljevi s potrebom nansijske odrivosti
i mogunosti prodavanja meda i proizvoda od meda. Finansijska kriza je znaila da
preduzea smanjuju broj zaposlenih i finansiranje za projekta u okviru drutvene
odgovornosti preduzea. Projekat je podralo lokalno i nacionalno udruenje pelara.
Model je postao obrazac za druga danska socijalna preduzea. Neka kljuna preduzea
postala su zainteresovana da daju prostor na krovu i u prizemlju za pelarstvo.
Kada je projekat pokrenut, 30 pelara, zaposlenih na projektima razvoja i drugih okupilo
se kako bi osnovali udruenje. Pet socijalnih projekata koji spadaju u nacionalno
najpoznatije dali su svoje potpise za ovaj probni projekat. Zahtevi za nansiranje i
biznis planovi su napisani i odobreni. Zadruga je pokazala da socijalno preduzetnitvo
moe da vodi nansijski odrivim i socijalno korisnim projektima.
Srbija. Agromrea mrea za razvoj sela
Agromrea je osnovana 2002. godine. Njena misija je da modernizuje i razvije
poljoprivrednu proizvodnju u Srbiji i revitalizuje seoske sredine. Agromrea poboljava
mree i odnose meu zajednicama u unutranjosti. Ona pomae organizovanje malih
poljoprivrednika kroz otvaranje klubova poljoprivrednika; razvija poljoprivredne
zadruge osnivajui i umreavajui klubove rukovodilaca zadruga; prua profesionalnu
logistiku podrku zadrugama i poljoprivrednicima nudei konsultantske usluge;
aktivira seosku omladinu kroz mreu seoskih omladinskih klubova i pomae
ekonomsku inkluziju i organizovanje seoskih ena (domaa proizvodnja i seoski
turizam) kroz enske klubove.
Agromrea konstantno nadgleda poljoprivredna trita i, u odsustvu razmene
poljoprivrednih proizvoda, obavetava poljoprivrednike o novim tendencijama na
poljoprivrednim tritima kroz sistem trinog informisanja. Ona takoe aktivno
uestvuje u uspostavljanju nacionalnih i evropskih standarda u poljoprivrednoj
proizvodnji. Mrea je dosad osnovala devet centara za seoski razvoj, 13 klubova za
poljoprivredne delatnosti i 24 u saradnji sa ADF , kao i osam enskih klubova, dva
omladinska i oko 70 zadruga (od kojih 20 u saradnji sa ADF).
Neke programe finansira sama organizacija. lanovi Agromree plaaju godinju
lanarinu od 60 evra i primaju paket usluga koje obuhvataju obrazovanje, logistiku
podrku za pokretanje zadruga i klubova; i informacije kroz razmenu informacija.
Druge usluge koje zahtevaju konkretnu profesionalnu podrku naplauju se dodatno i
pruaju ih klubovi konsultanata. Agromreu jo uvek znaajno pomau donatori, dosad
je obezbedila samo 20 posto prihoda iz vlastitih delatnosti.
41
5.
Zakljuak
Srbija je podeljeno drutvo u kome su etnika i nacionalna pitanja i dalje veoma
vana. Srbija je u centru izazovnih politikih i ekonomskih razvojnih procesa kojima
je potrebna podrka institucija i graana. Nizak nivo socijalne sigurnosti zahteva
snaniju ulogu drave i ostalih institucija u pruanju usluga socijalnog staranja i visoke
nezaposlenosti, to moe biti omogueno samo ekonomskim rastom i stvaranjem
novih radnih mesta.
Socijalna preduzea mogu pruiti vitalnu podrku politikom, socijalnom i
ekonomskom razvoju Srbije. Ona e pruiti snaan doprinos poveanju drutvene
kohezije i drutvenog kapitala. Ona mogu da pomognu ravnomerniji ekonomski razvoj.
Ona esto rade u zanemarenim sredinama, pruajui usluge i podstiui socijalnu
inkluziju. Socijalna preduzea su u stanju to da postignu zato to reavaju pitanja
koja dravne institucije i klasina komercijalna preduzea ne mogu da ree delotvorno,
koristei resurse koji inae ne bi bili usmereni na to da se zadovolje razvojne potrebe i
potrebe socijalnog staranja.
Zato je vano da se socijalnim preduzetnicima obezbede odgovarajua znanja, kontakti
i vetine kako bi mogli da pokrenu, vode i odre svoje organizacije u Srbiji. Ovaj bring
ima za cilj da prui polaznu taku u tom procesu i stavlja naglasak na dva glavna
problema.
Prvi je shvatanje da je pokretanje i voenje uspenog socijalnog preduzea zaista teka
stvar. Solidno razumevanje sutine ta je zapravo socijalno preduzee je neophodno
za pokretanje i razvijanje delatnosti socijalnog preduzea u sopstvenoj organizaciji.
Snaan naglasak na organizacionom zalaganju, menaderskoj ekasnosti i razvoju
profesionalne strunosti je sutinsko. Na naglasak na denicijama i sistemski pristup
voenju socijalnog preduzea ima za cilj da prui informacije socijalnim preduzetnicima
koje e im omoguiti da to postignu.
Drugi problem je da socijalni preduzetnici moraju razumeti i iskusiti politiku,
drutvenu i ekonomsku sredinu u kojoj rade. Kao to je pokazalo poreenje izmeu
nekih zemalja Zapadne Evrope i Sjedinjenih amerikih drava, kontekst je kljuan za
nain na koji se socijalna preduzea razvijaju. Jo vanije, svaka drava predstavlja
za socijalna preduzea razliite i posebne izazove. Socijalni preduzetnici u Srbiji bi
trebalo da budu u stanju da se aktivno suoavaju sa tim izazovima i da koriste svoje
menaderske vetine da prevaziu probleme i minimalizuju rizike.
Zbog toga je potrebno premostiti razliku izmeu teorije i prakse. Na izbor studija
sluajeva pokazuje da socijalna preduzea mogu zaista da promene stvari u SAD, EU i
Srbiji. Ona e se esto suoavati sa nansijskim, politikim i drutvenim ogranienjima,
kao i mogunostima. Nain na koji vode svoju organizaciju, komuniciraju sa
relevantnim stejkholderima, ukljuuju bazu svojih muterija, od kljunog je znaaja
za njihov uspeh.
Nakon ovog, usledie jo dva brifinga. Sledei brifing odnosi se na drutvenu
odgovornost preduzea (DOP) i korporativnu filantropiju. Korporacije, fondacije,
organizacije koje daju donacije mogu da budu glavni stejkholderi socijalnih preduzea.
Oni mogu da budu dragoceni izvori finansijske podrke i obezbede strunost i
organizacionu podrku. Socijalni preduzetnici u Srbiji treba da identikuju organizacije
sa kojima mogu da ostvare delotvorna partnerstva. Osnaivanje i proirivanje pokreta
socijalnog preduzetnitva u zemlji ojaae i ouvae njen drutveni, ekonomski i
politiki razvoj.
Salamon, L.M., Sokolowski, S.W. i saradnici, (2004) Globalno civilno drutvo: Dimenzije
nedobitnog sektora (Global Civil Society; Dimensions of the Nonprot Sector), tom
2, Kumarian Press
Istraivanje Delatnost socijalnih preduzea u Velikoj Britaniji mart 2009 (Social
Enterprise Activity in the UK March 2009) JPA Group, Kontakt: john@jpagroup.com
Bibliograja izvora na internetu:
Evropska komisija o Srbiji
http://ec.europa.eu/enlargement/potential-candidates/serbia/index_en.htm
http://www.balkancsd.net/
Ovo je evropska socijalna inovativnost (This is European Social Innovation)
http://www.euclidnetwork.eu/pages/en/european-social-innovation.html
Meunarodne donacije Sjedinjenih amerikih drava, o Srbiji
http://www.usig.org/countryinfo/serbia.asp
Meunarodni centar za zakonsku regulativu nedobitnih organizacija.
http://www.icnl.org/knowledge/news/2009/07-10.htm
USAID o Srbiji
http://www.usaid.gov/locations/europe_eurasia/dem_gov/ngoindex/2009/
serbia.pdf
Bibliograja:
Euclid Network (2009). Posezanje za zvezdama: vodi za razvijanje finansijske
odrivosti NVO na Zapadnom Balkanu (Reach for the stars: a guide to develop the
nancial sustainability of NGOs in the Western Balkans)
Addarii, F. i Rattenbury, B. (2009). Povezivanje Evropljana: Razumevanje i osnaivanje
civilnog drutva na Zapadnom Balkanu (Connecting Europeans: Understanding and
Empowering Civil Society in the Western Balkans)
Balkan Civil Development Network (BCSDN) (2009). Uspesi i neuspesi predpristupne
politike EU na Balkanu: Podrka civilnom drutvu (The Successes and Failures of EU
Pre-accession Policy in the Balkans: Support to Civil Society)
Doeringer, M. F. (2010) Podsticanje socijalnih preduzea: Istorijska i meunarodna
analiza (Fostering Social Enterprise: A Historical and International Analysis). Duke
Journal of Comparative & International Law, Vol. 20, No. 2, str. 291-329, 2010
Ridley-Duff, R., Bull, M. and Seanor, P. (2008). Razumevanje socijalnih preduzea:
teorija i praksa (Understanding Social Enterprise: Theory and Practice)
EMES (2008) Socijalno preduzee: Novi model smanjenja siromatva i stvaranja
novih radnih mesta (Social Enterprise: A new model for poverty reduction and
employment generation)
Defourny, J. i Nyssens, M. (2009). Shvatanja socijalnog preduzea i socijalnog
preduzetnitva u Evropi i Sjedinjenim amerikim dravama: konvergencije i
divergencije (Conceptions of Social Enterprise and Social Entrepreneurship in Europe
and the United States: Convergences and Divergences). Druga meunarodna
konferencija EMES o socijalnom preduzetnitvu. Univerzitet Trento, Italija, 1-4. juli
2009.
Esping-Andersen, G.(1999) Socijalne osnove postindustrijskih privreda (Social
Foundations of Post-Industrial Economies). New York: Oxford University Press.
Kerlin, J. (2006) Socijalno preduzee u Sjednjenim amerikim dravama i Evropi:
Razumevanje i uenje od razlika. (Social Enterprise in the United States and Europe:
Understanding and Learning from the Diferences). Voluntas, 17(3), str. 247263.
Heckl, E. i Pecher, I. (2007) Studija o praksama i politikama u sektoru socijalnog
preduzetnitva u Evropi. Konaan izvataj. (Study on Practices and Policies in the
Social Enterprise Sector in Europe. Final Report) Be: KMU Forschung Austria, 53
str. + aneksi.
Projekat finansira EU, u okviru projekta Jaanje
dijaloga izmeu organizacija civilnog drutva Srbije
i EU, kojim rukovodi Delegacija EU u Republici Srbiji,
a sprovodi ga GOPA Consultatnts.
Besplatan primerak
Ova publikacija je deo projekta Efektno umreavanje: osnaivanje
civilnog drutva kroz evropsku saradnju za nansijsku odrivost,
koji Euklid Netvork realizuje u saradnji sa CRNPS, Edukativnim
centrom Roma i Urban-In, a koji nansira EU. Cilj projekta je
razvijanje delotvornih veza izmeu civilnog drutva Srbije i civilnog
drutva EU, na osnovu dijaloga, uzajamne zainteresovanosti i
konkretnih aktivnosti. Projekat takoe ima za cilj da pobolja
nansijsku odrivost NVO u Srbiji.
Brifing za civilno
drutvo u Srbiji
Uvod u

Uvod U Socijalno Preduzetnistvo

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Uvod U Socijalno Preduzetnistvo

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Projekat finansira EU, u okviru projekta Jaanje

dijaloga izmeu organizacija civilnog drutva Srbije

You might also like