1

Uvod
Poziciju Srbije kao centra biodiverziteta u Evropi znaajno odreuje geomorfologija,
klimatski uslovi i injenica da je Srbija predstavljala utoite za veliki broj vrsta tokom
ledenog doba. Iz tog razloga, Balkansko poluostrvo i Panonska nizija predstavljaju skrovite
za ogroman broj endeminih reliktnih vrsta koje vode poreklo iz prethodnih geolokih doba.
Podaci o endeminim vrstama koji su izneti u knjizi ''Biodiverzitet Srbije'' nisu aurirani iako
se podaci o odreenim taksonima mogu pronai u objavljenoj literaturi, rukopisima i bazi
podataka Vlade Republike Srbije [1]. Srbija nudi sklonite za mnoge nomadske vrste
ukljuujui i one koje su ugroene. Ukupan broj svih vrsta koje ive u Srbiji ini 43,3% od
svih postojeih vrsta u Evropi.
1. Endemine vrste na Balkanskom poluostrvu
Prema nedavnom istraivanju, na Balkanskom poluostrvu postoji 2600 endeminih biljnih
vrsta. 287 vrsta i podvrsta endeminih taksona Balkanskog poluostrva, koji predstavljaju
8,06% flore Srbije, su zabeleeni na teritoriji Srbije, a lokalne endemine vrste ine 1,5% ili
59 endeminih vrsta. Broj endeminih taksona na Balkanskom poluostrvu se poveava od
Panonske nizije Vojvodine prema oblastima sa visokim planinama.
Centri diverziteta endemine flore su uglavnom visoke planine, kao to su ar planina,
Prokletije, Koritnik, Patrik, Kopaonik, Stara planina i Suva planina. Dok u nizijama Srbije
(Vojvodina) dominiraju poljoprivredni pejzai, ostatak prirodnih panjaka predstavlja stanita
za endemine vrste panonske biogeografske regije.

Prikaz 1.1. Broj endeminih taksona (vrsta i podvrsta) u UTM mrei (50x50) na Balkanskom
poluostrvu.

2

1.1. Biodiverzitet flore i faune u Srbiji
Srbiju karakterie ogromna raznovrsnost biljnih i ivotinjskih vrsta. Brdske i planinske oblasti
Srbije, kao deo Balkanskog poluostrva, predstavljaju jedan od est podcentara biodiverziteta.
Broj vrsta u
Evropi
Broj vrsta u
Srbiji (uklj.
podvrste)
Sisari 250 100
Ptice 700 360
Reptili 150 25
Amfibijski organizmi 70 23
Ribe 500 110
Beskimenjaci 90000 12000
Gljive 8000 625
Alge ~16000 1000
Liaji 1500 586
Briofiti 1687 400
Spermatofiti and Pteridofiti 3662

Tabela 1.1. Broj registrovanih vrsta u Evropi i Srbiji (izvor ''Biodiverzitet Jugoslavije'' Stevanovi i Vasi, 1995 i
SEPA)
Na osnovu raspoloivih podataka, oko 44,200 taksona (vrsta i podvrsta) su zvanino
zabeleene u Srbiji. Uzimajui u obzir da mnoge grupe organizama nisu adekvatno istraene,
strunjaci pretpostavljaju da u Srbiji postoji oko 60,000 taksona.
1.2. Biospeleoloka istraivanja na Balkanskom poluostrvu
Biospeleoloka istraivanja kavernikolnih (peinskih) organizama na Balkanskom poluostrvu
su poela pre dva veka. Objavljen je obiman nauni materijal u asopisima tako da se javila
potreba za objedinjavanjem materijala [2]. Napori koji se odnose na prezentaciju i
sistematizaciju biospeleolokog istraivanja su poeli sa Hamanovim radovima (Hamann,
1896), a doprinos im je dao Wolf (Wolf, 1934-1937). Ovi napori su nastavljeni, a nedavno su
dopunjenim Lebretonovim (Lebreton, 1998, 1999) radovima.
Potreba za integralnom biospeleolokom bibliografijom je viestruka. Pre svega, ona treba da
poslui kao kamen temeljac biospelolozima za pravljenje liste peinskih organizama na
Balkanskom poluostrvu, koja e se kasnije primenjivati u brojnim istraivanjima u biologiji.
Projekat ,,Evropska fauna'' je pokazao da u Evropi ima u opsegu 200000 vrsta.
Biospeleoloka istraivanja pokazuju da veliki broj peina sadri jednu ili vie endeminih
vrsta, a u peinama koje su najpoznatije i najvie istraivane ima i do 40 endeminih vrsta.
Poto je procenjeno da na Balkanskom poluostrvu postoji izmeu 30000 i 50000 speleolokih
mesta, sigurno je da na tim mestima postoji i nekoliko hiljada vrsta. Biospeleoloka
istraivanja treba da daju jasan doprinos projektu ''Evropska fauna''.
3

Balkansko poluostrvo je nastalo kao posledica niza geodinaminih dogaaja. Savremena
geoloko-tekstonska razmatranja uvek ukljuuju poreklo i genezu ivog sveta na odreenoj
teritoriji. Stoga, poreklo i geneza Balkanskog poluostrva, ak i same Evrope, se najbolje
mogu protumaiti kroz analizu kavernikolnih organizama. Ova bibliografija na indirektan
nain treba da doprinese novoj biogeografskoj hipotezi koja se kritiki odnosi na ustanovljenu
klasifikaciju koju je izneo Gueorguiev (1977).
Prirodni resursi su uvek bili osnov ekonomskog prosperiteta odreene regije. Resursi kao to
su krhki i nedovoljno poznati peinski organizmi, zasluuju posebnu panju u okviru
drutveno-ekonomskih razvojnih planova. Takoe, politika ouvanja biodiverziteta je
zastupljena na globalnom nivou.
1.3. Coleoptera: Carabidae: Trechinae
Truljci mogu biti male do srednje veliine i ive u veoma vlanim stanitima. Mnoge vrste
koje su se prilagodile ivotu u peinama imaju redukovane oi ili su ih potpunosti izgubile.
Pravi stanovnici peina su svetlo braon boje, izgubili su svoju karakteristinu tamnu
pigmentaciju koju imaju drugi truljci. Vrste koje ne ive u peinama ive u vlanim
stanitima iznad zemlje kao to su mesta pored umskih potoka.

Prikaz 1.2. Trehini
Najvanija karakteristika trehina su lebovi na glavi koji se u obliku vijuge sputaju oko oiju
(ili okularne oblasti, ukoliko nemaju oi). Oni esto imaju lebove u delu vrata zbog ega im
glava deluje iroko. Takoe, imaju karakteristian raspored dlaka oko ivice elitre.
Postoji oko 2500 vrsta trehina irom sveta. Veina trehina se moe pronai u regijama sa
umerenom klimom ili u tropskim oblastima. Oni su iroko rasprostranjeni na severnoj
hemisferi, posebno u Evropi, Severnoj Americi, Kini i Japanu.


4


1.4. Coleoptera Carabidae
Truljci pripadaju porodici Carabidae, koja sadri vie od 40 000 opisanih vrsta i najvea je
porodica podreda Adephaga. Od svog pojavljivanja u tercijarnom periodu, naselili su sva
stanita osim pustinja [4]. Nae znanje o karabidama je usmereno na vrste koje ive u
severnim regijama sa umerenom klimom. Veina karabida su grabljivci, jedu razliite vrste
hrane i esto se suoavaju sa nedostatatkom hrane u oblasti u kojoj ive. Najznaajniji uzroci
mortaliteta su abiotiki faktori i grabljivci. Patogeni i paraziti mogu biti vani u nekim
razvojnim fazama. Karabide se u velikoj meri nalaze u poljoprivrednim poljima irom sveta i
mogu biti vani prirodni neprijatelji poljoprivrednih tetoina.

2. Javorella, novi rod endeminih truljaka iz zapadne i jugozapadne
Srbije
Novi rod i vrsta kavernikolnih truljaka (Javorella javorensis n. gen., n.sp) opisan je iz peine
pod Kapilijama, selo Trudovo blizu Nove Varoi, Javor, jugozapadna Srbija [5]. Tipska vrsta
roda Javorella n. gen. je J. Javorensis n. sp. Pomenuti rod ukljuuje i vrstu J. Suvoboresis
opisanu iz peine u Brezacima, selo Brezaci, Rajac, Suvobor, okolina Valjeva, zapadna Srbija
[6]. Dve vrste novog roda se jasno razlikuju po mnogim vanim svojstvima. Novi rod i
njegovi predstavnici pripadaju staroj i zasebnoj filetikoj liniji, razliitoj od svih postojeih.
Ove forme predstavljaju relikte i endemite peina Srbije, pa tako i Balkanskog poluostrva i
jugoistone Evrope.

2.1. Taksonomski status
Trenutni taksonomski status mnogih vrsta i podvrsta trehina je potpuno nejasan i zbunjujui.
Jeannel (1928) navodi da rod Duvalius Delarouzee naseljava ''centralnu Aziju, Kavkaz,
Egejsko more, Jadransko more i Tirensko more. Istovremeno, Jeannel iskazuje nedoslednost
kada je u pitanju mesto porekla ''Duvalius'' vrsta [5].
Ovo je posledica njegove povrne analize, kako evolutivnih tako i filogenetskih odnosa
izmeu razliitih grupa trehina i unutar samih grupa. Trenutno, anelove ''de Duvalius'' vrste
se smatraju posebnim vrstama. Stoga, poreklo primordijalne populacije roda Duvalius
Delarouzee je ogranieno samo na zapadni Mediteran [7]. tavie, grupe ili podgrupe
''Duvaliusa'' koje naseljavaju Balkansko poluostrvo su posebni, dobro diferencirani i razliiti
rodovi. Pored toga, ak i neki lanovi ovih vrsta zasluuju da budu kompletna generika vrsta.



5


U malom uzorku trehinskih truljaka, koji je sakupljen iz Peine pod Kapilijama, selu
Trudovu, na planini Javor blizu Nove Varoi u jugozapadnoj Srbiji, tokom 2002 i 2003.
godine, na osnovu prouavanja jednog mujaka i est enki, dijagnostifikovani su i
ustanovljeni novi rod i nova vrsta Javorella javorensis n.gen., n. sp. Primeri ove vrste (holotip
mujak, alotip enke i pet paratipova enki) su sada izloeni u zbirci Centra za
Biospeleologiju, Institut za Zoologiju, Bioloki fakultet, Univerziteta u Beogradu [5].
2.2. Biodiverzitet novih oblika, J avorella
Sinonim Duvalius
Tip vrsta Javorella javorensis n. sp.
Druge vrste - Javorella suvoborensis
Etimologija Dobila je ime po planini javor i njenom tipinom tlu.
Dijagnoza Ova nova vrsta se jasno razlikuje od drugih rodova koji su slini Duvalius
vrstama i podvrstama po nefunkcionalnim spljotenim i smanjenim (redukovanim) oima,
prisustvu 10-14 depigmentisanih omatidija, prisustvu pigmentisane ovalne granice oka,
prisustvu dubokih i kompletnih frontalnih brazdi koje su plitke i slabije izraene u zadnjoj
treini, prisustvu potpuno glatkih obraza, prednjih tibija sa jasnim uzdunim brazdama,
posedovanju prvog lanka protarzusa mujaka koji je neto dui nego iri, prisustvu dve
elitralne diskalne sete, specifinom poloaju humeralnih seta, kao i po jedinstvenom obliku
kopulatornog dela [5].
Opis - Srednje su veliine. Ukupna duina tela (bez donje vilice) je 4,33-5,50 mm. Telo je
izdueno i glatko. Boja njihovog tela varira od crvene do smee (Prikaz 1).
Glava im je velika, zaobljena, neto dua nego to je ira. Prednje brazde su duboke, potpune i
u obliku svoda, ali neto plie i manje vidljive u zadnjoj treini. Obrazi (genae) su im
ispupeni i potpuno glatki. Oi su im smanjene, u obliku elipse, blede, spljotene i sastoje se
od 10 do 14 depigmentisanih omatidija i oiviene su blago pigmentisanim ovalnim ivicama.
Na glavi se nalaze dva para onih seta. Imaju dlakave pipke, umereno izduene koji doseu
bar do polovine elitre (Prikaz 1.3 i 1.4.).
Pronotum je mali, vee je irine nego duine, u obliku srca, neto je iri nego glava i suava se
prema svojoj osnovi. Prednja prenotalna ivica je pomalo udubljena. Prednji uglovi su istaknuti
i tupi. Bone prenotalne ivice su u prednjem delu zaobljene i najire na treini. Zadnji uglovi
su istaknuti, jako zailjeni. Zadnja prenotalna ivica nije potpuno prava. Pronotum ima dva
para seta. Pronotalni disk ima sredinju brazdu i ne poseduje mikrovirilnost. Ivine brazde su
umerene irine i plitke su. Bazalne fosete (jamice) su iroke i duboke.
6


Prikaz. 1.3. Javorella javorensis n. sp. iz peine pod Kapilijama, selo Trudovo, Nova Varo, planina
Javor.
Elitra je izduena, ovalna, blago utisnuta u prvoj treini (sa bonih strana) bez mikro
virilnosti. Ramena su jasno izraena, pod tupim uglom. Strane elitre su u vidu luka. Ivine
brazde su umerene irine i plitke su. Strije su duboke i veoma isprekidane. Prve etiri
unutranje strije su dobro razvijene. Spoljanje strije ine redove plitkih rupica. Prostor
izmeu strija je blago naglaen. Elitra ima dve diskalne sete na treoj striji svakog elitrona.
Prvi par diskalnih seta se nalazi na istoj udaljenosti od tree i etvrte humeralne sete. Drugi
par diskalnih seta se nalazi ispod srednjeg nivoa elitre.
Svaki humerus ima etiri sete sa proredima koje imaju specifian poloaj. Prva i druga seta se
nalaze na unutranjoj ivici ivine brazde (prva seta je na ramenu); trea i etvrta seta se nalaze
malo izvan brazdi. Prva seta je najblia ivici elitre; druga seta je smetena malo dalje od ivice;
trea i etvrta seta su vie odmaknute od elitralne ivice i na jednakoj udaljenosti od pomenute
ivice. Humeralne sete nisu na jednakoj razdaljini: udaljenost izmeu prve i druge sete je
najdua, a razmak izmeu tree i etvrte sete je najmanji.
Noge su umereno izduene i tanke. Tibije sa uzdunim rascepom se nalaze celom duinom
nogu. Prvi lanak protarse je vee duine nego irine kod oba pola. Kod mujaka postoje prva
dva protarsomera.
Edeagus je umereno izduen i normalno savijen u obliku luka. Srednji reanj je savijen na
levu stranu (pogled sa lea). Trbuni deo apikalnog edeagusa je normalno savijen. Postoje
paramere od kojih svaka ima po etiri sete. Kopulatorni deo je ujedinjen, ima oblik leba sa
tupim vrhom. Bone strane kopulatornog dela su postavljene paralelno jedna ispod druge i
imaju vie hitina od srednjeg dela (slike 3 i 4 na prikazu 1.4.).

7

2.3. Javorella Javorensis nove vrste
Tip lokaliteta. Peina pod Kapilijama, selo Trudovo, blizu Nove Varoi, planina Javor,
jugozapadna Srbija, 20 Avgust 2003. godina, holotip mujaka i etiri paratipa enki.
Etimologija. Dobila je ime po planini Javor i njenom tipinom tlu.
Dijagnoza- Ova nova vrsta se lako razlikuje od vrste Javorella suvoborensis (Pavievi &
Popovi) po tome to je manje veliine, ima drugaiji oblik tela, ima ispupene obraze, manje
redukovane oi, veliki broj omatidija. Glava im je snana, drugaiji im je oblik protonuma;
drugaiji im je oblik elitre. Razlikuje se i po duem i jaem edeagusu i po obliku
kopulatornog dela (slike1-4 na prikazu 1.4.) [6].



Prikaz 1.4. Javorela javorensis novi rod endeminih truljaka iz peine pod Kapilijama. 2- alotip enke, glava
(pogled sa strane); 3- holotip mujaka, edeagus sa kopulatornim delom (pogled sa strane); 4- holotip mujaka,
edeagus sa kopulatornim delom (pogled sa donje strane iz predela trbuha); 5- holoptip mujaka, urit; 6- alotip
enka, enske genitalije.
Opis- Srednje je veliine. Ukupna duina tela bez donje vilice je 4,33-5,02 mm. Telo im je
izdueno, crvenkaste do smee boje. Glava i protonum imaju poligonalnu mikroskulpturu.
Glava im je jaka, neto dua nego to je ira. Prednje brazde su duboke, potpune i u obliku
luka. Brazde su manje vidljive na zadnjoj treini [5].

8

Obrazi su im ispupeni, glatki i bez dlaka. Na glavi se nalaze smanjene (redukovane) oi
ovalnog oblika koje se sastoje od 10-14 depigmentisanih omatidija; oi prenika od oko 0,07
mm imaju zatamnjene ivice. Prisutna je savijena predokularna brazda i bifidni mentum zub.
Pipci su dlakavi i proteu su celom duinom elitre.
Pronotum je mali, iri je nego dui, u obliku srca je; najiri je u prednjoj treini i smanjuje se
prema osnovi. Prednja pronotalna ivica je udubljena, cik-cak oblika. Prednji pronotalni uglovi
su tupi. Zadnji pronotalni uglovi su istaknuti i otri. Pronotum ima dva para seta. Prvi par
pronotalnih seta je smeten malo ispred etvrtine pronotalne duine. Drugi par ovih seta je
smeten na zadnjim pronotalnim uglovima.
Pronotalni disk je ispupen. Ivine brazde su umerene irine i plitke su. Bazalne fosete
(rupice) su iroke i duboke. Elitra je izduena, ovalnog oblika, blago pritisnuta na treini (sa
bonih strana) i najira je odmah ispod sredinjeg nivoa elitre. Disk elitre je blago ispupen.
Humerus je jasno obeleen, pod tupim je uglom, sa otrom ivicom. Vrh elitre je tup. Ivine
brazde su umerene irine i plitke su. etiri unutranje strije su vidno utisnute.
Spoljanje strije deluju kao redovi taki. Prvi par diskalnih seta je na jednakoj udaljenosti od
tree i etvrte humeralne sete. Drugi par diskalnih seta je smeten ispod sredinjeg nivoa
elitre. Raspored humeralnih seta je istovetan kao i kod opisa nove vrste. Noge su umereno
izduene i tanke.
Edeagus je umerene duine i u obliku luka. Bazalna bulbusa je zaobljena. Srednji reanj je
zakrivljen bono na levu stranu, asimetrian je, sa zaobljenim vrhom (pogled sa lea).
Edeagus je subapikalan i jako proiren na leima. Edeagus se suava iz lenog proirenja
prema vrhu. Trbuna strana apikalnog dela edeagusa se normalno savija. Paramere su
umerene irine i svaka ima 4 sete. Kopulatorni deo je u obliku leba, unifidan, sa tupim
vrhom. Bone strane kopulatornog dela su paralelne, imaju vie hitina nego sredinji deo. Urit
je veliki, trougaonog oblika i dui je od edeagusa (slika 5 na prikazu 1.4.).
Pregled enskih genitalija je dat na slici 6 (Prikaz 1.4.) Gonokoksiti IX su zadebljani,
zakrivljeni, delimino zailjeni sa ogromnim gonosubkoksitima IX u osnovi. Kod enki se
nalaze u paru i struktura genitalnog dela je odvojena.
2.4. Javorella Suvoborensis
Sinonim Duvalius (Duvalius) suvoborensis [6, str. 25-32].
Lokalitet na kome se mogu pronai - Peina u Brezacima, selo Brezaci, Rajac, planina
Suvobor, blizu Valjeva, zapadna Srbija.
Opis - Srednje su veliine. Ukupna duina tela: 4,50-5,50 mm [6]. Telo im je due od tela
vrste J. Javorensis n. sp.
Glava im je velika; prednje brazde su duboke i dovrene, ali su plitke i jedva vidljive u svojoj
zadnjoj treini [5]. Obrazi su im manje ispupeni nego kod J. javorensis n. sp. Razmak
izmeu oiju je 0,18 mm (0,07 mm je razmak kod vrste J. javorensis n. sp.).
9

Svako oko se sastoji od oko 10 beliastih omatidija (kod vrste J.javorensis n. sp. postoji10-14
omatidija). Pipci doseu do skoro polovine sredinjeg dela elitre. Pronotum je srcolikog
oblika, iri je nego dui. Prednja pronotalna ivica je blago udubljena (vie je udubljena nego
kod vrste J.javorensis n.sp.); zadnji deo pronotalne ivice je skoro prav (blago udubljen i cik-
cak oblika kod vrste J. javorensis n.sp.). Zadnji pronotalni uglovi su istaknutiji nego kod vrste
J. javorensis n. sp.
Elitra je izduena, ovalnog oblika, najira je u sredinjem delu ili odmah ispod nivoa elitre
(kod J. javorensis n. sp. elitra je najira ispod ove take). Ramena su istaknuta i pod tupim
uglom (ramena nisu istaknuta kod vrste J. javorensis n. sp.). Vrh elitre je vie izduen nego
kod vrste J. javorensis n.sp. etiri unutranje strije su duboko utisnute i jako izraene [5].
Edeagus je umerene veliine, zakrivljen i atipino se suava; ima skoro ravan vrh (kod vrste J.
javorensis n. sp., edeagus je dui, obimniji, sa jaim dorsalnim subapikalnim proirenjem).
Bazalna bulbusa je izduena (nasuprot zaobljenoj bulbusi koja je prisutna kod J. javorensis n.
sp.). Kopulatorni deo je u obliku leba, unifidan, sa tupim vrhom (razliita struktura istog tipa
je prisutna kod vrste J. javorensis n. sp.). Sa dorsalne strane, primetan je edeagus bez imalo
hitina na vrhu (sa subglobularnom hitinskom strukturom kod vrste J. javorensis n. sp.).
Paramere su iroke i svaka ima po 4 sete.
2.5. Razmatranja
Intenzivne studije koje je sproveo Jeannel (1928) su bacile novo svetlo na mnoge nereene
probleme taksonomije karabida. Meutim, njegove zablude i neshvatanja nekih evolutivnih
injenica dovele su do prilino velikog broja greaka, posebno kada se uzmu u obzir poreklo i
geneza nekih grupa koleoptera. Jeannel (1928) je istakao da su vrste ''roda'' Duvalius prisutne
na prostranoj teritoriji, od zapadne Evrope do severne Afrike.
Ovaj isti autor smatra da su evropski i azijski predstavnici ove vrste prilino razliiti i
pokazuju znaajnu promenljivost. Jeannel (1928) ak tvrdi da su neke zapadnoevropske
Duvalius vrste bliske nekom drugom rodu. Pored toga, nije stvarno mogue da kopulatorni
delovi razliitih Duvalius ''vrsta'' mogu biti unifidni, bifidni, trifidni ili mogu biti odsutni. Ovo
je vrst dokaz jasnih razlika unutar roda, ali ne i razlika izmeu vrsta.
Taksonomski status nekih zapadnoevropskih vrsta koje nastanjuju Balkansko poluostrvo je
veoma diskutabilan jer je ak i Jeannel (1928) tvrdio da neke Duvalius grupe tirenskih,
apeninskih i balkanskih vrsta zasluuju da budu poseban rod. Zato on nije opisao i
dijagnostifikovao ove nove rodove? On je takoe pomogao da se odre potpuno razliiti i
nepovezani taksoni u okviru istog roda. Jeannel (1928) je takoe tvrdio da je promenljivost
nekih dijagnostikih odlika spreila takonomiste (ukljuujui i njega) da kategoriki definiu
prirodne rodove.
Ono to je poznato je injenica da jedini Duvalius koji trenutno pripada ovom rodu je D.
Raymondi Delarouzee (tip Duvalius). Svi drugi taksoni koji se odnose na oblike koji su slini
''Duvalius'' oblicima treba da se ponovo razmotre i ispitaju poto oni predstavljaju novi vii
takson.
10

Po nekim svojim karakteristikama, Javorella n. gen. je bliska rodu Duvalius Delarouzee
(mesto i broj diskalnih seta elitre, prisustvo potpunih frontalnih brazdi, glatki obrazi, bifidni
mentum, odnos duine/irine protarsomera mujaka). Bliska je i rodu Serboduvalius (slino
mesto humeralnih seta, prisustvo bifidnog mentuma, prisustvo uzdunih rascepa na prednjim
tibijama, prisustvo dubokih i dovrenih prednjih brazdi i glatkih obraza) i Rascioduvaliusu
(prisustvo dubokih i dovrenih prednjih brazdi, prisustvo bifidnog mentuma, odnos
duia/irina protarsomera mujaka I, prisustvo uzdunih rascepa na prednjim tibijama, mesto i
broj diskalnih seta elitre, slina mesta humeralnih seta).
Meutim, postoji mnogo vanih razlika izmeu rodova Javorella n. gen i Duvalius (mesto
humeralnih seta, prisustvo/odsustvo uzdunih rascepa na prednjim tibijama, oblik tela, oblik
ramena, razlike u strukturi genitalija). Razlike postoje izmeu rodova Javorella n. gen i
Serboduvalius (odnos duina/irina protarsomera I kod mujaka, broj diskalnih seta elitre,
mesto humeralnih seta, razlike u strukturi genitalija). Razlike postoje i izmeu rodova
Javorella n. gen. i roda Racioduvalius (setacija obraza, mesto humeralnih seta, razlike u
strukturi genitalija).
Pored toga, rod Javorella n. gen. se jasno razlikuje od ostalih fenetiki slinih oblika trehina
po spljotenim i smanjenim (redukovanim) oima, prisustvu nepigmentisane ivice oka,
dubokim i dovrenim frontalnim brazdama (koje su plitke i manje vidljive u svojoj zadnjoj
treini), glatkim obrazima, prisustvu prednjih tibija koje imaju uzduni rascep, injenici da je
protarsomera I kod mujaka neto dua nego ira. Razlikuje se i po prisustvu dve diskalne
sete elitre, po specifinom mestu humeralnih seta i po obliku edeagusa i kopulatornog dela.
Moe se zakljuiti da Javorella n. gen. trenutno obuhvata dve vrste: J. javorensis n. sp. i J.
suvoborensis. Vrsta J. suvoborensis je sve do sada bila ukljuena u rod Duvalius, ali je nakon
temeljne analize zakljueno da ona pripada rodu Javorella. ak i Pavievi i Popovi (2001)
misle da J. suvoborensis ima odvojeno mesto u podvrsti Duvalius i ne moe se povezati sa
bilo kojom od postojeih ,,vrsti'' [6]. Razlike izmeu J. javorensis n. sp. i J. suvoborensis su
prethodno opisane.
Moe se zakljuiti da Javorella n.gen. i njeni predstavnici pripadaju staroj i odvojenoj
filetikoj liniji, koja se razlikuje od svih drugih postojeih rodova trehina. Pored toga, ovi
oblici su reliktni i endemini, kako za zapadnu i jugozapadnu Srbiju, tako i za Balkansko
poluostrvo [5].
2.6. Ostale vrste sa istog lokaliteta
Lokalitet na kome se mogu pronai J. javorensis n. sp. je naseljen i velikim brojem drugih
taksona triglofila i triglobita: batiscina Magdalainella bozidarcurcici, truljak Stomis
rostratus Sturm, diplopode Brachydesmus herzegowinensis Verhoeff i Polidesmus
(Polydesmus) complanatus (Linnaeus), stonoge Harpolithobius tridentatus Matic, Lithobius
forficatus (Linnaeus), Strigamia accuminata (Lunica) i Cryptops anomalans Newport, kao i
pseudokorpija Roncus pantici.

11


LITERATURA
1. Serbia. Convention on Biological Diversity. Stevanovi V., Vasi V. (eds.)
1995. Biodiversity in Yugoslavia - with view of international significance
species. Faculty of Biology, Ecolibri. Belgrade.
Dostupno sa http://cbd.int/doc(world/rs/rs-pr-04.en.doc/, pristupljeno
02/06/2013.
2. Jaki, P. Biospeleological Bibliography of the Balkan Peninsula. Dostupno sa
http://www.eds.org.rs/AES/Vol9-10/01.pdf/ , pristupljeno 03/06/2013.
3. Trehini. Dostupno sa http://www.landcareresearch.co.nz/, pristupljeno
03/06/2013.
4. Lovei, L. G., Sunderland, D.K., Ecology and behavior of ground beetles
(Coleoptera: carabidae). Dostupno sa
http://www.annualreviews.org/doi/abs/101146/annu-rev.en41.010196001311/ ,
pristupljeno 04/06/2013.
5. uri, S.B., Brajkovi, M.M, Miti, M.B., Javorella, a new genus of endemic
ground beetles (Trechini, Carabidae, Coleoptera) from West and Southwest
Serbia, dostupno sa http://www.doiserbia.nb.rs/ft.aspx?id=0354.../ ,
pristupljeno 04/06/2013.
6. Pavievi, D., Popovi, M., (2001). A new species of the subgenus Duvalius
from western Serbia, with remarks on other species in Serbia (Coleoptera,
Carabidae, Trechinae). Acta ent. Ser., 2003, 6 (1-2), 25-32, Belgrade.
7. Jeannel, R. (1928). Monographie des Trechinae. Morphologie compare et
distribution geographique d-un groupe de Collepteres (Troisieme Livraison).
LAbeille 35, Paris, 379-381.