MOGUNOST ZA RAZVOJ FRANIZINGA U SRBIJI

Sve prethodno iznete injenice u radu govore o kvalitetu franizinga kao poslovnog koncepta. Ono
to je takoe injenica je da se franizing gotovo i ne primenjuje u poslovanju preduzea u Srbiji.
Postoje brojne predispozicije za razvoj franizinga kao to su:
1) relativno veliko trite u Evropi
2) rastua potroaka mo
3) na ceni su proizvodi sa zapada
4) zakoni raeni po uzoru na zakone Evropske Unije
5) nema ogranienja ulaska amerikih franiza

Meutim, u toku sprovoenja procesa otvaranja ekonomije prema svetu i procesa
privatizacije na povrinu su isplivali brojni problemi. Deficit u spoljno- trgovinskom bilansu je
veliki kao posledica ogromnog uvoza dobara i nedovoljno kvalitetnih proizvoda za izvoz.
Preduzea su potpuno nespremna doekala konkurenciju sa zastarelom tehnologijom i vikom
zaposlenih.

Franizing kao strategija poslovanja preduzea moe dati svoj doprinos za reavanje tih
problema, pre svega u procesu privatizacije i u smanjenju broja nezaposlenih. Ovde treba naglasiti
da se tu moemo ugledati na iskustva zemalja koje su pre nas prole kroz proces tranzicije: eka,
Poljska, Maarska, Slovenija. Strategija Vlade Srbije vezana za otvaranje malih i srednjih
preduzea moe biti uspeno podrana putem franizinga, jer kao to je ve reeno, franizing
pospeuje procese preduzetnitva u jednoj ekonomiji. Jedan deo ljudi koji dobiju otpremnine ili
novac za akcije preduzea u kojima su radili bi mogli da novac uloe u otpoinjanje sopstvenog
franizinga. Takoe, preduzea koja su u procesu restruktuiranja bi umesto da prodaju svoju
nerentabilnu imovinu, istu mogli da daju pod franizing svojim radnicima. Ovo bi moglo biti
primenjeno u naftnoj industriji (nerentabilne benzinske stanice), apotekarskoj kao i u poti. Radnici
bi se u tom sluaju nali u poziciji partnera preduzetnika.
Franizing bi takoe pomogao da se krene u prelazak iz industrijske u uslunu ekonomiju,
to je takoe u skladu sa svetskim trendovima.

Ali, da bi se pomou franizinga ostvarili neki pozitivni pomaci potrebno je da budu
ispunjeni i odreeni uslovi. Uslovi poslovanja u privredi moraju biti stabilni iz prostog razloga to
su ugovori o franizingu po svojoj prirodi dugoroni ugovori (preko 5 godina). Sudski sistem mora
biti ureen da bi davalac franize, kao ekonomski jaa strana mogao prinudnim putem da ostvaruje
svoja prava. Zakonska regulativa bi morala da se definie to sad nije sluaj. Naime, kod nas
franizing nije nijednim zakonom zabranjen, ali je nuno da postoje odreeni pozitivni propisi koji
bi regulisali ovu oblast. To moe biti ili donoenjem posebnog zakona o franizingu ili se moraju
dodati nove zakonske odredbe u ovoj oblasti u postojee zakone i to u zakone o: trgovini, spoljno-
trgovinskim odnosima, carini, porezima, finansijama. Trenutno je kod nas franizing samo pomenut
u Zakonu o obligacijama ali bez ikakvih preciziranja. Po pitanju zakonske regulative bi mogli da se
ugledamo ili na neku od 15 amerikih drava i Kanadu koje imaju posebne zakone o franizingu ili
na zemlje u Evropskoj Uniji koje tu materiju reguliu sistemskim zakonima vezanim za distribuciju
robe, spoljnu trgovinu ili finansije. Sudovi se takoe pozivaju i na Evropski kodeks o franizingu
Evropske federacije za franizing.
1
Sve to zajedno ini stabilnu osnovu za donoenje sudskih
presuda u sluaju sporova.

1
Stevanovi Radoslav, Mogunosti Primene Franizinga u privredi Srbije, Nova trgovina, Beograd, str 51
Pored sudskog sistema drugi podjednako bitan faktor za franizing su i banke. Iako su danas
u Srbiji banke restruktuirane, postavlja se pitanje njihovog kreditnog potencijala, jer primaoci
franize i do 70% sredstava za investicije obezbeuju putem kredita. Naravno, postoji i problem
visine kamatnih stopa koje su kod nas i dalje visoke usled postojanja politikog rizika. Banke bi
mogle da odigraju i jako bitnu ulogu u edukaciji potencijalnih primalaca franize putem seminara,
foruma, kongresa o franizingu na kojima bi se prezentovale mogunosti franizinga.
2


Godine uinjeni znaajni pomaci u cilju razvoja franizinga u Srbiji, a to su:
1) odrana je Prva konferencija o franizingu 2007. godine
2) pojava internet sajtova koji promoviu franizing
Privredna Komora Srbije je izdala brouru za promociju franizinga

2
Kandi Vojislav, Gligorijevi Mirjana, Franizing u Jugoslaviji EKONOMSKI ANALI broj 109. Ekonomski fakultet,
Beograd, 1991.str 78