Dijalog

Smrtna kazna, da ili ne?

Pravo drzave da kaznjava nije nista drugo nego pravo
jaceg, to je pravo sile, a ne sila prava
Smrtna kazna je postojala u Hamurabijevom zakoniku, u
Starom zavetu, u Manuovom zakoniku, u Nojevom
prokletstvu Hamovog potomstva, u Avesalomovom grehu
prema svome ocu Davidu, u Mojsijevoj pesmi, u
Aristotelovom, Platonovom i misljenju Tome Akvinskog da
treba da postoji smrtna kazna prema tiranima. Ona je
postojala u rimokatolickim i kalvinistickim doktrinama,
hugenotskim pamfletima Vinditiae contra tyranos.
Ova kazna jos traje.
Da li je danasnje vreme bolje vreme u odnosu na vreme
Adama, Mojsija, Manua, Hamurabija, Noja, Avesaloma,
Tome Akvinskog, Platona, Aristotela, kalvinista,
hugenota, nirnberskog i tokijskog procesa?
Nije, svakako nije!!!
Eksplozivni porast kriminala
Jedan od uspesnijih americkih predsednika Ronald Regan
govorio je na sesiji Medjunarodne asocijacije sefova
policije u Nju Orleansu, 30. septembra 1981. godine,
ovako:
Zastrasujuca cinjenica nase stvarnosti sastoji se u
tome sto, bez obzira na reci svih clanova vlade, bez
obzira na sva istrazivanja i analize visokih komisija,
bez obzira na sve programe od 14 tacaka i objave rata
kriminalitetu, on nastavlja da nezadrzivo raste, a
zajedno s njim rastu razocarenja, strah i revolt
gradjana. Za proteklih 10 godina broj krivicnih dela sa
primenom nasilja poznatih policiji, narastao je za 59%
a 53% nasih gradjana izjavljuju da se posle zalaska
sunca boje sami ici ulicama; 85% Amerikanaca kazu da ih
sada kriminalitet vise uznemirava nego sto je to bio
slucaj pre 5 godina. Kriminalitet u Americi je postao
epidemijom. Svake godine on odnosi zivote 23.999
Amerikanaca. Pogadja skoro svaku trecu americku
porodicu i dovodi do finansijskog gubitka od najmanje
8,8 milijardi dolara godisnje. Samo za ovo vreme dok se
nalazim ovde s vama bice ubijen jedan covek, 9 zena
bice silovano, 67 Amerikanaca trpi razbojnistvo, na 97
ljudi vrse se ozbiljni napadi, po stanovima se izvrsava
389 kradja. I sve se to dogodilo u proteklih 30
minuta.
I Helmut Kol moze da kaze da se u Nemackoj 1981. godine
svakih 10 sekundi izvrsilo jedno krivicno delo, da su
se u svakoj minuti vrsile cetiri kradje, da se svakog
casa vrsilo najmanje dva razbojnistva, da se dnevno 8
puta umisljajno ubijalo i da se svake nedelje izvrsi po
10 postanskih i bankarskih pljacki.
Eto, tako izgleda pravni, kulturni, duhovni, privredni
i politicki krov sveta!
Drzava ne moze bez zlocina
Ovo zlo proizlazi iz kastinske podele sveta na: a)
bogati centar, b) poluperiferiju, c) periferiju, i
d)svetske parije.
Iz ove kastinske podele se porodila ratna opcija,
stalna ratna opcija!
I svetski bogatasi mogu ostati bogati samo ukoliko
siromasne drze u siromastvu.
To je kamen svetske ratne opcije u Iranu, Iraku,
Libanu, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Haitima,
Panami, Gvatemali,... Rusenjem Berlinskog zida nisu se
oslobodile istocnoevropske drzave iz svetskog
komunistickog zatvora; istocnoevropski narodi samo su
prebaceni u Prokletu avliju bogatog Centra sveta.
Zato drzava ne moze da zivi bez zlocina, ona je
najcesce organizovano i plansko sprovodjenje zlocina,
ona je cudoviste koje guta ljudske zivote i koje se
hrani krvavim zrtvama. Mocna i samozadovoljna drzava
nije organizovana protiv zla nego obrnuto, ona je
oduvek bila i jeste organizovano nasilje. Osnovi takve
drzave pocivaju na lazi i nemoralu.
Prikovani smo tako za evropsko dno ekonomije,
demokratije i kulture, jer svaki rat vraca narod po 50
godina unazad. Otuda je nasa zaostalost stara stotinama
godina.
Ona se vidi iz srpske seljacke Marseljeze od 1870.
godine, koja se ovako pevala:
Protiv Boga i vladara
Protiv popa i oltara
Protiv Krune i skiptara
I trgovca kajisara
Za radnika, za ratara
Borimo se mi.

Ustaj seljo, ustaj rode
Da se spases od gospode.
Ovo je oda svakom obliku totalitarizma! Na ovom
prostoru uspevaju, potpuno uspevaju totalitarne
ideologije i totalitarne drzave.
Svaka totalitarna drzava je zatvorena, getoizirana,
ksenofobicna, nekomunikativna, egalitarna,
anticivilizacijska i bez sistema vrednosti.
Svi su jednaki u bedi, bezlicnosti, neznanju i ropstvu.
Toma Vucic Perisic, koga su oslovljavali sa
Prevashoditeljstvo, otvoreno kaze:
Ja se ne bojim nikoga: ni Knjaza, ni Saveta, ni
Popecitelja, ni mitropolita i niko ne treba da se boji
nikoga.
Mi smo svi ravni!
Sto je Knjaz, to je i svinjar,
sto svinjar, to i savetnik,
sto savetnik, to i terzija,
a sto terzija, to i sudija.
Svi smo jednaki!!!
Ovo je najmonstruoznija lozinka Velikog Inkvizitora,
koju sam procitao i cuo.
Znam da su ljudi jednaki, uglavnom, u zatvorima, u
bolnicama, na ratistima, u kavez-drustvima.
Kaznjavanje individualnosti i samostalnosti
Pametni i obrazovani ljudi su nepotrebni i dozivljavaju
se kao nepotrebni komadi skupocenog namestaja, pa zato
radikalni prvaci, Dimitrije Katic i Ljubomir Didic,
pozivaju 1883. da se pobiju u Srbiji svi pismeni ljudi.
Prirodno je da se svaka samostalnost i individualnost
kaznjavala sa gurgusovackom svireposcu, pa je 11. juna
1864. godine odluceno da se formira Narociti sud. Ovaj
sud je osudio sudije Vrhovnog suda Srbije, jer su
oslobodili zaverenike tzv. smederevske zavere protiv
Knjaza Mihajla Obrenovica. Sve su ove sudije, sa
Jevremom Grujicem na celu, osudjene na 3 godine
zatvora.
Smrtna kazna se izricala za opasnu kradju i poharu dok
se mrtvom sibom kaznjava kradja zive stoke i kradja
stvari od preko 10 talira vrednosti, jer je tako bilo
predvidjeno Zakonom koji je donet 26. maja 1847. godine
od strane Ilije Garasanina.
Carstvo Covekoboga drzi, cvrsto drzi smrtnu kaznu dok
je Carstvo Bozije na zemlji ukida.
Istinska sloboda i jednakost su moguci jedino u Hristu,
na putevima Bogocoveka.
Otuda ljudima statickog misljenja i staticke svesti -
dakle, abolicionistima - nije ovo lako shvatiti. Oni
zahtevaju da i ne u vezi postojanja smrtne kazne.
Ovako izgleda ovo pitanje samo iz mita.
Jedino misao ljubite neprijatelje svoje, blagosiljajte
one koji vas kunu, cinite dobro onima koji vas mrze,
molite se Bogu za one koji vas gone moze da ukine
smrtnu kaznu.
Drzavna prinuda ili religiozna moc
Sramna smrtna kazna kao i citav sistem drzavne kaznene
politike nisu nista drugo nego hladnokrvna svesna
surovost i unistavanje. Pravo drzave da kaznjava nije
nista drugo nego pravo jaceg, to je pravo sile, a ne
sila prava. Drzavno pravo je najcesce u sluzbi
utilitarnih ciljeva iako se skriva ispod ciljeva koji
su uzviseni. Vladajuca etatisticka teorija kaznenog
prava nije nista drugo nego doktrina zastrasivanja
kojom se sluzi svaka drzava u svojoj praksi. Tu dolazi
do izrazaja zlo koje je svojstveno svakoj drzavi. Neka
se stide oni mislioci koji brane teorije prinude i
skrivaju se iza drzavne sile. Neki prihvataju
metafizicku teoriju osvete i jedan od njenih genijalnih
zastitnika je sam Kant. Organizovana osveta koja drevnu
krvnu osvetu pretvara u nesto bezlicno, ali nista manje
surovo - to je cilj drzave za koji neki vele da je
dostojan paznje. Kazneno pravo ima dva opravdanja: ono
treba da zastiti licnost od nasilja zle volje i
zverskih stihija ili da sluzi prevaspitanju ljudske
jedinke i ukidanju sveg onog zlog cega u njoj moze da
bude. To pravo drustva da vodi organizovanu borbu sa
zlom i zlocinstvima ne podleze sumnji, jer to je
viteska duznost koja nalaze da se zlo progoni i da
slabi budu zasticeni. Medjutim, vaspitanje volje onih
koji su slabi i koji su skloni zlocinu, ne moze se
ostvariti sredstvima nasilja kojima se oduvek sluzila
drzava. Za to je potrebna jedna druga moc, potrebna je
ne moc drzavne prinude nego religiozna moc. Pretvaranje
drzave u crkvu, napustanje drustvenog nasilja i
prihvatanje saveza u slobodi i ljubavi jeste obavezna
norma svakog drustvenog razvitka. Ja ne propovedam
tolstojevsko neprotivljenje zlu, naprotiv, treba
propovedati protivljenje zlu, ali mere koje se budu
koristile u tom smislu ne smeju biti mere surovosti i
nasilja kojima se drzava najcesce sluzi i na taj nacin
stvara nove prestupnike. Teznja za ocuvanjem poretka u
ime utilitarnih ciljeva, teznja za stvaranjem drzavne
tvrdjave po svaku cenu i svim sredstvima, isticanje
devize prema kojoj je u ime takvih ciljeva sve
dozvoljeno - to je djavolska sablazan, to je onaj
inkvizitorski princip zla.
Poznato mi je da je Nikolaju Berdjajevu bila bliska
mesijanska eshatologija i da je verovao u ponovni
dolazak Hrista.
Ako je to tako, a jeste, proizlazi da u vremenu
vladavine zvjeri sa dva roga kao u jagnjeta i sa
govorom azdahe nije moguce ukinuti smrtnu kaznu, jer
ovo je vreme vladavine Antihrista, a ne Hrista, ovo je
vreme Carstva Crkve, a ne Carstva Bozijeg na zemlji.
Ukidanje smrtne kazne je sluzenje Covekobogu i
odrzavanje njegove demonske drzave, jer metanoja se ne
desava na putu Covekoboga.
Verujem u buducnost sveta onako kako je predvidjena u
Otkrovenju svetoga Jovana bogoslova.
Posmatrajuci ovu filosofsko-pravnu aporiju od Boga
video sam da ziveci u Antihristovom vremenu ne mozemo
biti u Hristovom zakonu.
Ilija Radulovic
1) Mocna i samozadovoljna drzava nije organizovana protiv zla
nego obrnuto
2) Treba propovedati protivljenje zlu, ali mere koje se budu
koristile u tom smislu ne smeju biti mere surovosti i nasilja kojima
se drzava najcesce sluzi i na taj nacin stvara nove prestupnike