PRENOS GAOVA U TEHNOLOGIJI PRENOS GAOVA U TEHNOLOGIJI

PRERIPREME VODE ZA PIE PRERIPREME VODE ZA PIE

P f d B P f d B D l ij D l ij Profesor dr Bo Profesor dr Boo Dalmacija o Dalmacija
Prirodno Prirodno--matematiki matematiki fakultet Novi Sad fakultet Novi Sad
Departman Departman za hemiju, biohemiju i zatitu ivotne sredine za hemiju, biohemiju i zatitu ivotne sredine
1
Rastvaranje gasova u vodi ili u drugim Rastvaranje gasova u vodi, ili u drugim
tenostima, naziva se apsorpcija.
Apsorpcija je difuziona operacija pri kojoj se neka Apsorpcija je difuziona operacija pri kojoj se neka
komponenta prenosi iz gasa u tenost (vodi) i
rasporeuje po celoj masi tenosti (vode).
Kada je u pitanju priprema vode za pie ti gasovi i isparljive materije
koji se prenose u jedan ili drugi fluid najee su: koji se prenose u jedan ili drugi fluid najee su:
O
2
, CO
2
, N
2
, H
2
S. CH
4
, NH
3
i
brojna identifikovana i neidentifikovana isparljiva organska brojna identifikovana i neidentifikovana isparljiva organska
jedinjenja koja zagauju resurse vode za pie ili utiu na
organoleptika svojstva vode za pie (ukus i miris).
2
Apsorpcija se javlja obino na dva Apsorpcija se javlja obino na dva
karakteristina naina
Prvi nain je iskljuivo fizika promena kada se rastvaranjem iz
smee gasova izdvaja gas koji se lako apsorbuje (rastvara) u
tenosti i ne menja svoj sastav tenosti i ne menja svoj sastav
(npr. apsorpcija kiseonika u vodu).
Drugi nain je apsorpcija pri kojoj je fiziko rastvaranje praeno i
hemijskim promenama.
U ovom sluaju, gas se apsorbuje, kao i ranije, u tenosti, tj. u
apsorbensu, samo to apsorbens stupa u reakciju sa p , p p j
apsorbovanim gasom, dajui izvesno hemijsko jedinjenje (npr.
hlorisanje vode, korekcija pH sa CO
2
itd.).
3
Transfer moe biti podeljen u dve ktegorije: Transfer moe biti podeljen u dve ktegorije:
Apsorpcija ili rastvaranje, podrazumeva transfer konstituenata iz p p j j p
gasne u tenu fazu.
Ovo podrazumeva ili rastvaranje gasa (vazduha, kiseonika, ozona, hlora,
CO
2
itd) u vodi u cilju prerade vode (bioloko preiavanje, uklanjanje
2
) j p ( p j j j
gvoa, oksidacija, dezinfekcija, pH korekcija itd.).
Apsorpcija moe biti kombinovana sa hemijskom reakcijom, pri emu dolazi
do fiksiranja komponente koje su transferovane precipitacijom, oksidacijom
itd;
Desorpcija, reverzna operacija koja se sastoji od transfera
volatilnih jedinjenja (CO O H S NH ispraljivih organskih volatilnih jedinjenja (CO
2
, O
2
, H
2
S, NH
3
, ispraljivih organskih
materija) rastvorenih u vodi u gasovitu fazu, u ovom sluaju
najee govorimo o stripingu ili degasiranju.
4
Ova desorpcija se odvija bez ikakve hemijske reakcije.
Gas-tenost razmena
5
Mehanizam prenosa gasa
Prenos isparljivih materija u vodu ili iz nje, zavisi od niza faktora kao p j j j ,
to su:
osobine gasa,
njegov parcijalni pritisak,
otpori pri prenosu gasa,
stepen turbulencije u gasovitoj i tenoj fazi stepen turbulencije u gasovitoj i tenoj fazi,
odnos povrina zapremina gasovite i tene faze,
vreme kontakta faza vreme kontakta faza,
temperatura, itd.
6
Najvaniji zakoni koji definiu gas/tenost Najvaniji zakoni koji definiu gas/tenost
rzmenu su:
U tenoj fazi i pri ravnotenom stanju: Henrijev zakon koji povezuje, U tenoj fazi i pri ravnotenom stanju: Henrijev zakon koji povezuje,
za datu temperaturu, parcijalni pritisak gasa p sa njegovim molskim
udelom x u tenoj fazi:
H p = H
.
x,
gde je H - Henrijeva konstanta.
U gasnoj fazi: Daltonov zakon i U gasnoj fazi: Daltonov zakon i
zakon idealnih gasova.
p p p p P
3 2 1
+ + + =
n
p p p p P ...
3 2 1
+ + +
n
m
pM
m
pM
m
pM
= = = ...
2 1
7
n
m m m
2 1
Rastvorljivost u mg/l gasova iz vazduha u
di t f k iti k vodi na atmosferskom pritisku
Temperatura 0
2
N
2
Vazduh
0C 10,.3 18.0 28.3
Henrijeva konstanta za
10C 8.0 15.0 23.0
20C 6.5 12.3 18.8
30C 5.5 10.5 16.0
8
j
razliite gasove 40C 4.9 9.2 14.1
50C 4.5 8.5 13.0
Za tumaenje fenomena prenosa mase u
sistemu gas-tenost koriste se tri teorijska
pristupa (modela):
a) teorija dva filma a) teorija dva filma,
b) penetraciona teorija i
) t ij b lj j k t kt i c) teorija obnavljanja kontaktne povrine.
Pored ravnotenih uslova za projektovanje poseban znaaj ima i Pored ravnotenih uslova za projektovanje, poseban znaaj ima i
brzina postizanja ravnotenog stanja. Ravnoteno stanje i brzina
postizanja ravnotee su u meusobnoj zavisnosti, jer to je sistem
dalje od ravnotee, razmena gasa u pravcu postizanja te ravnotee je
9
j , g p p j j
bra.
ematski prikaz modela
teorije dva filma. j
p
i
C
ii
Kada aktivna komponenta proe u granini
sloj tenosti, njene estice ne mogu odmah
da prodru u dublje slojeve odnosno u masu da prodru u dublje slojeve, odnosno u masu
tenosti
Apsorbovani molekuli komponente, koja se
prenosi, nagomilavaju se u tenom p , g j
graninom sloju
Kojom e brzinom molekuli uspeti da prodiru
od granine povrine do donje granice tenog
graninog sloja odnosno do dubljih slojeva graninog sloja, odnosno do dubljih slojeva
(mase) tenosti, zavisi pre svega, od
koncentracije u masi tenosti
Granini sloj
Za teoriju dva filma baza su sledee tri pretpostavke: j p p
du kontaktne povrine gas-tenost formira se
lamilarno kretanje,
uspostavlja se stacionarno stanje tj. polje
koncentracija nezavisno od vremena;
trenutno se uspostavlja ravnotea izmeu veliina
p
i
(ili C
ig)
i C
i
(ili C
IL
) kada se gas i tenost dovedu u
k k kontakt.
p
i
C
i
11
Prema teoriji dva filma i modelu prikazanom na slici, brzina
prenosa gasne komponente A (npr 0 ) po jedinici
C p A A
prenosa gasne komponente A (npr. 0
2
) po jedinici
povrine u stacionarnom stanju moe se izraziti kao:
L
k
1
C
g
k
1
p
A
N
A
=
A
=
p
i
C
i
N
A
- masa prenete gasne komponente
k
g
i k
L
- koeficijenti prenosa mase u gasnom i tenom filmu k
g
i k
L
koeficijenti prenosa mase u gasnom i tenom filmu
Razvijanjem predhodne jednaine uvodjenjem jednaine p = H
.
X, i
hipotikih veliina p
x
i C
x
koje predstavljaju koncentracije gasne p p j p j j j g
komponente u ravnotei sa veliinama p odnosno C, dobija izraz:
|
|

|
|
|

|
C
x
C
L
k
x
p p k
A
N
12
|
.
|

\
|
=
|
.
|

\
|
= C C
L
k p p
g
k
A
N
Predhodna jednaina uzima u obzir osnovne otpore koji se
javljaju pri prenoenju gasne komponente i otpor kroz gasni javljaju pri prenoenju gasne komponente i otpor kroz gasni
i ten film.
Otpori prenosa kroz mase gasa i tenosti nisu uzeti u obzir,
j d t fil i iti jer se u odnosu na otpore u filmovima mogu zanemariti
Isto tako se moe uzeti da je otpor prenosa gasne
komponente kroz gasni film daleko manji nego kroz teni komponente kroz gasni film daleko manji nego kroz teni
film, pa se jed naina pronosa gasne komponente moe
napisati u obliku;
( )
N
A
- koliina prenete gasne komponente A u jedinici vremena preko
( )
L g L A
C C S k N =
N
A
koliina prenete gasne komponente A u jedinici vremena preko
kontaktne povrine S; k
L
- koeficijent prenosa mase gasne
komponente; C
g
- koncentracija zasienja gasne komponente pri
odredjenoj temperaturi u gasnoj fazi granine povrine; C
L
-
13
j j p g j g p ;
L
koncentracija gasne komponente u masi tenosti; S - kontaktna
povrina.
Penetraciona teorija Penetraciona teorija
Prema penetracionoj teoriji jednaina prenosa gasa ima oblik:
( )
D
D - koeficijent kontakta gasa i tecnosti
( )
L
C
g
C
D
2
A
N
t t
=
D - koeficijent kontakta gasa i tecnosti.
t - vreme
Poreenjem ove molekularne difuzije gasa u tenosti sa j j g
predhodnom vidi se da je:
~
D
2
L
k
14
t t
L
Iz predhodne jednaine sledi da je vrednost
koeficijenta k
L
(koeficijent prenosa mase gasne
k t ) t lik k lik j komponente) utoliko vea ukoliko je vreme
kontakta krae,
tj da je vrednost k vea u matastabilnom tj. da je vrednost k
L
, vea u matastabilnom
stanju sistema gas-tenost nego u stabilnom
stanju. stanju.
Iz ovoga neposredno sledi da je za postizanje
efikasnijeg prenosa gasa pri aeraciji ptrebno efikasnijeg prenosa gasa pri aeraciji ptrebno
neprekidno obnavljati povrinu kontakta ne
dozvolivi da se uspostavi stacionarno stanje.
15
p j
Teorija obnavljanja povrina
Teorija obnavljanja povrina u jednainu prenosa gasa uvodi veliinu, j j j p j p g
S tj. brzinu obnavljanja kontaktne povrine gas-tenost.
Prema ovoj teoriji jednaina prenosa gasa ima oblik
( )
Poreenjem jedanaine za prenos gasa u teoriji dva filima i predhodne
( )
L
C
g
C S D
A
N =
jadnaine vidi se da je:
S D L
k
~
a to znai da je vrednost koeficijenta prenosa gasa k
L
pri aeraciji
proporcionalna brzini kojom se obnavlja kontaktna povrina gas-
t t
16
tenost.
Osnovna jednaina prenosa gasa, N
A
=k
L
.
S(C
g
-C
L
), moe se izraziti i
j di i k t ij j i t ti V u jedinicama koncentracije uvoenjem zapremine tenosti V;
( )
L g L A
C C
V
S
k
dt
dC
V dt
dm
N = = =
1
odnosno, ako je a = S/V sledi da je:
V dt V dt
( )
dC
integracijom predhodne jednaine i logaritmovanjem dobijenog izraza
( )
L
C
g
C a
L
k
dt
dC
=
dobija se:
( ) ( )
Lo
C
g
C a
L
k
L
C
g
C ln + t =
gde je C
Lo
poetna koncentracija gasne komponente u tenosti.
Vradnosti C
L
i C
Lo
se mogu meriti u odgovarajuim
vremenskim razmacima dok se vrednost C moe vremenskim razmacima, dok se vrednost C
g
moe
pretpostaviti. Ako se navedene vrednosti ucrtaju u dijagram
ln(C
g
-C
L
) - vreme aeracije, t, dobie se prava linija iji nagib,
prema predhodnoj jednaini daje vrednost k
L
.
a
K
L
a se naziva
koeficijent transfera
gasne komonente,
gde je g j
a - izraeno u m
-1
,
K
L
- je izraeno u ms
-1
i
K
L
a - je izraeno u s
-1
.
( ) ( )
1
C
g
C ln
2
C
g
C ln
L
j
( ) ( )
1 2
1
C
g
C ln
2
C
g
C ln
a
L
k
t t
=
Za uspeno prenoenje gasa pri aeraciji Za uspeno prenoenje gasa pri aeraciji
neophodno ostvariti:
to veu kontaktnu povrinu izmedju gasne i tene
faze,
t i t i ij t b l ij t j f i k k bi to intenzivniju turbulenciju u tenoj fazi, kako bi se
debljina tenog filma to vie smanjila,
t i k t kt ih i k k bi i t to eu izmenu kontaktnih povrina, kako bi sistem
gas-tonost stalno bio u metastabilnom stanju (stanju
izvan ravnotee) i izvan ravnotee) i
to veu razliku koncentracije gasne komponente koja
se prenosi u gasnoj i tenoj fazi.
19
se prenosi u gasnoj i tenoj fazi.
Postoje dva najznaajnija naina Postoje dva najznaajnija naina
rastvaranja gasova u vodi:
u vodi: u cilju dobijanja velike kontaktne povrine, gas se fino
disperguje proizvodnjom mehuria uz pomo difuzera (porozne
k t b itd ) ili i j kt j k t bi komponente, membrane itd.) ili se injektuje kroz turbinu
(montiranu na povrini ili potopljenu u tenosti) ili kroz Venturi
sistem;
na povrini vode: kontaktna povrina je poveana
raspravanjem vode preko ispune koja moe, a i ne mora biti
postavljena u sekvencama; npr gasni skruberi CO eliminatori postavljena u sekvencama; npr., gasni skruberi, CO
2
eliminatori,
CO
2
apsorberi itd.
20
Striping (desorpcija)
Cilj desorpcije je uklanjanje gasova rastvorenih u vodi
tako da oni mogu biti transferovani u gasnu fazu u cilju
produkovanja vode koja sadri veoma malo rastvorenih produkovanja vode koja sadri veoma malo rastvorenih
gasova.
U vodi se mogu nai vei broj gaosva koje je potrebno U vodi se mogu nai vei broj gaosva koje je potrebno
ukloniti: CO
2
, H
2
S, metan, amonijak itd.
Prisustvo pojedinih gaova menja osobine vode, jer utiu na
agresivnost (CO
2
), ukus (H
2
S), eksplozivnost (CH
4
), te je
neophopdno izvriti njihovo uklanjanje.
21
U cilju dobijanja niskih nivoa rastvorenog gasa U cilju dobijanja niskih nivoa rastvorenog gasa
u vodi, moramo da:
snizimo molarni udeo gasa od interesa u gasu za
ispiranje - striping CO
2
vazduhom, i O
2
primenom
prirodnog gasa itd ; prirodnog gasa itd.;
snizimo pritisak gasne faze - vakuumsko degasiranje
kiseonika, CO
2
, CH
4
, itd.; kiseonika, CO
2
, CH
4
, itd.;
poveamo Henrijevu konstantu degasiranja - primenom
visokih temperatura (O
2
i CO
2
).
22
Aeracija
U tehnologiji pripreme vode za pie aeracija je
difuziona operacija koja se najee koristi.
Aeracija je operacija u obradi voda kojom se
gasovita faza, obino vazduh i voda dovode u
kontakt u cilju ostvarivanja to intenzivnijeg kontakt u cilju ostvarivanja to intenzivnijeg
prenoenja gasova ili isparljivih materija.
23
Transfer vazduha u vodu
U ovoj tehnici se koristi kiseonik iz vazduha pri priblino atmosferskom
pritisku:
molekulski kiseonik nije jak oksidant. Zbog toga se kiseonik
moe koristiti samo za oksidaciju jedinjenja koja se lako oksiduju j j j j j j
kao to su: Fe
2+
, Mn
2+
, S
2-
itd.;
u vodi oksidovanoj aeracijom moe doi do pomeranja ravnotee
kalcijum-karbonata ka nestabilnijoj promeni; striping CO
2
na kalcijum-karbonata ka nestabilnijoj promeni; striping CO
2
na
primer moe da produkuje vodu sa velikim sadrajem kamenca, pa
moe doi do precipitacije kalcijum-karbonata;
dovoenje vode i vazduha u kontakt moe se nazvati pranjem dovoenje vode i vazduha u kontakt moe se nazvati pranjem
vazduha. Stoga, vazduh mora biti odgovarajue istoe i, ako je
potrebno, mora se filtrirati (radi uklanjanja praine, peska, kapi ulja
itd)
24
itd).
Oksidacioni proces moe biti klasifikovan prema p p
metodi korienoj za ostvarivanje kontakta izmeu
gasa i tenosti:
prilivanjem vode preko kaskada, ploa itd. (kapanje,
curenje); j );
rasprivanje vazduha;
injektovanje vazduha u tenost. je o a je a du a u e os
25
Aerator sa rasprivanjem Aerator sa rasprivanjem
Ova vrsta aeratora je veoma efikasna s obzirom na veoma veliku kontaktnu
povrinu, ali im je mana to zahtevaju veliku povrinu p , j j p
26
1-voda koja se aerie; 2-dizne; 3-cevna reetka; 4-ventilacija; 5-aerisana voda
t ki ik t d i ematski prikaz aeratora sa podovima
U cilju poveanja efikasnosti delovanja ovakvih aeratora kontaktna povrina se
esto poveava postavljanjem na podove grubih materijala, kao to je koks, p p j j p g j , j ,
kamen, keramiki elementi veliine 20-150 mm
1-dovod vod,
2-dizne
3-provetravanja 3 provetravanja
4-podovi
5-odvod vode
6-rezervoar
27
Aeracija brbotiranjem sa velikom dubinom vode i ispune Aeracija brbotiranjem sa velikom dubinom vode i ispune
Injektovanje se moe izvesti:
Direktno u cev pod pritiskom, preko miksera sa pregradama, ili sa in line statinim p p , p p g ,
mikserom ili preko opreme za formiranje vakuuma;
U kontaktorima; u ovom sluaju, sistem koji se koristi je identian onome kod aeracija u
procesu sa aktivnim muljem.
1-sirova voda;
2-duvaljka za
vazduh;
p j
3-vazduh pod
pritiskom;
4-ispuna
(inetrtni
materijal);
Injektovanje vazduha u tenost moe se ostvariti primenom
materijal);
5-odvod
aerisane vode
28
Injektovanje vazduha u tenost moe se ostvariti primenom
difuzinih sistema i aeratora sa kontaknim medijumom.
Toranj za uklanjanje CO
2
iz vode
Eliminisanje rastvorenog CO
2
:
jednostavnim rasprivanjem;
barbotiranjem; barbotiranjem;
mehanikom disperzijom
(kaskade).
Rezidualna koncentracija CO
2
u
tenoj fazi e zavisiti od
temperature, od brzine vode, od
vrste ispune i njene visine, kao i od p j ,
protoka vazduha. Rezidualna
koncentracija CO
2
veoma bliska
ravnotenoj koncentraciji (3-5 mg/l)
1-sirova vode; 2-voda nakon degazacije
CO
2
; 3-ventilator; 4-komora za kontrolu
nivoa vode; 5-plovak; 6-drenaa; 7-dizne:
8 distribuciona ploa; 9 perforirano dno
29
8-distribuciona ploa; 9-perforirano dno
(nosa ispune);10-rezervoar za vodu;
11-ispuna
Primena istog kiseonika za oksidaciju Primena istog kiseonika za oksidaciju
Upotreba kiseonika umesto vazduha znatno poveava kapacitet filtera
i d j b k d ij d iti k d izmeu dva pranja; posebno kod aeracije pod pritiskom voda se
prezasiuje azotom.
Pad pritiska na filteru prouzrokuje izdvajanje azota u obliku gasa.
Vodeni mehurii se sakupljaju u filterskom sloju i blokiraju filtere,
to stvara potrebu za prevremnim ispiranjem filtra.
Pomou istog kiseonika lako se postie visoko obogaivanje vode Pomou istog kiseonika lako se postie visoko obogaivanje vode
kiseonikom od 20 mg/l i vie.
To je vano ako voda za pie pored gvoa i mangana sadri i
amonijak ili vodonik sulfida, jer njihovo uklanjanje zahteva mnogo
kiseonika.
Spreava se gubitak CO
2
iz meke vode poto se injektira samo tano
30
Spreava se gubitak CO
2
iz meke vode poto se injektira samo tano
odreena koliina kiseonika.
Primer
Aeracija sa istim kiseonikom
Primer
je na taj nain ekonominija
od one sa kiseonikom iz
vazduha.
Manji investicioni i pogonski
trokovi kao i to da nema
odravanja kompresora i
aeratora ili je znatno aeratora ili je znatno
smanjeno govore u prilog
upotrebe kiseonika.
Ove prednosti su dovele do Ove prednosti su dovele do
toga da upotreba istog
kiseonika spada u
savremena dostignua
t h ik
31
tehnike
Transfer ozona Transfer ozona
Brzina transfera zavisi od:
Metode oksidacije ozona
Brzina transfera zavisi od:
fizikih osobina obe faze (tene i
gasovite);
lik k t iji k razlike u koncentraciji sa svake
strane granine povrine zajedno
sa brzinom hemijske reakcije
potronje ozona;
32
potronje ozona;
nivoa turbulencije u medijumu
Imajui u vidu nisku vrednost rastvorljivosti ozona u vodi, kao i injenicu
da mehuri gasa koji se uvodi u vodu obino sadri svega 5-10% ozona da mehuri gasa koji se uvodi u vodu obino sadri svega 5 10% ozona,
neophodno je dizajnirati specijalni kontaktni tank kojim e se
maksimalno poveati performanse ozonizacionog sistema, pre svega u
pogledu transfera gasovitog ozona u tenu fazu u kontaktoru, gde
t i d lj ti ilj i k t i ti rastvoreni ozon dalje moe reagovati sa ciljnim kontaminantima
33
Brzina destrukcije rezidualnog ozona Brzina destrukcije rezidualnog ozona
pH utie na brzinu destrukcije ozona.
Uticaj porasta pH vrednosti postaje j p p p j
znaajan pri pH vrednostima iznad 8,
koje rezultuju u redukciji
koncentracije ozona u ravnotenom
stanju
Oznaka
Tempe-
ratura
o
C
pH
stanju
ratura C
A 1 7,6
B 10 7,6
C 15 7,6
D 20 7,6
E 15 8,5
34
F 15 9,2
Izbor reaktora za ozonizaciju
Ozon moe da reaguje
preko molekularnog moda (aktivni oksidant je ozon) i/ili
k dik l k d ( kti i k id t j hid k il dik l preko radikalskog moda (aktivni oksidant je hidroksil radikal
koji nastaje destrukcijom ozona u zavisnosti od sastava
medijuma u koji se transferuje. j j j
Ove reakcije mogu ubrzati transfer ozona.
Izbor najboljeg reaktora za oksidaciju zavisi od reakcije koja
d ij se odvija.
35
t ki dij k l h i ( l t ) i ematski dijagram kolone sa mehurovima (sa leve strane) i
jonizaciona komora (sa desne strane)
36
Kontaktna kolona sa turbinom
Ovaj tip reaktora se koristi za
homogenizaciju smee u homogenizaciju smee u
kontaktnoj zoni disperzijom
gasa kroz tenost
Radijalnom propeler turbinom koja pumpa Radijalnom propeler turbinom koja pumpa
netretiranu vodu u usmerava je blizu struje gasa
ozona pri emu istovremeno dolazi do rastvaranja
gasa
Radijalnim difuzerom koji isputa turbulentni
mlaz ozonirane smee gasa i vode
produkovane hidro-ejektorom
37
Hidro-ejektor
In-line ureajem za In line ureajem za
transfer ozona u vodu
na licu mesta, sa
venturi ili statikim
ik i mikserima
In-line mikseri odnosno, injektori, najee se primenjuju kada je u vodi
t b b b diti l ti i k k t ij i/ili i k C t potrebno obezbediti relativno nisku koncentraciju ozona i/ili nisku Ct
vrednost.
Ozonirani gas primenom injektora moe biti uveden u vodu (injektiran), pod
pozitivnim ili negativnim pritiskom, to zavisi od performansi celokupnog
38
po t egat p t s o , to a s od pe o a s ce o up og
ozonizacionog sistema.
Najee se primenjuju injektori sa negativnim pritiskom gasa.
ematski dijagram kolone
Difuzija ozona u vodu U cev
ematski dijagram kolone
sa pakovanom ispunom
39
ematski dijagram statikog miksera
K ij f i jbit ij i i
Kontaktor ozon-voda
Dispergovana
faza
k
L
.
a (s
-1
)
G
Ulazna snaga
(kW/m
3
reaktora)
Komparacija performansi za najbitnije ozonizacione
reaktore
Moderni ozongenerator
koristi kiseonik za
pripremu ozona
Kolona se mehurovima sa
poroznim difuzerima
Gas 0,0001-0,1 <0,2 0,01-1
Reaktor sa turbinom ili
radijalnim difuzerom
Gas 0,01-0,2 <0,1 0,5-4
Kolona sa ispunom Tenost 0,005-0,02 >0,3 0,01-0,2
40
pripremu ozona Kolona sa ispunom Tenost 0,005 0,02 0,3 0,01 0,2
Statini mikser Gas 0,1-10 0,5 10-200
Za svaku izbor reaktora diktiran je Za svaku izbor reaktora diktiran je
faktorima koji odreuju proces kao to su:
Kontaktno vrme za spore reakcije;
Hidrodinamika za brze i umereno brze reakcije
(najadekvatniji su klipni kontaktori);
Transfer ozona za izuzetno brze reakcije
(najadekvatniji su kontaktori koji imaju veliku povrinu
za razmenu).
41
Praktina razmatranja vezana za izbor ozonizaconog reaktora Praktina razmatranja vezana za izbor ozonizaconog reaktora
Kontaktor
ozon-voda
Prednosti Nedostaci Polje primene
Kolona sa
mehurovima sa
poroznim
difuzerima
Relativna fleksibilnost rada
Mali trokovi odravanja
Kompleksna hidrodinamika
Znaajna dubina tenosti
Moe doi do foulinga
poroznih jedinica
Niske koliine ozona
Spora reakcija
Voda za pie
Reaktor sa
turbinom ili
radijalnim
difuzerom
Gas-tenost meanje i
kontakt
Fleksibilnost u pogledu
fluktacija u protoku
tenosti
Potronja energije
Odravanje mehanike
opreme
Velike koliine ozona
Umereno brze reakcije
Voda za pie i otpadna voda
tenosti
U cev Transfer i hidrodinamika
Ureaj zauzima malo mesta
Trokovi buenja bunara
Male fluktuacije protoka
tenosti
Brze reakcije
Voda za pie
Kolona sa Transfer i uslovi klipnog Fouling ispune Brze reakcije Kolona sa
ispunom
Transfer i uslovi klipnog
reaktora
Mali trokovi odravanja
Fouling ispune Brze reakcije
Ispiranje gasa
Produkcija ozonirane vode
Statini mikser Meanje i transfer
Mali trokovi odravanja
Potronja energije
Veoma kratko kontaktno
Ekstremno brze reakcije
Disperzioni sistemi
42
Mali trokovi odravanja
Ureaj zauzima malo mesta
Veoma kratko kontaktno
vreme
Mogui fouiling
Disperzioni sistemi
Voda za pie i otpadna voda
Korekcija pH vode pomou ugljenik Korekcija pH vode pomou ugljenik
dioksida
Prednosti regulacije pH vrednosti ugljendioksidom u odnosu na
mineralne kiseline je:
nema zasoljavanja vode jer se ne poveavaju koncentracije nema zasoljavanja vode, jer se ne poveavaju koncentracije
sulfata i hlorida, to je vano za koroziono-hemijske osobine
vode;
preciznija regulacija pH i nema potrebe za sloenim tehnikama
upravljanja procesom;
skladitenje i uvanje sredstva za korekciju pH (CO ) skladitenje i uvanje sredstva za korekciju pH (CO
2
)
jednostavno i sigurno; i
vea ekominost procesa
43
p
P j k i ih t li ij CO i i l i Poreenje krivih neutralizacije sa CO
2
i sa mineralnim
kiselinama
44
Visestepeni proces obrade vode za pice
CO
2
5 1
1
2 4
3 3 3
3
Sedimentacija
Pjescana
filtracija Ozonizacija Pumpna
stanica
Filtracija
aktivnim
ugljem
UV-
dezinfekcija
Pumpe
visokog
potiska
5 1 3 3 3
6 7
Sirova voda Otklanjanje mulja preko pjescanog uredjaja
7
Amoniak
6
Natrium
hipohlorid
4
Aluminijum
sulfat
3
Krena
voda
2
Kre 1
ugljen
dioksid
5
Ozon
45
HVALA NA
PANJI !
46