METODOLOGIJA

ISTRAIVANJA
U KINEZIOLOGIJI
Gustav Bala, Fakultet fizike kulture, Novi Sad

PROJEKAT DIPLOMSKOG RADA

UNIVERZITET U NOVOM SADU
Fakultet fizike kulture
Novi Sad


UPUTSTVA ZA IZRADU PROJEKTA DIPLOMSKOG RADA
(Pripremio Gustav Bala)


Opta uputstva

Diplomski ispit je zavrni oblik ocenjivanja znanja i osposobljenosti studenata
dodiplomskih studija. Sastavljen je iz izrade i prezentacije diplomskog rada i njegove
usmene odbrane. Diplomski rad treba da je doprinos novim strunim ili naunim
saznanjima na osnovu korektnih metodolokih postavki, te nauno-istraivakih metoda i
tehnika. U tu svrhu potrebno je izraditi adekvatan, precizan i to potpuniji projekat
konkretnog istraivanja, koje e posluiti za njegovu realizaciju i pisanje izvetaja o
celokupnom radu i analiziranim rezultatima istraivanja, to kandidat kasnije treba da
objedini i napie diplomski rad.

Projekat mora biti napisan na papiru formata A4. Tekst tampati jednostrano i s jedan i po
proredom. Preporuuje se tampanje laserskim tampaem. Projekti napisani rukom nee
se pregledavati. Na svim ivicama (marginama) papira potrebno je ostaviti 2,5 cm praznog
prostora, a na levoj 3,0 cm (zbog korienja). Projekat treba da je obima 10 do 15 stranica, a
svaka stranica treba da je numerisana, sem prve, odnosno naslovne. Preporuuje se
numerisanje (paginacija) na donjoj ili gornjoj margini desno. Projekat treba da je napisan
na kompjuteru (Microsoft Word), veliine karaktera (slova, cifre, simboli i sl.) treba da su
13 ili 12. Celokupan tekst mora biti gramatiki, pravopisno i daktilografski korektno
napisan.

Projekat treba da sadri, po pravilu, sledee delove: Naslovnu stranu, sadraj, uvod, metod
rada, znaaj istraivanja za teoriju i praksu, dinamika rada i orijentaciono finansijski plan
trokova, literatura (referense).


Naslovna strana

Naslovna strana mora da sadri:
1. Naziv institucije u kojoj e se realizovati projekat (Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet
fizike kulture)(centrirano).
2. Ime i prezime autora projekta (centrirano).
3. Naslov rada, koji mora biti taan, informativan i ogranien na 100 karaktera ili manje,
bez praznina. Ispod naslova u zagradi treba da stoji: (Projekat (ili Projekt) diplomskog
rada)(sve centrirano).
4. Mesto i godina pisanja projekta (Novi Sad, 2005.).

Primer:



U N I V E R Z I T E T U N O V O M S A D U
FAKULTET FIZIKE KULTURE




OSA OSI


RELACIJE KVANTITETA I KVALITETA DIPLOMSKIH RADOVA
NA FAKULTETU FIZIKE KULTURE U NOVOM SADU

(Projekat diplomskog rada)









Novi Sad, 2005.




Druga strana

Sadraj poglavlja i potpoglavlja i stranice. Re "SADRAJ" centrirano, skroz desno i
ispod te rei 2-3 reda stavlja se "Stranica", a ispod sasvim levo su poeci poglavlja, koja se
obeleavaju arapskim brojevima i takom, pa 0 (nije potpoglavlje), a njihovi delovi
(potpoglavlja) u produetku bez take na kraju. Poglavlja pisati velikim slovima, a
potpoglavlja malim slovima. Jako uopten primer:


2
S A D R A J
Stranica

1.0 UVOD

1.1 Problem, predmet i ciljevi istraivanja
1.2 Dosadanja istraivanja
1.3 Osnovne hipoteze istraivanja

2.0 METOD RADA

2.1 Uzorak ispitanika
2.2 Uzorak mernih instrumenata
2.3 Opis eksperimenta i uslovi
2.4 Organizacija merenja
2.5 Metode obrade podataka

3.0 ZNAAJ ISTRAIVANJA ZA TEORIJU I PRAKSU

4.0 DINAMIKA RADA I FINANSIJSKI PLAN

5.0 LITERATURA


Uvodni deo (Uvod)

U uvodnom delu kandidat treba da iznese svoje opredelenje za istraivaki problem i
namenu projekta. Obino je to neki problem iz teorije ili prakse koji se eli osvetliti sa
specifinog kanidatovog aspekta, a u okviru nekog analitikog, deskriptivnog ili
eksperimentalnog istraivanja. U uvom delu potrebno je definisati razne pojmove i
situacije vane za adekvatnu problematiku, obavezno je istaknuti potpoglavljem i definisati
precizno ta je problem istraivanja (kljuni deo projekta koji treba da ukae ta e se
raditi), a zatim i predmet istraivanja (s im e se problem reavati, tj. u kojim prostorima
sposobnosti i karakteristika, vetine, tehnike, metode, dogaaji, i sl.), a na osnovu toga i
ciljeve istraivanja, koji su praktino ciljana i eljena realizacija u celini ili delovima
postavljenog problema istraivanja. Neophodno je izloiti teorijski model istraivanja
(obino sposobnosti i karakteristike ili neki uslovi za postizanje zahteva neke aktivnosti,
situacije, dogaaja ili slino), na osnovu koga e se praviti uzorak odgovarajuih mernih
instrumenata i eksperimentalnih i kontrolnih tretmana. Nakon toga potrebno je dati pregled
dosadanjih istraivanja koja su u vezi postavljenog problema i predmeta istraivanja, sa
naglaskom na originalne strune i naune lanke. Sve je potrebno citirati na odgovarajui
nain (o citiranju videti u posebnom materijalu, APA standard), proitane radove direktno
citirati (prezime, godina publikacije), a za one koji su citirani od drugih autora treba
navesti autora u ijem se radu naao odgovarajui podatak (prema prezime, godina
publikacije). Svi navedeni autori sa kompletnim podacima o njihovim referensama moraju
biti navedeni u Literaturi (vie o tome u odgovarajuem materijalu o citiranju i navoenju
referensi i bibliografskih jedinica, u APA standardu). Potrebno je izvesti kritiki osvrt na
dosadanja istraivanja u prilazu definisanog problema istraivanja i smernice koje su
dovele do postavljanja osnovnih (nultih ili alternativnih) hipoteza istraivanja, koje treba
definisasti kao posebno potpoglavlje.
3
Metod rada

Opisani metod rada mora omoguiti dovoljno taan i precizan uvid u postupke, koji e se
koristiti u okviru projekta, kako bi bilo mogue i nekom drugom, ako eli, da ponovi
eksperiment, odnosno merenja ili analitiki prikaz. Ovo poglavlje se obino deli na sledea
potpoglavlja (ako su u istraivanju merenja ili eksperiment, a za analitiko istraivanje ovu
strukturu treba prilagoditi vrsti analize dogaaja, metodu, tehnici i dr.):
1) uzorak ispitanika,
2) uzorak mernih instrumenata,
3) opis eksperimenta i uslovi,
4) organizacija merenja i
5) metode obrade podataka.

Karakteristike uzorka ili subuzoraka ispitanika potrebno je definisati tano (prema polu,
uzrastu, nivo kolovanja, zanimanje, treniranost, specifina sportska grupa idr.), a njihov
broj odrediti prema zahtevima odgovarajueg uzorkovanja i uvek za oko 10% poveati
nego to je zaista potrebno (zbog raznih izostajanja sa svih merenja ili u svim fazama
eksperimenta). Ispitanici moraju pre merenja i pre uestvovanja u eksperimentu dati svoj
pristanak, to mora biti posebno naznaeno.

Uzorak mernih instrumenata (npr. motoriki, funkcionalni i psiholoki testovi,
antropometrijske mere, procena posturalnog statusa, socijalnog statusa, razne ankete i sl.)
mora biti baziran na osnovu teorijskog modela istraivanja. Potrebno je navesti merne
postupke pri korienju testova i mera, odgovarajue testovne zadatke u svim fazama i broj
ponavljanja, kao i konaan rezultat testiranja i merenja (koliina i merna jedinica) ili neki
postupak za transformaciju rezultata. Ako e se merni instrument koristiti prema nekim
usvojenim standardima, potrebno je navesti model, bateriju, odnosno autore po kojima e
se realizovati odgovarajua standardizacija mernih uslova.

Eksperimentalni program (ako se sprovodi) treba da sadri opis sadraja, obim trajanja,
frekvenciju primene (u toku dana, nedeljno, meseno, godinje i sl.) i intenzitet, kao i neke
druge karakteristike. Neophodno je opisati to detaljnije uslove u kojima e se vriti
primena eksperimentalnih tretmana. Redosled, raspored tretmana i razne kombinacije u
primeni eksperimentalnih i kontrolnih postupaka, te odgovarajuih provera treba da je u
skladu sa zahtevima adekvatnih eksperimentalnih nacrta.

Opisati organizaciju merenja u odnosu na vreme i karakter merenja (transverzalno,
longitudinalno), prostor, merni instrumentarij, broj i kvalifikacija merioca, broj ispitanika
po grupama, redosled merenja i sl.

Statistiki postupci treba da sadre ukratko, ali informativno, razloge izbora i opis
planiranih statistikih metoda i tehnika za odgovarajuu analizu podataka i testiranja
postavljenih hipoteza istraivanja. Pri tome je neophodno navesti naziv metode, odnosne
tehnike, a, ako je potrebno, i nazive statistikih programa, odnosno statistikih paketa.


Slike

Slike su poeljan nain prikazivanja nekih aktivnosti i podataka. Ako se koriste u projektu,
one moraju biti izvedene kompjuterom i tampane laserskim tampaem ili na pogodan
4
nain ukomponovane i kopirane odgovarajuim aparatom. Naknadno runo crtane slike
nisu prihvatljive. Slike treba da budu informativne i smisleno ukljuene u tekst na
odgovarajuim mestima. Moraju nositi odgovarajui broj, kako bi bilo mogue pozivanje
na njih u tekstu, koji se pie obino ispod slike, a u produetku i odgovarajui tekst sa
najbitnijim informacijama ili opisom eventualnih simbola.

Primer:

Slika 3. Motoriki test "Poligon natrake"

Tabele

Broj tabela potrebno je ograniiti na minimum. U tabelama treba prikazivati sumarne
podatke, a ne pojedinane. Svaka tabela mora imati svoj redni broj (arapski) i mora biti
smetena na odgovarajuem mestu u tekstu. Tabele moraju imati kratak naslov, koji se
stavlja iznad tabele sa odgovarajuim brojem, a objanjenja, obino tzv. legende, ispod
tabele. Tabele ne smeju ponavljati podatke iz teksta ili sa slike. Ne treba koristiti redove ili
kolone ako se pojavljuju u dve ili vie tabela. Podatke treba koncizno i samo najvanije
iznositi u tabelama. Treba koristiti iste ili sline formate tabela, obeleavanje (simboli,
skraenice, i sl.), kao i istu terminologiju za sve tabele. Nazive kolona i redova treba to
krae, ali jasno, definisati (koristiti ve standardne nazive i simbole). Numerike vrednosti
u tabelama treba ujednaiti u svim kolonama ili redovima (obino 2-3 decimalna mesta).

Primer:

Table 2. KORELACIJE MOTORIKIH VARIJABLI DEAKA I DEVOJICA

Varijabla MPOL MTAPI MPRE MSKO MPOD MVIS MT20
FPOL -.533 -.195 -.574 -.418 -.478 .603
FTAP -.512 .141 .491 .345 .319 -.554
FPRE -.187 .170 .320 .171 .141 -.191
FSKO -.553 .449 .324 .551 .373 -.702
FPOD -.415 .338 .176 .537 .348 -.531
FVIS -.436 .313 .088 .348 .354 -.419
FT20 .581 -.531 -.182 -.686 -.528 -.382
Koeficijenti korelacije za deake (M) su iznad, a za devojice (F) ispod glavne dijagonale
5
Znaaj istraivanja za teoriju i praksu

U ovom poglavlju kandidat treba da predstavi svoje vienje primenljivosti oekivanih
rezultata i konstatacija za kinezioloku teoriju i praksu. Teorijska znaajnost istraivanja se
obino ogleda u rasvetljavanju analiziranog problema od kojeg je autor poao u
istraivanje, a koji je opisan u uvodnom delu. Praktini znaaj se odnosi na posledice koje
mogu biti primenom oekivanih rezultata i konstatacija u istraivanju.


Tok i dinamika rada i finansijski plan

Kandidat treba da predvidi redosled i vremenski raspored pojedinih faza istraivanja (npr.
prikupljanje i studiranje literature, kontakti sa ustanovama za formiranje uzoraka
ispitanika, obuka merioca, realizacija merenja, eksperimenta, kontrola i unos podataka,
obrada podataka, ...). Neke termine treba odrediti apsolutno (po datumu i vremenu npr.
obuke merenja i sama merenja), a neke relativno prema vremenu trajanja odgovarajuih
faza (npr. kontakti, prouavanje literature, unos podataka, statistika obrada podataka i sl.).
Veoma je vano da svi termini budu realni!

Bez obzira ko e finansirati pripremu i realizaciju projekta istraivanja, kandidat bi trebao
da napravi finansijski plan kotanja celokupnog istraivanja. Pri tome je potrebno to
detaljnije izvriti specifikaciju trokova po pojedinanim stavkama, to e zavisiti,
naravno, od vrste istraivanja. Ovakav plan je dobar trening za budue istraivae, u kome
treba da sagledaju sve ta je potrebno za jedno istraivanje, da vode rauna o sredstvima, o
racionalizaciji sredstava (svojih ili tuih), da realno i objektivno sagledaju vrednost
buduih rezultata i svojih konstatacija za teoriju i praksu, kao i svoju linu karijeru. Osim
toga, dobar projekat, sa realnim planom realizacije i njegovom cenom je spreman za
traenje finansijera.


Literatura (referense)

U ovom poglavlju treba navesti iskljuivo samo one izvore koji se spominju u svim
prethodnim delovima teksta. Pri navoenju izvora koristite iskljuivo APA standard
(detaljnije o njemu u posebnom materijalu).
6