Sigmund Freud - Tumacenje Snova2

S I G MU N D F ROJ D
TUMAENJE SNOVA
II
O SNU
J'reveo a nemakog
dr Albin Vilhar
Naslov originala
Die Traumdeutung
Uber den Traum
1942 by imago PubUshing Co. Ltd., London
RAD SNA
E
PREDSTAVLJANJE KROZ SIMBOLE
U SNU JO NEKI TIPINI SNOVI
Analiza ovog poslednjeg biografskog sna slui
kao dokaz za to da sam od samog poetka uvideo pri-
sustvo simbolike u snu. Ali do potpunog procenjiva-
nja njenog obima i njenog znaenja doao sam tek
postepeno kroz poveano iskustvo i pod uticajem ra-
dova V. tekela
1
, o kojima na ovom mestu treba ne-
to da kaem.
Ovaj autor, koji je psihoanalizi isto toliko na-
kodio koliko i koristio, izneo je veliki broj neslu-
enih prevoda simbola, u koje se u poetku nije ve-
rovalo, ali koji su kasnije najveim delom bili po-
tvreni i morali biti prihvaeni. tekelova zasluga
nee biti umanjena napomenom da skeptika uzdr-
i jivost ostalih nije bila neopravdana. Jer primeri,
na kojima je on zasnivao svoja tumaenja, esto nisu
bili ubedljivi i on se sluio metodom koja se mora
odbaciti kao nauno nepouzdana. tekel je svoje tu-
maenje pomou simbola pronaao intuitivnim pu-
tem, na osnovu svoje sopstvene sposobnosti da sim-
bole neposredno razume. Ali jedna takva vetina ne
moe se pretpostaviti kao opta, njena efektivnost je
van svake kritike i njeni rezultati, prema tome, ne-
maju nikakvo pravo na verodostojnost. Slino, kao
I
1
W. Stekel, Die Spache des Traumes, 1911.
6 Tumaenje snova, II
kada bismo dijagnozu infekcijskih bolesti hteli da
zasnivamo na olfaktornim utiscima pored bolesni-
ke postelje, premda su nesumnjivo postojali klini-
ari kod kojih je ulo mirisa, kod veine ljudi zakr-
ljalo, vie vredelo od ostalih ula i koji su zaista
bili u stanju da abdominalni tifus dijagnosticiraju na
osnovu mirisa.
Iskustvo psihoanalize koje je sve vie napredo-
valo omoguilo nam je da naemo pacijente koji su
ovako neposredno razumevanje simbolike sna poka-
zivali na iznenaujui nain. esto su to bili ljudi
bolesni od dementia praecox, tako da je neko vreme
postojala tendencija da se svi bolesnici sa ovakvim
razumevanjem simbola osumnjie da su rtve ove
bolesti. Ali to nije tano; radi se o jednoj linoj ob-
darenosti ili osobenosti bez vidljivog patolokog
znaenja.
Ako smo se upoznali sa obimnom primenom sim-
bolike za prikazivanje seksualnog materijala u snu,
moramo sebi postaviti pitanje ne javljaju li se ovi
simboli, moda, kao sigle" u stenografiji sa jednim
zauvek odreenim znaenjem, te se tako nalazimo u
iskuenju da skiciramo jedan nov sanovnik prema
metodu sifrovanja. Uz ovo treba napomenuti: Ova
simbolika ne pripada snu kao njegova svojina, nego
nesvesnom predstavljanju, naroito u narodu, i ona
je potpunija u folkloru, u mitovima, legendama, go-
vornim frazama, mudrim izrekama i u vicevima koji
krue narodom negoli u snu. Mi bismo, dakle, zada-
tak tumaenja sna morali uveliko prekoraiti kada
bismo hteli da udovoljimo znaenju simbola i da ras-
pravljamo o mnogobrojnim, veim delom jo nere-
enim problemima koji se nado vezu ju na pojam sim-
bola.
1
Ovde, mi elimo da se ograniimo na to da
1
Uporedi radove Blojlera (Bleuler) i njegovih cirikih
uenika Medera (Maeder), Abrahama i drugih, o simbolici, i
autore nelekare na koje se oni pozivaju (Kleinpaul i dr.). Naj -
tanije to je o tom predmetu reeno nalazi se u spisu O. Ran-
ka i H. Zaksa (Sachs): Die Bedeutung der Psychoanalyse fur
mmmmmM
Predstavljanje kroz simbole 7
kaemo da predstavljanje kroz simbol spada meu
indirektna predstavljanja, ali da nas svakojaki znaci
opominju da predstavljanje simbolom bez razlike ne
pomeamo sa ostalim vrstama posrednog predstav-
ljanja, da smo, naime, u stanju da ove znake koji
stvaraju razliku, moemo shvatiti u pojmovnoj ja-
snoi. U jednom nizu sluajeva oigledan je zajed-
niki elemenat izmeu simbola i onoga to on zastu-
pa, u drugim sluajevima on je skriven; izbor simbo-
la nam tada izgleda zagonetan. A upravo ovi slua-
jevi moraju da bace svetlost na zadnji smisao odno-
sa simbola; oni ukazuju na to da je taj odnos gene-
tike prirode. to je danas simboliki povezano bilo
je u pravremenima verovatno sjedinjeno kroz poj-
movni jeziki identitet.
1
Odnos simbola izgleda osta-
tak i oznaka nekadanjeg identiteta. Pri tome mo-
emo posmatrati da u jednom broju sluajeva upo-
treba zajednikog simbola prevazilazi upotrebu go-
vornih jezika, kao to je ve to tvrdio Subert (Schu-
bert, 1814).
2
Jedan broj simbola je star koliko i jezik
die Geisteswissenschaften (1913, glava I). Dalje: F. Jones, Die
Theorie der Svmbolik u Intern. Zschr. f. Psychoanalyse, V,
1919.
1
Ovo shvatanje nalo bi izvanrednu podrku u uenju
koje iznosi dr Hans perber (Sperber). Sperber (uber den Ein-
fluss sexueller Momente auf Entstehung und Entwicklung
der Sprache, Imago, I, 1912) misli da su prarei, sve bez
razlike, oznaavale seksualne stvari i da su zatim ovo seksu-
alno znaenje izgubile tako to su prele na druge stvari i
aktivnosti koje su uporeivane sa seksualnim.
2
Tako se, na primer, brod koji se kree na vodi pojav-
ljuje u snovima maarskih snevaa, iako je ovom jeziku iz-
raz schiffen" u smislu mokriti" nepoznat (Ferenczi, uporedi
takoe str. 371). U snovima Francuza i ostalih Romana soba
slui kao simbol prikazivanja ene, mada ovi narodi ne po-
znaju nita to bi bilo slino nemakoj reci Frauenzimmer".
(Prim. prev.: Schiffen na nemakom znai mokriti"). I
Frojd ovu re dovodi u vezu sa Schiff = laa. Soba na ne-
makom znai Zimmer, to ovde znai: soba za ene. Nijedan
romanski narod nema neku re gde bi se simbolika srodnost
pokazala na ovako oigledan nain kao to je kod nemake
reci!.
uopte, a drugi se u sadanjosti neprestano iznova
stvaraju (na primer vazduna laa, cepelin).
San se ovom simbolikom slui za prerueno pri-
kazivanje svojih latentnih misli. Meu ovako upo-
trebi jenim simbolima ima ih, naravno, mnogo koji
redovno, ili gotovo redovno, ele da znae isto. Samo
bi valjalo da imamo na umu osobenu plastinost psi-
hikog materijala. Jedan simbol dosta esto u sadr-
aju sna nee se tumaiti simboliki, nego u svom
pravom smislu; drugi put, sneva od specijalnog ma-
terijala seanja moe ostvariti pravo da sve mogu-
no upotrebi kao seksualni simbol, to se uglavnom
tako ne upotrebljava. Gde sneva za predstavljanje
jedne sadrine ima na raspolaganju vie simbola,
odluie se za onaj koji pored toga pokazuje i stvar-
ne odnose prema svom misaonom materijalu inae,
koji dakle dozvoljava individualnu motivaciju pored
tipino vaee.
Ako su novija istraivanja o snu, od vremena
Sernera pa nadalje, uinila nemogunim da se sim-
bolika sna osporava to prihvata ak i H. Ellis da
je nemoguna sumnja o tome da su nai snovi ispu-
njeni simbolikom , onda se ipak mora priznati da
je zadatak tumaenja snova ne samo olakan posto-
janjem simbola u snu, nego da je i otean. Tehnika
tumaenja sna na osnovu slobodnih snevaevih aso-
cijacija ostavlja nas veinom na cedilu za simboli-
ne elemente sadrine sna; vraanje samovolji tuma-
a sna, kao to je u starom veku obavljano i izgleda
da ponovo oivljava u podivljalim tumaenjima Ste-
kelovim, iskljueno je iz razloga naune kritike. I
tako nas elementi koji se nalaze u snu i koje treba
shvatiti simboliki primoravaju na primenu jedne
kombinovane tehnike, koja se s jedne strane oslanja
na asocijacije snevaa, a s druge strane unosi iz ra-
zumevanja simbola tumai ono to nedostaje. Kriti-
ka opreznost u reavanju simbola i njihovo briljivo
prouavanje na osnovu naroito providnih primera
snova moraju ii zajedno da bi se oslabio prigovor
samovolje u tumaenju snova. Nesigurnosti koje jo
uvek prianjaju uz nau aktivnost kao tumaa snova
dolaze, jednim delom, od naeg nepotpunog saznanja,
koje se postepenim daljim produbljivanjem moe po-
boljati, a s druge strane one zavise ba od izvesnih
osobina simbola sna. Ovi su esto mnogo i vie-
smisleni, tako da nam kao u kineskom pismu, tek
smisao svaki put omoguuje pravilno shvatanje. Sa
ovom dvosmislenou simbola povezuje se zatim po-
godnost sna, da dozvoljava pretumaenja, da u jed-
noj samoj sadrini prikae razliite i esto po njiho-
voj prirodi razliite misaone tvorevine i pokrete
elja.
Posle ovih ogranienja i opomena ja navodim:
car i carica (kralj i kraljica) predstavljaju veinom
snevaeve roditelje, princ ili princeza su on ili ona
sami. Isti veliki autoritet to se pripisuje caru pri-
znaje se i velikim ljudima, zato se, na primer, Gete
u mnogim snovima pojavljuje kao simbol oca (Hit-
schmann). Svi predmeti koji su izdueni, tapovi, sta-
bla drvea, kiobrani (zbog razapinjanja koje se moe
uporediti sa erekcijom!), sva duguljasta i otra oru-
ja: noevi, kame, koplja ele da zastupe muki ud.
esti simbol mukog uda koji se ne da lako razu-
meti jeste i turpija za nokte (zbog trljanja i struga-
nja?). Tabakere, kutije, sanduci, ormani, pei od-
govaraju enskom telu, ali i peine, brodovi i sve
vrste posua. Sobe u snu najee su enske sobe,
opis njihovih razliitih ulaza i izlaza ne vode nas ba
na pogrean put u tumaenju.
1
Interesovanje da li
1
Jedan pacijent koji ivi u pansionu sanja kako je sreo
j ednu devojku od posluge i upitao je koji broj ima; ona mu,
na njegovo iznenaenje, odgovori: 14. On je stvarno stupio
u odnose sa pomenutom devojkom i takoe esto imao s njom
sastanke u svojoj spavaoj sobi. Ona se, kao to je razum-
ljivo, plaila da gazdarica neto ne posumnja u nju i uini
mu, na dan pre sna, predlog da se s njim nae u jednoj ne-
nastanjenoj sobi. Stvarno, ova soba nosila je broj 14, dok u
snu ena nosi ovaj broj. Teko se moe zamisliti jedan jasniji
dokaz za identifikaciju ene i sobe. (Ernest Jones, Internatio-
nale Zeitschrift fiir Psychoanalyse II, 1914). Uporedi Artemi-
dorus, Svmbolik der Traume (preveo F. S. Krais, Be, 1881,
str. 110): Tako na primer, spavaa soba znai suprugu, ako
takva postoji u kui."
10
Tumaenje snova, 11
je jedna soba otvorena" ili zatvorena", u vezi s ovim
postaje lako razumljivo (Uporedi Dorin san u Od-
lomku jedne analize histerije"). Koji klju onda otva-
ra sobu, ne treba da se izriito kae; simbolika brave
i kljua posluila je pesniku Ulandu u pesmi O gro-
fu Ebertajnu" za najprivlaniju svinjariju. San
kako se prolazi kroz niz soba jeste san o bordelu ili
haremu. Ali se on upotrebljava za predstavljanje
braka (suprotnost), kao to je to na lepim primerima
pokazao H. Zaks. Jedan interesantan odnos pre-
ma infantilnom seksualnom istraivanju pokazuje se
ako sneva sanja o dve sobe, koje su ranije bile jed-
na, ili ako u snu vidi da je jedna njemu poznata soba
jednoga stana podeljena na dva dela, ili obrnuto. U
detinjstvu smo enske genitalije (zadnjicu) smatrali
za jedan jedini prostor (infantilna teorija o kloaki) i
tek kasnije smo saznali da ova oblast tela obuhvata
dve odvojene upljine i otvore. Stepenice, lestvi-
ce, stepenita, odnosno penjanje preko njih, i to kako
penjanje tako i sputanje, simboliko su predstavlja-
nje polnog akta.
1
Glatki zidovi, preko kojih se pe-
njemo, fasade kua sa kojih se esto u jakom
1
Ovde ponavljam ono to sam ve jednom na drugom
mestu izjavio (Die zukiinftigen Chancen der psychoanalyti-
sehen Therapie, Zentralblatt fur Psychoanalyse, I, 1910, Sa-
brana dela, sveska VIII): Pre izvesnog vremena saznao sam
da se j edan psiholog s kojim ne stojimo u bliskim odnosima
obratio jednom od nas sa napomenom da mi svakako pre-
cenjujemo tajanstveno seksualno znaenje snova. Rekao je
da je njegov najei san kako se penje stepenicama, a u tome
se svakako ne krije nita seksualno. Poto nam je ovim pri -
govorom skrenuta panja, mi smo pojavljivanju u snu stepe-
nica, stepenita i lestvica poklonili panju i uskoro smo mogli
utvrditi da stepenice (i to je njima analogno) predstavljaju
siguran simbol koitusa. Osnovu za ovo uporeenje nije teko
pronai; u nizu ritmikih pokreta, uz sve vee pomanjkanje
daha, mi stiemo na visinu i posle toga u nekoliko brzih ko-
raka ponovo moemo da se naemo dole. Tako se ri tam koi-
tusa ponovo nalazi u penjanju stepenicama. Ne zaboravimo
da u pomo pozovemo i govor. On e nam pokazati da se
re Steigen" (= penjanje) bez daljeg upotrebljava kao do-
punsko obeleavanje seksualnog akta. Kae se da je neki o-
vek Steiger", nachsteigen" (ii za nekom enskom). U fran-
Predstavljanje kroz simbole
11
strahu sputamo, odgovaraju uspravnim ljudskim
telima, i ponavljaju u snu verovatno seanje na pe-
njanje male dece uz roditelje i negovateljsko osoblje.
Glatki" zidovi su mukarci; esto se u snu strana
pridravamo ispusta" na kuama. Stolovi, po-
stavljeni stolovi i daske su, pak, ene, svakako zbog
suprotnosti koja ovde uklanja telesne obline. Drvo"
je, ini se, uopte prema svojim lingvistikim odno-
sima zastupnik enske-materije. Ime ostrva Madeira
na portugalskom znai: drvo. Poto sto i postelja"
predstavljaju brak, to se u snu esto prvo zamenju-
je drugim, i ukoliko je moguno, seksualni predstav-
ni kompleks transponira u kompleks jedenja. Od
odevnih predmeta, eir jedne ene vrlo esto sa si-
gurnou treba tumaiti kao genitalije, i to genita-
lije mukarca. Isto tako i mantil, pri emu ostaje
nereeno, koji deo na ovoj primeni simbola pripada
slinosti reci. U snovima mukaraca esto nalazimo
kravatu kao simbol za penis, svakako ne samo zato
to visi nadole i to je karakteristina za mukarca,
nego takoe to je ovek moe odabrati prema tome
kako mu se svia, sloboda koja je od prirode zabra-
njena kod osobenosti ovoga simbola.
1
Lica koja u snu
upotrebljavaju ovaj simbol, u ivotu se luksuzno
snabdevaju kravatama i imaju itave zbirke kravata.
Sve komplikovane mainerije i aparati u snu
su, sa velikom verovatnoom, genitalije, po pravilu
muke, i u njihovom opisivanju simbolika sna isto
je tako neumorna kao to je i vic. Potpuno je jasno,
cuskom jeziku se za stepenice kae ,,la marche"; ,,un vieux
marcheur" se sasvim pokriva sa naim ,,ein alter Steiger"
(Prim. prev.: Reci Steiger, marcheur, mogli bismo prevesti sa
valer").
1
Uporedi u Zentralblatt fiir Psychoanalyse II, 675, crte
jednog devetnaestogodinjeg manijaka: jedan ovek sa zmi-
jom kao kravatom koja se okree jednoj devojci. Uz to priu
Die Schamhaftige (= stidljiva) u Antrhropophyteia VI, 334):
U kupatilo ulazi jedna dama, a tamo se nalazio neki ovek
koji je jedva stigao da obue koulju; veoma je bio postien,
ali je smesta pokrio vrat prednjim delom koulje i rekao:
Molim za oprotaj, ja sam bez kravate."
12
Tumaenje snova, II
takoe, da se sva oruja i alati upotrebljavaju
kao simboli mukoga uda: plug, eki, puka, revol-
ver, kama, sablja itd. Isto tako se mnogi pejzai
u snu, naroito pokrajine sa mostovima ili poum-
ljenim gorama, vrlo lako mogu prepoznati kao opis
genitalija. Marcinovski je prikupio itav niz primera
u kojima su snevai svoje snove objanjavali crtei-
ma koji je trebalo da prikazuju pejza i prostorije
koji se u snovima nalaze. Ovi crtei veoma oigledno
prikazuju razliku izmeu manifestnih i latentnog zna-
enja u snu. Dok, posmatrani bezazleno, ti crtei do-
nose planove, zemljopisne karte i slino, otkrivaju se
temelj nijem istraivanju kao prikazivanja ljudskog
tela, genitalija itd., i tek na osnovu ovakvog shvata-
nja omoguavaju razumevanje sna (Uporedi, uz to,
Pjisterove radove o kriptografiji i skrivalicama). Isto
tako kod nerazumljivih novih tvorevina reci moe-
mo pomisliti da su sastavljene od delova koji imaju
seksualno znaenje. I deca u snu esto ne znae
nita drugo do genitalije: kao to su i ljudi i ene
navikli da svojim genitalijama tepaju kao mali" i
tako ih obeleavaju. Malog brata" Stekel je pravil-
no prepoznao kao penis: Igrati se s malim detetom,
tui maloga itd. esto su predstave onanije u snu.
Za simboliko predstavljanje kastracije radu sna
slui: elavost, ianje kose, ispadanje zuba i odseca-
nje glave. Kao predohranu protiv kastracije treba
shvatiti ako se jedan od upotrebljivih simbola penisa
u snu pojavljuje u dvostrukom broju ili u mnoini.
I nastupanje gutera u snu jedne ivotinje kojoj
otkinuti rep ponovo poraste ima isto znaenje
(Uporedi gore san o guteru). Od ivotinja koje se
u mitologiji i folkloru upotrebljavaju kao genitalni
simboli mnoge i u snu igraju ovu ulogu: riba, pu,
maka, mi (zbog dlaka na genitalijama), a pre svega
najznaajniji simbol mukoga uda, zmija. Male ivo-
tinje, gamad, su zastupnici male dece, na primer ne-
eljene brae i sestara; biti pun gamadi esto treba
izjednaiti sa gravidnou. Kao jedan sasvim re-
centni simbol sna mukih genitalija treba pomenuti
vazdunu lau, koja ovu upotrebu opravdava kako
svojim odnosom prema letenju kao i u zgodnom slu-
aju svojim oblikom. Stekel je dao, dokazujui ih
primerima, itav niz simbola, koji delimino jo nisu
dovoljno verificirani. Njegovi spisi, a naroito njego-
va knjiga Govor sna (Die Sprache des Traumes), sa-
dravaju najbogatiju zbirku reenja simbola, koji su
otroumno pogoeni i koji su se prilikom proverava-
nja pokazali kao tani, na primer u odeljku o simbo-
lici smrti. Nepotpuna autorova kritika i njegova
sklonost ka uoptavanjima po svaku cenu ine ostala
njegova tumaenja sumnjivim i neupotrebljivim,
tako da pri korienju ovih radova nuno treba sa-
vetovati da budemo paljivi. Ja u se zato ograniiti
na to da istaknem jedan mali broj primera.
Desno i levo, prema Stekelu, u snu treba shvatiti
etiki. Pravi put uvek pokazuje put prava, a levi
put zloina. Tako levi put moe predstavljati homo-
seksualnost, inocest, perverznost, a desni brak, opte-
nje sa jednom droljom itd. uvek procenjivano sa
individualno moralnog gledita snevaa" (na pom.
mestu str. 466). Roaci uopte u snu igraju najve-
im delom ulogu genitalija (str. 473). Ovde u ovom
znaenju mogu potvrditi samo za sina, erku, mlau
sestru, ukoliko dakle dopire oblast primenjivanja
maloga". Naprotiv, na sigurnim primerima prepo-
znajem sestre kao simbole grudi, brau kao simbole
velikih hemisfera. Nesustizanje kola Stekel reava
kao aljenje zbog razlike u godinama koja se ne moe
postii (str. 479). Prtljag s kojim putujemo po njemu
je teret grehova koji nas pritiskuju (ibidem). Upravo
puni prtljag se esto prikazuje kao oigledan simbol
sopstvenih genitalija. I brojevima, koji se u snu esto
javljaju, Stekel je odredio fiksirana znaenja sim-
bola, ali ova reavanja niti izgledaju dovoljno uteme-
ljena niti pak da su optevaea, mada se tumaenje
u pojedinanom sluaju veinom moe priznati kao
verovatno. Broj tri, uostalom, simbol je mukih ge-
nitalija, utvren sa vie strana. Jedno od uoptava-
nja koje Stekel daje odnosi se na dvosmisleno zna-
enje simbola genitalija. Gde bi postojao jedan sim-
bol koji kad bi to fantazija samo i donekle do-
putala ne bi u isto vreme mogao biti upotrebijen
i kao muki i kao enski!". Umetnuta reenica ovde
svakako povlai mnogo od sigurnosti ovoga tvrenja,
jer fantazija ba to ne dozvoljava uvek. Ali ja ipak
ne smatram izlinim da kaem da, prema mojim isku-
stvima, opta reenica Stekelova treba da se povue
pred priznanjem jedne vee raznovrsnosti. Osim sim-
bola koji isto tako esto stoje za muke kao i za en-
ske genitalije, ima i takvih koji preteno ili goto-
vo iskljuivo predstavljaju jedan od spolova, i jo
drugih od kojih nam je poznato samo muko ili samo
ensko znaenje. Dugake, vrste predmete i oruja
upotrebljavati kao simbole enskih genitalija, ili up-
lje predmete (sanduke, kutije, tabakere i slino) upo-
trebljavati kao simbole mukih genitalija upravo
to fantazija ne doputa.
Tano je da sklonost sna i nesvesnih fantazija
da seksualne simbole upotrebe biseksualno odaje jed-
nu arhainu crtu, poto je razlika genitalija u de-
tinjstvu nepoznata i poto se i jednom i drugom spolu
pripisuju iste genitalije. Ali moemo biti zavedeni i
na pogreno shvatanje jednog biseksualnog seksual-
nog simbola ako zaboravimo na to da se u mnogim
snovima obavlja opte okretanje spolova tako da je
muko predstavljeno enskim i obratno. Takvi snovi,
na primer, izraavaju elju jedne ene da bi vie vo-
lela da bude mukarac.
Genitalije mogu i u snu biti zastupljene drugim
delovima tela, muki ud rukom ili nogom, enski ge-
nitalni otvor ustima, uvetom, pa ak i okom. Sekreti
ljudskoga tela sluz, suze, mokraa, sperma itd.
mogu se u snu zamenjivati jedni drugim. Ova u ce-
lini pravilna postavka V. Stekela pretrpela je, s pra-
vom, kritiko ogranienje napomenama koje je izneo
R. Rajtler (R. Reitler, u Internationale Zeitschrift fiir
Psychoanalyse, I, 1913). Radi se u sutini o zameni
znaajnih sekreta, kao to je seme, jednim indiferent-
nim sekretom.
Ova u velikoj meri nepotpuna nagovetenja neka
budu dovoljna da se drugi podstaknu na paljiviji rad
15
oko prikupljanja.
1
Mnogo opirniji prikaz simbolike
sna pokuao sam da dam u svojim Vorlesungen zur
Einguhrung in die Psychoanalyse (1916/17).
2
Sada u dodati nekoliko primera o primeni ovih
simbola u snovima, koji treba da pokau kako je ne-
moguno stii do tumaenja sna ako se protivimo
simbolici sna, i kako se ta simbolika u mnogim slu-
ajevima neotklonjivo namee. Na istom mestu, me-
utim, eleo bih izriito da upozorim na to da se zna-
aj simbola za tumaenje sna ne treba preceniti, da
se rad na prevoenju sna ogranii na prevoenje na
simbole i da se napusti tehnika upotrebljavan ja po-
misli snevaevih. Obe tehnike tumaenja sna moraju
jedna drugu dopunjavati; ali praktino kao i teorij-
ska prednost pripada postupku koji je najpre opisan,
postupku koji izjavama snevaa pridaje odluujui
znaaj, dok prevoenje simbola koju preduzimamo
prilazi tome kao pomono sredstvo.
1. eir kao simbol mukarca
(mukih genitalija)
3
(Odlomak iz sna jedne mlade ene koja je postala agorafo-
bina zbog straha od iskuenja)
Leti se etam ulicom, nosim slamni eir neo-
binog oblika, iji je srednji deo savijen nagore, a
njegovi delovi sa strane nadole (opisivanje ovde za-
pinje), i to tako da je jedan deo sputen dublje nego
drugi. Vesela sam i u sigurnom raspoloenju, i kako
1
Uz sve razlike Sernerovog shvatanja simbolike sna i
ove koju sam ovde razvio, moram istai da Sernera ipak treba
priznati kao pravog pronalazaa simbolike sna, i da su isku-
stva psihoanalize, posle njegove odavno objavljene knjige
(1861), koja je dugo smatrana fantastinom, pomogla da do-
ivi ast.
2
Prim. prev.: Knjiga je objavljena i na naem jeziku
u prevodu Borislava Lorenca: Uvod u psihoanalizu, Beograd
1933, izdanje Kosmos".
3
Iz Nachtrage zur Traumdeutung", Zentralblatt f. Psy-
choanalvse I, Broj 5/6, 1911.
16
Tumaenje snova, II
prolazim pored jednog odreda mladih oficira, ja po-
mislih: Vi mi nita ne moete."
Poto uz eir u snu ne moe da produkuje ni-
jednu pomisao, ja joj kaem: eir je, svakako, muki
polni organ sa svojim uspravljenim srednjim delom
i sa oba dela sa strane koji vise na dole. To to e-
ir treba da bude mukarac moda je neobino, ali
mi govorimo takoe: Unter die Haube bringen".
1
Namerno sam se uzdrao od tumaenja onoga deta-
lja o nejednakom sputanju oba sporedna dela, mada
ba ovakve pojedinosti u svojoj determinaciji treba
da pokau put do tumaenja. Ja nastavljam: Ako
dakle ima jednog takvog mua sa tako divnim geni-
talijama, ona ne mora da se plai oficira, to jest, ne
mora nita eleti od njih, poto je inae njena fan-
tazija iskuenja u sutini zadrava od toga da ide
sama bez zatite i pratnje. Ovo poslednje objanjenje
njenoga straha mogao sam joj dati ve vie puta,
oslanjajui se na drugi materijal.
Sad je veoma vredno panje kako se snevaica
ponaa posle ovoga tumaenja. Ona povlai opisiva-
nje eira i tvrdi da nije kazala da su oba dela sa
strane visila nadole. Ali ja sam suvie siguran u ono
to sam uo da bih se dao zavesti, i nastojim na to-
me. Ona neko vreme uti, pa onda nae odvanosti
da upita ta to znai to kod njenog mua jedno
mudo lei nie od drugoga, i da li je to kod svih ljudi
tako. Ovim je ovaj neobini detalj eira objanjen i
itavo tumaenje od nje prihvaeno.
Simbol eira bio mi je ve odavno poznat, kad
mi je pacijentkinja ovaj san saoptila. Iz drugih,
ali manje providnih sluajeva, mislim da mogu za-
kljuiti da eir moe stojati i za enske genitalije.
2
1
Izraz unter die Haube kommen" znai: udati se, udo-
miti se. Haube = kapa, kapica (Prim. prev.).
2
Uporedi jedan takav primer u saoptenju Kirhgrabero-
vu (Kirchgraber, u Zentralblatt fiir Ps. A. III, 1912, tr. 95).
tekel u Jahrbuch, sveska I, str. 475, saoptava j edan san u
kome eir sa naherenim perom u sredini simbolizuje (im-
potentnog) mukarca. *
17
2. Malo" su genitalije. Biti pregaen
je simbol polnog optenja
(Drugi san iste agorafobine pacijentkinje)
Majka alje njenu malu erku da bi morala ii
sama. Ona se zatim s majkom vozi eleznicom i vidi
kako njena mala ide pravo prema koloseku tako da
mora biti pregaena. uje se lomljenje kostiju (pri
tom neprijatno oseanje, ali nikakvo pravo zaprepa-
enje). Zatim pogleda kroz prozor vagona da li se
pozadi vide delovi. Onda prebacuje majci to je do-
zvolila maloj da ide sama.
Analiza: Dati ovde potpuno tumaenje sna nije
lako. On vodi poreklo iz jednog ciklusa snova i moe
se u potpunosti razumeti samo u zajednici s ovima.
Jer nije ba lako dobiti dovoljno izolovan materijal
potreban za dokazivanje simbolike. Bolesnica naj-
pre nalazi da vonju eleznicom treba tumaiti isto-
rijski, kao aluziju na vonju iz jednog leilita za
nervne bolesnike, u ijeg je upravnika naravno bila
zaljubljena. Majka je tamo dola po nju, na stanici
se pojavio lekar i predao joj kitu cvea za oprotaj;
bilo joj je neprijatno to je i majka morala biti sve-
dok ukazivanja ovog potovanja. Majka se dakle ovde
pojavljuje kao osoba koja smeta njenim ljubavnim
nastojanjima, a taj je zadatak toj strogoj eni zaista
pripadao za vreme njenog devojatva. Sledea
pomisao se odnosi na reenicu: ona se okree ne bi li
se videli pozadi delovi. U fasadi sna bi se, naravno,
moralo misliti na delove pregaene i smodene er-
ice. Ali pomisao upuuje u jednom sasvim drugom
pravcu. Ona se sea da je jednom svoga oca videla od
pozadi potpuno golog u kupatilu, dolazi na to da govori
o razlikama polova i istie da se u mukarca genitalije
mogu videti i od pozadi, dok to u ene nije moguno.
U vezi s ovim ona sad sama tumai da su malo" ge-
nitalije, njena mala (ona ima jednu erku od etiri
godine) njene sopstvene genitalije. Ona majci preba-
cuje to je od nje zahtevala da ivi tako kao da ne-
ma polnog organa, i ovaj prigovor nalazi ponovo u
2 Frotfd, Odabrana dela, vrt
18
Tumaenje snova, II
uvodnoj reenici sna: Majka je poslala malu da bi
morala ii sama. U njenoj fantaziji usamljeno hoda-
nje na ulici znai nemati oveka, nemati nikakav
seksualni odnos (coire = sastajati se), a to ona nee.
Prema svim njenim podacima ona je zaista kao de-
vojka patila pod ljubomorom svoje majke zbog toga
to ju je otac povlaivao.
Jedno dublje tumaenje ovog sna rezultira iz jed-
nog drugog sna te iste noi, u kome se ona identifi-
kuje sa svojim bratom. Ona je stvarno bila muko-
banjasta devojka, i morala je esto sluati kako je
zbog nje jedan deak manje na svetu. Uz ovo iden-
tifikovanje sa bratom sasvim je jasno da mali" znai
genitalije. Majka mu (joj) preti kastracijom, koja ne
moe biti nita drugo do kazna za igru sa udom, i
tako identifikacija pokazuje da je i ona kao dete ona-
nisala, to je njeno seanje dosad sauvalo samo za
brata. Poznavanje mukog polnog organa, koje je
kasnije bila izgubila, mora da je prema podacima
ovog drugog sna ve rano stekla. Dalje, ovaj drugi
san ukazuje na seksualnu teoriju po kojoj su devojke
deaci koji su bili kastrirani. Poto sam joj bio iz-
neo ovo deje miljenje, ona smesta nalazi potvrdu za
to u poznavanju anegdota, kako jedan deak pita de-
vojicu: Odseena? na to devojica odgovara: Ne,
uvek je tako bilo.
Udaljavanje male, genitalija, u prvom snu od-
nosi se dakle takoe na pretnju kastracijom. Najzad
se ljuti na majku to ju nije rodila kao deaka.
Da biti pregaen" simbolizuje seksualni odnos
ne bi postalo evidentno iz ovoga sna da to ne znamo
iz mnogobrojnih drugih izvora.
3. Predstavljanje genitalija zgradama,
stepenicama, upljinama
(San jednog mladog oveka sputavanog kompleksom oca)
On ide sa svojim ocem u etnju na jednom
mestu koje je sigurno Prater, jer se vidi r otunda,
ispred nje jedan ispust, na kome je smeten je-
dan privezani balon koji meutim, izgleda prilino
mlitav. Otac ga pita emu sve to slui, on se tom
pitanju udi, ali mu objasni. Zatim dolaze u jedno
dvorite u kome lei jedna velika ploa lima. Otac
hoe da otkine jedan velik deo, ali se pre toga
okrene da li moda neko to ne vidi. On mu kae da
treba samo nadzorniku da kae, onda moe bez da-
ljeg uzeti jedan komad. Iz ovog dvorita vode s t e-
p enice u jedan otvor, iji su zidovi meko oblo-
eni, otprilike kao kona fotelja. Na kraju toga otvo-
ra nalazi se jedna dua platforma i zatim poinje je-
dan nov otvor..."
Ovaj sneva spadao je u tip bolesnika koji tera-
peutski nije povoljan, koji do izvesne take analize
uopte ne ine nikakav otpor a odatle dalje pokazuju
se gotovo nepristupanim. Ovaj san on je protuma-
io gotovo samostalno. Rekao je: Rotunda su moje
genitalije, vezani balon ispred nje moj penis na iju
olabavijenost (mlitavost) treba da se alim. Podrob-
nije dakle moemo prevesti da je rotunda zadnjica
koju dete po pravilu ubraja u polne organe a
manja zgrada ispred nje su monice. U snu ga otac
pita ta je sve to, to jest pita ga za svrhu i funk-
ciju polnih organa. Pojmljivo je da se ovaj odnos
moe izvrnuti tako da je on taj koji postavlja pi-
tanja. Poto jedno ovakvo ispitivanje oca u stvari
nikad nije ni postojalo, moramo misao sna shvatiti
kao elju ili je treba otprilike uzeti pogodbeno: Da
sam zamolio oca za objanjenje seksualnih stvari."
Produenje te misli nai emo uskoro na jednom dru-
gom mestu.
Dvorite u kome lei rasprostrt lim ne treba
shvatiti u prvom redu simboliki, ve mu je poreklo
u radnji njegovog oca. Iz razloga diskrecije ja sam
stavio lim" mesto drugog materijala kojim otac
trguje, a da pri tom nita u samom tekstu sna nisam
izmenio. Sneva je uao u oevu radnju i bio je veo-
ma dirnut postupcima pre neispravnim nego isprav-
nim na kojima se jednim delom zasniva zarada. Zato
bi nastavak gornje misli sna mogao da glasi: (Da sam
ga pitao), on bi me prevario, kao to vara svoje mu-
2*
terije". Za otkidanje koje slui za prikazivanje po-
slovnog nepoten ja, sam sneva daje jedno drugo
objanjenje, da naime znai onaniju. To nam je ne
samo odavno poznato, nego se vrlo dobro slae s tim
to je tajna onanije izraena suprotnou (moe se
initi otvoreno). To odgovara svim oekivanjima da
se onanistika delatnost ponovo podmee ocu, kao i
ispitivanje u prvoj sceni sna. Otvor on odmah tu-
mai kao vaginu, pozivajui se na meko postavljene
zidove. Da se silaenjem kao inae penjanjem eli
izraziti koitiranje u vagini, to ja dodajem na osnovu
jednog drugog saznanja (uporedi moje napomene u
Zentralblatt fiir Psychoanalyse I, 1, 1910; vidi napo-
menu na str. 309).
Pojedinosti da iza prvog otvora dolazi jedna
dua platforma pa onda opet jedan nov otvor obja-
njava on sam biografski. On je izvesno vreme odr-
avao polne odnose, pa ih je ostavio usled inhibicije
u njihovom vrenju i nada se da e ih sada posle
leenja ponovo moi odravati. Sam san pred kraj
postaje nejasniji i poznavaocu mora izgledati pri-
hvatljivo to se ve u drugoj sceni sna istakao uticaj
jedne druge teme na koju ukazuju oeva radnja, nje-
govi varalaki postupci, i prva kao otvor predstav-
ljena vagina, tako da se moe pretpostaviti odnos
prema majci.
4. Muki polni organ simbolizovan
osobama, a enski pokrajinom
(San jedne ene iz naroda, iji je mu straar, koji je saoptio
B. Datner, Dattner)
. . . pa onda je neko provalio u stan i ona je u
strahu dozivala nekog straara. No ovaj je slono sa
dva lupea" otiao u crkvu
1
do koje je vodilo ne-
koliko stepenica
2
; iza crkve nalazilo se jedno brdo
3
i na njemu gusta uma.
4
Straar je na sebi imao lem,
1
Ili kapelu = vagina. * Simbol za koitus. * Mons
Veneris. * Crines pubis.
21
prstenast okovratnik i ogrta.
5
Nosio je i mrku punu
bradu. Obe skitnice koje su mirno ile sa straarom.
imale su oko kukova opasanu kecelju u vidu daka.
8
Ispred crkve je jedan put vodio na brdo. Ono je s obe
strane bilo obraslo travom i ibljem koje je postajalo
sve gue i na vrhu brda je nastala prava uma.
5. Kastracioni snovi u dece
a) Jedan deak od tri godine i pet meseci, kome
je povratak njegovog oca iz rata, sigurno, oigledno
neprijatan, probudi se jednog jutra zbunjen i izgu-
bljen i neprestano ponavlja pitanje: Zato je tata
nosio glavu na tanjiru? Noas je tata nosio glavu na
tanjiru."
b) Jedan student, koji je danas teko bolestan
od neuroze, sea se da je u estoj godini nekoliko puta
sanjao ovaj san: On odlazi frizeru da bi se oiao.
Tu mu prie jedna velika ena sa strogim crtama i
odsee mu glavu. enu je prepoznao kao majku."
6. O simbolici mokrae
Crtei reprodukovani na ovom mestu potiu iz
jednog niza slika koje je Ferenczi pronaao u jed-
nom maarskom aljivom listu (Fidibusz) i video da
se mogu upotrebiti za ilustraciju teorije o snovima.
O. Rank list sa naslovom San jedne francuske bone
ve je upotrebio u svom radu o slaganju simbola u
snu buenja.
Tek poslednja slika koja predstavlja buenje
bone zbog vike deteta, pokazuje nam da prethodnih
sedam prikazuju faze jednog sna. Ali san zamenjuje
situaciju u spavaoj sobi sa situacijom u etnji. Na
drugoj slici bona je deaka ve postavila na jedan
8
Demoni u ogrtaima i kapuljaama, su prema objanje-
nju jednog strunjaka, falike prirode.
' Obe polovine monica.
ugao na ulici, on urinira i ona moe da nastavi sa
spavanjem. Ali nadraaj buenja jo traje, on se ak
i pojaava, a deak koji vidi da ga ne gledaju, urla
jo jae. Ukoliko energinije vie, njen san pojaava
ubeenje da je sve u redu i da se ne mora probuditi.
Pri tom on nadraaj buenja prevodi na dimenzije
simbola. I reka koju deak stvara uriniranjem po-
staje sve vea. Na etvrtoj slici ona ve nosi jedan
amac, zatim gondolu, pa jedrilicu, i naposletku je-
dan veliki parobrod! Borba izmeu uporne potrebe
za spavanjem i neumornim nadraaj em buenja pri-
kazani su ovde na najduhovitiji nain od strane jed-
nog nestanog umetnika.
7. San o stepenicama
(Saoptio i protumaio Oto Rank)
Istom kolegi, od kojeg dolazi san o nadraaj u
zuba imam da zahvalim za sledei slino providni san
o poluciji:
Ja na stepenitu jurim basamacima za jednom
mladom devojkom koja mi je neto uradila da bih
je kaznio. Dole -na kraju stepenica neko (jedna od-
rasla enska osoba) mi je zadrala dete; ja ga uhva-
tim, ali ne znam da li sam ga istukao, jer odjednom
se nadoh nasred stepenica gde sam sa detetom (kao
u vazduhu) koitirao. To zapravo nije ni bio koitus,
nego sam svoj polni organ trljao na njenom spolja-
njem delu organa, pri emu sam i taj njen organ
i njenu ukoso poloenu glavu sasvim razgovetno vi-
deo. Za vreme seksualnog akta ja sam primetio da
levo iznad mene (takoe kao u vazduhu) vise dve
male slike, pejzai, koje su predstavljale jednu kuu
u zelenilu. Na manjoj slici stajalo je moje sopstveno
ime na mestu gde se nalazi signatura slikara, kao da
je slika odreena za mene za moj roendanski po-
klon. Onde je ispred obe slike visila jo jedna cedu-
lja, na kojoj je stajalo da i jevtinije slike stoje na ra-
spolaganju: ja zatim veoma nejasno vidim samog
sebe, (kao i gore na odmoritu stepenica, kako leim
u krevetu); i probudim se jer sam osetio vlagu koja
dolazi od izvrene polucije."
24
Tumaenje snova, II
Tumaenje: Sneva je uvee uoi dana kad je
sanjao bio u radnji jednog knjiara gde je, dok je e-
kao, posmatrao neke od izloenih slika koje su pred-
stavljale sline motive kao i slike u snu. Kod jedne
sliice koja mu se naroito dopala priao je blie i
spazio ime slikara koji mu je bio sasvim nepoznat.
Iste veeri sluao je u jednom drutvu kako se
prialo o jednoj sluavci ehinji koja se hvalila da
je njeno vanbrano dete bilo napravljeno na stepe-
nicama". Sneva se raspitivao o pojedinostima ovog
nesvakodnevnog doivljaja i saznao da je sluavka
sa svojim oboavaocem ula u stan njenih roditelja
gde ne bi bilo nikakve prilike za polno optenje, i da
je nadraeni ovek snoaj obavio na stepenicama.
Sneva je, uz to, aljivo aludirajui na zlobni izraz
koji se upotrebljava za falsifikovanje vina, rekao:
Dete je stvarno odraslo na podrumskim stepeni-
cama."
Ovo su dnevna nadovezivanja koja su prilino
nametljivo zastupljena u sadraju sna i koje snevai
bez daljeg reprodukuju. A isto tako lako on produ-
cira i jedan stari deo infantilnog seanja, koji je isto
tako naao primenu u snu. Stepenite jeste stepe-
nite one kue u kojoj je proveo najvei deo svoga
detinjstva i gde je naroito ostvario svoje prvo po-
znanstvo sa seksualnim problemima. Na tom stepe-
nitu se esto igrao i pri tom se, izmeu ostalog, i
jaui klizao niz stepeninu ogradu, pri emu je ose-
tio seksualno nadraenje. U snu on takoe neobino
brzo juri niz basamake, tako brzo da po svojim sop-
stvenim jasnim recima pojedine basamke uopte nije
ni dodirivao, nego, kao to se kae, dole poleteo ili
kliznuo. Pozivanjem na infantilni doivljaj izgleda da
ovaj poetak sna prikazuje momenat seksualnog na-
draenja. Na ovom stepenitu i u stanu koji nje-
mu pripada, sneva je i sa decom iz susedstva esto
odravao seksualni megdan, pri emu se zadovoljavao
onako kao to je to prikazano u snu.
Ako nam je iz Frojdovih seksualnosimbolikih
istraivanja (vidi Zentralblatt fiir Psychoanalyse, sve-
ska 1, str. 2 s.) poznato da stepenice i penjanje ste-
25
penicama gotovo redovno simbolizuju koitus, onda
san postaje sasvim providan. Njegova pokretna snaga,
kao i njegov efekat, polucije, pokazuju se isto libi-
dinozne prirode. U stanju spavanja budi se seksual-
no nadraenje (u snu predstavljeno jurnjavom nadole
klizanjem niz stepenice), ija je sadistika prime-
sa na osnovu megdanskih igara naznaena u jurenju
za detetom i njegovim savlaivanjem. Libidinozno
nadraenje poveava se i goni na seksualnu akciju
(predstavljeno u snu hvatanjem deteta i njegovim
prenoenjem na sredinu stepenica). Dotle bi san bio
isto seksualnosimbolian i za malo manje izveba-
nog tumaa sna potpuno neprovidan. Ali preterano
jakom libidinoznom nadraenju nije dovoljno ovo
simboliko zadovoljenje, koje bi garantovalo mirni
san. Uzbuenje dovodi do orgazma i time se itava
simbolika stepenica demaskira kao koitus. Ako
Frojd kao jedan od razloga za seksualno iskoria-
vanje simbola istie ritmiki karakter obe akcije, onda
izgleda da ovaj san naroito jasno govori u prilog
tome poto je na izriite izjave snevaa ritmika ovog
seksualnog akta, trljanje sa pokretima gore-dole, u
itavom snu bila najjasnije ispoljeni elemenat.
Jo jednu napomenu o obe slike koje, bez obzira
na njihovo realno znaenje, i u simbolikom smislu
vae kao slike ene", to proizilazi ve iz toga to
se radi o jednoj velikoj i o jednoj maloj slici, ba
kao to i u snu proizilazi jedna velika (odrasla) i jed-
na mala devojka. To to i jevtinije slike stoje na
raspolaganju, vodi u kompleks prostitutki, kao s dru-
ge strane i ime snevaa na maloj slici i misao da je
slika odreena za njegov roendan ukazuju na kom-
pleks roditelja (roen na stepenicama stvoren u
koitusu).
Nejasna zavrna scena, gde sneva samoga sebe
vidi gore na odmoritu stepenica kako lei u postelji
i osea vlagu, izgleda da preko infantilne onanije
ukazuje jo dalje natrag u detinjstvo i da verovatno
kao svoj uzor ima sline prijatne scene mokrenja
u krevetu.
8. Jedan modifikovan san o stepenicama
Jednom svom pacijentu, jednom teko bolesnom
apstinentu, ija je fantazija fiksirana za njegovu
majku i koji je vie puta sanjao o penjanju stepe-
nicama u pratnji svoje majke, ja uinih primedbu da
bi umerena masturbacija za njega verovatno bila
manje tetna nego nasilna uzdrzljivost. Ovo uticanje
izaziva sledei san:
Njegov uitelj klavira mu prebacuje to zane-
maruje sviranje na klaviru, to ne uvebava etide
Moelesa i Klementijev Gradus ad Parnassum."
On na to primeuje da je Gradus" isto to i ste-
penica, a i da je i klavijatura takoe stepenica poto
one sadre skalu.
Moe se rei da ne postoji nijedan krug pred-
stava koji bi se mogao odupreti prikazivanju seksual-
nih injenica i elja.
9. Oseanje stvarnosti i predstavljanje ponavljanja
Jedan ovek koji je sad trideset i pet godina pri-
poveda svoj san kojeg se dobro sea, i koji je, kae,
imao pre etiri godine: Notar kod kojeg je bio ostav-
ljen na uvanje testament njegovog oca oca je iz-
gubio kad su mu bile tri godine doneo je dve krup-
ne kruke vodenjae, od kojih je jednu dobio da po-
jede. Druga je leala na prozorskoj dasci u sobi za
stanovanje. Probudio se sa uverenjem o stvarnosti
onoga to je sanjao i uporno je od majke traio dru-
gu kruku; ta ona je tamo na prozorskoj dasci. Majka
se na to smejala.
Analiza: Notar je bio jedan ovijalan stari go-
spodin koji je, kao to sneva misli da se toga sea,
stvarno jednom doneo kruke. Daska na prozoru
bila je takva kao to ju je video u snu. Neto drugo
mu uz to nee pasti na pamet; moda jo to da mu
je majka nedavno priala jedan san. Ona ima dve
ptice na glavi, pita se, kad e odleteti, ali one ne od-
Prestavljanje kroz simbole 27
leu, nego jedna joj poleti na usta i pone da sie
iz njih.
Zatajivanje pomisli snevaa daje nam pravo na
to da tumaenje pokuamo zamenom simbola. Obe
kruke pommes ou poires jesu grudi majke koja
ga je othranila; prozorska daska jeste isticanje grudi,
slino balkonima u snu o kui (uporedi str. 10,11). Nje-
gov oseaj stvarnosti posle buenja je u pravu, jer
ga je majka stvarno dojila, tavie i preko uobiaje-
nog vremena, i majine grudi bi se jo uvek mogle
dobiti. San treba prevesti ovako: Majko, daj (poka-
i) mi opet grudi na kojima sam jednom ranije pio.
Ranije" je predstavljeno jedenjem jedne kruke, a
opet" eljom za drugom krukom. Vremensko po-
navljanje jednog akta u snu redovno postaje broja-
nim umnoavanjem jednog predmeta.
Naravno da je veoma upadljivo to to simbolika
ve u snu jednog etvorogodinjaka igra neku ulogu,
ali to nije izuzetak, nego pravilo. Moe se rei da
sneva raspolae simbolikom od samoga poetka.
Kako rano se ovek, i izvan ivota sna, poinje
da slui simbolikim prikazivanjem, o tome neka nas
poui sledee seanje jedne sada dvadesetsedmogo-
dinje dame, na koju nije vren nikakav uticaj: Ona
je imala izmeu tri i etiri godine. Nju, njenog je-
danaest meseci mlaeg brata i jednu kuzinu, koja je
i po godinama bila izmeu njih, devojka tera na za-
hod da bi tamo obavili svoje poslove pre nego to
pou u etnju. Ona kao najstarija seda na solju, a
ostalo dvoje na nose. Ona pita kuzinu: Ima li i ti
portemonnaie? Valter ima kobasiicu, ja imam porte-
monnaie. Odgovor kuzine: Jeste, i ja imam porte-
monnaie. Devojka je to sluala smeei se i priala
mami o tom razgovoru, a ova reaguje otrim pre-
korom.
Ovde emo umetnuti jedan san ija je ljupka
simbolika dopustila objanjenje uz neznatnu pomo
snevaice.
28 Tumaenje snova, 11
10. Pitanje simbolike u snovima zdravih
1
Prigovor koji protivnici psihoanalize napo-
sletku i Havelok Elis
2
(Havelock Ellis) vrsto iz-
nose glasi da je simbolika sna moda proizvod neu-
rotike psihe, ali da nipoto ne vai za normalnu
psihu. Dok psihoanalitiko istraivanje izmeu nor-
malnog i neurotinog duevnog ivota uopte ne zna
ni za kakve principijelne, nego samo za kvantitativne
razlike, pokazuje analiza snova, u kojima i kod zdra-
vih i kod bolesnih na podjednak nain deluju poti-
snuti kompleksi, puni identitet mehanizama kao i
simbolike. Stavie, nepristrasni snovi zdravih ljudi
sadravaju esto mnogo jednostavniju, providniju i
karakteristini ju simboliku nego snovi neurotinih
osoba, u kojima se ona moe nategnuti, nejasno i te-
ko tumaiti zbog cenzure koja snanije deluje i zbog
izopacenja sna koji iz ovoga proizlazi. San koji emo
saoptiti u sledeim recima neka poslui kao ilustra-
cija za tu injenicu. On dolazi od jedne neneuroti-
ne devojke, pre izvetaene i zakopane prirode; u
toku razgovora ja saznajem da je verena, ali da su
se pojavile prepreke za brak koje su pogodne da
ga odue. Ona mi spontano pria sledei san:
,,I arrange the centre oj a table ivith flowers jor
a birthday (ureujem sredinu stola cveem za roen-
dan). Na moja pitanja ona kae da je u snu bila u
svom domu (koji zasad nema) i da je osetila osea-
nje sree.
Popularna" simbolika omoguava mi da ovaj
san prevedem za sebe. On je izraz njenih verenikih
elja: sto u ijoj se sredini nalazi cvee je simboli-
an za nju samu i za genitalije; ona prikazuje svoje
elje za budunost kao ispunjene tako to se ve bavi
miljenjem o roenju jednog deteta; svadba je dakle
ve davno za njom.
1
Alfre Robiek (Robitschek) u Zentralblat fiir Psvcho-
analyse II, 1911, str. 340.
1
The Worl of Dreams", London, 1911, str. 168.
Ja joj skreem panju na to da je the centre
oj a table" neobian izraz, to ona priznaje, ali ja je
ovde naravno vie ne mogu da pitam. Briljivo sam
izbegavao da joj sugeriem simbole, i pitao sam je
samo ta joj pada na pamet uz pojedine delove sna.
Njena uzdranost je u toku analize ustupila mesto
jasnom interesovanju za tumaenje i otvorenost koju
je omoguavala ozbiljnost razgovora. Na moje pi-
tanje kakvo je to cvee bilo, ona najpre odgovori:
expensive jlowers; one has to pay jor them (= sku-
poceno cvee za koje treba da se plati), zatim da su
to bile lilies oj the valley, violets and pinks or car-
nations" (= urevak, (doslovno ljiljani iz doline),
ljubiice i karanfili). Pretpostavio sam da se re
ljiljan u ovom snu javlja u svom popularnom zna-
enju kao cvet ednosti; ona je tu pretpostavku po-
tvrdila tako to joj je uz ljiljan" pala na pamet re
puritej" (= istota). ,,Valley" (= dolina) jeste est
enski simbol sna: tako sluajni sklop obeju simbola
u engleskoj reci za urevak postao je simbolikom
sna upotrebijen za isticanje njenog dragocenog de-
vianstva expensive jlowers, one has to pay jor
them i za izraz oekivanja da e njen mu znati
da ceni njegovu vrednost. Primedbe expensive jlo-
wers itd. ima, kao to e se pokazati, kod svakog od
tri cvetna simbola drugo znaenje.
Tajanstveni smisao prividno sasvim aseksualnih
violets (ljubiica) pokuao sam veoma smelo, kako
sam mislio, da objasnim jednim nesvesnim odno-
som prema francuskom voil". Na moje zaprepae-
nje snevaica je asocijirala re violate", englesku
re za silovati". Sluajnu veliku slinost izmeu
reci violet i violate u engleskom jeziku se razli-
kuju samo pomeranjem akcenta u poslednjem slogu
san je iskoristio, da bi potajno (= durch die Blu-
me) izrazio misao na nasilje defloracije (i ovu re
upotrebljava simbolika cvea), moda takoe jednu
mazohistiku crtu devojke. Jedan lep primer za mo-
stove reci preko kojih vode putevi ka nesvesnom.
Reci one has to pay jor them" znae ovde ivot ko-
jim mora platiti za to to postaje ena i majka.
Kod reci pinks", koje zatim naziva carnati-
ons", pada mi u oi slinost ove reci sa putenim"
(= ulnim, telesnim). A njena pomisao, pri tome, gla-
sila je colour", boja. Dodala je da je carnations"
ono cvee koje joj verenik esto i u velikim kolii-
nama poklanja. Na kraju razgovora odjednom spon-
tano priznaje da mi nije kazala istinu, da joj nije
pala na pamet re colour" nego incarnation", ute-
lovljenje, koju sam re i oekivao; uostalom, i co-
lour" kao pomisao nije daleko, nego je znaenjem reci
carnation boja mesa, dakle kompleksom, determi-
nisana. Ova neiskrenost pokazuje da je otpor bio naj-
vei na ovom mestu, shodno okolnosti to je ovde sim-
bolika najprovidnija, i to je borba izmeu libida i
potiskivanja kod ove falike teme bila najjaa. Na-
pomena da ovo cvee predstavlja verenikove este
poklone jeste pored dvostrukog znaenja reci carna-
tion" jo jedno dalje upuivanje na njihov faliki
smisao u snu. Povod za poklapanje cvea koristi se
da bi se izrazila misao o seksualnom poklonu i uz-
darju, ona poklanja svoje devianstvo i za to oekuje
jedan bogat ljubavni ivot. I ovde bi reci ,,expensive
flowers, one has to pay for them" mogle imati sva-
kako jedno realno finansijsko znaenje. Simbo-
lika cvea ovoga sna sadrava dakle devianski en-
ski, muki simbol i odnos prema nasilnoj defloraciji.
elim da skrenem panju i na to da seksualna sim-
bolika cvea, koja je i inae veoma proirena, ove-
kove seksualne organe simbolizuje cveem, seksual-
nim organima biljaka, poklanjanje cvea meu lju-
bavnicima moda uopte ima upravo ovo nesvesno
znaenje.
Roendan koji ona u snu sprema svakako znai
roenje deteta. Ona se identifikuje sa mladoenjom,
predstavlja ga kako je priprema za roenje, dakle
koitira. Latentna misao bi mogla glasiti: Kad bih ja,
bila on, ne bih ekala, nego bih nevestu deflorisala
bez pitanja, upotrebila bih silu; jer na to ba uka-
zuje ona re violate. Tako dolazi do izraaja i sadi-
stika komponenta libida.
,,U jednom dubljem sloju reci sna ,,I arrange"
itd. mogle bi imati jedno autoerotsko, dakle infantil-
no znaenje.
Ona ima takoe saznanje o telesnom nedostat-
ku kakvo je mogue samo u snu; ona vidi da je pra-
va kao sto; utoliko vie se istie dragocenost ,,cen-
tre-a" (ona ga drugi put naziva, a centre piece oj
floivers), njeno devianstvo. I horizontala stola mogla
bi doprineti jedan elemenat simbolu. Znaajna je
koncentracija sna; nita nije izlino, svaka re pred-
stavlja jedan simbol.
Ona kasnije iznosi jedan dodatak snu: ,,I deco-
rate the floivers with green crinkled paper" (= ja
ukraavam cvee zelenim, nabranim papirom). Tome
ona dodaje da je to ,,fancy paper" (fantazija papir),
kojim obino obavijamo obine saksije za cvee. Dalje
kae to hide untidy things, tohatever ivas to be seen,
ivhich was not pretto to the eye; there is a gap, a Uttle
space in the floivers. Dakle da bi prikrila prljave stva-
ri koje nisu lepe na pogled; jedan otvor, jedan mali
meuprostor u cveu". The paper looks like velvet
or moss" (= hartija izgleda kao somot ili mahovina).
Uz re decorate" ona asocira re decorum", kao to
sam to i oekivao. Zelena boja preovlauje; ona aso-
cira uz to hope" (nada), opet jedan odnos prema gra-
vidnosti. U ovom delu sna ne dominira identifika-
cija sa muem, nego dolaze do izraaja misli o stidu
i otvorenosti. Ona se za njega doteruje, priznaje svoje
telesne mane kojih se stidi i koje pokuava da ispravi.
Pomisli somot, mahovina" jasno su ukazivanje na
to da se radi o crines pubis.
San je izraz misli koje jedva poznaje budno mi-
ljenje devojke; misli koje se bave ulnom ljubavlju
i njenim organima, ona se priprema za roendan, tj .
da koitira; strah od defloracije, moda i patnja istak-
nuta nasladom dolazi do izraaja; ona priznaje svoje
telesne nedostatke, natkompenzira ih precenjivanjem
vrednosti svoga devianstva. Njen stid opravdava ul-
nost koja se pokazuje tako to je njen cilj upravo
dete. I materijalna razmiljanja koja su ljubavnici-
ma strana nalaze svoj izraz. Afekt prostog sna ose-
anje sree pokazuje da su ovde nali zadovoljenje
snani oseajni kompleksi."
Ferenczi je s pravom skrenuo panju na to kako
lako upravo snovi onih koji nita ne slute" pomau
da se pogodi smisao simbola i znaenje snova (Intern.
Zeitschrift fiir Psychoanalyse, IV, 1916/17).
Sledeu analizu sna jedne istorijske linosti naih
dana ukljuujem na ovom mestu poto se u njemu
jedan predmet, koji bi i inae bio pogodan da zameni
muki organ, jednim dodatim atributom na najjasniji
nain karakterie kao faliki simbol. Beskrajno pro-
duenje" prutia teko da moe znaiti neto drugo
osim erekcije. Osim toga ovaj san prua jedan lep
primer za to kako ozbiljne misli, koje su daleko od
seksualnosti, mogu biti prikazane kroz infantilno-sek-
sualni materijal.
11. Jedan Bizmarkov san
(Od dr-a Hansa Zaksa, Sachs)
,,U svojim Mislima i uspomenama (sveska II po-
pularnog izdanja, str. 223) Bizmark navodi jedno pi-
smo koje je uputio 18. decembra 1881. godine caru
Vilhelmu. Ovo pismo sadrava ovo mesto: Saopte-
nje vaeg Velianstva ohrabruje me da ispriam je-
dan san koji sam imao u prolee 1863. godine u najte-
im danima konflikta, iz kojih nijedno ljudsko oko
nije moglo videti neki mogu izlaz. Ja sam sanjao i
odmah u j utru ispriao svojoj eni i drugim svedocima
kako sam jahao jednim uzanim alpskim puteljkom,
s desne strane provalije, a s leve stene; staza se sua-
vala sve vie, tako da konj nije hteo dalje, a poto nije
bilo mesta nisam mogao ni da se okrenem ni da sja-
em; tada prutiem koji sam drao u levoj ruci uda-
rili o glatku stenu i prizvah Boga; pruti se produio
u beskraj nost, stene su se sruile kao kulisa i preda
mnom se otvorio jedan irok put s pogledom na brdo
i umu kao u ekoj; tu su bile pruske trupe sa zasta-
vama, a meni se jo u snu pojavi misao kako bih to
33
mogao brzo da javim Vaem Velianstvu. Ovaj se san
ispunio i ja se probudih iz njega radostan i ojaan."
Radnja sna deli se na dva odeljka: u prvom
delu sneva dolazi u nevolju, iz koje kasnije u dru-
gom delu na udesan nain biva spaen. Teak polo-
aj u kome se nalaze konj i jaha predstavlja stanje
kritike situacije dravnika, koja se lako moe pre-
poznati, situacije koju je moda uvee pre sna, razmi-
ljajui o problemima svoje politike, naroito teko
bio osetio. Sa obrtom u paraboli koji je dospeo u pri-
kazivanje sam Bizmark u navedenom pismu opisuje
beznadenost svoga tadanjeg poloaja; on mu je bio
sasvim poznat i pojmljiv. Pored toga imamo pred so-*
bom, takoe, lep primer Zilbererovog funkcionalnog
fenomena". Proces u snevaevom duhu, koji pri sva-
kom pokuaju njegovih misli da postigne reenje, na-
ilazi na nesavladive tekoe, ali svoj duh ipak ne
moe i ne srne otrgnuti od bavljenja problemom, pri-
kazan je veoma umesno jahaem koji ne moe ni na-
pred ni natrag. Ponos koji mu zabranjuje da pomisli
na poputanje ili uzmicanje, u snu dolazi do izraza re-
cima vraanje ili sjahanje . . . nemogue". U svojoj
osobini kao stalno aktivan ovek koji se zlopati za
tue dobro, Bizmarku je bilo jasno da sebe uporedi
sa konjem, a to je i radio u raznim prilikama, na pri-
mer u svojoj poznatoj izreci: Valjan konj umire pod
svojim samarom." Tako protumaene, reci konj se
protivio" ne znae nita drugo nego da premoreni o-
vek osea potrebu da se udalji od briga sadanjice, ili,
drukije reeno, da namerava da se kroz spavanje i
san oslobodi okova principa realnosti. Na ispunjenje
elja koje se u drugom delu tako snano ispoljava,
aludira se ve ovde recima alpska staza". Bizmark
je tada svakako ve znao da e svoj sledei odmor
provesti u Alpima naime u Gatajnu; san koji ga
je preneo tamo, oslobodio ga je dakle jednim udar-
cem svih dosadnih dravnikih poslova.
,,U drugom delu prikazuju se sve snevaeve elje
na dvostruki nain nepreruene i opipljive, pored
toga jo i simbolike prikazane su kao ispunjene.
Simbolike nestankom stene koja je smetala, na ijem
3 Frod, Odabrana dela, VH
se mestu pojavljuje irok put dakle traeni izlaz
u najpogodnijem obliku , nepreruene pogledom na
pruske trupe koje napreduju. Za objanjenje ove pro-
fetske vizije nije potrebno konstruisati nikakve mi-
stine hipoteze: Frojdova teorija o ispunjenju elja
ovde u potpunosti zadovoljava. Bizmark je ve onda
prieljkivao pobedonosni rat protiv Austrije, kao naj-
bolji izlaz iz unutranjih konflikata Pruske. Ako on
pruske trupe vidi u ekoj, dakle u neprijateljskoj
zemlji, sa svojim zastavama, onda mu time san ovu
elju prikazuje kao ispunjenu, kao to to Frojd postu-
lira. Individualno je znaajno jo samo to to se sne-
va, s kojim se ovde bavimo, nije zadovoljio samo
ispunjenjem sna, nego je znao da iznudi i realno ispu-
njenje elje. Jedna crta koja mora pasti u oi sva-
kom poznavaocu psihoanalitike tehnike tumaenja
predstavlja prut koji postaje beskrajno" dugaak.
Prut, tap, koplje, i slino su nam poznati kao fiziki
simboli; i ako ovaj prut poseduje jo i najupadljiviju
osobinu falusa, sposobnost da se izdui, onda vie ne
moe da postoji nikakva sumnja. Preterivanje feno-
mena izduavanjem ,,u beskrajnost" izgleda da uka-
zuje na infantilno prevoenje. Uzimanje pruta u ruku
jasna je aluzija na masturbaciju, pri emu naravno ne
treba misliti na aktuelne odnose snevaa, nego na de-
je uivanje daleko u prolosti. Vrlo dragoceno je ov-
de tumaenje koje je pronaao dr tekel, prema kome
levo u snu predstavlja nepravdu, zabranjeno, greh, to
bi se vrlo lepo moglo primeniti na deju onaniju vre-
nu uprkos zabrani. Izmeu ovog najdubljeg, infantil-
nog sloja, i najgornjeg sloja koji se bavi dnevnim pla-
novima dravnikovim moe se dokazati da postoji je-
dan srednji sloj koji stoji u vezi sa oba ostala. itav
tok udesnog spasenja iz nevolje udaranjem o stenu
i dozivanjem Boga kao pomagaa upadljivo podsea
na jednu biblijsku scenu, naime, kako Mojsije udar-
cem stvara vodu iz stene za ednu decu Izraela. Bez
daljeg moemo pretpostaviti da je Bizmark ovo mesto
tano poznavao jer vodi poreklo iz jedne protestant-
ske kue, koja veruje u bibliju. Sa voom Mojsijem,
kome narod koji eli da oslobodi zahvaljuje pobunom,
mrnjom i nezahvalnou, Bizmark se lako mogao
uporeivati u tekim vremenima konflikta. Time bi
dakle bilo dato oslanjanje na aktualne elje. S druge
strane, mesto u bibliji sadrava i mnoge pojedinosti
koje se vrlo dobro mogu upotrebiti za fantaziju ma-
sturbacije. Mojsije protiv boje zapovesti uzima tap,
i za taj prekraj Gospod ga kanjava tako to mu ob-
javljuje da mora umreti a da ne ue u obeanu zem-
lju. Zabranjeno uzimanje u snu nesumnjivo fali-
kog tapa, stvaranje tenosti udarom tapa i pret-
nja smru time smo prikupili sve glavne momen-
te infantilne masturbacije. Interesantna je obrada
koja je zavarila obe heterogene slike, od kojih jednu
iz psihe genijalnog dravnika, a drugu iz pobuda pri-
mitivne deje due, posredstvom biblijskog mesta,
pri emu joj je polo za rukom da izbrie sve ne-
prijatne momente. Da je uzimanje tapa jedna za-
branjena i pobunjenika radnja naznaeno je sim-
boliki levom rukom kojom se to vri. U manifestnoj
sadrini sna se pri tome doziva Bog, kako bi se sa-
svim ostentativno otklonila svaka misao na zabranu
ili neku tajanstvenost. Od oba obeanja koja je Bog
dao Mojsiju, da e obeanu zemlju videti, ali da u
nju nee ui, prikazano je jedno vrlo jasno kao ispu-
njeno (pogled na brdo i ume), a drugo, veoma ne-
prijatno, uopte se ne pominje. Voda je verovatno
rtvovana sekundarnoj obradi, koja je uspeno te-
ila za objedinjavanjem ove scene sa ranijom, i me-
sto nje rui se sama stena. Morali bismo oekivati da
e na kraju jedne infantilne masturbacione fantazi-
je, u kojoj je zastupljen motiv zabrane, dete eleti da
autoritativna lica iz njegove okoline nita ne dozna-
ju o onom to se dogodilo. U snu je ova elja zame-
njena suprotnou, eljom da smesta javi kralju o
onom to se dogodilo. A ovaj preokret prikljuuje
se izvanredno i neupadljivo uz pobedniku fantazi-
ju, sadranu u povrinskom sloju misli sna i u jed-
nom delu njegove manifestne sadrine. Jedan takav
san o pobedi i osvajanju esto je pokriva za eroti-
ku elju za osvajanjem; pojedine crte sna, kao na
primer da je napredovanju snevaevom stavljena
s*
jedna prepreka, ali da se otvorio jedan irok prolaz
poto je uzeo u ruke prut, mogle bi ukazivati u tom
pravcu, ali daju nedovoljnu osnovu za to da bi se
utvrdio tok misli i elja koje se provlae kroz san.
Ovde nalazimo savren primer za jedno potpuno us-
pelo izopaavanje sna. Ono to je neprijatno bilo je
preraeno, tako da se nigde nije probilo kroz tkivo,
koje je iznad njega prostrto kao zatitni pokriva.
Posledica toga je da se svako osloboenje od straha
moglo osujetiti. To je idealan sluaj jednog uspelog
ispunjenja elja bez povrede cenzure, tako da moe-
mo shvatiti to se sneva iz ovakvog sna probudio
veseo i ojaan."
Zavravam sa
12. snom jednog Kemiara
jednog mladog oveka koji se trudio da svoje ona-
nistike sklonosti napusti u korist normalnog odnosa
sa enom.
Uvod. Na dan pre sna dao je jednom studentu
objanjenje o Grinjarovoj (Grignard) reakciji, kod
koje se moe u apsolutno istom eteru rastvoriti ma-
gnezijum pod katalitikim dejstvom joda. Dva dana
pre toga desila se, naime, pri istoj reakciji eksplozi-
ja u kojoj je jednom radniku izgorela ruka.
San: I) On treba da napravi fenilmagnezijum-
bromid, (vidi aparaturu naroito jasno, ali je samoga
sebe supstituirao sa magnezijumom. On je sad u naro-
ito kolebljivom raspoloenju, uvek govori samom
sebi: To je ono $to treba da ide. moje noge se ve
rastvaraju, kolena omekavaju. Zatim prui ruku,
opipa noge, u meuvremenu (on ne zna kako) izvadi
noge iz retorte, i ponovo kae: To ne moe biti.
Pa ipak, dobro je uraeno. Pri tom se delimino budi,
ponavlja u sebi san poto eli da mi ga ispria. On
se direktno plai reenja sna, u toku polusna veoma
je uzbuen i neprestano sam u sebi ponavlja: jenil,
jenil.
II) On se sa itavom porodicom nalazi u ... ingu,
treba u jedanaest i po da bude na Sotentoru
1
na sa-
stanku sa onom izvesnom damom ali se budi tek u
pola dvanaest. On kae: sad je suvie kasno; dok
stigne, bie dvanaest i po. U sledeem trenutku vidi
elu porodicu skupljenu oko stola, naroito jasno
majku i sobaricu sa inijom za supu. Onda kae: E,
kad ve ruamo, vie ne mogu otii.
Analiza: On je siguran da ve prvi san ima veze
sa damom iz njegovog sastanka (san je snevan u noi
pre oekivanog sastanka). Student kome je dao obja-
njenje je neki naroito odvratan tip; on mu je re-
kao: To nije dobro, jer je magnezij um bio jo sasvim
nedirnut, a onaj drugi je odgovorio kao da mu uopte
nita nije stalo do toga: Pa onda to nije dobro. Taj
student mora da je on sam on je tako ravnoduan
prema analizi, kao to je onaj drugi ravnoduan pre-
ma sintezi, On" u snu koji je vrio operaciju sta-
jao je mesto mene. Kako odvratan mora da mi izgle-
da sa svojom ravnodunou prema uspehu.
S druge strane, on (pacijent) je ono ime se ana-
liza (sinteza) vri. Re je o uspehu leenja. Noge u
snu podseaju na jedan utisak od prole veeri. Na
igranci on se naao sa jednom damom koju eli da
osvoji; tako ju je vrsto stegao da je ona jednom
viknula. Kad je prestao da joj stee noge, osetio je
njen snaan stisak na svojim nogama do iznad kole-
na, na mestima pomenutim u snu. U ovoj situaciji,
dakle, ena je magnezijum u retorti, i sad sve ide
dobro. On je feminin u odnosu prema meni, kao to
je viril prema eni. Ako ide sa damom, ii e i sa
leenjem. Opipavanje samoga sebe i senzacije na
kolenima ukazuju na onaniju i odgovaraju njegovom
zamoru od prethodnog dana. Randevu je zaista bio
ugovoren za jedanaest i po. Njegova elja da ga pre-
spava i da ostane kod domaih seksualnih objekata
(to jest, pri onaniji) odgovara njegovom otporu.
1
Schottentor, deo Bea, blizu univerziteta, nazvan po
jednom starom manastiru (Prim. prev.).
Uz ponavljanje reci fenil" on pria: Svi ovi ko-
reni na yl uvek su mi se veoma sviali, oni su veoma
pogodni za upotrebu benzil, acetil itd. To sad ni-
ta ne objanjava, ali kad sam mu predloio koren:
Schlemihl (lemil)
1
, on se gromko nasmeja i poe da
pria kako je za vreme leta itao jednu knjigu od
Prevoa (Prevost) i u njoj je bila glava: Les exclus de
l'amour, dakle svakako govor o Schlemilies" pri i-
jem opisivanju je sam sebi rekao: To je moj sluaj.
Schlemihlerei" bi bila i da je propustio randevu.
Izgleda da je seksualna simbolika sna ve nala
i direktnu eksperimentalnu potvrdu. Phil. dr K. Sre-
ter (Schrotter) je, 1912. godine, na podsticaj H. Svo-
bode, u osoba u dubokoj hipnozi izazvao snove su-
gestivnom zapoveu, koja je dovela do stvaranja ve-
likog dela sadrine sna. Kad je sugestija izdala na-
reenje da se sanja o normalnom ili abnormalnom
seksualnom optenju, san je ova nareenja izvravao
tako to je, umesto seksualnog materijala, stavljao
simbole koji su nam poznati iz psihoanalitikog tu-
maenja sna. Tako se, na primer, posle sugestije da
opitna linost sanja o homoseksualnom odnosu sa
jednom prijateljicom, ova prijateljica pojavila u snu
sa otrcanom putnikom torbom u ruci, i na njoj je
bila zalepljena cedulja sa natampanim recima: Samo
za dame". Snevaici, toboe, nikad nita nije bilo ob-
janjeno o simbolici u snu i o tumaenju snova. Na
alost, procenu ovog znaajnog istraivanja ometa
nesrena injenica to je dr reter ubrzo posle toga
opita zavrio ivot samoubistvom. O njegovim eks-
perimentima sa snovima javlja nam samo jedno pret-
hodno saoptenje u asopisu Zentralblatt fiir Psycho-
analyse.
Sline rezultate objavio je 1923. godine G. Ro-
fentajn (Roffenstein). Ali naroito zanimljivi izgle-
daju opiti koje su vrili Betlhajm (Betlheim) i Hart-
1
Schlemihl, to se slikuje sa recima na ,,yl" jevrej-
skog porekla upotrebljava se u nemakom jeziku za ne-
srean, nespretan (Prim. prev.).
man (Hartmann). Ovi autori (iiber Fehlresktionen bei
der Korsakoffschen Psychose, Archiv jiir Psychiatrie,
sveska 72, 1924) bolesnicima sa korsakovim sindro-
mom priali su prie sa grubom seksualnom sadri-
nom i posmatrali izopaenja koja su se pri reproduk-
ciji pripovedanog gradiva javljali. Pokazalo se da su
se, pri tome, pojavili simboli poznati iz tumaenja
sna (penjati se uz basamake, bosti i streljati kao sim-
boli koitusa, no i cigareta kao simboli penisa). Na-
roita vrednost pridaje se pojavi simbola stepenica,
jer kao to autori s pravom primeuju nijedna sve-
sna elja za izopaavanjem ne bi dola do jednog ta-
kvog simbola".
Tek poto smo ocenili vrednost simbolike u snu,
moemo nastaviti sa raspravljanjem o tipinim sno-
vima, koje smo neto ranije prekinuli. Ja smatram
da je opravdano ako ove snove, u grubim crtama po-
delimo na dve klase: na takve koji stvarno uvek ima-
ju isti smisao i, drugo, na takve koji, uprkos svojoj
jednakoj ili slinoj sadrini, ipak moraju biti izloeni
najraznovrsnijim tumaenjima. Meu tipinim sno-
vima prve vrste ja sam ve opirnije raspravljao o
snu o ispitu.
Zbog slinog afektivnog utiska zasluuju da se
ovim snovima o ispitu dodaju i snovi u kojima ni-
smo u stanju da uhvatimo voz. Njihovo objanjenje
opravdae ovaj na postupak. To su snovi utehe za
jednu drugu vrstu straha koji se osea za vreme spa-
vanja: protiv straha od smrti. Otputovati" predstav-
lja jedan od najeih simbola smrti koji se mogu
najbolje potvrditi. San tada teei kae: Budi spo-
kojan, ti nee umreti (otputovati) upravo kao to je
san o ispitu teio: Ne boj se; i ovog puta ti se nita
nee dogoditi. Tekoa u razumevanju obe ove vrste
sna dolazi otuda to je oseaj straha vezan upravo
za izraz utehe.
Smisao snova sa zubnim nadraajima" koje sam
dovoljno esto imao da analiziram kod svojih paci-
jenata dugo mi nije bio poznat zato to su se njego-
vom tumaenju, na moje iznenaenje, redovno su-
protstavljali suvie veliki otpori.
Naposletku prekomerno velika evidencija nije
uopte ostavljala sumnju u to da kod mukaraca po-
kretnu snagu za ove snove ne daje nita drugo do
slast onanisanja u doba puberteta. Hou da analizi-
ram dva takva sna, od kojih je jedan u isto vreme
i san o letenju". Oba sna dolaze od iste osobe, jed-
nog mladog oveka sa jakom, ali u ivotu sputava-
nom homoseksualnou.
On se nalazi na jednoj predstavi opere Fidelio"
u parteru opere, pored L., jedne njemu simpatine
linosti ije bi prijateljstvo rado stekao. Odjednom
on poleti koso preko parketa sve do kraja, uhvati se
za usta i izvue dva zuba.
On sam ovaj let opisuje kao da je bio baen" u
vazduh. Poto se radi o predstavi Fidelija, tu je i pe-
snikova re:
Wer ein holes Weib errungen
x
Ali osvajanje ma i najdivnije ene ne spada u
elje snevaeve. Ovim eljama odgovaraju dva sle-
dea stiha:
Wem der grosse Wurf gelungen,
Eines Freundes Freund zu sei n. . .*
San sadrava ovaj veliki hitac", ali on nije samo
ispunjenje elje. Iza njega se krije i muno razmi-
ljanje, to je u svom traenju prijateljstva ve toli-
ko puta imao nesreu da bude izbaen", i strah da
bi se ova sudbina mogla ponoviti i kod toga mladog
oveka pored kojeg on uiva u predstavi Fidelija.
I sad se na ovo prikljuuje jo priznanje, sramotno
za tako oseajnog oveka, da je jednom, poto je od
jednog prijatelja bio odbijen, iz udnje dvaput uza-
stopce onanisao u ulnom uzbuenju.
1
Ko je osvojio divnu enu.
1
Kome je uspeo veliki hitac (tj. ko je uspeo) da bude
prijatelj prijatelja.
41
Drugi san: Dva njemu poznata profesora univer-
ziteta lece ga mesto mene. Jedan od njih neto radi
na njegovom udu; on osea strah od operacije. Onaj
drugi udara ga jednom gvozdenom polugom u usta
tako da je izgubio jedan ili dva zuba. On je vezan sa
etiri svilene marame.
U seksualni smisao ovoga sna svakako se ne moe
sumnjati. Svilene marame odgovaraju identifikaciji
sa jednim njemu poznatim homoseksualcem. Sneva
koji nikad nije izvrio koitus, niti stvarno ikad tra-
io da polno opti sa mukarcem, seksualno optenje
zamilja prema ugledu na onaniju u pubertetu koja
mu je nekad bila dobro poznata.
Mislim da i este modifikacije tipinog sna o na-
draajima zuba, na primer kad neko drugi vadi sne-
vau zub i slino, postaju razumljive istim objanje-
njem.
1
Ali bi moglo izgledati zagonetno kako nadra-
aj" zuba moe dospeti do toga da ima takvo znae-
nje. Ovde skreem panju na uestalost kojom se
seksualno potiskivanje koristi da bi izvrilo pomera-
nje sa donjeg na gornji deo tela. Zbog toga se u hi-
steriji mogu realizovati svakojake senzacije i inten-
cije, ako ne onde gde zapravo spadaju, na genitalija-
ma, bar na drugim delovima tela kojima se ne moe
nita zameriti. Jedan sluaj takvog pomeranja jeste
i kad u simbolici nesvesnog miljenja genitalije budu
zamenjene licem. Govorna praksa pri tome pomae
tako to guzove" priznaje kao homologe za obraze,
a stidne usne" pominje pored usana koje uokviruju
usni otvor. Nos se u mnogim aluzijama izjednauje
sa penisom, a dlakavost i ovde i tamo samo upotpu-
njava slinost. Samo jedna tvorevina ne daje nika-
kvu mogunost uporeivanja, zubi: i ba ova kombi-
nacija slinosti i neslinosti ini zube tako pogodnim
1
Izvlaenje zuba od strane drugoga treba uglavnom t u-
maiti kao kastraciju (slino kao i ianje kose od strane
frizera; tekel). Treba razlikovati izmeu snova o nadraa-
jima zuba i snovima o lekarima-zubarima uopte, kao io Ih
je objavio na primer B. Kori ja (Coriat) u Zentralblatt f. Psa.
III, 440).
za prikazivanje, pod pritiskom seksualnog potiski-
vanja.
Neu da tvrdim da je tumaenje sna o nadraa-
ju zuba isto kao i tumaenje sna onanije; u njegovu
ispravnost ja ne mogu da sumnjam, i ono je sada po-
stalo sasvim objanjeno.
1
Za objanjenje, ja dajem
onoliko koliko znam, jedan ostatak moram ostaviti
nereen. Ali moram ukazati i na jednu paralelu, sa-
dranu u govornom izrazu. U naim krajevima po-
stoji jedan ne ba lep izraz za masturbatorini akt:
sich einen ausreissen, ili: sich einen herunterreis-
sen.
2
(= izonanisati). Ne umem da kaem odakle ovi
izrazi potiu, koja predstava u slikama lei u njiho-
voj osnovi, ali prvome od ova dva izraza zub" bi
veoma odgovarao.
Poto se snovi o vaenju zuba ili o ispadanju
zuba u narodnom verovanju tumae kao da e neko
od roaka umreti, a poto im psihoanaliza ovo zna-
enje moe u najbolju ruku priznati u gore oznae-
nom parodistikom smislu, umetnuu ovde jedan
,.san o nadraaju zuba" koji nam je stavio na raspo-
laganje Oto Rank:
Uz temu snova o nadraaju zuba dobio sam sle-
dei izvetaj od jednog kolege koji se od nekog vre-
mena ivlje zanima za tumaenje snova:
^ Sanjao sam nedavno da sam kod zubara koji mi
bui jedan umnjak u donjoj vilici. On je na tome
radio toliko dok je zub postao neupotrebljiv. Onda
ga hvata kletama i izvlai ga lakoom koja me za-
uuje. On kae da se ne sekiram zbog toga, jer to
uopte nije leeni zub, i stavlja ga na sto gde se zub
(jedan gornji sekuti, kako mi sada izgleda) raspada
na vie slojeva. Ja se pridignem sa operacione stoli-
1
Prema jednom saoptenju C. G. Junga snovi o nara-
ajima zuba kod ena imaju znaenje snova o roenju E. Jo-
nes je za to dao dobru potvrdu. Zajedniko u ovom tumae-
nju sa gore zastupanim tumaenjem lei u tome to se u
oba sluaja (kastracija roenje) radi o odvajanju jednog
dela od telesne celine.
2
Uporedi ovo uz ranije pomenut biografski san".
HUMliitft
1
"
ce, pristupim radoznalo i zainteresovano postavim
jedno medicinsko pitanje. Lekar mi objanjava, pri
emu je pojedine komadie upadljivo belog zuba od-
vajao i pomou jednog instrumenta razbijao (pulve-
rizovao), da je to u vezi sa pubertetom, i da zubi tako
lako izlaze samo pre puberteta; kod ena je roenje
deteta faktor koji o tome odluuje."
Zatim primeujem (mislim, u polusnu) da je ovaj
san bio praen poluijom, ali poluiji ja ne mogu sa
sigurnou odrediti odreeno mesto u snu; izgleda mi
da je ona nastupila jo prilikom vaenja zuba.
Zatim sanjam, dalje, o jednom dogaaju kojeg
se vie ne seam i koji se zavrio time to sam, ostav-
ljajui negde (moda u zubarevoj garderobi) eir i
kaput u nadi da e te delove odela poslati za mnom,
i obuen samo u gornji kaput, pourio da bih stigao
na voz koji je polazio. U poslednjem trenutku polo
mi je stvarno za rukom da uskoim u poslednji va-
gon, gde je ve neko stajao. Ali vie nisam mogao da
uem u unutranjost vagona, nego sam morao da na-
stavim put u nezgodnom poloaju, iz kojeg sam po-
kuavao da se oslobodim i, najzad, u tome uspeo. Vo-
zimo se kroz jedan dug tunel, pri emu dva voza u
suprotnom pravcu kao da prolaze kroz na voz, kao
da je on tunel. Ja kao da spolja gledam u vagon kroz
prozor na vagonu.
Kao materijal za tumaenje ovoga sna slue ovi
doivljaji i misli prethodnoga dana:
I. Odnedavna, ja se stvarno nalazim na leenju
kod zubara i u vreme sna neprestano oseam bolove
u zubu u donjoj vilici, koji lekar u snu bui, i na
kome stvarno radi ve due nego to mi je to milo.
Pre podne onog dana kad sam sanjao bio sam zbog
bolova ponovo kod lekara, i on mi je preporuio da
mi izvadi jedan drugi zub u istoj vilici mesto lee-
nog, od kojeg verovatno dolazi bol. Radilo se o jed-
nom umnjaku koji se ba probijao. Tom prilikom nje-
govoj lekarskoj savesti uputio sam jedno pitanje koje
se na to odnosi.
II. Poslepodne istoga dana bio sam prinuen da
se zbog svog loeg raspoloenja pravdam kod jedne
dame bolovima u zubima, posle ega mi je ona pri-
ala da se plai da joj izvade jedan koren ija se
krunica gotovo sasvim okrunila. Ona je rekla da je
vaenje onjaka najbolnije i najopasnije, mada joj
je s druge strane neka poznanica rekla da je to kod
zuba gornje vilice lake (a takav je zub kod nje bio
u pitanju). Ta poznanica joj je takoe priala da su
joj jednom u narkozi izvadili pogrean zub, vest koja
je njen strah od operacije samo jo poveala. Ona me
je zatim pitala da li se pod onjacima podrazumevaju
kutnjak ili kolja, i ta se o njima zna. Ja sam joj,
s jedne strane, skrenuo panju na primesu prazno-
verja u svima tim miljenjima, a nisam propustio da
naglasim i pravo jezgro mnogih narodnih shvatanja.
Ona nato pria o nekom, po njenom miljenju, vrlo
starom i opte poznatom narodnom verovanju koje
tvrdi: ako gravidna ena ima zubobolju, onda e ro-
diti deaka.
III. Ova me poslovica interesovala s obzirom na
tipino znaenje snova o nadraaju zuba kao zame-
ne za onaniju, koju je saoptio Frojd u svojoj knjizi
Tumaenje snova (2. izdanje, str. 193 s.), poto se zub
i muki polni organ (deak) i u narodnom izrazu do-
vode u neku vezu. Uvee toga istog dana ja sam da-
kle proitao dotino mesto u Tumaenju snova i iz-
meu ostaloga naao i sledee konstatacije, iji se
uticaj na moj san isto tako lako moe uvideti kao i
delovanje oba ranije pomenuta doivljaja. Frojd pie
o snovima i zubnim nadraajima da kod mukarca
samo slast onanisanja pubertetnog doba ovim snovi-
ma daje pokretnu snagu (str. 193).Dalje: Ja mislim
da i este modifikacije tipinog sna sa nadraajem
zuba, na primer da neko drugi vadi snevau zub i
slino, postaje razumljiva na osnovu istog objanje-
nja. Ali bi moglo biti zagonetno kako nadraaj zuba
moe dospeti do toga da dobije ovo znaenje. Ovde
skreem panju na takvu uestalost kojom se seksu-
alna potisnutost koristi da bi izvrila prenos sa do-
njeg na gornji deo tela (u ovom snu sa donje vilice na
gornju vilicu). Zbog toga se mogu realizovati u hi-
steriji svakojake senzacije i intencije, ako ne tamo
kamo spadaju, na genitalijama, bar na drugim delo-
vima tela kojima se ne moe zameriti (str. 194). Ali
ja moram da ukazem i na jednu drugu vezu sadr-
anu u govornom izrazu. U naim krajevima postoji
jedna ne ba lepa oznaka za masturbatorini akt: sich
einen ausreissen (- izvaditi) ili: sicheinen heruntere-
issen" (str. 195). Ovaj mi je izraz bio ve u ranoj mla-
dosti poznat kao izraz za onaniju i odavde e izve-
bani tuma snova lako nai pristupa materijalu iz
detinjstva koji bi mogao biti u osnovi ovog sna. Ja
u spomenuti samo jo to da me lakoa kojom u snu
izlazi zub koji se posle vaenja pretvara u gornji se-
kuti podsea na jedan dogaaj iz moga detinjstva,
kad sam jedan klimav gornji prednji zub lako i bez-
bolno sam izvadio.
1
Ovaj dogaaj kojeg se jo danas
ivo seam u svim njegovim pojedinostima, pada u
isto rano doba u koje kod mene padaju i prvi svesni
pokuaji onanisanja (seanje pokrivalica).
Pozivanje Frojda na jedno saoptenje C. G. Jun~
ga, prema kome snovi sa nadraajem zuba kod ena
imaju znaenje snova o poroaju (Tumaenje snova,
str. 194, napomena), kao i narodno verovanje o zna-
enju zubobolje u gravidnih ena odgovorni su za
kontrast u snu izmeu odluujueg faktora u slua-
ju enskih i mukih (pubertet). U vezi s tim, seam
se jednog svog ranijeg sna, ubrzo posle otputanja sa
leenja kod jednog zubara, da su mi ispale upravo
nametene zlatne krunice; u snu sam se veoma lju-
tio zbog znatnih trokova u koje sam bio uvaljen, a
koje tada jo nisam sasvim preboleo. Ovaj san mi
sada postaje jasan u vezi sa jednim mojim doivlja-
jem kao priznanje materijalnih prednosti masturba-
cije prema ljubavi objekta, koja je, sa ekonomskog
gledita, u svakom pogledu tetni ja (zlatne krune), i
ja verujem da je primedba one dame o znaenju zu-
1
Prim. prev.: Kei: sich einen Zahn ausreissen (izvaditi
zub) i sich einen ausreissen (= izonanisati) neto to se
ne moe adekvatno prevesti.
bobolje kod gravidnih ena u meni ponovo probu-
dila ovakve tokove misli.
Dotle ide tumaenje kolege koje je bez daljeg
jasno i, kao to mislim, i besprekorno; njemu nemam
nita da dodam, osim da eventualno ukazem na ve-
rovatni smisao drugog dela sna, koji preko mostova
reci: Zahn(ziehen Zug; reissen reisen) prikazu-
je prelaz snevaa, izvren, sudei po svemu, sa teko-
ama, sa masturbacije ka polnom optenju (tunel
kroz koji ulaze i izlaze vozovi u raznim pravcima)
kao i njegove opasnosti (trudnoa; kaput).
Naprotiv, sluaj mi teorijski izgleda zanimljiv u
dva pravca. Najpre, on dokazuje vezu koju je otkrio
Frojd, da ejakulacija u snu dolazi pri aktu vaenja
zuba. Tu poluciju mi moemo, bilo u kakvoj formi se
ona pojavila, smatrati kao masturbatorno zadovolje-
nje koje se vri bez pomoi mehanikih nadraaja.
Uz to dolazi da se u ovom sluaju polucionistiko za-
dovoljenje ne vri, kao inae, na jednom ma i samo
imaginarnom objektu, nego bez objekta; ono je dakle
isto autoerotiko, ako tako smemo rei, i u krajnjem
sluaju doputa samo jedan slab homoseksualni trag
(zubara).
Druga taka koja se ini da zasluuje da bude
istaknuta jeste ova: Moe se lako prigovoriti da
uopte nema potrebe da se ovaj sluaj smatra kao da
potvruje Frojdovo gledite, poto su dogaaji pret-
hodnog dana, sami po sebi dovoljni, da sadraj sna
naine razumljivim. Poseta snevaeva zubaru, njegov
razgovor sa damom i njegovo itanje knjige Tumae-
nje snova u dovoljnoj meri objanjavaju kako je on
taj san stvorio, naroito jo to je njegov san bio
uznemiren zuboboljom; to bi objasnilo ak i to, ako
se ukae potreba, kako je san posluio da se sneva
oslobodi bola koji ga je u snu uznemiravao (posred-
stvom predstave o uklanjanju bolesnog zuba i pomo-
u istovremenog uguivanja straha od bola pomou
libida). Ali, ak i uz najvee priznavanje svega ovog,
nee se moi odrati tvrenje da je itanje Frojdo-
vih objanjenja u snevaa uspostavilo vezu izmeu
vaenja zuba i akcije masturbacije, ili ak da je ovu
47
vezu moglo uspostaviti da ona ve odavno nije po-
stojala, kao to to sneva sam priznaje da je bila (u
izrazu sich einen ausreissen"). Sta je ovu vezu, po-
red razgovora sa damom, moglo uspostaviti na to
nam ukazuje kasnija snevaeva izjava da prilikom
itanja Tumaenja snova iz razumljivih razloga nije
hteo verovati u ovo tipino znaenje snova sa na-
draajem sna i da je ejeo da zna da li to vai za sve
takve snove. San mu to potvruje, bar to se tie nje-
gove sopstvene linosti, i tako pokazuje zato je u to
morao sumnjati. San je, dakle, i u ovom pogledu ispu-
njenje jedne elje, i u vezi je, naime, sa dalekoseno-
u primene i odrivou ovog Frojdovog shvatanja."
U drugu grupu tipinih snova spadaju snovi u
kojima letimo ili lebdimo, plivamo ili tome slino.
Sta znae ovi snovi? Na to se ne moe dati opti od-
govor. Kao to emo uti, oni znae u svakom slu-
aju neto drugo; samo materijal senzacija, sadran
u njima, uvek je izveden iz istog izvora.
Iz izvetaja koje dobij amo iz psihoanaliza mo-
emo zakljuiti da i ovi snovi obnavljaju utiske iz
detinjstva, naime, da se odnose na igre kretanja koje
za dete imaju tako izvanrednu privlanu snagu. Koji
ujak ili stric nije ve pustio dete da leti tako to je,
irei ruke, s njim jurio kroz sobu, ili se s njim igrao
padanja tako to ga je ljuljao na kolenu, pa odjed-
nom jednu nogu ispruio, ili ga podigao uvis, pa on-
da odjednom uinio kao da ga vie nee pridrati.
Deca onda vrite od zadovoljstva i neprestano trae
da se igra ponovi, pogotovu ako pri tom oseaju mali
strah ili slabu vrtoglavicu; zatim, posle niza godina,
ona oivljavaju takvo ponavljanje u snu, ali pri tom
u snu isputaju ruke koje su ih doekivale, tako da
sada slobodno lebde i padaju. Poznata je ljubav sve
male dece za takve igre, kao to su ljuljanje i klacka-
nje; ako zatim vide gimnastike vetine u cirkusu,
seanje se ponovo osveava. Kod mnogih deaka na-
staje onda histerini napad samo od reprodukcije ta-
kvih vetina koje se izvode sa velikom spretnou.
Kod ovih, samo po sebi bezazlenih, pokretnih igara
nisu ba retke i pojave buenja seksualnih oseanja.
Da izrazimo to reju koja je kod nas u upotrebi i
koja pokriva sve ove primedbe: to je vijanje" (jur-
njava, Hetzen) u detinjstvu, koju ponavljaju snovi
o letenju, padanju, vrtoglavici itd., ija su se osea-
nja prijatnosti sada pretvorila u strah. Ali, kao to to
svaka majka zna i to vijanje" dece u stvari je do-
sta esto prelo u svau i pla.
Ovaj istovrsni materijal koji se sastoji iz senza-
cija kretanja iz istog izvora upotrebljava se sad za
predstavljanje najraznovrsnijih misli sna. Snovi o le-
tenju ili lebdenju, veim delom sa akcentom uivanja,
zahtevaju naj razliiti ja tumaenja, sasvim specijalna
kod nekih osoba, a tumaenja tipine prirode kod
drugih. Jedna od mojih pacijentkinja vrlo esto je sa-
njala kako nad ulicom lebdi na izvesnoj visini, ne
dodirujui pri tom zemlju. Ona je bila veoma malog
rasta i plaila se svakog prljanja koji bi sobom do-
neo dodir s ljudima. Njen san o lebdenju ispunjavao
joj je obe elje: time to joj je noge podizao sa zem-
lje, i to je njena glava podizana u vie regione. Kod
drugih snevaica imao je san o letenju znaenje e-
nje: Da sam ptiica". Druge su nou postajale an-
eli jer im je nedostajalo da danju budu tako nazi-
vane. Tesna veza letenja sa predstavom ptice ini ra-
zumljivim to san o letu kod mukaraca najee ima
grubo ulno znaenje. Neemo se uditi kada ujemo
da je ovaj ili onaj sneva uvek veoma gord na svoju
snagu letenja.
Dr Paul Federn (Be) izneo je privlanu misao
da prilian deo ovih snova o letenju predstavlja sno-
ve erekcije, poto neobini fenomen koji ljudsku ma-
tu neprekidno zabavlja, fenomen erekcije, mora im-
ponovati kao ukidanje gravitacije (Uporedi uz ovo
krilate faluse u antici).
Vredi napomenuti da trezveni i zapravo svakom
tumaenju nenaklonjeni engleski eksperimentator
Mourly Vold isto tako zastupa erotino tumaenje
snova o letenju (lebdenju), (Vber den Traum, sveska
II, str. 791). On erotiku naziva najvanijim motivom
za san lebdenja", poziva se na snano oseanje vibra-
49
*
cija u telu koje prate ovakav san, i na esto povezi-
vanje takvih snova sa erekcijama ili polui jama.
Snovi o padanju nose ee karakter straha. Nji-
hovo tumaenje kod ena ne predstavlja nikakvu te-
kou, poto one gotovo redovno akceptiraju simbo-
linu primenu padanja, koje opisuje popustljivost
prema erotinom iskuenju. Infantilne izvore sna o
padanju jo nismo iscrpli; gotovo sva deca su u da-
tom sluaju padala, pa su ih posle toga podizali i
milovali; i ako bi nou ispali iz krevetia, njihova
dadilja bi ih primila u svoj krevet.
Lica koja esto sanjaju o plivanju, koja sa veli-
kim zadovoljstvom seku talase itd., obino su bili
noniavci (= obino su mokrili poda se), i sada u
snu obnavljaju jedno uivanje koje su odavno nau-
ili da ga se odreknu. Uskoro emo saznati na jed-
nom ili drugom primeru kako se predstavljanje sno-
va o plivanju mogu lako dati.
Tumaenje snova o vatri daje pravo jednoj za-
brani u detinjstvu koje deci zabranjuje da se igra-
ju vatrom" da ne bi onda nou kvasila posteljinu.
I u tim snovima, naime, lei reminiscencija na enu-
resis nocturna dejih godina. U Fragmentu jedne ana-
lize histerije (1905) ja sam dao potpunu analizu i
sintezu jednog takvog sna o vatri u vezi sa istorijom
bolesti snevaice i pokazao kako se ovaj infantilni
materijal moe upotrebiti za predstavljanje impulsa
zrelijih godina i za koje.
Mogli bismo navesti jo itav niz tipinih" sno-
va, ako pod tim nazivom podrazumevamo injenicu
da se esto vraa isti manifestni sadraj sna kod ra-
znih snevaa; takvi su, na primer, snovi o hodanju te-
snim ulicama, hodanju kroz itav niz soba, snovi o
nonom razbojniku, za koji vae i mere predostro-
nosti nervoznih ljudi pre odlaska na spavanje, sno-
vi o proganjanju od strane divljih zveri (bikovi,
konji) ili o ugroavanju noevima, bodeima, koplji-
ma, od kojih su ova dva poslednja karakteristina za
manifestnu sadrinu sna onih to pate od straha i
slino. Jedno istraivanje koje bi se specijalno bavi-
lo ovim materijalom bilo bi veoma dobrodolo. Ume-
4 Frojd, Odabrana dela, VII
sto toga, uiniu dve napomene, koje se, meutim, ne
odnose iskljuivo na tipine snove.
Ukoliko se vie bavimo reavanjem snova, uto-
liko dragovoljnije moramo priznati da veina snova
odraslih ljudi obrauje seksualni materijal i izraa-
va erotine elje. Samo onaj koji snove stvarno ana-
lizira, to jest onaj koji od njihove manifestne sadri-
ne prodire do latentnih misli sna, moe doneti sud o
tome, a nikad onaj koji se zadovoljava time to samo
registruje manifestnu sadrinu (kao na primer Ne7ce
(Nacke), u svojim radovima o seksualnim snovima).
Konstatujmo odmah da nam ova injenica ne donosi
nikakvo iznenaenje, nego da je u punoj saglasnosti
sa naim osnovnim principima o tumaenju snova.
Nijedan drugi nagon od detinjstva na ovamo nije
morao pretrpeti toliko potiskivanja koliko seksualni
nagon u svojim mnogobrojnim komponentama
1
; ni
od jednog drugog nije preostalo toliko i tako sna-
nih nesvesnih elja koje sada, u stanju spavanja,
deluju izazivajui snove. Pri tumaenju snova ne
smemo nikad smetnuti sa uma ovo znaenje seksu-
alnih kompleksa, ali razume se, ne smemo ni prete-
rivati pripisujui mu iskljuivu vanost.
Prilikom paljivog tumaenja moi emo da kod
mnogih snova konstatujemo da se moraju shvatiti ak
biseksualno, jer daju jedno neotklonjivo nadtumae-
nje u kome se ostvaruju snevaevi homoseksualni im-
pulsi, tj . oni koji su suprotni normalnom polnom op-
tenju. Ali da bi svi snovi trebalo da se tumae bi-
seksualno, kao to tvrde V. tekel
2
i Alf. Adler
3
izgle-
da mi isto tako nedokaljivo kao i neverovatno uop-
tavanje koje ja ne bih eleo da zastupam. Pre svega,
ja ne bih mogao odstraniti oiglednu injenicu da po-
1
Uporedi pievo delo Drei Abhandlungen zur Sexual-
theorie" 1905, 6. izd., 1926 (Tri rasprave o seksualnoj teoriji).
2
Die Sprache des Traumes (= Govor sna), 1911.
8
Der psychische Hermaphroditismus im Leben und in
der Neurose (= Psihiki hermafroitizam u ivotu i neurozi),
Fortschritte der Medizin, 1910, br. 16, i kasniji radovi u
Zentralblatt fur Psychoanalyse I, 1910/11.
Predstavljanje kroz simbole 5J,
stoje mnogobrojni snovi koji zadovoljavaju u naj-
irem smislu druge potrebe nego to su erotine,
snovi o gladi i ei, snovi o komoditetu itd. I sli-
ne postavke da se iza svakog sna moe nai kla-
uzula o smrti" (tekel), da svaki san dozvoljava da
se prepozna napredovanje od enske prema mukoj
liniji" (Adler), izgleda mi da su daleko prevazile
meru onoga to je u tumaenju snova dozvoljeno.
Tvrenje da svi snovi zahtevaju seksualno tumae-
nje, protiv kojeg se u literaturi neumorno polemie,
strano je mom Tumaenju snova. Ono se ne moe
nai u sedam izdanja ove knjige i stoji u oiglednoj
suprotnosti sa ostalim sadrajem u njoj.
Da upadljivo bezazleni snovi bez izuzetka olia-
vaju grube erotine elje tvrdili smo ve na jednom
drugom mestu i mogli bismo to potvrditi mnogobroj-
nim novim primerima. Ali i mnogi snovi koji izgle-
daju indiferentni, kod kojih se ni u kom pravcu ne
bi moglo primetiti neto naroito, svode se posle ana-
lize nesumnjivo na seksualne pokrete elja, esto ne-
oekivane vrste. Ko bi, na primer, pre rada na tuma-
enju, u sledeem snu nasluivao seksualnu elju?
Sneva pria: Izmeu dve velianstvene palate ne-
to malo pozadi nalazi se jedna kuica ija su vrata
zatvorena. Moja ena me vodi jednim delom ulice
do kuice, razbija vrata, i onda se ja brzo i lako uvla-
im u unutranjost jednog dvorita, koje se okomito
penje.
Svako ko je stekao malo prakse u prevoenju
snova bie, svakako, odmah opomenut na to da ula-
enje u tesne prostorije, otvaranje zatvorenih vrata
spadaju u najobiniju seksualnu simboliku, i s lako-
om e u ovom snu nai predstavljanje jednog po-
kuaja vrenja koitusa od pozadi (izmeu oba veli-
anstvena guza enskog tela). Tesni, koso uzlazei
hodnik je, naravno, vagina, a pomo koju sneva
ukazuje svojoj eni goni nas na zakljuak da je, u
stvari, samo obzir prema zakonitoj eni izvrio spre-
avanje jednog takvog pokuaja; i jedno raspitiva-
nje dolazi do rezultata da je na dan sna jedna mlada
devojka ula u domainstvo snevaevo, koja je u nje-
*
52
Tumaenje snova, II
mu izazvala dopadanje i stvorila utisak kao da se ne
bi odve bunila protiv jednog takvog pribliavanja.
Mala kua izmeu dve palate uzeta iz jedne remini-
scencije na Hradane u Pragu, i prema tome uka-
zuje na istu devojku koja potie iz ovoga grada.
Kada pacijentima istiem uestalost Edipovog
sna da se polno opti sa svojom sopstvenom majkom,
kao odgovor ja obino dobijam: Ne mogu da se se-
tim jednog takvog sna." A odmah posle toga pojav-
ljuje se seanje na jedan drugi, nerazgovetan i indi-
ferentan san koji se kod dotine osobe vie puta po-
novio, i analiza pokazuje da je to san iste sadrine,
naime opet Edipov san. Mogu sa sigurnou tvrditi
da su prerueni snovi o seksualnom optenju s maj-
kom nekoliko puta ei od otvorenih.
1
Postoje snovi o pejzaima i mestima u kojima se
jo u snu istie sigurnost: Ovde sam ve bio jed-
1
Jedan tipian primer takvog preruenog Edipovog sna
objavio sam u prvom broju asopisa Zentralblatt fiir Psvcho-
analvse" (vidi dole); jedan drugi sa opirnim tumaenjem ob-
javio je O. Rank na istom mestu, u broju 4. O ostalim pre-
ruenim Eipovim snovima u kojima se istie simbolika oka
vidi Ranka (Internationale Zeitschrift fiir Psychoanalyse, I.
1913). Na istom mestu su takoe radovi o snovima o oima" i
ona simbolika od Edera, Ferencija, Rajtlera. Oslepljivanje u
Edipovom mitu, kao i na drugom mestu, kao zamena kastra-
cije. Starima, uostalom, ni simboliko tumaenje neprikrive-
ni h Edipovih snova nije bilo nepoznato (Uporedi O. Rank,
Jahrbuch II, str. 534): Tako je poznat j edan san Julija
Cezara o polnom optenju sa majkom, koji su tumai sna
tumaili kao povoljno predskazivanje za osvajanje sveta
(majkazemlja). Isto tako poznato je i proroanstvo dato
Tarkvinijcima da e vlast nad Rimom pripasti onome koji
prvi bude poljubio majku (osculum matri tulerit), to je Brut
shvatio kao ukazivanje na majkuzemlju (terram osculo
contigit scilicet quod ea communis mater omnium mortalium
esset, Livije I, LXI). Uporedi uz ovo i Hipijev san u Herodota
VI, 107: ,,A varvare je Hipija vodio u Maraton poto je pret-
hodne noi imao sledei san. Hipiji je izgledalo kao da spava
pored svoje majke. Iz ovog sna je sad zakljuio da e doi
kui u Atinu i ponovo zadobiti vlast i umreti u otadbini u
svojim starim danima." Ovi mitovi i objanjenja ukazuju na
jedno pravilno psihiko saznanje. Ja sam naao da osobe koje
znaju da im majka daje prednost ili ih istie u ivotu poka-
53
nom." Ovo Dejd vu" (= ve vieno) ima, meutim,
u snu neko naroito znaenje: Ovo mesto je onda
uvek polni organ majke; u stvari ni za jedno drugo
mesto ne moemo sa takvom sigurnou tvrditi da
smo tamo ve jednom bili". Jedan jedini put doveo
me je neki prisilni neurotiar u nepriliku da saopte-
njem jednog sna, u kome je stajalo da on poseuje
jedan stan, u kome je ve dva puta bio. Ba ovaj pa-
cijent mi je, davno pre toga, ispriao kao dogaaj iz
svoje este godine da je tada jednom delio postelju
sa svojom majkom i priliku zloupotrebio tako to je
uvukao prst u njen polni organ dok je ona spavala.
U velikom broju snova koji su esto ispunjeni
strahom i koji za sadraj imaju prolaenje kroz te-
skobne prostorije ili boravak na vodi lee fantazije o
intrauterinom ivotu, o boravku u materinom telu i
o aktu raanja. U sledeim redovima ispriau san
zuju ono pouzdanje u samoga sebe, onaj nepokolebljivi opti-
mizam, da ne retko izgledaju kao heroji i postiu stvarni
uspeh.
Tipian primer jednog preruenog Edipovog sna: Jedan
ovek sanja: On odrava tajne odnose s jednom damom ko-
jom eli neko drugi da se oeni. On je zabrinut da bi ovaj
drugi mogao otkriti njihov odnos tako da od braka ne bi bilo
nita, i zato se veoma neno ponaa prema oveku; privija
se uz njega i ljubi ga. injenice u ivotu ovog snevaa
dodiruju sadraj sna samo u jednoj taki. On odrava tajne
odnose sa jednom udatom enom, i jedna dvosmislena izjava
njenog mua, s kojim je bio u prijateljskim odnosima, izazvala
je u njemu sumnju da je ovaj mogao neto primetiti. A, u
stvari, ovde igra ulogu jo neto drugo to se izbegava da se
pomene u snu i to ipak jedino daje klju za reenje sna.
ivot supruga je ugroen organskim oboljenjem. Njegova ena
je pripremljena na mogunost njegove iznenadne smrti i na
se sneva svesno bavi namerom da posle muevljeve smrti
mladu udovicu uzme za enu. Ovom spoljanjom situacijom
sneva se nalazi prebaen u konstelaciju Edipovog kompleksa:
njegova elja moe ubiti mua, da bi se mogao oeniti njego-
vom enom; njegov san ovu elju ispoljava u pritvornom izo-
paen ju. Umesto da bude udata za jednog drugog, san unosi
da e se neko drugi tek oeniti njome, to odgovara njegovoj
tajnoj nameri, i neprijateljske elje prema muu kriju se iza
demonstrativnih nenosti koje vode poreklo iz seanja na nje-
govo deje optenje sa ocem.
jednog mladog oveka koji u fantaziji iskoriava
ve intrauterinu priliku da bi posmatrao koitus izme-
u roditelja.
On se nalazi u jednoj dubokoj jami, u kojoj se
nalazi prozor kao u tunelu na Semeringu. Kroz ovaj
prozor on najpre vidi pust pejsa i zatim u taj pej-
sa ukomponira jednu sliku, koja se odmah stvori na
licu mesta i ispuni prazninu. Slika predstavlja njivu
koji neki instrument duboko prevre, i lep vazduh,
ideja o temeljitom radu koja je prisutna, plavocrve-
ne grude ine lep utisak. Zatim ide dalje, vidi otvo-
reno jednu pedagogiku... i udi se to se u njoj to-
lika panja poklanja seksualnim oseanjima (deteta),
pri emu on mora da misli na mene."
Lep san o vodi, koji pripada jednoj pacijentkinji,
i koji je dospeo do naroite primene u leenju, jeste
i ovaj:
U svom letnjem boravitu na * * jezeru ona se
baca u tamnu vodu na mestu gde se u vodi ogleda,
bledi mesec.
Snovi te vrsti su snovi o raanju; do njihovog
tumaenja dolazimo ako injenicu saoptenu u ma-
nifestnom snu obrnemo, dakle ako umesto: baciti se
u vodu, stavimo: izii iz vode, tj. biti roen.
1
Loka-
litet iz kojeg se raamo prepoznaemo ako pomisli-
mo na raskalani smisao francuske reci ,,la lune".
Bledi mesec je tada bela stranjica, iz koje dete usko-
ro saznaje da je dolo. ta treba, dakle, da znai to
pacijentkinja eli da bude roena" u svom letnjem
boravitu? Pitam snevaicu, a ona mi bez oklevanja
odgovara: Zar nisam ovom kurom kao novoroena?
I tako ovaj san postaje poziv da se leenje nastavi na
onom letnjem boravitu, tj . da je tamo posetim; san
moda sadrava i sasvim bojaljivu aluziju na elju
da i sama postane majka.
2
1
O mitolokom znaenju roenja iz voe vidi Rank:
Der Mythus von der Geburt des Helden (= Mit o roenju
junaka).
2
Znaaj fantazija i nesvesnih misli o ivotu u majinoj
utrobi nauio sam tek kasnije da cenim u pravoj svetlostt
Jedan drugi san o roenju uzimam zajedno sa
tumaenjem iz jedne knjige E. Jonesa: Ona je sta-
jala na morskoj obali i vodila nadzor nad jednim ma-
lim deakom dok je gazio u vodu koji je uostalom iz-
gledao kao da je njen. To je radio sve dok ga voda
nije pokrila, tako da mu je mogla videti samo jo
glavu, kako se na povrini die i sputa. Scena se za-
tim promenila u prepunu dvoranu jednog hotela.
Njen mu ju je ostavio i upustio se u razgovor s ne-
kim strancem."
Druga polovina sna otkrila se pri analizi bez da-
ljeg kao predstavljanje bekstva od mua i uspostav-
ljanje intimnih odnosa sa jednom treom osobom.
Prvi deo je bio oigledna fantazija raanja. U snovi-
ma, kao i u mitologiji, predstavljeno je roenje de-
teta iz vode u utrobi obino pomou obrtanja, kao
ulazak deteta u vodu; pored mnogih drugih i roenja
Adonisa, Ozirisa, Mojsija i Baha pruaju dobro po-
znate primere za ovo. Dizanje i sputanje glave u
vodi podsea pacijentkinju smesta na senzacije po-
kreta deteta koje je upoznala za svoje prve i jedine
trudnoe. Misao na deaka koji ulazi u vodu budi sa-
njarenje u kome ona vidi samu sebe kako ga je izvu-
kla iz vode, odvela u deju sobu, umila ga i obukla
i najzad odvela u svoju kuu."
Druga polovina sna dakle predstavlja misli koje
se tiu beanja, koje stoji u vezi sa prvom polovinom
skrivenih misli sna; prva polovina sna odgovara la-
tentnoj sadrini druge polovine, fantaziji roenja.
Osim ranije pomenutog preobrtanja zauzimaju dalja
obrtanja mesto u svakoj polovini sna. U prvoj polo-
vini dete odlazi u vodu i onda mu se glava klati; u
Oni sadravaju kako objanjenje za neobian strah tako mno-
gih ljudi da ne budu ivi sahranjeni, kao i najdublje nesve-
sno obrazloenje verovanja u nastavak ivota posle smrti, to
predstavlja samo projekciju u budunost ovog neprijatnog
ivota pre smrti. Akt roenja je, uostalom, prvi doivljaj stra-
ha i prema tome izvor i prauzor afekta straha.
mislima sna to lee u osnovi pojavljuju se tek po-
kreti deteta i zatim dete naputa vodu (dvostruko
obrtanje). U drugoj polovini, naputa je njen mu; u
mislima sna ona naputa mua." (Prevod Ota Ranka).
Abraham pria jo jedan san roenja koji je ima-
la jedna mlada ena koja je oekivala svoj prvi po-
roaj. Sa jednog mesta patosa u sobi vodi podzemni
kanal direktno u vodu (put roenja plodova voda).
Ona podie jedan poklopac na podu i smesta se po-
javljuje jedno stvorenje obueno u krzno mrke boje,
koje gotovo potpuno lii na morskog psa. Ovo bie
se sad iauri kao mlai brat snevaice, prema kome
je ona odvajkada stajala u materinskom odnosu.
Rank je na itavom nizu snova pokazao da se
snovi o roenju slue istom simbolikom kao i snovi
mokranog nadraa ja. Erotini nadraaj predstav-
ljen je u njima kao nadraaj na mokrenje; stratifi-
kacija znaenja u ovim snovima odgovara promeni
znaenja simbola od doba detinjstva naovamo.
Ovde moemo da se vratimo na temu koju smo
prekinuli: na ulogu koju pri stvaranju sna imaju or-
ganski nadraaji koji ometaju spavanje. Snovi koji
su se ostvarili pod ovim utiscima ne pokazuju samo
tendenciju za ispunjenjem elja i karakter komodi-
teta sasvim otvoreno, nego esto i potpuno providnu
simboliku, poto jedan nadraaj esto dovodi do bu-
enja, ije je zadovoljenje u simbolikom odevanju
u snu ve uzalud bilo pokuano. To vai za polucij-
ske snove kao i za snove izazvane potrebom za mo-
krenjem ili za stolicom. Osobeni karakter polucionih
snova ne dozvoljava nam samo da otkrijemo izvesne
seksualne simbole, koje smo ve upoznali kao tipine,
ali koje smo i estoko osporavali, nego nas moe uve-
riti i da je po neka na izgled bezazlena situacija u
snu takoe samo simbolika predigra za jednu grubu
seksualnu scenu koja, meutim, veinom samo rela-
tivno kratkim polucionim snovima dolazi do direkt-
nog predstavljanja, dok se vrlo esto preobre u san
straha koji isto tako vodi u buenje.
Simbolika nadraajnih snova na mokrenje naro-
ito je providna i odavno je ve odgonetnuta. Ve je
Hipokrat zastupao miljenje da ako se sanja o fon-
tanama i bunarima to znai smetnje u beici (H.
Elis). Serner je prouavao raznovrsnost ovih mokra-
nih snova i takoe ve tvrdio da se jai nadraaj na
mokrenje uvek preobre u polnu sferu i njene simbo-
like tvorevi ne. . . Mokrani san je esto predstav-
nik ujedno i seksualnog sna".
O. Rank, ijih sam se izvoenja u njegovim ra-
dovima o Symbolschinchtung im Traum na ovom me-
stu pridravao, uinio je vrlo verovatnim da je velik
broj snova nadraaja na mokrenje" zapravo pro-
uzrokovan seksualnim nadraajem, koji najpre trai
da se zadovolji putem regresije u infantilnom obliku
uretralne erotike. Naroito pouni su onda oni slua-
jevi u kojima ovako uspostavljeni nadraaj na mo-
krenje vodi do buenja i do pranjenja beike, posle
ega se san, uprkos tome, produava i svoju potrebu
sad izraava u neuvijenim erotikim slikama.
1
Na sasvim analogan nain otkrivaju pripadajuu
simboliku i snovi nadraaja creva i pri tom potvru-
ju povezanost zlata i blata
2
koja je bogato dokazana
u narodnoj psihologiji: Tako, na primer, jedna ena
sanja u vreme kad se zbog smetnje u crevima nalazi
na leenju, o kopau blaga, koji u blizini jedne male
1
Iste predstave simbola, koje u infantilnom smislu ine
pozadinu vesikalnog sna, javljaju se i u recentnom smislu u
odabrano seksualnom znaenju: Voda urin sperma
voda roenja; (= Fruchtbehalter plodova vodica) (Schiff)
laa + = schiffen (mokriti); = Fruchtbehalter (sanduk);
ovlaiti se = enuresis-koitus = trudnoa; plivati = urin =
boravak neroenog (deteta); kia = mokrenje = simbol oplo-
ivanja; putovanje (voziti se = skinuti se) = ustajanje iz
kreveta = polno optiti (voziti se, svadbeni put); mokrenje =
seksualno pranjenje (polucija)." (Rank, 1. c).
2
Frojd, Charakter und Analerotik (Karakter i analna
erotika); Rank, Die Symbolschichtung usw. Dattner, Internat
Zschrift fur Psychoanalyse I, 1913, Rajk (Reik), Intern. Zeit-
schrilt III, 1915.
drvene kolibe, koja izgleda kao neki seoski nunik,
zakopava blago. Drugi deo sna ima za sadraj kako
svome detetu, jednoj maloj devojici koja se uprlja-
la, pere stranjicu."
Na snove o roenju nadovezuju se snovi o spa-
avanjima". Spaavati, naroito spaavati iz vode,
znai isto to i roditi, ako to sanja ena, ali se ovaj
smisao modifikuje ako je sneva mukarac (Vidi je-
dan takav san kod Pfistera: Ein Fali vod psvchoana-
lvtischer Seelsorge und Seelenheilung, Evangelische
Freiheit, 1909). O simbolu spaavanja" vidi moje
predavanje: Die zukiinftigen Chancen der psvcho-
analvtischen Therapie", Zentralblatt fiir Psychoana-
lyse, broj 1, 1910 (Sabrana dela, sveska VIII), kao i:
Beitrage zur Psvchologie des Liebeslebens", I. Uber
einen besonderen Typus der Objektwahl beim Man-
ne, Jahrbuch fiir Psychoanalyse, sveska II, 1910 (Sa-
brana dela, sveska VIII).
1
Razbojnici, noni provalnici i duhovi od kojih se
ovek plai pre nego to poe na spavanje, i koji po-
nekad poseuju oveka i za vreme spavanja, vode po-
reklo iz jedne te iste infantilne reminiscencije. To su
noni posetioci koji su dete probudili iz sna da bi ga
stavili na nosu da ne bi ukvasio krevet, ili koji su po-
digli prekriva da bi briljivo pogledali kako dri
ruke za vreme spavanja. Iz analiza nekih od ovih sno-
va straha mogao sam dovesti i do agnosciranja lica
nonog posetioca. Razbojnik je uvek bio otac, a du-
hovi e, svakako, vie odgovarati enskim osobama u
beloj nonoj odei.
1
Dalje jo Rank, Belege zur Rettungsphantasie (Zentral-
blatt f. PsA., I, 1910, str. 331); Reik, Zur Rettungssymbolik (na
istom mestu, str. 499); Rank, Die Geburtsrettungsphantasie in
Traum und Dichtung (Internationale Zeitschrift fiir Psycho-
analyse, II, 1914).
Primeri Raunanje i govorenje ti snu 59
F
PRIMERI RAUNANJE
I GOVORENJE U SNU
Pre nego to odredim odgovarajue mesto etvr-
tom faktoru od onih to upravljaju stvaranjem sno-
va, hteo bih da iznesem nekoliko primera iz svoje
zbirke snova. Oni e delimino objasniti saradnju iz-
meu tri nama poznata inioca, a delimino dati na-
knadno dokaze za slobodno postavljena tvrenja, ili
izvesti neosporne zakljuke. U ovom prikazivanju
rada sna bilo mi je zaista veoma teko da svoje re-
zultate dokaem na primerima. Primeri za pojedine
postavke imaju dokaznu mo samo u vezi sa tuma-
enjem jednog sna kao celine; istrgnuti iz celine, oni
gube svoju lepotu; s druge strane, samo malo dublje
tumaenje sna ubrzo postaje tako obimno da nas
ostavlja da gubimo nit raspravljanja, za iju ilustra-
ciju treba da nam poslui. Ova tehnika potekoa
moe sluiti kao opravdanje ako ja sad svata redam
jedno za drugim, to je zajedniki povezano samo za
tekst prethodnog odeljka.
Najpre u dati nekoliko primera naroito osobe-
nih ili neobinih naina predstavljanja u snu. U snu
jedne dame stoji: Jedna sobarica stoji na merdevina-
ma kao da pere prozore i ima kod sebe jednog im-
panza i jednu gorila-maku (kasnije snevaica isprav-
lja: angora-maku). Ona te ivotinje baca na sneva-
icu; impanza se privije uz ovu, i to je vrlo odvrat-
no. Ovaj san je postigao svoj cilj jednim veoma jed-
nostavnim sredstvom tako to je jednu frazu uzeo
doslovno i predstavio prema njenom tekstu. Maj-
mun" kao i imena ivotinja uopte su pogrdna ime-
na, i situacija u snu nita drugo ne kazuje nego pso-
vati na sve strane". Ova ista zbirka uskoro e doneti
dalje primere za primenu ove jednostavne smicalice.
Potpuno slino postupa jedan drugi san: Jedna
ena sa detetom koje ima upadljivo unakaenu gla-
vu; za ovo dete je ula da je postalo ovakvo zbog po-
loaja u majinoj utrobi. Lobanja bi se mogla, rekao
je lekar, kompresijom dovesti u bolji oblik, ali to bi
kodilo mozgu. Ona misli, poto je to deak, da mu
to manje kodi. Ovaj san sadrava plastino pri-
kazivanje apstraktnog pojma: Deji utisci", koji je
snevaica ula u objanjenjima leenja.
Drugim putem krenuo je rad sna u sledeem
primeru. San sadrava seanje na jedan izlet ka
Hilmtajhu kod Graca. Napolju je strano vreme; je-
dan bedan hotel, sa zidova kaplje voda, kreveti su
vlani (Poslednji odlomak sna je manje direktan u
snu nego to ga ja iznosim). San znai izlian" (ne-
maki: iiberflussig). Pojam koji se stvorio u mislima
sna nainjen je najpre malo nasilno ekvivoknim, mo-
da zamenjen, preko iiberfliessend" (= to curi pre-
ko), ili fliissig und uberfliissig", zatim predstavljen
nagomilavanjem istovrsnih utisaka. Voda napolju,
voda iznutra na zidovima, voda kao vlaga u postelja-
ma, sve je teno (fliissig) und iiber" flussig: znai:
sve curi i sve se preliva preko". To to u svrhu prika-
zivanja u snu ortografija stoji daleko, zaostaje iza
zvuka reci, nee nas naroito zauditi, ako, na pri-
mer, i slik (rima) moe sebi dopustiti slinu slobodu.
U opirnom snu jedne mlade devojke, koji je saop-
tio Rank i veoma detaljno ga analizirao, pria se
kako ona odlazi u etnju na njive, gde see lepo kla-
sje jema i ita. U susret joj dolazi prijatelj iz mla-
dosti, ona bi htela da izbegne da ga vidi. Analiza po-
kazuje da se radi o poljupcu u asti (Jahrbuch II, str.
491). Klasje, koje ne sme da bude otkinuto nego od-
seeno, u ovom snu slui kao takvo i u svom saima-
nju sa Ehre, Ehrungen (= ast, potovanja) slui i-
tavom nizu drugih misli.
1
Zato je u drugim sluajevima jezik veoma olak-
ao snu predstavljanje njegovih misli, budui da ra-
spolae itavim nizom reci koje su prvobitno bile za-
miljene slikovito i konkretno, a danas se upotreb-
1
Ovde se radi o dve reci: Ahre (= klas) i Ehre (= ast).
Vidi se kako je nemoguno prevesti to na na jezik, zbog
istozvunosti reci. Ali u snu je to mogue: obe reci, Ahre i
Ehre saimanjem slue svojoj svrsi (Prim. prev.).
Primeri Raunanje i govorenje u snu 61
ljavaju u izbledelom, apstraktnom smislu. San ovim
recima treba samo da vrati njihovo prvobitno puno
znaenje ili da se u promeni znaenja vrati na rani-
ju fazu svoga razvoja. Neko, na primer, sanja da se
njegov brat krije u sanduku (= Kasten). U toku rada
na tumaenju ova se re zamenjuje jednom drugom
Schrank" (= orman) i misao sna sad glasi da ovaj
brat treba da se einschrdnken" (= ogranii), naime
na svom mestu. Jedan drugi sneva penje se na brdo,
sa koga ima sasvim neobian vidik (= Aussicht) koji
se prua nadaleko. Pri tom se identifikuje sa svojim
bratom koji izdaje Obzor" (= Rundschau) i bavi se
odnosima na Dalekom Istoku.
U jednom snu Zelenog Hanjriha valja se jedan
razdragani konj u najlepoj zobi ije je svako zrno
sladak badem, rozina i jedan nov pfenig", povezan
u crvenu svilu i uvezan komadiem svinjske ekinje".
Pesnik (ili sneva) daje nam odmah i tumaenje ovog
predstavljanja sna, jer konj osea tako prijatno goli-
canje da uzvikne: Napeo sam se od sree.
1
Naroito bogato se koristi snom, baziranim na
reeninim frazama i vicevima (prema Henzenu),
staroindijska saga literatura, u kojoj jedva da se
moe nai po neki primer za san bez dvosmislenosti
ili igre reci.
Prikupljati ovakve vrste predstavljanja i srei-
vati ih prema principima koji lee u njihovoj osnovi
bio bi naroiti posao. Mnoga od ovih predstavljanja
mogu se nazvati gotovo vicevima. ovek ima utisak
da ga nikad ne bi sam pogodio, da sneva nije sam
umeo da ga saopti:
1) Neki ovek sanja da ga pitaju za ime, ali on
ne moe da ga se seti. On sam objanjava da to treba
da znai: To mi u snu ne pada na pamet.
1
Ovakav prevod ne znai nita i ne objanjava ta je
Frojd hteo da kae. Re Hafer" znai zob, ovas" i dotle je
sve u redu. Ali re je o razigranom, razdraganom konju, a
nemaka fraza der Hafer sticht mich znai: obesan sam;
napeo sam se od sree". (Prim. prev.).
2) Jedna pacijentkinja pria o snu u kome su
sve osobe koje su radile bile naroito velike. To treba
da znai, dodaje ona, da mora da se radi o nekom do-
gaaju iz moga detinjstva, jer onda su mi svi odra-
sli izgledali ovako preterano veliki. Njena sopstvena
linost ne nastupa u ovoj sadrini sna.
Prebacivanje u detinjstvo izraava se u drugim
snovima i drugoj aije, tako to se vreme prevede na
prostor. Dotine osobe vidimo kao daleko udaljene,
na kraju jednog dugog puta, ili tako kao da ih po-
smatramo kroz dogled okrenut naopako.
3) Jedan ovek, koji je u budunosti sklon ap-
straktnom i neodreenom nainu izraavanja, inae
dobro obdaren dosetljivou, sanja da ide na stanicu,
i kako ba dolazi voz. A zatim se peron pribliava
vozu koji stoji, dakle apsurdno obrtanje stvarnog do-
gaaja. I ovaj detalj nije nita drugo nego indikacija
koja skree panju na to da u sadrini sna treba da
se nalazi neto drugo izvrnute Analiza tog istoga sna
dovodi do seanja na knjige-slikovnice, u kojima su
bili predstavljeni ljudi koji su dubili na glavi i ho-
dali na rukama.
4) Isti sneva, drugi put, pria o jednom kratkom
snu koji nas gotovo podsea na tehniku rebusa. Nje-
gov ujak mu daje poljubac u automobilu. On odmah
dodaje i tumaenje koje ja nikad ne bih pronaao;
to znai: autoerotizam
1
. Jedna ala u budnom stanju
bi mogla isto tako da glasi.
5) Sneva izvlai jednu enu iz postelje. To zna-
i: Daje joj prednost.
2
6) Sneva oficir sedi za stolom preko puta cara:
On dolazi u suprotnost sa ocem.
1
Nemci za automobil esto kau auto. Otuda igra reci
(Prim. prev.).
2
Neprevodljivo i nerazumljivo ako se nema u vidu da
re Vorzug, to inae znai prednost", ovde treba dovesti u
vezu sa glagolom hervorziehen" = izvlaiti, i to uporediti sa
glagolom vorziehen" = dati prednost (Prim. prev.).
7. Sneva leci jednu drugu osobu zbog preloma
kostiju. Analiza pokazuje da je ovaj prelom prikazi-
vanje brakolomstva i slino.
8) Doba dana u snu zastupaju vrlo esto godine
detinjstva. Tako, na primer, u 5 V4 ujutru u snevaa
oznaava starost od 5 godina i 3 meseca, znaajno
vreme roenja mlaeg brata.
9) Jedno drugo predstavljanje veka trajanja i-
vota u snu: Neka ena ide sa dve devojke koje se ra-
zlikuju po starosti l
1
1 i godine jedna od druge.
Snevaica ne nalazi ni jednu familiju u krugu svo-
jih poznanstava na koju bi se to odnosilo. Ona san
tumai da oba deteta predstavljaju njenu sopstvenu
linost i da je san upozorava da su oba traumatska
dogaaja u njenom detinjstvu za toliko udaljena je-
dan od drugog. Jedan se dogodio kad joj je bilo 3Va
godine a drugi kad je imala etiri godine i devet me-
seci. (3V2 i 4
3
A godine).
10) Nije nikakvo udo to osobe koje se nalaze
na psihoanalitikom leenju esto o njemu sanjaju
i to moraju u snu izraziti sve misli i oekivanja koje
leenje izaziva. Slika odabrana za leenje jeste po
pravilu slika vonje, veinom automobilom kao jed-
nim novim i komplikovanim prevoznim sredstvom;
brzinu automobila pacijent e iskoristiti da bi se
narugao. Ako nesvesno" kao elemenat budnih misli
treba da bude predstavljeno u snu, ono sasvim svrsi-
shodno biva zamenjeno podzemnim" lokalitetima,
koji su nekad, bez ikakve veze sa analitikim lee-
njem, znaili telo ene ili telo majke (utrobu). Dole"
u snu veoma esto se odnosi na genitalije, a suprotno
gore" na lice, usta ili grudi. Sa divljim zverima rad
sna po pravilu simbolizuje strasne nagone, kako sne-
vaeve tako i drugih lica od kojih se sneva plai,
dakle sa sasvim neznatnim pomeranjem samih lica
koja su nosioci tih strasti. Odavde vie nije daleko
do predstavljanja stranog oca kroz besne ivotinje,
pse, divlje konje, a sve to podsea na totemizam.
Moglo bi se rei da divlje ivotinje slue za pred-
stavljanje libida, jedne snage koje se plai i savla-
uje ga potiskivanjem. I sama neuroza, bolesna oso-
ba", esto se odvaja od snevaa (= epa) i u snu pre-
doava kao samostalna osoba.
11) (H. Zaks) Iz tumaenja snova znamo da su
radu sna poznati razliiti putevi kako da recima ili
govornim obrtima damo oseajni oblik. Tako, na pri-
mer, on moe iskoristiti okolnost to je izraz koji
treba da bude predstavljen dvosmislen i, upotreblju-
jui dvosmislenost kao skretnicu", umesto prvog zna-
enja koje se javlja u misli sna, primiti u manifestnu
sadrinu sna drugo.
To se desilo u malom snu koji iznosimo u na-
rednim redovima, i to sa spretnim korienjem za to
sposobnih recentnih utisaka prethodnog dana kao
materijala predstavljanja.
Na dan sna patio sam od nazeba i zato sam od-
luio da uvee, ako ikako bude moguno, ne napu-
tam postelju u toku noi. San mi je prividno omo-
guio da produim svoj dnevni rad; bavio sam se
time to sam lepio iseke iz novina u jednu knjigu,
pri emu sam nastojao da svakom odeljku odredim
odgovarajue mesto. San je glasio:
Ja se trudim da zalepim jedan iseak u knjigu,
ali on ne moe da stane na stranu, to mi priinjava
veliki bol."
Probudio sam se i morao sam konstatovati da bol
u snu traje kao istinski telesni bol koji me je zatim
naterao da izneverim svoju odluku. San me je obma-
nuo kao uvar spavanja" i ispunjenje moje elje da
ostanem u krevetu prikazivanjem reci ,,er geht aber
nicht auf die Seite".
1
Moe se upravo rei da se rad sna za vizuelno
predstavljanje njegovih misli slui svima dostupnim
sredstvima, izgledala ona budnoj kritici dozvoljena
ili nedozvoljena, i time se izlae sumnji i poruzi svih
onih koji su o tumaenju sna samo sluali ali se njim
samim nisu bavili. Takvim primerima obiluje naro-
ito Stekelova knjiga Die Sprache des Traumes
1
,,Er geht aber nicht auf die Seite" znai, takoe: on ne
ide napolje, u WC (Prim. prev.).
(= Govor sna), ali ja izbegavam da uzmem primere
odande poto autorova nekritinost i tehnika samo-
volja ine nesigurnim i onoga koji nije ogrezao u
predrasudama.
12) Iz jednog rada V. Tauska, Kleider und Far-
ben im Dienste der Traumdarstellung (= Odea i
boje u slubi predstavljanja sna) u Internationale
Zeitschrift jur Psychoanalyse, II, 1914):
a) A. sanja da vidi svoju bivu guvernantu u
crnoj haljini od listera, koja je vrsto zategnuta nad
zadnjicom. To znai, san ovu enu proglaava po-
hotljivom.
1
b) C. vidi u snu na X-drumu jednu devojku,
obavijenu belom svetlou i obuenu u belu bluzu,
Sneva je na tom drumu izmenjao svoje prve
nenosti sa izvesnom gospoicom Vajs.
2
c) Gospoa D. sanja da vidi staroga Blazela (jed-
nog osamdesetogodinjeg bekog glumca) kako u pu-
noj opremi lei na divanu. Zatim on skoi preko sto-
lova i stolica, isue ma, pogleda se pri tom u ogle-
dalo i mae maem oko sebe kao da se bori protiv
nekog nevidljivog neprijatelja.
Tumaenje: Snevaica pati od jedne stare bolesti
beike (nemaki: Blase). Prilikom analize ona lei
na divanu, i kad se pogleda u ogledalu, uprkos svo-
jim godinama i bolesti ona potajno samoj sebi izgleda
jo veoma snana.
3
13) Veliki rad" u snu.
Jedan sneva vidi u snu samog sebe kako lei na
postelji kao gravidna ena. To stanje veoma teko
podnosi. On vikne: Pa onda vie volim da... (u ana-
lizi on dopunjava, seajui se jednog bolniara:
1
Ova su mesta neprevodljiva i potrebno je dati neka
uputstva kako to treba razumeti. ena je bila u haljini od
listera (nemaki: Luster), a pohotljiv je na nemakom lustern.
(Prim. prev.).
2
Beo je na nemakom weiss. Tako se i zove ta gospo-
ica: Weiss (Prim. prev.).
3
Stari beki glumac Blasel podsea na re: Blase to
znai: beika. Rustung je oprema; riistig znai: snaan, jak.
(Prim. prev.).
5 Fraj, Odabrana ela, VII
... tucam kamen). Iza njegovog kreveta visi mapa,
iji je donji kraj zategnut drvenom lajsnom. On ski-
da ovu lajsnu tako to ju je dohvatio sa obe strane,
ali je ne lomi preko polovine nego je raskomada u
dve polovine po duini. Time je olakao sebi i ubrzao
poroaj.
Skidanje lajsne (nemaki: Leiste), bez iije po-
moi, on objanjava kao veliki posao" (= eine grosse
Leistung); on se oslobaa svoje nezgodne situacije
(u leenju) tako to se izvlai iz enskog poloaj a...
Apsurdni detalj da se laj sna ne lomi, nego epa po
duini, nalazi svoje objanjenje u tome: sneva se
sea da ovo udvajanje u vezi sa unitenjem sadrava
aluziju na kastraciju. San veoma esto prikazuje ka-
straciju prisustvom dva simbola penisa. Lajsna"
(Leiste") takoe jeste jedan deo tela blizu genita-
lija (= medica). On, zatim, tumaenje spaja, da sa-
vlada pretnju kastracijom koja ga je dovela do toga
da zauzme poloaj ene.
1
14) U jednoj analizi koju sam izvrio na fran-
cuskom jeziku treba protumaiti jedan san u kome
se ja pojavljujem kao slon. Moram, naravno, posta-
viti pitanje na koji nain dolazim do toga da budem
tako predstavljen. Vous me trompez" (= vi me va-
rate), odgovori sneva (trompe = surla).
Radu sna esto uspeva i predstavljanje vrlo
munog materijala, kao to su na primer imena, i
to nategnutim iskoriavanjem veoma dalekih odno-
sa. U jednom od mojih snova postavio mi je stari
Brilcke jedan zadatak. Ja uradim preparat i iz nje-
ga ieprkam neto to lii na zguvanu srebrnu har-
tiju. (O ovom snu kasnije jo vie). Pomisao uz ovo,
koju nije lako pronai, daje: staniol", i sada znam da
imam na umu ime autora Stanniusa, koje nosi neka
rasprava o nervnom sistemu riba, a kojoj sam se u
ranijim godinama divio sa strahopotovanjem. Prvi
nauni zadatak koji mi je dao moj uitelj odnosio se
stvarno na nervni sistem jedne ribe, zvane ammocoe-
1
Internat. Zeitschrift fur PsA., II, 1914.
tes. Ovo poslednje ime oigledno nije moglo biti upo-
trebi] eno u slikama.
Neka mi ne bude zamereno ako na ovom mestu
spomenem jo jedan san neobine sadrine koji je
znaajan i kao deji san i koji se pomou analize
vrlo lako objanjava. Jedna dama pria: Mogu da
se setim da sam kao dete esto sanjala kako dragi
Bog nosi na glavi zailjen eir od hartije. Jer takav
eir stavljali bi mi veoma esto na glavu za stolom,
da ne bih gledala u tanjire ostale dece koliko su do-
bila od odreenog jela. Poto sam ula da je Bog sve-
znajui, to san znai da ja znam sve, uprkos tome
eiru na glavi.
U emu se sastoji rad sna, i kako se on poigra-
va sa svojim materijalom, mislima sna, moe se na
veoma pouan nain pokazati na brojevima i rau-
nima koji se javljaju u snu. Brojevi koje ovek sa-
nja osim toga slue praznovernom svetu, naroito,
kao puni obeavanja. Odabrau, dakle, iz svoje zbirke
neke primere te vrste.
1. Iz sna jedne dame, kratko vreme pre zavr-
etka leenja:
Ona hoe neto da plati; njena erka uzima iz
njenog novanika 3 forinte i 65 krajcara; a ona kae:
ta radi to? Ta to staje samo 21 krajcaru. Ovaj de-
li sna bio mi je razumljiv ve i zbog prilika same
snevaice, bez nekog naroitog objanjenja s njene
strane. Dama je bila strankinja koja je svoju erku
smestila u jednom vaspitnom zavodu u Beu, i koja
je mogla nastaviti leenje sve dok joj erka ostane
u Beu. Kroz tri nedelje njena je kolska godina bila
zavrena i time se i leenje zavrilo. Dan uoi sne-
vanja, predstojnica instituta stavila joj je do zna-
nja da bi bilo dobro ako se odlui da svoju erku
ostavi jo jednu godinu kod nje. Posle toga, paci-
jentkinja je, oigledno, u sebi produila ovaj predlog
da bi, u tom sluaju, mogla i svoje leenje da pro-
dui za godinu dana. I na to se sad odnosi san, jer
godina je ravna 365 dana, a tri nedelje do kraja
kolske godine i leenje mogu se zameniti sa 21 da-
nom (mada ne sa isto toliko asova leenja). Brojke
5*
koje su u mislima sna stajale uz vremena, u snu su
pridodate novanim vrednostima, tako da bi se time
mogao izraziti jedan dublji smisao, jer Time is money
= vreme je novac. 365 krajcara su onda svakako 3
forinte i 65 krajcara. Neznatnost sume koja se u snu
pojavljuje oigledno je ispunjenje elje: elja je
umanjila i trokove leenja kao i trokove za godi-
nu dana u institutu.
2. Do sloenijih odnosa vode brojke u jednom
drugom snu. Jedna mlada dama, udata ve itav niz
godina, saznaje da se njena poznanica gotovo istih
godina, Eliza L., upravo verila. Posle toga sanja:
Ona sedi sa svojim muem u pozoritu, jedna strana
u parteru je potpuno prazna. Njen mu joj pria da
su i Eliza L. i njen verenik hteli da idu u pozorite,
ali su mogli dobiti samo loa sedita, tri za 1 forintu
i 50 krajcara, i ta mesta, naravno, nisu mogli uzeti.
Ona kae da to ne bi bila nikakva nesrea.
Odakle dolaze ova 1 forinta i 50 krajcara? Od
jednog zapravo indiferentnog povoda prethodnog
dana. Njena zaova dobila je od svog mua 150 fori-
nata na poklon i pourila se da ih se oslobodi kupu-
jui za njih nakit. elimo da napomenemo da je 150
forinata 100 puta vie od 1 forinte i 50 krajcara.
Odakle brojka 3, koja stoji kod pozorinih mesta? Za
to postoji samo jedno jedino povezivanje: to je ve-
renica za taj isti broj meseci tri mlaa od nje.
Reenju sna vodi onda raspitivanje ta moe da znai
ona crta u snu to je jedna strana partera ostala praz-
na. Ta crta predstavlja neizmenjenu aluziju na je-
dan beznaajan dogaaj koji je njenom muu davao
povoda za zadirkivanje. Ona se bila odluila da ide
na jednu od pozorinih predstava, objavljenih za tu
nedelju, i bila je tako predostrona da je karte uzela
nekoliko dana ranije za koje je trebalo da plati cenu
koja vai u pretplati. Kad su posle toga doli u po-
zorite, videli su da je jedna strana partera bila go-
tovo prazna; ona nije bila u pravu to se toliko urila.
Ja u sad san zameniti mislima sna: Bila je to
glupost udati se tako rano, nije mi bilo potrebno da
se toliko urim. Na primeru Elize L. vidim da bih
jo uvek mogla da dobijem mua. I to jednog o-
veka sto puta boljeg (ovek, blago), da sam samo e-
kala (suprotnost sa zaovinom urbom). Tri takva o-
veka mogla bih da kupim za taj novac (miraz)". Mi
sad skreemo panju na to da su brojevi u ovom snu
u daleko veoj meri izmenili znaenje i smisao nego
u snu o kome smo malopre raspravljali. Rad sna na
izmeni i na izopaenju bio je ovde bogatiji, to mi
tumaimo tako da su ove misli sna imale da do svo-
ga prikazivanja savladaju jednu naroito visoku
meru unutranjeg psihikog otpora. Neemo izgubiti
iz vida ni to da je u ovom snu sadran jedan apsur-
dan elemenat, naime taj to dua lica treba da uzmu
tri mesta. Mi anticipiramo tumaenje apsurdnosti u
snu ako navodimo da ovaj apsurdni detalj sadrine
sna treba da predstavlja najistaknutiju meu mi-
slima sna; bila je ludost udavati se tako rano, 3 (troj-
ka) (tri meseca razlike) sadrana u sasvim spored-
nom odnosu izmeu obe uporeene osobe upotreblje-
na je zatim spretno za stvaranje besmislice koja je
snu potrebna. Smanjenje realne sume od 150 fori-
nata na 1 forintu i 50 krajcara odgovara omalovaava-
nju oveka (ili blaga) u potisnutim mislima snevaice.
3. Jedan drugi primer prikazuje nam vetinu ra-
unanja kojom se san slui, a koja mu je zadala to-
liko lo glas. Neki ovek sanja: On sedi kod B...
(jedne porodice iz svog ranijeg kruga poznanika) i
kae: To je glupost to mi niste dali Mali. I zatim
upita devojku: Koliko vam je zapravo godina? Od-
govor: Roena sam 1882. Ah, pa onda vam je 28
godina.
Poto se san deava 1898. godine, to je oigled-
no loe raunato, i ova slabost u raunanju snevaa
moe se uporediti sa slabou u raunanju paraliti-
ara, ako se eventualno ne moe drukije razjasniti.
Moj pacijent spadao je meu ona lica ije misli ni-
jednu ensku koju vide ne mogu ostaviti na miru.
Njega je u mojoj ordinaciji nasledila jedna mlada
dama koja je redovno dolazila, koju je on sretao, o
kojoj se esto raspitivao i sa kojom je na svaki na-
in hteo da bude uglaen. To je bila ona dama iju
70
Tumaenje snova, II
je starost procenio sa 28 godina. Toliko za objanje-
nje rezultata prividnog raunanja. A 1882. bila je go-
dina kad se on oenio. On nije mogao da propusti a
da i sa ostale dve enske osobe koje je kod mene
sreo ne zapodene razgovor, dve devojke koje nipoto
vie nisu bile mladolike i koje su mu naizmenino
otvarale vrata; pa kad je video da devojke nemaju
ba mnogo poverenja, on je samom sebi dao obja-
njenje da ga one svakako smatraju jednim stari-
jim, staloenim" gospodinom.
Za jedan drugi san o brojevima, koji je izvanre-
dan zbog svoje providne determinisanosti ili, bolje
reeno, hiperdeterminisanosti, zahvaljujem zajedno
sa njegovim tumaenjem gospodinu B. Datneru:
Moj gazda, uvar bezbednosti u slubi magi-
strata, sanja kako stoji na strai na ulici, to pred-
stavlja ispunjenje elje. Onda mu prilazi inspektor
koji na okovratniku nosi brojeve 22 i 62 ili 26. Ali,
na svaki nain, na njemu je bilo vie dvojki.
Ve sama podela broja 2262 pri reprodukciji sna
dozvoljava zakljuak da sastavni delovi imaju naro-
ito znaenje. Pada mu napamet da su jue u kan-
celariji razgovarali o trajanju njihovog roka slubo-
vanja. Povod za to je dao jedan inspektor, koji je sa
62 godine starosti otiao u penziju. Sneva ima tek
22 godine slube, i potrebno mu je jo 2 godine i 2
meseca da bi postigao penziju od 90!. San mu, dakle,
najpre iznosi pred oi ispunjenje jedne elje koju
ve odavno neguje, elje da postigne rang inspekto-
ra. Pretpostavljeni sa brojem 2262 na ogrlici je on
sam, on vri svoju dunost na ulici, takoe jedna
omiljena elja, odsluio je svoje 2 godine i 2 meseca
i moe sad kao 62-godinji inspektor s punom pen-
zijom napustiti slubu."
1
1
Analize drugih snova o brojevima vidi u Junga, Marci -
novskog i ostalih. Ti snovi esto pretpostavljaju sloene ope-
racije sa brojevima, koje meutim sneva reava sa zapanju-
juom sigurnou. Uporedi i Douns, Uber unbewusste Zahlen-
behandulng" (Zentralblat fvir Ps.A., II, 1912, str. 241 s).
Ako sad uporedimo ove i sline primere (koji e
doi kasnije) moemo rei: Rad sna uopte ne rau-
na, ni tano ni pogreno; on samo u obliku rauna
stavlja brojke koje se nalaze u mislima sna i koje
mogu sluiti kao aluzija na neki materijal koji se ne
moe predstaviti na neki drugi nain. Rad sna pri
tom postupa sa brojevima na potpuno isti nain kao
sa materijalom za izraavanje njegovih namera, kao
i sa svim ostalim predstavama, ukljuujui i govore
koji se mogu prepoznati kao predstave reci.
Rad sna, naime, ne moe stvoriti nikakav govor.
Koliko se od govora i odgovora u snovima moe po-
javiti, koji sami po sebi mogu biti smisaoni ili bez
smisla: analiza nam svaki put pokazuje da je san pri
tom iz misli sna preuzeo samo odlomke iz stvarno
odranih ili sluanih govora i da je sa njima veoma
samovoljno postupao. On ne samo to ih je istrgnuo
iz njihove celine i raskomadao ih, pa jedan deo pri-
mio, a drugi odbacio, nego ih je esto sastavio na-
novo tako da se govor u snu koji izgleda kao da je
celovit, prilikom analize raspada na tri ili etiri od-
lomka. Prilikom te nove upotrebe on je esto ostavio
po strani smisao koji su imale reci u mislima sna, i
iz teksta izmamio sasvim novi smisao.
1
Pri bliem
posmatranju moemo kod govora u snu razlikovati
1
Na isti nain kao san postupa i neuroza. Poznajem
jednu pacijentkinju koja nehotice, i protiv volje, slua (halu-
cinira) pesme ili delove pesama, a da njihov smisao njen du-
evni ivot ne moe da shvati. Ona, uostalom, sigurno nije
paranoina. Analiza, zatim, pokazuje da je ona tekst ovih
pesama primenila pomou izvesnih sloboda sa zloupotrebom.
Leise, leise, fromme Weise (= lagano, lagano, pobona me-
lodijo). Za njeno nesvesno to znai: Fromme Waise (= po-
bona udovice), a to ona jeste. O du selige, o du frohliche"
(= o blaena, o radosna) jeste poetak jedne boine pesme;
poto je ona ne produava do reci ,,Weihnachtszeit" (= bo-
ino doba), ona od nje pravi svadbenu pesmu itd. Istim
mehanizmom izopaenja moe se, uostalom, sprovesti i bez
halucinacije u istoj pomisli. Zato je jednog od mojih paci-
j enata snalo seanje na jednu pesmu koju je morao u mla-
dim godinama da ui: Nachtlich am Busento l i spel n. . . ?
(= nou na Buzentu apuu).
72
Tumaenje snova, II
razumljivije, kompaktne sastavne delove od drugih
koji slue kao sredstvo za povezivanje i koji su ve-
rovatno bili popunjeni onako kao to, pri itanju,
popunjavamo izostavljena slova i slogove. Govor u
snu ima, prema tome, sastav slian brei u kome
jedna ovrsla meumasa povezuje vee komade raz-
nog materijala.
Strogo uzev, ovaj opis je pravilan samo za one
govore u snu koji imaju neto od ulnog karaktera
govora i koje sneva opisuje kao govori". Ostale
vrste govora koji se, tako rei, ne oseaju kao sluani
ili izreeni (koji u snu nemaju nikakav akustini ili
motorini akcenat) jesu prosto misli kao to dolaze i
u naoj budnoj misaonoj aktivnosti i prelaze neizme-
njeni u mnoge snove. Za indiferentni govorni mate-
rijal sna izgleda da i lektira daje jedan izvor koji
bogato tee i koji se teko moe pratiti. Ali sve to
se u snu ikako upadljivo istie kao govor, moe se
svoditi na realan govor koji je sneva sam ili odr-
ao ili uo.
Primere za izvoenje ovakvih govora u snu nali
smo ve pri analizi snova saoptenih u druge svrhe.
Tako u bezazlenom snu o pijaci" (na strani 189), gde
govor: To se vie ne moe dobiti slui za to da se
identifikujem sa mesarom, dok jedan deo drugog go-
vora: Ovo ne znam, ovo neu uzeti upravo ispunjava
zadatak da san naini bezazlenim. Jer snevaica je
dan ranije jednu sugestiju svoje kuvarice odbila re-
Zato to se njegova fantazija zadovoljava jednim elom
ovog citata:
Nachtlich am Busen (= nou na grudima).
Poznato je da se parodistiki vic nije odrekao ove vrste
tehnike. Fliegende Blatter" donele su jednom meu svojim
ilustracijama uz nemake klasiare" i j ednu sliku uz ilero-
vu pesmu Siegesfest" (= sveanost pobede), uz koju je stajao
citat prevremeno zavren:
Nastavak:
Und des frisch erkampften \Veibes
freut sich der Atrid und strickt".
Um den Reiz des schonen Leibes
Seine Arme hochbegluckt.
cima: To ne znam, ponaajte se pristojno, te je sada
od ovog govora primila u san prvi deo koji zvui
indiferentno, da bi s njim aludirala na kasniji deo,
to bi se vrlo lepo uklapao u fantaziju koja se nala-
zila u osnovi sna, ali bi je odao.
Jedan slian primer mesto mnogih koji svi do-
vode do istog zakljuka:
Jedno veliko dvorite u kome se pale leevi. On
kae: Ja odlazim, to ne mogu da gledam. (Nikakav
razgovetan govor). Zatim nalazi dva kasapska mom-
ka i kae im: No, jel' prijalo? jedan odgovara: Ba
nije bilo dobro. Kao da je to bilo ljudsko meso.
Bezazleni povod za ovaj san je ovo. On posle ve-
ere ide sa enom u posetu kod valjanih ali nipoto
primamljivih suseda. Gostoljubiva stara dama nalazi
se ba za veerom i primorava ga (za to se meu mu-
karcima u ali upotrebljava jedna sastavljena re
sa seksualnim znaenjem)
1
da okusi od veere. On
otklanja to recima da nema vie apetita. ,,Aber~
gehns'iveg" (= ta idite samo), to ete jo podneti",
ili neto slino. On dakle mora da proba i onda pred
njom hvali ono to mu je ona ponudila. Ala je ovo
dobro". Kad je ponovo sam sa svojom enom, on grdi
i nametljivost svoje susetke i kvalitet jela koje je
okusio. Ne mogu da gledam" to se i u snu ne po-
javljuje kao pravi govor, jeste misao koja se odnosi
na telesne drai dame koja ga poziva, i nju bi t re-
balo prevesti: da ne eli da ih vidi.
Pouni ja e biti analiza jednog drugog sna koji
objavljujem ve na ovom mestu zbog vrlo jasnog
govora koji stvara njegovo sredite, ali koji u obja-
sniti tek kad budem objanjavao afekte u snu. Sa-
njao sam veoma jasno: Otiao sam nou u Brikeov
(Brucke) laboratorijum i na lako kucanje na vratima
otvaram (pokojnom) profesoru Flajlu (Fleischl) koji
ulazi sa vie stranaca i posle nekoliko reci seda za
svoj sto. Zatim dolazi drugi san: Moj prijatelj Fl. sti-
1
Re notzuchtigen" silovati upotrebljava se (u ali)
mesto notigen" primoravati (Prim. prev.).
74
Tumaenje snova, II
gao je neupadljivo u Be u julu mesecu; susreem ga
na ulici u razgovoru sa mojim (pokojnim) prijateljem
P. i odlazim s njima nekud, gde oni sede za jednim
malim stolom jedan prema drugom, a ja napred sa
uzane strane stoia. Fl. pria o svojoj sestri i kae.
Za tri etvrti sata ona je bila mrtva, pa zatim ne-
to kao: To je prag. Poto ga P. ne razume, okree se
Fl. meni i pita me koliko sam ja saoptio P.-u od
njegovih stvari. A zatim ja, pod uticajem neobinog
afekta hou da kaem Fl.-u da P. (uopte ne moe
nita znati jer) nije iv. Ali ja kaem, primeuj ui
sam ovu greku: Non vixit. Zatim prodorno pogle-
dam P.-a, on od mog pogleda pobledi, postane neja-
san, njegove oi postanu bolesno plave i naposlet-
ku ga nestane. Ja se tome neobino radujem; sada
razumem da je i Ernst Flajl bio samo jedna pojava,
jedan revenant,
1
i nalazim da je sasvim mogue da
jedna takva osoba samo tako dugo postoji, dok mi to
elimo, i da moe biti odstranjena eljom drugoga
oveka.
Ovaj lepi san sadri toliko zagonetnih karakt e-
ri sti ka sadraj a sna kri ti ku za vreme samoga sna,
da i sam pri meuj em svoju pogreku to kaem Non
vixit umesto Non vivit; pri rodno optenje sa pokoj -
nicima koje sam san proglaava umrl i ma, apsurdnost
zakljuivanja, veliko zadovoljstvo koje mi to pri -
prema, da bi h od srca r ado" ht eo saoptiti ree-
nj e ove zagonetke. Ali, u stvari, ja ni sam u mogu-
nosti da to ur adi m ono nai me to radi m u snu
da svom slavoljublju rtvuj em obzir pr ema meni tako
dragi m osobama. Ali svako prikazivanj e mislilo bi
ono to mi je poznato da je smisao sna. I tako u
se zadovoljiti, naj pre na ovom mestu, a kasnij e i na
drugom mestu, ti me to u izvui samo nekoliko ele-
menat a sna radi tumaenj a.
Sredite sna stvara j edna scena u kojoj ja svojim
pogledom uni tavam P.-a. Njegove oi pri t om po-
staj u tako neobine i nepri j atno plave, i zati m ga ne-
1
Revenant"
prev.).
duh, doslovno: neko ko se vraa (Prim.
staje. Ova scena j e sasvim j asno podraavanj e stvar-
no doivljene scene. Ja sam bio demonstrator na fi-
ziolokom institutu, i mao sam slubu u rani m j ut ar-
nj im asovima, i Brike (Briicke) je saznao da sam ne-
koliko put a suvie kasno doao u studentsku labora-
toriju. Onda j e on j ednom doao tano za vreme
otvaranj a i saekao me. Ono to mi je rekao, bilo
je krto i odreeno; ali njegove reci uopte nisu bile
vane. Ono to je pobeivalo bile su njegove strane
plave oi koj ima me j e posmatrao i pred kojima sam
se gubio kao P. u snu, koji je na moj e olakanje
izmenio uloge. Onaj ko je u stanj u da se sea oiju
velikog majstora, koje su bile divne sve do duboke
starosti i koji ga je ikad video kad je bio ljut moi
e se lako preneti u afekte mladoga grenika.
Ali dugo mi nij e uspevalo da izvedem one reci
Non vixit", kojima vri m pravdu u snu, dok se ni -
sam setio da su ove dve reci imale u snu t ako velik
stepen j asnoe ne kao reci koje sam uo ili koje sam
doviknuo, nego kao reci koje sam video. Onda sam
odmah znao odakle one dolaze. Na postamentu spo-
meni ka cara Josif a u bekom dvoru mogu se proitati
lepe reci:
Saluti patriae vixit
non diu sed totus.
1
Iz ovog napisa ieprkao sam ono to je odgova-
ral o j ednom neprij atelj skom nizu u moj im mislima
sna, i to bi trebal o da glasi: Pa ovaj ovek uopte
nema ta da kae, on uopte i ne ivi. I sad sam se
morao setiti da sam taj san sanjao nekoliko dana pr e
otkrivanj a spomenika Flajlu pod arkadama Bekog
univerziteta, pri emu sam ponovo video i Brikeov
spomenik i (nesvesno) morao sa aljenjem razmilj ati
o tome kako je moj veoma tal entovani i nauci pot-
1
Natpis glasi pravilno:
Saluti p u b l i c a e vixit
non diu sed totus.
1
Motiv pogrenog itanja: patriae za publicae Vitels (Wittels)
je verovatno tano pogodio. Prevod latinskih reci: 2iveo
je za javno blagostanje, ne dugo ve itav.
7ff Tumaenje snova, II
puno odani prijatelj P. svojom preranom smru iz-
gubio opravdano pravo na spomenik u ovim prosto-
rijama. I tako sam mu podigao u snu spomenik: moj
prijatelj P. se zvao Josif.
1
Na osnovu pravila o tumaenju snova ja jo uvek
ne bih imao prava da reci non vivit, koje upotre-
bljavam, zamenim recima non vixit, koje mi seanje
na spomenik cara Josifa stavlja na raspolaganje.
Mora da je ovo svojim doprinosom omoguio neki
drugi elemenat misli sna. Neto mi kae da pazim
na to da se u sceni sna sudaraju jedan neprijatelj-
ski tok miljenja i jedan prijateljski prema mome
prijatelju P., prvi povrno, a drugi prikriveno, i da
su oba predstavljena istim recima: Non vixit. Poto
je on bio zasluan za nauku, ja mu podiem spome-
nik; ali poto je bio kriv za jednu zlu elju (koja je
izraena na kraju sna), ja ga zbog toga unitavam.
Stvorio sam jednu reenicu sa sasvim naroitim pri-
zvukom, i pri tome mora da je na mene uticao neki
uzor. Gde se samo nalazi jedna slina antiteza, jedno
takvo stavljanje jedne pored druge dveju suprotnih
reakcija protiv jedne te iste linosti, koje obe pola-
u pravo na to da budu potpuno opravdane, pa ipak
da jedna drugoj ne smetaju? Na jednom jedinom
mestu u literaturi, ali mestu koje se duboko ureze
itaocu u pamenje: u govoru kojim se Brut pravda
u Sekspirovoj drami Julije Cezar": Jer me je Ce-
zar voleo, ja za njim plaem; jer je bio srean, ja se
radujem; jer je bio hrabar, ja ga potujem, ali zato
to je bio pohlepan za vlau, ja sam ga ubio." Nije
li to ista struktura reenice i ista suprotnost misli
kao u misli sna koju sam otkrio? U snu, ja dakle
igram ulogu Bruta. Kad bih samo mogao da uz ovu
kolateralnu vezu naem jo jedan trag u sadrini
1
Kao doprinos hiperdeterminisanju: Moje opravdanje
to sam doao suvie kasno bilo je u tome to sam posle
dugog nonog rada ujutru morao napraviti dugaak put od
ulice Kaiser Joseph do Veringertrase (Wahringerstrasse). (To
je ime jedne beke ulice gde se nalaze univerzitetske zgrade
i instituti) (Prim. prev.).
sna koji bi tu vezu potvrdili. Mislim, da bi taj trag
mogao biti ovaj: Moj prijatelj Fl. dolazi u Be u julu.
Ova pojedinost ne nalazi nikakvu osnovu stvarnosti.
Moj prijatelj FL, koliko znam, nikad nije bio u julu
u Beu. Ali mesec jul je nazvan po imenu Juli ja Ce-
zara i mogao bi zbog toga vrlo lako da zastupa alu-
ziju na meumisao koju traim: da igram ulogu
prijatelj P. se zvao Josif.
1
Zanimljivo je da sam stvarno jednom igrao Bru-
ta. Pred decom u jednom auditoriju izvodio sam sce-
nu Brut i Cezar" iz ilerovih pesama, i to kao e-
trnaestogodinji deak, zajedno sa svojim neakom,
starijim od mene godinu dana, koji je tada iz Engle-
ske doao k nama, a takoe i s jednim revenant",
drugom u igri u prvim godinama moga detinj-
stva, koji se s njim ponovo pojavio. Do svoje napu-
njene tree godine ivota mi smo bili nerazdvojni,
voleli smo se i tukli se, i ovaj deji odnos je, kao to
sam ve jednom nagovestio, odluio o svima mojim
kasnijim oseanjima i druenju sa vrnjacima. Moj
neak Don je od toga vremena dozi veo mnogo rein-
karnacija koje su ponovo oivljavale as ovu as onu
stranu njegovog bia koje je u mom nesvesnom se-
anju ostalo neizbrisivo. Mora da je s vremena na
vreme veoma loe postupao sa mnom, i mora da sam
i ja ispoljavao hrabrost protiv ovog moga tiranina,
jer su mi u mojim kasnijim godinama esto prepri-
avali jedan kratak govor kojim sam se pravdao kad
me je otac njegov deda pozvao na odgovor-
nost: Zato bijes Dona? A taj govor u recima deaka
koji onda jo nije imao ni dve godine glasio je: Ja
sam ga bio, jer je on mene bio. Mora da je to bila
upravo ova scena iz moga detinjstva koja je reci non
vivit skrenula na non vixit, jer u govoru deaka ka-
snijih dejih godina re schlagen znai to i wichsen;-
1
Uz to jo: Caesar Kaiser.
2
Prim. prev.: schlagen = tui; wichsen = tui, votiti.
Uporedi sad latinsku re vixit (to, naravno, nema nikakve
veze s tim glagolom; to je prolo vreme od vivo i znai oiveo
je) sa ovim glagolom wichsen (neprevodljivo!).
rad sna ne preza ni od ega da se poslui ovakvim
vezama. Neprijateljstvo prema mom prijatelju P., u
osnovi tako malo utemeljeno, koji je bio mnogostruko
nadmoniji od mene, pa je prema tome mogao da
se pojavi u jednom novom izdanju druga iz detinj-
stva, svodi se sigurno na komplikovani infantilni
odnos prema Donu.
Ja u se dakle ponovo vratiti na ovaj san.
G
APSURDNI SNOVI
INTELEKTUALNE AKTIVNOSTI
U SNU
U dosadanjim tumaenjima snova naili smo
tako esto na elemenat apsurdnosti u sadrini sna
da vie neemo odlagati istraivanje odakle on do-
lazi i ta otprilike znai. Mi se seamo da je pro-
tivnicima koji poriu vrednost sna upravo apsurd-
nost pruala jedan od glavnih dokaza za to da u snu
vide samo besmislen proizvod jedne reducirane i
fragmentarne duevne delatnosti.
Poeu sa nekim primerima u kojima je apsurd-
nost sadrine sna samo prividna, i koja odmah ne-
staje im se malo vie udubimo u smisao sna. Postoje
neki snovi koji, kao to se najpre mislilo, sluajno
govore o mrtvom ocu.
San jednog pacijenta koji je izgubio oca pre est
godina:
Ocu se dogodila velika nesrea. On se vozio no-
nim vozom, tada je voz iskliznuo iz ina, sedita su
se zbila i njemu je glava sa strane bila stisnuta. Sne-
va ga zatim vidi kako lei na krevetu, sa ranom iz-
nad ivice obrva, koja ide vertikalno. udi se tome
Apsurdni snovi
79
to je otac nastradao (poto je ve mrtav, kao to pri-
likom prianja dopunjava). Oi su tako bistre.
Prema postojeoj oceni snova ovaj sadraj sna
trebalo bi ovako razjasniti: Sneva je najpre, dok
sebi predstavlja oevu nesreu, zaboravio da on ve
godinama poiva u grobu: u daljem toku snevanja
ovo se seanje budi i dovodi do toga da se on sam,
jo snevajui, udi svome snu. Ali nam analiza po-
kazuje da je sasvim izlino traiti ovakva objanje-
nja. Sneva je kod jednog umetnika poruio oevu
bistu, koju je na dva dana pre sna video. I ova bista
je ta koja mu izgleda da je nastradala. Vajar oca ni-
kad nije video, on radi prema priloenim fotogra-
fijama. Na dan pre samog sna, sin je pun pijeteta
poslao u atelje jednog starog slugu porodice, nee li
i on doneti isti sud o glavi od mermera, da je naime
suvie ispala uzana u poprenom pravcu od jednog
slepog oka do drugog. A sada dolazi materijal sea-
nja koji je doprineo izgradnji ovoga sna. Otac je
imao obiaj, kad bi ga muile poslovne brige ili te-
koe u porodici, da obe ruke pritisne na slepooni-
ce, kao da eli da stegne glavu koja mu je suvie i-
roka. Kao dete od etiri godine, na sneva je bio
prisutan kako je sluajno napunjena puka pukla i
ocu pocrnila oi (oi su tako svetle). Na onom me-
stu gde san pokazuje oevu povredu, on je, dok je
bio iv, kad bi bio alostan ili zamiljen, nosio jednu
dugaku boru. Sto je ova bora u snu zamenjena ra-
nom, to ukazuje na drugi podstrek sna. Sneva je fo-
tograf iao svoju malu ericu; ploa mu je bila ispa-
la iz ruke i kad ju je podigao, pokazivala je pukoti-
nu koja je ila kao vertikalna brazda preko ela de-
vo j ie i dopirala do luka obrva. I tada nije mogao
da se oslobodi praznovernih slutnji, jer jedan dan
pre materine smrti pukla mu je fotografska ploa sa
njenom slikom.
Apsurdnost ovoga sna, dakle, samo je rezultat
jedne povrnosti u izraavanju koje ne eli da raz-
likuje bistu i fotografiju od osobe. Svi smo mi na-
vikli da govorimo ovako: Ne nalazi li da je otac po-
goen? Naravno, ali se izgled apsurdnosti u ovom
snu lako mogao izbei. Kad bismo smeli da sudimo
ve posle jednog jedinog iskustva, mogli bismo rei
da je ovaj izgled apsurdnosti bio doputen ili ak
nameravan.
II
Drugi, sasvim slian primer iz mojih sopstvenih
snova: (ja sam svoga oca izgubio 1896. godine).
Posle svoje smrti otac je igrao izvesnu politiku
ulogu u Maara, ujedinio ih politiki, pri emu vidim
malu nejasnu sliku: gomila ljudi kao u parlamentu;
jedna osoba koja stoji na jednoj ili na dve stolice,
a oko nje ostali. Seam se toga koliko je na mrtva-
kom odru liio na Garibaldija, i radujem se to se ovo
obeanje ipak obistinilo.
To je dovoljno apsurdno. Sanjano je u ono vreme
kad su Maari parlamentarnom opstrukcijom dospeli
u bezakono stanje i prolazili kroz krizu iz koje ih je
oslobodio Koloman Szell. Neznatna okolnost to se
scena viena u snu sastoji od tako malih slika nije
bez znaaja za razjanjenje ovoga elementa. Obino
vizuelno predstavljanje sna naih misli daju slike
koje nam otprilike ine utisak prirodne veliine; a
moja slika u snu je reprodukcija jednog drvoreza
umetnutog u tekst jedne ilustrovane istorije Austrije,
koji predstavlja Mariju Tereziju na dravnom sabo-
ru u Pounu, uvenu scenu poznatog Moriamur pro
rege nostro".
1
Kao to je tamo Marija Terezija opko-
ljena gomilom ljudi, tako je u snu moj otac; ali on
stoji na jednoj ili na dve stolice, dakle kao predsed-
nik suda (= Stuhlrichter, nemaka re: Stuhl = sto-
lica, Richter sudija, prim. prev.). (On ih je uje-
1
Vie ne znam kod kojeg autora sam naao da pominje
jedan san u kome sve vri od malih likova, i za koji se kao
izvor pokazao jedan od bakroreza Zaka Kaloa (Jacques Cal-
lot), koje je sneva danju posmatrao. Ovi bakrorezi sadra-
vaju, razume se, velik broj veoma malih figura; jedan niz
ovih tretira grozote tridesetogodinjeg rata.
Apsurdni snovi
81
dinio: ovde posreduje izraz: Nee nam biti potre-
ban sudija). Da je na mrtvakom odru toliko liio na
Garibaldija, to smo primetili svi mi koji smo stajali
kraj njegovog odra. On je imao postmortalno penja-
nje temperature, njegovi su obrazi bili crveni i sve
crvenij i... protiv volje nastavljamo: Und hinter ihm,
in wesenlosem Scheine lag, was uns alle bandigt, da
Gemeine.
1
Ove nae uzviene misli pripremaju nas na to
da upravo treba da imamo posla sa prostakim"
(gemein). Postmortale", povienje temperature, u
sadraju sna odgovara recima posle njegove smrti".
U njegovom bolu bila je naj tegobni ja potpuna ukoe-
nost creva (opstrukcija) u toku poslednjih nedelja. Na
ovo se nadovezuju svakojake nepristojne misli. Jedan
od mojih vrnjaka koji je svoga oca izgubio jo kao
gimnazijalac, a kojom sam mu prilikom, duboko po-
tresen, ponudio svoje prijateljstvo, priao mi je jed-
nom, rugajui se o bolu jedne roake iji je otac
umro na ulici i bio donet kui, kako se posle, prili-
kom svlaenja lesa, videlo da se u trenutku smrti
ili postmortalno izvrilo pranjenje creva. erka je
bila tako duboko nesrena zbog toga da joj je ova
nemila pojedinost morala smetati u seanju na oca.
Tu smo sad prodrli, dakle, do elje koja se u ovom
snu oliava. Posle smrti stajati ist i velik pred svo-
jom decom: ko to ne bi eleo? Sta je postalo od
apsurdnosti ovoga sna? Njegova prividna apsurdnost
ostvarila se samo tako to je u snu verno predstav-
ljen jedan doputen izraz, kojim smo navikli da pre-
emo preko apsurdnosti koja moe da postoji izmeu
njenih sastavnih delova. Ni ovde ne moemo odbaciti
utisak da je prividna apsurdnost eljena i namerno
izazvana.
Uestalost sa kojom mrtve osobe u snu nastupa-
ju kao ive, rade, i opte sa nama, izazvala je ne-
umesno uenje i stvorila neka neobina objanjenja,
1
I iza njega leae u besutinskom sjaju ono to nas sve
kroti, prostako.
S Frod, Odabrana ela, VII
82
Tumaenje snova, II
iz kojih se upadljivo vidi nae nerazumevanje za
san. Pa ipak je objanjenje ovih snova vrlo oigled-
no. Kako esto dolazimo u situaciju da pomislimo:
Kad bi otac jo bio iv, ta bi rekao na to? Ovo kad
san ne moe predstaviti drugaije nego tako da od-
reenu osobu predstavi kao prisutnu u jednoj odre-
enoj situaciji. Tako, na primer, jedan mlad ovek
kome je deda ostavio veliko nasledstvo sanja u jednoj
prilici o prekoru koji mu je upuen zbog znatnog
izdatka novca, da je njegov deda ponovo iv i da tra-
i od njega polaganje rauna. I kad mi, prigova-
rajui da bolje znamo, protestujemo tako protiv sna,
da je ovek ve umro, to u stvari predstavlja utenu
misao da pokojnik ovo nije morao doiveti, ili zado-
voljstvo zbog toga to vie nema da se u to mesa.
Jedna druga vrsta apsurdnosti koja se nalazi u
snovima o mrtvim roacima ne izraava podsmeh i
ruganje, nego slui krajnjem odbijanju; predstavlja-
nju jedne potisnute misli, koju bismo rado smatrali
kao neto to se najmanje moe zamisliti. Snovi te
vrste izgleda su reivi samo ako se podsetimo da san
ne stvara nikakvu razliku izmeu onoga to se eli
i realnog. Tako, na primer, jedan ovek koji je ne-
go vao svoga oca u njegovoj bolesti i zbog njegove
smrti teko patio, ubrzo posle toga sanja sledei bes-
misleni san: Otac je ponovo iv i razgovarao je s nji-
ma kao i inae, ali (neobino bese to to) je on ipak
umro samo on to nije znao. Taj san emo razumeti
ako, izmeu reci ta on je umro", umetnemo: zbog
elje snevaeve i ako uz on to nije znao" dopunimo:
da je sneva imao tu elju. Za vreme negovanja u
bolesti sin je vie puta poeleo da otac bude mrtav,
tj. imao je zapravo jednu misao punu saaljenja da
smrt ve jednom uini kraj njegovim mukama. U
alosti posle smrti ak je i ova elja sapatnje po-
stala nesvesno prebacivanje, kao da je njome stvar-
no doprineo da skrati bolesnikov ivot. Buenje naj-
ranijih infantilnih oseanja prema ocu omoguilo je
ovom samoprebacivanju da doe do izraza kao san;
ali ovaj san morao je ispasti ovako apsurdan ba zbog
ogromne suprotnosti izmeu izazivaa sna i misli
Apsurdni snovi 83
dana (Uporedi uz ovo: Formulierungen iiber die zwei
Prinzipien des psvchischen Geschehens, Jahrbuch
fur Psychoanalyse, III, 1911. Sabrana dela, sve-
ska VIII).
Snovi o voljenim pokojnicima stavljaju tumae-
nju snova uopte teke zadatke, ije reenje ne ispa-
da uvek zadovoljavajue. Razlog za to mogli bismo
traiti u naroito snano izraenoj ambivalenciji ose-
anja koja dominira odnosom snevaa prema pokoj-
niku. Veoma je obina stvar da se u takvim snovima
sa pokojnikom najpre postupa kao sa ivim, i da se
onda odjednom kae da je mrtav, i da on u nastavku
sna ipak ponovo ivi. To deluje zbunjujue. Ja sam,
naposletku, saznao da ova smena smrti i ivota tre-
ba da predstavi ravnodunost snevaa (Svejedno mi
je da li je iv ili je umro"). Razume se da ova rav-
nodunost nije realna, nego samo eljena; ona treba
da pomogne snevau da odbaci veoma intenzivne pa
esto i kontradiktorne oseajne stavove, i tako ona
postaje predstavljanje u snu njegove ambivalencije.
U ostalim snovima, u kojima sa pokojnicima opti-
mo, esto nam ovo pravilo deluje kao orijentacija:
Ako se u snu ne skree panja na to da je pokojnik
mrtav, onda se sneva izjednauje sa pokojnikom,
on sanja o svojoj sopstvenoj smrti. A prisebnost ili
uenje koji se odjednom javljaju u snu: Pa on je
ve odavno umro predstavljaju odbranu od ovog
izjednaavanja i otklanjaju to da san znai smrt
za snevaa. Ali, ja priznajem i oseam da je tuma-
enje snova sa ovom sadrinom jo daleko od toga
da je snovima izmamilo sve njihove tajne.
III
U primeru koji navodim sada mogu da uhvatim
rad sna na samom delu namernog fabrikovanja jed-
ne apsurdnosti za koju u materijalu ne postoji ni-
kakav povod. Primer dolazi od sna koji mi je dao su-
sret sa grofom Tunom pre moga putovanja na leto-
f
vanje. Vozim se kolima s jednim konjem i izdajem
koijau nareenje da me odveze na stanicu. Prugom
naravno ne mogu s vama da se vozim, kaem ja, po-
to mi je prigovorio kao da sam ga preko mere za-
morio; pri tome izgleda kao da sam se ve vozio
s njim jednim delom puta koji se obino prelazi vo-
zom." Na ovu zbrkanu i besmislenu priu analiza daje
sledea objanjenja: Uzeo sam danju koiju s jed-
nim konjem i ona treba da me odveze u Dornbah u
jednu udaljenu ulicu. Ali koija nije poznavao put
i vozio je sve dalje, kao to ovi dobri ljudi ine, dok
to nisam primetio i pokazao mu put, pri emu ni-
sam propustio da mu uinim nekoliko podrugljivih
primedaba. Od ovog koijaa ispreda se sad jedna
misaona veza ka aristokratima, i s njom u se ka-
snije jo sastati. Za sada samo aluzije da nama, gra-
anskom plebsu, aristokrati ja pada u oi time to
voli da sedne na koijaevo mesto. Ta grof Tun ta-
koe upravlja dravnim kolima Austrije. Ali sledea
reenica u snu odnosi se na moga brata koga, dakle,
ja identifikujem sa koijaem ovih jednozaprenih
kola. Ja sam mu ove godine otkazao zajedniko pu-
tovanje u Italiju (Samom prugom, naravno, ne mo-
gu da se vozim s vama"), i ovo otkazivanje je bila
nekakva vrsta kazne za njegovu albu da ga na pu-
tovanjima obino preterano zamaram (to je u san
dospelo neizmenjeno) time to od njega oekujem
brzo menjanje mesta, suvie lepote u toku jednoga
dana. Brat me je te veeri ispratio na stanicu, ali je
malo ranije iskoio na tramvajskoj stanici Westbahn-
hof, da bi nastavio tramvajem put za Purkersdorf. Ja
sam mu napomenuo da moe jo neko vreme ostati
kod mene tako to e se u Purkersdorf odvesti zapad-
nom eleznicom a ne tramvajem. Od toga je u san
ulo to da sam se jednim delom puta vozio kolima, a
taj put se obino prelazi eleznicom. U stvari bilo
je obrnuto (i Umgekehrt ist auch gefahren").
1
Ja
1
Re fahren", dosta esta u snu i analizi, znai voziti"
se (kolima) i voziti se", putovati (eleznicom) (Prim. prev.).
Apsurdni snovi
85
sam bratu rekao: Rastojanje koje prelazi tramvajem,
moe prei i zapadnom eleznicom u mom drutvu.
itavu zbrku u snu izazivam time to umesto tram-
vaj" u snu stavljam kola", to svakako dobro slui
pri spajanju koijaa s bratom. Onda u snu stvorim
neto besmisleno, to prilikom objanjenja izgleda
jedva odgonetljivo i to je bilo gotovo u kontradik-
ciji sa jednim mojim ranijim govorom (Samom pru-
gom ne mogu s vama da se vozim"). Ali, poto reci
tramvaj i kola uopte ne moram da meam, mora da
sam ovu itavu zagonetnu stvar u snu namerno ova-
ko oblikovao.
Ali u kojoj nameri? Mi sada treba da otkrijemo
znaenje apsurdnosti u snu, iz kojih motiva je ona
dozvoljena ili stvorena. Reenje tajne u ovom slu-
aju jeste ovo: Meni je u snu potrebna jedna apsurd-
nost i neto nerazumljivo u vezi sa vonjom" (fah-
ren) jer u mislima sna imam izvestan sud koji trai
da bude predstavljen. Jedne veeri kod one ljubazne
domaice i duhovite dame, koja u jednoj drugoj sceni
istoga sna nastupa kao domaica", uo sam dve za-
gonetke koje nisam mogao da resim. Poto su zago-
netke ostalom drutvu bile poznate, mora da sam
izgledao smean svojim bezuspenim pokuajima da
ih resim. To su bile dve zagonetke sa potomci
(Nachkommen") i preci (Vorfahren"). I one su, ini
mi se, glasile ovako:
Der Herr befiehlt's,
Der Kutscher tut's.
Ein jeer hat's,
im Grabe ruht's (Vorfahren)
1
Zbunjivalo je to to je druga zagonetka u prvoj
polovini bila identina s prvom zagonetkom.
1
Gospodar nareuje, koija to izvrava. Svako to ima,
ofts poiva u grobu. Odgovor: Preci. Vorfahren znai: a) iz-
vesti kola napred, b) potomstvo (Prim. prev.).
8
Tumaenje snova, II
Der Herr befiehlt' s,
Der Kutscher tut' s.
Nicht j eder hat' s,
In der Wiege ruht' s (Nachkommen)
1
Kad sam sad video kako se grof Tun tako sve-
stan svoje moi vozi ispred nas, (vorfahren) i pao u
raspoloenje Figara koji zasluge visoke gospode na-
lazi u tome to su se potrudili da se rode (da
budu potomci = Nachkommen zu sein), ove dve
zagonetke postale su posrednike misli za rad
sna. Budui da aristokrate lako moemo zame-
niti sa koijaima, i poto se ranije u naoj zem-
lji koija oslovljavao sa Herr Schivager" (po-
bratime), mogao je rad na saimanju sna moga brata
uvui u isto predstavljanje. A misao sna koja je de-
lovala posle toga glasi: Besmislica je ponositi se svo-
jim precima (Vorfahren). Radije sam ja sam predak
(ein Vorfahr), praotac (= Ahnherr). Zbog ovoga su-
da: to je besmislica, dakle besmislica u snu. I sada
se svakako reava i poslednja zagonetka ovog tam-
nog mesta u snu, da sam se s koijaem ve ranije
vozio (vorher gefahren), da sam s njim iao kolima
napred
2
(= vorgefahren).
San se, dakle, naini apsurdnim onda kad se u
mislima sna meu elementima sadraja pojavi sud:
To je besmislica, kad jedan od nesvesnih misaonih to-
nova snevaa motiviu kritika ili poruga. Apsurdno
tako postaje jedno od sredstava kojim rad sna pred-
stavlja kontradikciju, metodima kao to je obrtanje
materijalnog odnosa izmeu misli sna, i sadraja sna,
1
Naime svako to, ono poiva u kolevci. Odgovor: Po-
tomci. Nachkommen ima dva znaenja: a) doi posle; b) po-
tomci (Prim. prev.).
2
Smisao e nai u ovom prevodu i na ovom mestu samo
onaj koji bude paljivo pratio igru reci: vorfahren: Vorfah-
ren. Sve te reci slue Frojdu za to da bi objasnio jedno veoma
nejasno mesto u snu. Ovde igra ulogu i saimanje, identifi-
kacija sa bratom i koijaem (kojeg su ljudi obino zvali po-
brati me": tako su, naime, u ranijim vremenima zvali vozae
tzv. diliansa, potanskih i putnikih kola! (Prim. prev.).
Apsurdni snovi
8?
kao to je eksploatisanje senzacije motorne inhibici-
je. Ali apsurdnost u jednom snu ne moe se jedno-
stavno prevesti prostim ne"; ona treba da da dispo-
ziciju misli sna, koja kombinuje ruganje ili smeh sa
kontradikcijom. Samo u ovoj nameri rad sna daje
neto smeno. On ovde opet jedan deo latentne sa-
drine pretvara u jedan manifestan oblik.
1
Mi smo zapravo ve naili na ubedljiv primer
jednog apsurdnog sna sa takvim znaenjem. Onaj
ranije pomenuti san o Wagnerovoj predstavi protu-
maen bez analize, koja traje do
S
A 8 ujutru, na kojoj
se orkestrom diriguje sa kule itd., oigledno eli da
kae: To je jedan izokrenut svet i jedno ludo dru-
tvo. Ko neto zasluuje, njega to ne pogaa, i koji
na to nita ne polae, taj ima, ime snevaica
ima na umu svoju sudbinu u poreenju sa svojom
kuzinom: Nipoto nije sluaj ni to to su nam se
kao primeri za apsurdnost snova ponudili najpre sno-
vi o mrtvom ocu. Ovde se na tipian nain nalaze
zajedno prikupljeni uslovi za stvaranje apsurdnih
snova. Autoritet koji je svojstven ocu izazvao je rano
detetovu kritiku; strogi zahtevi koje je on postav-
ljao dali su detetu povoda da u cilju njegovog olak-
anja otro pazi na svaku oevu slabost; ali poto-
vanje kojim je oeva linost za nae miljenje okru-
ena naroito posle njegove smrti, pootrava cenzuru
koja zabranjuje ovu kritiku da se svesno izrazi.
1
Rad sna ovako parodira misao koja mu je obeleena
kao smena, tako to stvara neto smeno u vezi s njom.
Slino postupa Haj ne (Heine) kad hoe da se ruga loim sti-
hovima bavarskoga kralja. On to radi sa jo loijim stihovima:
Herr Ludwig ist ein grosser Poet,
Und singt er, so sttlrzt Apollo
Vor ihm auf die Knie und blttet und fleht,
,,Halt ein, ich were sonst toli, oh."
(Gospodin Ludvig je velik pesnik, i kad peva, Apolon pada
pred njega na kolena i moli ga i preklinje: Prestani, j er u
inae poludeti, oh!).
IV
Jo jedan novi apsurdni san o mrtvom ocu:
Primio sam dopis od optinskog saveta optine
mog rodnog mesta koji se odnosi na plaanje troko-
va za jedan smetaj u bolnicu u godini 1851, koji je
bio potreban zbog jednog napada koji se desio u mo-
joj kui. Ja se tome smejem, jer prvo, ja godine
1851. jo nisam ni bio u ivotu, a drugo, moj otac na
kojeg bi se to moglo odnositi, ve je mrtav. Ja odla-
zim k njemu u susednu sobu, gde on lei na postelji
i ispriam mu to. Na moje iznenaenje on se sea da
je tada 1851. jednom bio pijan i da je trebalo da bude
zatvoren ili sklonjen na neko bezbedno mesto. To je
bilo onda kad je radio za kuu T... Ti si dakle i
pio, pitam ja. Uskoro posle toga si se oenio? Rau-
nam da sam roen 1856, to mi izgleda kao da dolazi
neposredno posle godine koja je u pitanju.
Nametljivost kojom ovaj san ispoljava svoju
apsurdnost, mi emo na osnovu poslednjih rasprav-
ljanja zakljuiti, da se moe smatrati samo kao znak
za jednu naroito ogorenu i strasnu polemiku pri-
sutnu u mislima sna. Ali sa toliko veim uenjem
konstatujemo da se u ovom snu polemika otvoreno
vri i da je otac oznaen kao osoba nainjena metom
za ruganje. Ovakva otvorenost izgleda da se protivi
naim pretpostavkama o cenzuri pri radu sna. Stvar
e biti jasnija kad primetimo da je u ovom sluaju
otac samo osoba gurnuta napred, dok se spor vodi
s jednom drugom osobom, koja se u snu pojavljuje
samo u jednoj jedinoj aluziji. Dok san normalno radi
o otporu protiv drugih osoba, iza kojih se krije otac,
ovde je stvar obrnuta: otac postaje podmetnuta oso-
ba za pokrivanje drugih, i san se zato ovako otvo-
reno moe baviti njegovom inae posveenom lino-
u, poto ovde postoji sigurno znanje da se u stvar-
nosti ne misli na njega. Ovo stanje stvari mi sazna-
jemo iz povoda za san. Jer san se dogodio, poto sam
uo da se jedan moj stariji kolega, iji sud vai kao
neprikosnoven, nepovoljno izraava, i zaueno, o
tome da jedan od mojih pacijenata sada ve petu
Apsurdni snovi 8
godinu nastavlja psihoanalitiki rad kod mene. Uvod-
ne reenice u snu ukazuju u providnoj uvijenosti na
to da je ovaj kolega neko vreme preuzeo dunosti
koje moj otac vie nije mogao da ispunjava (trokovi
plaanja, smetaj u bolnici) i kad su nai neprija-
teljski odnosi poeli da hladne, doao sam u isti emo-
cionalni konflikt, koji neminovno nastaje u sluaju
nesporazuma izmeu oca i sina zbog uloge koju je
otac imao i pomoi koju mi je ranije ukazivao^ Misli
sna se sad ogoreno brane od prebacivanja to ne
napredujem bre, i ono se sa leenja toga paci-
jenta proiruje zatim i na druge stvari. Poznaje li
on nekoga koji to moe bre da uradi? Zar ne zna da
su stanja te vrste uopte neizleiva i da traju itav
ivot? ta su etiri ili pet godina prema trajanju ce~
log ivota, pogotovu ako je bolesniku egzistencija
tako jako olakana za vreme leenja.
Obeleje apsurdnosti stvoreno je u ovom snu do-
brim delom tako to se reenice iz raznih oblasti
misli sna redaju jedna uz drugu bez posredujueg;
prelaza. Tako reenica: odlazim k njemu u susednu
sobu itd. naputa temu iz koje su prethodne ree-
nice uzete, i verno reprodukuje okolnosti pod ko-
jima sam ocu saoptio da sam se verio na svoju ruku.
On, dakle, hoe da me podseti na otmenu nesebinost
koju je stari gospodin tada pokazao, i da je dovede u
suprotnost sa postupkom nekog drugog, jedne nove
osobe. Ja ovde primeujem da se san moe ocu pod-
smevati zato to se ovaj u mislima sna u punom pri-
znanju pokazuje drugima kao ugled. U sutini svake
cenzure je to da se o nedozvoljenim stvarima moe
pre rei ono to je neistinito nego istina. Sledea re-
enica: da se sea da je jednom bio pijan, pa zato
zatvoren, ne sadrava nita vie to se u stvarnosti
odnosi na oca. Osoba od njega pokrivena nije niko
drugi nego veliki Majnert (Mevnert), ijim sam
stopama iao u tako dubokom potovanju, i ije se
ponaanje prema meni posle jednog kratkog perioda
naklonosti pretvorilo u otvorenu mrnju. San me
podsea na njegovo sopstveno saoptenje da je jed-
nom u mladosti bio odan navici da se opija hlorofor-
mom, i da je zato morao potraiti Uilite, i na jedan
drugi doivljaj s njim, kratko vreme pred njegov
kraj. Ja sam s njim vodio ogorenu literarnu prepir-
ku u pitanju muke histerije koju je on poricao, i
kad sam ga posetio na samrtnikoj postelji i raspitao
se o njegovom stanju, on se zadrao na opisivanju
svog stanja i zavrio recima: Vi znate da sam ja
uvek bio jedan od najlepih sluajeva muke histe-
rije." Tako je on, na moje zadovoljenje i zaprepa-
enje, priznao ono emu se tako dugo protivio. A to
to u ovoj sceni sna Majnerta mogu pokriti svojim
ocem, nema osnove u analogiji pronaenoj izmeu
obe osobe; scena je krta, ali potpuno dovoljno pred-
stavljanje jedne pogodbene reenice u mislima sna,
koja opirno glasi: Ja, da sam ja bio druga genera-
cija, sin jednog profesora ili nekog dvorskog savet-
nika, onda bih, naravno, bre napredovao. U snu dak-
le ja svoga oca inim dvorskim savetnikom i profe-
sorom. Najgrublja apsurdnost toga sna, koja najvie
smeta, jeste postupanje sa godinom 1851, koja mi ne
izgleda uopte drugaija od 1856, kao da razlika od
pet godina uopte nita ne znai. Ali ba ovo treba
da iz misli sna doe do izraza. etiri do pet godina,
za koje sam vreme uivao potporu kolege, koga sam
na poetku spomenuo. A i vreme za koje sam svoju
verenicu ostavio da eka na venanje, a jednim slu-
ajnim i od misli snova rado korienim sticajem pri-
lika to je bilo i vreme za koje svoga najodanijeg
pacijenta ostavljam da oekuje puno ozdravljenje.
Sta je pet godina?" pitaju misli sna. To za mene
nije nikakvo vreme, to ne dolazi u obzir. Imam do-
voljno vremena pred sobom i, kao to se najzad zbi-
lo i ono to vi nikada niste hteli verovati, to u ja
i ovo ostvariti." A osim toga je broj 51, bez broja od
veka, determinisan jo drukije, i to u suprotnom
smislu; zato se i ee javlja u snu. 51 je starost u
kojoj je ovek, izgleda, najvie ugroen; poznavao
sam kolege koji su iznenada umrli u ovoj starosti,
meu njima i jednog koji je, posle dugog ekanja,
nekoliko dana pre toga bio imenovan za profesora.
Apsurdni snovi
91
V
Evo jo jednog drugog apsurdnog sna koji se igra
brojevima.
Jednog od mojih poznanika, gospodina M., na-
pao je u jednom lanku niko manji nego Gete, i to,
kako svi mi verujemo, sa neopravdano jakom otri-
nom. Gospodin M. je, naravno, ovim napadom uni-
ten. On se na to gorko ali u jednom kafanskom
drutvu; ali njegovo oboavanje Getea od ovog li-
nog iskustva nije stradalo: Ja pokuavam da malo ra-
svetlim vremenske odnose koji mi izgledaju nevero-
vatni. Gete je umro 1832. godine; poto je njegov na-
pad na M. morao, naravno, da se dogodi pre toga, to
je g. M. tada bio sasvim mlad ovek. Izgleda mi ve-
rovatno da mu je bilo osamnaest godina. Ali ja ne
znam sigurno koju godinu sada piemo, i tako itav
ovaj raun pada u zrak. Napad je, uostalom, sadran
u poznatom Geteovom sastavu Natur".
Uskoro emo imati u rukama sredstva da oprav-
damo glupost ovoga sna. Gospodin M., koga poznajem
iz jednog kafanskog drutva, nedavno me je pozvao
da pregledam njegovog brata kod kojeg se javljaju
znaci paralitine umne poremeenosti. Slutnja je bila
tana; pri toj poseti se dogodila neprijatnost da je bo-
lesnik u razgovoru svoga brata bez ikakvog povoda
raskrinkao ukazujui na njegove mladalake ludo-
rije. Bolesnika sam upitao za godinu roenja i ne-
koliko puta navodio na neke male raune da bih
otkrio njegovu slabost pamenja; sve to su bile pro-
be koje je prilino dobro izdrao. Ja ve prime-
ujem da se u snu ponaam kao paralitiar (Ne
znam sigurno koju godinu piemo). Preostali ma-
terijal sna vodi poreklo iz jednog drugog recent-
nog izvora. Neki redaktor jednog medicinskog li-
sta, s kojim sam u prijateljskim odnosima, primio
je u svoj list jednu krajnje neblagonaklonu, unita-
va juu" kritiku o poslednjoj knjizi moga prijatelja
u Berlinu, koju je napisao jedan veoma mlad i ne-
dovoljno sposoban referent. Mislio sam da imam pra-
va da se u to umeam, i pozvao sam redaktora na
92
Tumaenje snova, II
odgovornost, koji je veoma alio to je kritika bila
objavljena, ali nije hteo da obea da e to ispra-
viti. Posle toga prekinuo sam svoje veze sa asopisom
i u svom pismu, kojim sam otkazao saradnju, ista-
kao sam da nai lini odnosi nee trpeti zbog ovog
dogaaja. Trei izvor ovoga sna je jedna u ono vre-
me sveza pria neke pacijentkinje o psihikom obo-
ljenju njenoga brata koga je kad je uzvikivao Natur,
Natur" spopalo ludilo. Lekari su mislili da ovaj uz-
vik dolazi iz lektire onog divnog Geteovog lanka
i, da ukazuje na preterani rad obolelog u njegovim
prirodnofilozofskim studijama. Ja sam, meutim,
ukazao na seksualni smisao, u kome i manje obrazo-
vani ljudi kod nas govore o prirodi", a injenica
to se nesrenik kasnije osakatio na genitalijama iz-
gledalo je bar da potvruje da sam u pravu. Kada se
pojavio onaj napad ludila, bolesnik je imao osamnaest
godina.
Ako dodam jo i to da se tako otro kritikovana
knjiga moga prijatelja (Pita se: da li je autor lud ili
smo mi sami ludi", izjavio je neki kritiar) bavila
vremenskim odnosima ivota i da i Geteov vek i-
vota svodi na viestruki broj jednog za biologiju va-
nog broja, onda se lako moe uvideti da ja samo-
ga sebe stavljam na mesto svoga prijatelja. (Ja po-
kuavam da vremenske odnose ... malo razjasnim.)
Ali se ponaam kao paralitiar i san pliva u apsurd-
nostima. To dakle znai, misli sna kau ironino: Na-
ravno, on je luak, budala, a vi ste genijalni ljudi
koji to bolje razumeju. A moda je ipak obrnuto?"
I ovo preobraanje je sad obilno zastupljeno u snu
time to je Gete napao mladog oveka, to je apsurd-
no, dok bi jedan sasvim mlad ovek jo danas lako
napao besmrtnog Getea, i tako to ja raunam od
godine Geteove smrti, dok sam paralitiaru dao da
rauna od svoje godine roenja.
Ali sam takoe obeao da u pokazati da san
omoguuju samo egoistini motivi. Prema tome, mo-
ram opravdati to to sam u ovom snu stvar prijatelja
nainio svojom i to sebe stavljam na njegovo me-
sto. Moje kritiko ubeenje u budnoi za to nije do-
Apsurdni snovi 93
voljno. A sada istorija osamnaestogodinjeg bolesni-
ka i razliito tumaenje njegovog uzvika Natur" alu-
diraju na suprotnost s veinom lekara u koju sam
samoga sebe doveo tvrenjem da za psihoneuroze po-
stoji seksualna etiologija. Ja mogu sebi da kaem:
Kao to je proao tvoj prijatelj, tako e i ti proi
s kritikom, tako si delimino ve i proao, i sad mogu
re on" u mislima sna zameniti sa mi". Da,
u pravu ste, nas dvojica smo ludi." Da ,,mes res agi-
tur" (= da sam ja u pitanju), na to me energino
upozorava pominjanje malog, neuporedivo lepog sa-
stava Geteovog, jer itanje ovog sastava u jednom
popularnom predavanju bilo je ono to je mene, ne-
odlunog maturanta, gonilo na prouavanje prirod-
nih nauka.
VI
Ostao sam duan da i na primeru jednog drugog
sna u kome se moje ja ne pojavljuje pokaem da je
egoistian. Ranije sam pomenuo jedan kratak san
kako profesor M. kae: Moj sin, miop . . . " i rekao sam
da je to samo prethodni san jednog drugog sna u
kome ja igram neku ulogu. Ovde je u pitanju glavni
san koji nedostaje, i koji nam prua apsurdnu i ne-
razumljivu tvorevinu reci koja trai objanjenje.
Zbog izvesnih dogaaja u gradu Rimu neophod-
no je decu negde skloniti, to se i deava. Scena je
zatim ispred jedne kapije, dvostruke kapije na antiki
nain (Porta Romana u Sieni, kao to jo u snu znam).
Sedim na ivici jednog bunara i veoma sam tuan,
gotovo da plaem. Neka enska osoba bolniarka,
kaluerica izvodi dva deaka i predaje ih ocu, koji
nisam ja. Stariji od dvojice je oigledno moj najsta-
riji sin, a lice drugog deaka ne vidim; ena koja
dovodi deake trai pri oprotaju poljubac od njega.
Ona se istie crvenim nosom. Deak odbije da joj
da poljubac, ali pruajui joj za oprotaj ruku, kae
joj: Auf Geseres a nama dvojici (ili jednom od nas):
Auf Angeseres. Imam utisak da ovo poslednje znai
neko preimustvo.
Ovaj san se izgrauje iz klupka misli, koje su
bile podstaknute jednom predstavom Novi geto"
koju smo gledali u pozoritu. Jevrejsko pitanje, bri-
ga za budunost dece kojima ne moemo pruiti za-
viaj, briga da ih tako vaspitamo da se mogu slo-
bodno seliti iza granica, sve to se lako moe otkriti
u pripadajuim mislima sna.
Na vodama Babilona sedeli smo i plakali."
Siena je uvena po svojim divnim vodoskocima, kao
i Rim; za Rim moram u snu potraiti bilo kakvu za-
menu iz poznatih mesta. Blizu Porta Romana u Sieni
videli smo neku veliku, lepo osvetljenu kuu. Saznali
smo da je to Manicomio, zavod za umobolne. Kratko
vreme pre sna uo sam da je neki pripadnik moje
vere morao napustiti svoje s mukom steeno mesto
u jednom dravnom zavodu za umobolne.
Nae interesovanje pobuuje govor: Auf Geseres
gde smo, posle situacije u snu, morali oekivati: Auf
Ungeseres.
Geseres je, prema ispitivanjima koja sam potra-
io kod poznavalaca Biblije, jedna prava jevrejska
re, izvedena od glagola goiser i moe se najbolje
prevesti kao nareena patnja, sudbina". Prema upo-
trebi te reci u argonu mogli bismo misliti da ona
znai: tugu i jad". Ungeseres je potpuno moja tvo-
revina, i skree moju panju najpre na sebe, ali me
u poetku ini potpuno bespomonim. Kratka napo-
mena na kraju sna da Ungeseres znai neku prednost
pred Geseres otvara vrata pomislima i time i razu-
mevanju. Jedan takav odnos postoji i kod kavijara;
neosoljen se ceni vie od osoljenog; kavijar za na-
rod, plemenite pasije": u tome lei skrivena aljiva
aluzija na jednu osobu u mom domainstvu, za koju
se nadam da e, mlaa od mene, paziti na budunost
moje dece. Tome onda odgovara to je jedna druga
osoba moga domainstva, naa dobra vaspitaica, u
liku bolniarke (ili kaluerice) jasno prikazana u snu.
Izmeu para osoljen neosoljen i Geseres Ungese-
res jo uvek nedostaje posredniki prelaz. Taj se
.Apsurdni snovi
95
prelaz nalazi u ukiseljen i neukiseljen" (= gesadert-
-ungesadert); na svom izlasku iz Egipta koji je liio
na bekstvo, deca Izraela nisu imala vremena da osta-
ve testo da se ukiseli, i kao uspomenu na taj doga-
aj jo i danas jedu beskvasni hleb o Uskrsu (= Ost-
erzeit). Ovde mogu da naem mesto i za iznenadnu
pomisao koja mi je dola za vreme ovoga dela ana-
lize. Setio sam se kako smo u poslednjim uskrnjim
danima (= Ostertagen) etali ulicama nama stranog
grada Vroclava,
1
moj prijatelj iz Berlina i ja. Jedna
mala devojia pitala me je za put do neke ulice;
morao sam se izviniti to to ne znam, i rekao sam
svom prijatelju: Verovatno e ova mala kasnije u
ivotu pokazati vie pronicljivosti kod izbora lica
koja je vode." Ubrzo posle toga pade mi u oi jedan
natpis: Dr Herodes ordi ni ra. . . Rekoh: Verovatno
kolega nije ba deji lekar." U meuvremenu, moj
prijatelj mi je razvijao svoje poglede na bioloko zna-
enje bilateralne simetrije i poeo jednu reenicu sa
uvodom: Kad bismo nosili jedno oko na sredini ela
kao Kiklop . . . " I to sad vodi govoru profesora u pret-
hodnom snu: Moj sin, miop. I sad sam doveden do
glavnog izvora za Geseres. Pre mnogo godina, kad je
sin ovog profesora M., koji je danas samostalan mi-
slilac, jo sedeo u kolskoj klupi, razboleo se od neke
infekcije oka za koju je lekar izjavio da izaziva za-
brinutost. Rekao je da, dok ostaje jednostrana, ne
znai nita, ali ako bi prela na drugo oko, onda bi
to bilo ozbiljno. Bolest je na jednom oku izleena
bez oteenja; ali ubrzo zatim pojavili su se stvarno
znaci oboljenja drugog oka. Zaprepaena majka po-
zvala je odmah lekara u samou svoga letnjikovca.
A ovaj se sad okrenuo na drugu stranu. ,,Was machen
Sie fur Geseres?" viknuo je na majku. Ako je na
jednoj strani ispalo dobro, ispae dobro i na drugoj."
Tako je i bilo.
A sada u odnosu prema meni i mojima. kolska
klupa na kojoj je sin profesora M. nauio prvu mu-
1
Nemaki: Breslau.
S6 Tumaenje snova, II
drost dola je, poklonom majke, u posed moga naj-
starijeg sina, kome u snu ja stavljam oprotajne reci
u usta. Jedna od elja koje se mogu vezati za ovaj
prenos, moe se sada lako pogoditi. Ali ova klupa
treba i svojom konstrukcijom da dete titi od toga
da postane kratkovido i jednostrano. Stoga u snu
miop (iza toga Kiklop) i raspravljanja o bilaterdlno-
sti. Briga oko jednostranosti je viesmislena; pored
telesne jednostranosti moe se mislili i na jednostra-
nost intelektualnog razvoja. Stavie, zar ne izgleda da
scena sna u svom ludilu protivurei ba ovoj brizi?
Poto je dete izgovorilo svoje oprotajne reci na jed-
nu stranu, ono dovikuje na drugu stranu suprotnost
tome, kao da bi htelo uspostaviti ravnoteu. Ono po-
stupa, tako rei, iz obzira prema bilateralnoj sime-
triji!
Tako je san esto najdubokoumniji upravo
onde gde izgleda najlui. U svima vremenima ljudi
koji su imali ta da kau a nisu mogli da to uine
bez opasnosti rado su sebi stavljali luaku kapu na
glavu. Slualac, za kojeg je bio odreen zabranjen
govor, podnosio ga je lake ako je pri tom mogao da
se smeje i da samom sebi laska konstatacijom da je
ono to je neprijatno oigledno neto ludo. Potpuno
isto kao san u stvarnosti, tako u igri postupa i princ
koji se mora pretvarati da je lud, i zato i za san mo-
emo kazati ono to Hamlet tvrdi o sebi, pri emu
svoje stvarne prilike zamenjuje duhovito-nerazum-
nim: Ja sam lud samo kada duva severozapad-
ni vetar; ako duva vetar s juga, mogu da razli-
kujem aplju od sokola."
1
Problem apsurdnosti sna ja sam, dakle, resio u
tom smislu da misli sna nikad nisu apsurdne bar
1
Ovaj san prua, takoe, lep primer za reenicu koja
i ma optu vanost: da su snovi iste noi, iako u seanju od-
vojeni, nikli na tlu istog misaonog materijala. Situacija sna
da svoju decu udaljavam iz grada Rima izopaena je, uosta-
lom, ako se unazad svede na j edan analogni dogaaj koji pada
u moje detinjstvo. Smisao je u tome da ja zavidim roacima
kojima se ve pre mnogo dana pruila prilika da svoju decu
smeste na neko drugo mesto.
Apsurdni snovi ' 97
ne iz snova duevno zdravih ljudi i da rad sna
producira apsurdne snove i snove sa pojedinim ap-
surdnim elementima, ako se pred njim u mislima sno-
va nalaze kritika, ismevanje i ruganje za prikaziva-
nje u svom obliku izraavanja. Sad mi je stalo do
toga da pokaem da je rad sna iscrpen saradnjom ova
tri pomenuta faktora i jednog etvrtog, koji emo
kasnije spomenuti, da inae ne vri nikakvu drugu
funkciju do prenoenja misli sna, vodei pri tome ra-
una o etiri njemu postavljena uslova; a da je pi-
tanje da li dua u snu radi sa svima svojim duhov-
nim sposobnostima ili samo jednim njihovim delom
pogreno postavljeno; i da je ono skrenulo s pravoga
puta pored injeninog stanja. Ali, poto postoje mno-
gobrojni snovi o ijoj se sadrini sudi, kritikuje i
priznaje, u kojima se pojavljuje uenje zbog ne-
kog pojedinanog elementa sna, vre pokuaji obja-
njenja i postavljaju argumentacije, prinuen sam
da prigovore koji se izvode iz ovakvih zbivanja re-
sim na odabranim primerima.
Moj odgovor glasi: Sve to se u snovima nalazi
kao prividna aktivnost funkcije suenja ne treba
shvatiti, moda, kao misaoni efekat rada sna nego to
pripada materijalu misli snova i odande je dospelo
u manifestni sadraj sna kao gotova tvorevina. Ovu
svoju postavku mogu jo i nadmaiti. I od sudova
koje o snu kojeg se seamo donosimo posle buenja,
o oseajima koje reprodukovanje sna u nama izazi-
va, dobar deo pripada latentnom sadraju sna i mora
se ukljuiti u tumaenje sna.
I) Jedan upadljiv primer za ovo ve sam naveo.
Jedna pacijentkinja ne eli da ispria svoj san, jer
je suvie nejasan. Ona je u snu videla jednu osobu, i
ne zna da li je to bio neki ovek ili otac. Zatim dolazi
drugi deo sna u kome se pojavljuje ubrovnik
(Misttrugerl")
1
. A na to se nadovezuje sledee sea-
1
Misttrugerl. Nemaka re Mist, ubrivo, upotrebljava
se i u znaenju ubre" i u ovom smislu treba razumeti beki
izraz Misttrugerl" kanta za otpatke, ubrovnik Poslo-
vica glasi: Nicht auf meinem eigenen Mist gewachsen (Prev.).
7 Frojd, Odabrana ela, vri
nje. Kao mlada domaica, jednom prilikom je pred
jednim roakom koji je dolazio u kuu rekla da e
joj prva briga biti da nabavi jedan nov ubrovnik.
Sledeeg jutra poslao joj je ovaj roak nov ubrov-
nik, ali je on bio pun urevaka. Ovaj deo sna slui
za predstavljanje izreke: Nije raslo na mom sop-
stvenom bunitu." Ako sad analizu popunimo, pa
emo videti da se u mislima sna radi o naknadnom
delovanju jedne prie koju je sluala u svom de-
tinjstvu, da je neka devojka dobila dete za koje nije
bilo jasno fco mu je zapravo otac. Predstavljanje sna,
dakle, ovde zahvata u budno miljenje i ostavlja da
jedan od elemenata misli sna bude u itavom nje-
govom toku zastupljen kroz sud donet u budnoi.
II) Jedan slian sluaj: Jedan od mojih pacije-
nata usnuo je san koji mu se ini zanimljiv, jer od-
mah posle buenja, on kae samom sebi: Ovo mo-
ram da ispriam doktoru." San je analiziran i anali-
za daje najjasnije aluzije na jedan ljubavni odnos
koji je pacijent za vreme leenja otpoeo i za koji
je resio da o njemu nita ne pria.
1
III) Trei primer iz moga sopstvenog iskustva:
Odlazim sa P. u bolnicu, kroz predeo u kome
ima kua i vrtova. Pri tom mi se ini da sam ovaj
predeo ve vie puta video u snu. Ne snalazim se ba
vrlo dobro; ukazuje mi se put koji kroz jedan ugao
vodi u restoran (sala, ne bata); tamo se raspitujem
za gospodu oni i ujem da ona sa troje dece sta-
nuje u pozadini u jednoj maloj sobici. Odlazim tamo
i jo pre toga sreem jednu nejasnu osobu sa moje
dve devojice, koje zatim odvodim sobom, poto sam
neko vreme s njima stajao. Neka vrsta prebacivanja
mojoj eni to ih je ostavila tamo.
Prilikom buenja oseam veliko zadovoljstvo
koje motiviem time to u sad u analizi saznati ta
1
Upozorenje ili odluka, sadrana ve u snu: To moram
da ispriam doktoru kod snova za vreme psihoanalitikog le-
enja redovno odgovara velikom otporu prema ispovesti sna
i esto je praeno zaboravljanjem sna.
Apsurdni snovi 99
znae reci: Ja sam o tome ve sanjao.
1
Ali mi ana-
liza o tome nita ne kazuje; ona mi pokazuje samo
to da zadovoljstvo pripada latentnom sadraju a ne
sudu o snu. To je zadovoljenje za to to sam u svom
braku dobio decu. P. je osoba s kojom sam zajedna
preao jedan deo ivota istim putem, i koja me je
kasnije, i u socijalnom i materijalnom pogledu, da-
leko nadmaila, ali koja je na kraju u svom braku<
ostala bez dece. Oba povoda za san mogu zameniti
dokaz jednom potpunom analizom. Dan ranije itao
sam u novinama itulju o smrti neke gospoe Done
A.. ,y (iz ega sam napravio oni), koja je umrla
'prilikom poroaja; od svoje ene sam uo da je po-
kojnicu negovala ista babica koja je negovala i nju
prilikom roenja naa dva najmlaa deaka. Im
Dona palo mi je u oi, jer sam na to ime nedavno
pre toga prvi put naiao u jednom engleskom roma-
nu. Drugi povod za san rezultira iz njegovog datu-
ma: to je bilo u noi posle roendana moga najstari-
jeg sina, kako se ini, pesniki obdarenog.
IV) Isto zadovoljstvo ostaje mi posle buenja iz
apsurdnog sna da je moj otac posle svoje smrti igrao'
politiku ulogu kod Maara, i motivie se trajanjem
oseanja koje je pratilo poslednju reenicu sna: ,,Se-
am se toga da je na mrtvakom odru bio tako slian
Garibaldiju, i radujem se tome to se to ipak ostva-
rilo ... (Uz to jedan zaboravljeni nastavak). Iz ana-
lize mogu umetnuti ono to spada u ovu prazninu
sna. To je pominjanje mog drugog deaka, kome sam
dao ime jedne velike istorijske linosti koja me je
snano privlaila u mojim deakim godinama, naro-
ito posle boravka u Engleskoj.
2
Imao sam godinu
dana da ekam da bih mogao ostvariti svoju odluku
da ba ovo ime upotrebim, ako to bude sin, i pozdra-
vio sam njime, veoma zadovoljan, deaka koji se ba
rodio. Lako se moe primetiti kako se oeva potisnu-
1
Tema o kojoj se u poslednjim goditima revije Revue
philosophique" razvila opirna diskusija (paramnezija u snu)
2
Sin se zvao Cromwell (Prim. prev.).
7
ta elja za veliinom (megalomanija), u njegovim
mislima prenosi na decu; tavie, rado emo vero-
vati da je to jedan od puteva na kojima se odvija
njeno potiskivanje koje je u ivotu postalo neophod-
no. Njegovo pravo da bude primljen u ovaj san mali
je stekao time to mu se tada dogodio i nezgodan
sluaj koji se i u deteta i u umirueg oveka lako
pravda da uprlja pelene. Uporedi s tim aluziju
na Stuhlrichter" (= predsednik suda) i elju sna:
Pred svojom decom biti velik i ist.
V) Ako elim da odaberem izjave suda, koje sad
ostaju u samom snu, one se ne nastavljaju u bud-
nom stanju ili se tamo premetaju, osetiu kao veliko
blakanje to se u tu svrhu mogu posluiti takvim sno-
vima koji su ve bili saopteni u drugoj nameri. San o
Geteu koji je napao gospodina M. ini se kao da sa-
dri itav broj sudskih akata. Ja pokuavam da malo
razjasnim vremenske prilike koje mi izgledaju ne-
verovatne. Zar to ne izgleda kao kritiki podstrek
protiv besmislice da je Gete jednog mladog oveka,
poznanika, toboe literarno napao? ini mi se ve-
rovatno da je imao osamnaest godina." Ovo zvui sa-
svim kao rezultat jednog u svakom sluaju malo-
umnog raunanja: i reci nisam siguran koju godinu
piemo" bile bi primer za nesigurnost i sumnju u snu.
A sad mi je iz analize sna poznato da ovi privid-
no tek u snu izvedeni sudski akti u svom tekstu do-
zvoljavaju drugaije shvatanje, kojim postaju neop-
hodno potrebni za tumaenje sna a u isto vreme se
izbegava i svaka apsurdnost. Sa reenicom: Poku-
avam da malo razjasnim vremenske prilike" stav-
ljam se na mesto svoga prijatelja, koji stvarno po-
kuava da razjasni vremenske prilike ivota. Ree-
nica time gubi karakter suda koji se protivi besmi-
slici prethodnih reenica. Umetnute reci koji mi
izgledaju neverovatni" spadaju zajedno sa kasnijim
recima izgleda mi neverovatno", da je uzvik Natur,
Natur" imao kakve veze sa Geteom: Meni je mno-
go verovatnije da je imao ono vama poznato sek-
sualno znaenje." Ovde je, svakako, donet jedan sud,
ali ne u snu, nego u stvarnosti, jednim povodom ko-
Apsurdni snovi 101
jeg se misli sna seaju i iskoriavaju ga. Sadraj
sna taj sud prisvaja kao bilo koji drugi odlomak
misli sna.
Broj 18, sa kojim je sud u snu na besmislen na-
in doveden u vezu, sauvao je jo trag celine, iz koje
je realni sud bio istrgnut. Najzad, reci to ja nisam,
siguran koju godinu piemo" ne treba da sprovede
nita drugo do moju identifikaciju sa paralitiarom,
a u njegovom ispitivanju ovaj jedini oslonac se i
pojavio.
Pri reavanju prividnih akata suda sna moemo
se podsetiti pravila za izvoenje rada na tumaenju,
datih na poetku ove knjige, da prividnu koherenciju
izmeu sastavnih delova sna uspostavljenu u snu mo-<
emo ostaviti po strani kao nebitnu iluziju i da treba
da potraimo svaki elemenat sna za sebe. San je kon*
glomerat koji treba da se u svrhe ispitivanja ponovo
razvije u komadie. Ali, s druge strane, skrenuta nam
je panja da se u snovima ispoljava jedna psihika
snaga koja uspostavlja ovu prividnu celinu, dakle da
materijal dobijen obradom sna izloi sekundarnoj
obradi. Mi ovde pred sobom imamo ispoljavanje one
snage koju emo kasnije oceniti kao etvrti faktor
to uestvuje u stvaranju sna.
VI) Traim jo i druge primere za proces suda
u snovima koje sam ve izneo. U apsurdnom snu o
dopisu optinskog savetnika postavljam pitanje:
Uskoro posle toga si se oenio? Raunam da sam ro-
en 1856. godine, to mi izgleda kao godina koja do-
lazi neposredno posle godine u pitanju. Ovo se sve
uvija u formu zakljuka. Otac se oenio ubrzo posle
napada bolesti u godini 1851; ja sam najstariji, ro-
en 1856; to se slae. Mi znamo da je ovaj zakljuak
falsifikovan ispunjenjem elje da reenica koja vla-
da u mislima sna glasi: etiri ili pet godina, to nije
nikakvo vreme, to ne treba raunati. Ali svaki deo
ovog zakljuka treba i prema sadraju i obliku iz
misli sna drukije determinisati; to je pacijent na'
ije se strpljenje ali kolega, koji misli da se oeni
odmah posle zavrenog leenja. Nain na koji u snu
postupam sa svojim ocem podsea na sasluanje ili,
na ispit, pa time i na jednog univerzitetskog profe-
sora koji je na asu upisivanja obino uzJmao pot-
pune podatke o nacionalnosti: Roen, kada? Pa-
tre? (= od oca)? Zatim bismo kazali oevo ime u la-
tinskom obliku, i mi studenti smo pretpostavljali da
dvorski savetnik iz oevog imena izvlai zakljuke
koje mu ime upisanog studenta ne bi svaki put do-
zvoljavalo. Tako bi, dakle, zakljuivanje sna bilo
samo ponavljanje zakljuivanja koje kao jedan cleo
materijala u snu misli nastupa. Iz ovoga saznajemo
neto novo. Ako se u sadraju sna nalazi neki za-
kljuak, onda on sigurno dolazi iz misli sna; a u ovi-
ma moe biti sadran kao jedan deo materijala kojeg
se sea ili moe da, kao logiku vezu povezuje meu
sobom, jedan niz misli sna. U svakom sluaju zaklju-
ak u snu predstavlja zakljuak misli sna.
1
Analiza sna bi se ovde mogla nastaviti. Na pro-
fesorovo sasluanje nie se seanje na (u moje vre-
me latinski napisan) indeks studenta univerziteta. Za-
tim na moj tok studija. Pet godina predvienih za
studiranje medicine bilo je opet premalo za mene.
Ja sam bezbrino radio dalje godine i u krugu mo-
jih poznanika smatrali su me propalim studentom i
sumnjalo se da li u biti gotov". I tada se resim da
brzo poloim svoje ispite, i ipak sam zavrio: uprkos
odlaganju. Jedno novo pojaanje misli sna, kojim pr-
kosno izazivam svoje kritiare. Pa i ako mi ne ve-
ru jete to sebi ostavljam vremena: ja u ipak biti go-
tov, ipak dolazim do zavretka
2
. Tako se to ve esto
dogaalo."
Ovaj isti san u svom poetnom delu sadrava
neke reenice kojima nije lako porei karakter jed-
ne argumentacije. A ova argumentacija nije ak ni
apsurdna, ona bi mogla pripadati isto tako i budnom
1
Ovi rezultati u nekim takama koriguju moje ranije
podatke o predstavljanju logikih relacija. Ove poslednje opi-
suju opte ponaanje rada sna, ali se ne obaziru na najfinija
i najbriljivija dostignua njihova.
* Nemaka re Schluss znai i zakljuak i kraj. To treba
imati u vidu ovom prilikom (Prim. prev.).
Apsurdni snovi 103
miljenju. Ja se u snu sprdam sa dopisom optin-
skog savetnika, jer, prvo, 1851. godine ja uopte jo
nisam bio na svetu, a drugo, moj otac, na kojeg se
to moe odnositi, ve je bio mrtav. Obe ove stvari
nisu samo same po sebi tane, nego se i potpuno sla-
u sa stvarnim argumentima koje bih u sluaju jed-
nog takvog dopisa upotrebio. Iz ranije analize (na
strani 88) znamo da je ovaj san nikao na tlu du-
boko ozlojeenih i porugom ispunjenih misli sna; ako
pored toga moemo i motive cenzure uzeti kao na-
roito jake, onda emo razumeti da je rad sna imao
sve razloge za to da prema slici u mislima sna stvori
besprekorno obaranje jednog besmislenog traenja.
Ali analiza nam pokazuje da radu sna ovde ipak nije
nametnuto nikakvo naknadno stvaranje paralele,
nego da je za to morao biti upotrebljen materijal iz
misli sna. Izgleda kao da se u jednoj algebarskoj jed-
naini pojavljuju osim brojeva jedno + i , jedan
znak za potenciju i koren, i onaj koji tu jednainu
prepisuje a da je ne razume, preuzeo bi u svoj pre-
pis operacione znakove kao slova, pa bi zatim i jedno
i drugo bez reda pomeao. Oba argumenta mogu se
svesti na sledei materijal. Neprijatno mi je da po-
mislim da e mnoge od pretpostavki, koje uzimam za
osnov za svoje psiholoko reavanje psihoneuroza,
kad postanu poznate, izazvati nevericu i podsmeh.
Zato moram tvrditi da ve utisci iz druge godine i-
vota, ponekad, ak, ve i iz prve godine, ostavljaju
trajan trag u duevnom ivotu kasnijih bolesnika i
da mada od seanja mnogostruko izoblieni i pre-
terani mogu dati prvo i najdublje obrazloenje za
jedan histerini simptom. Pacijenti kojima ovo na
odgovarajuem mestu objanjavam obino novoste-
eno objanjenje parodiraju tako to se izjanjavaju
spremnima da trae seanja iz onog doba kada jo
nisu bili ni u ivotu. Jedan slian prijem mogao bi,
prema mom oekivanju, dovesti do otkria neslue-
ne uloge koju kod enskih bolesnika igra otac u naj-
ranijim seksualnim impulsima. Pa ipak, prema mom
dobro utemeljenom uverenju, i jedno i drugo je isti-
na. Da bih to potkrepio, ja mislim na pojedine pri-
mere u kojima je oeva smrt padala u vrlo rano doba
deteta, a kasnije inae neobjanjivi dogaaji dokazi-
vali su da je dete ipak nesvesno zadralo seanje na
osobu koja im je tako rano iezla. Znam da se oba
moja tvrenja zasnivaju na zakljucima iju e var
nost ljudi osporavati. To je, dakle, rad ispunjenja
elja ako se upravo materijal ovih zakljuaka, za
koje se plaim da e im biti stavljen prigovor, upo-
trebljava od strane rada sna za stvaranje besprekor*
nih zakljuaka.
VII) U jednom snu koji sam dosad samo dodir-
nuo govori se na poetku o uenju zbog teme koja
je iskrsla.
Mora da mi je stari Briicke postavio bilo ka^
kav zadatak; dosta udnovato on se odnosi na pre*
pariranje mog sopstvenog donjeg dela tela, karlice i
nogu, koje pred sobom gledam kao u sali za secira-
nje, ali da ne oseam nedostatak na telu, takode i
bez ikakova traga neke groze. Luiza N. stoji pored
mene i obavlja posao sa mnom. Iz karlice je izvade*-
na utroba, as se vidi njen gornji as donji deo, i oba
se medu sobom meaju. Mogu se videti debele, ka&
meso crvene guke kod kojih jo u snu mislim na he-
moroide. Mora, takode, da je neto bilo paljivo ie*
prkano to je lealo preko toga i liilo na zguvanu
srebrnu hartiju.
1
Posle toga opet sam raspolagao svo-
jim nogama i nainio sam jednu etnju kroz grad,
ali sam (zbog umora) uzeo kola. Kola su na moje zar
prepaenje krenula u jednu kapiju; ona se otvorila
i otvorila im prolaz kroz hodnik koji se na kraju zti->
vravao uglom i dalje vodio napolje.
2
Naposletku sam
iao sa jednim alpskim vodiem koji je nosio moje
stvari kroz pejzae koji su se smenjivali. S obzirom
na umor koji sam oseao u nogama, on me je jednim
delom puta nosio. Tlo je bilo movarno; mi smo ili
ivicom; na zemlji su sedeli ljudi, medu njima i jedna
1
Staniol, aluzija na Stannius, Nervensystem der Fische,
uporedi str. 66.
2
Mesto u hodniku moje kue za stanovanje, gde stoje
deja kolica stanara; inae vie puta predeterminisano.
Apsurdni snovi
105-
devojka, kao Indijanci ili Cigani. Pre toga sam se
sam kretao po klizavom zemljitu udei se nepre-
stano to sam posle preparacije to mogao tako dobro
da radim. Najzad stigosmo do jedne male brvnare
koja se zavravala otvorenim prozorom. Tamo me je-
vodi ostavio i stavio dve ve spremne drvene daske
na prozorsku dasku, da bi tako premostio provaliju
koju je sa prozora trebalo prei. I sad se zaista upla-
ih za svoje noge. A umesto oekivanog prelaza, ja.
spazih dva odrasla oveka kako lee na drvenim klu-
pama koje su se nalazile uz zidove brvnare, i dva
deteta kako spavaju pored njih. Kao da bi trebalo*
da mi omogue prelaz deca, a ne daske. Probudih se
sa strahom u mislima.
Ko je jednom stekao valjan utisak o obimu sai-
manja sna moi e lako da sebi predstavi koliki broj
stranica treba da zauzme iscrpna analiza ovoga sna~
Na sreu po celinu, iz sna ja uzimam samo jedan,
primer za uenje u snu, koje se odraava umeta-
njem reci dosta udnovato" (= sonderbar genug)~
Ulazim u povod za san. To je poseta onoj dami Luizi
N., koja mi i u snu asistira pri radu. Pozajmi mi ne--
to za itanje." Ja joj nudim She od Rajdera Hagarda
(Rider Haggard); neobina knjiga, ali puna skrive-
nog smisla", hou da joj objasnim; veito ensko,
besmrtnost naih afekata " Tada me ona prekida:
To ve znam. Nema nita svoje?" Ne, moja sop-
stvena besmrtna dela jo nisu napisana." Dakle,,
kad e se onda pojaviti tvoja takozvana poslednja-
razjanjenja koja e, kao to kae, biti itljiva i za
nas?" pita ona pomalo zajedljivo. Ja sad primetih
da me neko drugi kroz njena usta upozorava i zane-
meh. Mislim na savlaivanje koje me je stajalo da u
javnost poaljem samo rad o snu, u kome moram to-
liko od mog sopstvenog bia izloiti na milost i ne-
milost Najbolje to moe znati ne sme kazati de-
acima."
1
Preparacija na sopstvenom telu, koja mi
se u snu stavlja u zadatak, jeste dakle samo analiza.
1
Iz Geteovog Fausta".
106
Tumaenje snova, II
povezana sa saoptavanjem snova. Stari BrtJc
1
s pra-
vom prilazi; ve u prvim godinama moga naunog
rada dogaalo se da bih ostavio neki pronalazak dok
me Brikeovo energino nareenje nije nateralo da ga
objavim. A dalje misli koje se nadovezuju na razgo-
vor sa Luizom N. ulaze suvie duboko da bi postale
svesne; one doivljavaju skretanje preko materijala,
koji je uzgred u meni bio probuen pominjanjem
knjiga She Rajdera Hagarda. Na ovu knjigu, i jo
na jednu drugu istoga pisca, na Heart oj the world
odnosi se sud dosta neobino", i mnogobrojni ele-
menti sna uzeti su iz oba ova fantastina romana.
Movarno zemljite, preko kojeg me nose, provalija
koja treba da se pree pomou donetih dasaka, to
dolazi iz romana She; Indijanci, devojka, drvena ku-
ica su iz romana Heart of the toorld. U oba romana
voa je jedna ena, u oba romana radi se o opasnim
putovanjima, u romanu She o jednom avanturisti-
kom putu u neotkrivene predele, gde je ljudska noga
jedva kroila. Umorne noge su prema jednoj zabe-
leki, koju nalazim uz san, realna senzacija onih dana,
verovatno im je odgovaralo jedno umorno raspolo-
enje i pitanje puno sumnji: Dokle e me moje noge
jo nositi? U romanu She avantura se zavrava time
to ona ena voa, umesto da i za sebe i za ostale
stekne besmrtnost, nalazi smrt u tajanstvenom cen-
tralnom ognju. Jedan takav strah se razgovetno pro-
budio u mislima sna. Drvena kua" je sigurno i
koveg", dakle grob. Ali u iznoenju ove najmanje
eljene od svih misli rad sna je kroz ispunjenje elje
obavio jedno remek-delo. Ja sam, naime, jednom ve
bio u jednom grobu, ali je to bio jedan prazan etrur-
ski grob kod Orvieta, jedna teskobna prostorija sa
dve kamene klupe pored zidova, na kojima su bili
smeteni skeleti dvojice odraslih ljudi. Tano tako
izgleda i unutranjost drvene kuice u snu, samo je
kamen zamenjen drvetom. San kao da kae: Ako
1
Brticke znai: most, a ujedno je to ime jednog od Froj -
-dovih profesora.
Apsurdni snovi
107
ve treba da boravi u grobu, neka to bude etrurski
grob", i sa ovim poturanjem on najtunije iekiva-
nje pretvara u jedno upravo eljeno iekivanje. Na
alost san moe, kao to emo uti, da u suprotnost
preokrene samo predstavu koja prati afekat, a ne
uvek i sam afekat. I tako se ja budim sa milju stra-
ha", poto je predstavljanje iznudila jo ideja da e
moda deca postii ono to je ocu ostalo uskraeno:
jo jedna aluzija na neobian roman, u kome se iden-
titet jedne osobe zadrava kroz niz generacija od dve
hiljade godina.
VIII) U nekom drugom snu nalazi se isto tako
izraz iznenaenja zbog onog to se u snu doivelo; ali
iznenaenje je bilo povezano sa jednim tako upad-
ljivim, izdaleka izvedenim i gotovo duhovitim poku-
ajem objanjenja, da bih samo radi njih morao da
itav san izloim analizi, i kad san ne bi imao jo
dve druge privlane take za nae interesovanje.
Nou izmeu 18. i 19. jula putujem junom elezni-
com i u snu ujem: Holturn, deset minuta. Smesta
pomislim na Holoturien jedan prirodnjako-isto-
rijski muzej da je ovde jedno mesto gde su se hra-
bri ljudi bez uspeha borili protiv prevlasti svoga go-
spodara. Da, protivreformacija u Austriji! kao
da je to neko mesto u tajerskoj ili u Tirolu. Sada
nejasno vidim jedan muzej, u kojem se uvaju ostaci
ili tekovine ovih ljudi. Hteo bih da siem s voza, ali
to odugovlaim. Na peronu stoje ene sa voem, one
ue na zemlji i pruaju svoje korpe na tako pri-
mamljiv nain. Oklevao sam jer sam sumnjao do
li imamo vremena, a sad jo uvek stojimo. Odjed-
nom sam u jednom drugom kupeu, u kome su koa i
sedita tako tesni da leima direktno udaramo o na-
slon.
1
Ja se tome udim, ali sam moda mogao prei
1
Ovaj opis ni meni samome nije razumljiv, ali se pri-
dravam osnovnog pravila da san pribeleim onim recima
koje mi prilikom zabeleavanja sna padaju na pamet. Jer
sklop reci, sam po sebi, deo je predstavljanja sna.
108
Tumaenje snova, II
u drugi voz u stanju spavanja. Vie ljudi, medu nji-
ma i Englezi, brat i sestra; jedan red knjiga sasvim,
razgovetno na jednoj polici na zidu. Ja vidim knjige:
,,Wealth oj Nations", Matter and Motion" (od Max-
voella), debele knjige, povezane u platno mrke boje.
ovek pita sestru za neku ilerovu knjigu, da je nije
zaboravila. Knjige kao da su as moje, a as opet da
pripadaju tome paru. Hteo bih da se umeam u ra-
zgovor potvrujui ili potpomaui za Probudih
se, znojei se po itavom telu, poto su svi prozori
zatvoreni. Voz se zaustavlja u Marburgu.
1
Za vreme beleenja pade mi na pamet jedan deo
sna preko kojeg je seanje htelo da pree. Ja bratu,
i sestri u vezi sa izvesnim radom kaem: It is from...
ali se ispravljam: It is by .. Mukarac primeuje se-
stri: Pa on je rekao pravilno.
San poinje sa imenom stanice koje mora da me
je upola probudilo. Ovo ime, koje glasi Marburg, za-
menjujem sa Holturn (Hollthurn). Sto sam pri pr-
vom, a moda i pri kasnijem izvikivanju stanice uo
Marburg dokazuje pominjanje ilera u snu, koji je
roen u Marburgu, iako na tajerskom.
2
I ovoga puta
putovao sam, mada u prvoj klasi, pod vrlo neprijat-
nim okolnostima. Voz je bio prepun, u kupeu sam
zatekao jednog gospodina i jednu damu, koji su iz-
gledali veoma otmeno i nisu posedovali onu ivotnu
mudrost ili nisu smatrali vrednim truda da na bilo
koji nain sakriju svoje neraspoloenje prema uljezu,
Na moj utiv pozdrav nisu odgovorili; mada su mu
i ena sedeli jedno pored drugog (u suprotnom prav-
cu vonje), ena se ipak potrudila da mesto preko
1
Marburg je nemaki naziv za na Maribor. Ovde je
originalno ime zadrano zbog kasnijeg teksta (Prim. prev.).
2
iler nije roen u Marburgu, nego u Marbahu, kao to
to svaki nemaki gimnazijalac zna i kao to sam i ja znao;
To je opet jedna od onih greaka, koje se uvlae na jednom
drugom mestu kao zamena za namerno falsifikovanje, i ije
sam objanjenje pokuao da dam u svojoj Psinopatologiji
svakodnevnog ivota".
Apsurdni snovi
109
puta prozora pred mojim oima rezervie stavljajui
kiobran na njega; vrata su smesta zatvorena, i de-
monstrativne reci izmenjene su o otvaranju prozora.
Uskoro su verovatno primetili da oseam da nemam
vazduha. No je bila vrela, a vazduh u kupeu zatvo-
renom sa svih strana bio je takav da se ovek u
njemu ugui. Prema mojim iskustvima sa putovanja,
ovakvo bezobzirno dranje ljudi karakterie one put-
nike koji svoju kartu ili uopte nisu platili ili su pla-
tili samo polovinu. Kad je kondukter doao i kad sam
mu pokazao svoju skupo plaenu voznu kartu, od-
jeknulo je iz usta dame kao pretei: Moj mu ima le-
gitimaciju. Ona je bila jedna naroita pojava sa ne-
zadovoljnim crtama, u godinama koje vie nisu da-
leko od vremena kad enska lepota poinje da pro-
pada; ovek uopte nije doao do reci, sedeo je ne-
pomino. Pokuavao sam da spavam. U snu se svo-
jim neljubaznim saputnicima grozno svetim; ovek
ne bi mogao ni da nasluti kakve grdnje i ponienja
se kriju iza otkinutih fragmenata prve polovine sna.
Poto je ovoj potrebi udovoljeno, pojavi se druga
elja, da se promeni kupe. San tako esto menja sce-
nu i to tako da se zbog promene ni najmanje ne ne-
goduje, tako da ni najmanje ne bi bilo upadljivo da
sam svoje drutvo saputnika uskoro zamenio jednim
novim, prijatnijim drutvom iz svoga seanja. Ali
ovde nastupa jedan sluaj, da je neto u snu prigo-
varalo promeni scene i smatralo potrebnim da je ob-
jasnim. Kako sam odjednom doao u jedan nov kupe?
Nisam mogao da se setim da sam promenio voz. Tu
je postojalo samo jedno objanjenje: mora da sam
kupe napustio u stanju spavanja, jedan redak doga-
aj, ali nam za njega ipak prua primere iskustvo
neuropatologa. Mi znamo za osobe koje u sumra-
nom stanju preduzimaju vonje eleznicom, a da pri
tom nijednim znakom ne odaju svoje abnormalno
stanje, dok se na bilo kojoj eleznikoj stanici pot-
puno ne osveste pa se onda ude praznini u svorrt
seanju. Jednim takvim sluajem takvog automa-
110
Tumaenje snova, II Apsurdni snovi 111
time ambulatoire", dakle, ja proglaavam svoj slu-
aj jo u snu.
Analiza dozvoljava da damo jedno drugo ree-
nje. Pokuaj objanjenja koji me toliko iznenauje^
ako bih ga morao pripisati radu sna, nije originalan,
nego kopiran iz neuroze jednog od mojih pacijenata.
Ve sam na jednom drugom mestu priao o jednom
visokoobrazovanom oveku, koji je u ivotu bia
meka srca, koji je ubrzo posle smrti svojih roditelja
poeo da samoga sebe optuuje zbog ubilakih sklo-
nosti, pa je sad patio od mera predostronosti koje
je u cilju osiguranja morao da preduzme sam protiv
sebe. To je bio sluaj tekih prisilnih predstava (opse-
sija), pri punoj uviavnosti. Najpre mu je prolae-
nje ulicom postalo muno tako to je strahovao da
mu svi koji ga sretnu polau raune o tome gde su
se izgubili; ako se neko odjednom izvukao iz njego-
vog pogleda koji ga je pratio, ostali su mu u mislima
neprijatno oseanje i mogunost da ga je moda on
uklonio. Izmeu ostalog krila se je u pozadini i Kai-
nova fantazija, jer svi su ljudi braa". Zbog nemo-
gunosti da taj zadatak resi, ostavio je etnju i pro-
vodio svoj ivot zatvoren izmeu etiri zida. Ali u
njegovu sobu su preko novina stalno dolazile vesti
o ubistvima koja su se dogodila napolju, i njegova
savest htela je da mu u obliku sumnje stavi do zna-
nja da je on traeni ubica. Sigurnost u to da ve e-
tiri nedelje nije naputao svoju kuu neko ga je vre-
me titila od ovih optubi, dok mu jednoga dana nije
sinula mogunost da bi svoju kuu mogao ostaviti u
besvesnom stanju i da bi tako mogao izvriti ubistvo
a da o tome nita ne zna. Od toga vremena, zaklju-
avao bi kapiju, predavao bi klju staroj nastojnici
i izriito joj zabranjivao da mu ga preda iako on to
bude i zatraio.
Odatle, dakle, dolazi pokuaj objanjenja da sam
u besvesnom stanju promenio voz, on je iz mate-
rijala rada sna bio unet u san gotov i u snu oigled-
no treba da poslui za to da me identifikuje sa lino-
u onoga pacijenta. Seanje na njega probueno je
u meni jednom lakom asocijacijom. Sa ovim ove-
kom nainio sam nekoliko nedelja pre toga posled-
nje putovanje nou. On je bio izleen, pratio me je
u provinciju kod svojih roaka, koji su me pozvali;
imali smo odvojen kupe za nas dvojicu, ostavili srne*
sve prozore preko itave noi otvorene i izvrsno smo
se zabavljali sve dok sam ja ostao budan. Znao sam
da su neprijateljski impulsi protiv njegovog oca iz
detinjstva u vezi sa seksualnou bili koren njego-
vog oboljenja. Poto sam se dakle ovako identifiko-
vao s njim, hteo sam sebi da priznam neto analogno.
I druga scena sna se stvarno zavrava jednom neobu-
zdanom fantazijom da se moja dva starija saputnika
zato tako neprijateljski ponaaju prema meni to sam.
ih svojim dolaskom spreio u nameravanim izmena-
ma nenosti tokom noi. A ova fantazija se svodi na
jednu ranu deju scenu u kojoj dete, verovatno go-
njeno seksualnom radoznalou, upada u lonicu ro-
ditelja, pa odande bude oterano oevom energinom
zapoveu.
Smatram izlinim svako nagomilavanje daljih
primera. Oni bi svi samo potvrdili ono to smo ve
uzeli iz dosad navedenih primera da je akt suenja u
snu samo ponavljanje jednog prototipa iz misli sna.
Veinom loe podeeno, na neodgovarajuem mestu
umetnuto ponavljanje, a ponekad, kao u naim po-
slednjim primerima, vrlo spretno primenjeno, tako
da ovek moe najpre da dobije utisak jedne samo-
stalne misaone delatnosti u snu. Polazei odavde, mi
bismo svoje interesovanje mogli posvetiti onoj psihi-
koj aktivnosti, koja dodue ne izgleda da redovno sa-
rauje pri oblikovanju sna, ali koja, kad to radi, na-
stoji da elemente sna, disparatne prema njihovom po-
reklu, stopi bez protivrenosti i smisaono. Ali mi
jo pre toga oseamo kao hitno da se pozabavimo iz-
raavanjima afekata koji se javljaju u snu, i da ih
uporedimo sa afektima koje analiza otkriva u misli-
ma sna.
lj 2 Tumaenje snova, II
H
AFEKTI U SNU
Jedna otroumna Strikerova (Stricker) napome-
na skrenula nam je panju na to da sa izraavanji-
ma afekata u snu ne smemo postupati na ovako ni-
podatavajui nain kojim, poto smo se probudili,
obino odbacujemo sadraj sna: Ako se u snu pla-
im od razbojnika, onda su razbojnici, dodue, ima-
ginarni, ali je strah realan", a isto tako stoje stvari
ako se u snu radujem. Nae oseanje nam svedoi
<ia afekat doivljen u snu nipoto nije manje vredan
u poreenju sa afektom istog intenziteta doivljenim
u budnom stanju; snovi energinije polau pravo da
budu primljeni meu stvarne doivljaje nae due,
JS obzirom na njihovu afektivnu sadrinu, nego s ob-
zirom na njihovu predstavnu sadrinu. Ovo uvre-
nje u snu mi ne ostvarujemo zato to afekat ne ume-
mo da procenimo psihiki drugaije nego u poveza-
nosti sa jednom sadrinom predstava. Ako afekat i
predstava po vrsti i intenzitetu ne odgovaraju jedno
drugome, na se budni sud vara.
Kod snova je uvek izazivalo uenje to sadraji
predstava ne donose sobom ono delovanje afekta koje
bismo kao nuno oekivali u budnom miljenju.
Strimpel je rekao da su predstave u snu liene svojih
psihikih vrednosti. Ali u snu ne nedostaje ni su-
protna pojava da se intenzivno izraavanje afekta po-
javljuje kod jedne sadrine koja kao da ne daje ni-
kakvog povoda za osloboenje afekta. Ja se u snu na-
lazim u jednoj odvratnoj, opasnoj, stranoj situaciji,
ali pri tom ne oseam nikakav strah ili odvratnost;
naprotiv, drugi put ja se zgraam zbog nekih beza-
zlenih stvari i radujem se detinjarijama.
Ova zagonetka sna gubi se tako iznenada i tako
potpuno kao moda nijedna druga zagonetka sna, ako
sa manifestne sadrine sna preemo na latentnu. Mi
neemo imati nikakvog posla vie sa njenom zago-
netkom, jer ona vie ne postoji. Analiza nas ui da
su sadraji predstava pretrpeli pomeranja i zamereji-
Afekti u snu 113
vanja, dok su afekti ostali izmenjeni. Nikakvo udo
to sadrina predstava, izmenjena izopaenj em sna,
vie ne odgovara afektu koji je ostao sauvan; ali
nikakvo udo nije ni to to je analiza pravu sadr-
inu stavila na njeno ranije mesto.
1
Pri jednom psihikom kompleksu koji je iskusio
uticaj cenzure nametnute otporom, afekti predstav-
ljaju deo koji je najmanje pod uticajem koji nam
moe dati mig kako pravilno da dopunimo misli koje
nedostaju. Jo razgovetnije nego kod sna, otkriva se
ovaj odnos kod psihoneuroza. Afekat je ovde uvek u
pravu, bar prema svom kvalitetu; njegov intenzitet
moe se poveavati pomeranjima neurotine panje.
Ako se histerik udi to se mora toliko plaiti od neke
sitnice, ili ovek sa prisilnim predstavama to se iz
jedne nitavne stvari stvara jedan tako muan pre^
kor, onda se obojica varaju tako to oni sadraj
predstava sitnicu ili nitavnost uzimaju kao bit-
no, i brane se bezuspeno tako to ovu sadrinu pred-
stava ine polaznom takom svoga miljenja. Psiho-
analiza im tada ukazuje na pravi put tako to, napro-
tiv, afekat priznaje kao opravdan, i trai predstavu
koja mu pripada, a koja je nekom zamenom poti-
snuta. Pretpostavka pri tome je da pranjenje afekta
i sadrine predstava ne stvaraju ono nerazdvojljivo
organsko jedinstvo kao to obino s njima postupa-
mo, nego da oba dela mogu biti zalemljena", jedan
1
Ako se ne varam mnogo, prvi san koji sam mogao sa-
znati od svoga unuka od dvadeset meseci pokazuje injenicu
da je radu sna polo za rukom da svoje gradivo pretvori u
ispunjenje elje, dok pripadajui afekat i u stanju spavanja
prodire nepromenjen. Dete u noi pre onoga dana kad njegov
otac treba da poe u rat, snano jecajui, vie: Papa, papa
Bebi. To moe samo da znai: Papa i bebi ostaju zajedno,
dok pla priznaje predstojei rastanak. Dete je tada bilo
potpuno u stanju da izrazi pojam razdvajanja. Fort" (fort =
ode", odsutan, dalek otiao i si. (Prim. prev.), zamenjeno
jednim neobinim naglaenim i oduenim oooh, bila je j edna
od prvih njegovih reci, i ono je vie meseci pre ovog prvog sna
izvodilo ovo fort" svima svojim igrakama, to se svodilo
na uspeno samosavlaivanje koje mu je samo polo za rukom
kad je pustio majku da ode.
Frojd, Odabrana dela, VII
114
Tumaenje snova, II
za drugi, tako da se analizom mogu odvojiti jedan od
drugoga. Tumaenje sna pokazuje da je to zaista
sluaj.
Najpre u izneti jedan primer, u kome analiza
objanjava prividno izostajanje afekta kod jedne sa-
drine predstave, koji bi trebalo da iznudi osloboe-
nje afekta.
I
Ona vidi u pustinji tri lava, od kojih se jedan
smeje, ali se ne plai od njih. Mora da je zatim po-
begla od njih, jer hoe da se popne na jedno drvo,
ali na drvetu ve nalazi svoju kuzinu, francusku ui-
teljicu, itd.
Analiza uz ovo donosi sledei materijal: Indife-
rentni povod za san jeste postala jedna reenica nje-
nog zadatka iz engleskog jezika: griva je ukras lava*
Njen je otac nosio jednu takvu bradu koja je okrui-
vala njegovo lice kao griva. Njena uiteljica engle-
skog jezika zove se mis Lajonz (Lyons; lions = la-
vovi). Jedan poznanik poslao joj je balade od Le-
veja (Loewe). To su dakle tri lava; zato da ih se
plai? Ona je proitala jednu pripovetku, u kojoj jed-
nog crnca koji je druge podstakao na pobunu, gone
lovakim psima i koji se, da bi se spasao, penje na
jedno drvo. Onda u najraskalanijem raspoloenju
dolaze odlomci seanja kao ovo: uputstvo iz lista
Fliengende Biatter o tome kako se love lavovi: tre-
ba da se uzme jedna pustinja, da se proseje, pa onda
e ostati lavovi. Zatim veoma smena, ali ne ba su-
vie pristojna anegdota o jednom inovniku koga pi-
taju zato se ne potrudi malo vie da bi stekao na-
klonost svoga efa, a on odgovara da se svakako tru-
dio da se uvue tamo unutra, ali je njegov prethod-
nik ve bio gore. Celokupan materijal postaje razum-
ljiv ako saznamo da je dama na dan snevanja primila
posetu efa svoga mua. On je bio veoma ljubazan
1
Nemaki L6we, engleski lion.
Afekti u snu H5
prema njoj, poljubio joj je ruku, i ona se uopte nije
plaila od njega, mada je on jedna velika zverka" i
u glavnom gradu zemlje igra ulogu lava u drutvu".
Ovaj lav, dakle, moe se uporediti sa lavom u snu
letnje noi" koji se demaskira kao nok, stolar, i takvi
su svi lavovi u snu kojih se ne plaimo.
II
Kao drugi primer uzeu san one devojke koja je
maloga sina svoje sestre videla kako lei kao le u
mrtvakom sanduku, a pri tome, kao to sad doda-
jem, nije osetila nikakav bol i nikakvu alost. Iz ana-
lize nam je poznato zato nije. San je samo sakrio
njenu elju da ponovo vidi voljenog oveka; afekat
je morao biti podeen prema elji a ne prema njenom
prikrivanju. Za alost, dakle, uopte nije bilo nikak-
vog povoda.
U nekim primerima snova afekat ostaje bar jo
u dodiru sa onim sadrajem predstava koje je zame-
nio sadraj koji mu prvobitno odgovara. U drugima
se rastvaranje kompleksa nastavlja. Afekat izgleda
sasvim osloboen od predstave koja mu pripada i na-
lazi se smeten negde na drugom mestu u snu, gde
se uklapa u novi poredak elemenata sna. Situacija je
onda slina onoj situaciji koju smo nali u sluaju
akata suenja u snu. Ako se u mislima sna nae ta-
kav zakljuak, onda i san zadrava takav zakljuak;
ali se zakljuak u snu moe pomeriti na sasvim drugi
materijal. Ovo pomeranje se dosta esto vri po prin-
cipu suprotnosti.
Ovu poslednju mogunost objasniu na sledeem
primeru sna, koji sam izloio najiscrpnijoj analizi.
III
Zamak na moru, kasnije on ne lei ba neposred-
no na moru, nego na jednom uzanom kanalu koji
vodi u more. Guverner je neki gospodin P. Ja stojim
8
116
Tumaenje snova, II
8 njim, u jednom velikom salonu sa tri prozora, ispred
kojeg se diu ispusti zidova kao zupasti zidovi na
tvravama. Dodeljen sam posadi otprilike kao po-
morski oficir-dobrovoljac. Plaimo se upada neprija-
teljskih ratnih brodova poto smo u ratnom stanju.
Gospodin P. ima nameru da ode; on mi daje uputstva
Ha treba da se desi u sluaju od kojeg strahujemo.
Njegova bolesna ena sa decom nalazi se u zamku iz-
loenom opasnosti. Ako pone bombardovanje, velika
sala treba da se isprazni. On teko die i hoe da se
udalji; ja ga zadravam i pitam na koji bih nain mo-
gao da mu u sluaju potrebe dostavim vesti. Nato on
kae jo neto, ali se onda smesta srui mrtav na
zemlju. Ja sam ga, svakako, svojim pitanjima preko
mere zamorio. Posle njegove smrti, koja na mene ne
ostavlja nikakav dublji utisak, mislim o tome da li
e udovica ostati i dalje u zamku, da li da glavnoj
komandi javim o smrti i da li da, kao prvi naredni
u komandi, preuzmem upravu nad zamkom. Sad sto-
jim kraj prozora i posmatram brodove koji prolaze
pored mene; to su trgovaki brodovi koji na tamnoj
vodi brzo promiu, neki sa vie dimnjaka, drugi sa
nabuenim pokrivaem (koji je potpuno slian sta-
ninim zgradama u neisprianom prethodnom snu).
Zatim, pored mene stoji moj brat i obojica posmatra-
mo kanal kroz prozor. Pri prolazu jedne lae upla-
imo se i viknemo: Evo, dolazi ratni brod. Ali se ispo-
stavilo da se to samo vraaju isti brodovi koje ve
poznajemo. Sada nailazi jedna mala laa, komino
odseena, tako da se zavrava na sredini svoje irine;
na palubi se vide neobine stvari nalik na ae ili
kutije. Kao iz jednih usta viemo: To je laa za do-
rukovanje.
Brzo kretanje brodova, tamnoplava boja vode,
mrki dim dimnjaka sve to zajedno daje vrlo na-
pet, tmuran utisak.
Lokaliteti u ovom snu prikupljeni su sa vie pu-
tovanja na Jadranu (Miramare, Duino, Venecija,
Akvileja). Jedno kratko ali puno uivanja uskrnje
putovanje za Akvileju, sa mojim bratom, nekoliko
nedelja pre sna, bilo mi je jo svee u seanju. I po
Afekti u snu
117
morski rat izmeu Amerike i Spanije i brige vezane
za taj rat oko sudbine mojih roaka to ive u Ame-
rici igraju takoe ulogu. Na dva mesta ovoga sna
javljaju se delovanja afekta. Na jednom mestu izo^
stao je jedan afekat koji je trebalo oekivati; izri-
ito se istie da guvernerova smrt na mene nije ui-
nila nikakav utisak; na jednom drugom mestu, ka
mislim da sam ugledao ratni brod, ja se uplaim i u
snu oseam sve senzacije straha. Smetanje ovih afe-'
kata je u ovom dobro. graenom snu izvreno taka
da je izbegnuta svaka upadljiva protivrenost. Ne po-
stoji nikakav razlog zato bi trebalo da se uplaim
povodom guvernerove smrti i svakako je u redu to
se kao komandant zamka uplaim kad spazim ratne'
brodove. A analiza sada pokazuje da je gospodin P.
samo zamenik moga sopstvenog ja (u snu sam ja nje-
gov zamenik). Ja sam guverner koji iznenada umire.
Misli sna rade o budunosti mojih dragih posle moje
prevremene smrti. Nijedna druga neprijatna misao
ne nalazi se u mislima sna. Strah koji je u snu pri-
lemljen uz vienje ratnog broda mora se odande
osloboditi i preneti ovamo. Obratno pokazuje analiza'
da je oblast misli sna, iz koje je uzet ratni brod, ispu-
njena najveselijim reminiscencijama. To je bilo go-
dinu dana ranije, u Veneciji. Jednog arobno lepog*
dana stajali smo na prozorima nae sobe na Riva
Skjavone i posmatrali plavu lagunu, u kojoj je toga
dana bilo ivlje nego obino. Oekivan je svean do-
ek engleskih brodova, a moja ena odjednom je
uzviknula, raspoloena kao dete: Eto, dolazi engleski'
ratni brod!" Ja se u snu uplaim pri pomenu tih istih'
reci. Ponovo vidimo da govor u snu dolazi od go-
vora u ivotu. Da i elemenat engleski" u ovom go-
voru nije bio izgubljen za rad sna, pokazau uskoro.
Ovde dakle optim izmeu misli sna i sadraja sn
radosti i straha i treba samo da naznaim da sa ovom
promenom ja sam izraavam jedan deo latentnog sa-
draja. Ali primer dokazuje da je radu sna od volje,
da povod za afekat oslobodi iz svojih veza u mislima'
sna i da ga po volji ukljui na nekom drugom mestu
u sadraju sna.
118
Tumaenje snova, II
Koristim sad priliku koja mi se uzgred prua: da
brod doruka", ija pojava u snu tako besmisleno
zavrava jednu racionalnu uhvaenu situaciju, izlo-
im detaljnijoj analizi. Ako objekat sna posmatram
paljivije, onda mi naknadno pada u oi da je on
bio crn i da je time to je bio odseen na mestu gde
je najiri na ovom kraju postigao veliku slinost sa
jednim predmetom koji nam je postao interesantan
u muzejima etrurskih gradova. To je bio pravougao-
ni posluavnik od crne zemlje, sa dve drke, na kome
su stajali predmeti kao olje za kafu ili aj, prilino
slian nekom od naih modernih servisa za sto za do-
rukovanje. Raspitivajui se o tome, saznali smo da
je to toalet neke etrurske dame sa sudovima za min-
ku i puder; i tada smo u ali rekli da ne bi bilo loe
jedan takav predmet domaice poneti sobom. Objekt
sna znai dakle crni toaletni pribor, alost, i di-
rektno aludira na neki smrtni sluaj. Sa drugim kra-
jem objekt sna podsea na Nachen"
1
, od korena
vxu<r, kao to mi javlja moj prijatelj poznavalac
jezika, na koji se u un u prastara vremena stavljao
le i preputao moru da ga sahrani. Na to se nado-
vezuje zato se u snu brodovi vraaju.
Mirno, na spaenom amcu, vraa se starac u
luku."
2
To je povratak posle brodoloma, jer brod za do-
rukovanje je kao predvojen po irini. Ali odakle ime
brod doruka"? Ovde nam dolazi u pomo engle-
ski" koji nam je preostao kod ratnih brodova. Doru-
ak = breakjast, prekida posta (nemaki: Fasten-
brecher i lomiti (= brechen) spada takoe u brodo-
lom (= Schiffbruch), a Fasten (= post) prikljuuje se
crnoj toaleti.
Ali na ovom brodu doruka" novo je samo ime
stvoreno snom. Predmet je postojao i podsea me na
1
Re Nachen = un, amac, Trojci dovodi u vezu sa gr-
kim viku? = mrtvac, pokojnik. Etimologija je slobodna, jer ta
re ima zajedniki koren sa latinskim necol = ubijam, no-
ceo = kodim; pernicies = propast! (Prim. prev.).
* Iz Silerovih Henien".
Afekti u snu \\Q
jedan od najveselijih asova na poslednjem putova-
nju. Nemajui poverenja u hranu u Akvileji, mi smo
poneli hranu sa sobom iz Gorice; bocu izvrsnog istar-
skog vina kupili smo u Akvileji, i dok je mali po-
tanski parobrod polako plovio kanalom delle Mee u
osamljenu lagunu prema Gradu, mi, jedini putnici
na brodu, dorukovali smo na palubi u najvedrijem
raspoloenju, i taj nam je doruak prijao kao retko
kada ranije. To je, dakle bio, brod doruka", i upra-
vo iza ove reminiscencije najveselijeg uivanja i-
vota san krije najalosnije misli na jednu nepozna-
tu i tajanstvenu budunost.
Odvajanje afekata od masa predstava koje su
izazvale njihovo osloboenje najupadljivije je od sve-
ga to im se deava prilikom stvaranja sna; ali to
nije ni jedina niti najhitnija promena koju oni pre-
trpe na putu od misli sna do manifestnog sna. Ako
uporedimo afekte u mislima sna sa afektima u snu,
postaje nam odmah jasno jedno: gde se afekat na-
lazi u snu, tamo se nalazi i u mislima sna, ali ne i
obratno. San je uglavnom siromaniji afektima nego
psihiki materijal iz ije je obrade ponikao. Ako sam
rekonstruisao misli sna, onda gubim iz vida najin-
tenzivnije psihike impulse u njima koji tee za tim
da se osete i koji se po pravilu bore protiv drugih
koji su im u otroj protivrenosti. A kad, zatim, ba-
cim pogled natrag na san, onda esto nalazim da je
bezbojan, bez emocionalnog tona nekog veeg inten-
ziteta. Rad sna nije sveo na nivo indiferentnog samo
sadrinu nego i emocionalni ton mojih misli. Mogao
bih rei da rad sna stvara suzbijanje afekata. Uzmi-
mo, na primer, san o botanikoj monografiji. Njemu
u miljenju odgovara strastven odbrambeni govor za
moju slobodu, da radim kao to radim, da svoj ivot
udesim tako kao to mi izgleda jedino pravilno. San
koji je iz toga proizaao zvui ravnoduno: napisao
sam monografiju, ona lei preda mnom, opremljena
je tabelama u boji, svakom primerku dodate su su-
ene biljke. Podsea me na tiinu kao na bojitu; ne
osea se vie nita od benjenja bitke.
Ali moe ispasti i drukije: u sam san mogu da
uu ive manifestacije afekata; ali, mi emo se naj -
pre zadrati na neospornoj injenici da veliki broj
snova izgleda indiferentan, dok u misli sna nikad ne
moemo zaroniti ako nismo duboko potreseni.
Ovde ne moemo dati potpuno teorijsko razja-
njenje ovog suzbijanja afekta za vreme rada sna;
to bi pretpostavljalo najbriljivije prodiranje u teo-
riju afekata i u mehanizam potiskivanja. Hteo bih
ovde da spomenem samo dve misli. Osloboenje afe-
kata moram iz drugih razloga zamiljati kao
jedan centrifugalan, protiv unutranjosti tela uperen
proces, analogno procesima motorinih i sekretornih
inervacija. Sad upravo, kao u stanju spavanja, oda-
iljanje motornih impulsa prema spoljnom svetu iz-
gleda ukinuto, te bi i centrifugalno probuivanje
afekata moglo biti oteano nesvesnim miljenjem za
vreme spavanja. Impulsi afekata koji se pojavljuju
za vreme toka misli sna bili bi, sami po sebi, slabi
impulsi, pa zato ni oni koji dospevaju u san ne bi
bili jai. Prema ovom razmljanju, potiskivanje afe-
kata" uopte ne bi bila nikakva posledica rada sna
t
nego rezultat stanja spavanja. Moda je to tako, ali
to nipoto ne moe biti sve. Mi moramo imati na
umu i to da se svaki relativno sloeniji san otkriva
kao kompromis neke borbe izmeu psihikih snaga.
S jedne strane, misli koje stvaraju elje treba da se
bore protiv opozicije instancije koja vri cenzuru;
s druge strane, esto smo videli da je u nesvesnom
miljenju bio ak svaki tok misli spregnut zajedno
sa svojom kontradiktornom suprotnou. Poto su svi
ovi tokovi misli sposobni za afekat, mi u glavnim
crtama neemo pogreiti ako suzbijanje afekata shva-
timo kao posledicu inhibicije koju suprotnosti vre
izmeu sebe, a cenzura protiv nastojanja suzbijenih
od nje. Inhibicija afekata bi, prema tome, bio drugi
uspeh cenzure sna, kao to je njen prvi uspeh bilo
izobliavanje sna.
elim da dodam primer jednog sna, u kome se
indiferentni ton oseanja sadraja sna moe objasnili
Afekti u snu
12t
antitezom u mislima sna. Treba da ispriam sledei
kratak san, koji e svaki italac primiti na znanje
sa gaenjem.
IV
Jedna uzviica, na njoj neto nalik na nunik na
otvorenom mestu, jedna veoma dugaka klupa, na
ijem je kraju jedan veliki nuniki otvor. itava
zadnja ivica gusto ispunjena gomilicama izmeta svih
veliina i stepena sveine. Iza klupe jedan bun. Ja
uriniram na klupu; dugaak mlaz mokrae opere sve
da bude isto, komadi izmeta se lako odvajaju i pa-
daju u otvor. Na kraju kao da je ostalo jo neto.
Zato u toku ovoga sna nisam osetio nikakva
gaenje?
Zato to su, kao to e pokazati analiza, na ostva-
renju ovoga sna saraivale najprijatnije i najvie za-
dovoljavajue misli. U analizi mi odmah pada na pa-
met Augejeva tala koju isti Herkul. Taj Herkul
sam ja. Uzviica i bun pripadaju Auszeu gde sada
borave moja deca. Ja sam otkrio deju etiologiju.
neuroza i tako svoju decu sauvao od bolesti. Klupa
predstavlja (razume se, osim nunike rupe) verno
podraavanje jednog komada nametaja koji mi je
poklonila jedna odana pacijentkinja. Ona me podsea
na to kako me moji pacijenti potuju. Cak i muzej
ljudskih ekskremenata moe se na veoma zabavan
nain protumaiti. Ma koliko se tamo toga gadio, u
snu je to reminiscencija na divnu zemlju Italiju, u
ijim malim gradovima nunici, kao to je poznato,
nisu drukije opremljeni. Mlaz mokrae koji sve lepo-
ispire, jeste aluzija na veliinu koja se ne moe pri-
kriti. Tako Guliver gasi veliki poar kod Liliputana-
ca; on time, naravno, stie negodovanje najmanje
kraljice. Ali i Gargantua, nadovek u maestra Rablea
(Rabelais), sveti se svojim Parianima tako to jai
na Notr-Dam, a pravac mokrenja upravlja prema gra-
du. U Garnijeovim ilustracijama Rablea prelistavao*
sam ba sino pre odlaska na spavanje. I zaudo, jo
jedan dokaz da sam ja nadovek. Platforma Bogoro-
diine crkve bila je moje najomiljenije mesto borav-
ka u Parizu; svakog slobodnog poslepodneva ja bih se
provlaio na crkvenim tornjevima izmeu udovita
i avola-nakarada. to je sav gad tako brzo nestao
pred mlazom mokrae, to je moto: Afflavit et dissi-
pati sunt
1
, koji u jednom staviti na elo jednog
odeljka o terapiji histerije.
A sad jo o efikasnom povodu za san. Bilo je
vrelo letnje popodne; u veernjim asovima odrao
sam predavanje o vezi histerije sa perverzijama i sve
to sam umeo da kaem nije mi se svidelo i izgle-
dalo mi je bez ikakve vrednosti. Bio sam umoran,
bez trunke zadovoljstva svojim radom, udeo sam
da budem daleko od ovog rijenja po ljudskoj prljav-
tini, udeo sam za svojom decom i zatim za lepota-
ma Italije. U tom raspoloenju poao sam iz uio-
nice u jednu kafanu, da bih tamo na sveem vazdu-
hu neto malo prezalogajio, jer sam bio izgubio ape-
tit. Ali sa mnom je poao i jedan od mojih sluala-
ca; zamolio me je za dozvolu da sedne kraj mene dok
pijem kafu i jedem svoju kiflu, i poeo da mi laska:
koliko je kod mene nauio, i da sad sve gleda dru-
gim oima, da sam ja oistio Augijevu talu zabluda
i predrasuda u uenju o neurozama, ukratko, da sam
ja veoma veliki ovek. Moje raspoloenje je loe od-
govaralo ovoj slavopojci; borio sam se sa odvratno-
u, otiao sam ranije kui da bih ga se oslobodio, pre
spavanja neto prelistavao u Rableu i itao jednu
novelu Konrada Ferdinanda Majera (C. F. Meyer)
Stradanja jednoga deaka.
Iz ovog materijala ponikao je san, a novela Ma-
jerova donela je, uz to, i seanje na scene iz detinj-
stva (uporedi san o grofu Tunu, poslednju sliku).
Dnevno raspoloenje odvratnosti i gaenje probilo
se i u snu utoliko to je moglo dati gotovo celokupan
1
Dunuo je i bili su rasterani. Natpis na medalji iskova-
noj u ast engleske pobede nad panskom armadom. (Prim.
prev.).
Afekti u sn 123
materijal za sadraj sna. Ali nou se pokrenulo to-
me suprotno raspoloenje sa snanim i preteranim
isticanjem samoga sebe i ukinulo je ono moje prvo
neraspoloenje. Sadraj sna morao je da se oblikuje
tako da je u istom materijalu dozvolio da dou do
izraza i oseanje manje vrednosti i oseanje prece-
njivanja samoga sebe. Kompromis izmeu njih stvo-
rio je dvosmisleni sadraj sna, ali i on je zbog me-
usobne inhibicije ovih suprotnosti imao indiferen-
tan oseajni ton.
Po teoriji ispunjenja elja, ovaj san ne bi bio
omoguen da se oseanju gaenja nije pridruio su-
protni, dodue potisnuti, ali sa uivanjem istaknuti
nagomilani niz misli. Jer neprijatno ne treba da bude
predstavljeno u snu; neprijatno iz naih dnevnih mi-
sli moe da izbori ulaz u san samo onda ako svoje
preruenje istovremeno pozajmi ispunjenju neke
elje.
Sa afektima misli sna, rad sna moe preduzeti
jo neto drugo osim da im dozvoli prilaz ili da ih
potisne do nulte take. On moe da ih preokrene u
njihovu suprotnost. Mi smo se ve upoznali sa pra-
vilom tumaenja, da svaki elemenat sna moe za tu-
maenje predstavljati i svoju suprotnost, isto kao i
samog sebe. Nikad ne znamo unapred da li treba sta-
viti jedan ili drugi; o tome odluuje tek kontekst.
Slutnja da stvari ovako stoje oigledno se nametnula
svesti naroda: pri tumaenju snova sanovnici vrlo
esto postupaju po principu kontrasta. Takvo pretva-
ranje u suprotnosti omogueno je tesnom asocijativ-
nom povezanou, koja u naem miljenju predstavu
jednog predmeta vezuje za predstavu njegove suprot-
nosti. Kao svako drugo pomeranje, ono slui cilje-
vima cenzure, ali je esto i delo ispunjenja elje, jer
se ispunjenje elja ne sastoji ni od ega drugog nego
u zamenjivanju jedne neprijatne stvari njenom su-
protnou. Isto tako, kao predstave stvari mogu se i
afekti u mislima sna pojaviti preokrenuti u suprot-
nost, i verovatno je da ovo preokretanje afekata naj-
ee ostvaruje cenzura sna. Potiskivanjem afekata
kao i preokretanjem afekata sluimo se i u drutve-
nom ivotu, koji nam je pokazala dobro poznata ana-
logija sa cenzurom sna, pre svega u svrhu izvrtanja.
Ako optim usmeno sa osobom pred kojom moram
da budem obazriv, dok bih eleo da joj kaem neto
neprijatno, onda je gotovo vanije da pred njom sa-
krijem iskazivanje svoga afekta, nego da ublaim iz-
raz svojih misli recima. Ako s njom razgovaram
neutivim recima, ali ove pratim pogledom ili gestom
mrnje i prezira, onda afekat koji kod ove osobe po-
stiem nije mnogo drugaiji nego da sam joj svoj
prezir, bez ikakvih obzira, bacio u lice. Cenzura mi
dakle nareuje da pre svega savladam svoje afekte,
i ako sam majstor u pretvaranju, simulirau suprot-
ni afekat, smeiu se onde gde bih eleo da se ljutim,
a pravicu se nenim onde gde bih eleo da unitavam.
Nama je ve poznat jedan izvanredan primer
takvog izvrtanja afekata u snu u slubi cenzure sna.
U snu ,,o ujakovoj bradi" oseam veliku nenost pre-
ma svome prijatelju R., za vreme, i ba stoga, to ga
moje misli sna grde kao slaboumnika. Iz ovog pri-
mera o izvrtanju afekata izveli smo prvo ukazivanje
na postojanje cenzure sna. Ni ovde nije potrebno
pretpostaviti da rad sna jedan takav suprotni afekat
stvara potpuno iznova; on ga obino nalazi ve sprem-
nog u materijalu misli sna, i identifikuje ga samo
psihikom snagom koja proizlazi iz motiva odbrane,
sve dok ona moe predominirati za svrhe stvaranja
sna. O snu o ujaku, koji sam maloas upravo pome-
nuo, neni protivafekat verovatno potie iz infantil-
nog izvora (kao to na to ukazuje nastavak sna), j er
je odnos ujak neak, zbog naroite prirode mojih
najranijih doivljaja iz detinjstva (uporedi analizu
na str. 77), kod mene postao izvor svih prijateljsta-
va i svekolike mrnje.
Izvanredan primer jednog ovakvog izvrtanja
afekata daje san koji nam je ispriao Ferenczi:
1
Jed-
nog starijeg gospodina nou budi njegova ena, koja
se uplaila zbog toga to se on u snu tako glasno i
1
Internationale Zeitschrift fiir Psychoanalyse, IV 1916.
Afekti u snu 125
neobuzdano smejao. ovek je kasnije priao da je
imao ovaj san: Leao sam u svojoj postelji, uao je
jedan poznati gospodin, ja sam hteo da upalim svet-
io, ali nisam mogao, pokuao sam jo nekoliko puta
uzalud. Posle toga ustane iz kreveta moja ena
da bi mi pomogla, ali ni ona nije nita mogla da
uradi; ali poto se pred gospodinom enirala zbog
svoga negliea, napustila je pokuaj i ponovo legla
u krevet; sve to je bilo tako komino da sam se mo-
rao uasno smejati. ena je rekla: to se smeje, to
se smeje?, ali ja sam se i dalje smejao dok se ni-
sam probudio. Kasnije preko dana bio je taj go-
spodin krajnje utuen, imao je glavobolju od to-
likog smejanja koje me je potreslo, govorio je."
Analitiki posmatran, ovaj san izgleda manje
veseo. Poznati gospodin", koji ulazi, u latentnim
mislima sna jeste slika smrti kao velikog nepozna-
tog", koju je prethodnog dana u dui stvorio. Stari
gospodin koji pati od arterioskleroze imao je, dan ra-
nije, razloga da pomisli na smrt. Neobuzdan smeh
zauzima mesto plaa i jadikovanja pri pomisli da
mora umreti. A svetlost koju vie ne moe da upali
jeste svetlost ivota. Ova tuna misao mogla se ve-
zati za koitiranje koje je pre kratkog vremena na-
meravao, ali koje mu nije polo za rukom, pri emu
mu ni njegova ena u neglieu nije nita pomogla;
on primeuje da ve ide nizbrdo. Rad sna je umeo
dn alosnu ideju o impotenciji i umiranju pretvori u
kominu scenu a jecanje u smeh."
Postoji jedna klasa snova koji polau pravo na
to da budu obeleeni kao licemerni" i koji teoriju o
ispunjenju elje stavljaju na teku probu. Ja sam
obratio panju na njih kad je gospoa dr M. Hilfer-
ding stavila na diskusiju u Bekom psihoanaliti-
kom udruenju" Rozegerov (Rosegger) izvetaj o snu,
a koji je tampan u sledeim redovima:
Rozeger (u delu Waldheimat, II sveska) pria o
pripoveci Otputen" (Fremd gemacht) (str. 303):
Imam, inae, zdrav san, ali sam izgubio spokojstvo
poneke noi; pored svoga skromnog bitisanja kao stu-
dent i literat vukao sam niz godina za sobom sen-
ku pravog ivota jednog krojaa kao utvaru, ne mo-
ga vi da je se oslobodim."
Nije istina da sam se preko dana, u mislima,
tako esto i ivo bavio svojom prolou, ovek koji
je iskoio iz koe jednog filistra, a eli da osvoji svet
i nebo, ima drugo, ta da radi. Ali raskalani mladi
jedva da je mislio na svoje none snove; tek kasnije,
kad sam se bio navikao da o svemu razmiljam ili
kad se u meni ponovo pomalo pojavio filistar, palo
mi je u oi, kako sam ja ako uopte sanjam
uvek bio krojaki kalfa i da sam kao takav ve to-
liko vremena besplatno radio u radionici kod svoga
majstora. Kad bih ovako sedeo pored njega i io i
peglao, bio sam sasvim svestan da zapravo vie ne
spadam tamo, da kao graanin treba da se bavim
drugim poslovima; ali sam uvek imao f eri je, bio sam
uvek na letovanju i tako sam, ispomaui ga, sedeo
kod svoga majstora. Cesto mi je bilo sasvim nela-
godno u srcu, i alio sam to gubim vreme koje bih
umeo bolje i korisnije iskoristiti. Od majstora sam
morao da otrpim poneku prekornu re kad neto ne
bi ispalo sasvim tano po meri; ali o nekoj plati na
kraju nedelje uopte nikad nije bilo ni govora. esto,
kad bih sedeo u tamnoj radionici ovako povij enih
lea, odluio bih da mu otkaem rad, ali majstor to
uopte nije ni uzimao k znanju, i idui put bih po-
novo sedeo kod njega i io."
Kako me je srenim inilo buenje posle tako
dosadnih asova! I tada bih odluio, ako se ovaj na-
metljivi san ponovo jednom pojavi, da ga energino
odbacim od sebe i da viknem: To je samo opsena,
pa ja leim u postelji i elim da spavam. . . A idu-
e noi ponovo bih sedeo u krojakoj radionici."
Tako se to nastavljalo godinama u stravinoj
pravilnosti. I tada se jednom dogodilo, kad smo mi,
majstor i ja, radili u Alpenhofera, kod onog seljaka
gde sam stupio kao egrt, da se moj majstor pokazao
naroito nezadovoljan mojim radom. Hteo bih samo
da znam, gde su ti misli? rekao je i pogledao me
malo ispod oka. Pomislih da bi najpametnije bilo da
se dignem, da majstoru kaem da sam kod njega sa-
Afekti u snu 127
mo iz prijateljstva, i da posle toga odem. Ali to ni-
sam uradio. Pretrpeo sam i to kad je majstor primio
jo jednog egrta i naredio mi da mu ustupim pro-
stor na klupi. Povukao sam se u ugao i nastavio da
ijem. Jo istoga dana bio je primljen i jedan kalfa,
neki bigotan ovek, eh, koji je pre devetnaest go-
dina radio kod nas i onda na putu iz kafane pao u
potok. Kad je hteo da sedne, nije bilo mesta. Pogle-
dom sam pitao majstora, i on mi je rekao: Pa ti ne-
ma nikakvog smisla za krojaki posao, moe ii, ti
si fremgemacht (otputen)" Moj strah, posle
toga, bio je tako snaan da sam se probudio."
Jutarnja zora ulazila je kroz svetle prozore u
moj dragi dom. Oko mene su bili predmeti; u stil-
skom ormanu za knjige oekivali su me veiti Ho-
mer, dinovski Dante, neuporedivi ekspir, slavni Ge-
te svi velianstveni, sami besmrtnici. Iz sobe da
mene dopirali su srebrni glasii dece koja su se bu-r
dila i askala sa svojom majkom. Bilo mi je pri srcu
kao da sam ponovo naao ovaj idilino slatki, ovaj
spokojni, mili i pun poezije ivot, svetio ispunjen
duhom u kome sam tako esto i tako duboko oseao
mirnu ljudsku sreu. Pa ipak, muilo me je to svo-
ga majstora nisam preduhitrio otkazom, nego me je
on otpustio."
,,I kako mi je to neobino: od one noi kad me
je majstor oslobodio", uivam mir, vie ne sanjam
o onom vremenu daleke prolosti kada sam radio
kao kroja, o vremenu koje je bilo tako vedro u
svojoj skromnosti i koje je ipak bacalo tako dugu
senku na kasnije godine moga ivota."
U ovom nizu snova pesnika koji je u svojim mla-
dim godinama bio krojaki kalfa teko je prepoznati
dominaciju ispunjenja elje. Sve to je prijatno lei
u ivotu preko dana, dok izgleda da san neprestano
vue sobom avetinjsku senku jedne neprijatne egzi-
stencije, naposletku savladane. Neki moji snovi sli-
ne vrste doveli su me u mogunost da pruim neko-
liko objanjenja o takvim snovima. Kao mlad lekar,
dugo sam radio u hemijskom institutu a da pri tom
u vetinama koje su se tamo traile nisam mogao-
128
Tumaenje snova, II
neto postii, i zato u budnom stanju nikada rado
nisam mislio na ovaj jalovi i zapravo sramni period
moga uenja. Naprotiv, kod mene se to pretvorilo u
.san koji se uvek vraa: da radim u laboratoriji, da
vrim analize, doivljavam razne stvari itd.; ovi sno-
vi su nelagodni isto kao i snovi o ispitima i nikad
veoma razgovetni. Prilikom tumaenja jednog od
ovih snova, ja sam najzad bio upozoren na re ana-
liza, koja mi je dala klju za razumevanje. Ta ja sam
-od toga vremena postao analitiar", vrim analize
koje su veoma hvaljene, dodue psihoanalize. Sad
sam razumeo: ako sam na ovu vrstu analiza u dnev-
nom ivotu postao gord, kad bih eleo da se sam
pred sobom pohvalim dokle sam stigao, onda mi
san nou iznosi one neuspele analize kojima ba
nisam imao razloga da se ponosim; to su snovi
kazne jednog parvenija, kao i snovi jednog kro-
jakog kalfe koji je postao slavan pesnik. A kako je
to moguno da se san u konfliktu izmeu gordosti
parvenija i samokritike stavlja u slubu skorojevia
i da za sadraj uzima jednu razumnu opremu umesto
jednog nedozvoljenog ispunjenja elje? Ve sam spo-
menuo da odgovor na ovo pitanje stvara tekoe. Mi
moemo zakljuiti da je osnovu sna najpre stvarala
j edna neumerena fantazija astoljublja; a mesto nje
je u sadraj sna dospelo njeno prigui van je i posti-
di van je. Moemo podsetiti na to da u duevnom i-
votu postoje mazohistike tendencije kojima se ovak-
vo izvrtanje moe pripisati. Ne bih mogao imati ni-
:ta protiv toga kad bismo ovu vrstu snova odvojili
kao snove kazne od snova ispunjenja elje. U tome
ne bih video nikakvo ogranienje za tezu o snu koju
.sam dosad zastupao; to bi bila samo jedna jezika
predusretljivost, da se shvate tekoe onih kojima iz-
gleda neobino da se suprotnosti poklapaju. Ali de-
taljnije ispitivanje pojedinih od ovih snova dozvolja-
va da saznamo jo i neto drugo. U nejasnom delu
pozadine jednog od mojih laboratorijskih snova imao
sam upravo one godine ivota koje su me stavile, i
po uspesima, u najmraniju i najsiromaniju godinu
moje lekarske karijere; ja jo nisam imao namete-
Afekti u snu 129
nje i nisam znao kako da se odrim u ivotu, ali pri
tom se odjednom dogodilo da sam mogao birati iz-
meu vie ena kojima je trebalo da se oenim! Bio
sam, dakle, opet mlad i, pre svega, ona je bila po-
novo mlada ena koja je sve te teke godine de-
lila sa mnom. Tako se dakle kao nesvesni izaziva
sna ispoljila jedna od elja oveka, koji je postajao
sve stariji i koja ga je neprekidno nagrizala. Borba
izmeu uobraenosti i samokritike, koja je besnela u
drugim psihikim slojevima, odredila je, dodue, sa-
draj sna, ali mladalaka elja, koja je imala dublji
koren, uinila ju je mogunom samo kao san. esto
i u budnom stanju jedan drugome kaemo: Danas je
vrlo dobro, a bilo je nekad teko vreme; pa ipak je
tada bilo lepo; ta bio si jo tako mlad.
1
Jedna druga grupa snova, koje sam i kod samo-
ga sebe esto nalazio i prepoznavao kao licemerne,
ima za sadraj pomirenje sa osobama prema kojima
su se prijateljski odnosi ve odavno ugasili. Analiza
onda redovno otkriva jedan povod, koji bi me mogao
pozvati da poslednji ostatak obzira prema ovim biv-
im prijateljima ostavim po strani, i da sa njima po-
stupam kao sa strancima ili kao sa neprijateljima.
Ali san nalazi zadovoljstvo u tome da naslika suprot-
nu relaciju.
Pri prosuivanju snova koje nam pria neki pe-
snik, razumno je pretpostaviti da je on iskljuio iz
saoptenja one pojedinosti sadraja sna koje je osetio
kao da smetaju i da nisu bitne. Njegovi snovi nam
onda nameu probleme koji bi se brzo mogli resiti,
da je reprodukcija sadraja sna bila egzaktna.
O. Rank mi skree panju jo i na to da su u
Grimovoj bajci o hrabrom krojau ili Sieben auf
einen Streich" pripoveda jedan sasvim slian san ne-
kog skorojevia. Kroja, koji je postao junak i kra-
ljev zet, sanja jedne noi pored princeze, svoje ene,
1
Otkako je psihoanaliza rastavila lice u ja i nad-ja
(Massenpsychologia und Ich-Analyse, 1921, Sabrana dela, sv.
XIII) nije teko u ovim snovima o kaznama prepoznati ispu-
njenje elja nad-ega.
9 Froj, Odabrana dela, VH
o svom zanatu; a ova, postavi nepoverljiva, porui
da idue noi dou naoruani ljudi da bi sluali to
on u snu govori i da se uvere u linost snevaa. Ali
kroja je bio opomenut na to i sad ume da koriguje
svoj san.
Komplikacioni proces ukidanja, smanjivanja i
izvrtanja, kroz koja naposletku iz afekata misli sna
postaju afekti sna, moe se dobro sagledati na osno-
vu odgovarajuih sinteza potpuno analiziranih sno-
va. Ovde elim raspraviti jo o nekolikim primerima
izazivanja afekata u snu, koji neke od pretresanih
sluajeva pokazuju kao realizovane.
V
O neobinom zadatku koji mi je postavio stari
Brike da, naime, prepariram svoju sopstvenu kar-
licu oseam u samom snu odsustvo groze koja mu
pripada. Ovo je ispunjenje elje u vie nego jed-
nom smislu. Preparacija znai samoanalizu koju vr-
im, tako rei, sa objavljivanjem ove knjige o sno-
vima, koja mi je u stvarnosti bila tako neprijatna
da sam tampanje ve pripremljenog rukopisa od-
loio za vie nego godinu dana. Sad se pojavljuje
elja da preem preko ovog oseanja koje uzdrava,
i zato u snu ne oseam nikakvu grozu (Grauen).
Zeleo bih da Grauen"
1
i u drugom smislu ne
postoji; ja sam ve dobro osedeo, i ova seda boja
(Grau) moje kose opominje me isto tako da due ne
odlaem. Nama je poznato da na kraju sna misao
prodire do predstavljanja, da bih morao da ostavim
deci da na tekom putovanju dou do cilja.
U ona dva sna koji izraz zadovoljstva stavljaju u
trenutke neposredno posle buenja, ovo zadovoljstvo
je jednom motivisano oekivanjem da u sad saznati
ta znai ,,o tome sam ve sanjao", i odnosi se za-
1
Grau" = sed; Grauen = 1. groza, zgraanje, i 2. se-
enje (kose) (Prim. prev.).
Afekti u snu 131
pravo na roenje prvog deteta, a drugi put ubee-
njem da e se sad dogoditi ono to se nekim pred-
znakom nagovetavalo"; a to je isto ono zadovoljstvo
kojim sam u svoje vreme pozdravio roenje svog dru-
gog sina. Tu su u snu ostali afekti koji dominiraju
u njegovim mislima, ali stvari ni u jednom snu ne
teku tako jednostavno. Ako se malo udubimo u obe
analize, saznaemo da zadovoljstvo koje ne podlee
cenzuri dobij a pristup iz jednog izvora. Taj drugi
izvor ima razloga da se plai cenzure, i njegov afekat
sigurno bi izazvao protivrenost da se nije pokrio
slinim, legitimnim afektom zadovoljenja iz dozvo-
ljenog izvora i tako rei se uvukao pod njegovom
zatitom. Ja to, na alost, ne mogu dokazati na sa-
mom primeru sna, ali jedan primer iz druge sfere
uinie moje miljenje razumljivim. Pretpostavimo
sledei sluaj: U krugu mojih poznanika nalazi se
osoba koju ja mrzim tako da se u meni budi iv im-
puls da se radujem ako joj se dogodi neka neprijat-
nost. Ali moralna strana moga bia ne poputa pred
ovim impulsom, ne usuujem se da bih izrazio elju
da joj se dogodi neka nesrea, i, poto joj se dogo-
dilo neto bez njene krivice, ja suzbijam svoje za-
dovoljstvo i samoga sebe primoravam na manifesta-
cije i misli aljenja. Svako mora da se ve nalazio
u takvoj situaciji. A sad neka se desi da se omrznuta
osoba svojom sopstvenom krivicom nae u zaslue-
noj neprilici; onda mogu slobodno da se radujem to
ju je zadesila zasluena kazna, i u tome nalazim da
se slaem sa mnogim drugim ljudima koji su nepri-
strasni. Ali mogu zapaziti da je moje zadovoljstvo
ispalo intenzivnije nego kod drugih; ono je dobilo
pristup iz izvora moje mrnje, koja je dotle unutra-
njom cenzurom bila spreavana da izazove efekat,
ali sada, u izmenjenim okolnostima, vie nije u tome
spreavana. Ovaj sluaj se dogaa uopte u drutvu,
gde god antipatine osobe ili pripadnici jedne nera-
do viene manjine uzimaju neku krivicu na sebe.
Njihovo kanjavanje onda obino ne odgovara nji-
hovoj krivici, nego krivici uveanoj za neraspoloe-
nje prema njima koje je dosad bilo bez posledica.
9
132
Tumaenje snova, II
Nema sumnje da oni koji kanjavaju pri tom ine
nepravdu; ali oni su spreeni da bi to zapazili, za-
dovoljstvom koje im priinjava ukidanje jednog dugo
uzdravanog savlaivanja u njihovoj unutranjosti.
U ovakvim sluajevima afekat je, dodue, opravdan
svojim kvalitetom, ali ne i kvantitetom; i samokri-
tika, zadovoljena u jednoj taki, suvie lako zanema-
ruje ispitivanje druge. Kad su vrata jednom otvo-
rena, lako se kroz njih probija vie ljudi nego to je
u poetku nameravano da se puste unutra.
Upadljiva crta u neurotikom karakteru i-
njenica da jedan razlog podoban da izazove afekat
moe da u njemu stvori afekat koji je kvalitativno
opravdan, ali kvantitativno preteran, treba da se ob-
jasni na ovaj isti nain, ukoliko ona uopte doputa
neko psiholoko objanjenje. Ali viak dolazi iz iz-
vora afekta koji je prethodno ostao nesvestan i su-
zbijen. Ovim realnim povodom i traeni put od iza-
zivanja njihovog sopstvenog afekta otvoren je dru-
gim izvorom afekta, koji je besprekoran i legitiman.
I tako nam je skrenuta panja na to da izmeu sa-
vladane duevne instance i one koja treba da bude
savladana ne smemo iskljuivo posmatrati relaciju
kao da je ona izuzetno naizmenine inhibicije. Isto
toliku panju zasluuju i sluajevi u kojima obe in-
stance, saraivanjem i meusobnom intenzifikaci-
jom, stvaraju patoloki efekat. Da upotrebimo sad
ove napomene o psihikim mehanizmima za razume-
vanje izraavanja afekta u snovima. Zadovoljenje
koje se ispoljava u snu i koje se, razume se, ubrzo
moe nai na svom mestu u mislima sna, ovim po-
datkom nije uvek u potpunosti objanjeno. Po pra-
vilu e se za njega morati potraiti u mislima sna
jedan drugi izvor, na kome lei pritisak cenzure, i
koji pod ovim pritiskom ne bi dao zadovoljenje nego
suprotan afekat, ali zbog prisustva prvog izvora
afekta omogueno je da drugi izvor svoj afekat za-
dovoljenja izvue iz potiskivanja i da ga kao poja-
anje pridrui zadovoljenju iz prvog izvora. Tako
afekti u snu izgledaju kao sastavljeni od vie doda-
taka i kao hiperdeterminisani s obzirom na materijal
Afekti u snu
133
misli sna; izvori afekata koji mogu dati isti ajekat
udruuju se pri radu sna da bi ga stvorili.
1
Malo uvida u ove komplikovane odnose dobie-
mo ako analiziramo onaj lep san (u ijem je sreditu
Non vixit" (uporedi str. 74). U ovom snu manife-
Ntucije afekata raznih kvaliteta zbijene su na dva me-
sta manifestne sadrine. Neprijateljski i neprijatni
oseaji (u snu samom stoje reci savladan neobinim
emocijama"), nagomilani su tamo gde suparnikog
prijatelja unitavam sa ove dve reci. Na kraju sna
neobino sam radostan i odobravam mogunost koja
mi je u snu izgledala apsurdna, da naime postoje
revenanti, koji se mogu ukloniti prostom eljom.
Ja jo nisam ispriao povod za ovaj san. On je
od bitne vanosti i vodi duboko u razumevanje sna.
Od svoga prijatelja iz Berlina (kojeg sam obeleio
sa Fl.) dobio sam izvetaj da e se podvri operaciji
i da e mi dalje podatke o tome, kako je s njim, dati
njegovi roaci koji ive u Beu. Prve vesti koje sam
posle operacije primio nisu bile prijatne i zabrinja-
vale su me. Najradije bih sam otputovao do njega,
ali sam ba u to vreme imao neke teke bolove koji
su mi svaki pokret pretvarali u muenje. I sad, iz
misli sna saznajem da sam se plaio za ivot dragog
prijatelja. Njegova jedina sestra, koju nikada nisam
poznavao, umrla je, kao to sam znao, u mladim godi-
nama posle sasvim kratkog bolovanja. (U snu: Fl.
pripoveda o svojoj sestri i kae: Za tri etvrti sata
ona bese mrtva"). Mora biti da sam sebi uobrazio da
ni njegova priroda nije mnogo otpornija od prirode
njegove sestre i zamislio da posle mnogo gorih vesti
naposletku putujem i da dolazim suvie kasno,
zbog ega bih mogao sebe veito da prekorevam.
8
Ovaj prigovor zbog zakanjenja postao je centar sna,
1
Na slian nain objasnio sam i veoma snano elova-
nje zadovoljstva tendencioznih viceva.
8
To je ta fantazija iz nesvesnih misli sna to zapoved-
niki trai non vivit" umesto non vixit". Suvie kasno si
stigao, on vie ne ivi." Na str. 76 pokazano je da i manifest-
na situacija sna cilja na non vivit".
134
Tumaenje snova, II
ali je prikazan u jednoj sceni u kojoj mi potovani
uitelj iz mojih studentskih godina Brike ovo preba-
civanje izraava jednim stranim pogledom svojih
plavih oiju. Ubrzo e se pokazati ta je izazvalo ovo
skretanje scene: a scenu ni san nije u stanju da
reprodukuje onako kako sam je ja doiveo. On, do-
due, onom drugom ostavlja plave oi, ali unitava-
juu ulogu dodeljuje meni, dakle preokret koji je oi-
gledno delo ispunjenja elje. Briga za prijateljev i-
vot, prebacivanje to ne dolazim k njemu, moja po-
sramljenost (on je neupadljivo doao k meni u Be),
moja potreba da se smatram opravdanim svojom bo-
leu: sve to sastavlja oluju emocija koja se u snu
jasno osea i koja besni u onom carstvu misli sna.
Ali u povodu za san bilo je jo neto drugo to
je na mene delovalo u sasvim suprotnom pravcu. Za-
jedno s nepovoljnim vestima iz prvih dana operacije
dobio sam i opomenu da o celoj toj stvari ni s kim
ne razgovaram; ta me je opomena uvredila jer je kao
pretpostavku sadravala izlino nepoverenje u moju
diskreciju. Znao sam, dodue, da ovo nareenje ne
potie od moga prijatelja, nego od nespretnosti ili
preterane bojaljivosti posrednika koji mi je vest bio
doneo, ali me je ovo prikriveno prebacivanje veoma
neprijatno pogodilo ba zato to nije bilo sasvim
neopravdano. Drugi prigovori, u kojima uvek ne-
eg ima", kao to je svima nama poznato, jedini su
koji nas uzbuuju. Dodue, to se u stvari ne odnosi
na ovog prijatelja, nego na jedan mnogo raniji pe-
riod moga ivota. Onda sam se dvojici prijatelja, koji
su i mene tako oslovljavali, to mi je sluilo na ast,
neto izbrbljao, sasvim nepotrebno, to je jedan bio
rekao o drugome. Ni prebacivanja nisam zaboravio
koja sam tada morao da sluam. Jedan od dvojice
prijatelja meu kojima sam onda stvorio nemir bio
je profesor Flajl (Fleischl), drugog mogu da nazo-
vem imenom Jozef, a to ime je imao i moj prijatelj
i protivnik u snu.
O prigovoru da nita ne mogu zadrati za sebe
svedoe u snu elementi neupadljiv, i Fl.-ovo pitanje
koliko sam o njegovim stvarima ispriao P.-u. Ali
Afekti u snu
135
intervencija ovoga seanja (o mojoj ranijoj indiskre-
ciji i njenim posledicama) prebacila je prigovor, to
isu vie kasno dolazim, iz sadanjosti u ono vreme kad
sam iveo u Brikeovoj laboratoriji; i time to drugu
osobu u sceni unitenja u snu zamenjujem jednim
Jozejom, ja sam uradio da ova scena ne prikazuje
samo prigovor to dolazim odve kasno, nego i onaj
drugi prigovor koji je jae potisnut, da ne mogu sa-
uvati nikakvu tajnu. Ovde jasno padaju u oi rad
sna na saimanju i na pomeranju, kao i razlozi za
njih.
Moja sadanja beznaajna ljutnja na opomenu da
nita ne odam dobij a pojaanje iz izvora u dubini
moje due i tako je narasla i postala reka neprijatelj-
skih oseanja prema linostima koje sam, u stvari,
toliko voleo. Izvor koji je dao pojaanje tee u mom
dejem dobu. Ve sam ispriao da se moja topla pri-
jateljstva kao i neprijateljstva sa vrnjacima svode
na druenje u detinjstvu sa jednim mojim neakom,
godinu dana starijim od mene, pri emu je on bio
nadmoniji; ja sam rano nauio kako da se odbra-
nim, mi smo iveli nerazdvojni jedan od drugoga,
voleli smo se, a meutim, smo se, prema prianju sta-
rijih ljudi, i tukli i jedan drugoga optuivali. Svi
moji prijatelji su u izvesnom smislu inkarnacije ovog
prvog lika koji friih sich einst dem triiben Blick
gezeigt"
1
to su bili revenanti. Moj neak se vra-
tio kada smo bili u mladikim godinama i tada smo
zajedno igrali uloge Cezara i Bruta. Jedan intiman
prijatelj i jedan omrznuti neprijatelj sainjavali su
stalno moj emocionalni ivot; umeo sam da uvek iz-
nova stvorim obojicu i esto se dogaalo da je ideal
detinjstva iao dotle da su i prijatelj i neprijatelj
postali jedna te ista osoba, razume se, vie ne u isto
vreme ili u vie puta ponovljenoj promeni, kao to
je to mogao biti sluaj u prvim godinama moga de-
tinjstva.
1
Koji su se jednom rano ukazali mom mutnom pogledu.
Ovo je citat iz Geteovog Fausta, uvod (Prim. prev.).
136 Tumaenje snova, U
Na koji nain kod ovakvih stanja stvari moe
jedan recentni povod za stvaranje afekta posegnuti
natrag u infantilno stanje, da bi tamo bio zamenjen
za delovanje afekta, to na ovom mestu ne bih pre-
tresao. To spada u psihologiju nesvesnog miljenja i
nalo bi svoje objanjenje u psiholokom objanje-
nju neuroza. Pretpostavimo za nae svrhe tumaenja
snova da se pojavilo jedno seanje iz detinjstva, ili
da je takvo seanje stvoreno fantastino, sa otprilike
ovom sadrinom: Oba deteta se posvaaju zbog jed-
nog predmeta kod predmeta, ostaviemo na stra-
nu, mada seanje ili varka seanja misle na jedan
sasvim odreeni predmet; svaki od njih tvrdi da
je ranije doao, da njemu dakle pripada pravo prven-
stva; dolazi do tue; sila dolazi pre pravde; prema
nagovetajima sna ja bih mogao znati da nisam u
pravu (primeujui greku sam); ali u ovom sluaju
ostajem jai, i vladam borbom, pobeeni tri ocu,
odnosno dedi, optuuje me, a ja se branim recima
koje su mi poznate iz oevog prianja: Ja sam ga lu-
pio jer je on mene lupio. Ovo seanje ili verovatnije
fantazija, koja mi se namee za vreme analizovanja
sna ne znam kako, bez ikakvog daljeg jemstva,
sainjavala je neku sredinu u mislima sna, koja je
emocije to su delovale u mislima sna prikupljala
onako kao to bunar prikuplja vodu koja u nj utie.
Odavde dalje misli sna teku ovim putevima: Sasvim
si zasluio to da si mi morao ustupiti mesto; zato
si hteo da me otera sa mesta? Nisi mi potreban, ja
u ve nai nekog drugog s kim u igrati itd. Zatim
se otvaraju putevi kojima se ove misli ponovo uli-
vaju u predstavljanje u snu. Jedno takvo Ote-toi
que je m'y mette"
1
mora da sam u svoje vreme pre-
bacio svom pokojnom prijatelju Jozefu. On je mo-
jim stopama uao kao aspirant u Brikeov laborato-
rij um, ali tamo mu je napredovanje dugo trajalo. Ni-
jedan od oba asistenta nije se pomerao s mesta, a
mladost je postala nestrpljiva. Moj prijatelj koji je
1
Skloni se da ja tu stanem.
Afekti u snu
137.
znao da mu je vreme ivota ogranieno, i koga nije
vezivala nikakva intimna veza za njegovog prethod-
nika, s vremena na vreme bi glasno izraavao to
svoje negodovanje. A poto je ovaj prethodnik bio
teak bolesnik, to je elja da bude udaljen mogla
imati jo i runije znaenje nego da jednostavno
bude udaljen. Razume se da je i u meni neko-
liko godina ranije bila jo mnogo ivlja ista e-
lja da zauzmem jedno mesto koje je ostalo upra-
njeno; gde god na svetu postoji rang-lista i unapre-
ivanje, onde je iroko otvoren put eljama koje va-
lja potiskivati. Sekspirov Princ Hal, ak ni kraj po-
stelje svoga bolesnog oca, nije mogao da se odupre
iskuenju da jednom proba kako mu stoji kruna. Ali
san, kao to je shvatljivo, ovu bezobzirnu elju ne
kanjava na meni nego na njemu.
1
Zato to je bio vlastoljubiv, ja sam ga ubio."
Poto nije mogao saekati da mu onaj drugi ustupi
mesto, zato je on sam bio uklonjen. O ovome razmi-
ljam neposredno poto sam na univerzitetu prisu-
stvovao otkrivanju spomenika onom drugom. Jedan
deo moga zadovoljenja koje sam osetio u snu tumai
se dakle ovako: Pravedna kazna, trebalo je da ti se
tako dogodi.
Na sahrani ovoga prijatelja neki mladi ovek na-
inio je primedbu koja je izgledala nezgodna: da je
govornik tako govorio kao da svet odsad bez jednog
ovakvog oveka vie nee moi da postoji. U njemu
se pokrenuo otpor jednog asnog oveka iji bol ljudi
ometaju svojim preterivanjem. Ali za ovaj govor ve-
zuju se druge misli sna: niko zaista nije nenadoknad-
ljiv; koliko ljudi sam ve otpratio do groba; a ja jo
uvek ivim, sve sam ih nadiveo, ja sam zadrao
mesto. Jedna takva misao u trenutku kad se plaim
da svoga prijatelja vie neu zatei meu ivima ako
otputujem kod njega dozvoljava sad dalji razvoj: da
1
Moralo je pasti u oi da ime Jozef igra tako veliku
ulogu u mojim snovima (vidi san o ujaku). Iza lica koja se
tako zovu, moe se naroito lako sakriti moje Ja u snu, jer
Jozef se zvao i tuma snova" koji nam je poznat iz Biblije.
138
Tumaenje snova, II
se radujem to u opet nekoga nadive ti, to nisam
umro ja, nego on, to jo uvek ostajem na bojitu
kao pobednik, kao onda u sceni o kojoj sam fantazi-
rao u svom detinjstvu. Ovo zadovoljenje o tome da
sam ostao pobednik, koje dolazi iz infantilnosti, po-
kriva glavni udeo afekta koji je primenjen u san. Ja
se radujem tome to sam nadiveo, i to izraavam
naivnim egoizmom anegdote izmeu dva suprunika:
Kad jedno od nas dvoje umre, preseliu se u Pariz."
Za moje oekivanje, samo po sebi je razumljivo da
nisam ja taj to e umreti.
Ne moe se porei da tumaenje i saoptavanje
svojih snova zahteva teko samosavlaivanje. Mora-
mo se otkriti kao jedini nevaljalci meu svima ple-
menitim ljudima sa kojima delimo ivot. Za mene je
dakle sasvim shvatljivo da revenanti postoje samo
dotle dok ih trpimo, i da oni mogu biti odstranjeni
eljom. To je, dakle, ono zbog ega je moj prijatelj
Jozef bio kanjen. A revenanti su inkarnacije moga
prijatelja iz detinjstva, koje se redaju jedna za dru-
gom; ja sam dakle zadovoljen i zbog toga to sam
ovo lice uvek zamenjivao, a zamena e se nai i za
onoga koga se ba sada spremam da izgubim: niko
nije nenadoknadljiv.
A gde je ostala cenzura sna? Zato ona nije naj-
energinije prigovorila ovom toku misli najgrublje
samoivosti, i zato nije zadovoljstvo, vezano za nj,
pretvorila u oseaj snanog nezadovoljstva? Mislim
da je objanjenje za ovo u tome: to su ostali bespre-
korni tokovi misli u vezi sa istim osobama istovre-
meno doli do zadovoljenja i to svojim afektom po-
krivaju afekat iz zabranjenog infantilnog izvora. U
jednom drugom sklopu misli ja sam prilikom onog
sveanog otkrivanja spomenika ovako razmiljao: To-
liko dragih prijatelja sam izgubio, jedne smru a
druge prekidom prijateljstva; pa ipak je lepo to
sam naao zamenu za njih, to sam stekao jednoga
koji za mene vie znai nego to su mogli drugi, i
kojeg u sada u godinama u kojim se nova prija-
teljstva vie lako ne sklapaju lako zadrati za veita
vremena. Zadovoljstvo to sam naao ovu zamenu
Afekti u snu
139
za izgubljene prijatelje mogu primiti nesmetano u
san, ali iza nje se kriom uvlai i neprijateljsko za-
dovoljstvo iz infantilnog izvora. Infantilna nenost,
svakako, pomae sadanju opravdanu nenost; ali i
infantilna mrnja je prokrila sebi put u predstav-
ljanje.
Ali u snu je, osim toga sadran jasan mig na
drugi tok misli koji moe da se zavri u zadovolje-
nju. Moj prijatelj je nedavno pre toga, posle dugog
oekivanja, dobio ericu. Znam koliko je alio svoju
rano umrlu sestru i pisao sam mu da e na ovo dete
preneti ljubav koju je oseao prema sestri; i da e
ova devoj ia naposletku uiniti da zaboravi taj ne-
nadoknadivi gubitak.
I tako se i ovaj niz misli ponovo povezuje za
posredniku misao u latentnoj sadrini sna, od koje
polaze puteve na sve strane u suprotnim pravcima:
Niko nije nenadoknadljiv. Pregledaj, sve sami reve-
nanti svi oni koje smo izgubili vraaju se ponovo.
I tako se asocijativne veze izmeu kontradiktornih
komponenata misli sna vie steu zbog sluajne okol-
nosti to erica moga prijatelja nosi isto ime kao i
moja sopstvena drugarica s kojom sam se igrao, se-
stra moga najstarijeg prijatelja i protivnika, koja je
bila istih godina sa mnom. Sa zadovoljstvom sam uo
za ime Pavlina, i da bih aludirao na ovu okolnost,
ja sam u snu jednog Jozef a zamenio drugim Joze-
fom, i naao sam da je nemoguno da potisnem isti
poetak imena Flajl i Fl. Odavde nit mojih misli
vodi dalje do davanja imena moje sopstvene dece.
Nastojao sam da se njihova imena ne biraju prema
modi vremena, nego da budu odreena seanjem na
drage osobe. Njihova imena decu nainie revenan-
tima. I najzad, zar imati decu za sve nas ne znai je-
dini pristup u besmrtnost!
O afektima sna dodau ovde samo jo nekoliko
napomena sa jednog drugog gledita. U spavaevoj
dui moe biti sadrana tendencija prema afektu
to mi zovemo raspoloenjem kao dominirajui
elemenat, i moe imati zatim determinativni uticaj
na san. Ovo raspoloenje moe voditi poreklo iz do-
ivljaj a i tokova misli preko dana, moe imati somat-
ske izvore; u oba sluaja bie praeno tokovima misli
koji mu odgovaraju. Za stvaranje sna ostaje sasvim
svejedno to ova sadrina predstava misli sna jedan
put primarno ulo vi java sklonost afekta, a drugi
put, sekundarno, emocionalno, to treba objasniti na
somatskoj osnovi. U svakom sluaju stvaranje sna
zavisi od uslova da moe predstavljati samo neto
to je ispunjenje elja, i da samo od elja moe po-
zajmiti svoju psihiku pokretaku snagu. Stvarno
postojee raspoloenje pretrpee isti postupak kao i
senzacija koja se stvarno pojavljuje za vreme spa-
vanja, koja biva ili zanemarena ili joj se daje novo
tumaenje u smislu nekog ispunjenja elje. Teka
raspoloenja za vreme spavanja postaju pokretai
snova tako to izazivaju energine elje koje san tre-
ba da ispuni. Materijal za koji su ta raspoloenja
vezana biva sve dotle preraivan dok se moe upo-
trebiti za izraavanje ispunjenja elje. Ukoliko je
elemenat tekog raspoloenja intenzivniji i domi-
nantniji u mislima sna, utoliko e sigurnije najjae
potisnuti impulsi elja iskoristiti priliku da budu
predstavljeni. Jer, budui da je ve prisutno nezado-
voljstvo koje bi oni inae svakako morali proizvesti,
oni tee da deo svoga zadatka da probiju put do
predstavljanja nalaze ve izvrenim. I raspravlja-
jui o ovome, mi smo se ponovo dotakli problema sno-
va straha, a ovi, kao to emo videti, predstavljaju
marginalni sluaj u funkciji snevanja.
J
SEKUNDARNA OBRADA
A sada da preemo na etvrti faktor koji sude-
luje u stvaranju sna.
Ako istraivanje o sadraju sna nastavimo onako
kao to smo to ranije radili, ispitujui upadljiva zbi-
Sekundarna obrada 141
vanja u sadraju sna s obzirom na njihovo poreklo
iz misli sna, naii emo i na elemente za ije je ob-
janjenje potrebno postaviti jednu sasvim novu pret-
postavku. Podseam na one snove u kojima se u snu
udimo, ljutimo, bunimo, i to protiv jednog dela same
sadrine sna.
Kao to sam pokazao na pogodnim primerima,
ove pojave kritike u snu veim delom nisu uperene
protiv sadraja sna, nego se pokazuju da su preuzeti
i pogodno upotrebijeni delovi materijala sna. Ali ne-
to od te vrste ipak se ne prilagoava ovom obja-
njenju; korelat za ovo ne moe se nai u materi-
jalu sna. Sta, na primer, znai kritika koja u snu
nije tako retka: Pa to je samo san"? To je stvarna
kritika sna onako kako bih je mogao izrei u bud-
nom stanju. Takoe prilino je esta i prethodnica
buenja; jo ee joj prethodi neko neprijatno ose-
anje koje se stiava posle konstatacije da se radi
o stanju snevanja. Ali misao: Pa to je samo san" za
vreme sna smera isto to na otvorenoj pozornici tre-
ba da kae kroz usta Oferibahove Lepe Jelene; ona
eli da smanji vanost upravo doivljenoga i da
omogui da se podnosi ono to e doi. Ona slui da
bi uspavala izvesnu instanciju koja bi u datom slu-
aju imala sve razloge da se probudi i da zabrani
nastavak sna ili scene. Ali je zgodnije nastaviti
spavanje i trpeti san zato to je to upravo samo san".
Ja zamiljam ovako, da prezriva kritika: To je samo
san, u snu nastupa onda kad se oseti da je cenzura
koja nikad potpuno ne spava, potpuno prevarena
snom koji je ve propustila. Suvie kasno je da bi
ga potisnula, i tako s onom napomenom susree strah
ili neprijatno oseanje koje se posle sna javlja. To
je primer za jedan esprit d'escalier od strane psihi-
ke cenzure.
Na ovom primeru sad raspolaemo nepobitnim
dokazom za to da iz misli sna ne proizlazi sve to-
god san sadrava, nego da sadrini sna moe dati do-
prinos jedna psihika funkcija koja se ne moe raz-
likovati od naeg budnog miljenja. Postavlja se pi-
tanje: da li se to deava samo izuzetno, ili moda
pripada psihikoj instanciji koja inae deluje isklju-
ivo kao cenzura, jedan redovan udeo u stvara-
nju sna?
Bez kolebanja moramo se odluiti za ovo posled-
nje. Nema sumnje da je instancija koja vri cenzuru,
i iji smo uticaj dosad upoznali samo u ogranienji-
ma i propustima u sadraju sna, kriva i za umetanja
i umnoavanja sadraja sna. Ova se umetanja esto
mogu lako prepoznati; o njima se izvetava sa sne-
bivanjem, ona se uvode sa kao da" sama po sebi,
nemaju neku naroito veliku ivost i uvek se nalaze
na onim mestima gde mogu da poslue za poveziva-
nje dva dela sadraja sna, u svrhu utiranja puta vezi
izmeu ta dva dela. Ona u pamenju pokazuju ma-
nju postojanost nego pravi izdanci materijala sna;
ako san podlegne zaboravu, onda ona najpre ispa-
daju, i ja snano nasluujem da naa esta alba da
smo tako mnogo sanjali, da smo vei deo toga zabo-
ravili i sauvali samo odlomke od svega, poiva upra-
vo na brzom ispadanju ovih misli koje povezuju i
lepe. Pri potpunoj analizi ova umetanja esto se oda-
ju time to u mislima sna za njih ne postoji nikakav
materijal. Ali pri paljivom prouavanju ja ovaj slu-
aj moram obeleiti kao redi; najee se umetnute
misli svakako mogu svoditi na materijal u mislima
sna, ali taj materijal ne bi mogao da polae pravo
na to da bude preuzet u san ni po svojoj sopstvenoj
vrednosti niti pak predeterminisanjem. Psihika
funkcija u stvaranju sna, koju sada posmatramo, sa-
mo se u krajnjem sluaju, kako se ini, uzdie do
toga da stvara nove tvorevine; dokle god je to jo
moguno, ona koristi ono to nalazi kao pogodno u
materijalu sna.
Ovo to ovaj deo sna istie i odaje jeste njego-
va tendencija. Ova funkcija postupa slino kao to
pesnik zlobno primeuje za filozofa: otvore u gra-
evini sna ona ispunjava krpama i ritama. A posle-
dica njenoga nastojanja je ta da san gubi izgled
apsurdnosti i nepovezanosti i da se pribliava pri-
Sekundarna obrada 14JJ
meru jednog razumljivog doivljaja. Ali napor nije
uvek krunisan potpunim uspehom. Tako se stvara-
ju snovi koji za povrnog posmatraa mogu izgle-
dati besprekorno logini i korektni; oni polaze od
jedne mogune situacije, nastavljaju je kroz prome-
ne bez prigovora i dovode je, iako to u najreem slu-
aju, do jednog zakljuka koji ne izaziva iznenae-
nje. Ovi snovi pretrpeli su najdublju obradu kroz jed-
nu psihiku funkciju koja je slina budnom milje-
nju; izgleda da imaju neki smisao, ali je taj smisao
i najvie udaljen od stvarnog znaenja sna. Ako ih.
analiziramo, uveriemo se u to da se sekundarna
obrada sna ovde najslobodnije igrala sa materijalom,
a zadrala najmanje od njegovih relacija. To su sno-
vi koji su tako rei jednom ve bili objanjeni jo
pre nego to ih u budnom stanju izlaemo tumae-
nju. U ostalim snovima ova tendenciozna obrada je
samo malo napredovala; utoliko izgleda da poveza-
nost vlada, a posle toga san postaje besmislen ili
zbrkan, moda da bi se u svom toku podigao jo i
drugi put dotle da dobije izgled razumnog. U osta-
lim snovima obrada je uopte otkazala; mi se kao
bespomoni nalazimo pred besmislenom gomilom
fragmentarnog materijala.
Ovoj etvrtoj sili to stvara san ja ne bih ka-
tegoriki porekao sposobnost da stvara nove dopri-
nose snu tu silu mi emo ubrzo upoznati kao svo-
ju staru poznanicu, poto je ona jedina od etiri na-
ma poznate sile u drugim prilikama. Ne elim po-
rei da ovaj etvrti faktor ima sposobnost da stvara
nove doprinose snu. Ali sigurno se ispoljava i njen
uticaj, kao i uticaj ostalih, prvenstveno u davanju
prednosti i izboru ve stvorenog psihikog materi-
jala u mislima sna. Postoji jedan sluaj u kome je
ona poteena od rada da snu, tako rei, nazida jed-
nu fasadu time to se u materijalu misli sna jedna
takva tvorevina ve nalazi spremna i gotova, oeku-
jui na to da bude upotrebljena. Elemenat misli sna
koji imam na umu obino obeleavam fantazijom":
moda u izbei nesporazume ako odmah kao ana-
logiju iz budnog ivota oznaim budan san.
1
Ulogu
ovoga elementa u naem duevnom ivotu psihijatri
jo nisu iscrpno upoznali i otkrili; M. Benedikt, kako
mi se ini, nainio je u ovom pravcu poetak koji
veoma mnogo obeava. Nepogreivom otrom oku
pesnika nije umaklo znaenje budnog sna: opte je
poznat opis koji je A. Doe (Daudet) dao linosti u
romanu. Prouavanje psihoneuroza vodi do zapanju-
jueg saznanja da su ove fantazije ili budni snovi
najblii prethodnici u histerine simptome bar
itavom nizu ovih. Histerini simptomi nisu vezani
za sama seanja, nego za fantazije sagraene na nji-
hovom temelju. esta pojava svesnih dnevnih fan-
tazija ove tvorevine pribliava naem poznavanju;
ali isto tako kao to postoje svesne fantazije te vrste,
tako se javljaju u prekomernom broju i nesvesne,
koje zbog svoje sadrine i svoga porekla od potisnu-
tog materijala moraju ostati nesvesne. Detaljno udu-
bljivanje u karakter ovih dnevnih fantazija pokazuje
nam da je pravilno da ove formacije treba da nose
isto ime koje dajemo i proizvodima nae misli za vre-
me noi: snovi. Bitni deo svojih osobina ti budni sno-
vi imaju zajedniko sa nonim snovima; istraiva-
nje o njima bi nam zapravo moglo otvoriti najkrai
i najbolji pristup ka razumevanju nonih snova.
Kao snovi, oni su ispunjenje elje; kao snovi,
oni veim delom baziraju na utiscima infantilnih
doivljaja; kao i snovi, oni za svoje tvorevine kori-
ste izvesno poputanje cenzure. Ako ispitamo njiho-
vu strukturu, zapaziemo nain na koji je motiv e-
lje koji deluje u njihovoj proizvodnji pomeao mate-
rijal od kojeg su sagraeni, preuredio ga i ponovo
sklopio u jednu celinu. Oni se prema uspomenama iz
detinjstva, iz kojih su izvedeni, nalaze otprilike u
istom odnosu kao mnoge barokne palate Rima pre-
ma antikim ruinama, iji su kameni-tesanici i stu-
bovi dali materijal za graevine modernih oblika.
1
Reve, petit roman day-dream, story.
Sekundarna obrada
145
U sekundarnoj obradi" koju smo pripisali na-
em etvrtom faktoru koji stvara san nalazimo istu
operaciju koja se prilikom stvaranja budnih snova
moe izraavati nesmetano od drugih uticaja. Mogli
bismo bez daljeg rei: ovaj na etvrti faktor poku-
ava da iz njemu dostupnog materijala oblikuje ne-
to kao budan san. A tamo gde je jedan takav bu-
dan san ve formiran u sklopu misli sna, ovaj etvrti
faktor na radu sna radije e osvojiti budan san, koji
je ve gotov, i pokuati da ga uvede u sadrinu sna.
Postoje takvi snovi koji se sastoje iskljuivo u po-
navljanju jedne dnevne fantazije, koja je moda
ostala nesvesna: na primer, san deaka da se na bor-
benim kolima vozi sa junacima iz trojanskoga rata.
U mom snu autodidasker" bar drugi deo predstav-
lja verno ponavljanje jedne same po sebi bezazlene
dnevne fantazije o mojoj vezi sa profesorom N. Zbog
komplikovanih uslova koje san mora zadovoljiti ka-
da se pojavi, ee se deava da gotova fantazija
stvara samo jedan deo sna, ili da se samo jedan njen'
deo probije do sadrine sna. U celini se, onda, sa
fantazijom postupa kao sa svakim drugim sastavnim
delom latentnog materijala; ali ona se u snu esto
moe prepoznati jo kao celina. U mojim snovima
esto se javljaju delovi koji se istiu utiskom to se
razlikuje od ostalih. Oni mi izgledaju kao teni, bo-
lje povezani i pri tom nepostojaniji nego ostali de-
lovi istoga sna. Ja znam da su to nesvesne fantazije
koje dospevaju u san, ali mi jo nikad nije uspelo da
jednu ovakvu fantaziju fiksiram. Uostalom, ove fan-
tazije, kao i svi ostali sastavni delovi misli sna, zbi-
jaju se, saimaju se, jedna se superimponira drugoj
i slino. Ali postoje i prelazni sluajevi, gde mogu
gotovo neizmenjene da stvaraju sadraj sna ili bar
fasadu sna, pa sve do suprotnog sluaja, gde su u snu
zastupljene samo jednim od svojih elemenata ili ne-
kom dalekom aluzijom na jedan takav elemenat u
sadrini sna. Oigledno i za sudbinu fantazije u mi^
slima sna ostaje kao merodavno koje prednosti mogu
pruiti protiv zahteva cenzure i tenje prema sa-
imanju.
146
Tumaenje snova, II
Pri izboru primera za tumaenje sna izbegavao
sam, koliko sam mogao, one snove u kojima nesvesne
fantazije igraju znaajnu ulogu, i to iz razloga to
bi uvoenje ovog psihikog elementa zahtevalo op-
irna objanjenja iz psihologije nesvesnog miljenja.
Ali ipak fantaziju" ne mogu potpuno zaobii ni u
ovoj vezi, poto ona esto u potpunosti dospeva u san,
a jo ee kroz njega prosijava. Hteo bih da nave-
dem, moda, jo jedan san koji izgleda da je sastav-
ljen iz dve razliite i suprotne fantazije i koje se na
izvesnim mestima pokrivaju, i od kojih je jedna po-
vrna, dok druga, tako rei, predstavlja tumaenje
prve.
1
San to je jedini san za koji nemam nikakvih
briljivo voenih zabeleaka glasi otprilike ova-
ko: Sneva jedan neoenjen mlad ovek sedi u
jednom restoranu koji redovno poseuje i koji je u
snu realistino predstavljen. Pojave se vie lica da
ga povedu sobom, meu njima je i jedna osoba koja
hoe da ga uhapsi. On kae svojim drugovima za sto-
lom: Platiu kasnije, vratiu se opet. Ali ovi pod-
rugljivo viu. To nam je ve poznato, to svako kae.
Jedan od gostiju jo vie za njim: Opet jedan od-
lazi. Njega zatim odvedoe u jedan tesan lokal gde
nalazi neku enu sa detetom u naruju. Jedan od
njegovih pratilaca kae: To je gospodin Miler. Neki
komesar, ili neko drugo zvanino lice, prelistava u
jednom svenju hartija ili spisa i pri tom ponavlja:
Miler, Miler, Miler. Naposletku mu postavlja pitanje
1
Dobar primer jednog takvog sna, nastalog naslaga-
njem vie fantazija jedne iznad druge, analizirao sam u svom
delu: Bruchstiick einer Hysterienanalyse" (Odlomak jedne
analize histerije), 1905. godine. Uostalom, ja sam potcenjivao
znaenje ovakvih fantazija za stvaranje sna sve dok sam
preteno obraivao svoje sopstvene snove koji su obino ba-
zirani na diskusijama i konfliktima miljenja, a retko na bud-
nim snovima. Kod drugih osoba moe se esto mnogo lake
dokazati postojanje potpune analogije nonog sna sa budnim.
Kod histerinih bolesnika napad se moe zameniti snom;
onda se lako moemo uveriti da je fantazija budnog sna za
obe ove psihike tvorevine predstavljala neposrednog pret-
hodnika.
/
Sekundarna obrada
147
na koje on odgovara sa da". Zatim se okrene da
bi pogledao onu enu i primeuje da je dobila veliku:
bradu.
Ovde je lako odvojiti oba sastavna dela. Povrni
deo je fantazija hapenja, i izgleda da ju je rad sna
nanovo stvorio. A iza nje vidi se materijal koji je
od strane rada sna pretrpeo mali preobraaj fan-
tazija braka. Crte koje mogu biti zajednike i jednom
i drugom pojavljuju se naroito jasno kao na ne-
koj Galtonovoj kombinovanoj fotografiji. Obeanje
dosadanjeg neenje da e ponovo potraiti svoje me-
sto za stalnim stolom u restoranu, neverovanje nje-
govih drugova u piu, isprobanih mnogobrojnim isku-
stvima, vika: Opet jedan odlazi (eni se), sve su to
crte lako razumljive i za ono drugo tumaenje. Isto
tako i potvrdna re da" koju osoba daje zvaninom
licu. Prelistavanje u jednom svenju hartije, pri e-
mu se isto ime ponavlja, odgovara jednoj podree-
noj crti, koja se lako moe prepoznati sa svadbenih
sveanosti, po itanju telegrama koji u hrpama do-
laze sa izrazima elje za sreom, i koji svi glase na
isto ime. U linom nastupu neveste u ovom snu od-
nela je ak i svadbena fantazija pobedu nad fantazi-
jom hapenja koja ju pokriva. To to ova nevesta
na kraju dobij a bradu nisam mogao objasniti nekim
raspitivanjem jer do analize nije dolo. Sneva
je, dan pre toga, iao preko ulice sa jednim svojim
prijateljem koji je bio isto tako neraspoloen pre-
ma braku, i skrenuo je svom prijatelju panju na
jednu lepoticu crnku koja im je dolazila u susret.
A prijatelj je rekao: Jeste, samo kad ove ene tokom
godina ne bi dobile brade kao njihovi oevi.
Razume se da i u ovim snovima ne nedostaju
elementi kod kojih je izoblienje sna obavilo jedan
dublji rad. Tako bi reci: Platiu kasnije" mogle da
ciljaju na stav budueg tasta, a kojeg bi se morao pla-
iti u vezi sa mirazom. Snevaicu, oigledno, svako-
jake pomisli spreavaju da se sa uivanjem oda fan-
tazijama o braku. Jedna od ovih sumnji da ovek
brakom gubi svoju slobodu utelovila se kod promene
u scenu hapenja.
10
148
Tumaenje snova, II
Ako se jo jednom vratimo na to da se rad sna
rado slui fantazijom koju je ve naao pripremljenu
umesto da je tek sastavlja iz materijala misli sna,
onda emo na osnovu ovoga saznanja moda resiti
jednu od najinteresantnijih zagonetaka sna. Ranije
sam ispriao Morijev san koji se, pogoen jednom
daicom u potiljak, budi iz dugog sna, koji je pred-
stavljao jedan kompletan roman iz doba velike re-
volucije. Poto se san izdaje kao povezan i u potpu-
nosti podeen za to da bi objasnio nadraaj koji ga
je probudio, o ijoj pojavi sneva nije mogao nita
da sluti, izgleda da preostaje moguna samo jedna
pretpostavka: da je itav bogati san morao biti kom-
ponovan i da je morao biti obavljen u kratkom vre-
menskom razmaku izmeu padanja daske na Mori-
jev vratni prljen i njegovog buenja, izazvanog ovim
padom. Mi se nikad ne bismo usudili da misaonoj ak-
tivnosti u budnom stanju pripiemo jednu ovakvu
brzinu, i tako smo doli do toga da radu sna kao nje-
govo naroito pravo pripiemo znaajno ubrzanje
toka.
Protiv ovog zakljuka, koji je ubrzo postao po-
pularan, novi autori Le Loren, Eger i drugi (Le Lor-
rain, Egger) ivo su prigovorili. Oni jednim delom
sumnjaju u tanost Morijevog izvetaja o samom snu,
a s druge strane pokuavaju da objasne da brzina
naeg budnog misaonog rada ne zaostaje za onom
u ovom snu, ako odbijemo preterivanja. Diskusija
namee principijelna pitanja ije mi reenje ne iz-
gleda da skoro postoji. Ali moram priznati da argu-
mentacija, na primer Egerova, na mene nije uinila
nikakav utisak koji bi me ubedio upravo protiv Mo-
rijevog sna o giljotini. Ja bih predloio sledee obja-
njenje toga sna: Da li bi bilo ba tako neverovatno
da Morijev san predstavlja fantaziju koja je u nje-
govom seanju ostala godinama sauvana i bila pro-
buena u onom trenutku rekao bih: izvrena alu-
zija na nju kad je prepoznao nadraaj koji ga je
probudio? Onda, najpre, otpada celokupna tekoa
da se komponuje jedna tako duga istorija sa svim
njenim pojedinostima za preko mere kratko vreme
Sekundarna obrada
149
koje ovde snevau stoji na raspolaganju: ona je ve
bila komponovana. Da je drvo Morijev potiljak po-
godilo u budnom stanju, bilo bi eventualno mesta za
misao: To je upravo tako kao da je ovek giljotiniran.
Ali poto ga je daska pogodila za vreme spavanja,
to rad sna dospevajui nadraaj koristi brzo za to
da ostvari jedno ispunjenje elje, kao da misli (ovo
treba shvatiti sasvim figurativno): Sad je dobra pri-
lika da se ostvari fantazija elje, koju sam u sebi
stvorio u to i to vreme prilikom itanja." Izgleda mi
da se ne moe osporiti to to je snevani roman upra-
vo onakav kakav mladi obino stvara pod utiscima
snanih uzbuenja. Ko se ne bi oseao a osobito
jo kao Francuz i kulturni istoriar , privuen opi-
sivanjima iz doba strahovlade, u kome su aristokra-
ti ja, plemstvo, ljudi i ene, cvet nacije, pokazali kako
se moe umreti vedre due, i kad su oni sveinu duha
i otmenost svoga naina ivota zadravali sve do sud^
bonosnog poziva na sud? Kako zavodljivo za jednog
mladog oveka da se u svojoj fantaziji udubi u sve
to, da samoga sebe zamisli kako se oprata od jedne
dame ljubei joj ruku da bi se neustraivo popeo na
gubilite! Ili, ako je ambicija bila glavni motiv nje-
govog fantaziranja, da se premesti u jednu od tih
stranih linosti koje snagom svojih misli i plame-
nom reitou vladaju gradom u kome u to vreme
srce oveanstva grevito kuca, koje hiljade ljudi
alju u smrt iz ubeenja i pripremaju preporod Ev-
rope, a pri tome nisu sigurne ni za svoje glave, i koje
e ih jednoga dana staviti pod seiva giljotine, mo-
da u ulozi irondista ili heroja Dantona? Da je Mo-
rijeva fantazija bila jedna od takvih na to izgle-
da ukazuje jedna crta sauvana u uspomeni pra-
en nepreglednom gomilom ljudi".
Ali nije neophodno potrebno da ova ve dugo
pripremljena fantazija treba da se ostvari za vreme
spavanja; dovoljno je ako se samo, tako rei, do-
dirne". Ja to mislim ovako: Ako se odsvira nekoliko
taktova, pa neko (kao to je u Don Huanu) za to kae:
To je iz Mocartove Figarove enidbe, onda se u meni
smesta pojavi roj seanja, a nijedno od njih ne moe
150
Tumaenje snova, U
u prvom trenutku pojedinano ui u moju svest. Pra-
va re (Schlagwort) slui kao mesto ulaza kroz koji
se itav splet odjednom stavlja u stanje uzbuenja.
Nita drukije ne bi trebalo da postoji i u nesvesnom
miljenju. Budni nadraaj uzbuuje psihiku ulaznu
stanicu koja otvara pristup celokupnoj fantaziji o gi-
ljotini. Ali se ova ne prelazi za vreme spavanja, nego
samo u snevaevom seanju posle buenja. Posle bu-
enja, on se sea u svim pojedinostima fantazije koja
je u snu bila probuena kao celina. Pri tom nemamo
nikakvog naina da se uverimo da se stvarno seamo
neega to smo sanjali. Ovo isto objanjenje da
se radi o gotovim fantazijama koje je budni nadra-
aj doveo kao celinu u stanje uzbuenja valja pri-
meniti i na druge snove podeene na nadraaj bue-
nja, na primer i na Napoleonov san o borbi pre eks-
plozije paklene maine. Meu snovima koje je pri-
kupila Justina Tobovolska, u svojoj disertaciji o pri-
vidnom trajanju u snu, izgleda mi da ima najveu
dokaznu snagu onaj san o kome pripoveda Makario
(Macario) 1857. godine, a koji je sanjao jedan dram-
ski pisac, Kazimir Bonur (Casimir Bonjour).
1
Ovaj
ovek je jedne veeri hteo da prisustvuje prvom iz-
voenju jednog svoga komada, ali je bio toliko umo-
ran da je na svom seditu iza kulisa zadremao ba u
trenutku kada se zavesa podigla. U snu je proao svih
pet inova svoga komada i posmatrao sve raznovrsne
znake uzbuenja koje su gledaoci ispoljavali prili-
kom izvoenja pojedinih scena. Posle zavretka pred-
stave uo je, sav blaen, kako mu izvikuju ime uz
naj ivahni je odobravanje. Odjednom se probudio.
Nije hteo da veruje ni svojim oima ni uima: pred-
stava nije krenula dalje od prvih stihova prve scene;
on nije spavao due od dva minuta. Svakako, nije
suvie smelo tvrditi za ovaj san, gde sneva prolazi
kroz svih pet inova i gde posmatra stav publike pre-
ma raznim mestima u drami, da nije morao nastati
iz bilo kakve svee neuroprodukcije za vreme spava-
1
Tobovolska, strana 53.
Sekundarna obrado 151
nj a, nego da je, moda, reprodukovao jedan deo ak-
tivnosti fantazije (u onom smislu u kome sam to opi-
sao) koja je ve bila zavrena. Tobovolska, zajedno
s ostalim autorima, istie kao zajednike osobine sno-
va sa ubrzanim tokom predstava da izgledaju naro-
ito koherentni, nikako kao ostali snovi, i da je sea-
nje na njih u mnogo veoj meri sumarno nego detalj-
no. A to bi upravo bili znaci koji bi morali pripadati
ovakvim gotovim fantazijama, kojih se rad sna do-
takao, dakle zakljuak koji autori nikako ne povlae.
Ja neu tvrditi da svi snovi buenja dozvoljavaju ovo
objanjenje, ili da se na ovaj nain moe ukloniti
problem ubrzanog toka predstava u snu.
Neizbeno je da se na ovom mestu pobrinemo i
za odnos ove sekundarne obrade sadrine sna prema
faktorima rada sna. Treba li da pretpostavimo da fak-
tori koji stvaraju san tendencija ka saimanju, ne-
ophodnost da se izbegne cenzura i obzir na mogu-
nost predstavljanja u psihikim sredstvima sna
pre svega od materijala naine jednu prethodnu sa-
drinu sna, pa da se ova sadrina naknadno preobli-
kuje, da bi se, koliko je god moguno, prilagodila za-
htevima jedne druge instancije? To je jedva vero-
vatno. Pre bismo morali pretpostaviti da zahtevi ove
instancije od samoga poetka daju jedan od uslova
kojima san eli da udovolji, i da ovaj uslov, isto
tako kao i uslov saimanja, cenzure otpora i uslov
mogunosti predstavljanja, istovremeno deluje indu-
kujui i birajui na veliki materijal misli sna. A meu
etiri uslova stvaranja sna, onaj koji smo naposletku
upoznali svakako je ba taj iji zahtevi izgleda da
imaju najmanje prinudni uticaj na snove. Identifi-
kovanje ove psihike funkcije, koja preduzima tako-
zvanu sekundarnu obradu sadrine sna, sa radom na-
eg budnog miljenja sa velikom verovatnoom pro-
izlazi iz sledeeg razmiljanja: Nae budno (predsve-
sno) miljenje ponaa se prema bilo kom perceptiv-
nom materijalu tano onako kao to se funkcija u
pitanju ponaa prema sadrini sna. Za njega je pri-
rodno da u jednom takvom materijalu stvara red,
uspostavlja relacije, i da ga naini konformnim na-
152
Tumaenje snova, II
im oekivanjima jedne intelegibilne celine. U stva-
ri, mi u ovom pravcu idemo suvie daleko. Vetine
opsenara varaju nas jer se oslanjaju na ovu nau
intelektualnu naviku. U nastojanju da date ulne
utiske razumno sastavimo, mi esto inimo najneo-
binije greke ili ak falsifikujemo istinu materijala
koji je pred nama. Dokazi koji spadaju ovamo isuvi-
e su dobro poznati da bi bilo potrebno neko opir-
nije izlaganje. itajui, mi prelazimo preko tam-
parskih greaka koje remeti smisao, tako to iluzio-
niramo ono to je pravilno. Pria se da se neki ured-
nik jednog mnogo itanog francuskog lista usudio da
se opkladi da e u svakoj reenici jednog dueg lan-
ka prilikom tampanja umetnuti reci odnapred" ili
odostrag", a da to nijedan od italaca nee prime-
titi. On je dobio opkladu. Jedan komian primer po-
grene povezanosti pao mi je u oi pre nekoliko go-
dina prilikom itanja novina. Posle one sednice u
francuskoj skuptini, na kojoj je Dipii (Dupuis) odva-
nim recima: ,,La seance continue" otklonio strah
koji je zavladao u dvorani zbog eksplozije bombe
koju je jedan anarhista bacio u dvoranu, sasluani su
bili posetioci na galeriji kao svedoci o njihovom uti-
sku o atentatu. Meu njima su bila dva oveka iz
provincije, od kojih je jedan priao da je odmah po-
sle zavretka govora dodue uo neku detonaciju, ali
da je mislio da u parlamentu postoji obiaj da se
uvek ispali jedan hitac im neki govornik zavri svoj
govor. A drugi, koji je verovatno sluao ve vie go-
vornika, dao je isti sud, samo sa izmenom da takvo
pucanje predstavlja neko priznanje koje se odaje
samo posle naroito uspelih govora.
Nijedna druga psihika instancija, dakle, samo
nae normalno miljenje, ne pristupa sadraju sna sa
zahtevom da mora biti razumljiv, izlae ga prvom
tumaenju i, prema tome, dovodi do njegovog potpu-
nog nerazumevanja. Za nae tumaenje ostaje propis
da prividnu povezanost u snu, kao sumnjivu po nje-
nom poreklu, ostavimo u svakom sluaju po strani i
da od onog to je jasno i to je zbrkano krenemo
istim putem natrag, na materijal sna.
Ali, pri tom, primeujemo ono od ega skala
kvaliteta sna, pomenuta ranije, bitno zavisi od zbr-
kanosti do jasnoe. Jasni nam izgledaju oni delovi
sna u kojima je sekundarna obrada mogla neto da
izradi, a zbrkani oni drugi u kojima je snaga ovoga
rada popustila. Poto su pobrkani delovi sna tako e-
sto u isto vreme i delovi manje jasno izraeni, to
moemo zakljuiti da sekundarni rad sna treba na-
initi odgovornim za jedan doprinos plastinom in-
tenzitetu pojedinih tvorevina sna.
Ako za definitivno oblikovanje sna, onako kako
proizlazi pod saradnjom normalnog miljenja, treba
ma gde da potraim neki predmet uporeivanja, onda
mi se ne namee nijedan drugi osim onih zagonetnih
napisa kojima je humoristiki list Fliegende Blater
tako dugo zabavljao svoje itaoce. Za jednu reenicu,
koja zbog kontrasta pripada dijalektu i koja ima to
je moguno prostaki aljivo znaenje, treba da se
izazove oekivanje da sadrava neki latinski napis.
U tu svrhu istrgnuti su elementi slova reci iz ovog
sastava i pretvoreni u slogove i tako iznova poredani.
Tu i tamo pojavljuje se poneka prava latinska re,
na drugim mestima mislimo da pred sobom imamo
skraenice takvih reci, a na nekim mestima napisa,
opet, mi doputamo da nas izgled tronih delova ili
praznina u napisu prevari da preemo preko besmi-
slenosti slova koja stoje pojedinano. Ako ne elimo
da nasednemo ovoj ali, moramo prei preko svih re-
kvizita jednog napisa; moramo pogledati dobro slo-r
va i rastaviti ih bez obzira na red koji je dat u reci
naeg maternjeg jezika.
Sekundarna obrada jeste onaj momenat rada
sna koji je primetila veina autora i ocenila o njego-
voj vrednosti. Predstavljajui vedro ovu funkciju,
H. Elis (Ellis) ovako pie:
Stvar moemo zaista zamisliti tako da svest
spavanja kae samoj sebi: Evo, ovde dolazi na maj-
stor, budna svest, polaui ogromnu vrednost na ra-
zum, logiku i slino. Dohvati se brzo stvari, dovedi ih
u red, svaki poredak je dobar pre nego to ue
da zaposedne prizorite."
Identitet ovog naina sa identinou budnog
miljenja naroito jasno potvruje Delakroa (Dela-
croix, str. 526).
Cette fonction d'interpretation n'est pas parti-
culiere au reve; c'est le meme travail de coordination
logique que nous faisons sur nos sensations pendant
la veille."
1
J. Sili (Sully) zastupa isto miljenje. Isto tako i
Tobovolska:
Sur ces successions incoherents d'hallucinations,
l'esprit s'efforce de faire le meme travail de coordi-
nation logique qu'il fait pendant la veille sur les
sensations. U relie entre elles par un lien imaginaire
toutes ces images decousues et bouche les ecarts trop
grands qui se trouvaient entre elles" (str. 93) .
2
Neki autori doputaju da ova aktivnost sreiva-
nja i tumaenja poinje jo za vreme snevanja i da
se nastavlja u budnom stanju. Tako Polan (Paulhan,
str. 547):
Cependant j'ai souvent pense" qu'il pouvait y
avoir une certaine deformation, ou plutot reforma-
tion du reve dans le souvenir ... La tendence syste-
matisante de l'imagination pourrait fort bien achever
apres le reveil ce qu'elle a ebauche pendant le som-
meil. De la sorte, la rapidite realle de la pensee serait
augmentee en apparence par les perfectionnements
dus a l'imagination eveillee."
3
1
Funkcija interpretacije nije naroita za snove; to je isti
rad logine koordinacije kao to ga vrimo na svojim senzaci-
jama u budnom stanju.
2
Duh se trudi da na ovim inkoherentnim tokovima ha-
lucinacija obavi isti posao logine koordinacije koji vri na
senzacijama u budnom stanju. On sve odvojene slike pove-
zuje jednom imaginarnom vezom i zatvara suvie velike
otvore koji se nalaze izmeu njih.
3
Ja sam, meutim, esto mislio da u snovima postoji
izvesna deformacija, ili bolje reeno, reformisanje sna u se-
anju... Tendencija imaginacije ka sistematizovanju mogla
bi vrlo dobro dovriti posle buenja ono to je za vreme sna
bila pokuala. Tako bi stvarna brzina misli bila prividno
uveana usavrenjima budne imaginacije.
Leroa i Tobovolska (str. 592):
. . . dans le reve, au contraire, l'interpretation
et la coordination se font non seulement a l'aide des
donnees du reve, mais encore a l'aide de celles de la
veille.. :
n
Nije moglo na taj nain izostati to da je ovaj je-
dini prepoznati momenat pri stvaranju sna bio pre-
cenjen u svom znaenju, tako da su mu pripisivali
celokupan posao, da je stvorio san. Ovo stvaranje
treba da se izvri u trenutku buenja, kao to pret-
postavljaju Goblo (Goblot) i u jo veoj meri Fuko
(Foucault), koji budnom miljenju pripisuju sposob-
nost da stvori san iz misli koje se poraaju u toku
spavanja.
Leroa i Tobovolska za ovo gledite kau: On a
eru pouvoir placer le reve au moment du reveil et
ils ont attribue a la pensee de la veille la fonction de
construire le reve avec les images presentes dans la
pensee du sommeil."
2
Sa ovog raspravljanja o sekundarnoj obradi pre-
lazim na diskusiju o jednom novom faktoru pri radu
sna, na koji su skrenula panju duhovita zapaanja
H. Zilberera. Zilberer je, kao to smo pokazali na
jednom drugom mestu, uhvatio, tako rei, ,,in
flagranti" pretvaranje misli u slike, tako to je u sta-
nju premorenosti i pospanosti samoga sebe naterao
na duevni rad. Tada se obraena misao izgubila, i
na njenom mestu pojavila se vizija, to se ispoljilo
kao zamena misli koja je najee bila apstraktna.
I kod ovih opita dogodilo se da je slika koja se poja-
vila i koju je trebalo uporediti sa elementom sna po-
nekad predstavljala neto drugo nego misao koja je
obraivana, naime samu premorenost, tekou ili ne-
1
U snu se, naprotiv, tumaenje i koordinovanje vre ne
samo pomou podataka iz sna, nego i pomou podataka Iz
budnoga stanja...
2
Moglo se verovati da je mogue san plasirati u tre-
nutak buenja, i oni (autori) su budnoj misli pripisivali funk-
ciju konstruisanja snova iz slika koje se javljaju u mislima
u spavanju.
raspoloenje za ovaj rad, dakle subjektivno stanje i
nain funkcionisanja osobe koja se trudila, umesto
predmeta njenog truda. Zilherer je ovaj sluaj, koji
se kod njega veoma esto pojavljivao, nazvao funk-
cionalnim fenomenom", za razliku od materijalnog"
koji je trebalo oekivati.
Na primer: jedno poslepodne, ja veoma pospan
leim kod kue na sofi, ali primoravam samoga sebe
da razmiljam o jednom filozofskom problemu. Po-
kuavam naime da uporedim shvatanja Kanta i 80-
penhauera o vremenu. Ali mi, zbog moje pospanosti,
ne polazi za rukom da misaone tokove obojice filozo-
fa drim vrsto jedan pored drugoga, to bi za upo-
reivanje bilo neophodno potrebno. Posle vie uza-
ludnih pokuaja, ja sam jo jednom zapamtio Kan-
tovo izvoenje i ulaui sve svoje snage, da bih ga
posle primenio na Sopenhauerovo postavljanje pro-
blema. Posle toga svoju panju obratio sam ovom
openhauerovom problemu; i kada sam, sad, hteo da
se vratim natrag na Kanta, pokazalo se da se njegov
argument ponovo izgubio, pa sam se uzalud trudio
da ga se ponovo setim. Ovo uzaludno nastojanje da
ovaj Kantov dosije, zaturen negde u mojoj memoriji,
odmah ponovo naem, pojavljuje mi se odjednom
pred oima kao oigledno plastiki simbol, kao u
snu: Ja traim objanjenje od nekog namrgoenog
sekretara koji se, nagnut nad pisaim stolom, nimalo
ne uzbuuje zbog moga navaljivanja. Upola se uspra-
vivi, on me pogleda neprijatnim i odbijajuim pogle-
dom (Jahrbuch, I, str. 514).
Evo drugih primera koji se odnose na kolebanje
izmeu sna i budnog stanja:
Primer broj 2. Uslovi: Ujutru pri buenju.
U izvesnoj dubini sna (sumrak), razmiljajui o jed-
nom prethodnom snu, sanjajui ga na neki nain na-
knadno i do kraja, oseam kako se pribliavam sve-
snom budnom stanju, ali elim da jo ostanem u sta-
nju sumraka.
Scena: Jednom nogom kroim preko nekog po-
toka, ali nogu odmah ponovo povlaim natrag; poku-
avajui da ostanem s ove strane" (Jahrbuch, III, str.
625).
Primer broj 6. Uslovi kao u primeru broj 4.
(On eli jo malo da lei a da se ne uspava). Ja e-
lim jo malo da se predam snu.
Scena: Ja se opratam od nekoga i sporazume-
vam se s njim (ili s njom) da u se s njim (s njom)
uskoro nai."
Funkcionalni" fenomen, predstavljanje jed-
nog stanja umesto jednog objekta", posmatrao je
Zilberer principijelno u dva uslova: uspavljivanja i
buenja. Nije lako razumeti zato samo ovaj posled-
nji sluaj dolazi u obzir u tumaenju snova. Zilberer
je dobrim primerima pokazao da krajnji delovi ma-
nifestne sadrine mnogih snova, na koje se
neposredno nadovezuje buenje, predstavljaju sa-
mu nameru ili sam proces buenja. Ovoj svrsi slui:
prelazak preko praga (Schwellensymbolik", simbo-
lika praga), naputanje jedne prostorije da bi se ulo
u neku drugu, odlazak na put, povratak kui, odva-
janje od pratioca, zagnjurivanje u vodu i drugo. Ni-
poto ne mogu da se uzdrim od primedbe da sam u
svojim sopstvenim snovima, kao i u snovima lica koje
sam analizirao, neuporedivo rede nailazio na elemen-
te sna koji se odnose na simboliku praga, nego to bi
se to moglo oekivati prema Zilbererovim saopte-
njima.
Nimalo nije nezamiljivo niti neverovatno da bi
ova simbolika praga" mogla, takoe, objasniti mno-
ge elemente o samom snu, na primer na mestima gde
je u pitanju kolebanje dubine spavanja i sklonost da
se san prekine. Ali pouzdani primeri za ovo jo nisu
navedeni. ee izgleda da je pred nama sluaj hi-
perdeterminisanja, da je jedno mesto san, koje svoju
materijalnu sadrinu dobiva od sklopa misli sna, po-
vrh toga bilo upotrebijeno za predstavljanje nekog
stanja duevne aktivnosti.
Ovaj Zilbererov veoma zanimljivi funkcionalni
fenomen doveo je, bez krivice njegovog pronalazaa,
do mnogih zloupotreba tako to je stara sklonost ka
apstraktno-simbolikom tumaenju snova u njemu
nala oslonac. Ovo davanje prvenstva funkcionalnoj
kategoriji" kod mnogih ide tako daleko da govore o
funkcionalnom fenomenu" gde god se u sadrrni
misli sna pojave intelektualne aktivnosti, mada ovaj
materijal nema ni vie ni manje prava da ue u san
kao ostatak prethodnog dana nego bilo koji drugi.
Spremni smo da priznamo da Zilbererovi feno-
meni predstavljaju jedan drugi doprinos stvaranju
sna od strane budnog miljenja; ali je on na svaki
nain manje konstantan i znaajan od prvoga, koji je
uveden pod imenom sekundarna obrada". Pokazalo
se da je jedan deo panje, aktivne preko dana, i za
vreme spavanja posveen snu, da ga kontrolie, kri-
tiku je i sebi zadrava mo da ga prekine. Izgledalo
nam je verovatno da u ovoj duevnoj instanciji koja
je ostala budna prepoznamo cenzora kome pripada
jedan tako snaan uticaj ograniavanja oblikovanja
sna. Ono to su Zilbererova zapaanja tome doprinela
jeste injenica da u izvesnim okolnostima neke vrste
samoposmatranja igraju ulogu u tome i da daju do-
prinos sadraju sna. O verovatnim odnosima ove sa-
moposmatrajue instancije, koja moe biti naroito
istaknuta u filozofskim umovima, prema endopsihi-
kom zapaanju, prema obmanama posmatranja, pre-
ma savesti i prema cenzoru sna, o svemu tome
bie reci na jednom drugom mestu.
1
Pokuau sada da rezimiram ova obimna raz-
matranja o radu sna. Mi smo se nalazili pred pita-
njem: da li dua sve svoje sposobnosti upotrebljava
u nesmetanom razvijanju za stvaranje sna, ili samo
za jedan odlomak toga stvaranja, koji je funkcionalno
ogranien. Naa ispitivanja nas navode do toga da o-
vakvo postavljanje pitanja uopte odbacimo kao pita-
nje, budui da ono nije adekvatno prilikama. Ali ako
pri odgovoru treba da ostanemo na istom tlu, na koje
nas nae pitanje upuuje; morali bismo odgovoriti
potvrdno na obe alternative, koje se zbog svoje su-
1
Zur Einfiihrung es Narzissmus, Hahrbuch der Psycho-
analyse VI, 1914 (Sabrana ela, sveska X).
Sekundarna obrada
159
protnosti meusobno prividno iskljuuju. Duevni rad
pri stvaranju sna sastoji se od dve funkcije: stvara-
nja misli sna i njihovog pretvaranja u sadraj sna.
Misli sna su sasvim korektno stvorene i konstruisa-
ne utrokom celokupne psihike energije za koju smo
sposobni; one pripadaju naem miljenju koje nije
postalo svesno, iz kojeg i svesne misli proizlaze, posle
izvesne modifikacije. Ma koliko interesantnih i za-
gonetnih pitanja sadravale misli sna, sve ove za-
gonetke nemaju neki naroiti odnos prema snu i ne
zasluuju da se o njima raspravlja meu problemi-
ma sna.
1
S druge strane, druga funkcija mentalne
aktivnosti za vreme stvaranja sna, pretvaranje ne-
svesnih misli u sadrinu sna, jeste neto naroito i
karakteristino za snevanje. Upravo ovaj rad sna
udaljava se mnogo vie od slike budnog miljenja
nego to su ak i najodluniji potcenjivai psihikog
funkcionisanja mislili o stvaranju sna. San moda
nije povrniji, nekorektniji, zaboravniji, nepotpuniji
od budnog miljenja; on je neto to se od toga kva-
litativno potpuno razlikuje, pa se zbog toga najpre
ne moe s njim ni porediti. On uopte ne misli, ne
1
Nekad, ranije, za mene je naroito teko bilo da ita-
oce naviknem na razlikovanje izmeu manifestne sadrine
sna i latentnih misli sna. Neprestano su se crpli argumenti
i prigovori iz neprotumaenih snova, onako kako ih je sau-
valo seanje, i prelazilo se preko potrebe da se protumae. A
poto su se bar analitiari sprijateljili s tim da manifestne
snove zamene smislom naenim pomou tumaenja, mnogi od
njih su uinili greku da padnu u neku drugu zbrku koje su
se isto tako uporno pridravali. Oni sutinu sna trae u ovoj
latentnoj sadrini i pri tome ne primeuju razliku izmeu la-
tentnih misli sna i rada sna. San u sutini nije nita drugo
do j edna naroita forma naeg miljenja, koja je omoguena
uslovima stanja spavanja. Ovu formu stvara rad sna, i on je
jedini ono bitno u snu objanjenje njegove specijalne pri-
rode. Ja ovo kaem zbog utvrivanja vrednosti ozloglaene
prospektivne tendencije sna". injenica to se snovi bave po-
kuajima da reavaju probleme koji stoje pred naim duev-
nim ivotom nije nita neobinija od onoga to treba da radi
na svesni budni ivot; ona samo doprinosi tome da se ovaj
rad moe obavljati i u predsvesnom stanju, to nam je, uosta-
lom ve poznato.
J60 Tumaenje snova, II
rauna, ne sudi, nego se ograniava na to da stva-
rima da nov oblik. Moe se iscrpno opisati nabraja-
njem svih uslova koje njegov proizvod treba da za-
dovolji. Ovaj proizvod, san, treba pre svega da iz-
begne cenzuru i u tu svrhu rad sna se slui pomera-
njem psihikih intenziteta sve do pridavanja nove
vrednosti svima psihikim vrednostima. Misli treba
da budu reprodukovane iskljuivo ili preteno u ma-
terijalu vizualnih ili akustikih tragova seanja, i
ovaj zahtev namee radu sna obzir na predstavljivost
kome odgovara stvaranjem novih pomeranja. Treba
da se (verovatno) stvore vei intenziteti nego to u
mislima sna nou stoje na raspolaganju, a toj svrsi
slui izdano saimanje sna koje se preduzima sa sa-
stavnim delovima misli sna. Ne polae se velika
panja na logike relacije misaonog materijala; te
relacije bivaju najzad predstavljene u formalnim oso-
benostima snova. Afekti misli sna podlee neznatni-
jim promenama nego njihov sadraj predstava. Takvi
afekti, po pravilu, bivaju potisnuti; a gde su zadr-
ani, oni su odvojeni od predstava koje im pripa-
daju, a afekti slinog karaktera se sastavljaju. Samo
jedan deo rada sna, i rad koji deluje u inkonstantnoj
meri, obraivanje materijala od strane delimino
probuenog budnog miljenja, slae se eventualno sa
shvatanjem koje su drugi autori pokuali da primene
na celokupnu aktivnost stvaranja sna.
VII
PSIHOLOGIJA PROCESA SNA
Meu snovima za koje sam saznao kazivanjem
drugih ljudi, nalazi se jedan koji sada polae naro-
ito pravo na to da o njemu povedemo rauna. San
mi je ispriala pacijentkinja koja ga je i sama ula
u jednom predavanju o snu; njegov pravi izvor ostao
je za mene nepoznat. Ali taj san je svojom sadri-
nom nainio utisak na tu damu, jer ona nije propu-
stila da ga ponovo sanja", tj . da ponovi elemente
toga sna u svom sopstvenom snu da bi ovim preno-
som izrazila podudarnost u izvesnoj taki.
Preduslovi za ovaj uzorit san su sledei: Jedan
otac bdeo je danima i noima uz krevet svoga bole-
snog deteta. Poto je dete umrlo, on ode u susednu
sobu da se malo odmori, ali ostavlja vrata otvorena
da bi iz svoje spavae sobe mogao da gleda u onu
drugu prostoriju gde je na odru leao detetov le,
okruen velikim sveama. Jedan stari ovek je bio
angaovan da uva strau i on sedi pored mrtvog de-
teta, mrmljajui neke molitve. Posle nekoliko sati
spavanja otac sanja da dete stoji pored njegove po-
stelje, hvata ga za ruku i prebacujui mu ape: Oe,
zar ne vidi da ja gorim? On se probudi, primeti jaku
svetlost koja dolazi iz sobe u kojoj je odar, pouri
u sobu, vidi starog uvara kako je zadremao, pokrov
i jedna ruka dragog pokojnika su izgoreli od svece
koja je, zapaljena, pala na njih.
11 Frdd, Odabrana dela, VII
Objanjenje ovog dirljivog sna je dosta jedno-
stavno i, kako mi je pacijentkinja priala, njega je i
predava pravilno dao. Laka svetlost prodirala je
kroz otvorena vrata i padala snevau u oi i u nje-
mu izazvala isti zakljuak koji bi nainio da je bio
budan, naime da je padom jedne svece nastao poar
u blizini lesa. Verovatno je i otac sam bio zabrinut
da stari uvar moda nije dorastao svome zadatku,
pa je tu brigu poneo sobom u san.
Ni mi ne nalazimo da bi ita trebalo izmeniti u
ovom tumaenju, osim da moda dodamo da je sa-
draj sna morao biti viestruko determinisan govor
detetov sastavljen od reci i govora koje je ono stvar-
no vodilo u svom ivotu i koji su bili povezani^ sa
vanim doivljajima u oevu ivotu. Na primer al-
ba: Ja gorim sa groznicom od koje je dete umrlo,
a reci: Oe, zar ne vidi? sa jednom drugom pri-
likom, nama nepoznatom, ali punom afekata.
Ali poto smo uvideli da je san pun smisla i da
se moe uklopiti u celokupnost psihikog zbivanja,
moi emo se zauditi to se pod ovakvim okolno-
stima uopte pojavio jedan san gde je bilo na mestu
to je mogue bre buenje. I tu emo zapaziti da ni
ovaj san nije bez ispunjenja jedne elje. U snu se
mrtvo dete ponaa kao ivo, ono ak pominje oca,
prilazi njegovom krevetu i povlai ga za ruku, kao
to je verovatno uradilo i u seanju iz kojeg je san
uzeo onaj prvi deo detetovog govora. Za ljubav
ispunjenju ove elje otac je sad svoje spavanje pro-
duio za trenutak. San je dobio pree pravo nad raz-
miljanjem u budnom stanju, poto je mogao da dete
jo jednom pokae ivim. Da se njegov otac najpre
probudio, pa zatim doneo zakljuak koji ga je odveo
u spavau sobu, on bi detetov ivot tako rei skratio
za ovaj jedan momenat.
Ne moe postojati nikakva sumnja o tome kojom
svojom osobenou ovaj mali san privlai nae in-
teresovanje. Mi smo dosad uglavnom brinuli o tome
u emu se sastoji tajni smisao sna, kojim se putem
on nalazi, i kojim se sredstvima rad sna posluio da
bi ga prikazao. Zadaci tumaenja sna stajali su do-
Psihologija procesa sna
163
sad u centru naeg vidika. A sad nailazimo na ovaj
san koji tumaenju ne postavlja nikakav zadatak,
iji je smisao dat neuvijeno, i zapaamo da je taj san
jo uvek sauvao bitne karakteristike kojima se je-
dan san oigledno odvaja od naeg budnog miljenja
i kojima u nama izaziva potrebu za objanjenjem.
Poto smo odstranili sve ono to se tie rada oko tu-
maenja, mi tek moemo zapaziti kako je nepotpu-
na ostala naa psihologija sna.
Ali pre nego to sa svojim mislima krenemo na
ovaj novi put, hoemo da se zaustavimo i da bacimo
pogled unazad, da li moda na svom putovanju dov-
de nismo neto propustili da zapazimo. Jer nama
mora postati jasno to da za nama lei udoban i ugo-
dan deo naeg puta. Dosad su svi putevi kojima smo
se kretali, ako se mnogo ne varam, vodili ka svetlo-
sti, razjanjenju i potpunom razumevanju; od tre-
nutka kad hoemo da dublje prodremo u duevne
procese pri snevanju, sve staze e se zavravati u
mraku. Mi nipoto ne moemo doi dotle da san
objasnimo kao psihiki proces, jer objasniti neto
znai svesti ga na poznato, a dosad ne postoji ni-
kakvo psiholoko saznanje kome bismo mogli podre-
diti ono to bi se na osnovu psiholokog ispitivanja
moglo smatrati kao razlog za objanjenje snova. Mi
emo, naprotiv, biti primorani da postavimo itav
niz novih hipoteza, ija e se nasluivan ja dotai
grae duevnog aparata i rada snaga koje u njemu
deluju, i moraemo paziti da te hipoteze ne raspre-
damo preko prve logike veze, inae e se njihova
vrednost rasplinuti u neizvesnosti. ak i da ne na-
inimo nikakvu greku u zakljuivanju i da pove-
demo rauna o svim logiki datim mogunostima,
preti nam opasnost da, zbog verovatne nepotpunosti
naih premisa, na raun potpuno omane. Nikakav
zakljuak o konstrukciji i nainu rada duevnog in-
strumenta neemo dobiti ni najbriljivijim ispitiva-
njem sna ili bilo koje druge pojedinane funkcije,
ili taj zakljuak bar neemo moi obrazloiti; da bi-
smo to postigli, bie potrebno da saberemo sve im-
plikacije koje se pri komparativnom prouavanju i-
i i
tave serije psihikih funkcija pokau kao neophod-
ne. I tako e psiholoke pretpostavke koje crpemo
iz analize procesa sna morati ekati kao na nekoj
stanici dok se ne povezu sa rezultatima drugih ispi-
tivanja, koja pokuavaju da sa druge polazne (napad-
ne) take prodru do jezgra istog problema.
A
ZABORAVLJANJE SNOVA
Predlaem, dakle, da se najpre okrenemo jednoj
temi iz koje se izvodi prigovor o kome dosad nismo
vodili rauna, ali koji je ipak u stanju da upropasti
sva naa nastojanja oko tumaenja snova. Sa vie
strana prebaeno nam je da san koji treba da tu-
maimo zapravo uopte i ne poznajemo, bolje ree-
no, da nemamo nikakvu garantiju da ga poznajemo
onako kako se on u stvari dogodio.
Ono ega se od sna seamo i na emu se u svo-
joj vetini tumaenja vebamo, to je, pre svega, osa-
kaeno netanou naeg pamenja koje izgleda u
naroito visokom stepenu nesposobno da san sau-
va, pa je moda i najznaajnije delove njegove sa-
drine izgubilo. Ta mi se tako esto nalazimo pobu-
eni da ga alimo, ako elimo da poklonimo panju
svojim snovima, da smo sanjali daleko vie i da na
alost ne znamo o tome nita vie od ovog jednog
odlomka, ije nam seanje i samo izgleda neobino
nesigurno. A, zatim, sve govori za to da nam nae
seanje reprodukuje san, ne samo sa puno praznina
nego i netano i falsifikovano. Kao to s jedne stra-
ne moemo sumnjati da li je ono to smo sanjali
zaista bilo tako nepovezano i nejasno kao to to pam-
timo, tako se s druge strane moe sumnjati da li je
neki san bio tako povezan kao to ga prepriavamo,
da li prilikom pokuaja reprodukovanja nismo po-
stojee praznine, ili praznine nastale zaboravonl,
Zaboravljanje snova 165
ispunili samovoljno odabranim, novim materijalom,
da li san ne ukraavamo, zaokrugljujemo, podeava-
mo tako da je nemogue suditi o tome kakva je bila
stvarna sadrina naeg sna. tavie, kod jednog auto-
ra (Spita)
1
nali smo pretpostavku da se sve to pred-
stavlja red i povezanost unosi u san tek pri poku-
aju da ga se setimo. Tako se nalazimo u opasnosti
da nam se sam predmet, iju smo vrednost predu-
zeli da odredimo, izmigolji iz ruku.
Dosad u naim tumaenjima snova nismo vodili
rauna o ovim upozorenjima. Stavie, mi smo, na-
protiv, u najmanjim, najneupadljivijim i najnesi-
gurni] im sastavnim delovima sadrine snova isto tako
jasno uli poziv za tumaenje kao i u delovima koji
su nam razgovetno i sigurno sauvani. U snu o Irmi-
noj injekciji stajalo je: Brzo pozovem doktora N., i
mi smo pretpostavili da ni ovaj dodatak ne bi do-
speo u san da nije imao neko naroito poreklo. Tako
smo doli na istoriju one nesrene pacijentkinje, uz
iju sam postelju brzo" pozvao jednog starijeg ko-
legu. U prividno apsurdnom snu, koji sa razlikom iz-
meu pedeset i jedan i pedeset i est postupa kao sa
quantite negligeable, cifra pedeset i jedan pominje
se vie puta. Umesto da to smatramo samo po sebi
razumljivim ili nevanim, mi smo iz toga zakljuili
da postoji jedan drugi tok misli u latentnoj sadrini
sna koji vodi ka broju pedeset i jedan, i trag koji
smo dalje pratili vodio nas je do strahovanja da pe-
deset i jedna godina predstavlja granicu naeg i-
vota, u najotrijoj suprotnosti sa dominantnim to-
kom misli koji se hvalisavo razmee godinama ivo-
ta. U snu ,,non vixit" nalo se, kao beznaajan ume-
tak koji u poetku nisam zapazio, ovo mesto: Poto
ga P. ne razume, pita me Fl.", itd. Kad je zatim tu-
maenje zapelo, vratio sam se na te reci i polazei od
njih naao put ka dejoj fantaziji koja se u misli
sna pojavljuje kao intermedijarna vorna taka. To
se dogodilo posredstvom pesnikovih reci:
1
Isto to i kod Fukoa (Foucault) i Tenerija (Tannery).
166
Tumaenje snova, II
Selten habt ihr mich verstanden,
Selten auch verstand ich Euch,
Nur, wenn wir im Kot uns fanden,
So verstanden wir uns gleich!
1
Svaka analiza bi mogla dati primere za to kako
su upravo najbeznaajnije crte sna neophodne za
tumaenje, i kako se reenje zadatka odugovlai zato
to se panja ovakvim crtama tek kasnije posveuje.
Pri tumaenju snova mi smo pripisali istu vanost
svakoj nijansi jezikog izraza kojim je san pred nas
iznet. tavie, ako nam je bio iznet neki besmislen,
ili nedovoljan tekst, kao da naporu nije uspelo da
san prevede u pravu formu, respektovali smo i te
nedostatke izraza. Ukratko, sve ono to su prethod-
ni pisci smatrali svojevoljnom improvizacijom, skr-
pljenom u neprilici na brzu ruku, sve to smo treti-
rali kao kakav sveti tekst. Ovoj kontradikciji je po-
trebno objanjenje.
Objanjenje je u nau korist, a da pri tom ne
odbacujemo miljenje autora. Sa gledita naih no-
vosteenih uvida u postanak sna kontradikcije u
potpunosti nestaju. Tano je da san izobliavamo
prilikom pokuaja produkovanja; mi tu ponovo na-
lazimo ono to smo obeleili kao sekundarnu i esto
pogreno shvaenu obradu sna od strane instancije
koja obavlja normalno miljenje. Ali ovo izopae-
nje nije nita drugo do jedan deo obrade, kojoj misli
sna zbog cenzure sna zakonito podleu. Autori su
ovde naslutili ili primetili onaj deo izopaenja sna
koji radi manifestno; mi smo manje zainteresovani
za to, jer znamo da je daleko izdaniji rad izoblia-
vanja, ne tako lako uoljiv, u snu ve izvren od
skrivenih misli sna. Autori gree samo u tome to
pretpostavljaju da je modifikacija sna u toku sea-
nja i stavljanja u reci svojevoljna, da se dakle ne
1
Retko ste me razumeli, i ja sam vas takoe retko ra-
zumeo. Samo kad smo se nali u blatu, smesta smo se razu-
meli (Ovo je citat iz Hajneove, zbirke pesama, Buch der
Lieder, Die Heimkehr, 78) (Prim. prev.).
moe dalje ralaniti, pa je zato smatraju pogodnom
da nas u razumevanju sna vodi na pogrean put. Oni
potcenjuju determinisanje u psihikom procesu. Tu
nema nieg proizvoljnog. Moe se sasvim uopteno
pokazati da jedan drugi tok misli odmah prima na
sebe obraivanje elementa koji je prvi tok misli pro-
pustio da obradi. Na primer, ja mogu hteti da sa-
svim proizvoljno zamislim jedan broj. Ali to je ne-
moguno; broj koji mi pada na pamet odreen je
jasno i nuno mojim mislima, makar one bile dale-
ko od moje neposredne namere.
1
Isto tako nisu pro-
izvoljne izmene koje san pretrpi pri redakciji od
strane budnog ivota. One ostaju u asocijativnoj po-
vezanosti sa sadrajem ije mesto zauzimaju i mogu
posluiti da ukazu na put do toga sadraja, koji opet,
sa svoje strane, moe biti zamena za neki drugi sa-
draj.
Prilikom analize sna sa pacijentima, u vezi s ovim
tvrenjem ja obino vrim sledeu probu i to nikad
bez uspeha. Ako mi izvetaj o nekom snu u poet-
ku izgleda teko razumljiv, zamolim pacijenta da mi
ga ponovi. To se onda retko kada dogaa istim re-
cima. A mesta na kojima je pacijent izmenio svoje
reci meni se na ovaj nain pokau kao slaba taka
u preruivanju sna, i one mi slue kao to je Ha-
genu posluio izvezeni znak naSigfridovoj odei.
2
To je ono mesto odakle tumaenje sna moe poeti.
Pripoveda sna je upozoren mojim zahtevom da na-
meravam posvetiti naroiti napor za reenje ovog
sna; on dakle, pod pritiskom otpora, brzo zatiuje
slabe take preruenog sna time to e sve one iz-
raze koji prete da e ga odati zameniti nekim dru-
1
Uporedi: Psihopatologija svakodnevnog ivota, I izda-
nje, 1901. i 1904, II izdanje 1929 (Sabrana dela, sveska IV).
Prevod dr Huga Klajna, Beograd, 1937, izdanje Kosmos".
2
Po germanskoj mitologiji j unak Sigfrid bio je ranljiv
samo na jednom mestu, a to mesto je bilo poznato jedino
Krimhildi! Hagen je prevarom naterao Krimhildu da na tom
mestu izveze j edan krsti na Sigfridovoj haljini. I Hagen je
u lovu kopljem pogodio Sigfrida upravo na tom mestu (Prim.
prev.).
gim izrazom koji manje otkriva. I tako mi skree
panju na izraz koji je izostavio. Napor koji sneva
ulae da bi spreio reenje sna daje mi osnova da
zakljuim s kakvom briljivou je odelo sna bilo
satkano.
Manje su u pravu autori kada posveuju tako
mnogo prostora sumnji s kojom na sud prima pri-
anje o snu. Jer za ovakvu sumnju ne postoji ni-
kakva intelektualna garanti ja; nae pamenje uopte
ne zna ni za kakvu garantiju; pa ipak smo ee nego
to je to objektivno opravdano primorani da veru-
jemo njegovim podacima. Sumnja u tanu repro-
dukciju sna, ili pojedinih podataka iz sna, opet je
samo derivat cenzure sna, otpora protiv prodora mi-
sli sna u svest. Ovaj otpor se nije uvek iscrpeo u
pomeranjima i zamenama koje je ostvario, on traje
i dalje u vidu sumnje prianjajui za materijal koji
je proputen. Mi smo utoliko pre skloni da pogreno
shvatimo ovu sumnju ukoliko se ona uva da nikad
ne napadne intenzivne elemente sna, nego uvek sa-
mo slabe i nejasne. A mi ve sada znamo da se iz-
meu misli sna i sna desila celokupna ponovna pro-
cena svih psihikih vrednosti. Izopaenje je bilo mo-
guno samo usled oduzimanja psihike vrednosti;
ono se redovno izraava u tome a katkad se time i
zadovoljava. Ako se jednom nejasnom elementu sa-
drine sna pridrui jo i sumnja, onda je u pita-
nju sigurna indikacija da je ta sumnja relativno
posredan potomak jedne od proskribovanih misli sna.
S ovim stvarima je onako kao to je bilo posle ne-
kog velikog preokreta u jednoj od republika staroga
veka ili renesanse. Plemenite i mone porodice koje
su ranije vladale sad su prognane, i sva visoka me-
sta zauzimaju skorojevii; u gradu trpe samo jo
potpuno osiromaene i nemone lanove ili daleke
pristalice oborenih velikaa. Ali ni ovi ne uivaju
puna graanska prava: nad njima se vodi nadzor jer
im se ne veruje. Umesto nepoverenja u datom pri-
meru, u naem sluaju stoji sumnja. I zato traim
da se prilikom analize sna napusti celokupna skala
izjava sigurnosti, da se i najmanja mogunost da se
Zaboravljanje snova
169
neto ovako ili onako u snu dogodilo tretira kao
potpuna sigurnost. Dok god se neko pri praenju
jednog elementa sna nije odluio da se odrekne ovog
obzira, analiza e tu biti zaustavljena. Potcenjivanje
vrednosti elementa koji je u pitanju ima na anali-
zovanog takvo psihiko dejstvo da mu nijedna od
neeljenih predstava koje se nalaze iza elementa
nee pasti na pamet. Takvo dejstvo zapravo i nije
samo po sebi razumljivo. Ne bi bilo besmisleno kad
bi neko rekao: Ne znam sigurno da li je ovo ili
ono bilo u snu sadrano; ali pored toga mi pada na
pamet i sledee." On tako nikad ne kae, i ba ovo
dejstvo sumnje koje ometa analizu otkriva je kao de-
rivat i orue psihikog otpora. Psihoanaliza je s pra-
vom nepoverljiva. Jedno od njenih pravila glasi:
Otpor je sve to ometa nastavak rada na analizi.
1
I zaboravljanje snova ostaje neobjanjivo sve
dok za njegovo objanjenje ne uzmemo u obzir sna-
gu psihike cenzure. Oseaj da smo jedne noi veo-
ma mnogo sanjali i od svega toga samo malo zapam-
tili moe imati drugi smisao u nizu sluajeva, even-
tualno smisao da se rad sna tokom noi osetno odvi-
jao, a ostavio za sobom samo onaj jedan kratki san.
Inae ne postoji mogunost sumnje u injenicu da
se san posle buenja sve vie zaboravlja. esto se
on zaboravlja uprkos munih nastojanja da se zapam-
ti. Ali ja mislim da kao to obim toga zaborava pre-
1
Reenica koja je ovde ovako peremptoriki postavlje-
na: Sve to ometa nastavak analitikog rada jeste otpor
mogla bi se lako pogreno shvatiti. Ta reenica ima, razume
se, samo znaenje jednog tehnikog pravila, jedne opomene
za analitiara. Ne treba poricati da se u toku analize mogu
dogoditi razliiti sluajevi, koji se ne mogu staviti na teret
namere analizovanog subjekta. Moe umreti pacijentov otac
a da ga ovaj nije ubio, moe izbiti i rat koji e nainiti kraj
analizi. Ali iza oiglednog preterivanja u onoj reenici krije
se ipak jedan nov i dobar smisao. Iako je dogaaj koji ometa
realan i od pacijenta nezavisan, ipak esto samo od njega
zavisi do koje mere e moi da bude smetnja, i otpor se poka-
zuje nepogreivo u dragovoljnom i preteranom iskoriavanju
j edne takve prilike.
170
Tumaenje snova, II
cenjujemo, tako precenjujemo i gubitak koji je ve-
zan za isprekidanost sna, onoga to o njemu znamo.
Sve to je usled zaboravljanja od sadraja sna iz-
gubljeno moe se esto ponovo nadoknaditi pomou
analize; bar u jednom velikom broju sluajeva mo-
emo od jednog jedinog preostalog komadia sna
pronai, dodue ne itav san, ali on i nije vaan
nego sve misli sna. Potreban je vei napor panje
i samosavlaivanje pri analiziranju; to je sve ali
to pokazuje da pri zaboravljanju sna nije nedosta-
jala ni jedna neprijateljska namera.
1
1
Kao primer za znaenje sumnje i nesigurnosti u snu,
uz istovremeno saimanje sadrzine sna u j edan pojedinaan
elemenat uzimam iz svojih Predavanja za uvod u psihoana-
lizu" (1916) sleei san, ija je analiza posle kratkotrajnog
odlaganja ipak uspela: Jedna skeptina pacijentkinja ima
podui san, u kome se dogaa da joj izvesne linosti priaju
o mojoj knjizi Dosetka" i da je veoma hvale. Zatim se po-
mnije neto o jednom kanalu", moda o nekoj drugoj knjizi
u kojoj se pojavljuje kanal, ili inae neto u vezi sa kana-
lom . . . ona to ne z na . . . to je sasvim nejasno." Sad ete si-
gurno biti skloni da verujete da elemenat ,kanal' nee moi
da se objasni, poto je i sam tako neodreen. U pravu ste
to nasluujete tekou, ali to nije teko zato to je nejasno,
nego je nejasno iz jednog drugog razloga, onog istog koji i
tumaenje ini tekim. Snevaici uz re kanal nita ne pada
na pamet; ni ja, naravno, ne znam nita da kaem. Neto
kasnije, u stvari sutradan, ona mi ispria da joj je palo na
pamet neto to bi moda spadalo ovamo. Naime, opet j edan
vic koji je bila ula. Na jednom brodu izmeu Dovera i Ka-
lea (Calais), j edan poznati pisac razgovara s jednim Englezom,
koji u izvesnoj vezi citira reenicu: Du sublime au ridicule
il n' y a qu' un pas (= od uzvienog do smenog samo je jedan
korak). Pisac odgovara: Oui, le pas de Calais (da, pa de Kale),
ime eli da kae da Francusku smatra velianstvenom, a En-
glesku smenom. Ali Pas de Calais je ipak .kanal' , naime En-
gleski kanal, Canal La Manche. Ne mislim li da ova pomisao
ima neke veze sa snom? Sigurno, velim ja, ona nam stvarno
daje reenje zagonetnog elementa sna. A zar vi sumnjate da
je ovaj vic jo pre sna postojao kao nesvesni deo elementa
,kanal' , moete li pretpostaviti da je on tek kasnije pronaen?
Pomisao naime potvruje skepsu koja se u nje krije iza na-
metljivog divljenja, a otpor je svakako zajednika osnova i
za jedno i za drugo, kako za to to joj je ta pomisao dola sa
takvim oklevanjem, a i za to to je odgovarajui elemenat
Ubedljiv dokaz za tendencioznu prirodu zabo-
ravljanja sna
1
, koja slui otporu, dobiemo u ana-
lizama iz procenjivanja jednog prethodnog stepena
zaborava. Dosta esto se deava da se u toku samo-
ga rada na tumaenju sna odjednom pojavi izostav-
ljeni deo sna koji je oznaen kao dosad zaboravljen.
Ovaj deo sna, otrgnut od zaborava, uvek je ono to
je najvanije: on lei na najkraem putu ka reenju
sna i zato je najvie bio izloen otporu. Meu pri-
merima snova koje sam uneo u sadrinu ove raspra-
ve dogodilo se da sam jedan takav komadi sadrzine
sna morao naknadno umetnuti. To je san o putova-
nju, kojim se sneva sveti dvojici neprijatnih saput-
nika i koji sam zbog njegove delimino veoma ne-
pristojne sadrzine ostavio gotovo neobjanjenim. Izo-
stavljeni deo glasi: Ja kaem u vezi sa jednom Sile-
rovom knjigom: It is from... Ali se ispravljam,
primeujui i sam greku, i kaem: It isby ... ovek
tada primeti svojoj sestri: Pa on je to pravilno re-
kao!"
2
Samoispravljanje u snu, koje se ponekim pisci-
ma inilo tako neobino, svakako ne zasluuje da se
njime pozabavimo. Radije u kao primer za jeziku
greku u snu izneti jedan doivljaj iz svoga sea-
nja. Kad mi je bilo devetnaest godina, bio sam prvi
put u Engleskoj i jedan dan sam se zadrao na obali
sna ispao tako neodreen. Obratite ovde panju na odnos
elementa sna prema njegovom nesvesnom. To je kao deli
tog nesvesnog, kao aluzija na nj ; svojom izolacijom on je po-
stao sasvim nerazumljiv."
1
O nameri pri zaboravljanju uopte vidi moju raspra-
vicu O psihikom mehanizmu zaboravnosti" (Der psychiche
Mechanismus der Vergesslichkeit) u Monatsschrift fiir Psy-
chiatrie und Neurologie", 1898 (To je postala prva glava Psi-
hopatologije svakodnevnog ivota", Sabrana dela IV. Srp-
sko izdanje Beograd, 1937).
2
Takve korekture u sluenju stranim jezicima u snovi-
ma nisu retke, ali se ee pripisuju stranim licima. Mori
(str. 143) je jednom, kad je uio engleski, sanjao da je nekom
drugom licu saoptio da ga je jue posetio, upotrebljavajui
ove reci: I called for you yesterday. A onaj drugi je pravilno
odgovorio: I called on you yesterday.
Irskog mora. Uivao sam, razume se, lovei morske
ivotinje koje su ostale na obali posle oseke i upra-
vo sam se bavio jednom morskom zvezdom (san po-
inje sa Hollthurn-Holothurien), kad mi prie jed-
na ljupka devojica i upita me: Is it a starfish? Is it
alive? Odgovorih: Yes, he is alive, ali se postideh
zbog nepravilnosti, pa sam reenicu pravilno pono-
vio. A namesto jezike greke koju sam tada nainio,
san sad stavlja jednu drugu greku, u koju Nemac
isto tako lako upada. Knjiga je od Silera" u toj
reenici re od" ne smemo prevesti sa from...,
nego sa by... To to rad sna ovu zamenu vri zato
to re from zbog velike slinosti u zvuan ju sa ne-
makim pridevom fromm dozvoljava izvanrednu mo-
gunost saimanja, ne sme vie da nas udi posle
svega onoga to smo uli o namerama rada sna i o
njegovoj bezobzirnosti prilikom izbora sredstava u
tu svrhu. Ali ta treba da znai sasvim bezazleno
seanje na morsku obalu u vezi sa ovim snom? Ono
na jednom to je mogue nevinijem primeru obja-
njava da upotrebljavam lan na pogrenom mestu,
da dakle stavljam re (he) kojom se odreuje rod
(pol) onde gde ona ne spada. To je svakako samo je-
dan od kljueva za reenje sna.
1
Ko je posle toga
uo jo i izvoenje naslova knjige M a tter and Mo-
tion (M o liere u ,,M a lae Imaginaire": La m a-
tiere est-elle laudable? a m o tion of the bo-
ivels) moi e lako da popuni ono to nedostaje.
Dokaz za to da je zaboravljanje sna veim de-
lom uinak otpora mogu da dam jednom demon-
stratio ad oculos." Jedan pacijent pria da je sanjao
neto, ali da od sna nikakav trag nije ostao u nje-
govom seanju; san, dakle, vai kao neto ega nije
ni bilo. Mi nastavljamo rad, ja nailazim na otpor,
objasnim poneto bolesniku, pomaem mu nagova-
ranjem i privoljevanjem da se pomiri s jednom ne-
1
Nemci za gramatiki lan imaju re ,,Geschlechtswort",
tj. re koja odreuje pol, rod. U engleskom taj lan glasi he
(= on), she (=ona) i it (= ono) (Prim. prev.).
prijatnom milju, i tek to mi je to polo za rukom,
on viknu: Sad opet znam ta sam sanjao! Isti otpor
koji mu je do toga dana smetao pri radu primorao
ga je i da svoj san zaboravi. Savlaivanjem ovog
otpora, ponovo sam san doveo u seanje.
Isto tako se moe pacijent, kad je doao do iz-
vesnog mesta rada, setiti jednog sna koji se do-
godio pre tri, etiri ili vie dana i koji je dotada mi-
rovao u zaboravu.
1
Psihoanalitiko iskustvo poklonilo nam je jo je-
dan dokaz za to da zaboravljanje sna daleko vie za-
visi od otpora nego od raznorodnosti budnog stanja i
stanja spavanja, kao to to pisci misle. Kao i osta-
lim analitiarima i pacijentima koji se nalaze na
takvom leenju dogaa se ne ba retko da mi, pro-
bueni iz jednog sna, kako bismo rekli, neposredno
posle toga poinjemo da svoj san objanjavamo u pu-
nom posedu aktivnog miljenja. U ovakvim sluaje-
vima esto nisam mirovao dok nisam stekao potpu-
no razumevanje sna, pa ipak se moglo dogoditi da
sam posle buenja iz sna ovaj rad na tumaenju isto
tako potpuno zaboravio kao i sadraj sna, mada sam
znao da sam sanjao i da sam san, tavie, i protu-
maio. Mnogo ee je san sobom odneo u zaborav
i rezultat tumaenja sna nego to je duevnoj aktiv-
nosti uspevalo da san zadri u seanju. Ali, izmeu
ovoga rada na tumaenju i budnog miljenja ne po-
stoji ona psihika provalija kojom autori iskljui-
vo ele da objasne zaboravljanje sna. Ako Morton
Prins (Morton Prince) protiv moga objanjenja za-
boravljanja sna primeuje da je to samo jedan spe-
cijalan sluaj amnezije za razdvojena duevna sta-
nja (dissociated states) i da nemogunost da se moje.
objanjenje ove specijalne amnezije prenese na dru-
ge tipove amnezije ovu i za njene najblie namere
ini bezvrednom, onda on itaoca podsea na to da
1
E. Douns (Jones) opisuje analogan sluaj koji se esto
dogaa, da se tokom analize jednog sna pomene neki drugi
san iste noi, koji je dotle bio zaboravljen i koji se ak nije
ni nasluivao!
u svima svojim opisima ovih disociranih stanja ni-
kada nije pokuao da nae jedno dinamiko obja-
njenje za ove fenomene. Inae bi morao otkriti da
je potiskivanje (odnosno otpor koji ovo stvara) isto
tako uzrok ovih disocijacija kao i amnezije za njenu
psihiku sadrinu.
Iskustvo koje sam mogao stei prilikom sastav-
ljanja ovog rukopisa pokazuje mi da se snovi ne
mogu zaboraviti kao to se ne zaboravljaju ni ostale
duevne radnje, i da se moraju isto tako izjednaiti
sa ostalim duevnim aktivnostima i u pogledu svog
zadravanja u pamenju. Meu svojim zabelekama
sauvao sam vrlo mnogo sopstvenih snova koje sam
onda iz bilo kakvih razloga mogao samo veoma ne-
potpuno, ili ih uopte nisam mogao, podvri tumae-
nju. Neke od tih snova pokuao sam da protumaim
godinu-dve kasnije u nameri da sebi pribavim ma-
terijal za ilustraciju svojih tvrenja. Takvi poku-
aji su bez izuzetka uspevali; tavie, tvrdio bih da
je tumaenje, kasnije, ilo lake nego dok su snovi
bili jo svezi doivljaji; za ovo bih, kao jedino mo-
guno objanjenje, naveo da sam od toga vremena
savladao mnoge otpore u svojoj unutranjosti koji su
mi u ono vreme smetali. Prilikom ovakvih naknad-
nih tumaenja ja sam tada utvrene misli sna upo-
reivao sa dananjima, najee mnogo bogatijim, pa
sam ondanje nalazio neizmenjene meu dananjim.
Svoje uenje zbog toga blagovremeno sam suzbio,
poto sam se setio da ve odavna imam obiaj da od
svojih pacijenata traim da snove iz ranijih godina,
koje mi oni nekom prilikom ispriaju, tumae onako
kao da su to snovi prethodne noi, po istom postupku
i sa istim uspehom. Prilikom razgovora o snovima
straha ja u izneti dva primera ovakvog zakasnelog
tumaenja sna. Kad sam ovaj eksperiment prvi put
nainio rukovodilo me je u tome opravdano oekiva-
nje da e se san i u tome ponaati kao neurotiki
simptom. Ako, naime leim psihoneurotiara, even-
tualno neku histeriju, pomou psihoanalize, moram
da naem objanjenje za prve, odnosno savladane
simptome to i danas jo postoje, koji su ga doveli
Zaboravljanje snova
175
k meni, i nalazim da je prvi zadatak lake resiti nego
onaj to danas nagoni na reavanje. Ve u svome
delu Studije o histeriji, objavljenom 1895. godine,
mogao sam da iznesem objanjenje prvog histerinog
napada koji je jedna ena od preko etrdeset godina
imala u petnaestoj godini ivota.
1
I ovde u, ne strogo povezano, izneti jo poneto
to imam da napomenem o tumaenju snova i to e
moda uputiti itaoca koji eli da me kontrolie nak-
nadnim radom na sopstvenim snovima.
Niko nee smeti oekivati da e mu tumaenje
sopstvenih snova pasti bez muke s neba. Ve za samo
zapaanje endoptikih fenomena i drugih senzacija
koje se obino izmiu panji potrebna je veba, ma-
da se nijedan psihiki motiv ne odupire ovoj grupi
percepcije. Znatno je tee uhvatiti nevoljne pred-
stave". Ko to trai, morae se ispuniti oekivanjima
pokrenutim u ovoj raspravi i, pridravajui se ovde
datih pravila, morae se truditi da u samoga sebe
suzbija svaku kritiku, svako predubeenje, svako
afektivno ili intelektualno opredeljivanje u toku ra-
da. On e se seati propisa koji je dao Klod Bernar
(Claude Bernard) za eksperimentatora u fiziolokom
laboratorijumu: Travailler comme une bete, tj. ra-
diti istrajno kao ivotinja, ali i tako isto ne hajui
za rezultat. Ko se pridrava ovih saveta, za njega
zadatak svakako nee predstavljati teak posao. Tu-
maenje jednog sna ne zavrava se uvek u jednom
potezu; esto oseamo da nam je naa radna spo-
sobnost iscrpljena kad smo sledili jednom lancu po-
misli, da nam san toga dana vie nita ne kazuje;
onda je najbolje prekinuti rad i ponovo se vratiti
na posao jednog od narednih dana. Onda e nau
panju privui neki drugi deo sadrine sna, i mi e-
1
Snovi koji su se dogodili u prvim godinama detinjstva
i koji su se esto u seanju sauvali u punoj ulnoj sveini,
i kroz decenije, dobijaju gotovo uvek velik znaaj za razu-
mevanje razvoja i neuroze snevaeve. Njihova analiza titi
lekara od greaka i nesigurnosti koje bi ga mogle i teorijski
zbuniti.
mo nai prilaz jednom novom sloju misli sna. To
bismo mogli nazvati frakcioniranim" tumae-
njem sna.
Poetnik u tumaenju snova najtee se moe
naterati da prizna injenicu da njegov zadatak nije
u potpunosti zavren ako ima u rukama potpuno tu-
maenje sna, koje je puno smisla, povezano i koje
obavetava o svim elementima sadrine sna. Osim
toga moe da postoji jo jedno tumaenje istoga sna,
jedno uporedno tumaenje koje mu je umaklo. Za-
ista nije lako u mislima stvoriti predstavu o bogat-
stvu nesvesnih tokova misli koji se bore da bi doli
do izraza, i verovati u vetinu rada sna da viezna-
nim nainom izraavanja tako rei uvek jednim udar-
cem pogodi sedam muva, kao to to radi krojaki
kalfa u bajci. italac e uvek biti sklon da autoru
prebaci izlino rasipanje svoje duhovitosti; ali ko je
lino stekao iskustvo, znae to bolje.
S druge strane, ne mogu se sloiti sa tvrenjem
koje je prvi izneo H. Zilberer: da svaki san ili
moda samo mnogobrojni snovi i izvesne grupe sno-
va zahtevaju dva razliita tumaenja, koja su ak
u vrstoj meusobnoj vezi. Jedno od ovih tumaenja,
koje Zilberer naziva psihoanalitikim, daje snu je-
dan proizvoljan, veinom infantilno-seksualni smisao;
ono drugo, znaajnije tumaenje, koje je on nazvao
anagoginim, otkriva ozbiljnije, esto dubokoumne
misli, koje je rad sna preuzeo kao materiju. Zilberer
ovo tvrenje nije dokazao saoptenjem niza snova
koje bi analizirao u oba pravca. Nasuprot tome, mo-
ram izjaviti da takva injenica ne postoji. Veina
snova ne trai nikakvo uporedno tumaenje i pre
svega ne moe da se protumai anagogiki. Sadejstvo
jedne tendencije koja bi htela da zamagli osnovne
odnose u stvaranju sna i da odvrati interesovanje od
njegovih nagonskih korena zapaa se isto tako dobro
u Zilbererovoj teoriji kao i u ostalim teorijskim na-
stojanjima u toku poslednjih godina. U nizu slua-
jeva mogao sam da potvrdim tanost Zilbererovih po-
dataka; analiza mi je onda pokazala da se rad sna
naao pred zadatkom da niz veoma apstraktnih misli
iz budnog ivota, podesnih za direktno prikazivanje,
pretvori u san. Rad sna je pokuao da resi taj zada-
tak tako to se doepao jednog drugog misaonog ma-
terijala, koji je sa onim apstraktnim mislima stajao
u labavoj vezi (koju esto treba nazvati alegori-
nom), i koji se uz to mogao prikazati sa manje po-
tekoa. Apstraktno tumaenje sna koji je na ovaj
nain postao sneva daje neposredno; a pravilno
tumaenje podmetnutog materijala mora se traiti
pomou poznatih tehnikih sredstava.
Na pitanje da li se svaki san moe tumaiti, tre-
ba odgovoriti sa ne. Ne smemo zaboraviti da prili-
kom tumaenja imamo protiv sebe one psihike sna-
ge koje su krive za izopaenje sna. Tako postaje pi-
tanje odnosa snaga da li nas nae intelektualno inte-
resovanje, naa sposobnost samosavlaivanja, nae
psiholoko znanje i izvebanost u tumaenju osposo-
bljavaju da savladamo unutranje otpore. Donekle je
to uvek mogue, bar dotle da steknemo ubeenje o
snu kao tvorevini punoj smisla, a veinom i da taj
smisao bar naslutimo. Vrlo esto nam san koji ne-
posredno sledi dozvoljava da potkrepimo i nastavi-
mo tumaenje koje smo bili prihvatili za prvi san.
itav niz snova koji se provlai nedeljama ili mese-
cima poiva esto na zajednikom tlu i onda ih tre-
ba podvrgnuti tumaenju zajedno. U snovima koji
slede jedan za drugim moemo esto primetiti kako
jedan od njih uzima za sredite ono to se u slede-
em nagovetava samo na periferiji, i obratno, tako
da se oba sna uzajamno dopunjuju i za tumaenje.
Na primerima sam ve dokazao da razliite snove iz
iste noi treba pri tumaenju, uglavnom, obraivati
kao celinu.
I u najbolje protumaenim snovima esto jedno
mesto moramo ostaviti u mraku, jer emo pri tuma-
enju primetiti da tamo poinje klupe misli sna koje
se ne da odmotati, a koje vie ne daje nikakav do-
prinos ni za rasvetl javan je sadrine sna. To je onda
pupak sna, mesto gde se on nastavlja u nepoznato.
Misli sna na koje nailazimo pri tumaenju moraju po
samoj prirodi stvari ostati bez definitivnog kraja;
12 Frojd, Odabrana dela, Vit
one moraju na sve strane prelaziti u zamreni splet
naeg misaonog sveta. A iz jednog gueg mesta ovo-
ga spleta uzdie se onda elja sna kao peurka iz
svoga micelijuma.
Sad se vraamo na injenice koje se tiu zabo-
ravljanja snova. Mi smo, naime, propustili da iz tih
injenica izvuemo jedan vaan zakljuak. Ako bud-
ni ivot pokazuje jasnu sklonost da zaboravi san koji
je bio stvoren u toku noi, bilo celinu neposredno
posle buenja ili delove tokom dana, i ako mi kao
glavnog uesnika u tom zaboravljanju otkrivamo psi-
hiki otpor protiv sna, otpor koji je ve u toku noi
uinio svoje protiv sna, onda se namee pitanje ta
je zapravo omoguilo da se stvori san uprkos ovak-
vom otporu. Uzmimo jedan ekstreman sluaj, u kome
budno stanje ponovo odstranjuje san kao da ga uop-
te nije ni bilo. Ako, pri tome, uzmemo u obzir igru
psihikih snaga, moramo izjaviti da san uopte ne bi
ni nastao da je otpor nou bio tako jak kao to je
danju. Na je zakljuak taj da je on u toku noi
izgubio jedan deo svoje snage; mi znamo da on nije
bio uklonjen, jer smo dokazali da postoji njegov udeo
u radu sna kao faktor izopaenja sna. Ali namee
nam se mogunost da je u toku noi bio smanjen i
da je ovim smanjenjem otpora bilo omogueno stva-
ranje sna, i tako moemo razumeti da on, povrativi
punu snagu buenjem, ponovo odstranjuje ono to je
morao da dopusti dok je bio slab. Opisna psihologija
nas ui da je stanje spavanja due glavni uslov za
stvaranje sna. Mogli bismo dodati objanjenje: sta-
nje spavanja omoguava stvaranje sna time to uma-
njuje endopsihiku cenzuru.
Mi smo svakako u iskuenju da ovaj zakljuak
smatramo jedinim koji je moguno izvui iz injenica
zaboravljanja sna i da iz njega razvijamo dalje za-
kljuke o odnosima energije za vreme spavanja i
budnoe. Ali emo se zasad zaustaviti na ovom. Kad
se jo malo vie udubimo u psihologiju sna, sazna-
emo da faktore koji omoguavaju stvaranje sna mo-
emo zamisliti i drukije. Moda se otpor protiv osve-
ivanja misli sna moe zaobii i kad on nije pre-
trpeo smanjenje svoje snage. A takoe izgleda
prihvatljivija misao da su oba faktora povoljna za
stvaranje sna redukcija i zaobilaenje otpora
omoguena istovremeno stanjem spavanja. Ovde u
prekinuti da bih posle izvesnog vremena nastavio.
Postoji jedan drugaiji niz prigovora protiv naeg
postupka prilikom tumaenja sna sa kojim se mo-
ramo sad raspraviti. Na se postupak sastoji u tome
da naputamo sve one ciljne predstave koje normal-
no upravljaju naim razmiljanjem, da svoju panju
uperimo na jedan jedini elemenat sna i zatim bele-
imo koje nehotimine misli nam padaju na pamet
u vezi s njim. Zatim uzimamo sledei sastavni deo
sadrine sna, ponovimo isti postupak na njemu i, ne
vodei rauna o pravcu u kome se misli kreu, ostav-
ljamo da nas one vode, pri emu kao to to obi-
no kaemo prelazimo s jedne stvari na drugu. Pri
tome se pouzdano nadamo da emo na kraju bez
ikakve aktivne intervencije s nae strane naii na
misli sna od kojih je san nastao. Protiv toga e kri-
tika moda imati ovo da primeti: Nikakvo udo nije
to od jednog jedinog elementa sna nekuda dospe-
vamo. Na svaku predstavu moe se neto asocijativ-
no nadovezati; udnovato je samo to da ovaj bescilj-
ni i proizvoljni tok misli moe dovesti upravo do
misli sna. Verovatno je to samoobmana; mi idemo za
lancem asocijacija polazei od jednog elementa dok
ne vidimo da se on iz bilo kakvog razloga prekida.
Kad, zatim, prihvatimo drugi elemenat, onda je sa-
svim prirodno to je prvobitna neogranienost aso-
cijacije sada pretrpela suavanje: Jo se seamo ra-
nijeg lanca misli i zato emo pri analizi druge pred-
stave sna lake naii na pojedine asocijacije koje
imaju neto zajedniko i sa asocijacijama iz prvog
lanca. Pa onda uobraavamo da smo pronali misao
koja predstavlja vorno mesto izmeu dva elementa
sna. Poto inae imamo svu slobodu povezivanja mi-
sli, pa zapravo iskljuujemo samo one prelaze sa
jedne predstave na drugu koji se javljaju u normal-
nom miljenju, to naposletku nee biti teko da iz
12*
180
Tumaenje snova, II
jednog niza meu-misli" skrpimo neto to naziva-
mo mislima sna, i to bez ikakve garantije za to,
poto nam one inae nisu poznate proglaavamo
psihikom zamenom sna. Ali sve je to potpuno pro-
izvoljno i vickasto iskoriavanje sluaja, i svaki onaj
koji uini taj beskorisni napor moe na ovaj nain
za bilo koji san da iskonstruie bilo kakvo tuma-
enje.
Ako nam se stvarno iznose ovakvi prigovori,
moemo se u cilju odbrane od njih pozvati na utisak
koji ine naa tumaenja snova, na iznenaujue
veze s ostalim elementima sna, koji se pojavljuju
dok mi pratimo pojedine predstave, i na neverovat-
nou da bi se neto to san tako iscrpno pokriva i
objanjava kao neko od naih tumaenja sna moglo
postii na drugi nain nego idui za prethodno uspo-
stavljenim psihikim vezama. Mi bismo kao oprav-
danje mogli navesti i to da je na postupak pri tu-
maenju sna identian sa postupkom kojim reavamo
histerine simptome, gde tanost naeg postupka ga-
rantu ju pojavljivanje i nestajanje tih simptoma na
njihovom mestu, gde su dakle tumaenja teksta pot-
krepljena doda tim ilustracijama. Ali mi nemamo ni-
kakvog razloga da izbegavamo problem kako da pra-
enjem jednog misaonog lanca koji se proizvoljno i
besciljno ispreda doemo do jednog preegzistentnog
cilja, jer taj problem, dodue, nismo u stanju da re-
simo, ali u potpunosti moemo da ga odstranimo.
Moe se, naime, dokazati netanost tvrenja da
se predajemo besciljnom toku predstava ako, kao pri
radu na tumaenju sna, ostavimo razmiljanje i do-
zvolimo iskrsavanje nehotinih predstava. Moe se
dokazati da se uvek moemo odrei samo nama po-
znatih ciljnih predstava i da sa prestankom tih pred-
stava smesta dolaze na vlast nepoznate mi ne-
tano kaemo: nesvesne ciljne predstave, koje sad
odreuju tok nehotiminih predstava. Miljenje bez
ciljnih predstava uopte ne moemo ostvariti sopstve-
nim uplivisanjem na na duevni ivot; ali mi je ta-
koe nepoznato u kakvim stanjima psihikog rastroj-
Zaboravljanje snova
181
stva se ono inae uspostavlja.
1
Psihijatri su se ovde
prerano odrekli verovanja u vrstinu sklopa psihi-
kih procesa. Ja znam da se nesreen tok misli bez
ciljnih predstava nikako ne javlja u okviru histerije
i paranoje kao ni pri stvaranju i razreavanju snova.
Moda se on uopte ne pojavljuje u endogenim psi-
1
Meni je tek kasnije skrenuta panja na to da Eduard
fon Hartman (von Hartmann) u ovoj psiholoki znaajnoj
taki zastupa isto gledite: Prilikom raspravljanja o ulozi
nesvesnog u umetnikom stvaranju (Philosophie des Unbe-
wussten, sveska I, odeljak B, glava V), Eduard fon Hartman
je razgovetno i jasno izrekao zakon o asocijaciji ideja voe-
nih nesvesnim ciljnim predstavama, a da pri tom nije bio
svestan dalekosenosti ovoga zakona. Njemu je stalo do toga
da dokae da je ,svakoj kombinaciji ulnih predstava, ako
nije potpuno preputena sluaju, nego treba da vodi jednom
odreenom cilju, potrebna pomo nesvesnoga' , i da svesno in-
teresovanje za odreen misaoni sklop predstavlja podstrek za
nesvesno da izmeu bezbrojnih moguih predstava izabere
svrsishodnu: ,Nesvesno je ono to vri izbor prema svrhama
interesovanja: i to vai za asocijaciju ideja pri apstraktnom
miljenju, kao ulnom predstavljanju ili umetnikom kombi-
novanju, i u duhovitoj dosetki.' Stoga je ogranienje asoci-
jacija ideja na predstavu koja izaziva i onu koja je izazvana,
u smislu iste asocijacione psihologije neodrivo. Takvo ogra-
nienje bi stvarno ,samo tada imalo opravdanja ako se u ljud-
skom ivotu dogaaju stanja u kojima je ovek slobodan ne
samo od svake svesne svrhe nego i od vladavine ili sadejstva
svakog nesvesnog interesovanja, svakog raspoloenja. A to j e-
dva da je stanje koje se ikad moe dogoditi, jer onda kad
svoj tok misli prividno u potpunosti prepustimo sluaju, ili
ako se sasvim prepustimo nehotinim snovima fantazije, ipak
vladaju uvek u jednom asu drugi glavni interesi, merodavna
oseanja i raspoloenja u dui nego u nekom drugom asu, i
ovi e imati uvek neki uticaj na asocijacije ideja' (Philosophie
des Unbewussten, 11. izdanje, I, 246). U polunesvesnim sno-
vima uvek se pojavljuju samo takve predstave koje odgovara-
ju trenutnom (nesvesnom) glavnom interesovanju (na navede-
nom mestu). Isticanje uticaja oseanja i raspoloenja na slo-
bodan tok misli sad pokazuje da je metodski postupak psiho-
analize i sa stanovita Hartmanove psihologije potpuno oprava
dan." (N. E. Pohorilles u Internationale Zeitschrift fiir arzt-
liche PsA., I, 1913, str. 650. Du Prel iz injenice to nam
jedno ime kojeg uzaludno pokuavamo da se setimo esto od-
jednom pada neposredno na pamet zakljuuje da postoji jed-
no nesvesno, ali ipak svrhovito miljenje, iji rezultat zatim
dopre u svest (Philosophie der Mvstik, strana 107).
182
Tumaenje snova, 11
hikim afekcijama; ak i delirijumi poremeenih su,
prema jednoj duhovitoj slutnji Lereovoj (Leuret),
puni smisla i nama postaju nerazumljivi samo zbog
praznina u njima. Ja sam stekao isto ubeenje gde
god mi se pruila prilika za posmatranje. Delirijumi
su delo cenzure koja se uopte vie ne trudi da sa-
krije svoje delovanje; umesto da sarauje na jednoj
obradi koja vie ne bi bila neprilina, ona bez obzi-
ra brie sve protiv ega stavlja prigovor, tako da
onda sve to preostane postaje bezvezno. Ova cen-
zura postupa potpuno analogno ruskoj cenzuri no-
vina na granici, koja dozvoljava da inostrani aso-
pisi u ruke italaca koje ona mora tititi dospeju
samo kad su pune isprecrtanih redova.
Slobodna igra predstava po proizvoljnom pove-
zivanju asocijacija pojavljuje se moda pri destruk-
tivnim organskim modanim procesima; ono to se
smatra takvim u psihoneurozama moe se uvek obja-
sniti delo van j em cenzure na misaoni niz potiskivan
u prednji plan od ciljnih predstava koje su same
ostale prikrivene.
1
Kao pouzdan znak asocijacije slo-
bodne od ciljnih predstava smatrala se meusobna
povezanost predstava (ili slika) koje se javljaju ve-
zama takozvane povrinske asocijacije, dakle aso-
nancom, dvosmislenou reci, vremenskim poduda-
ranjem bez unutranjeg smisaonog odnosa, svim onim
asocijacijama kojima sebi doputamo da se koristi-
mo u dosetki i u igri recima. To je zaista karakteri-
stino za misaone veze koje nas vode od elemenata
sadraja sna ka meu-mislima i od ovih ka pravim
mislima sna; primere za to nalazili smo u mnogim
analizama snova i oni su morali izazvati nae ue-
nje. Nijedno povezivanje tu nije bilo suvie labavo,
nijedna dosetka suvie za osudu da ne bi mogli po-
sluiti kao most od jedne misli prema drugoj. Ali
pravilno razumevanje ovakve popustljivosti nije da-
1
Uporedi sjajnu potvrdu za ovo tvrenje koje je izneo
C. G. Jung na analizama u Dementia praecox" (Zur Psvcho-
logie der Dementia praecox, 1907).
Zaboravljanje snova- 183
leko. Kad god je jedan psihiki elemenat povezan sa
drugim elementom nekom zazornom ili povrnom
asocijacijom, postoji i jedna korektna i dublja veza
medu njima koja podlee otporu cenzure.
Pritisak cenzure, a ne ukidanje ciljnih predsta-
va, pravi je razlog za preovlaivanje povrnih aso-
cijacija. Povrne asocijacije u prikazivanju zame-
njuju duboke asocijacije ako cenzura ove normalne
spoj ne puteve ini neprohodnim. To je kao kad jed-
na opta saobraajna prepreka, na primer poplava,
u planinama naini velike i iroke drumove nepro-
hodnim; saobraaj se tada odrava nezgodnim i str-
mim stazama kojima bi inae samo lovac prolazio.
Ovde je potrebno razdvojiti dva sluaja koja su
u sutini jedno. Ili je cenzura upravljena samo pro-
tiv veze izmeu dve misli kojima se, ako su odvo-
jene jedna od druge, ne moe nita prigovoriti. U
tom sluaju obe misli ulaze u svest jedna za dru-
gom; njihova povezanost ostaje skrivena; ali nam
zato pada na pamet jedna povrna veza meu nji-
ma na koju inae ne bismo pomislili. Ova veza po
pravilu polazi od nekog drugog kraja kompleksa
predstava nego ona potisnuta, ali bitna veza. Ili, pak,
obe misli same po sebi podleu cenzuri zbog svoje
sadrine; onda se one obe pojavljuju ne u pravom,
nego u modifikovanom, zamenjenom obliku, i obe
zamenjujue misli su odabrane tako da jednom po-
vrnom asocijacijom obnavljaju onu bitnu vezu u
kojoj se nalaze one od njih zamenjene misli. Pod pri-
tiskom cenzure izvreno je ovde u oba sluaja po-
meranje s jedne normalne, ozbiljne asocijacije na
povrnu asocijaciju koja izgleda apsurdna.
Znajui za ova pomeranja, mi se prilikom tu-
maenja snova poveravamo i povrnim asocijacijama,
potpuno i bez ikakvog dvoumljenja.
1
1
Ova ista razmiljanja vae, naravno, i kad se u sadr-
aju sna javno pojavljuju povrne asocijacije, kao na primer
u oba sna koja nam je ispriao Mori (strana 62): pelerinage
Pelletier pelle; Kilometer Kilogramm Gilolo Lo-
balia Lopez Lotto). Iz moga rada sa neurotiarima po-
hikim afekcijama; ak i delirijumi poremeenih su,
prema jednoj duhovitoj slutnji Lereovoj (Leuret),
puni smisla i nama postaju nerazumljivi samo zbog
praznina u njima. Ja sam stekao isto ubeenje gde
god mi se pruila prilika za posmatranje. Delirijumi
su delo cenzure koja se uopte vie ne trudi da sa-
krije svoje delovanje; umesto da sarauje na jednoj
obradi koja vie ne bi bila neprilina, ona bez obzi-
ra brie sve protiv ega stavlja prigovor, tako da
onda sve to preostane postaje bezvezno. Ova cen-
zura postupa potpuno analogno ruskoj cenzuri no-
vina na granici, koja dozvoljava da inostrani aso-
pisi u ruke italaca koje ona mora tititi dospeju
samo kad su pune isprecrtanih redova.
Slobodna igra predstava po proizvoljnom pove-
zivanju asocijacija pojavljuje se moda pri destruk-
tivnim organskim modanim procesima; ono to se
smatra takvim u psihoneurozama moe se uvek obja-
sniti delovanjem cenzure na misaoni niz potiskivan
u prednji plan od ciljnih predstava koje su same
ostale prikrivene.
1
Kao pouzdan znak asocijacije slo-
bodne od ciljnih predstava smatrala se meusobna
povezanost predstava (ili slika) koje se javljaju ve-
zama takozvane povrinske asocijacije, dakle aso-
nancom, dvosmislenou reci, vremenskim poduda-
ranjem bez unutranjeg smisaonog odnosa, svim onim
asocijacijama kojima sebi doputamo da se koristi-
mo u dosetki i u igri recima. To je zaista karakteri-
stino za misaone veze koje nas vode od elemenata
sadraja sna ka meu-mislima i od ovih ka pravim
mislima sna; primere za to nalazili smo u mnogim
analizama snova i oni su morali izazvati nae ue-
nje. Nijedno povezivanje tu nije bilo suvie labavo,
nijedna dosetka suvie za osudu da ne bi mogli po-
sluiti kao most od jedne misli prema drugoj. Ali
pravilno razume van je ovakve popustljivosti nije da-
1
Uporei sjajnu potvrdu za ovo tvrenje koje je izneo
C. G. Jung na analizama u Dementia praecox" (Zur Psvcho-
logie der Dementia praecox, 1907). -*
Zaboravljanje snova- 183
leko. Kad god je jedan psihiki elemenat povezan sa
drugim elementom nekom zazornom ili povrnom
asocijacijom, postoji i jedna korektna i dublja veza
medu njima koja podlee otporu cenzure.
Pritisak cenzure, a ne ukidanje ciljnih predsta-
va, pravi je razlog za preovlaivanje povrnih aso-
cijacija. Povrne asocijacije u prikazivanju zame-
njuju duboke asocijacije ako cenzura ove normalne
spojne puteve ini neprohodnim. To je kao kad jed-
na opta saobraajna prepreka, na primer poplava,
u planinama naini velike i iroke drumove nepro-
hodnim; saobraaj se tada odrava nezgodnim i str-
mim stazama kojima bi inae samo lovac prolazio.
Ovde je potrebno razdvojiti dva sluaja koja su
u sutini jedno. Ili je cenzura upravljena samo pro-
tiv veze izmeu dve misli kojima se, ako su odvo-
jene jedna od druge, ne moe nita prigovoriti. U
tom sluaju obe misli ulaze u svest jedna za dru-
gom; njihova povezanost ostaje skrivena; ali nam
zato pada na pamet jedna povrna veza meu nji-
ma na koju inae ne bismo pomislili. Ova veza po
pravilu polazi od nekog drugog kraja kompleksa
predstava nego ona potisnuta, ali bitna veza. Ili, pak,
obe misli same po sebi podleu cenzuri zbog svoje
sadrine; onda se one obe pojavljuju ne u pravom,
nego u modifikovanom, zamenjenom obliku, i obe
zamenjujue misli su odabrane tako da jednom po-
vrnom asocijacijom obnavljaju onu bitnu vezu u
kojoj se nalaze one od njih zamenjene misli. Pod pri-
tiskom cenzure izvreno je ovde u oba sluaja po-
meranje s jedne normalne, ozbiljne asocijacije na
povrnu asocijaciju koja izgleda apsurdna.
Znajui za ova pomeranja, mi se prilikom tu-
maenja snova poveravamo i povrnim asocijacijama,
potpuno i bez ikakvog dvoumljenja.
1
1
Ova ista razmiljanja vae, naravno, i kad se u sadr-
aju sna javno pojavljuju povrne asocijacije, kao na primer
u oba sna koja nam je ispriao Mori (strana 62): pelerinage
Pelletier pelle; Kilometer Kilogramm Gilolo Lo-
balia Lopez Lotto). Iz moga rada sa neurotiarima po-
184
Tumaenje snova, II
Psihoanaliza neuroza obilno se koristi ovim dve-
ma postavkama: da naputanjem ciljnih predstava
kontrola nad tokom predstava prelazi na skrivene
ciljne predstave, i da su povrne asocijacije samo za-
mena pomeranjem za potisnute dublje asocijacije.
Stavie, psihoanaliza obe ove teoreme ini osnovnim
stubovima svoje tehnike. Ako pacijentu naredim da
ostavi svako razmiljanje i da mi ispria to god mu
tada padne na pamet, onda se vrsto drim pretpo-
stavke da on nee moi ostaviti ciljne predstave
vezane za leenje, i smatram da sam u pravu ako
zakljuim da je i sve ono na izgled najbezazlenije
i najproizvoljnije to mi pria u vezi s stanjem nje-
gove bolesti. Jedna druga ciljna predstava, o kojoj
moj pacijent nita ne sluti, jeste predstava o mojoj
linosti. Potpuna ocena vanosti ove dve teoreme
kao i detaljnije obavetenje o njima spadaju, prema
tome, u domen prikazivanja psihoanalitike tehni-
ke kao terapeutske metode. Mi smo ovde stigli do
jednog od onih mesta na kojima namerno ostavlja-
mo predmet tumaenja snova.
1
.
Samo je jedno tano, i taj je prigovor opravdan,
naime da ne treba za svaku asocijaciju koja se jav-
lja za vreme rada na tumaenju traiti mesto u no-
nom radu sna. Jer mi, vrei tumaenje u budnom
stanju, idemo putem koji vodi natrag od elemenata
sna ka mislima sna. Rad sna je iao putem u su-
protnom pravcu. Nije nimalo verovatno da su ovi
putevi u suprotnom pravcu prohodni. Pokazuje se,
naprotiv, da danju prelazimo preko novih misaonih
veza po rovovima koji meu-misli i misli sna do-
diruju as na ovom, as na onom mestu. Moemo vi-
znato mi je kakva se reminiscencija rado prikazuje na ovaj
nain. To je upravo i traenje u konverzacijskom leksikonu
(u leksikonima uopte), iz kojeg veina mladih ljudi u vreme
pubertetske radoznalosti utoljava svoju e za objanjenjem
seksualnih zagonetaka.
1
Ove ovde iznete teoreme, koje su tada izgledale vrlo
neverovatne, doivele su kasnije eksperimentalno opravdanje
i primenu u Dijagnostikim studijama o asocijacijama" Jun-
ga i njegovih uenika.
Regresija
185
deti kako se svezi misaoni materijal dana uvlai u
nizove tumaenja. Verovatno je takoe da poveanje
otpora koje je nastupilo po isteku noi ini neophod-
nim nove i udaljenije zaobilazne puteve. Ali broj ili
priroda kolaterala, koje mi tako danju ispredemo,
psiholoki je bez ikakvog znaenja, sve dok nas ovi
vode putem ka mislima sna koje traimo.
B
REGRESIJA
A sada, poto smo se odbranili od prigovora ili
bar pokazali gde se nae odbrambeno oruje nalazi,
vie ne smemo odlagati psiholoko istraivanje za
koje smo se ve odavna pripremili. Samimo glavne
rezultate dosadanjeg istraivanja. San je punovaan
psihiki akt; njegova pokretna snaga je uvek elja
koja trai ispunjenje; to to se ne moe prepoznati
kao elja, i njegove mnogobrojne osobenosti i ap-
surdnosti sve je to posledica psihike cenzure
koju je san prilikom procesa stvaranja pretrpeo.
Osim neophodnosti da se oslobodi ove cenzure, pri
stvaranju sna delovali su i drugi faktori; neophod-
nost da se same psihiki materijal, obzir na mogu-
nost da bude predstavljen u ulnim slikama i
mada ne redovno obzir na to da spoljna pojava
sna bude racionalna i shvatljiva. Od svakog ovog
stava vodi put dalje ka psiholokim postulatima i na-
gaanjima: treba ispitati odnos izmeu elje koja je
pokreta sna i etiri uslova, kao i ovih izmeu sebe;
san treba da zauzme svoje mesto u spletu duevnog
ivota.
Mi smo na elo ovog odeljka stavili jedan san
da bi nas podsetio na zagonetke ije reenje jo ne-
dostaje. Tumaenje toga sna o detetu koje gori nije
nam stvaralo nikakve tekoe, mada ono nije bilo u
naem smislu potpuno. Pitali smo se zato je sneva
ovde uopte sanjao umesto da se probudi, i videli
smo da je jedan motiv snevaev bila elja da dete
zamisli kao ivo. Da pri tome igra ulogu jo jedna
druga elja moi emo uvideti posle kasnijih rasprav-
ljanja. Pre svega, dakle, proces miljenja za vreme
spavanja bio je pretvoren u san radi ispunjenja elje.
Ako eliminiemo ispunjenje elje, videemo da
preostaje samo jo jedna karakteristika koja obe
vrste psihikih zbivanja meu sobom odvaja. Misao
sna bi glasila: Vidim kako nekakav sjaj dolazi iz
sobe u kojoj lei le. Moda se preturila neka sveca
i dete sad gori! San je rezultat ovog miljenja re-
produkovao neizmenjen, ali ga je predstavio u si-
tuaciji koja stvarno postoji i koju bi ula mogla per-
cipirati kao doivljaj budnoga stanja. A to je upra-
vo najoptiji i najupadljiviji psiholoki karakter pro-
cesa snevanja; jedna misao, po pravilu misao o ne-
emu to se eli, objektivira se u snu, predstavlja se
kao scena ili se, kako nam se ini, doivljava.
Kako dakle treba da objasnimo ovu karakteri-
stinu osobenost rada sna ili skromnije reeno
kako da naemo mesta za nju u spletu psihikih pro-
cesa?
Ako sad stvar malo paljivije sagledamo, vide-
emo da su u obliku pojavljivanja ovoga sna izra-
ene dve meusobno gotovo nezavisne karakteristi-
ke. Jedna je ta to je misao predstavljena kao ne-
posredna situacija sa izostavljenim moda", a dru-
ga je ta to se misao pretvara u vizuelne slike i
govor.
Preobraaj koji zadesi misli sna usled toga to
se u njima izraeno oekivanje stavlja u prezent
moda u ovom snu nije veoma upadljiv. To je u vezi
s naroitom, zapravo sporednom ulogom ispunjenja
elje u ovom snu. Uzmimo mesto toga jedan drugi
san, u kome se elja sna ne odvaja od budnih misli
prenetih u san, na primer san o Irminoj injekciji.
Ovde misao koju e san prikazati predstavlja opta-
tiv: Kad bi samo Oto bio kriv za Irminu bolest! San
potiskuje optativ i zamenjuje ga obinim prezentom:
Regresija 187
Jeste, Oto je kriv za Irminu bolest. Ovo je dakle prva
od promena koju i neizopaeni san vri na mislima
sna. Neemo se dugo zadravati na ovoj prvoj oso-
benosti sna. Nju moemo likvidirati ukazivanjem na
svesnu fantaziju, na budan san koji isto tako postu-
pa sa svojim sadrajem. Ako Dodeov Monsieur Jo-
yeuse besposlen luta parikim ulicama, dok njegove
keri moraju verovati da je zaposlen i da sedi u
svom uredu, on o dogaajima koji e mu pomoi da
doe do protekcije i do nekog mesta takoe sanjari
u prezentu. San dakle upotrebljava prezent na isti
nain i s istim pravom kojim to ini i sanjarenje.
Prezent je vreme u kome se elja predstavlja kao
ispunjena.
Ali snovi se razlikuju od sna u budnom stanju
po jednoj drugoj osobenosti, naime po tome to se
sadraj predstava ne pretvara u misli, nego se pre-
tvara u ulne slike, kojima se onda poklanja vera i
koje ovek misli da doivljava. Dodajmo odmah da
se promena predstave u ulnu sliku ne nalazi u svim
snovima; postoje snovi koji se sastoje iskljuivo od
misli, a kojima se ipak ne moe osporiti da su u
sutini snovi. Moj san: autodidasker budna fan-
tazija sa profesorom N." jeste jedan takav san u
koji se jedva umealo vie ulnih elemenata nego da
sam njegovu sadrinu mislio preko dana. Takoe i u
svakom duem snu postoje elementi koji nisu proli
kroz promenu u ulno, koji se jednostavno misle ili
znaju onako kao to smo navikli u budnom stanju.
Dalje emo odmah ovde pomisliti na to da ovakvo
pretvaranje predstava u ulne slike ne pripada sa-
mo snu, nego isto tako i halucinaciji, vizijama, koje
se pojavljuju eventualno samostalno u zdravlju ili
kao simptomi psihoneuroza. Ukratko, odnos koji ovde
istraujemo ni u kom pravcu nije iskljuiv; ali osta-
je da nam ovaj karakter sna, gde postoji, izgleda kao
najznaajniji, tako da ne bismo mogli ni zamisliti
svet snova bez njega. Ali da bismo ga razumeli, mo-
ramo se upustiti u mnogo obuhvatnija objanjenja.
Meu svim napomenama uz teoriju snevanja,
koje moemo nai u pisaca, hteo bih da istaknem
188
Tumaenje snova, II
jednu kao polaznu taku. Veliki G. T. Fehner (G. Th.
Fechner), u svom delu Psychophysik (II deo, strana
520) u vezi s nekim raspravljanjima posveenim sno-
vima izraava slutnju da je pozornica akcije snova
razliita od pozornice budnog ivota u predstavama.
To je jedina hipoteza koja dozvoljava da se shvate
naroite osobenosti snevanja.
Ideja koja nam je ovako stavljena na raspola-
ganje jeste ideja psihikog lokaliteta. Ostaviemo sa-
svim po strani da nam je duevni aparat o kome je
ovde re poznat i kao anatomski preparat, i hoemo
da se briljivo sklonimo s puta iskuenju da psihiki
lokalitet eventualno anatomski odredimo. Mi osta-
jemo na psiholokom tlu i nameravamo da se dri-
mo samo poziva da instrument koji slui duevnom
radu zamislimo onako kao to zamiljamo otprilike
jedan sloen mikroskop, fotografski aparat i slino.
Psihiki lokalitet odgovara onda mestu unutar apa-
rata, na kome se pojavljuje jedan od prethodnih stup-
njeva slike. Kod mikroskopa i teleskopa to su, kao
to je poznato, delimino idealna mesta, krajevi u
kojima ne lei nijedan dohvatljiv deo aparata. Sma-
tram da je izlino traiti opravdanje za nepotpuno-
sti ovih i svih ostalih slinih slika. Ova uporeenja
treba da nam pomognu samo pri naem pokuaju koji
uzima na sebe zadatak da nam uini razumljivom
sloenost psihikog rada, tako to ovaj rad rastav-
ljamo, i svaki pojedinani rad pripisujemo pojedi-
nim sastavnim delovima aparata. Koliko je meni po-
znato, pokuaj da ovim nainom rastavljanja pogo-
dimo sastav duevnog aparata, jo nije dosad nai-
njen, a on mi se ini bezazlen. Mislim da naim na-
sluivanjima moemo ostaviti slobodan tok ako, pri
istom, samo sauvamo svoj hladnokrvan sud, i da
skelu ne smatramo graevinom. Poto nam nita
drugo nije potrebno sem pomonih predstava za
prvo pribliavanje neem nepoznatom, mi emo, u
poetku, ispred svih ostalih, dati vrednost najgrub-
ljim i najopipljivijim pretpostavkama.
Duevni aparat dakle zamiljamo kao jedan slo-
en instrument, ije emo sastavne delove nazvati
Regresija 189
instancijama ili, za ljubav vee jasnoe, sistemima.
Zatim treba oekivati da ovi sistemi imaju meu-
sobno, moda, stalni prostorni odnos, otprilike ona-
kav kakav imaju sistemi soiva u teleskopu, smete-
ni jedan iza drugoga. Strogo uzev, mi ne moramo
pretpostaviti da su psihiki sistemi stvarno pore-
dani u jednom prostornom poretku. Dovoljno nam
je da je time uspostavljen jedan vrst redosled, tako
to u izvesnim psihikim zbivanjima (nadraaj) pro-
lazi kroz sisteme u jednom naroitom vremenskom
nizu. U ostalim procesima moda e taj redosled biti
drugaiji: takvu jednu mogunost mi emo ostaviti
otvorenu. Zbog kratkoe, ubudue emo o sastavnim
delovima aparata govoriti kao o sistemima".
Prvo to nam pade u oi jeste da ovaj aparat,
sastavljen po sistemu, ima jedan pravac. Naa ce-
lokupna psihika delatnost polazi od (spoljnih i unu-
tranjih) nadraaj a i zavrava se u inervacijama.
Prema tome, aparatu pripisujemo jedan senzibilni i
motorni kraj; na senzibilnom kraju nalazi se jedan
sistem koji prima percepcije, na motornom lei je-
dan drugi koji otvara brane motilitetu (= motornoj
aktivnosti). Psihiki proces tee uglavnom od per-
ceptivnog kraja ka motornom. Najoptija shema psi-
hikog aparata imala bi, dakle, ovakav izgled:
Fig. 1
Ali to tek ispunjava jedan nama odavno poznat
zahtev da, naime, psihiki aparat mora biti izgra-
en kao jedan refleksni aparat. Refleksni procesi
ostaju model i za svaku psihiku funkciju.
190
Tumaenje snova, II
Mi, sada, imamo razloga da na senzibilnom kra-
ju uspostavimo prvu diferencijaciju. Od percepcija
koje dopiru do nas, u naem psihikom aparatu osta-
je jedan trag koji moemo nazvati tragom seanja.
Funkciju koja se odnosi na ovaj trag seanja zove-
mo pamenjem". Ako smo ozbiljno shvatili svoju
nameru da psihike procese poveemo sa sistemima,
onda trag seanja moe postojati samo u trajnim
promenama elemenata sistema. Ali, kao to smo na
drugom mestu ve izloili, postoje oigledne tekoe
ako pretpostavimo da jedan te isti sistem moe ver-
no sauvati promene svojih elemenata pa da ipak
bude uvek sposoban za primanje sveih i novih po-
voda za promenu. Po principu koji upravlja naim
opitom, podeliemo, dakle, obe ove funkcije na raz-
liite sisteme. Pretpostavljamo da sistem koji se na-
lazi sasvim napred na aparatu prima nadraaje opa-
anjem, ali da nikakav trag od njih ne sauva, dakle
da nema pamenja; i da se iza ovog nalazi jedan
drugi sistem koji trenutni nadraaj prvog pretvara
u trajne tragove. Onda bi slika naeg psihikog apa-
rata bila ovakva:
Fig. 2
Poznato je da od percepcija koje deluju na si-
stem P kao neto trajno zadravamo neto vie osim
same njihove sadrine. Nae percepcije takoe su
meusobno povezane u pamenju, i to pre svega
prema istovremenosti zbivanja. To nazivamo inje-
nicom asocijacije. Sad je jasno: ako sistem P uopte
nema nikakvog pamenja, onda ne moe sauvati ni
Regresija
191
tragove za asocijaciju; pojedini P-elementi bili bi
nepodnoljivo ometeni u svojoj funkciji kad bi se
jednoj novoj percepciji usprotivio neki ostatak jed-
ne ranije povezanosti. Mi dakle moemo pretposta-
viti da osnova asocijacije lei u mnemikim sistemi-
ma. injenica asocijacije sastoji se onda u tome da
se, zbog smanjenja otpora i probijanja jednog od
S-elemenata, nadraaj pre prenosi na jedan drugi
nego na jedan trei S-elemenat.
Pri detaljnijem razmatranju ukazuje se neop-
hodna potreba da je nuno pretpostaviti ne samo je-
dan nego vie takvih S-elemenata u kojima jedan
te isti nadraaj, prenoen preko P-elemenata, doiv-
ljava razliitu fiksaciju. Prvi od ovih S-sistema sa-
dravae svakako odreivanje asocijacije u pogledu
na istovremenost, a u udaljenijim sistemima isti per-
ceptualni materijal bie poredan prema drugim vr-
stama koincidencije, tako da bi odnosi slinosti i dr.
bili predstavljeni ovim kasnijim sistemima. Bilo bi,
naravno, uzaludno pokuati da se recima iskae psi-
hiko znaenje jednog ovakvog sistema. Njegova bi
karakteristika bila u uskoj povezanosti njegovih od-
nosa prema raznim elementima grubog materijala
seanja, tj. ako elimo da ukaemo na jednu teoriju
koja dublje ulazi u problem, u gradiranju efikasno-
sti otpora prema prolazu nadraaj a od ovih ele-
menata.
Ovde bi trebalo uiniti jednu napomenu opte
prirode koja moda ukazuje na neto znaajno. Si-
stem P koji nema nikakve sposobnosti da zadri pro-
mene, koji dakle nema nikakvo pamenje, daje na-
oj svesti itavu raznovrsnost ulnih kvaliteta. S dru-
ge strane, naa seanja, ne izuzimajui ni ona koja
su najdublje utisnuta u na duh, sama po sebi su
nesvesna. Ona se, meutim, mogu nainiti svesnim;
ali nema nikakve sumnje da ona mogu proizvesti
sva svoja dejstva dok se nalaze i u nesvesnom sta-
nju. Ono to nazivamo naim karakterom oslanja se
na tragove pamenja naih utisaka; a ba oni utisci
koji su najsnanije delovali na nas a to su utisci
iz nae prve mladosti upravo su oni to gotovo
nikad ne postaju svesni. A ako seanja ponovo po~
stanu svesna, onda ona ne pokazuju nikakvo ulno
svojstvo, ili ga ispoljavaju sasvim neznatno u pore-
enju sa ulnim opaanjima. Kad bi se sad moglo
potvrditi da se u * sistemima pamenje i svojstvo
koje karakterie svest meusobno iskljuuju, onda
bi se na uslove koji upravljaju nadraivanjem neu-
rona bacila svetlost koja mnogo obeava
1
kad bi se
utvrdilo da u sistemima pamenje i svojstvo to
karakterie svest jedno drugo iskljuuju.
Fig. 3
Ono to smo dosad pretpostavili o sastavu psi-
hikog aparata na senzibilnom kraju, uraeno je bez
obzira na san i na psiholoka objanjenja koja se
iz njega mogu izvesti. Ali san e nam posluiti kao
izvor za saznanje o jednom drugom delu aparata.
Videli smo da smo u stanju da objasnimo formira-
nje sna, samo smo hteli da se usudimo da pretposta-
vimo postojanje dveju psihikih instancija, od kojih
jedna izlae aktivnost druge kritici, ija je posledica
iskljuenje iz svesti.
Kritikujua instancija, zakljuili smo, odrava
tenje odnose sa sveu od kritikovane instancije.
Ona se izmeu ove i svesti nalazi kao nekakav za-
klon. Dalje, obrazloili smo da kritikujuu instanci-
1
Kasnije sam bio miljenja da svest nastaje upravo na
samom mestu traga seanja (Vidi naposletku: Notiz uber den
Wunderblock, 1925, Sabrana dela, sveska XIV).
Regresija 193
?
ju izjednaujemo sa onim to upravlja naim budnim
ivotom i odluuje o naim slobodnim, svesnim rad-
njama. Ako sad ove instancije u smislu naih pret-
postavki zamenimo sistemima, onda e na osnovu
pomenutog saznanja kritikujui sistem naposletku
biti pomeren na motorni kraj. Mi emo sad oba si-
stema uneti u nau shemu i nazivima koje smo im
dali izraziti njihov odnos prema svesti.
Poslednji od sistema na motornom kraju naziva-
mo predsvesnim da bismo naznaili da nadraajni
procesi u njemu bez ikakvog daljeg zadravanja
mogu stii do svesti kada su ispunjeni jo neki uslo-
vi, na primer dostignue izvesnog stepena intenzi-
teta, izvesne raspodele one funkcije koju moramo na-
zvati panjom, i slino. U isto vreme, to je sistem
koji dri klju za namerni motilitet. Sistem posle
ovoga nazivamo nesvesnim, budui da nema pristu-
pa u svest, sem preko predsvesnog, a pri tom prola-
zu njegov nadraujui proces mora pretrpeti izmene.
1
U koji od ovih sistema da stavimo sad podstrek
na stvaranje sna? Radi jednostavnosti u sistem Nsv.
Dodue, u kasnijim raspravljanjima mi emo sa-
znati da to nije ba sasvim tano, da je stvaranje
sna nuno povezano s mislima sna koje pripadaju
sistemu predsvesnog. Ali emo takoe na jednom
drugom mestu, kada budemo raspravljali o elji sna,
saznati da pokretaku snagu za san daje nesvesno
(Nsv), te emo zbog ovog poslednjeg faktora prihva-
titi nesvesni sistem kao polaznu taku za stvaranje
sna. Ovo izazivanje sna izraavae, kao i sve ostale
misaone tvorevine, tenju da se produi u predsve-
sno i da, polazei od njega, dobije pristup u svest.
Iskustvo nas ui da je cenzura otpora zatvorila
ovaj put mislima sna preko dana put koji kroz
predsvesno vodi u svest. Nou one sebi kre pristup
u svest, ali se postavlja pitanje kojim putem i zbog
1
Dalje izvoenje ove linearno otvorene sheme morae
raunati s pretpostavkom da je sistem koji sledi predsve-
snom sistem kome moramo pripisati svest, da je, prema tome,
P = svest.
13 Frojd, Odabrana dela, VH
koje promene. Kad bi mislima sna ovo bilo omogu-
eno time to nou opada otpor, koji uva granicu
izmeu nesvesnog i predsvesnog, onda bismo dobili
snove u materijalu naih predstava koji ne pokazuju
halucinatorian karakter koji nas sada interesuje.
Opadanje cenzure izmeu oba sistema Nsv i Psv
(nesvesnog i predsvesnog) moe nam dakle objasniti
samo takve tvorevine sna kao to je autodidasker,
ali ne moe objasniti snove kao to su oni o detetu
koje gori, a koje smo sebi postavili kao problem na
samom poetku ovih rasprava.
ta se zbiva u halucinatorinom snu nemoguno
je opisati drukije nego da kaemo: Nadraaj kree
putem unazad. Umesto ka motornom kraju aparata,
on se pomera ka senzibilnom kraju i stie najzad
do perceptivnog sistema. Ako ovaj pravac kojim se
psihiki proces nastavlja iz nesvesnog u budnom sta-
nju nazovemo progredijentnim, onda emo za san
rei da ima regredijentni karakter.
1
Ova regresija sigurno je tada jedna od psiholo-
kih osobenosti procesa sna; ali ne smemo zaboraviti
da ona ne pripada samo snevanju. I namerno sea-
nje i drugi delimini procesi naeg normalnog mi-
ljenja odgovaraju retrogresivnom kretanju u psihi-
kom aparatu od bilo kog kompleksnog akta pred-
stavljanja natrag na sirovi materijal tragova sea-
nja koje ima u osnovi. Ali u toku budnog stanja ovo
vraanje nikad ne ide ispred slika seanja; ono ne
moe stvoriti halucinatorno oivljavanje perceptual-
nih slika. Zato je to u snu drukije? Kad smo go-
vorili o radu saimanja u snu, nismo mogli da iz-
begnemo pretpostavku da rad sna moe u potpunosti
1
Prvi nago vesta j faktora regresije nalazi se ve u Al-
berta Magnusa. Imaginatio, pisao je on, izgrauje san iz sa-
uvanih slika senzornih objekata. Proces se obavlja u obrat-
nom smislu nego u budnom stanju (prema Dipgenu, Diepgen,
str. 14). Hobs (Hobbes) veli (u Leviatanu, 1651): In sum,
our dreams are the reverse of our waking imaginations, the
motion, when we are awake, beginning at one end, and when
we dream at another." (Prema H. Elisu, str. 112).
Regresija 195
prenositi intenzitete koji prianjaju za predstave,
s jedne na drugu. Verovatno je to ona izmena u
normalnom psihikom procesu koja inae omogua-
va katheksu sistema P u suprotnom pravcu do pot-
pune ulne ivosti, polazei od misli.
Nadam se da smo daleko od toga da bismo se
varali u dalekosenosti ovih razmatranja. Mi nismo
uradili nita drugo no to smo dali ime jednom fe-
nomenu koji se ne moe objasniti. Mi ga nazivamo
regresijom, ako se u snu predstava pretvori natrag
u ulnu sliku iz koje je ponikla nekad, bilo kad. Ali
i ovaj korak trai opravdanje. Zato davati ime ne-
emu ako nas ono ne ui niem novom? Ja mislim
da nam naziv regresija" slui utoliko to nama po-
znatu injenicu povezuje sa shemom psihikog apa-
rata opremljenog jednim pravcem. Ali na ovom me-
stu se prvi put isplauje to to smo postavili takvu
shemu. Jer druga jedna osobenost stvaranja sna po-
stae nam jasna bez novog razmiljanja, jednostav-
no uz pomo sheme. Ako proces sna posmatramo kao
regresiju unutar naeg hipotetikog psihikog apa-
rata, onda se bez daljeg moramo prihvatiti kao em-
pirijski utvrene injenice da se gube sve logike
relacije koje pripadaju mislima sna pri njegovom
radu, ili da se mogu izraziti samo s tekom mukom.
Prema naoj shemi ove misaone relacije ne nalaze
se u prvim S-sistemima, nego su sadrane u kasni-
jim sistemima koji lee dalje prema poetku, i pri
regresiji moraju gubiti svako sredstvo izraavanja,
osim u perceptualnim slikama. Sklop misli sna ra-
stvara se pri regresiji u svoj sirovi materijal.
Ali, kakva to promena omoguava regresiju, koja
je danju nemoguna? Ovde se moramo zadovoljiti
samo nasluivanjem. Nema sumnje da se radi o pro-
menama u katheksama energije vezanim za pojedi-
ne sisteme, kojima postaju prohodniji ili neprohod-
niji za nadraajni sistem. Ali u svakom aparatu tak-
ve vrste moguno je ostvariti isti efekat na prolaz
nadraaj a na vie naina ovakvih promena. Narav-
no, mi odmah pomiljamo na stanje spavanja i na pro-
mene u katheksi koje ono izaziva na senzornom kra-
l i
196
Tumaenje snova, II
ju aparata. Danju postoji stalno strujanje od si-
stema percepcije (P) koji struji u pravcu motorne
aktivnosti; to se strujanje nou zavrava i ono vie
ne bi moglo stvarati nikakvu prepreku vraanju na-
draaja u suprotnom pravcu. To bi bilo zatvaranje
od spoljanjeg sveta", koje po teoriji nekih nauni-
ka treba da razjasni psiholoke karakteristike sna.
Meutim, prilikom objanjenja regresije sna, mi e-
mo morati povesti rauna o onim drugim regresija-
ma koje se javljaju u patolokim momentima budnog
stanja. Kod ovih oblika ovo upravo dato objanje-
nje ostavlja nas, prirodno, na cedilu. Do regresije
dolazi uprkos neprekidnom senzibilnom strujanju u
progredijentnom pravcu.
Za halucinacije u histeriji, u vizijama duevno
normalnih lica mogu dati objanjenje da one stvar-
no odgovaraju regresijama, to jest da su misli pre-
tvorene u slike, i da su samo one misli izloene ovoj
promeni koje su u bliskoj vezi sa potisnutim sea-
njima, ili pak sa onim seanjima koja su ostala ne-
svesna. Jedan od mojih najmlaih pacijenata, na pri-
mer, jedan dvanaestogodinji histerik oseao je smet-
nje i nije mogao zaspati plaei se zelena lica sa
crvenim oima". Izvor ove pojave bilo je potisnuto,
nekad svesno seanje na nekog deaka koga je pre
etiri godine vie puta viao, i koji je za njega pred-
stavljao odvratan primer za sve one deje nepri-
stojnosti, meu ovima i onanije, zbog kojih on sada,
naknadno, samome sebi prebacuje. Njegova majka
je tada primetila da taj nevaspitani deran ima ze-
lenkastu boju lica i crvene (tj. crveno oiviene) oi.
Otuda i privienje straha koje je uostalom odreeno
samo za tu svrhu da bi ga podsetilo na neko drugo
mamino proricanje, da naime takvi deaci postaju
idioti, da u koli nita ne mogu nauiti i da rano
umiru. I na mali pacijent ispunio je jedan deo ovo-
ga proroanstva: u gimnaziji on ne moe da napre-
duje i, kao to nam pokazuje jedan deo njegovih
nenamernih misli, uasno se plai i drugoga dela toga
proroanstva. Leenje, dodue, posle kratkog vreme-
na uspeno se zavrava tako da eak sada moe
Regresija
197
da spava, izgubio je plaljivost a kolsku godinu za-
vrio je sa odlinim svedoanstvom.
Na ovom mestu hteo bih da objasnim jednu vi-
ziju o kojoj mi je priala druga jedna histerina bo-
lesnica (ena od etrdeset godina) iz vremena pre
nego to se razbolela. Jednoga jutra ona otvara oi
i primeuje u sobi svoga brata koji se, meutim, kao
to dobro zna, nalazi u ludnici. Kraj nje u postelji
spava njen sini. Da se dete ne bi uplailo i dobilo
greve kad primeti ujaka, ona preko njega navlai
pokriva, i privienje onda nestaje. Vizija predstav-
lja obradu jednog seanja iz detinjstva te dame, i
ono je bilo, dodue, svesno, ali je stajalo u najbliem
odnosu sa celokupnim nesvesnim materijalom u nje-
noj dui. Dadilja joj je nekada pripovedala da je
njena majka koja je vrlo rano umrla (njoj samoj je
prilikom majine smrti bilo tek osamnaest meseci)
patila od epileptinih ili histerinih napada, i to
posle straha koji je preivela kada se njen brat
(ujak moje bolesnice) nad njenom glavom pojavio
kao strailo, kao duh, uvijen u krevetski arav. Vi-
zija sadri iste elemente kao i seanje: pojam bra-
ta, pokriva, strah i njegovo delovanje. Ali ovi
elementi su sad poredani u jednu novu celinu i pre-
neti na druga lica. Oigledni motiv vizije, misao
njome zamenjena, i jeste zabrinutost da bi njen sin-
i, koji je fiziki toliko liio na svoga ujaka, mo-
gao da doivi njegovu sudbinu.
Oba primera koja sam ovde naveo nisu bez
ikakvog odnosa prema stanju spavanja, pa su zato
moda i nepodesna za dokazivanje onog zato su mi
potrebni. Stoga upuujem na moju analizu jedne
ene koja je patila od halucinatorne paranoje,
1
i na
rezultate mojih jo neobjavljenih studija o psiholo-
giji psihoneuroza, za potvrdu da se u ovakvim slu-
ajevima regresivne transformacije misli ne srne iz-
gubiti iz vida uticaj jednog potisnutog seanja ili se-
1
Dalje napomene o odbrambenim neuropsihozama, Ne-
urologisches Zentralblatt 1896, Nr. 10 (Sabrana ela, sveska I).
198
Tumaenje snova, II
anja koje je ostalo nesvesno, u najvie sluajeva
infantilnog seanja. Ove misli, povezane sa sea-
njem takve vrste, a ije je izraavanje zabranjeno
cenzurom, uvuene su tako rei od seanja u regre-
siju kao u onaj oblik predstavljanja u kome je se-
anje prisutno samo psihiki. Na ovom mestu mogu
navesti kao rezultat prouavanja o histeriji da se in-
fantilne scene (bilo da su one seanje ili fantazije),
ako je uspelo da se naine svesnim, vide kao haluci-
nacije i da one taj karakter gube tek poto budu
saoptene drugima. Poznato je, takoe, da ak i u li-
nostima ije seanje inae nije vizuelnog tipa, sea-
nja iz najranijeg doba detinjstva sauvaju svoj ka-
rakter ulne ivahnosti sve do kasnih godina.
Ako se sad setimo kakva uloga u mislima sna
pripada infantilnim doivljajima, ili na njima zasno-
vanim fantazijama, u kojoj meri se delovi tih doziv*
ljaja esto i ponovo pojavljuju u sadrim sna, koliko
esto se i same elje izvode iz njih, onda i za san
neemo porei verovatnou da bi pretvaranje misli
u vizuelne slike moglo biti posledica privlanosti
koju vizuelno predstavljeno seanje to tei da po-
novo oivi vri na misao koja se bori da bude izrae-
na, a koja je odseena od svesti. Prema ovom shva-
tanju, san bi se mogao takoe opisati kao zamena za
infantilnu scenu koja je izmenjena prenoenjem na
recentno iskustvo. Infantilna scena ne moe sprove-
sti u delo svoju obnovu: ona mora da se zadovolji
tako to e se ponovo vratiti kao san.
Ukazivanje na nain na koji infantilne scene (ili
njihove reprodukcije kao fantazije) funkcioniu u
izvesnom smislu kao primeri za sadraj snova ini
izlinom jednu od Semerovih pretpostavki i pretpo-
stavki njegovih pristalica o unutranjim nadraajnim
izvorima. Serner pretpostavlja da postoji stanje vi-
zuelne stimulacije", unutranje nadraenosti u ulu
vida, kad snovi pokazuju naroitu ivahnost svojih
vizuelnih elemenata ili naroito bogatstvo takvih ele-
menata. Mi se ne moramo protiviti ovoj pretpostavci,
i moemo se zadovoljiti otprilike time da jedno takvo
stanje nadraenosti konstatujemo samo za psihiki
Regresija
199
perceptivni sistem organa vida, ali emo istai da je
ovo stanje nadraenosti stanje izazvano seanjem,
osveenje jednog vizuelnog nadraenja koje je svo-
jevremeno bilo aktuelno. Momentano ja ne raspola-
em nijednim dobrim primerom iz svoga linog isku-
stva kojim bih dokazao jedan takav uticaj infantil-
nog seanja; moji su snovi uopte manje bogati ul-
nim elementima no to mi se ini da su u ostalih ljudi;
ali u najlepem i najivljem snu tokom ovih posled-
njih godina postalo mi je lako da halucinatornu ja-
snou sadrine sna svedem na ulne kvalitete sveih
i nedavno doivljenih utisaka. Na strani 116 pomenuo
sam jedan san, u kome su tamnoplava boja vode,
mrka boja dima iz brodskih dimnjaka i tamnomrka
i crvena boja graevina koje sam video na mene osta-
vili dubok utisak. Ovaj san, kao nijedan drugi, mo-
rao se tumaiti na osnovu vizuelnog nadraaja. A ta
je moj organ vida dovelo u ovo stanje nadraenosti?
Jedan recentni utisak koji se spojio sa itavim nizom
ranijih utisaka. Boje koje sam video bile su najpre
boje jedne kutije sa kameniima od kojih su, dan
pre moga sna, moja deca podigla itavu jednu divnu
zgradu i pokazala mi je da bih joj se divio. Tu je
bila i ista tamna crvena boja na velikim kameni-
ima, a plava i mrka boja bile su na malim kamen-
iima. Tome su se pridruili i utisci boja sa posled-
njih putovanja po Italiji, divna plava boja reke Soe
i lagune i mrka boja krasa. Lepota boja u snu pred-
stavljala je samo ponavljanje one lepote koju sam
video u seanju.
Da obuhvatimo sad sve to smo saznali o naroi-
toj sklonosti sna, da svoju predstavnu sadrinu pre-
lije u ulne slike. Ovaj karakter rada sna mi moda
nismo objasnili, sveli smo ga na poznate zakone psi-
hologije, a pri tome smo ga izdvojili kao da ukazuje
na nepoznate odnose i okarakterisali imenom ,,re-
gredijentnog" karaktera. Rekli smo da ova regresija,
svakako, svuda gde se pojavljuje predstavlja efekat
otpora, koji se suprotstavlja probijanju misli u sve-
sno normalnim putem, kao i istovremene privlano-
sti koju na misao vre postojea seanja to imaju
veliku senzornu snagu.
1
U sluaju sna, regresija bi moda bila olaka-
na prestankom progresivnog strujanja koje ide za
vreme dana od ulnih organa; u ostalim oblicima re-
gresije, odsustvo ovog dodatnog faktora mora biti
nadoknaeno veim intenzitetom ostalih motiva re-
gresije. Neemo takoe zaboraviti da zapamtimo da
bi kod ovih patolokih sluajeva regresije kao u snu
postupak prenoenja energije morao biti neki drugi
nego kod regresije u normalnom duevnom ivotu,
poto se njime omoguava potpuna halucinatorna
katheksa perceptualnih sistema. Ono to smo prili-
kom analize sna opisali kao obzir prema moguno-
sti predstavljanja" moglo bi se odnositi na vezu sa
selektivnom 'privlanou vizuelno prikupljenih sce-
na koje dodiruju misli sna.
O regresiji emo napomenuti jo i to da ona u
teoriji strujanja neurotikih simptoma ne igra manje
vanu ulogu od one koju igra u snu. U tom sluaju
razlikujemo tri vrste regresije: a) topiku regresiju
u smislu ovde razvijene sheme 'l' sistema; b) vremen-
sku regresiju, ukoliko se radi o vraanju na starije
psihike tvorevine; i c) formalnu regresiju, ako pri-
mitivni naini izraavanja i predstavljanja zamene
uobiajene naine. Ali sve tri vrste regresije u osnovi
su jedno i po pravilu se sastaju, jer ono to je vre-
menski starije ujedno je formalno primitivnije i u
psihikoj topografiji blie perceptualnom kraju.
Ali temu regresije u snu ne moemo napustiti
a da ne pomenemo i ne damo izraza utisku koji nam
se ve vie puta nametnuo i koji e se ponovo vratiti
posle udubljivanja u prouavanje psihoneuroza; na-
ime: da je snevanje u celini deo regresije na najra-
1
U opisu uenja o potiskivanju trebalo bi izneti da jed-
na misao bude potisnuta zajednikim delovanjem dva fakto-
ra koji na nju deluju. S jedne strane (od cenzure svesnog) ona
se odbacuje, a sa druge (od nesvesnog Nsv) ona se privlai,
dakle onako kao to se dolazi na vrh visoke piramide (Upo-
redi lanak Potiskivanje", Sabrana dela, sveska X).
Ispunjenje elja
201
nije prilike snevaa, ponovno oivljavanje njegovog
detinjstva, instinktivnih impulsa koji su u njemu
preovlaivali i naina izraavanja koji su mu tada
stajali na raspolaganju. Iza ovog individualnog de-
tinjstva obeava nam se uvid u filogenetsko detinj-
stvo, u sliku razvoja ljudskoga roda iji je razvoj po-
jedinca u stvari samo skraena rekapitulacija na
koju su uticale sluajne ivotne prilike. Mi nasluu-
jemo koliko su tane reci Fridriha Niea (Nietzsche)
da se ,,u snu nastavlja prastari ostatak oveanstva,
do kojeg se direktnim putem vie teko moe doi":
to u nama budi iekivanje da e nas analiza snova
dovesti do poznavanja ovekovog arhajinog nasled-
stva, da u njemu upoznamo ono to mu je psihiki
priroeno. Izgleda da su nam san i neuroza sauvali
vie od duevnih starina nego to smo to mogli na-
sluivati tako da psihoanaliza moe polagati pravo
na visok rang meu naukama koje se trude da re-
konstruiu najstarije i najmranije faze porekla ljud-
ske rase.
Lako je moguno da nas prvi deo ovog naeg
psiholokog prouavanja sna nee naroito zadovo-
ljiti. Ali teiemo se time to smo primorani da gra-
dimo i krimo put u mrak. Ako nismo sasvim zalu-
tali, onda moramo sa neke druge polazne take stii
otprilike u istu oblast u kojoj emo se moda bolje
snalaziti.
C
ISPUNJENJE ELJA
San, isprian na poetku ove glave, o detetu
koje gori zgodan je povod da ocenimo tekoe na
koje nailazi teorija o ispunjenju elja. Sigurno smo
svi sa uenjem uli da san treba da nije nita drugo
do ispunjenje elje, i to ne moda samo zbog kontra-
dikcije koja dolazi od stranog sna. Poto su nas prva
razjanjenja pomou analize pouila da se iza sna
kriju smisao i psihika vrednost, nismo bili nimalo
spremni da se ovaj smisao odredi tako jednostavno.
Prema korektnoj, ali nepotpunoj definiciji Aristote-
lovoj, san je ukoliko se spava samo miljenje
koje se nastavlja u stanju spavanja. Ako pak nae
miljenje danju stvara tako raznolike psihike akte,
sudove, zakljuivanja, osporavanja, oekivanja, na-
mere itd. zato bi ono nou moralo da se ogranii
iskljuivo na stvaranje elja? Zar, naprotiv, ne po-
stoji obilje snova koji jedan drugaiji psihiki akt,
na primer neku brigu, donose u vidu sna, i nije li
upravo takav san onaj naroito prividni san jednog
oca kojim smo ovu glavu otpoeli? Kad na oca koji
spava padne zrak svetlosti, on zabrinuto zakljuuje
da se preturila jedna sveca i da je mogla zapaliti
mrtvo telo njegovog deteta. Ovaj zakljuak on pre-
tvara u san tako to ga odeva u jednu oiglednu situ-
aciju i u sadanje vreme. Kakvu ulogu pri tom igra
ispunjenje elje? Zar je moguno u njemu prevideti
preovlaivanje jedne misli koja se nastavlja od bud-
nog stanja ili koja je podstaknuta novim ulnim uti-
skom?
Sve je to tano i primorava nas da se detaljnije
upustimo u ulogu koju ima ispunjenje elje u snu, i
na znaaj budnih misli koje se u spavanju nastav-
ljaju.
Upravo ispunjenje elje nas je ve podstaklo da
snove podelimo u dve grupe. Nailazili smo na snove
koji su oigledno predstavljali ispunjenje elje; i na
druge, ije je ispunjenje elje bilo nejasno, esto i
svim moguim sredstvima prikriveno. U ovim dru-
gim snovima prepoznali smo delovanje cenzure sna.
Neizopaene eljene snove nalazili smo prvenstveno
u dece. Izgledalo je da se kratki, otvoreno eljeni
snovi ovo ograivanje naroito podvlaim po-
javljuju i u odraslih.
Sada moemo da se pitamo odakle svaki put do-
lazi elja koja se u snu ostvaruje. Ali na koju opre-
nost ili na koju raznovrsnost se odnosi ovo nae ,,oda-
Ispunjenje elja 203
kle"? Ja mislim, na oprenost izmeu dnevnog ivota
koji je postao svestan i jedne psihike aktivnosti koja
je ostala nesvesna, i koju tek tokom noi moemo
primetiti. Za poreklo jedne elje nalazim da postoje
tri mogunosti: 1) ona je mogla biti izazvana tokom
dana i, zbog spoljnih prilika, ostati nezadovoljena; u
tom sluaju za no preostaje jedna priznata i nere-
ena elja; 2) ona se mogla pojavit danju, ali biti od-
baena; u tom sluaju nam ostaje jedna nereena,
ali potisnuta elja; ili 3) ona moe biti bez ikakve
veze sa dnevnim ivotom i pripadati onim eljama
koje se u nama tek nou bude iz potisnutog. Ako po-
segnemo za naom shemom psihikog aparata, onda
emo elju prve vrste lokalizovati u sistem predsve-
snog (Psv); za elju druge vrste pretpostavljamo da
je iz sistema predsvesnog potisnuta u nesvesno (Nsv)
i samo tamo se sauvala, ako se uopte sauvala; a
za izazivanje elje tree vrste verujemo da je uopte
nesposobna da prekorai sistem nesvesnog. Imaju li
elje koje su ponikle iz tih razliitih izvora istu vred-
nost za san, istu mo da podstaknu san?
Pregled snova koji nam stoje na raspolaganju
da bismo mogli odgovoriti na ovo pitanje skree nam
pre svega panju na to da kao etvrti izvor elje sna
dodamo aktuelne impulse elja koji se javljaju nou
(na primer elje stimulisane eu, seksualnom po-
trebom). Onda e nam postati verovatno da poreklo
elje sna ni u emu ne menja njenu sposobnost da
izazove san. Podseam na san male devojice u ko-
jem se nastavlja njena vonja jezerom koja je danju
bila prekinuta, i na druge deje snove; oni se obja-
njavaju jednom neispunjenom, ali ne suzbijenom e-
ljom prethodnog dana. Za to da se jedna danju su-
zbijana elja razbukti u snu mogu se navesti bez-
brojni primeri; jedan najprostiji te vrste mogao bih
ovde naknadno izneti. Jedna dama, pomalo sklona
podsmevanju, ija se mlaa prijateljica verila, pre-
ko dana na pitanje poznanika da li poznaje mlado-
enju i ta o njemu misli odgovara sa neogranienim
slavopojkama; pri tome svoj pravi sud uutkuje jer
bi rado kazala istinu: on je sasvim prosean ovek.
204
Tumaenje snova, II
Nou ona sanja da joj je upueno isto pitanje, pa na
njega odgovara formulom: Pri naknadnim porudbi-
nama dovoljno je navesti broj.
1
Naposletku, kao re-
zultat mnogobrojnih analiza saznali smo da u svim
snovima koji su pretrpeli izopaen je elja potie iz
nesvesnog i da danju nije mogla biti primecena. I
tako, na prvi pogled, da za stvaranje sna sve elje
imaju istu vrednost i istu mo.
Na ovom mestu ne mogu dokazivati da stvari
zapravo drukije stoje, ali sam veoma sklon da pret-
postavim da su elje sna stroe uslovljene (determi-
nisane). Deji snovi ne ostavljaju nikakvu sumnju o
tome da izaziva sna moe biti jedna elja koja danju
nije bila ispunjena. Ali se ne srne zaboraviti da je to
onda elja jednoga deteta, impuls elje one snage koja
je svojstvena infantilnom. Za mene je sasvim sum-
njivo da li je jedna elja koja preko dana nije bila
ispunjena u odraslog oveka dovoljna da stvori san.
Izgleda mi, naprotiv, da smo sa progresivnom kon-
trolom koju nad naim instinktivnim ivotom vri na-
a aktivnost miljenja mi smo sve vie i vie skloni da
se kao nekorisnog odreknemo formiranja ili zadra-
vanja tako intenzivnih elja kakve su one to ih po-*
znaju deca. Moguno je da se pri tom u ovom pogledu
mogu pojaviti individualne razlike, i da pojedini ljudi
infantilni tip mentalnog procesa zadravaju due
od drugih, upravo kao to postoje sline razlike i u
slabljenju vizuelnog predstavljanja koje je u prvim
godinama ivota tako ivo. Ali uglavnom tako mi-
slim elja koja je preko dana ostala neispunjena u
odraslog oveka nee biti dovoljna da izazove san.
Rado priznajem da e podsticaj elje koji dolazi iz
svesnoga doprineti izazivanju sna, ali verovatno ni-
1
U prevodu se izgubila veza izmeu danju suzbijanog
suda o prijateljiinom vereniku i duhovito primenjene poslov-
ne, trgovake formule u snu. U originalu i u latentnim mi-
slima sna preutkivani sud podrugljive dame glasi: ,,Er ist
ein Dutzendmensch", tj . ovek kakvi se nalaze tucetima, obi-
an kao roba koja se proizvodi serijski, na tuce, artikl koji
je potpuno oznaen brojem u katalogu (Prim. prev.).
Ispunjenje elja 205
ta vie. San se ne bi ostvario da predsvesna elja
nije uspela u tome da pojaanje pronae na nekoj
drugoj strani.
Naime, iz nesvesnog. Ja zamiljam da svesna
elja moe postati izazivaem sna samo ako joj uspe
da probudi jednu isto takvu nesvesnu elju kojom
jo i sama biva pojaana. Ove nesvesne elje ja po-
smatram, prema nagovetaj ima dobij enim iz psiho-
analize neuroza, kao uvek ive, uvek spremne da se
probiju do izraza ako im se prui prilika da se po-
vezu s nekim podsticaj em iz svesnoga, da svoj veliki
intenzitet prenesu na njihov manji intenzitet.
1
Onda
mora izgledati kao da se jedino svesna elja realizo-
vala u snu; i samo jedna mala neobinost u obliko-
vanju toga sna dae nam znak kako da uemo u trag
snanom pomagau iz nesvesnoga. Ove uvek ive.
tako rei besmrtne elje naeg nesvesnog, koje pod-
seaju na Titane iz mitologije na kojima od pamti-
veka lee teki planinski masivi to su ih, nekada,
bogovi pobednici na njih svalili, i koji i sada, s vre-
mena na vreme, zadrhte pod trzajima udova Titana;
ove elje koje se nalaze u potiskivanju, velim, i
same su infantilnog porekla kao to to saznajemo iz
psiholokog istraivanja neuroza. Ja bih, dakle, ra-
nije iskazanu misao da je poreklo elje sna irelevant-
no uklonio i zamenio jednom drugom koja glasi:
elja koja je predstavljena u snu mora biti infantil-
na. Ona onda u odraslih ljudi vodi poreklo iz nesve-
snog (Nsv); u dctcta gde jo ne postoje odvajanje i
cenzura izmeu predsvesnog (Psv) i nesvesnog (Nsv),
1
One ovaj karakter neunitivosti dele sa svima stvarno
nesvesnim aktima, to jest onima koji pripadaju jedino siste-
mu nesvesnog (Nsv). To su putevi prokreni jednom zauvek,
koji nikad ne opuste i koji su uvek spremni da ekscitatorni
proces vode do pranjenja kad god ih nesvesno nadraenje
kathektira. Da se posluim jednim uporeenjem: za njih po-
stoji samo onaj isti nain unitenja koji postoji za seni Odi-
sejevog podzemlja: one se bude u nov ivot im popiju malo
krvi; a procesi zavisni od predsvesnog sistema razori vi su u
sasvim drugom smislu. Na ovoj razlici zasniva se psihotera-
pija neuroza.
206
Tumaenje snova, 11
ili gde se tek postepeno javlja, to je neispunjena, ne-
potisnuta elja iz budnoga ivota. Ja znam da se ovo
shvatanje ne moe uopteno dokazati, ali tvrdim da
se esto moe dokazati i onde gde ga ne bismo ni na-
sluivali, i da se uopte uzev, ne moe porei.
Impulse elja koji su preostali iz budnog stanja,
dakle, ja stavljam u pozadinu u vezi sa stvaranjem
sna. Ne priznajem im nikakvu drugu ulogu sem, mo-
da, ulogu materijala senzacija koje postaju aktuelne
za sadraj sna za vreme spavanja (uporedi ranija izla-
ganja). Ja se, dakle, pridravam linije koju mi pro-
pisuje ovaj tok razmiljanja ako sad uzmem u obzir
ostale psihike nadraaje (podsticaje) koji su preostali
iz dnevnog ivota a koji nisu elje. Ako se odluimo
da idemo na spavanje, moe nam poi za rukom da
katheksije energije naeg budnog ivota privremeno
zaustavimo. Ko je u stanju da to dobro uradi, taj je
dobar spava. Kau da je Napoleon I bio primer ta-
kve vrste ljudi. Ali to nam ne polazi uvek za rukom
i u tome ne uspevamo uvek u potpunosti. Nereeni
problemi, teke brige koje nas mue i prevlast uti-
saka produavaju nau misaonu aktivnost i za vreme
spavanja i odravaju psihike procese u sistemu koji
smo obeleili kao predsvesno. Ako nam je stalo do
toga da podelimo ove impulse miljenja koji se u snu
nastavljaju, onda ih moemo podeliti u etiri grupe:
1. one to za vreme dana zbog sluajne spreenosti
nisu bili dovreni; 2. one to nisu izvreni i nisu re-
eni zbog slabljenja nae snage miljenja; 3. one to
smo ih preko dana potisnuli i uklonili. Tome se pri-
druuje i snana etvrta grupa: utisci to su aktiv-
nou predsvesnog preko dana u naem nesvesnom
(Nsv) pokrenuti, i najzad, kao 5. grupu moemo do-
dati: indiferentne utiske dana koji su zbog toga ostali
nereeni.
Psihike intenzitete koje ovi ostaci duevnog i-
vota uvode u stanje spavanja, pre svega one iz grupe
nereenog, ne smemo nikako potcenjivati. Sigurno je
da se ovi nadraaji i za vreme noi bore da bi doli
do izraza, i sa isto takvom sigurnou moemo pret-
postaviti i to da stanje spavanja onemoguava nastav-
Ispunjenjc elja 207
ljanje ovog ekscitatornog procesa na uobiajeni nain
u predsvesnom, i njihov zavretak preko dolaenja
svesti. Ukoliko smo u stanju da postanemo svesni na-
ih misaonih procesa normalnim putem, i nou, mi
jednostavno ne spavamo. Kakvu promenu izaziva
stanje spavanja u sistemu predsvesnog (Psv), to ne
umem da kaem
1
ali nema nikakve sumnje da psi-
holoku karakteristiku sna treba u sutini traiti ba
u modifikacijama u katheksiji upravo ovoga sistema,
sistema koji takoe kontrolie pristup motilitetu koji
je u snu paralizovan. S druge strane, nijedna stvar
u psihologiji snova ne daje mi razloga za pretpo-
stavku da san stvara bilo kakve modifikacije, osim
sekundarnih, u odnosima sistema nesvesnog (Nsv).
Nonom uzbuenju u predsvesnom (Psv) ne preosta-
je dakle nijedan drugi put nego onaj kojim idu pod-
sticaji elje iz nesvesnog (Nsv). Predsvesni nadraaji
moraju traiti pojaanje iz nesvesnog (Nsv) i mora-
ju pratiti nesvesna uzbuenja du njihovih zaobila-
znih puteva. A kakav je odnos predsvesnih ostataka
prethodnoga dana prema snovima? Nema nikakve
sumnje da oni u velikom broju prodiru u sadraj sna,
da ga koriste da bi se i nou nametnuli svesti; ta-
vie, oni katkad dominiraju sadrinom sna, primora-
vaju je da nastavi aktivnost u toku dana. Sigurno je,
tnkoe, da ostaci prethodnog dana moraju imati i
svaki drugi karakter isto tako kao i karakter elja;
ali pri tome je u najveoj meri pouno, i za uenje o
ispunjenju elja upravo odluujue, utvrditi ka-
kvom se uslovu moraju povinovati da bi bili prim-
ljeni u san.
Uzmimo jedan od ranije navedenih primera sno-
va, na primer san koji mi mog prijatelja Otona pri-
kazuje sa znacima Bazedovljeve bolesti. U toku dana
1
Dalje prodiranje u poznavanje prilika stanja spava-
nja i uslova halucinacija pokuao sam da prikazem u svom
lanku Metapsiholoka dopuna uenju o snovima" (Meta-
psychologische Erganzung zur Traumlehre), objavljenom u
Internationale Zeitschrift fvir Psychoanalyse IV, 1916/18, Sa-
brana dela, sveska X..
208
Tumaenje snova, II
sam bio zabrinut a povod za to davao mi je Otonov
izgled; a zabrinutost mi je padala teko kao i sve dru-
go to se te osobe tie. I ona je, mogu pretpostaviti,
pola sa mnom i u spavanje. Verovatno sam eleo da
utvrdim ta to s njim nije u redu. Nou je ova zabri-
nutost nala izraza u snu, koji sam ispriao, a ija
je sadrina pre svega bila besmislena a, zatim, nije
odgovarala nikakvom ispunjenju elje. Ali ja sam
poeo istraivati odakle potie ovaj neumesni izraz
zabrinutosti koju sam preko dana osetio, te sam po-
mou analize naao neku vezu u tome to sam Oto-
na identifikovao sa nekim baronom L., a sebe sa pro-
fesorom R. Zato sam ba morao izabrati ovu zame-
nu za misao preko dana postojalo je za to samo jed-
no objanjenje. Za identifikaciju sa profesorom R.
morao sam biti uvek spreman u Nsv, poto se preko
nje ispunjavala jedna od besmrtnih elja iz moga de-
tinjstva elja za veliinom. Rune misli koje bih
preko dana sigurno odbacio, upravljene prema mome
prijatelju, iskoristile su priliku da se uvuku zajed-
no i da budu izraene, ali i zabrinutost toga dana je
preko jedne zamene u sadraju sna dola do neke
vrste izraaja. Dnevna misao, koja sama po sebi nije
bila nikakva elja, nego, naprotiv, zabrinutost, mo-
rala je na bilo koji nain pronai neko vezivanje za
jednu infantilnu, sada nesvesnu i potisnutu elju
koja bi je dalje, istina doteranu na odgovarajui na-
in, stvorila" za svest. Ukoliko je ova briga vie do-
minirala, utoliko je nasilnije mogla biti uspostavlje-
na veza koju je valjalo stvoriti: izmeu sadrine elje
i sadrine strahovanja uopte nije morala ni da po-
stoji neka veza, i u naem sluaju stvarno nije ni po-
stojala.
Moda bi bilo korisno da o ovom istom pitanju
raspravljamo i u obliku istraivanja o tome kako se
san ponaa ako mu se u njegovim mislima prui ma-
terijal koji potpuno protivurei ispunjenju elje, da-
kle opravdane brige, bolnih razmiljanja, munih
zapaanja. Raznovrsnost mogunih rezultata moe se
onda razvrstati na ovaj nain: a) Radu sna uspeva
da sve neprijatne predstave zameni suprotnim pred-
Ispunjenje elja
209
stavama i da neprijatne afekte, koji njima pripadaju,
potisne. To onda daje jedan ist san zadovoljenja,
konkretno ispunjenje elje" za koje izgleda da vie
nita ne treba rei. b) Neprijatne predstave dolaze,
u manifestni sadraj sna vie ili manje izmenjene, ali
jo uvek dovoljno jasne. Ovo je sluaj koji izaziva
sumnju u vrednost teorije elje kod snova i trai
dalje istraivanje. Takvi snovi neprijatne sadrine
mogu se osetiti ili kao indiferentni, ili mogu biti pra-
eni itavim neprijatnim afektom koji izgleda oprav-
dan njhovom predstavnom sadrinom ili, pak uz ra-
zvijanje straha, mogu dovesti ak do buenja.
Analiza potom ukazuje da su i ovi neprijatni
snovi ispunjenja elja. Neka nesvesna i potisnuta
elja, ije ispunjenje snevaevo Ja ne bi moglo osetiti
drukije nego kao muno, posluila se pogodnom pri-
likom koja joj se prua postojeom katheksom ne-
prijatnih ostataka prethodnog dana, pruila je svoju
pomo, i tako im omoguila da uu u san. Ali dok se
u sluaju a nesvesna elja poklopila sa svesnom, u
sluaju b otkriva se nesuglasica izmeu nesvesnog i
svesnog izmeu potisnutog Ja i situacije bajke
o trima eljama koje vila dozvoljava onom branom
paru a koja biva ostvarena (vidi na str. 231). A za-
dovoljstvo zbog ispunjenja potisnute elje moe is-
pasti tako veliko da moe odrati ravnoteu u nepri-
jatnim afektima vezanim za ostatke iz prethodnog
dana. San je tada u oseajnom tonu ravnoduan, mada
s jedne strane predstavlja ispunjenje elje, a s dru-
ge ispunjenje nekog strahovanja. Ili se moe dogo-
diti da spavajue Ja uzme jo obilnije uee u stva-
ranju sna, da na ostvareno zadovoljstvo potisnute
elje reaguje ustro i indignirano i da samo naini
kraj snu uz izbijanje straha. Nije dakle teko videti
da su neprijatni snovi i snovi straha u smislu teorije
isto tako ispunjenje neke elje kao to su to direktni
snovi zadovoljenja.
Neprijatni snovi mogu biti i snovi kazne. Mora
se priznati da se njihovim priznavanjem u izvesnom
smislu doprinosi neto novo teoriji snova. Sto se nji-
ma ispunjava isto tako je nesvesna elja: elja da sne-
210
Tumaenje snova, II
va bude kanjen za potisnuti i nezadovoljeni impuls
elje. Snovi te vrste u toj meri se uklapaju u ovde
zastupljen zahtev da je pokretaka snaga za stvara-
nje jednog takvog sna morala biti data od neke elje
koja pripada nesvesnom. Jedna tanani ja psiholoka
analiza, meutim, pokazuje kako se takve elje ra-
zlikuju od ostalih elja sna. U sluajevima grupe b
pripadala je nesvesna, elja koja san stvara potisnu-
tom, kod snova kazne to je isto tako nesvesna elja,
ali ovu treba smatrati kao da ne pripada potisnutom,
nego ,,egu". Snovi kazne, dakle, ukazuju na mogu-
nost jo dalekosenijeg uea ,,ega" u stvaranju sna.
Mehanizam stvaranja sna postaje uopte mnogo pro-
vidni j i ako umesto suprotnosti (kontrasta) izmeu
svesnog" i nesvesnog" stavimo kontrast izmeu
,,ega" i potisnutog". To se ne moe dogoditi ako ne
povedemo rauna o zbivanjima kod psihoneuroze, pa
zato u ovoj knjizi to nije ni sprovedeno. Na ovom
mestu samo napominjem da snovi kazne nisu uop-
teno vezani za uslov da neprijatni ostaci prethod-
nog dana budu neprijatni. Oni, naprotiv, nastaju naj-
lake pod suprotnom pretpostavkom: da su ostaci
prethodnog dana zadovoljavajue prirode, ali da izra-
avaju zabranjena zadovoljenja. Od ovih misli nita
ne dolazi u manifestni san kao njihova dijametralna
suprotnost, ba kao to je to bio sluaj sa snovima koji
pripadaju grupi a. Sutinski karakter snova kazne bio
bi, dakle, da stvaralac sna ne postaje nesvesna elja
iz potisnutog sistema nesvesnog (Nsv), nego kaznena
elja koja reaguje protiv nje, i koja pripada egu, iako
nesvesna (tj. kao predsvesna).*
Zeleo bih da neto od ovoga to sam ovde izneo
objasnim na jednom svom linom snu, pre svega na-
in kako rad sna postupa sa ostatkom munih ieki-
vanja od prethodnog dana.
Nejasan poetak. Kaem svojoj eni da imam
neku novost za nju, neto naroito. Ona se uplai i
1
Ovde je pogodno mesto da se unese super-ego (nad-ja),
jedan od kasnijih pronalazaka psihoanalize.
Ispunjenje elja 211
nee nita o tome da uje. Ja je, meutim, uveravam
da je to neto to e je veoma obradovati, i poinjem
da priam da je oficirski kor naeg sina poslao jednu
lumu novaca (5000 kruna?) ... kao neto o prizna-
nju ... podeli... Pri tom odem s njom u jednu sobi-
cu, nalik na ostavu, da bih onde neto potraio. Od-
jednom vidim svoga sina, on nije u uniformi, odelo
mu vie lii na neko tesno sportsko odelo (kao mor-
ski pas?) sa nekom malom kapom. On se penje na
jednu korpu, koja se nalazi pored jednog ormana, kao
da eli da neto stavi na taj orman. Ja ga pozovem, ali
odgovora nema. Izgleda kao da su mu lice, ili elo,
povezani; neto doteruje u ustima, neto stavlja u
usta. I kosa mu se presijava kao da je seda. Ja pomi-
slih: Zar moe biti toliko iznuren? I zar ima lane
zube? Pre nego to mogu ponovo da ga pozovem, ja
se probudih bez straha, ali sa lupanjem srca. Sat
pokazuje: dva i po."
I ovoga puta je nemoguno dati potpunu analizu.
Ograniavam se na to da istaknem nekoliko odluu-
juih taaka. Povod za san su dala neprijatna ie-
kivanja prethodnoga dana: od sina koji se borio na
frontu ponovo su izostale vesti vie od dve nedelje.
Lako se moe vide ti da u sadraju san izraava uve-
renje da je sin ranjen ili da je poginuo. Na poetku
sna zapaa se energino nastojanje da se neprijatne
misli zamene suprotnim. Imam da kaem neto veo-
ma prijatno, neto u vezi sa slanjem novca, sa pri-
znanjem, sa podelom. (Suma novaca potie od jednog
prijatnog dogaaja u mojoj lekarskoj praksi, hoe da-
kle uopte da skrene sa teme). Ali to nastojanje ne
uspeva. Majka nasluuje neto strano i nee da me
saslua. Preruivanja su takoe suvie tanka, svuda
se probija odnos prema onom to treba da bude poti-
snuto. Ako je sin poginuo, onda e njegovi drugovi
poslati kui njegove stvari; ono to on ostavlja, ima-
u da podelim izmeu brae i sestara i drugih; pri-
znanje oficiru esto se ukazuje posle njegove ju-
nake smrti". San dakle tei za tim da neposredno
izrazi to je najpre eleo da porekne, pri emu se nje-
gova tenja ka ispunjenju elje istie jo i izopaa-
14
212
Tumaenje snova, II
vanjima. (Prema vereru, promenu mesta u snu
treba svakako razumeti kao simboliku praga). Mi, na-
ravno, ne slutimo ta je dalo snu pokretaku snagu
koja je za to bila potrebna. Ali sin se ne pojavljuje
kao neko koji pada", nego kao neko koji se penje".
On nije u uniformi nego u sportskom odelu, to jest,
na mesto jedne nesree koje se sada plaimo, dola
je neka druga, ranija, koju je pretrpeo u sportu, kad
je na skijanju pao i slomio gornju butnu kost. Ali na-
in kako je obuen, da lii na morskog psa, odmah
podsea na jednog mlaeg deaka, na naeg smenog
malog unuka; seda kosa podsea na njegovog oca koji
je u toku rata bio teko pogoen, na naeg zeta. Sta
sve ovo treba da znai? Ali dosta s tim! Mesto: jedna
ostava, orman iz kojeg eli da izvadi neto (u snu:
da neto stavi na njega) sve su to jasne aluzije na
moj sopstveni udes koji sam imao kad sam bio neto
malo preko dve godine, ali jo ni pune tri. Popeo sam
se na jednu klupicu u ostavi da bih dohvatio neki
slatki koji je bio na ormanu ili na stolu. Stoliica se
preturila i pogodila me ivicom ispod donje vilice. Mo-
gao sam i sve zube da izbijem. Pri tome se javlja
jedna opomena: To si i zasluio kao neprijateljski
impuls protiv hrabrog ratnika. Dublja analiza mi je
najzad omoguila da pronaem taj skriveni impuls
koji se mogao zadovoljiti nesreom moga sina od koje
smo svi strepeli. To je zavist to se osea prema mla-
dosti i koju ovek koji je ve ostareo misli da ju je
tokom ivota uguio u korenu. I ne moe biti nika-
kve sumnje da ba snaga bolnog uzbuenja da se
ovakva nesrea zaista dogodila pronalazi ovakvo
potisnuto ispunjenje elje u cilju njegovog olakanja.
Sada sam u stanju da jasno kaem ta nesvesna
elja znai za san. Hteo bih da priznam da postoji
itava jedna klasa snova za koje podsticaj preteno,
ili ak i iskljuivo, dolazi iz ostataka dnevnog ivota;
i mislim, ak, da bi me elja da jednom postanem
profesor extraordinarius" (= vanredni profesor) one
noi mogla ostaviti da mimo spavam, da briga o
zdravlju moga prijatelja koju sam prethodnog dana
osetio nije jo uvek bila tako iva. Ali ova briga,
"
Ispunjenje elja 213
sama, ne bi jo stvorila nikakav san; pokretakoj
snazi koja je snu bila potrebna morala je doprineti
jedna elja; to je bila stvar zabrinutosti da jednu ta-
kvu elju stvori kao pokretaku snagu za izazivanje
sna. Da to odmah izrazim jednim poreenjem: sasvim
je moguno da misao prethodnog dana igra ulogu
nekog preduzimaa za san; ali preduzima koji, kao
to se kae, ima ideju i tenju da tu ideju ostvari,
ipak bez kapitala ne moe nita da uradi; njemu je
potreban kapitalista koji e na sebe primiti trokove,
a taj kapitalista koji doprinosi psihikim trokovima
za san, uvek je i bezuslovno, ma ta bila dnevna mi-
sao, jedna elja iz nesvesnog.
Drugi put je preduzima sam kapitalista; to je
za san ak i uobiajeniji sluaj. Dnevni rad izazvao
je neku nesvesnu elju, i ona sada stvara san. I osta-
le mogunosti ekonomskog odnosa koji sam ovde na-
veo kao primer imaju svoju paralelu u procesima sna;
preduzima moe i sam doneti sobom neku malenkost
od kapitala; moe se i vei broj preduzimaa obratiti
jednom istom kapitalisti; mogu i vie kapitalista za-
jedniki da prikupe sumu koja je potrebna preduzi-
mau. Na isti nain postoje i snovi, noeni vie od
jedne elje sna, a postoji i vie takvih varijanata koje
se vrlo lako mogu prevideti i koje nam ne pruaju
vie nikakav interes. Sve to je ostalo jo nepotpuno
u ovom raspravljanju o elji sna, moi emo dopuniti
tek kasnije.
Tertium comparationis (trei stepen poreenja)
poreenja koji je ovde upotrebljen kvantitet stav-
ljen preduzimau na raspolaganje u odgovarajuoj
koliini doputa da bude primenjen u jo veim
pojedinostima za objanjenje same strukture sna. U
veini snova moe se prepoznati jedan centar, oprem-
ljen naroitim ulnim intenzitetom, kao to je to ra-
nije objanjeno. Po pravilu, to je direktno predstav-
ljanje ispunjenja elje, jer ako ponitimo pomeranje
koje je izvrio rad sna, nai emo da je psihiki in-
tenzitet elemenata u mislima sna zamenjen ulnim
intenzitetom elemenata u sadraju sna. Elementi koji
se nalaze u blizini ispunjenja elje esto nemaju ni-
kakva posla s njegovim smislom, nego se pokazuju
kao izdanci neprijatnih misli koje su u protivrenosti
sa eljom. Ali oni su esto, zbog vetaki stvorene
veze sa centralnim elementom, dobili toliko intenzi-
teta od njih da su sposobni da budu u snu predstav-
ljeni. Tako se snaga ispunjenja elje da stvori pred-
stavu difundira nad izvesnom sferom oko nje, unutar
koje svi elementi, pa i oni koji su sami po sebi bez
sredstava, dobivaju snagu da budu predstavljeni. U
sluaju snova aktiviziranih sa vie elja lako je od-
vojiti sfere pojedinih ispunjenja elja jednu od dru-
ge, i lako je takoe shvatiti praznine u snu kao gra-
nine zone izmeu sfera.
Iako smo znaenje uloge koju ostaci prethodnog
dana vre u snu ograniili primedbama koje smo
sada izneli, ipak se isplauje trud da im poklonimo jo
malo panje. Oni ipak moraju predstavljati neopho^
dan ingrediens u stvaranju sna, ako nas iskustvo
moe iznenaditi injenicom da svaki san u svom sa-
draju odaje neko vezivanje za jedan recentni utisak
iz prethodnog dana, esto i najbeznaajnije vrste.
Dosad jo nismo bili u mogunosti da objasnimo ne-
ophodnost za ovaj dodatak meavini koja predstav-
lja san. Ta neophodnost data je samo onda ako se
vrsto drimo uloge koju vri nesvesna elja, pa onda
za objanjenje pitamo psihologiju neuroze. Od psi-
hologije neuroza saznajemo da nesvesna predstava
kao takva uopte, nije u stanju da ue u predsvesno,
i da onde moe da dejstvuje samo uspostavljanjem
veze sa jednom predstavom koja ve pripada pred-
svesnom, prenosei svoj intenzitet na nju, a da, pri
tome, sama bude od nje pokrivena. To je injenica
prenoenja koja prua objanjenje tako mnogih upad-
ljivih pojava u duevnom ivotu neurotiara. Preno-
enje ovu presvesnu predstavu koja na taj nain sti-
e nezaslueni stepen intenziteta moe ostaviti ili ne-
izmenjenu, ili joj moe nametnuti jednu modifikaciju
izvedenu iz sadraja predstave koja prenos vri. Neka
mi se ne zameri to sam sklon iznoenju poreenja
iz svakodnevnog ivota, ali nalazim se u iskuenju
da kaem da su prilike u kojima se nalazi potisnuta
Ispunjenje eljo 215
predstava sline prilikama u naoj otadbini za jed-
nog amerikog zubara koji ne srne da obavlja svoju
praksu, ako se ne poslui jednim rite promovisanim
doktorom medicine kao firmom i zatitom pred za-
konom. I upravo kao to lekari sa ne ba najveom
praksom ulaze u ovakve odnose sa zubotehniarima,
tako ni u psihikom svetu za pokrivanje jedne poti-
snute predstave ne bivaju odabrane one predsvesne
ili svesne predstave koje su ve privukle dovoljnu
koliinu panje to radi u predsvesnom. Nesvesno voli
da svoje veze ispreda prvenstveno oko predsvesnih
utisaka i predstava koje su ostale ili nezapaene ili
indiferentne, pa im zato nije poklanjana nikakva pa-
nja, ili su bile odbaene pa im je tako panja odmah
oduzeta. U uenju o asocijaciji postoji jedna poznata
postavka, potvrena celokupnim iskustvom, da pred-
stave koje su povezane veoma intimnom vezom u
jednom pravcu tako rei tee da odbace itave grupe
novih veza; ja sam jednom nainio eksperiment da
na ovoj postavci zasnujem jednu teoriju o histeri-
nim paralizama.
Ako prihvatimo da slina potreba za prenoe-
njem u stranu potisnutih predstava dolazi do izraa-
ja i u snu, koju smo otkrili pri analizama neuroze,
onda se takoe jednim udarcem objanjavaju dve za-
gonetke sna: da svaka analiza sna dokazuje da je
jedan recentni utisak utkan u njegov sklop, i da je
ovaj recentni elemenat esto najbanalnije vrste. Mi
emo dodati razlog to smo ve na jednom drugom
mestu saznali zato recentni i indiferentni elementi
tako esto dospevaju u sadraj sna kao zamena za
najstarije elemente misli snova, to u isto vreme tre-
ba najmanje da se plae cenzure otpora. Ali dok nam
sloboda od cenzure objanjava samo pretpostavljanje
trivijalnih elemenata, injenica to su recentni ele-
menti tako konstantni ukazuje na postojanje potrebe
za prenoenjem. Obe grupe utisaka zadovoljavaju
pravo potisnutog na materijal koji je jo uvek slobo-
dan od asocijacija: indiferentni utisci zato to nisu
dali nikakvog povoda za stvaranje izdanih veza, a re-
centni zato to jo nije bilo vremena za to da ih stvore.
Tako mi vidimo da ostaci prethodnog dana, meu
koje moemo sad ubrojiti i indiferentne utiske, ne
samo to neto pozajmljuju od nesvesnog (Nsv) ako
im uspe da uzmu uee u stvaranju sna, naime, po-
kretaku snagu kojom potisnuta elja raspolae, nego
i da nesvesnome pruaju neto neophodno potrebno,
naime neophodno vezivanje za prenoenje. Kad bi-
smo ovde hteli da dublje prodremo u duevna zbiva-
nja, morali bismo jasnije osvetliti igru nadraaja iz-
meu predsvesnog i nesvesnog nata nas svakako
goni prouavanje psihoneuroza, ali zato nam upravo
san ne prua nikakav oslonac.
Samo jo jedna napomena o ostacima prethodnog
dana. Nema nikakve sumnje da su upravo oni naru-
ivai spavanja, a ne san, koji se naprotiv trudi da
spavanje uva. Na ovo emo se kasnije jo jednom
vratiti.
Dosad smo prouavali elju sna, izvodili je iz
nesvesnog i analizirali njen odnos prema ostacima
prethodnog dana, koji sa svoje strane mogu biti ili
elje ili psihiki nadraaji bilo koje vrste, ili jedno-
stavno recentni utisci. Na taj nain smo stvorili mesta
za svako pravo koje bi mogla istai bilo koja od mno-
gobrojnih misaonih aktivnosti u vezi sa vanou ulo-
ge koju one igraju u procesu stvaranja sna. Ne bi
bilo nemoguno da na osnovu naeg razmiljanja ob-
jasnimo ak i one ekstremne sluajeve u kojima san
nastavljajui dnevni rad, sreno dolazi do reenja
jednog nereenog zadatka budnog stanja. Nedostaje
nam samo jedan primer te vrste, da bismo njegovom
analizom otkrili infantilni ili potisnuti izvor elje
ija je pomo traena i tako uspeno pojaala nasto-
janje predsvesne aktivnosti. Ali mi nismo nainili ni
jedan jedini korak blie reenju zagonetke: zato ne-
svesno u spavanju ne moe da prui nita drugo osim
pokretake snage za ispunjenje jedne elje. Odgovor
na ovo pitanje mora baciti svetlost na psihiku pri-
rodu izraavanja elja, i ja mislim da on mora biti
dat na osnovu sheme psihikog aparata.
Ne sumnjamo ni u injenicu da je i ovaj aparat
svoje sadanje savrenstvo stekao putem jednog du-
Ispunjenje elja
217
eg razvoja. Pokuajmo sad da ga vratimo natrag u
jedan raniji stepen njegove radne sposobnosti. Pret-
postavke ije opravdanje moramo traiti u drugom
pravcu kazuju nam da su nastojanja aparata najpre
bila upravljena tenji da ostane to je moguno dalje
od nadraaja; stoga je on u svojoj prvoj konstrukciji
primio izgled jednog refleksnog aparata, to mu je
dozvoljavalo da je svaka ulna senzacija koja je na
njega delovala mogla odmah da bude ispranjena mo-
tornim putem. Ali zahtevi ivota smetaju ovoj jedno-
stavnoj funkciji; i tim zahtevima aparat ima da za-
hvali podstrek za svoj dalji razvoj. Potrebe ivota mu
prilaze najpre u obliku snanih telesnih potreba. Uz-
buenje izazvano unutranjom potrebom potraie
pranjenje u motilitetu koji moemo obeleiti kao
unutranja promena" ili izraz emocije". Gladno
dete bespomono plae ili se koprca. Ali situacija
ostaje neizmenjena, jer nadraaj koji proizlazi iz unu-
tranje potrebe ne odgovara snazi koja samo momen-
tano gura, nego snazi koja kontinuirano operie. Pre-
okret moe nastupiti tek onda, kad se bilo kojim pu-
tem, kod deteta ukazivanjem pomoi spolja, stvori
iskustvo doivljaja zadovoljenja koji ukida unutra-
nji stimulus. Bitni sastavni deo toga doivljaja jeste
pojava izvesnog opaaj a (u naem primeru hrane),
ija slika seanja odsad ostaje asocijirana sa tragom
seanja stimulacije izazvane potrebom, i m se ova
potreba pojavi sledei put, doi e zbog uspostavljene
veze do psihikog nadraaja koji e ponovo katheksi-
rati sliku seanja onog zapaaja i ponovo izazvati
samo zapaanje, dakle ponovo uspostaviti situaciju
prvog zadovoljenja. Impuls takve vrste je ono to na-
zivamo eljom; ponovno pojavljivanje percepcije je-
ste ispunjenje elje, i potpuna katheksa percepcije,
poev od izazivanja potrebe, jeste najkrai put ka
ispunjenju elje. Nita nam ne stoji na putu da pret-
postavimo da je postojalo primitivno stanje psihi-
kog aparata, u kome se ovaj put zaista ovako obavlja,
dakle da eljen je zavrava u haluciniranju. Cilj ove
prve psihike aktivnosti jeste dakle identitet opaa-
ywm
218
Tumaenje snova, II
ja naime ponavljanje onog opaaja (percepcije)
koje je vezano sa zadovoljenjem potrebe.
Mora da je neko gorko ivotno iskustvo ovu pri-
mitivnu aktivnost miljenja modifikovalo u jednu
celishodniju, sekundarnu aktivnost. Uspostavljanje
perceptualnog identiteta na kratkom regredijentnom
putu u unutranjosti aparata, na drugom mestu nema
onu posledicu koja je spolja povezana sa katheksijom
iste percepcije. Zadovoljenje ne nastupa, a potreba i
dalje traje. Da bi unutranja katheksa mogla imati
istu vrednost kao spoljanja, morala bi se neprestano
odravati, kao to se stvarno dogaa u halucinatori-
nim psihozama i u fantazijama gladi, koje svoju ce-
lokupnu psihiku aktivnost iscrpljuju tako to se
vrsto dre eljenog objekta. Da bi se postigla jedna
svrsishodni]a primena psihike snage, potrebno je da
se puna regresija zaustavi pre nego to postane pot-
puna, tako da ne moe ii iznad slike seanja, i da
moe potraiti druge puteve koji naposletku vode do
uspostavljanja eljenog perceptualnog identiteta iz
pravca spoljanjeg sveta.
1
Ova inhibicija regresije i
skretanje nadraaja koje posle toga dolazi postaju za-
datak jednog drugog sistema koji kontrolie proizvo-
ljan pokret, to jest to se prvi put koristi pokretom
za one svrhe kojih smo se ranije setili. Ali celokup-
na komplikovana misaona aktivnost koja se nastav-
lja od slike seanja pa sve do uspostavljanja identi-
teta percepcije od strane spoljanjeg sveta predstavlja
ipak samo jedan zaobilazan put ka ispunjenju elje
koji je iskustvom postao neophodan.
2
To miljenje
nije nita drugo do zamena za halucinatornu elju, i
ako je san ispunjenje elja, to onda postaje samo po
sebi razumljivo poto jedino elja moe na psihiki
aparat pokrenuti na rad. San koji svoje elje ispunja-
1
Drugim recima, postaje jasno da tu mora postojati
neko sredstvo za proveravanje realnosti".
2
O ispunjenju elje sna Le Loren (Le Lorrain) s pra-
vom kae: Sans fatigue serieuse, sans etre oblige de recourir
a cette lutte opiniatre et longue qui use et corrode les
jouissances poursuivies."
Ispunjenje eljo 219
va na kratkom regredijentnom putu sauvao nam je
time samo jednu probu za primoran nain rada psi-
hikog aparata koji je, kao necelishodan, naputan.
Izgleda da je u noni ivot prognano sve ono to je
nekad dominiralo u budnom stanju, dok je psihiki
ivot bio jo mlad i nesposoban, kao to na primer u
dejoj sobi nalazimo primitivno oruje koje je odra-
slo oveanstvo napustilo: luk i strelu. Sanjanje je
jedan deo infantilnog mentalnog ivota koji je pre-
vazien. Ovi metodi rada psihikog aparata koji su
u budnom stanju normalno potisnuti dolaze do izra-
aja jo jednom u psihozama, i onda otkrivaju svoju
nesposobnost da zadovolje nae potrebe u odnosu na
spoljanji svet.
1
Nesvesni impulsi elja oigledno tee za tim da
se i danju istaknu, i injenica prenoenja kao i psiho-
ze pokazuju da bi oni eleli da na putu kroz sistem
predsvesnog prodru u svest i da steknu kontrolu nad
motilitetom. U cenzuri izmeu nesvesnog (Nsv) i
predsvesnog (Psv), ije nam prihvatanje san upravo
namee, moramo dakle prepoznati i potovati uva-
ra naeg duevnog zdravlja. Nije li onda to jedna u-
vareva nepanja to u toku noi smanjuje svoju de-
latnost, to dozvoljava da potisnuti impulsi nesvesnog
dou do izraaja, to ponovo omoguava halucinator-
nu regresiju? Ja tako ne mislim. Jer ak i kad kri-
tiki uvar odlazi na spavanje mi raspolaemo do-
kazima za to da on ipak ne spava dubokim snom, da
on ipak zatvara kapiju snazi motiliteta. Bez obzira na
to kakvi se impulsi iz inae inhibiranog nesvesnog
javljali na pozornici, moemo ih ostaviti na miru, po-
to nisu u stanju da motorni aparat stave u pokret
koji jedini moe modifikovati spoljni svet. Stanje
spavanja garantuje bezbednost tvrave koju treba
uvati. Poloaj je manje bezazlen ako pomeranje sna-
1
Ove misli sam opirnije izloio na jednom drugom
mestu (Formulisanja o dva principa psihikog zbivanja, For-
mulierungen iiber die zwei Prinzipien des psvchischen Ge-
schehens, Sabrana dela sveska VIII) i kao oba principa po-
stavio princip zadovoljstva i realnosti.
220
Tumaenje snova, II
ga nije izvreno nonim poputanjem u primeni sna-
ge kritike cenzure, nego njenim patolokim slablje-
njem ili patolokim jaanjem nesvesnih nadraaja,
sve dok je predsvesno jo uvek kathektirano i dok
vrata ka motilitetu stoje otvorena. Onda je uvar sa-
vladan, nesvesni nadraaji ovladavaju predsvesnim
(Psv), a potom ovladaju i naim govorom i radnjama,
ili pak iznuavaju halucinatornu regresiju i uprav-
ljaju tokom aparata koji nije stvoren za njihovu upo-
trebu zbog privlaenja to ih percepcije vre na ra-
spodelu nae psihike energije. To stanje nazivamo
psihozom.
Sada se nalazimo na najboljem putu da dalje iz-
graujemo psiholoko postolje koje smo napustili
uvoenjem oba sistema nesvesnog (Nsv) i predsve-
snog (Psv). Ali imamo jo dovoljno motiva da se zadr-
imo na ocenjivanju elje kao jedine psihike po-
kretake sile pri stvaranju sna. Prihvatili smo obja-
njenje da je san zato svaki put ispunjenje elje to
je on rad sistema nesvesnog ija aktivnost ne zna ni
za kakav drugi cilj osim za ispunjenje elje i koji ne
raspolae nikakvim drugim snagama osim snagama
impulsa elje. Ako sad, ma samo i za trenutak, nasto-
jimo da se zadrimo na pravu da na tumaenju snova
zasnivamo tako dalekosene psiholoke spekulacije,
onda nam se namee obaveza da pokaemo da su nam
te spekulacije omoguile da san uvrstimo u jedan
sklop koji moe obuhvatiti i druge psihike tvorevi-
ne. Ako tako to postoji kao sistem nesvesnog (Nsv)
ili neto to je za naa razmatranja njemu analog-
no , onda san ne moe biti njegova jedina manife-
stacija; svaki san moe biti ispunjenje jedne elje,
ali pored snova mora da postoje i drugi oblici nepra-
vilnih ispunjenja elja. I, zaista, teorija svih psiho-
neurotikih simptoma kulminira u jednoj reenici da
se i oni moraju shvatiti kao ispunjenje elja nesve-
snog.
1
Na osnovu naeg objanjenja san postaje samo
1
Korektnije reeno: Jedan udeo simptoma odgovara
nesvesnom ispunjenju elje, drugi stvaranju reakcije protiv
elje.
Ispunjenje zelja 221
prvi lan u jednom za psihijatra veoma znaajnom
nizu, ije razumevanje znai reenje isto psiholo-
kog udela psihijatrijskog zadatka.
1
Ostale delove
ovoga niza ispunjenja elja, na primer histerine
simptome, smatram samo bitnim karakterom, koji se
ne moe otkriti u snovima. Naime, iz istraivanja na
koja sam u toku ove rasprave esto ukazivao, znam
da za stvaranje jednog histerinog simptoma moraju
konvergirati oba strujanja naeg duevnog ivota.
Ovaj simptom nije samo izraz jedne realizovane ne-
svesne elje; mora da je prisutna jo neka elja iz
predsvesnog koja je ispunjena istim simptomom, tako
da je simptom najmanje dva puta determinisan, sva-
ki put jednim od sistema koji se nalaze u konfliktu.
Nema granica za dalje determinante. Jednom daljem
predeterminisanju kao i kod sna nisu postav-
ljene nikakve prepreke. Determinisan je koje ne poti-
e iz nesvesnog (Nsv) jeste, koliko se moe videti, re-
dovno tok misli koji reaguje protiv nesvesne elje, na
primer neko kanjavanje samoga sebe. Mogu, dakle,
sasvim uopteno rei da jedan histerian simptom na-
staje samo onde gde se dva suprotna ispunjenja elje,
svako iz izvora jednog drugog psihikog sistema,
mogu uzajamno pribliavati u jednom izrazu (Upo-
redi u vezi s tim moje poslednje formulacije o postan-
ku histerinih simptoma u lanku: Hvsterische
Phantasien und ihre Beziehung zur Bisexualitat",
1908, Sabrana dela, sveska VII Histerine fanta-
zije i njihov odnos prema biseksualnosti). Primeri bi
nam ovde malo koristili, budui da samo iscrpno ot-
krivanje postojee komplikacije moe izazvati ube-
enje. Stoga se zadovoljavam samo ovim tvrenjem i
iznosim jedan primer samo zbog njegove oigledno-
sti a ne zbog njegove dokazne snage. Histerino po-
vraanje, dakle, kod jedne pacijentkinje pokazalo se
s jedne strane kao ispunjenje jedne nesvesne fanta-
1
Hughlings Jackson je izjavio: Pronaite sutinu sna,
pa ste pronali sve to se moe znati o ludilu (Find out ali
about dreams and you will have found ali about insanitv).
222
Tumaenje snova, 11
zije iz godina njenog puberteta, naime elje da ne-
prestano bude gravidna, da ima bezbroj dece, emu
se kasnije pridruilo i proirenje: od to je vie mo-
guno ljudi. Protiv ove neumerene elje pojavila se
snana reakcija odbrane. Ali poto je pacijentkinja
povraanjem mogla izgubiti svoje obline i svoju le-
potu, tako da se nijednom mukarcu vie nije dopa-
dala, to je simptom odgovarao i mislima kanjavanja;
i poto je bio priputen od one strane, on se mogao
i ostvariti. To je isti nain uputanja u jedno ispunje-
nje elja kojim se sluila kraljica Parana prema
ijumviru Krasu. Ona je mislila da je Kras preduzeo
ratni pohod iz gramzivosti, pa je naredila da njego-
vom lesu u usta sipaju rastopljeno zlato. Evo ti ono
to si eleo!" O snu zasad znamo samo to da on izra-
ava ispunjenje elja iz nesvesnog; izgleda da vlada-
jui predsvesni sistem ovo ispunjenje doputa, poto
mu je nametnuo izvesna izoblienja. Mi stvarno ni-
smo u stanju da dokaemo postojanje jednog toka mi-
sli koji bi bio suprotan elji sna, koji se u snu ostva-
ruje kao njegov protivnik. Samo, u analizama snova
ovde-onde smo se sreli sa znacima stvaranja reak-
cije, kao to su, na primer, moja nena oseanja pre-
ma prijatelju R. u snu o ujaku. Ali, dodatak iz pred-
svesnog koji nedostaje moemo nai bilo gde na dru-
gom mestu. San srne da izrazi jednu elju iz nesve-
snog, posle svakojakih izoblienja, dok se vladajui
sistem povukao u elju za spavanjem, i ovu elju
ostvario uspostavljanjem modifikacija koje moe
stvoriti u katheksi unutar psihikog aparata, da bi
najzad u njoj istra jao tokom celokupnog trajanja spa-
vanja.
1
Ova vrsto odreena elja od strane predsve-
snog da spava sada vri opti olakavajui efekat na
formiranje sna. Pomislimo na san oca koga snop sve-
tlosti iz sobe mrtvog deteta podstie na zakljuak da
1
Ovu misao pozajmio sam iz Lieboove (Liebault) teo-
rije o spavanju; on je oivio hipnotiko istraivanje u na-
im danima (Du sommeil provoque etc, Pari, 1889. O iza-
zvanom spavanju).
Ispunjenje elja 223
se le moda zapalio. Kao jednu od psihikih sila koje
su odluujue za to da otac u snu donosi ovaj zaklju-
ak umesto da dozvoli da ga snop svetlosti probudi,
mi smo ukazali na elju koja za trenutak produava
ivot deteta predstavljenog u snu. Ostale elje koje
potiu iz potisnutog verovatno su nam umakle, bu-
dui da ne moemo izvriti analizu toga sna. Ali kao
drugu pokretaku silu ovoga sna moemo pored toga
uzeti i oevu potrebu za spavanjem; kao to se ivot
deteta produava kroz san za jedan trenutak, tako se
i oevo spavanje produava za jedan trenutak. Neka
se san produi" tako glasi ova motivacija jer
inae moram da se probudim." Ranije smo priali o
snovima koji se, oigledno, prikazuju kao snovi ko-
moditeta. Zapravo, svi snovi imaju pravo na to da
budu tako oznaeni. U snovima buenje, koje spolj-
ni ulni nadraaji tako obrauju da se saglaavaju sa
nastavljanjem spavanja, koji ih utkivaju u jedan san
da bi im oteli pravo koje bi mogli polagati kao opo-
menu za spoljni svet, najlake se moe prepoznati
efikasnost elje da se spavanje nastavi. Ali ta ista
elja mora imati isto tako svoj udeo u dozvoljavanju
svih ostalih snova, koji kao budioci samo iznutra
mogu da prodrmaju subjekat iz stanja spavanja. U
nekim sluajevima, ako san ide isuvie daleko, pred-
svesno saoptava svesti: Ostavi to i spavaj dalje, sve
je to samo san." Ali to, uglavnom, opisuje stav nae
dominantne mentalne aktivnosti, prema snovima,
mada nije glasno izreeno. Iz svega toga moram izvu-
i zakljuak da mi, u toku itavog stanja spavanja,
isto tako sigurno znamo da sanjamo, kao to znamo i
da spavamo. Neophodno je potrebno da ne pokloni-
mo mnogo panje prigovoru da naa svest nikad nije
skrenuta na jedno znanje, a na drugo samo pri odre-
enom povodu, kad se cenzura oseti kao da je na nju
izvren prepad. S druge strane, postoje osobe koje su
tokom noi sasvim jasno svesne da spavaju i da sa-
njaju i koje, izgleda, na taj nain poseduju sposob-
nost da svesno upravljaju svojim snovima. Jedan ta-
kav sneva, na primer, nezadovoljan obrtom koji san
uzima, prekida ga ne budei se i poinje da ga sanja
iznova, da bi ga nastavio drukije, sasvim onako kao
to neki popularni pisac svom pozorinom komadu na
zahtev publike daje jedan sreniji zavretak. Ili, dru-
gi put, poto ga je san doveo u seksualno uzbudljivu
situaciju, misli: To neu dalje da sanjam da se ne
bih u poluiji iscrpeo, nego u to radije ostaviti za
jednu realnu situaciju."
Markiz d'Ervej (D'Hervev) Vaschide je tvrdio da
je stekao toliku vlast nad svojim snovima da je nji-
hov dalji tok mogao po svojoj volji ubrzati i dati im
onaj pravac koji je eleo. Izgleda da je u njega elja
za spavanjem ustupila mesto jednoj drugoj predsve-
snoj elji, naime elji da svoje snove posmatra i da
u njima uiva. Sa jednom takvom eljom spavanje je
isto tako saglasno kao i sa ogradom da se probudi ako
je ispunjen neki naroiti uslov (na primer, spavanje
dadilje). Poznato je, takoe, da interesovanje za san
u svih ljudi znatno poveava broj onih snova kojih se
seaju posle buenja.
O nekim drugim posmatranjima u upravljanju
snovima Ferenci veli: San sa svih strana obrauje
misao kojom je duevni ivot upravo zabavljen; on
e odbaciti jednu sliku sna ako postoji opasnost da
ispunjenje elje nee uspeti, pokuae sa jednom no-
vom vrstom reenja, sve dok mu naposletku ne poe
za rukom da iskonstruie jedno ispunjenje elje koje
e kompromisno zadovoljiti obe instance duevnog
ivota."
D
BUENJE KROZ SAN FUNKCIJA
SNA SAN STRAHA
Otkako znamo da je predsvesno u toku noi
usredsreeno na elju za spavanjem, moemo proces
sna s razumevanjem pratiti dalje. Ali najpre emo
Buenje kroz san Funkcija sna 225
saeti nae dosadanje znanje o njemu. Uzmimo da-
kle da su od budnog rada preostali ostaci prethodnog
dana i od njih se nije mogla oduzeti celokupna u njih
uloena energija. Ili da je aktivnost budnog ivota
preko dana pokrenula jednu od nesvesnih elja, ili
pak da oba ova dogaaja koincidiraju; o raznim mo-
gunostima u vezi s tim ve smo govorili. Jo u toku
dana, ili tek s nastupanjem stanja spavanja prokri-
la je nesvesna elja sebi put do ostataka prethodnog
dana, i uspostavila prenos na njih. Tako sad nastaje
jedna elja prenesena na recentni materijal, ili je po-
tisnuta recentna elja ponovo oivela usled pojaanja
iz nesvesnog. Ta elja bi sad htela da normalnim pu-
tem tokova misli kroz predsvesno, kojem jednim de-
lom, i pripada prodre u svest. Ali ona nailazi na cen-
zuru koja jo postoji i ijem uticaju sada podlee. Tu
ona pretrpi izopaenje koje je ve zapoelo preno-
enjem na recentno. Dosad je ona na putu da posta-
ne neto slino prinudnoj predstavi, sumanutoj ideji
i slino, naime misao koja je prenoenjem pojaana,
a cenzurom izobliena u izrazu. Ali sad zaspalost
predsvesnog ne dozvoljava dalje nadiranje; verovat-
no se sistem zatitio od prodiranja smenjivanjem svo-
jih nadraaja. Stoga proces sna kree putem regre-
sije, koji je i otvoren upravo zbog osobitosti stanja
spavanja, i pri tom podlee privlaenju od strane
grupe seanja, koje delimino i same postoje samo
kroz vizuelne energije, a ne kao neto prevedeno u
terminologiju kasnijih sistema. Na putu ka regresiji
proces sna stie mogunost da bude prikazan. O kom-
presiji emo raspravljati kasnije. On je sad preao
drugi deo svoga vie puta zatomljenog puta. Prvi deo
je vodio napred od nesvesnih scena ili fantazija ka
predsvesnom; drugi deo opet tei od granice sa cen-
zurom ka percepcijama. Ali kad je proces sna po-
stao sadraj percepcija, on je tako rei zaobiao pre-
preku koju su mu u predsvesnom postavili cenzura i
stanje spavanja. On uspeva da skrene panju na sebe
i da bude primeen od svesti. Svest naime, koja za
nas predstavlja ulni organ za shvatanje psihikih
kvaliteta, moe se u budnom stanju nadraiti sa dva
15 Froj, Odabrana dela, VII
mesta; u prvom redu, sa periferije celokupnog apa-
rata, od perceptivnog sistema; osim toga od nadra-
aja zadovoljstva i nezadovoljstva, koji ine gotovo
jedini psihiki kvalitet pri transpoziciji energije u
unutranjosti aparata. Inae su sva zbivanja u siste-
mima, i ona u predsvesnom, liena svakog psihikog
kvaliteta, pa prema tome nisu ni objekat svesti, uko-
liko joj ne donose zadovoljstvo ili nezadovoljstvo u
percepiranju. Moraemo da se odluimo za pretpo-
stavku da ova oslobaanja zadovoljstva automat-
ski reguliu tok procesa snabdevanja energijom. Ali
se kasnije pokazalo neophodnim da se tok predstava,
da bi se omoguila tanani ja postignua, naini manje
zavisnim od prisustva ili odsustva nezadovoljstva. U
tu svrhu su sistemu predsvesnog bili potrebni sop-
stveni kvaliteti koji bi mogli privui svest, i on ih je
najverovatnije stekao povezivanjem predsvesnih pro-
cesa sa mnemikim sistemom lingvistikih simbola,
sistemom koji nije bio bez kvaliteta. Zahvaljujui
kvalitetima ovog sistema svest, koja je ranije bila
samo ulni organ za percepcije, sada postaje i ulnim
organom za jedan deo naih misaonih procesa. Sada
postoje tako rei dve senzorne povrine, jedna okre-
nuta percepciji, a druga predsvesnim misaonim pro-
cesima.
Moram pretpostaviti da senzornu povrinu sve-
sti koja je okrenuta predsvesnome, stanje spavanja
ini daleko manje nadraljivom nego onu koja je
upravljena perceptivnim sistemima. Ovo naputanje
interesovanja za none procese miljenja ima i svoju
svrhu. Miljenje treba da prestane; predsvesno trai
da spava. Ali kad je san jednom postao percepcija, on
moe, kvalitetima koje je sad stekao, da pobudi svest.
Ovo ulno nadraenje postie ono u emu se njegova
funkcija i sastoji: ono jedan deo energije raspoloive
u predsvesnom upravlja kao panju na izazivaa na-
draaja. Prema tome, moramo priznati da san svaki
put budi, da jedan deo mirujue snage predsvesnog
stavlja u akciju. Od ove snage sad snu pritie ono
dejstvo koje smo oznaili kao sekundarnu obradu
s obzirom na povezanost i razumljivost. To znai da
ona sa snom postupa kao sa svakim drugim percep-
tualnim sadrajem; on se podvrgava istim anticipa-
tivnim predstavama ukoliko ih njegov materijal do-
puta. Ukoliko u ovom treem delu procesa sna do-
lazi u obzir neki pravac kretanja, on je opet progre-
dijentan.
Da bismo izbegli nesporazume, bie na mestu da
kaemo neku re o hronolokim osobinama ovih pro-
cesa sna. Jedna vrlo privlana misao Gobloa (Goblot),
oigledno podstaknuta Morijevim (Maury) snom o gi-
ljotini, pokuava da ustanovi da se san ne koristi ni-
jednim drugim vremenom osim prelaznog perioda iz-
meu spavanja i buenja. Buenju je potrebno vre-
me. I u tom vremenu se zbiva san. Ljudi misle da je
poslednja slika sna bila tako snana da ih je primo-
rala da se probude. U stvari, ona je samo zato bila
tako snana to smo u tom trenutku bili ve sasvim
blizu buenju. ,,Un reve c'est un reveil qui com-
mence" (San je buenje koje poinje).
Ve je Diga (Dugas) istakao da Goblo mora od-
straniti mnoge injenice da bi njegova teza mogla za-
dobiti opte vaenje. Postoje takoe snovi iz kojih se
ne budimo, na primer mnogi snovi u kojima sanja-
mo da sanjamo. Prema onom to znamo o radu sna,
nipoto se ne moemo sloiti s tim da se taj rad pro-
tee samo na period buenja. Naprotiv, verovatno
prvi deo rada sna poinje ve danju, jo pod domina-
cijom predsvesnog. Drugi deo toga rada, modifikaci-
ja nametnuta cenzurom, privlaenje od strane nesve-
snih scena, prodiranje do percepcije sve to se sva-
kako nastavlja preko ele noi, i utoliko bismo uvek
mogli biti u pravu ako izrazimo oseanje da smo sa-
njali elu no, i onda kad ne umemo da kaemo ta
smo sanjali. Ali ja ne smatram potrebnom pretpo-
stavku da se procesi sna sve do naeg osveenja
stvarno dre opisanog hronolokog reda; da najpre
postoji prenesena elja sna, da se zatim obavlja izo-
paen] e zbog cenzure, da posle toga dolazi do prome-
ne pravca u smislu regresije itd. Pri opisivanju smo
morali uspostaviti takvu uzastopnost; u stvari je sva-
kako pre re o istovremenom isprobavanju ovih i
15
228
Tumaenje snova, U
onih puteva, o kolebanju nadraaja u ovom ili onom
pravcu dok naposletku, nagomilavanjem u najpovolj-
nijem pravcu, jedno naroito grupisanje ne postane
stalno. Posle izvesnih linih iskustava, poverovao bih
ak da je radu sna esto potrebno vie od jednog
dana i jedne noi da bi dao svoj rezultat, pri emu
onda izvanredna vetina u izgradnji sna gubi sve to
je na njoj udesno. Po mom shvatanju ak i zahtev
da san postane razumljiv kao perceptivni dogaaj
moe doi do dejstva pre nego to sebi privue svest.
Od toga trenutka proces je svakako ubrzan, jer se
sad san podvrgava istom postupku kao i ostalo to je
percipirano. To je kao vatromet koji se satima pri-
prema a koji se zatim ispali u jednom trenutku.
Proces sna kroz rad sna dobij a sad ili dovoljan
intenzitet da svest moe privui sebi i da probudi
podsvesno, potpuno nezavisno od vremena i dubine
spavanja, ili pak njegov intenzitet nije dovoljan za
to, i on mora priekati dok mu neposredno pre bue-
nja ne doe u susret panja koja je sad postala iv-
lja. Izgleda da veina snova radi sa uporedno neznat-
nim psihikim intenzitetima, jer oni veinom ekaju
do trenutka buenja. Ali ovako se objanjava i i-
njenica da mi po pravilu percipiramo neto to smo
sanjali, ako nas neko odjednom trgne iz dubokog sna.
Prvi pogled pri tome, kao i prilikom spontanog bu-
enja, pogaa perceptivni sadraj stvoren od rada
sna, a sledei pogaa sadraj koji nam je dat spolja.
Meutim, vee teorijsko interesovanje posveuje
se onim snovima koji su u stanju da nas probude
usred spavanja. Moemo se setiti svrsishodnosti koja
se svuda moe dokazati, i postaviti sebi pitanje: za-
to se snu, dakle, nesvesnoj elji, ostavlja snaga da
ometa spavanje, dakle ispunjenje predsvesne elje.
Objanjenje je svakako u relaciji energije u koju nam
nedostaje uvid. Kada bismo raspolagali takvim zna-
njem, verovatno bismo nali da dozvoljavanje da san
uzme svoj tok i da utroi izvesnu koliinu vie ili
manje odvojene panje, za njega predstavlja jednu
utedu energije u poreenju sa sluajem da nesve-
sno treba da drimo nou pod kontrolom isto tako kao
i preko dana. Snevanje, kao to pokazuje iskustvo,
ostaje u pomirljivom odnosu sa spavanjem, pa ak i
onda ako ga vie puta u toku jedne noi prekida. o-
vek se probudi za trenutak, pa odmah ponovo zaspi.
Kao kad u snu oteramo muvu: ovek se probudi ad
hoc. I kad ponovo zaspimo, mi smo smetnju odstra-
nili. Ispunjenje elje za spavanjem, kao to pokazuju
poznati primeri o spavanju dadilje i slino, sasvim je
spojljivo sa odravanjem izvesnog utroka panje u
odreenom pravcu.
Na ovom mestu valja sasluati prigovor koji se
temelji na boljem poznavanju nesvesnih procesa. I
same nesvesne elje mi smo prikazivali kao uvek ak-
tivne. Uprkos tome, one danju nisu dovoljno snane
da bi se u toku dana primetile. Ali ako postoji stanje
spavanja i ako je nesvesna elja pokazala snagu da
formira jedan san i da s njim probudi nesvesno, za-
to onda ova snaga usahne poto je san primljen na
znanje? Zar ne bi trebalo da se san neprestano ob-
navlja, upravo onako kao to i muva, poto je otera-
na, uvek voli da se ponovo vraa? S kojim pravom
smo tvrdili da san uklanja smetnju spavanja?
Sasvim je tano da nesvesne elje uvek ostaju
aktivne. One su uvek prohodni putevi, kad god se
njima poslui izvesna koliina nadraaja; ak i pored
istaknute osobenosti nesvesnih procesa, one ostaju
nerazorive. U nesvesnom se nita ne moe zavriti,
nita nije prolo ili zaboravljeno. O tome se najsna-
niji utisak stie prilikom prouavanja neuroza, na-
roito histerije. Nesvesna staza misli koja dovodi do
pranjenja u jednom histerinom napadu smesta je
ponovo prohodna ako se nagomilalo dovoljno nadra-
aja. Uvreda koja se dogodila pre trideset godina de-
luje kao sveza, poto je sebi izborila pristup do ne-
svesnih izvora afekta, tokom svih ovih trideset go-
dina. Kad god se seanje dotakne nje, ona ponovo
oivljava i pokazuje se kathektirana nadraajem koji
u napadu nalazi motorno pranjenje. I upravo ovde
mora da se umea psihoterapija. Njen zadatak je da
za nesvesne procese nae reenje i zaborav. Jer ono
to smo skloni da smatramo samo po sebi razumlji-
230
Tumaenje snova, 11
vim, i to proglaavamo primarnim uticajem vreme-
na na duevne ostatke seanja, bleenja seanja i
emocionalnu slabost utiska koji vie nisu recentni, to
su u stvari sekundarne promene ostvarene mukotrp-
nim radom. Predsvesno je ono to ovaj posao obavlja,
i psihoterapija ne moe krenuti nijednim drugim pu-
tem osim da nesvesno (Nsv) stavi pod dominaciju
predsvesnog (Psv).
Za svaki pojedini nesvesni ekscitatorni proces
postoje dakle dva izlaza. Ili on ostaje preputen sa-
mom sebi, u tom sluaju najzad izbija bilo na kom
mestu i tada za svoje nadraenje nalazi pranjenje
u pokretu; ili pak pada pod uticaj predsvesnog, i ovo
nadraenje, umesto da se isprazni, ostaje povezano
s predsvesnim. A ova druga alternativa deava se u
procesu snevanja. Katheksa koja dolazi u susret snu
od strane predsvesnog koji je postao perceptualan
zato to je bio skrenut na njega nesvesnim nadraa-
jem u svesti, vezuje nesvesni nadraaj sna i ini ga
nemonim da bi mogao delovati kao smetnja. Ako se
sneva probudi za jedan trenutak, on je stvarno ote-
rao muvu koja je pretila da mu omete san. Sad mo-
emo naslutiti da je zaista bilo svrhovitije i ekono-
minije prepustiti nesvesnu elju da ide svojim to-
kom, prokriti joj put kao regresiji tako da moe kon-
struisati san, pa zatim ovaj san malim utrokom pred-
svesnog rada vezati i svriti s njim, negoli nesvesno
drati na uzdi za itavo vreme spavanja. Trebalo je
stvarno oekivati da e se san, mada je prvobitno bio
jedan proces bez korisne svrhe, u igri snaga duev-
nog ivota doepati jedne funkcije. Mi vidimo koja
je to funkcija. Snevanje je preuzelo zadatak da na-
draaj nesvesnog koji je ostao slobodan podvede pod
kontrolu predsvesnog: pri tome ono prazni nadraaj
nesvesnog, slui mu kao ventil i u isto vreme osigu-
rava spavanje predsvesnog uz neznatan utroak bud-
ne aktivnosti. Tako ono istovremeno kao kompromis
stupa u slubu oba sistema, ba kao i ostale psihike
strukture u ijem nizu je lan, tako to ispunjava
elje oba sistema ukoliko su one meusobno saglasne.
Jedan pogled na Robertovu teoriju o izdvajanju",
iznetu ranije, pokazae nam da ovom autoru moramo
priznati da je bio u pravu u glavnoj stvari, u odre-
ivanju funkcije sna, dok se s njim ne slaemo u
pretpostavkama i u samom vrednovanju procesa sna.
1
Ogranienje ukoliko su obe elje meusobno
saglasne" sadrava ukazivanje na one mogue slua-
jeve u kojima funkcija sna dolazi do propadanja.
Procesu sna se najpre dozvoljava da pone kao ispu-
njenje elje nesvesnog; ako ovo pokuavano ispunje-
nje elje tako intenzivno potresa predsvesno da ovo
vie ne moe sauvati svoj mir, onda je san prekinuo
kompromis, i vie nije ispunio drugi deo svoga za-
datka. On se tada smesta prekida i zamenjuje ga puno
buenje. Zapravo i ovde nije krivica do sna, ako on,
1
Da li je ovo jedina funkcija koju snovima treba pri-
pisati? Meni je nepoznata bilo koja druga. A. Meder (Maeder),
dodue, nainio je pokuaj da pokae da snovi imaju i dru-
ge, sekundarne" funkcije. On je poao od pravilnog po-
smatranja da mnogi snovi sadravaju pokuaje reavanja
konflikata, koji se kasnije zaista ostvaruju i koji se dakle
ponaaju kao da su prethodne vebe za budne akcije. Zato
je snevanje uporedio sa igrama ivotinja i dece to se moe
smatrati kao praksa u operisanju uroenih instinkata i kao
priprema za ozbiljne aktivnosti kasnije, i postavio je hipo-
tezu o fonction ludique (funkcija igre") snevanja. Kratko
vreme pre Medera, Alfred Adler je takoe istakao da snovi
imaju funkciju miljenja unapred". (U jednoj analizi, koju
sam objavio 1905. godine, j edan san koji se mogao smatrati
samo kao san koji izraava neku nameru, ponavljao se sva-
ke noi sve dok nije ispunjen).
Ali malo razmiljanja mora nas, meutim, ubediti da
ova sekundarna" funkcija sna ne zasluuje nikakvo pri -
znanje u okviru tumaenja sna. Miljenje unapred, formi-
ranje namera, planiranje pokuaja reenja koji bi zatim u
budnom stanju eventualno mogli biti ostvareni, to i jo mno-
go drugih stvari delo su nesvesne i predsvesne aktivnosti
duha, koje se u stanju spavanja nastavljaju kao ostatak
prethodnog dana" i mogu zatim kombinovati sa jednom ne-
svesnom eljom u oblikovanju sna (vidi str. 214). Funk-
cija sna koja misli unapred jeste, dakle, pre funkcija pred-
svesnog budnog miljenja, iji nam rezultat moe biti dat
analizom snova i drugih fenomena. Dugo je postojao obiaj
da se snovi smatraju identinim sa njihovim manifestnim
sadrajem; sad se moramo uvati i od toga da san ne za-
menimo sa latentnim mislima sna.
i
koji je inae uvar spavanja, mora nastupiti kao nje-
gov ometa; ta injenica ne srne da u nama stvori
predrasudu protiv njegove celishodnosti. To takoe
nije jedini sluaj u organizmu da jedan ureaj koji
je inae svrhovit, postane nesvrhovit i da smeta, im
se u uslovima njegovog postanka neto izmenilo; onda
smetnja slui bar novom cilju da pokae promenu i
da ponovo stavi u pokret regulativnu maineriju or-
ganizma protiv nje. Ja naravno imam pred oima
sluaj sna straha i da se ne bi mislilo da izbegavam
ovog svedoka protiv teorije o ispunjenju elje, gde
god na njega nailazim, ja u objanjenju sna straha
pristupiti bar sa nekim nagovetajima.
To to jedan psihiki proces koji razvija strah,
zbog toga ipak moe biti ispunjenje elje, za nas
odavno vie ne predstavlja neto kontradiktorno. Mi
znamo da se to moe objasniti tako da elja pripada
jednom sistemu, nesvesnom (Nsv), dok je sistem
predsvesnog ovu elju odbacio i potisnuo.
1
I pri pot-
1
Jedan drugi, mnogo vaniji momenat, i koji dopire
dublje, a koji laik isto tako zanemaruje, jeste ovaj: Jedno
ispunjenje elje moralo bi svakako doneti oseaj zadovolj-
stva, ali se takoe postavlja pitanje, kome? Onome, narav-
no, koji ima elju. Ali o snevau nam je poznato da on
prema svojim eljama odrava sasvim naroiti odnos. On ih
odbacuje, cenzurie ih, ukratko reeno, on za njih ne mari.
Ispunjenje elje, prema tome, ne moe da mu donese ni-
kakvo zadovoljstvo, nego samo neto to je tome suprotno.
Iskustvo zatim pokazuje da ova suprotnost a to treba
jo objasniti nastupa u vidu straha. Sneva se u odnosu
prema svojim eljama sna moe izjednaiti samo sa uma-
rijom dve linosti koje su ipak povezane jednom snanom
zajednicom. Umesto daljeg izlaganja, ja vam iznosim jed-
nu poznatu bajku, u kojoj ete moi da naete iste odno-
se: Jedna dobra vila obeava siromanom paru, muu i eni,
da e im ispuniti njihove prve tri elje. Oni su sreni i od-
luuju da e sve tri elje paljivo izabrati. Ali enu navodi
miris peenih kobasica iz oblinje kolibe i ona zaeli jedan
takav par kobasica. One su za tren oka tu; i to je prvo ispu-
njenje elje. Sad se mu naljuti i u svojoj ogorenosti po-
eli da kobasice ostanu visei o eninom nosu. I to se sme-
sta dogodi i kobasice se vie ne mogu ukloniti sa ovog no-
vog mesta na kome se nalaze. I to je drugo ispunjenje e-
lje, ali je to sad elja mua; za enu je ovo ispunjenje elje
punom psihikom zdravlju potinjavanje nesvesnog
od strane predsvesnog nije kompletno; mera ovog po-
tiskivanja oznaava stepen nae psihike normalnosti.
Neurotiki simptomi pokazuju da se oba sistema
meu sobom nalaze u konfliktu, oni su rezultati jed-
nog kompromisa, koji konfliktu zasad ine kraj. Oni,
s jedne strane, nesvesnom dozvoljavaju put za pra-
njenje njegovog nadraaja, slue mu kao kapija kroz
koju se vri ispad a ipak, s druge strane, predsvesno-
me daju mogunost da nesvesno donekle kontrolie.
Pouno je posmatrati, na primer, znaaj jedne histe-
rine fobije ili znaaj agorafobije. Pretpostavimo da
neurotiar nije u stanju da ide sam preko ulice, to
s pravom navodimo kao simptom". Ako sad ovaj
simptom uklonimo tako to emo ga primorati da
izvri radnju za koju se sam smatra nesposobnim, po-
sledica toga e biti napad straha, kao to je esto i
napad straha na ulici dao povoda za stvaranje ago-
rafobije. Tako saznajemo da je simptom bio konstru-
isan zato da bi izbegao izbijanje straha; fobija je pro-
tiv straha podignuta kao neko granino utvrenje.
Nau raspravu ne moemo nastaviti ako se ne
upustimo u razmatranje uloge afekata u ovim proce-
sima, to je, meutim, ovde samo nepotpuno mogu-
no. Postavimo dakle tezu da je suzbijanje nesvesnog
(Nsv) potrebno pre svega zato to bi tok predstava
u nesvesnom (Nsv), preputen samom sebi, stvorio
jedan afekat koji bi prvobitno imao karakter zado-
voljstva, ali koji posle procesa potiskivanja ima ka-
rakter nezadovoljstva. Suzbijanje ima za cilj ali i da
uspeno sprei ovaj razvoj nezadovoljstva. Suzbija-
nje se prostire na sadraj predstave nesvesnog (Nsv),
veoma neprijatno. Vi znate kako se u bajci pria nastavlja.
Poto su njih dvoje u osnovi ipak jedno, mu i ena, mora
trea elja da glasi da se uklone kobasice sa eninog nosa.
Mi bismo ovu bajku mogli vie puta primeniti i u drugim
prilikama; ovde neka nam ona poslui samo kao ilustracija
mogunosti da ispunjenje elje jednoga moe dovesti do
neprijatnosti za drugoga, ako oni meu sobom nisu sloni"
(Vorlesungen zur Einfuhrung in die Psychoanalyse, XIV, Sa-
brana dela sveska XI). Srpski prevod: Uvod u psihoanalizu.
234
Tumaenje snova, H
poto bi se pranjenje nezadovoljstva moglo razviti
iz toga sadraja predstava. Ovo pretpostavlja jednu
sasvim odreenu prirodu razvoja afekta. Ova se sma-
tra kao motorna ili sekretorna funkcija, i klju za
njenu inervaciju lei u predstavama nesvesnog. Sa-
vlaivanjem od strane predsvesnog, ove predstave
se tako rei priguuju i inhibiraju u slanju impulsa
koji raaju afekat. Ako dakle prestane katheksisa od
strane predsvesnog, postoji opasnost u tome da nesve-
sni nadraaji oslobode takav afekat koji se zbog
potiskivanja to je izvreno ranije moe osetiti
samo kao nezadovoljstvo, kao strah.
Ova opasnost ostvaruje se ako se procesu sna
dozvoli da ide svojim tokom. Uslovi koji odreuju
njeno ostvarenje su istiskivanja koja su se dogodi-
la, i to tako to suzbijeni impulsi elje mogu postati
dovoljno snani. Oni se nalaze dakle sasvim izvan
psiholokog okvira stvaranja sna. Kad ne bi posto-
jala injenica da je naa tema ovim jednim momen-
tom, osloboenjem nesvesnog za vreme spavanja, po-
vezana sa temom razvijanja straha, mogao bih se
odrei svakog raspravljanja o snu strana i mogao
bih sebi utedeti sve nejasne strane koje ga okruuju.
Uenje o snu straha, kao to sam ve vie puta
napomenuo, spada u psihologiju neuroza. Mi nema-
mo vie nikakvog posla s njim poto smo jednom
otkrili njegove dodirne take sa temom procesa sna.
Mogu uiniti samo jo jednu stvar. Poto sam tvrdio
da neurotiki strah izvire iz seksualnih izvora, mogu
izloiti snove straha analizi da bih dokazao da u
njihovim mislima sna postoji seksualni materijal.
Iz opravdanih razloga, ovde se odriem navoe-
nja svih primera koji mi u izobilju pruaju moji ne-
urotini pacijenti, i dajem prednost snovima straha
koje sanjaju mladi ljudi.
Ve decenij ama, ja lino nisam imao nikakav
san straha. Iz svoje sedme ili osme godine ivota se-
am se jednog takvog sna koji sam otprilike trideset
godina kasnije izloio tumaenju. San je bio veoma
iv i pokazao mi je moju voljenu majku sa neobino
mirnim, pospanim izrazom na licu, kako je dva (ili)
tri lica sa ptijim kljunovima nose u sobu i stavljaju
na krevet. Probudio sam se- plaui i ometao sam san
svojih roditelja. Prekomerno visoke neobino dra-
pirane figure sa ptijim kljunovima uzeo sam iz
ilustracija Filipsonove (Philippson) Biblije: mislim
da su to bili bogovi sa glavom kopca, uzeti s jednog
egipatskog nadgrobnog reljefa. Inae mi analiza pru-
a seanje na jednog nevaspitanog deka, sina na-
eg domara, koji se obino igrao s nama na livadi
ispred kue; mogao bih rei da se zvao Filip. Onda
mi se ini kao da sam od toga deaka prvi put uo
vulgarnu re kojom se oznaava seksualno optenje
i koju obrazovani ljudi zamenjuju samo jednom la-
tinskom reju, koitirati", to je, meutim, izborom
glave kobca dovoljno jasno obeleeno. Mora da sam
seksualno znaenje reci saznao iz usta mog iskusnog
uitelja. Izraz lica moje majke u snu bio je kopiran
sa lica mog dede, koga sam nekoliko dana pre nje-
gove smrti video kako u komi hre. Objanjenje se-
kundarne obrade u snu je dakle moralo glasiti da
majka umire, i tome odgovara takoe nadgrobni re-
ljef. U strahu, ja sam se probudio i nisam ustao sve
dok nisam probudio roditelje. Seam se da sam se
odjednom smirio kad sam spazio majku, kao da mi
je bilo potrebno umirenje: ona dakle nije umrla. Ali
ovo sekundarno tumaenje sna dogodilo se ve pod
uticajem razvijenog strana. Ne to bih bio uplaen
zato to sam sanjao da majka umire; nego sam san
u predsvesnoj obradi tako tumaio to sam ve sta-
jao pod dominacijom straha. A strah se pomou po-
tiskivanja moe svesti na jedno nejasno, oigledno
seksualno uivanje koje je svoj dobar izraz nalo u
vizuelnom sadraju sna.
Jedan dvadeset i sedmogodinji ovek, koji je od
pre godinu dana teko bolestan, sanjao je izmeu
svoje jedanaeste i trinaeste godine nekoliko puta pod
tekim strahom da ga juri neki ovek sa sekirom;
on eli da potri, ali je kao ukoen i ne moe da se
pomeri s mesta. To je, svakako, dobar primer za
jedan vrlo uobiajeni san straha za koji se nikad ne
bi moglo posumnjati da je seksualan. Prilikom ana-
T
236
Tumaenje snova, II
lie, sneva dolazi na jednu priu, vremenski kasni-
ju, kako je njegovog ujaka neka sumnjiva indivi-
dua napala nou na ulici, i iz ovoga zakljuuje da
je moda u vreme sna mogao uti neto o nekom
slinom doivljaju. Uz sekiru sea se da je u onim
godinama jednom prilikom cepao drva i povredio
se sekirom po ruci. Zatim dolazi neposredno na svoj
odnos prema mlaem bratu koga je obino zlostav-
ljao i bacao na zemlju; sea se specijalno jednog slu-
aja kad ga je izmom pogodio po glavi tako da je
ovaj krvario i da je njegova majka posle toga rekla:
Plaim se da ga jednoga dana ne ubije. Dok je jo
uvek izgledao kao da misli na nasilje, odjednom se
u njemu pojavi seanje iz doba kada mu je bilo de-
vet godina. Roditelji su doli kasno kui, poli na po-
inak, dok se on pretvarao da spava, i zatim je uo
dahtanje i neke druge umove koji su mu izgledali
neobini i tajanstveni; mogao je da pogodi ak i po-
loaj roditelja u postelji. Njegove dalje misli poka-
zuju da je izmeu ovog odnosa roditelja i svoga od-
nosa prema mlaem bratu uspostavio jednu analo-
giju. On je supsumirao ono to se dogodilo sa rodi-
teljima pod jedan pojam: nasilje i tua. Kao dokaz
za ovo shvatanje posluilo mu je to to je u postelji
svoje majke esto primeivao krv.
To to seksualno optenje odraslih ljudi deci koja
ga primete izgleda neto strano i u njima izaziva
strah jeste, rekao bih, rezultat svakodnevnog isku-
stva. Ja sam za ovaj strah dao objanjenje da se radi
o seksualnom nadraenju sa kojim se njihovo razu-
mevanje ne moe nositi, pa zato svakako nailazi kod
njih na odbijanje, poto su u nj upleteni roditelji,
pa se ono zbog toga pretvara u strah. U jednom jo
ranijem periodu ivota seksualno nadraenje uprav-
ljeno prema roditelju suprotnoga pola jo ne naila-
zi na potiskivanje i, kao to smo videli, slobodno se
izraava.
Ovo isto objanjenje bez oklevanja primenio bih
i na none napade straha praene halucinacijama
koji su kod dece tako esti (na pauor noctumus). I
ovde se moe raditi samo o neshvaenim i otklonje-
nim seksualnim impulsima. Istraivanje bi verovatno
pokazalo periodinost u pojavljivanju napada, poto
poveanje seksualnog libida mogu stvoriti isto tako
sluajni nadraujui utisci kao i spontani procesi
razvoja koji se pojavljuje u sukcesivnim talasima.
Nedostaje mi potreban materijal zasnovan na
posmatranju da bih ovo objanjenje mogao sprovesti
do kraja.
1
Izgleda da dejim lekarima nedostaje vi-
dik koji jedini dozvoljava da se shvati itav niz fe-
nomena kako sa somatske tako i sa psihike strane.
Kao komian primer za to kako se moe zaobii ra-
zumevanje ovakvih sluajeva, ako je ovek zaslep-
ljen naonjacima medicinske mitologije, hteo bih da
navedem jedan sluaj koji sam naao u tezi o pauor
noctumus" Debakera (Debacker, 1881, str. 66).
Jedan trinaestogodinji deak slabog zdravlja po-
eo je postajati plaljiv i zanesen; san mu je po-
stajao nemiran i gotovo svake nedelje jednom pre-
kidan tekim napadom straha praenim halucinaci-
jama. Seanje na te snove bilo je uvek veoma jasno.
Mogao je dakle priati da se na njega izdrao avo:
Sad smo te uhvatili, sad si na! pa je onda miri-
salo na smolu i sumpor, i vatra mu je izgorela kou.
Iz toga sna bi se onda trzao, nije najpre mogao da
vie, dok mu se glas nije oslobodio, te su ga uli
kako jasno kae: Ne, ne, ne mene, nisam nita ura-
dio!" Nekoliko puta je takoe dodao: Albert nije
to uradio". Kasnije je izbegavao da se svue poto
ga vatra zahvata samo onda kad je go". Tokom ovih
snova o avolu koji su deakovo zdravlje doveli u
opasnost poslali su ga na selo; tamo se u toku go-
dine i po dana oporavio, i kad mu je bilo petnaest
godina, on je priznao: ,,Je n'osais pas l'avouer, mais
j' eprouvais continuellement des picotements et des
surexcitations aux parties
2
, a la fin, ela m' enervait
1
Od tada je psihoanalitika literatura dola do obilja
ovog materijala.
2
Podvukao autor, uostalom potpuno razumljivo. Pre-
vodi Nisam se usuivao da priznam, ali sam stalno oseao
bockanje i nadraenja na tim delovima; naposletku, to me
238
Tumaenje snova, II
tant que plusieurs fois, j' ai pense me jeter par la
fenetre du dortoir."
Zaista nije teko pogoditi: 1) da je deak u ra-
nijim godinama masturbirao, da je to verovatno po-
ricao i da su mu zbog toga pripretili tekim kazna-
ma. (Njegovo priznanje: Je ne le ferai plus", nje-
govo poricanje: Albert n' avait jamais fait ela");
2) da se navalom puberteta u draici na genitalija-
ma ponovo probudila elja za masturbiranjem; a da
je sad 3) u njemu izbila borba za potiskivanje koja
je suzbijala libido i pretvarala je u strah, a taj strah
je naknadno primio one kazne kojima mu je tada
bilo pripreeno.
A sad ujmo zakljuke naeg autora (strana 69):
Iz ovog posmatranja proizlazi da 1) uticaj puber-
teta u jednog deaka oslabljenog zdravlja moe do-
vesti do stanja velike slabosti, i da pri tom moe
doi do veoma znatne anemije mozga.
1
2) Ova anemija mozga stvara promenu karakte-
ra, demonomanine halucinacije i veoma snana no-
na, moda i dnevna stanja straha.
3) Demonomanija i deakova samoprebacivanja
svode se na uticaj religioznog vaspitanja koje je na
njega delovalo dok je bio dete.
4) Sve ove pojave su se izgubile posle dueg
boravka provedenog na selu, u telesnim vebama i
povratkom snaga posle zavrenog puberteta.
5) Moguno je da se moe pripisati naslednosti i
starom oevom sifilisu predisponirajui uticaj na po-
stanak stanja mozga kod deteta.
Zakljuna re: Nous avons fait entrer cette
observation dans le cadre des delires apyretiques
d'inanition, car c'est a l'ischemie cerebrale que nous
rattachons cet etat particulier." (Ovo zapaanje uneli
smo u okvir apiretinih delirija, jer ovo naroito
stanje vezujemo za cerebralnu ishemiju).
je toliko nerviralo da sam vie puta mislio da se bacim kroz
prozor spavaonice."
1
Podvukao pisac.
Primarni i sekundarni proces Potiskivanje 239
E
PRIMARNI I SEKUNDARNI PROCES
POTISKIVANJE
Pokuavajui da dublje prodrem u psihologiju
procesa sna, uzeo sam na sebe teak zadatak, kome
je i moja vetina prikazivanja jedva dorasla. Izloiti
istovremenost jedne tako komplikovane celine uza-
stopnim opisivanjem, a initi to kao da se u svima
tim postavkama nita ne pretpostavlja sve to po-
staje odvie teak problem za moje snage. Sad mi
se sveti to u svom prikazu psihologije sna ne mogu
da idem istorijskim redom kojim su se razvila moja
saznanja. Moja gledita o shvatanju sna odredili su
moji prethodni radovi o psihologiji neuroza, na koje
ovde ne treba da se pozivam, ali se ipak moram ne-
prestano pozivati na njih, dok bih eleo da idem
obratnim pravcem i da, polazei od sna, stignem do
psihologije neuroza. Poznate su mi sve tekoe koje
otuda nastaju za itaoca, ali mi nije poznato kako
da ih mimoiem. Nezadovoljan ovim stanjem stvari,
rado se zadravam na jednom drugom gleditu, koje
izgleda da mojim nastojanjima podie vrednost. Kao
to je pokazao uvod u prvi odeljak, ja sam se na-
ao pred temom o kojoj su autori imali sasvim opre-
na miljenja. Posle nae obrade problema sna stvo-
reno je mesto za veinu ovih kontradiktornih milje-
nja. Samo dvema od iznetih shvatanja: da je san
samo jedan besmislen i somatski proces, morali smo
se energino suprotstaviti; inae smo svim meu-
sobno kontradiktornim miljenjima na bilo kom me-
stu zamrene celine mogli dati za pravo i dokazati
da su pronala neto tano. To da san nastavlja pod-
sticanje i interesovanja budnog ivota, potpuno je
potvreno otkrivanjem skrivenih misli sna. Ove se
misli bave samo onim to nam se ini vanim i to
nas snano interesu je. San se nikad ne bavi sitni-
cama. Ali smo nali da vai i suprotno gledite, da
san napabiri ravnodune otpatke prethodnog dana
i da se ne moe doepati nekog velikog dnevnog in-
240
Tumaenje snova, U
teresovanja pre nego to se donekle izvukao iz bud-
ne aktivnosti. Nali smo da to vai za sadraj sna,
koji mislima sna izopaavanjem daje izmenjen iz-
raz. Proces sna, rekli smo, iz razloga asocijacione
mehanike lake se doepa sveeg ili ravnodunog
predstavnog materijala koji budno miljenje jo nije
uzaptilo, a iz razloga cenzure prenosi psihiki inten-
zitet sa onog to je znaajno, ali i zazorno, na neto
indiferentno. Hipermnezija sna i raspolaganje mate-
rijalom iz detinjstva postali su osnovni stubo vi na-
eg uenja; u naoj teoriji o snu mi smo elji koja
vodi poreklo iz infantilnog pripisali ulogu motorne
snage neophodne za stvaranje sna. Naravno, nije
nam moglo pasti na pamet da sumnjamo u znaaj
spoljnih ulnih nadraaja, koji je dokazan eksperi-
mentalnim putem za vreme spavanja; ali smo poka-
zali da je taj materijal u istom odnosu prema elji
sna u kome su i misli, preostale od dnevne aktivno-
sti. Ne moramo osporavati da san objektivni ulni
nadraaj tumai onako kako to radi iluzija; ali smo
dodali motiv za ovo tumaenje koji autori nisu od-
redili. Tumaenje se vri tako da percipirani obje-
kat ne ometa spavanje, a postaje upotrebljiv za ispu-
njenje elje. Subjektivno stanje nadraenosti ulnih
organa za vreme spavanja, koje je, izgleda, doka-
zao Trambl Led (Trumbull Ledd), za nas ne vai kao
naroit izvor sna, ali mi znamo da ga objasnimo re-
gredijentnim oivljavanjem uspomena koje deluju
iza sna. I za unutranje organske senzacije, koje se
pri objanjenju snova rado uzimaju kao stoer, u
naoj teoriji preostala je jedna, mada skromnija ulo-
ga. Za nas one senzacije padanja, lebdenja, inhi-
biranosti predstavljaju materijal koji je uvek pri
ruci i kojim se rad sna, kad god je to potrebno, slui
za izraavanje misli sna.
Da je proces sna rapidan, trenutan, izgleda nam
tano u odnosu na svesnu percepciju prethodno stvo-
rene sadrine sna; za tok prethodnih delova procesa
sna nali smo da je verovatno spor i fluktuirajui.
Zagonetki o prebogatoj, u kratak trenutak zbijenoj
sadrini sna mogli smo doprineti da je po sredi pri-
hvatanje ve gotovih tvorevina psihikog ivota.
Nali smo da je tano da seanje izopauje i osaka-
uje san, ali da to ne predstavlja smetnju, jer je to
samo poslednji manifestni deo jednog rada na izo-
paenju koji deluje od samog poetka formiranja
sna. Sto se tie ogorenog i naoko nepomirljivog
spora, da li duevni ivot nou spava ili raspolae ce-
lokupnom svojom radnom sposobnou kao i danju,
mogli smo dati pravo i jednoj i drugoj strani, ali ni
jednoj u potpunosti. U mislima sna nali smo doka-
ze za jedan izvanredno komplikovan intelektualni
rad koji se slui gotovo svima sredstvima duevnog
aparata; ali se ne moe odbaciti mogunost da su
ove misli sna nastale danju, i neophodno je pretpo-
staviti da postoji neko stanje spavanja duevnog apa-
rata. Tako je stekla priznanje i teorija o parcijal-
nom spavanju; ali karakteristiku stanja spavanja
nismo nali u dezintegraciji duevnih veza, nego u
usredsreenju psihikog sistema koji za vreme dana
utie na elju za spavanjem. Faktor odvraanja od
spoljnog sveta sauvao je svoj znaaj i za nae shva-
tanje; on pomae, iako ne kao jedini inilac, da se
omogui regresivni karakter u prikazivanju sna.
Odustajanje od samovoljnog upravljanja tokom pred-
stava je neosporno: ali psihiki ivot stoga ne po-
staje besciljan, jer smo videli da posle naputanja
voljnih ciljnih predstava vlast preuzimaju nevolj-
ne. Labavo asocijativno povezivanje u snu ne samo
to smo priznali, ve smo mu i odredili mnogo vei
obim nego to se moglo naslutiti; ali smo utvrdili da
ovo labavo asocijativno povezivanje predstavlja sa-
mo prinudnu zamenu za jedno drugo, korektno i smi-
saono povezivanje. Tano je da smo i mi nazvali san
apsurdnim; ali su nas primeri mogli pouiti kako pa-
metan moe biti san kad se pretvara da je apsur-
dan. Nae miljenje o funkcijama koje su priznate
snu ne protivrei ostalima. Gledite da san rastere-
uje duu kao ventil i da, po Robertovim recima,
sve mogue tetne stvari postaju nekodljive kad su
predstavljene u snu, ne samo to se tano slae s na-
im uenjem o dvostrukom ispunjenju elja koje san
16 Frojd, Odabrana dela, VH
donosi ve je za nas prema njegovom tekstu ak i
jasnije nego kod samog Roberta. Gledite da se dua
u snovima slobodno igra svojim funkcijama pred-
stavljeno je u naoj teoriji time to predsvesna
aktivnost dozvoljava snovima da idu svojim tokom.
Reenice kao povratak duevnog ivota na embrio-
nalno stanovite u snu" i napomena Hevloka Elisa
(Havelock Ellis), o ,,an archaic world oj vast emo-
tions and imperject thoughts" (,,u drevnom svetu
silnih oseanja i nedovrenih misli"), izgledaju nam
kao srene anticipacije naih izlaganja da su primi-
tivni, danju potisnuti naini rada uesnici u stva-
ranju sna; tvrenje Silija (Sully) da nam san po-
novo vraa nae ranije sukcesivno razvijene lino-
sti, na stari nain posmatranja stvari, nae impulse
i naine reagovanja koji su pre davnih vremena
nama dominirali", to tvrenje mogli smo u potpu-
nosti prihvatiti kao svoje; kao kod Delaa (Delage) i
kod nas ono to je suzbijeno" postaje pokretaka
snaga snevanja.
Uloga koju erner pripisuje fantaziji sna i sama
objanjenja Sernerova prihvatili smo u potpunosti,
ali smo im morali tako rei odrediti jedno drugo me-
sto u problemu. Ne stvara san fantaziju, nego u kon-
strukciji misli sna najvei udeo pripada nesvesnoj
aktivnosti fantazije. Mi dugujemo Serneru zahval-
nost to nam je skrenuo panju na izvor misli sna;
ali gotovo sve ono to on pripisuje radu sna treba
pripisati aktivnosti nesvesnog koja je danju iva,
koja je podstiui agens ne manji za snove no to
je za neurotine simptome. Had sna morali smo od
ove aktivnosti odvojiti kao neto sasvim razliito i
mnogo vie povezano. Naposletku, mi nipoto nismo
napustili i odnos sna prema duevnim smetnjama,
nego smo ga na novom tlu bolje uvrstili.
Tako smo mogli da u naoj graevini naemo
mesta za na j razliiti je i kontradiktorne rezultate do
kojih su raniji pisci doli blagodarei novinama u na-
oj teoriji o snovima, koja ih tako rei povezuje u
jednu viu jedinicu. Neke od njih okrenuli smo druk-
ije, a samo smo neke u potpunosti odbacili. Ali i
Primarni i sekundarni proces Potiskivanje 24$
naa zgrada jo uvek nije dovrena. Na stranu mno-
ge nejasnoe, koje smo na sebe navukli prodirui u
mrak psihologije: izgleda da nas pritiskuje jo jed-
na nova kontradikcija. S jedne strane, pretpostavili
smo da misli sna nastaju kroz potpuno normalnu
duhovnu aktivnost, a s druge strane mi smo meu
mislima sna otkrili niz potpuno abnormalnih pro-
cesa misli koje se prostiru dalje u sadraj sna i koje
mi onda u toku naeg tumaenja -sna ponavljamo..
Sve ono to smo nazvali radom sna" izgleda da se
tako mnogo udaljava od svih procesa miljenja na-
ma poznatih kao korektnih da i najotriji sudovi
ranijih pisaca o niskom nivou psihikog funkcioni-
sanja u snovima moraju izgledati potpuno na svo-
me mestu.
Moda emo u ovim tekoama nai objanjenje
i pomo samo ako ovo prodiranje nastavimo jo dalje.
Izabrau jednu od konstelacija koje vode ka formi-
ranju sna:
Saznali smo da san zamenjuje niz misli koje
vode poreklo iz naeg dnevnog ivota i koje su pot-
puno logiki sklopljene. Stoga ne moemo sumnjati
da ove misli izviru iz naeg normalnog duevnog i-
vota. Sve ove osobine koje visoko cenimo kod na-
eg toka misli i koje se karakteriu kao kompliko-
vani rad vieg reda, u mislima sna mi ponovo nala-
zimo. Ali nas nita ne primorava da pretpostavimo
da je ovaj misaoni rad bio obavljen za vreme spa-
vanja mogunost koja bi u velikoj meri pobrkala
onu vrstu sliku koju smo dosad imali o psihikom
stanju spavanja. Naprotiv, ove misli mogu vrlo lako
da vode poreklo od prethodnog dana, one su se mog-
le, neprimeene od nae svesti, od samog poetka
nastaviti i mogle su biti ve gotove na poetku spa-
vanja. Najvie to na osnovu toga moemo zakljuiti
jeste u krajnjem sluaju dokaz da su i najkompli-
kovanije radnje misli mogue i bez pomoi svesti
a to je injenica koju smo ve inae morali saznati
iz svake psihoanalize jednog histerinog bolesnika ili
lica sa opsesionim predstavama. Ove misli sna same
po sebi sigurno nisu nepristupane svesti; ako nam
i*
244
Tumaenje snova, II
preko dana nisu postale svesne, za to mogu posto-
jati razni razlozi. Osveivanje je povezano sa pri-
merom jedne naroite psihike funkcije, funkcije
panje, koja je, kao to izgleda, dostupna samo u od-
reenom kvantitetu, i koju su drugi ciljevi mogli da
skrenu sa odgovarajueg toka misli. Postoji jo je-
dan nain kako se ovakvi tokovi misli mogu uskra-
titi svesti: od naeg svesnog razmiljanja znamo da
prilikom primenjivanja panje idemo jednim odre-
enim putem. Ako na ovom putu naiemo na neku
predstavu koja ne moe izdrati kritiku, mi preki-
damo; mi naputamo katheksiju panje. Sad izgle-
da da se zapoeti i naputeni tok misli moe i dalje
raspredati, a da se panja ne skree ponovo ka nje-
mu, osim ako na jednom mestu ne postie neki na-
roito visok intenzitet koji onda panju iznuuje.
Tako, ako je jedan tok misli na poetku odbaen
(moda svesno) od strane kritike kao pogrean ili ne-
koristan za aktuelnu svrhu akta miljenja, uzrok
moe biti da se proces miljenja, neprimeen od sve-
sti, nastavi sve do poetka spavanja.
Rezimirajmo sada: da mi jedan takav tok misli
zovemo predsvesnim, da ga smatramo potpuno ko-
rektnim, i da on moe biti isto tako samo jedan za-
nemareni tok, kao to moe biti prekinuti ili pak
suzbijeni tok. Kaimo, takoe, sasvim otvoreno na
koji nain zamiljamo tok predstave. Mi verujemo
da od jedne ciljne predstave izvesna koliina nadra-
enja koju nazivamo kathektikom energijom biva
pomerena du asocijacionih puteva izazvanih od ove
ciljne predstave. Jedan zanemareni" tok misli tak-
vu katheksu nije primio; od jednog suzbijenog" ili
odbaenog" toka katheksa je ponovo oduzeta; oba
su ostavljena svojim sopstvenim nadraenjima. Pod
izvesnim uslovima, jedan tok misli sa svrhovitom
katheksom u stanju je da privue panju svesti na
sebe, i tako njenim posredstvom prima jednu hiper-
katheksu". Malo kasnije emo morati objasniti nae
pretpostavke o prirodi u funkciji svesti.
Jedan tok misli, podstaknut na ovaj nain u
predsvesnom, moe se spontano ugasiti ili se odra-
ti. Prvi od ovih ishoda zamiljamo tako da se njegova
energija difundira u svim asocijacionim pravcima
koji od njega polaze, da itav lanac misli dovodi u
stanje nadraenosti koje neko vreme traje, a zatim
nestaje, poto nadraenje kome je potrebno pranje-
nje bude pretvoreno u mirujuu katheksu. Ako na-
stupi onaj prvi ishod, onda proces vie nema nikak-
vog znaaja za formiranje sna. Ali u naem pred-
svesnom vrebaju druge ciljne predstave koje vode
poreklo iz naih nesvesnih i uvek spremnih elja.
Ove mogu preuzeti kontrolu nad nadraenjem veza-
nim za krug misli preputen samom sebi, uspostav-
ljaju vezu izmeu njega i nesvesne elje, prenose
na njega energiju sopstvenu nesvesnoj elji, i od
toga trenutka dalje zanemareni ili suzbijeni tok misli
u stanju je da se odri, mada ovim pojaanjem ne
stie nikakvo pravo na pristup u svest. Moemo rei
da je tok misli koji je dosad bio predsvestan bio od-
luen u nesvesno.
Druge konstelacije za formiranje sna bile bi da
je predsvesni tok misli od samog poetka stajao u
vezi sa nesvesnom eljom i da je zato naiao na od-
bijanje od strane dominantne ciljne kathekse, ali da
je neka nesvesna elja iz drugih (eventualno somat-
skih) razloga postala aktivna i da pokuava da iz-
vri prenos na psihike ostatke koje predsvesno
nije kathektiralo. Sva tri sluaja slivaju se najzad
u jedan rezultat da se jedan tok misli stvara u pred-
svesnom, koji je bez predsvesne kathekse, ali je kat-
heksu primio od nesvesne elje.
Od ovoga trenutka dalje tok misli trpi itav niz
transformacija koje vie ne priznajemo kao normal-
ne psihike procese, i koje nam daju jedan rezultat
to nas iznenauje jednu psihopatoloku tvore-
vinu. Mi emo ove procese izdvojiti i klasifikovati:
1) Intenziteti pojedinih predstava postaju spo-
sobni da se prazne ,,en bloc" i prelaze s jedne
predstave na drugu, tako da se stvaraju pojedine
predstave opremljene velikim intenzitetom. Poto se
ovaj proces nekoliko puta ponovi, moe intenzitet
celokupnog toka misli naposletku da bude koncen^-
trisan u jednom jedinom predstavnom elementu. To
je injenica kompresije ili saimanja, sa kojom smo
se upoznali za vreme rada sna. Ono nosi glavnu kri-
vicu za neobian utisak koji san na nas ini, jer ne-
to njemu analogno potpuno nam je nepoznato iz
normalnog duevnog ivota koji je dostupan svesti.
I u normalnom duevnom ivotu mi takoe imamo
predstave koje imaju veliko psihiko znaenje kao
vorne take, ili krajnji rezultati itavih lanaca mi-
sli, ali njihovo znaenje se ne izraava ni u jednom
obliku koji bi na senzorni nain bio jasan za unu-
tranje percipiranje; njihovo perceptualno predstav-
ljanje nije ni u kom pogledu intenzivnije zbog nji-
hovog psihikog znaaja. V, procesu saimanja, ce-
lokupna psihika povezanost pretvara se u intenzitet
sadrine predstava. To je isti sluaj kao kad ja u jed-
noj knjizi pripremanoj za tampu jednu re, kojoj
pridajem naroitu vanost za razumevanje teksta,
tampam spacionirano ili masno. U govoru, ja bih
tu istu re izgovorio glasno i polagano i naroito je
naglaujui. Prvo od ova dva poreenja podsea nas
neposredno na jedan primer uzet iz rada sna (tri-
methylamin u snu o Irminoj injekciji). Istoriari
umetnosti skreu nam panju na to da se najstarije
> istorijske skulpture pridravaju jednog slinog prin-
cipa, tako to veliinu po rangu predstavljenih lica
izraavaju veliinom slike. Kralj je predstavljen kao
dva ili tri puta vei od njegove pratnje ili od pobe-
enog neprijatelja. Jedna skulptura iz rimskog doba
posluie se finijim sredstvima u istu svrhu. Ona e
figuru imperatora postaviti na sredinu, prikazae ga
visoko uspravljenog, naroito paljivo obradie nje-
gov stas, neprijatelje e mu staviti pred noge, ali
vie ga nee prikazati kao dina meu patuljcima.
Savijanje lea potinjenog pred njegovim pretpo-
stavljenim danas, u naoj sredini, jeste odjek onog
starog principa predstavljanja.
Pravac kojim se saimanje sna kree napred
propisan je s jedne strane korektnim predsvesnim
relacijama misli sna, a s druge strane privlaenjem
koje vre vizuelna seanja u nesvesnom. Uspeh rada
na saimanju postie one intenzitete koji se trae
za probijanje puta u perceptualne sisteme.
2) Jo jednom, zbog slobode kojom se intenziteti
mogu prenositi, i u slubi saimanja stvaraju se
meupredstave kao neki kompromisi (uporedi mno-
gobrojne primere). To je opet neto neuveno u nor-
malnom toku predstava, gde se glavna panja po-
lae na izbor i pridravanje pravog" elementa pred-
stave. S druge strane, meovite tvorevine i kompro-
misne tvorevine pojavljuju se izvanredno esto, ako
pokuavamo da naemo jeziki izraz za predsvesne
misli. One se smatraju kao neka vrsta greaka u
govoru".
3) Predstave koje intenzitete prenose jedna na
drugu meusobno su u najlabavijim odnosima. One
su povezane asocijacijama takve vrste koje nae
normalno miljenje prezire, i ostavljaju se samo du-
hovitom efektu da se njima koristi. Naroito asoci-
jacije bazirane na homonimima i slinostima reci
vae kao ravnopravne po vrednosti sa ostalima.
4) Misli koje su jedna drugoj kontradiktorne ne
tee za tim da jedna drugu odstrane, nego postoje
jedna pored druge. One se esto kombinuju da bi
stvorile proizvode saimanja kao da meu njima
uopte ne postoji kontradikcija; ili pak stvaraju kom-
promise koje naem miljenju nikad ne bismo opro-
stili, ali koje u naim akcijama esto odobravamo.
To bi bili neki od najupadljivijih abnormalnih
procesa kojima su misli sna, prethodno racionalno
konstruisane, podvrgnute u toku rada sna. Vidimo
da je njihova glavna karakteristika u tome da se sva
vrednost polae na to da kathektika energija bude
pokretljivija i sposobna da se isprazni; sadrina i
sopstveno znaenje psihikih elemenata za koje su
ove kathekse vezane postaju sporedne stvari. Covek
bi mogao jo pomisliti da se saimanje i stvaranje
kompromisa deava samo u slubi regresije, ako je
to pitanje pretvaranja misli u slike. Ali analiza
a jo jasnije sinteza takvih snova koji ne sadr-
avaju regresiju na slike, na primer Autodidasker
248
Tumaenje snova, II
razgovor s profesorom N." pokazuju iste procese
pomeranja i saimanja kao i ostali.
Tako ne moemo a da ne zakljuimo da dve
fundamentalno razliite vrste psihikih procesa ue-
stvuju u formiranju sna; jedan stvara potpuno ko-
rektne misli sna, koje imaju istu vrednost kao i nor-
malno miljenje; drugi postupa s ovim mislima na
krajnje iznenaujui i nekorektan nain. Ovaj drugi
psihiki proces izdvojili smo ve u odeljku VI kao
istinski rad sna. ta imamo sad da iznesemo o po-
reklu ovog poslednjeg psihikog procesa?
Ovde ne bismo mogli dati odgovor da nismo pro-
drli malo dalje u psihologiju neuroza, naroito hi-
sterije. A iz ove saznajemo da isti iracionalni psi-
hiki procesi, i drugi koje nismo specifikovali
dominiraju produkcijom histerinih simptoma. I u
histeriji nalazimo najpre jedan niz potpuno korekt-
nih misli koje su potpuno iste vrednosti kao i nae
svesne misli, ali o ijoj egzistenciji u ovom obliku ne
moemo nita saznati i moemo ih samo naknadno
rekonstruisati. Ako su one igde prodrle do naeg
percipiranja, mi iz analize stvorenog simptoma vidi-
mo da su ove normalne misli pretrpele jednu abnor-
malnu obradu i da su posredstvom saimanja, stva-
ranja kompromisa, preko povrnih asocijacija, pod
pokrivanjem kontradikcija, eventualno putem regre-
sije bile pretvorene u simptom. Pri punom identi-
tetu izmeu osobenosti rada sna i osobenosti psihi-
ke aktivnosti koje prelaze u psihoneurotike simpto-
me, mi oseamo da smo u pravu ako zakljuke na
koje nas histerija primorava prenesemo i na san.
Iz nauke o histeriji uzimamo tezu da se jedna
ovakva abnormalna psihika obrada jednog normal-
nog toka misli javlja samo onda kad ovaj prenosi
jednu elju koja vodi poreklo iz infantilnog i koja
se nalazi u stanju potiskivanja. Ovoj reenici za lju-
bav mi smo svoju teoriju o snovima zasnovali na
pretpostavci da elja sna koja daje pokretaku sna-
gu uvek vodi poreklo iz nesvesnog, to se, kao to
smo i sami priznali, ne moe dokazati ni kao neto
opte, iako se ne moe ni odbiti. Ali, da bismo mogli
rei ta je to potiskivanje" s tim nazivom smo
se ve tako esto igrali mi moramo na naem psi-
holokom postolju graditi jo jedan komad.
Mi smo se udubili u fikciju jednog primitivnog
psihikog aparata iji je rad reguli san tenjom da
se izbegne nagomilavanje nadraenja i da se po mo-
gustvu odri bez njih. Stoga je aparat bio izgraen
prema shemi jednog refleksnog aparata. Pokretlji-
vost koja je najpre put ka unutranjoj promeni
tela, predstavljala je put pranjenja koji mu je sta-
jao na raspolaganju. Mi smo zatim nastavili sa ra-
spravljanjem o psihikim posledicama jednog doiv-
ljaja zadovoljenja i mogli bismo u vezi s tim dodati
ve i drugu hipotezu da se nagomilavanje nadra-
aja prema izvesnim modalitetima koji nas ne in-
teresuju osea kao nezadovoljstvo i da stavlja
aparat u pokret da bi ponovo doveo oseanje zado-
voljenja kod kojeg se smanjenje nadraaja osea
kao zadovoljstvo. Jedno takvo strujanje u aparatu,
koje polazi od nezadovoljstva i koje cilja ka zado-
voljstvu, mi nazivamo eljom; rekli smo da nita
drugo osim elje nije u stanju da aparat stavi u po-
kret, i da se tok nadraenja u njemu automatski re-
gulie oseanjima zadovoljstva i nezadovoljstva. Prva
elja je izgleda bila halucinatorina katheksa seanja
zadovoljenja. Ali se ova halucinacija ako ne treba da
bude odravana do iscrpljenja, pokazala nesposobnom
da dovede do prestanka potrebe, dakle da dovede do
zadovoljstva povezanog sa zadovoljenjem.
Tako je postala neophodna jedna druga aktiv-
nost po naem nainu izraavanja, aktivnost jed-
nog drugog sistema koja nije dozvolila mnemikoj
katheksi da prodre do percepcije i da odande vee
psihike snage; umesto toga, ona je nadraenje, na-
stalo iz potrebe, skrenula jednim zaobilaznim pu-
tem koji je naposletku putem namernog kretanja
spoljni svet toliko izmenio da je bilo omogueno da
se doe do realne percepcije predmeta zadovoljenja.
Dotle smo ve pratili shemu psihikog aparata; oba
sistema predstavljaju klicu za ono to smo u pot-
puno izgraenom aparatu opisali kao Nsv i Psv.
Da bismo mogli koristiti snagu kretanja i da bi-
smo izvrili izmene u spoljnom svetu koje e biti
efikasne, potrebno je nagomilati velik broj iskustava
u sistemima seanja i mnogostruko fiksiranje odno-
sa koje raznovrsne ciljne predstave izazivaju u ovom
mnemikom materijalu. Mi sad u pretpostavkama
idemo dalje. Aktivnost ovog drugog sistema, stal-
no pipajui svoj put, i naizmenino aljui i povla-
ei kathekse, mora s jedne strane imati celokupan
materijal seanja slobodno pod svojom komandom;
a s druge strane, bilo bi nepotrebno troenje ener-
gije kad bi velike koliine kathekse slala na poje-
dine misaone puteve koji bi onda nesvrhovito oticali
i smanjivali kvantitet potreban za izmenu spoljnjeg
sveta. Zbog svrsishodnosti, dakle, ja postuliram da
drugom sistemu poe za rukom da zadri vei deo
svojih katheksa energije u stanju mirovanja, i da
samo jedan manji deo upotrebi na pomeranje. Meha-
nika ovih procesa potpuno mi je nepoznata; svako
ko eli da ove predstave ozbiljno shvati morao bi
potraiti fizike analogije za njih i prokriti sebi
put da pronae nain kako da predstavi pokrete koji
prate nadraenje neuroze. Ja se samo vrsto pridr-
avam ideje da je aktivnost prvog fy sistema uprav-
ljena na slobodno pranjenje kvantiteta nadraaja,
i da drugi sistem katheksama koje od njega potiu
dovodi do intoniranja ovog pranjenja, do pretva-
ranja u mirujue kathekse, svakako uz simultano
podizanje njegovog nivoa (potencijala). Ja dakle
pretpostavljam da pod dominacijom drugog sistema
pranjenjem nadraaja upravljaju mehaniki uslovi
sasvim razliiti od onih koji su na snazi pod domi-
nacijom prvog sistema. Ako je drugi sistem zavrio
svoju istraivaku misaonu aktivnost, on ukida i in-
hibiciju i nagomilavanje nadraaja i preputa im da
se isprazne u kretanju.
Sad dolazimo do interesantnog razmiljanja, ako
posmatramo odnose izmeu te inhibicije pranjenja,
vrene od strane drugog sistema, i regulacije koju
vri princip nezadovoljstva. Potraimo sada antitezu
primarnom doivljaju zadovoljstva, naime doivljaj
spoljanjeg straha. Neka perceptivni nadraaj delu-
je na primitivni aparat, koji je izvor jednog bolnog
nadraaja. Sledie nekoordinisane motorne manife-
stacije sve dotle dok jedna od njih ne ukloni aparat
iz percepcije i istovremeno iz bola. Ako se ova per-
cepcija ponovo javi, pokret e se odjednom ponoviti
(moda kao pokret beanja) dok se percepcija ponovo
ne izgubi. U ovom sluaju nee ostati nikakva sklo-
nost da percepciju izvora bola rekathektira haluci-
natorno ili na bilo koji drugi nain. Naprotiv, u pri-
marnom aparatu e postojati sklonost da ovu bolnu
sliku seanja smesta ponovo napusti ako ona slu-
ajno nekako ponovo oivi, iz razloga to bi preli-
vanje njegovog nadraaja u percepciju izazvalo ne-
zadovoljstvo (tanije reeno: poelo da ga izaziva).
Izbegavanje seanja koje je samo ponavljanje neka-
danjeg bekstva iz percepcije olakano je takoe time
to seanje nema dovoljno kvaliteta kao to ga ima
percepcija da bi nadrailo svest i time na sebe pri-
vuklo novu katheksu. Ovo nenaporno i redovno iz-
begavanje od strane psihikog procesa sa seanja na
neto to je nekad bilo bolno daje nam prototip i
prvi primer za psihiko potiskivanje. Opte je pozna-
to koliko se mnogo od ovog otklanjanja, od nepri-
jatnog, jo uvek moe videti u normalnom du-
evnom ivotu odraslih.
Zbog principa nezadovoljstva, dakle, prvi vp si-
stem uopte je nesposoban da u kontekst misli une-
se neto neprijatno. Sistem je nesposoban za sve
drugo, osim da eli. Kad bi to tako ostalo, bila bi
inhibirana misaona aktivnost drugog sistema, poto
je njemu potreban slobodan pristup do svih sea-
nja skupljenih u iskustvu. Sad se otkrivaju dve mo-
gunosti: ili se rad drugog sistema potpuno oslo-
baa principa nezadovoljstva, i svoj put nastavlja
vodei rauna o neprijatnosti seanja; ili pak poku-
ava da nae nain kako da kathektira neprijatna se-
anja da bi se pri tom izbeglo osloboenje od neza-
dovoljstva. Mi moemo odbaciti prvu mogunost, jer
se princip nezadovoljstva pokazuje takoe kao regu-
252
Tumaenje snova, II
lator toka nadraenja u drugom sistemu; tako smo
upueni na drugu mogunost, da ovaj sistem tako
kathektira jedno seanje da je njegovo pranjenje
inhibirano, ukljuujui, dakle, i inhibiciju pranje-
nja (koja se moe uporediti sa motornom inervaci-
jom) u pravcu razvoja nezadovoljstva. Dve polazne
take su nas odvele do hipoteze da katheksa od stra-
ne drugog sistema u isto vreme predstavlja simul-
tanu inhibiciju za pranjenje nadraaja, s obzirom
na princip nezadovoljstva i princip najmanjeg utro-
ka inervacije. Toga se moramo vrsto drati jer
je to klju do uenja o represiji da drugi sistem
moe kathektirati jednu predstavu samo onda ako je
u stanju da inhibira razvoj nezadovoljstva koji od
nje polazi. Sve to bi eventualno izbeglo ovu inhi-
biciju bilo bi nepristupano i za drugi sistem kao i
za prvi, ali bi zbog principa nezadovoljstva uskoro
bilo naputeno. Inhibicija nezadovoljstva, meutim,
ne mora biti potpuna; mora se dopustiti jedan njen
poetak, poto on drugom sistemu pokazuje prirodu
odgovarajueg seanja i eventualno njegovu nepo-
dobnost za cilj koji misaoni proces ima u vidu.
Psihiki proces koji jedini doputa prvi sistem
nazvau sad primarnim procesom, a sekundarnim pro-
cesom nazvau onaj koji proizlazi iz inhibicije dru-
gog sistema. Mogao bih jo i na jednoj drugoj taki
pokazati u koju svrhu drugi sistem mora da koriguje
primarni proces. Primarni proces tei za pranje-
njem nadraenja da bi uz pomo koliine nadraenja,
na ovakav nain akumulirane, uspostavio identitet
percepcije; sekundarni proces je ovu nameru napu-
stio i mesto nje preuzeo drugu da bi postigao iden-
titet miljenja. Celokupno miljenje je samo zaobi-
lazni put od seanja jednog zadovoljenja (seanja
koje je bilo prihvaeno kao ciljna predstava) do iden-
tine kathekse istog seanja koja treba da se ponovo
postigne na putu preko motornih iskustava. Milje-
nje se mora interesovati za spoj ne puteve izmeu
predstava a da ne bude zavedeno na pogrean put
intenzitetima ovih predstava. Ali je jasno da sai-
manja predstava, posrednih i kompromisnih tvore-
Primami i sekundarni proces Potiskivanje 253
vina, smetaju u postizanju ovoga cilja identiteta,
time to jednu novu predstavu zamenjuju drugom,
skreu s puta koji bi nas odveo dalje polazei od prve
predstave. Takvi procesi se dakle u sekundarnom mi-
ljenju paljivo izbegavaju. Moe se takoe lako vi-
deti da princip nezadovoljstva, koji procesu milje-
nja kojeg inae snabdeva svojim najznaajnijim upo-
ritima, takoe stavlja tekoe na njegovom putu ka
utvrivanju identiteta miljenja. Tendencija milje-
nja mora, prema tome, ii u tom pravcu da se sve
vie oslobaa od iskljuivog regulisanja od strane
principa nezadovoljstva i da razvoj afekta kroz mi-
saoni rad svede na najmanju meru koja se jo moe
upotrebiti kao signal. Jednom novom hiperkatheksi-
jom, koju daje svest, treba da se postigne ova vea
delikatnost (prefinjenost) u funkcionisanju. Ali mi
znamo da nam to ak i u normalnom duevnom i-
votu retko kada u potpunosti uspeva i da je nae
miljenje uvek izloeno falsifikovanju jer se u to
mesa princip nezadovoljstva.
Ali ovo nije praznina u funkcionalnoj efikasno-
sti naeg duevnog aparata koja omoguuje mislima
(koje se predstavljaj u kao proizvodi sekundarne mi-
saone aktivnosti) da postanu subjekt primarnog psi-
hikog procesa jer ovo je formula kojom mi sada
moemo opisati aktivnost koja vodi do snova i do
histerinih simptoma. Sluaj neefikasnosti dolazi do
sukoba dva faktora iz istorije naeg razvoja, od ko-
jih jedan u potpunosti pripada duevnom aparatu i
vri merodavan uticaj na odnose izmeu oba sistema,
dok se drugi osea u promenljivom iznosu, i u duev-
ni ivot uvodi pokretne snage organskog porekla. Oba
faktora vode poreklo iz detinjstva i predstavljaju ta-
log promene, koju su na duevni i somatiki orga-
nizam pretrpeli od vremena naeg detinjstva.
Ako sam jedan od psihikih procesa u duevnom
aparatu nazvao primarnim, nisam to uradio samo
s obzirom na rang i na efikasnost; mislio sam pri da-
vanju imena i na hronoloke odnose. Jedan psihiki
aparat koji bi posedovao samo primarni proces, do-
due, koliko nam je poznato, ne postoji, pa je prema
254
Tumaenje snova, II
tome samo jedna teorijska fikcija. Ali ovoliko je i-
njenica: primarni procesi prisutni su od samog po-
etka u mentalnom aparatu, dok se sekundarni pro-
cesi stvaraju tek postepeno u toku ivota, inhibiraju
primarne, naslau se iznad njih i svoju punu vlast
nad njima stiu moe biti tek u punom cvetu ivota.
Zbog ove zakasnele pojave sekundarnih procesa, sr
naeg bia koja se sastoji od nesvesnih eljnih im-
pulsa ostaje neshvatljiva, nepristupana razumeva-
nju i inhibiciji predsvesnog, ija je uloga jednom za-
uvek ograniena na to da impulsima elje koje vode
poreklo iz nesvesnog pokazuje na j svrhoviti je (najpo-
godnije) puteve. Ove nesvesne elje vre prinudnu
snagu na sva kasnija psihika nastojanja, kojoj se
one moraju pokoravati, ili smeju da nastoje da je
skrenu i upute viim ciljevima. Jedna velika oblast
mnemikog materijala ostaje takoe nepristupana
za predsvesnu katheksu zbog ovog zakanjenja poja-
ve sekundarnog procesa.
Meu ovim impulsima elja, koje vode poreklo
iz infantilnog, koje su nerazorive i koje se ne mogu
inhibirati, nalaze se i takvi impulsi ija su ispunje-
nja dola u odnos kontradikcije prema ciljnim pred-
stavama sekundarnog miljenja. Ispunjenje ovih elja
vie ne bi izazvalo efekat zadovoljstva nego nezado-
voljstva, i upravo ova promena afekta sainjava su-
tinu onoga to mi oznaavamo kao potiskivanje".
Problem potiskivanja lei u pitanju kojim putem i
zbog kojih pokretakih snaga se ovakva promena
moe deavati, ali to je problem kojeg se ovde mo-
ramo samo ovla dotai. Dovoljno je da utvrdimo da
se ovakva promena afekta deava u toku razvoja (tre-
ba da se setimo samo pojave odvratnosti koja u de-
tinjstvu u poetku nedostaje), i da je ona vezana za
aktivnost sekundarnog sistema. Seanja, na osnovu
kojih nesvesna elja izaziva pranjenje afekta, nika-
da nisu bila pristupana predsvesnom (Psv), stoga se
i pranjenje afekta vezanih za ta seanja ne moe
inhibirati. Ba zbog ovog razvoja afekta ove pred-
stave su sada nepristupane ak preko predsvesnih
misli na koje su prenele svoju snagu elje. Naprotiv,
na. snagu stupa princip nezadovoljstva i prouzrokuje
to da se predsvesno okrene od ovih prenosnih misli.
Ove su sad preputene same sebi potisnute su"
i na taj nain prisustvo jedne koliine infantilnih
seanja, koja su od samog poetka bila odstranjena iz
predsvesnog, postaje preduslov za potiskivanje.
U najboljem sluaju razvoj nezadovoljstva pre-
staje im je katheksa oduzeta od prenosnih misli u
predsvesnom; i ovaj uspeh znai da se intervencija
principa nezadovoljstva pokazala kao svrhovita. Ali
stvari stoje drukije kad potisnuta nesvesna elja do-
bije organsko pojaanje, koje moe pozajmiti svojim
prenosnim mislima, i time ih staviti u mogunost da
svojim nadraenjem pokuaju da izvre prodor, i onda
kad ih je katheksa predsvesnog ostavila. Onda dolazi
do odbrane tako to predsvesno pojaava svoju opo-
ziciju prema potisnutim mislima, to jest stvara anti-
katheksu, i posle toga prenosne misli koje su nosioci
nesvesne elje probijaju put u nekoj vrsti kompromi-
sa postignutog stvaranjem jednog simptoma. A od
onoga trenutka, u kome su potisnute misli snano
kathektirane od nesvesnog eljnog impulsa, a od
predsvesne kathekse naputene, one podleu primar-
nom psihikom procesu i njihov jedini cilj jeste mo-
torno pranjenje, ili, ako je put otvoren, halucina-
torno oivljavanje eljenog identiteta percepcije. Mi
smo ve ranije empiriki videli da se opisani iracio-
nalni procesi odigravaju samo s onim mislima koje
su u potiskivanju. Sada moemo celokupno stanje sa-
gledati malo dalje. Ovi iracionalni procesi koji se
javljaju u psihikom aparatu jesu primarni; oni se
javljaju svuda gde god su predstave naputene od
predsvesne kathekse, preputene same sebi, i gde se
mogu ispuniti neinhibiranom energijom od nesvesnog,
koja tei za pranjenjem. Neka druga zapaanja po-
mau nam da podrimo gledite da ovi procesi, koje
smo opisali kao iracionalne, u stvari nisu falsifikati
normalnih procesa, greke u miljenju, nego su naini
rada psihikog aparata osloboenog od inhibicije.
Tako mi vidimo da se prevoenje predsvesnog na-
draaja na pokretnost vri na osnovu istih procesa, i
da povezivanje predsvesnih predstava sa recima lako
moe pokazati ista pomeranja i konfuzije koje se pri-
pisuju nepanji. Najzad, dokaz za poveanje aktivno-
sti, koje postaje neophodno kad se ovi primarni na-
ini funkcionisanja inhibiraju, moe se nai u inje-
nici da mi postiemo jedan komian ejekat, to jest
viak energije koja treba da se isprazni u smehu,
ako dozvolimo da ove vrste miljenja prodru u svest.
Teorija o psihoneurozama tvrdi sa neospornom
sigurnou da samo seksualni eljni impulsi iz de-
tinjstva, koji su u razvojnim periodima detinjstva
pretrpeli potiskivanje (to jest transformaciju afekta),
mogu u kasnijim razvojnim periodima biti obnovlje-
ni, bilo zbog seksualne konstitucije (koja se izvodi iz
prvobitne biseksualnosti), ili zbog nepovoljnih uti-
caja na tok seksualnog ivota, i da su tako sposobni
da daju pokretaku snagu za stvaranje svih mogu-
nih psihoneurotskih simptoma. Samo uvoenjem ovih
seksualnih snaga mogu se zatvoriti sve praznine ije
se postojanje u teoriji o potiskivanju jo moe doka-
zati. Ostavljam otvoreno pitanje da li se ovi seksu-
alni i infantilni faktori podjednako mogu traiti i za
teoriju o snovima; ovu teoriju ostaviu ovde nedovr-
enu, budui da sam ve samom pretpostavkom da
svaka elja sna vodi poreklo iz nesvesnog nainio je-
dan korak dalje od onoga to se moe dokazati.
1
Ta-
1
I ovde, kao i na drugim mestima, postoje praznine u
obradi teme, i ja sam te praznine namerno ostavio nepo-
punjenim, jer bi njihovo popunjavanje s jedne strane iziski-
valo odve velik napor, a sa druge strane oslanjanje na
materijal koji je snovima stran. Tako sam, na primer, iz-
begao da kaem da li pod izrazom suzbijen" mislim neto
drugo nego pod izrazom potisnut". Moglo je samo postati
jasno to da ovo poslednje jae istie svoju pripadnost ne-
svesnom nego ono prvo. Ja se nisam uputao u ovaj bliski
problem zato misli sna pretrpe izoblienje od strane cen-
zure i za sluaj da se odreknu progredijentnog nastavka puta
do svesti i da se odluuju za put regresije, i slinih propusta
vie. Pre svega mi je stalo do toga da stvorim impresiju o
problemima, do kojih vodi dalje analiziranje rada sna, i
da nagovestim druge teme s kojima ovo analiziranje dolazi
u dodir. Odluka na kome mestu ovo treba da se prekine za
kode neu dalje istraivati u emu je priroda distink-
cije izmeu igre psihikih snaga u formiranju snova
i stvaranju histerikih simptoma; za to nam nedosta-
je tanije poznavanje jednog od lanova koje treba
uporediti. Ali ja polaem vanost na jednu drugu
taku i moram priznati da sam se samo i iskljuivo
zbog ove take upustio ovde u sva ta raspravljanja o
oba psihika sistema, o njihovim nainima aktivnosti
i potiskivanju. Jer sad nije vano to da li sam psiho-
loke odnose koji su u pitanju priblino pravilno
shvatio, ili sam ih shvatio pogreno ili nepotpuno, kao
to je to kod tako tekih stvari lako moguno. Bilo
kako da se menja objanjenje psihike cenzure, ko-
rektne ili abnormalne obrade sadrine sna, ostaje da
vai da su takvi procesi efikasni pri formiranju sno-
va i da pokazuju najveu analogiju u sutini sa pro-
cesima s kojima smo se upoznali kod histerikog stva-
ranja simptoma. A san nije nikakav patoloki feno-
men; on ne pretpostavlja nikakav poremeaj psihi-
ke ravnotee; on za sobom ne ostavlja nikakvo slab-
ljenje radne sposobnosti. Prigovor da moji snovi i
snovi mojih neurotinih pacijenata ne doputaju za-
kljuak na snove zdravih ljudi mogao bi se svakako
bez procenjivanja njegove vrednosti odbaciti. Ako
dakle sa fenomena zakljuujemo na njihove pokret-
ne snage, saznajemo da psihiki mehanizam kojim se
mene nije uvek bila laka. to nisam iscrpno obradio
ulogu koju seksualni predstavni ivot ima za san, i to sam
izbegavao tumaenje snova sa oigledno seksualnim sadr-
ajem, zasniva se na jednoj naroitoj motivaciji koja se
moda ne poklapa s oekivanjem itaoca. Upravo to je da-
leko od mojih pogleda i teorijskih miljenja koja zastupam
u neuropatologiji; da, naime, seksualni ivot smatram kao
neto sramno, to se ne tie ni lekara niti pak naunog
istraivaa. Takoe nalazim da je smeno moralno ogorenje
koje je podstaklo prevodioca dela Artemidora iz Daldisa o
Simbolici snova", da od italaca sakrije glavu o seksual-
nim snovima koja se u tom delu nalazi. Za mene je bilo
merodavno iskljuivo gledite da bih se pri objanjavanju
seksualnih snova morao uplesti duboko u jo neobjanjene
probleme perverzije i biseksualnosti, pa sam zato celokupan
materijal ostavio za neku drugu priliku.
17 Frog'd, Odabrana dela, VU
258
Tumaenje snova, II
neuroza slui, nije stvoren tek nekom bolesnom
smetnjom koja je zahvatila duevni ivot, nego da
ve lei u normalnoj strukturi mentalnog aparata.
Oba psihika sistema, prelazna cenzura izmeu njih,
inhibicija i superponiranje jedne aktivnosti drugom,
odnosi obeju prema svesti ili to bi na njihovom
mestu moglo dati jedno pravilnije tumaenje stvar-
nih prilika sve to spada u normalnu strukturu
naeg duevnog instrumenta, i san nam pokazuje je-
dan od puteva koji vode poznavanju njegove struk-
ture. Ako hoemo da se zadovoljimo minimumom
potpuno osiguranog poveanja saznanja, onda emo
rei da potisnute misli postoje i u normalnog oveka
dalje i da ostaju sposobne za psihiko funkcionisanje.
Sami snovi jedna su od manifestacija ovog potisnu-
tog materijala; oni su to po teoriji u svakom sluaju,
i mogu se empiriki posmatrati bar u velikom broju
sluajeva koji upravo najjasnije iznose upadljive oso-
benosti snevanja. Ono to je duevno potisnuto, to je
u budnom stanju spreeno da se izrazi kontradiktor-
nim reavanjem suprotnosti, i to je bilo odseeno od
unutranje percepcije sve to u nonom ivotu i
pod dominacijom kompromisnih tvorevina nalazi
sredstva i puteve da se nametne svesti.
Flectere si nequeo Superos,
Acheronta movebo
1
Tumaenje snova jeste vio. regia za poznavanje
nesvesnog u duevnom ivotu.
Pratei analizu sna, dobij amo bolji uvid u sastav
ovog najudesnijeg i najtajanstvenijeg instrumenta;
samo jedan mali korak, naravno, ali time je nainjen
poetak da sa drugih tvorevina koje moramo na-
zvati patolokim prodremo dalje u njegovu ana-
lizu. Jer bolest bar ona koja se s pravom naziva
funkcionalnom nema kao preduslov ruenje ovog
1
Ako ne mogu dirnuti vinje bogove, ganuu Aheront
(Vergilije, Enejida, VII 312).
Nesvesno i svest Realnost 259
aparata, stvaranje novih pukotina u njegovoj unu-
tranjosti; ona se mora objasniti dinamiki pojaava-
njem ili slabljenjem komponenata igre snaga, koja
pokriva tako mnoga dejstva za vreme normalne funk-
cije. Na nekom drugom mestu moglo bi se jo poka-
zati, kako sastav aparata od obeju instancija dozvo-
ljava da normalni duh profinjenije funkcionie nego
to bi to bilo moguno sa samo jednom od njih.
1
F
NESVESNO I SVEST REALNOST
Ako tanije pogledamo, videemo da nas psiho-
loka razmatranja u prethodnim odeljcima ne upu-
uju na pretpostavku o postojanju dva sistema blizu
motornog kraja aparata, nego o postojanju dvojakog
procesa ili naina pranjenja nadraaja. Nama bi to
bilo svejedno, jer uvek moramo biti spremni da na-
pustimo nae pomone predstave ako mislimo da ih
moemo zameniti neim drugim to je priblini je ne-
poznatoj stvarnosti. Pokuajmo sada da ispravimo
neka shvatanja, koja su se mogla pogreno stvoriti
dok smo sebi predoavali oba sistema u najbliem i
1
San nije jedini fenomen koji dozvoljava da psihopa-
tologiju zasnivamo na psihologiji. U malom nizu lanaka,
koji jo nije zavren, objavljenom u listu Monatsschrift fur
Psvchiatrie und Neurologie" (tfber den psychischen Mecha-
nismus der Vergesslichkeit, 1898 "Ober Deckerinnerungen,
1899. O psihikom mehanizmu zaboravnosti, 1898. O
uspomenama pokrivalicama, 1899), pokuao sam da objasnim
niz svakodnevnih psihikih pojava kao dokaz za iste za-
kljuke. Ovi i drugi lanci o zaboravljanju, o grekama u
govoru, o omakama i tako dalje, prikupljeni su sada pod
naslovom: Psihopatologija svakodnevnog ivota (Psvcho-
pathologie des Alltagslebens, 1904, 11. izdanje 1929. (Sabrana
dela, sveska IV). Srpsko izdanje: preveo dr Hugo Klajn,
Beograd 1937.
17
260
Tumaenje snova, II
najgrubljem smislu kao dva lokaliteta unutar psi-
hikog aparata, shvatanja koja su ostavila tragove
u izrazima potiskivati" i prodirati". Ako dakle ka-
emo da jedna nesvesna misao tei za prelaskom u
podsvesno, kako bi zatim prodrla u svest, mi ne mi-
slimo da treba da se stvori jedna druga misao koja
lei na nekom novom mestu, tako rei jedan prepis
pored kojeg i dalje postoji original; a i prodiranje
u svest briljivo emo osloboditi od svake predstave
o nekoj promeni mesta. Ako kaemo da jedna pred-
svesna misao biva potisnuta, pa onda prihvaena od
nesvesnog, onda bi nas ove slike, pozajmljene iz pred-
stava o borbi za neki teren, mogle navesti na pret-
postavku da se stvarno u jednom psihikom lokalite-
tu jedan poredak naruava i zamenjuje novim po-
retkom u drugom lokalitetu. Mesto ovih poreenja
staviemo neto to moda bolje odgovara stvarnom
stanju injenica, da se jedna investirana energija
stavlja na odreeni poredak ili sa njega povlai, tako
da psihika tvorevina dolazi pod dominaciju jedne
instancije ili se iz njene dominacije izuzima. Mi ovde
opet jedan topiki nain predstavljanja zamenjujemo
dinamikim. Ono to smatramo pokretljivim nije psi-
hika tvorevina, nego njena inervacija.
1
Ipak, smatram da je korisno i opravdano da se
i dalje sluimo oiglednim predstavljanjem oba si-
stema. Izbei emo svaku zloupotrebu ovog naina
prikazivanja ako se setimo da se predstave, misli, psi-
hike tvorevine uopte ne smeju nikako lokalizovati
u organskim elementima nervnog sistema, nego tako
rei izmeu njih, gde njima odgovarajui korelat
predstavljaju otpori i utiranje novih puteva (Bahnun-
gen). Sve ono to moe postati predmetom nae unu-
tranje percepcije jeste virtuelno, kao to je i slika
stvorena u durbinu prolaenjem svetlosnih zrakova.
1
Ovo shvatanje je nadograeno i izmenjeno, poto se
uvidelo da je sutinski karakter jedne presvesne predstave
u njenoj povezanosti s ostacima predstava reci (Das Un-
bewusste, 1915, Sabrana dela, sveska X Nesvesno, 1915).
Nesvesno i svest Realnost
261
Ali sisteme, koji sami nisu nita psihiko i koji nikad
ne postaju pristupani naoj psihikoj percepciji
njihovo postojanje moemo s pravom pretpostaviti,
kao i soiva durbina koja projiciraju sliku. I ako pro-
duimo ovo uporeenje, onda bi cenzura izmeu dva
sistema odgovarala prelamanju zrakova prilikom pre-
laska u jedan novi medijum.
Dosad smo se psihologijom bavili na svoju ruku;
a sad je vreme da bacimo pogled na teorijska gledi-
ta koja vladaju dananjom psihologijom, i da ispi-
tamo njihov odnos prema naim postavkama. Pita-
nje nesvesnog u psihologiji je, prema snanom izrazu
Lipsovom (Lipps),
1
manje psiholoko pitanje nego
to je pitanje psihologije. Sve dok je psihologija ovo
pitanje reavala verbalnim objanjavanjem da je
psihiko" upravo svesno", i da su nesvesni psi-
hiki procesi" oigledna besmislica sve dotle je
bilo iskljueno svako psiholoko korienje zapaanja
do kojih je lekar mogao doi posmatranjem abnor-
malnih duevnih stanja. Lekar i filozof e se tek onda
nai zajedno kad obojica priznaju da su nesvesni psi-
hiki procesi svrhovit i potpuno opravdan izraz za
jednu nepobitnu injenicu". Lekar ne moe da slega-
njem ramena odbije ubeivanje da je svest neop-
hodno svojstvo psihikog" i da, moda, u sluaju da
je njegov respekt pred izjavama filozofa jo dovolj-
no jak, pretpostavi da oni ne raspravljaju o istom
objektu i da se ne bave istom naukom. Jer i samo
jedno jedino, s razumevanjem vreno posmatranje
duevnog ivota nekog neurotiara, jedna jedina ana-
liza sna mora mu nametnuti nepokolebljivo ubee-
nje da najkomplikovaniji i najkorektniji procesi mi-
ljenja, kojima se ipak ne moe odrei naziv psihi-
kih procesa, mogu da se zbiju a da ne izazovu svest
1
Der Begriff des Unbewussten in der Psvchologie.
Vortrag auf dem Dritten Internationalen Kongress fiir Psv-
chologie zu Munchen, 1897 (Pojam nesvesnog u filozofiji
Predavanje na Treem meunarodnom kongresu za psiho-
logiju u Minhenu, 1897),
262
Tumaenje snova, 11
osobe.
1
Sigurno je da lekar za ove nesvesne procese
nee saznati pre nego to su oni svojim delovanjem
na svest omoguili da budu saopteni ili posmatrani.
Ali psihiki karakter ovog efekta svesti moe da se
sasvim razlikuje od nesvesnog procesa, tako da unu-
tranja percepcija ne moe prepoznati jedno kao za-
menu za drugo. Lekar mora da za sebe zadri pravo
da pomou jednog procesa zakljuivanja prodre od
efekta svesti do nesvesnog psihikog procesa; tim pu-
tem on saznaje da je efekat svesti samo jedno daleko
psihiko dejstvo nesvesnog procesa, i da ovaj nije
postao svestan kao takav, nego da je i postojao i de-
lovao a da se svesti nikako nije odao.
Naputanje precenjivanja osobine svesti posta-
je neophodan preduslov za svaki pravilan uvid u tok
psihikog. Nesvesno se mora, prema Lipsovim reci-
ma, prihvatiti kao opta osnova psihikog ivota. Ne-
svesno je vei krug koji u sebi obuhvata onaj manji
krug svesnog; sve to je svesno ima prethodni ste-
pen nesvesnog, dok nesvesno moe da ostane na tom
stepenu a da ipak polae pravo na potpunu vrednost
jedne psihike funkcije. Nesvesno je ona stvarna
psihika realnost, nama po svojoj unutranjoj pri-
rodi isto tako nepoznata kao i realnost spoljnog sve-
ta, i ono nam je u podacima svesti isto tako nepotpu-
no dato kao i spoljni svet u podacima naih ulnih
organa.
Ako je stara antiteza izmeu svesnog ivota i i-
vota sna umetanjem psihiki nesvesnog pala u vred-
1
Milo mi je to mogu ukazati na jednog autora koji je
iz prouavanja snova izvukao isti zakljuak o odnosu svesne
aktivnosti prema nesvesnoj.
Di Prel (Du Prel) kae: Pitanje ta je dua oigledno
trai prethodno istraivanje o tome da li su svest i dua
identini. San upravo na ovo prethodno pitanje odgovara
odreno, jer nam pokazuje da se pojam due izdie iznad poj -
ma svesti, otprilike kao to privlana sila jednog nebeskog
tela prelazi granicu sfere svetlosti" (Philosophie der Mvstik,
str. 47).
Da svest i dua nisu pojmovi istog obima, to je istina
koja se ne moe dovoljno jasno istai."
nosti na mesto koje joj pripada, uklonjen je takoe
i itav niz problema koji su ranijim piscima zadavali
mnogo posla. Tako mnogobrojne aktivnosti, ijem su
se izvrenju u snu mogli uditi, sada se vie ne mogu
pripisivati na raun sna, nego nesvesnom miljenju
koje radi i danju. Ako, prema Serneru, san izgleda
kao da se igra sa jednim simbolinim predstavlja-
njem tela, onda znamo da je to aktivnost izvesnih
nesvesnih fantazija koje verovatno poputaju sek-
sualnim nadraajima, i koje nalaze izraz ne samo u
snu nego i u histerikim fobijama i drugim simpto-
mima. Ako san nastavlja radove preko dana i zavr-
ava ih, pa ak i dragocene ideje iznosi na svetlost,
onda preostaje da sa njega skinemo samo prerue-
nost koja je posledica rada sna i obeleje pomoi to
je pruaju tamne snage duevnih dubina (uporedi
avola u Tartinijevom snu o sonati). Sam intelek-
tualni rad pripada istim duevnim snagama, koje
svaki takav rezultat preko dana ostvaruju. Mi smo
verovatno u daleko preteranoj meri skloni precenji-
vanju svesnog karaktera intelektualne, a takoe i
umetnike produkcije. Iz izjava nekih visoko pro-
duktivnih ljudi kao to su Gete (Goethe) i Helm-
holc (Helmholtz) saznajemo ipak pre da im je ono
to je bitno i novo u njihovim stvaranjima bilo dato
kao neto bez prethodnog razmiljanja, i da je to nji-
hovo saznanje stiglo kao neto gotovo dovreno. Po-
mo svesne aktivnosti u drugim sluajevima nema na
sebi nieg neobinog onde gde je postojala koncentra-
cija svih duevnih snaga. Ali postoji mnogo zloupotre-
bljavana privilegija svesne aktivnosti da, gde god
igra neku ulogu, od nas moe sakriti svaku drugu
aktivnost.
Jedva da se isplauje trud da se istorijsko zna-
enje snova postavi kao neka naroita tema. Tamo
gde je neki san nekog poglavicu odredio za jedan
vaan podvig iji je uspeh u istoriji izazvao neku
promenu javlja se jedan nov problem samo dotle
dok se sam san smatra kao neka strana sila u kon-
trastu sa ostalim poznatijim duevnim silama; nika-
kav takav problem vie ne postoji ako se prizna da
je san jedan oblik izraavanja impulsa koji su danju
pod pritiskom otpora, ali koji su tokom noi mogli
da nau pojaanje iz dubokih izvora nadraaja.
1
Ali
potovanje koji su snovima ukazivali stari narodi
predstavlja potovanje zasnovano na pravilnom psi-
holokom nasluivanju pred neim neukroenim i
nerazorivim to u ovekovoj dui postoji, pred de-
monskim koje stvara elju sna i koje u naem ne-
svesnom ponovo nalazimo.
Ne kaem: u naem nesvesnom bez namere,
jer ono to mi tako nazivamo ne pokriva se sa ne-
svesnim filozofa, pa ni sa nesvesnim kod Lipsa. Ta-
mo ono treba da predstavlja samo kontrast u odnosu
na svesno; da osim svesnih procesa postoje i nesvesni
psihiki procesi teza je koja je estoko osporavana a
i energino branjena. Lips ide jo i dalje tvrenjem
da sve to je psihiko postoji kao nesvesno, a neto
od toga postoji i kao svesno. Ali mi se fenomenima
sna i histerinim stvaranjem simptoma nismo poslu-
ili da bismo dokazali ovu tezu; posmatranje nor-
malnog ivota preko dana dovoljno je i samo da ovu
tezu dokae van svake sumnje. Novo to nas je na-
uila analiza psihopatolokih struktura i ve samog
njihovog prvog lana, sna, sastoji se u tome to se
nesvesno dakle psihiko javlja kao funkcija
dva odvojena sistema i da se tako javlja ve u nor-
malnom duevnom ivotu. Postoje dakle dve vrste
nesvesnog, to psiholozi jo nisu diferencirali. I jed-
no i drugo je nesvesno u smislu psihologije; ali, po
naem miljenju, ono jedno to nazivamo nesvesno
(Nsv) takoe je nesposobno za svest, dok smo ono
drugo predsvesno (Psv) tako nazvali zato to nje-
govi nadraaji mogu dospeti u svest, dodue takoe
posle pridravanja izvesnih pravila, moe biti tek po-
to su izdrali jednu novu cenzuru, ali ipak bez ob-
zira na sistem nesvesnog (Nsv). injenica da nadra-
aji, da bi dospeli u svest, moraju da prou kroz
1
Uporedi sa ovim ranije ispriani san Aleksandra Ve-
likog prilikom opsade grada Tira (2a--:0po<;).
jedan neizmenljivi niz ili hijerarhiju instancija (koju
su nam otkrile izmene to ih je izvrila cenzura),
posluila nam je da postavimo jednu analogiju iz
prostornosti. Mi smo opisali odnose oba sistema jed-
nog prema drugom i prema svesti tako to smo rekli
da se sistem predsvesnog (Psv) nalazi kao neki ekran
izmeu sistema nesvesnog (Nsv) i svesti. Sistem pred-
svesnog (Psv) ne samo to zatvara pristup u svest,
nego takoe ovlauje pristupom ka voljnom pokretu
i raspolae distribucijom jedne mobilne kathektike
energije, iji nam je jedan deo poznat kao panja.
1
Moramo takoe izbegavati razlikovanje izmeu
nadsvesti" i podsvesti", koje je postalo tako omi-
ljeno u novijoj literaturi o psihoneurozama, jer iz-
gleda da upravo takvo razlikovanje istie ekvivalen-
ciju psihikog i svesnog.
Koja uloga pripada svesti u naem prikazivanju,
koja je nekad bila svemona, i koja je sve ostalo
stavljala u zasenak? Nijedna druga do uloga jednog
ulnog organa za percipiranje psihikih kvaliteta.
Prema osnovnoj zamisli naeg shematskog opita, mi
zapaanje svesti moemo shvatiti kao sopstvenu ak-
tivnost jednog naroitog sistema, za koji se prepo-
ruuje skraeno obeleavanje sa Sv. Ovaj sistem za-
miljamo u njegovim mehanikim karakteristikama
slino kao i sisteme percepcije P, koje dakle mogu
nadraiti kvaliteti, i koji su nesposobni da sauvaju
trag promena, to, dakle, znai da su bez pamenja.
Psihiki aparat koji je sa ulnim organom P-sistema
i sam okrenut spoljnom svetu predstavlja i spoljni
svet za ulni organ Su-ja, ije teleoloko opravdanje
lei u ovom odnosu. Mi ovde ponovo nalazimo prin-
cip hijerarhije instancija, koji kao da upravlja struk-
1
Uporedi, uz ovo, moje: Bemerkungen uber den Begriff
des Unbewussten in der Psychoanalyse" (na engleskom ob-
javljeno u Proceedings of the Societv for Psvchical Rese-
arch", sveska XXVI = Napomene o pojmu nesvesnog u
psihoanalizi), u kojima se meu sobom odvajaju deskriptiv-
no, dinamiko i sistematsko znaenje rei nesvesno" koje
ima tako mnogo znaenja.
turom ovog aparata. Nadrazaj ni materijal tee kao
<Su-ulnom organu sa dve strane, od sistema P, iji
nadrazaj, uslovljen kvalitetima, verovatno prolazi
kroz jednu novu obradu dok ne postane svestan ose-
aj, a iz unutranjosti aparata samoga, iji kvantita-
tivni procesi se oseaju kao kvalitetni niz zadovolj-
stva i nezadovoljstva kad pod izvesnim modifikaci-
jama dospevaju u svest.
Oni filozofi koji su zapazili da su racionalne i
veoma sloene misaone tvorevine mogune i bez
uea svesti naili su posle toga na tekou u tome
da svesti pripiu neku funkciju; ona im se inila kao
izlino reflektovanje dovrenog psihikog procesa.
Analogija naeg Su-sistema sa sistemima percepcije
oslobaa nas ove neprilike. Mi vidimo da percepcija
pomou naih ulnih organa ima za posledicu stva-
ranje jedne kathekse panje na putevima kojima se
iri dolazei ulni nadrazaj; kvalitativni nadrazaj P-
-sistema slui mobilnom kvantitetu u psihikom apa-
ratu kao regulator njegovog pranjenja. Istu funk-
ciju moemo pripisati superponiranom ulnom orga-
nu Su-sistema. Time to percipira nove kvalitete, on
daje nov doprinos upravljanju i svrhovitoj raspodeli
mobilnih kathektikih kvantiteta. Pomou zapaanja
zadovoljstva i nezadovoljstva utie na tok katheksije
unutar psihikog aparata koji inae deluje nesvesno
i kroz pomeranje kvantiteta. Verovatno je da princip
nezadovoljstva najpre automatski regulie pomera-
nje katheksije; ali je takoe vrlo lako moguno da
svest ovih kvaliteta doprinosi i finijem regulisanju,
koje se ak moe odupreti prvom regulisanju usavr-
avajui funkcionalnost aparata time to ga, protiv-
no njegovom prvobitnom planu, stavlja u stanje da
kathektira i obradi ak i ono to je vezano za oslo-
boenje od nezadovoljstva.
Iz psihologije neuroza saznajemo da ovi procesi
regulisanja koje izvodi kvalitativni nadrazaj ulnih
organa igraju veliku ulogu u funkcionalnoj aktivno-
sti aparata. Automatska dominacija primarnog prin-
cipa nezadovoljstva, i s tim u vezi ogranienje efi-
kasnosti, prekinuti su procesima senzornih regulisa-
nja koja su i sama opet automatizmi. Mi saznajemo da
se potiskivanje koje se (mada je u poetku svrhovito,
najzad dovelo do tetnog gubljenja inhibicije i du-
evne kontrole) mnogo lake manifestu je u seanji-
ma nego u percepcijama, poto ona prva ne mogu do-
biti (ekstra) poveanu katheksu od strane psihikih
ulnih organa. Istina je, s jedne strane, da misao
koju treba odbiti ne moe postati svesna, poto pod-
lee potiskivanju, ali, s druge strane, deava se kat-
kada da ona moe biti potisnuta samo to je iz dru-
gih razloga bila udaljena iz svesne percepcije. To
su znaci kojima se koristimo u terapiji da bismo po-
nitili potiskivanja koja su ve bila ostvarena.
Vrednost hiperkathekse koja je uspostavljena u
mobilnim kvantitetima kroz regulisavajui uticaj Sv-
-ulnog organa ne moe se u svom teleolokom aspek-
tu niim bolje objasniti nego stvaranjem jednog
novog niza kvaliteta i time jednog novog procesa
regulisanja koji stvara preimustvo oveka nad i-
votinjom. Procesi miljenja, naime, sami po sebi su
bez kvaliteta, osim nadrazaj a zadovoljstva i neza-
dovoljstva koji ih prate i koje moramo drati u gra-
nicama zbog njihove mogunosti da mogu ometati
miljenje. Da bi se procesima miljenja dao kvali-
tet, oni su kod ljudskih bia asocijirani seanjima reci
iji su ostaci kvaliteta dovoljni da privuku panju
svesti na sebe i da proces miljenja obdare jednom
novom mobilnom katheksom iz svesti.
Celokupno arenilo problema svesti moe se sa-
gledati tek pri analizi procesa miljenja u histeriji.
Tada se stie utisak da je i prelaz od predsvesnog
do svesne kathekse povezan jednom cenzurom, sli-
nom cenzuri koja postoji izmeu Nsv i Psv. I ova cen-
zura poinje tek kod izvesne kvantitativne granice
tako da joj mogu umai samo misaone strukture ni-
skog intenziteta. Primeri za svaki mogui sluaj
kako misao moe biti spreena da ne prodre u svest
pod izvesnim ogranienjima mogu se nai pri-
kupljeni u okviru psihoneurotikih fenomena. Oni
svi zajedno ukazuju na intiman i reciproan odnos
izmeu cenzure i svesti. Saoptavajui dva primera
takvih zbivanja, ja u zavriti ovim psiholokim raz-
matranjima.
Jedan konzilijum odveo me je prole godine do
jedne devojke koja je gledala inteligentno i prirodno.
Njena odea bila je veoma neobina; tamo gde se
inae o odei ene vodi rauna sve do poslednjeg
nabora, ona je nosila sputenu arapu a dva dugmeta
na bluzi bila su joj nezakopana. Devojka se ali na
bolove u jednoj nozi i, bez poziva da to uini, sama
otkriva list na nozi. Ali glavno na to se alila bilo
je po njenim recima: U telu ima oseaj kao da se
u njemu nalazi neto to se kree ovamo i onamo i
to je potresa skroz i skroz. Ponekad joj, pri tome,
itavo telo postaje kao kruto. Kolega, koji je prisu-
tan, pogleda me na te reci; on ne nalazi da je ne-
razumljivo ono na ta se ona ali. Obojici nam se
ini neobino to majka bolesnice pri tome nita ne
misli; ona mora da se ve vie puta nalazila u po-
loaju koji joj sad opisuje njeno dete. Devojka sama
i ne sluti nita o znaenju svojih reci, jer ih inae
ne bi izgovorila. U ovom sluaju cenzuri je uspelo
da se u toj meri prikrije da jednoj fantaziji koja bi
inae ostala u predsvesnom doputa da se u punoj
svesti pojavi pod maskom jedne albe.
Jo jedan primer. Poinjem psihoanalitiko le-
enje jednog etrnaestogodinjeg deaka koji pati od
,,tic convulsif", od histerinog povraanja, glavobolje
i slinog. Ja ga uveravam da e, poto zatvori oi,
videti slike ili e dobiti neke ideje koje zatim tre-
ba da mi ispria. On odgovara u slikama. Poslednji
utisak, pre nego to je doao k meni, oivljava vi-
zuelno u seanju. Sa svojim ujakom igrao je damu"
i sad pred sobom vidi plou. Raspravlja o raznim po-
zicijama, povoljnim i nepovoljnim, o potezima koji
se ne smeju povui. Zatim primeuje kako na ploi
lei jedan bode, predmet iji je sopstvenik njegov
otac, ali koji njegova fantazija stavlja na plou. Na
ploi lei i jedan srp, zatim se tome pridruuje jedna
kosa, i sad se pojavljuje i slika nekog starca, se-
ljaka, koji kosi travu pred roditeljskom kuom.
Posle nekoliko dana shvatio sam ta ovo redanje sli-
ka znai. Neprijatni porodini odnosi uzbudili su de-
aka. Jedan neosetljiv, plahovit otac koji s majkom
ivi u nesrenom braku, ija su vaspitna sredstva
bile pretnje; razvod oev sa blagom i nenom maj-
kom; njegov ponovni brak kad je jednoga dana u
kuu doveo jednu mladu enu kao novu majku.
Prvih dana posle toga pojavila se bolest etrnaesto-
godinjeg deaka. To je bio potisnuti bes protiv oca
i taj bes je sastavio one slike u razumljive aluzije.
Materijal za to dala je jedna reminiscencija iz mi-
tologije. Srp je onaj kojim je Zevs ukopio oca; kosa
i slika seljaka predstavljaju Kronosa, starca-nasilni-
ka, koji dere svoju decu i kome se Zevs sveti na na-
in tako nedostojan jednoga sina. Oev brak je pred-
stavljao priliku da mu vrati sva prebacivanja i pret-
nje koje je dete ranije jednom nekad od njega ulo,
poto se igralo sa genitalijama (igra dama; zabranje-
ni potezi; bode kojim se neko moe ubiti). Tu su
ova davno potisnuta seanja i njihovi derivativi koji
su ostali nesvesni i uvlae se u svest zaobilaznim pu-
tem koji im je otvoren, kao prividno besmislene slike.
Tako bih ja teorijsku vrednost bavljenja snovima
potraio u doprinosima psiholokom saznanju i u pri-
premi za razumevanje psihoneuroza. Ko moe na-
slutiti vanost do koje se jo moe uzdii jedno te-
meljno poznavanje strukture i funkcije duevnog apa-
rata, kad ve dananje stanje naeg znanja dozvolja-
va sreno terapeutsko uplivisanje na forme psihone-
uroza koje su, same po sebi, izleive? A praktina
vrednost ovog bavljenja ujem kako se postavlja
pitanje za poznavanje due, otkrivanje karakter-
nih osobina u pojedinaca? Zar nesvesni impulsi koje
otkriva san nemaju vrednost realnih snaga u duev-
nom ivotu? Treba li etikom znaenju potisnutih
elja pripisivati malu vrednost koju mogu, kao to
stvaraju nove, jednoga dana da stvore i neto drugo?
Ne oseam da sam u pravu da na ova pitanja od-
govorim. Moje misli nisu dalje pratile ovu stranu
problema. Ja samo mislim da onaj rimski car sva-
kako nije bio u pravu kad je naredio da se njegov
podanik ubije stoga to je sanjao da je ubio impera-
tora. Trebalo je, pre svega, da se potara o tome da
shvati ta taj san znai: Vrlo verovatno, taj san nije
znaio ono to je iznosio. Pa ak i kad bi jedan san,
koji je drukije glasio, imao ovo znaenje zloina pro-
tiv velianstva, bilo bi jo uvek na mestu da se car
seti Platonovih reci da se estit ovek zadovoljava
time da sanja o onome to lo ovek radi u ivotu.
Zato mislim da je najbolje da se snovi oslobode. Da
li nesvesnim eljama treba priznati realnost ne
mogu da kaem. Ona se, naravno mora, odrei svih
prelaznih misli i meumisli. Ako pred sobom imamo
nesvesne elje, dovedene do njihovog poslednjeg i
najistinitijeg izraza, moramo svakako rei da je psi-
hika realnost nesumnjivo naroita forma egzisten-
cije, koja se ne srne zameniti sa materijalnom real-
nou. Onda, ini se, nema opravdanja za to ako se
ljudi protive da na sebe prime odgovornost za imoral-
nost svojih snova. Vrednovanjem naina funkcioni-
sanja duevnog aparata i uvidom u odnos izmeu
svesnog i nesvesnog obino se gubi ono to je u na-
em ivotu snova i u naoj fantaziji u etikom po-
gledu neprilino.
Ono to nam je san otkrio u odnosima prema
sadanjosti (realnosti) potraiemo i u svesti i ne sme-
mo se uditi ako onda udovite koje smo nali pod
uveliavajuim staklom analize ponovo naemo
kao sitnu inf uzori j u" (H. Zaks, Sachs).
Za praktinu potrebu procenjivanja ovekovog
karaktera najveim delom zadovoljavaju njegova ak-
cija i svesno izraene misli. Akcija pre svega zaslu-
uje da bude stavljena na prvo mesto, jer mnogi
impulsi koji su prodrli u svest bivaju osujeeni od
strane realnih snaga duevnog ivota jo pre njiho-
vog ulaska u akciju; tavie, oni zbog toga na svom
putu esto ne nailaze ni na kakvu psihiku smetnju,
poto je nesvesno ubeeno da e oni biti zadrani ne-
gde na nekom drugom mestu. U svakom sluaju osta-
je pouno da upoznamo mnogo puta preoravano tlo
na kome se gordo uzdiu nae vrline. Kompleksnost
ovekovog karaktera, u svim pravcima dinamiki
pokretana, vrlo retko se preputa reenju nekom
jednostavnom alternativom kao to bi to eleo na
zastareli moral.
A vrednost sna za poznavanje budunosti? Na
to se, naravno, ne moe misliti. Umesto toga bi se
moglo rei: za poznavanje prolosti. Jer san u sva-
kom pogledu vodi poreklo iz prolosti. Dodue, ni
staro verovanje da nam san pokazuje budunost nije
sasvim bez istinite sadrine. Time to nam san jednu
elju prikazuje kao ispunjenu, on nas svakako vodi
u budunost; ali ova budunost, koju sneva smatra
za sadanjost, svojom nerazorivom eljom obliko-
vana je u sliku i priliku one prolosti.
O SNU
I
U vremena koja moemo nazvati prednaunint
ljudi nisu bili u neprilici prilikom objanjavanja sno-
va. Kad bi se sna posle buenja seali, on bi za njih
vaio ili kao milostivo ili neprijateljsko ispoljavanje
viih, demonskih ili boanskih sila. Sa napretkom
prirodnonaunih naina miljenja ova duhovita mi-
tologija pretvorila se u psihologiju, i danas samo
neznatna manjina meu obrazovanim ljudima sum-
nja u to da je san sopstvena psihika funkcija sne-
vaa.
Ali otkako je mitoloka hipoteza odbaena po-
javila se potreba da san bude objanjen. Uslovi nje-
govog postanka, njegov odnos prema duevnom i-
votu u budnom stanju, njegova zavisnost od nadra-
aja koji se za vreme stanja spavanja probijaju u
zapaanje, mnoge osobine njegove sadrine koje su
nepriline za budno miljenje, neslaganje izmeu
njegovih predstavnih slika i afekata vezanih za njih,
najzad i nepostojanost sna, nain na koji ga budno
miljenje gura u stranu kao neto strano, kako ga
u seanju osakauje ili sasvim brie: svi ovi pro-
blemi, a pored toga jo mnogi drugi, ve stotinama
godina trae reenja koja sve do danas nisu mogla
biti data u zadovoljavajuem obliku. Ali na prvom
metu interesovanja stoji pitanje o znaenju sna koje
u sebi sadrava dvostruki smisao. Prvo pitanje je pi-
tanje o psihikom znaenju snevanja, o poloaju sna
prema ostalim duevnim procesima i o njegovoj
eve&tualnoj biolokoj funkciji; a na drugom mestu,
302
O snu
ono bi htelo znati da li se san moe tumaiti, da li
pojedini sadraj sna ima neki smisao" kakav obi-
no nalazimo u ostalim psihikim kompozicijama.
U procenjivanju vrednosti sna mogu se zapaziti
tri pravca. Jedan od njih koji je tako rei sauvao
odjek starog precenjivanja naao je izraza kod mno-
gih filozofa. Kao osnova za snevanje za njih vai
jedno naroito stanje duevne aktivnosti; ovo stanje
oni ak slave kao izdizanje na jedan vii stepen: Ta-
ko, na primer, misli ubert (B. Schubert) da je san
osloboenje duha od sila spoljne prirode, osloboe-
nje due od okova ulnosti. Drugi mislioci ne idu
tako daleko, ali se vrsto pridravaju miljenja da
snovi proizlaze u sutini iz duevnih podstreka i da
predstavljaju ispoljavanja duevnih sila koje su pre-
ko dana ometene u svom slobodnom razvoju (fanta-
zije sna Serner, Folkelt). Mnogi posmatrai pripi-
suju snevanju, bar u izvesnima oblastima (seanje),
sposobnost za naroitu viu funkciju.
U otroj suprotnosti sa ovim gleditima veina
autora-lekara zastupa shvatanje koje snu jedva da
ostavlja jo vrednost jednog psihikog fenomena.
Prema njima, izazivai sna iskljuivo su senzorni i
somatski nadraaji, koji snevaa pogaaju ili spolja
ili se sluajno bude u njegovim unutranjim organi-
ma. Ono to je snevano ne polae pravo na smisao i
znaenje vie nego to je moda niz tonova koji iza-
ziva deset prstiju oveka, potpuno nevetog muzici,
kad prelaze preko dirki instrumenta. San treba pro-
sto oznaiti kao jedan somatski, u svim sluajevi-
ma nekorisni, a u mnogim sluajevima bolesni pro-
ces" (Bine, Binz). Sve osobenosti snevanja objanja-
vaju se iz nepovezanog rada pojedinih organa, iznu-
enog fiziolokim nadraajima, ili grupa elija moz-
ga, koji je inae utonuo u spavanje.
Ovaj sud nauke nije mnogo uticao na miljenje
ljudi; ne vodei rauna o izvorima sna, oni se, ini
se, vrsto dre verovanja da san ipak ima nekakav
smisao koji se odnosi na predskazivanje budunosti
i da se ovaj smisao, pomou tumaenja, moe na bilo
koji nain stei iz njegove esto zbrkane i zagonetne
O snu
303
sadrine. Metodi tumaenja koji su primenjivani sa-
stoje se u tome da se deo sna kojeg se seaju zame-
njuje drugim delom, bilo deo po deo na osnovu jed-
nog utvrenog kljua, ili da se celokupan san zame-
ni jednom drugom celinom prema kojoj on stoji u
odnosu jednog simbola. Ozbiljni ljudi se smee ovim
nastojanjima. Snovi su kao pena."
II
Jednog dana otkrio sam, na svoje veliko izne-
naenje, da se istini o tome ta je san ne pribliava
shvatanje lekara, nego laiko shvatanje koje je upo-
la jo obuzeto praznoverjem. Do novih otkria o snu
doao sam, naime, tako to sam na san primenio je-
dan nov metod psiholokog istraivanja koji mi je
izvrsno posluio pri reavanju fobija, opsesionih ide-
ja, sumanutih ideja itd.; to istraivanje je otad pod
imenom psihoanalize" bilo prihvaeno od itave jed-
ne kole istraivaa. Mnogobrojni istraivai-lekari
s pravom su zapazili mnogostruke analogije snevanja
sa najraznovrsnijim stanjima psihike bolesti u bud-
nom stanju. Od samog poetka je dakle izgledalo
da mnogo obeava ako i za objanjenje sna upotre-
bimo jedan postupak ispitivanja koji se iskazao kao
dobar kod psihopatskih tvorevina. Ideje straha i
opsesije strane su normalnoj svesti na slian nain
kao to su snovi strani svesnom budnom stanju; nji-
hovo poreklo je isto tako nepoznatno svesti kao to
je i poreklo snova. Kod ovih psihopatskih tvorevina
gonio nas je praktian interes da utvrdimo njihovo
poreklo i nain postanka, jer nam je iskustvo poka-
zalo da jedno ovakvo otkrie misaonih puteva, skri-
venih od svesti, kojima su bolesne ideje povezane sa
ostalom psihikom sadrinom, odgovara reenju ovih
simptoma, da ima za posledicu savlaivanje ideje
koja se dosad nije mogla inhibirati. Postupak kojim
304 O snu
sam se sluio za reenje snova dolazio je dakle od psi-
hoterapije.
Ovaj postupak se lako moe opisati, mada bi
njegovo izvoenje moglo zahtevati i pouku i vebu.
Ako treba da ga primenimo nad nekim drugim, even-
tualno nad jednim bolesnikom sa predstavom straha,
mi ga pozivamo da svoju panju upravi prema odre-
enoj ideji, ali da o njoj ne razmilja, kao to je to
ve toliko puta uinio, nego da sebi objasni sve, bez
izuzetka, i da lekaru ispria sve to mu u vezi s njom
padne na pamet. Tvrenje koje se moda posle toga
javlja da njegova panja ne moe nita obuhvatiti,
odstranjuje se energinim ubeivanjem da je jedno
ovakvo izostajanje jedne predstavne sadrine potpu-
no nemogue. I, zaista, vrlo brzo se javljaju mnogo-
brojne pomisli na koje se nadovezuju nove misli,
koje se uvode redovno sudom samoposmatraa da su
one besmislene ili nevane, da ne spadaju ovamo, da
su mu pale na pamet sasvim sluajno i bez ikakve
veze sa datim zadatkom. Odmah se primeuje da je
upravo ova kritika iskljuila sve ove pomisli od
saoptenja, tavie i od dolaenja svesti o njima. Ako
sad dotinu osobu moemo privoleti na to da se od-
rekne ovakvog kritikovanja svojih misli i da nastavi
sa ispredanjem nizova misli koje se pojavljuju ako
se zadrava panja, onda dobij amo psihiki materijal
koji e se ubrzo razgovetno vezati za bolesnu ideju,
uzetu za temu, otkriti njene veze sa ostalim ideja-
ma i u daljem praenju dozvoliti da se bolesna ide-
ja zameni jednom novom koja se na razumljiv nain
uklapa u duevnu povezanost.
Ovde nije mesto da opirnije raspravljamo O
pretpostavkama na kojima se ovaj opit zasniva i o
zakljucima koji se izvode iz njegovog redovnog
uspeha. Neka bude dovoljna konstatacija da pri sva-
koj bolesnoj ideji dobij amo materijal dovoljan za
njeno reenje, ako svoju panju posvetimo upravo
neeljenim" asocijacijama, onima koje ometaju na"
e razmiljanje", i koje kritika inae odstranjuje kao
:
otpadak bez vrednosti. Ako se u ovom postupku ve-
bamo na samom sebi, onda se pomaemo prilikom^
O snu 305
ispitivanja najbolje tako to emo smesta zabeleiti
sve misli koje su u poetku nerazumljive.
elim sad da pokaem kuda to vodi ako ovaj
metod ispitivanja primenim na san. Za to bi svaki
primer sna morao biti pogodan: ali iz izvesnih mo-
tiva, ja u odabrati jedan svoj sopstveni san koji mi
u seanju izgleda nejasan i besmislen, i koji se moe
preporuiti svojom kratkoom. Moda e ovim zahte-
vima odgovarati upravo san poslednje noi. Njegov
sadraj, koji sam fiksirao neposredno posle buenja,
glasi ovako:
Neko drutvo, sto ili Table d'hote... Jede se
spana... Gospoa E. L. sedi pored mene, okree se
sasvim prema meni i prijateljski mi stavlja svoju
ruku na koleno. Ja se branim i sklanjam njenu ruku.
Ona zatim kae: Uvek ste imali tako lepe oi . . . Za-
tim vidim nejasno neto kao to su dva oka, kao ne-
kakav crte ili konturu jednog stakla naoara ..."
Ovo je itav san, ili bar sve ega se seam. San
mi izgleda taman i besmislen, ali pre svega udan.
Gospoa E. L. je osoba prema kojoj jedva da sam ne-
govao prijateljske odnose i, koliko znam, nikad ni-
sam poeleo da s njom imam srdanije odnose. Dugo
je nisam viao i ne seam se da je tokom poslednjih
dana bilo govora o njoj. Tok snevanja nije praen
bilo kakvim afektima.
Razmiljanje o ovom snu nije me dovelo blie ra-
zumevanju. Ali, sad u bez ikakvih namera i bez kri-
tike zabeleiti sve pomisli koje mi se budu javile u
mom samoposmatranju. Ubrzo primeujem da je pri
tom od koristi da san rastavim na njegove elemente i
da za svaki od ovih fragmenata potraim pomisli koje
se za njega vezuju.
Drutvo, sto ili Table d'hote. Za ovo se smesta
povezuje seanje na jedan mali doivljaj koji je za-
kljuio jueranje vee. U pratnji jednog prijatelja
otiao sam iz jednog drutva; on se ponudio da uzme
kola i da me odveze kui. Pretpostavljam kola sa
taksimetrom", ree on, to oveka tako prijatno za-
bavlja; ovek uvek ima neto to moe da posmatra."
Kad smo sedeli u kolima i kad je koija namestio
S0 Froj, Odabrana dela, vn
306
S Tl u
plou tako da su se mogli videti prvih ezdeset nov^
ia, ja sam alu nastavio: Tek to smo se popeli, a
ve mu dugujemo ezdeset novia. Mene kola sa tak-
simetrom uvek podseaju na Table d'hote. On me
ini krtim i samoivim, jer me neprestano podsea
na moj dug. Izgleda mi kao da taj dug suvie brzo
raste, i bojim se da u biti oteen, upravo kao to
se i kod Table d'hote ne mogu odbraniti od smene za-
brinutosti da u dobiti suvie malo, da moram mi-
sliti o svojoj koristi." U daljoj vezi s ovim ja citiram:
Ihr fiihrt ins Leben uns hinein,
Ihr lasst en Armen schuldig \verden".
1
Jo jedna pomisao u vezi sa Table d' hote: Pre
nekoliko nedelja ja sam se za jednim stolom u go-
stionici u Tirolu, u jednom visinskom leilitu, jako
naljutio na svoju dragu enu koja po mom milje-
nju nije bila dovoljno rezervisana prema nekim od
suseda s kojima nisam hteo da imam bilo kakve
veze. Molio sam je da se vie bavi sa mnom nego sa
strancima. A to upravo jeste kao da sam za Table
d'hote bio suvie oteen. Sada mi pada na pamet i
suprotnost izmeu ponaanja moje ene za onim sto-
lom i ponaanja gospoe E. L. u snu, koja se okree
sasvim prema meni."
Dalje: Ja sad primeujem da je tok sna repro-
dukcija jedne male scene koja se sasvim slino odi-
grala izmeu moje ene i mene u vreme mog tajnog
proenja. Milovanje pod stolnjakom bio je njen od-
govor na moje pismo u kome sam je ozbiljno prosio.
A u snu je moja ena zamenjena ovom stranom oso-
bom E. L.
Gospoa E. L. je ki oveka kome sam dugovao
novac! Ne mogu a da ne napomenem da se ovde
otkriva jedna nenasluena veza izmeu delova sa-
draja sna i mojih pomisli. Ako pratimo lanac aso-
1
Vi nas vodite u ivot, i ostavljate siromaha da bude
duan.
O snu 307;
cijacija koji polazi od jednog elementa sadraja sna,
uskoro emo biti vraeni natrag jednom od drugih
elemenata. Moje pomisli uz san stvaraju veze koje se,
u samome snu ne mogu videti.
Ako neko oekuje da drugi ljudi treba da brinu
o njegovoj koristi, tako da u tome ne nalaze nikakvu
svoju linu korist, zar ovakvog oveka, poznavaoca
sveta, ne pitamo obino: Mislite li vi da e se to do-
goditi zbog vaih lepih oiju? Onda reci gospoe E. L.
u snu: Vi ste uvek imali tako lepe oi" ne znae
nita drugo do: Vama su ljudi uvek sve inili iz lju-
bavi; vi ste sve imali badava. Istina je, naravno, su-
protno: Ja sam skupo platio sve to god su mi dru-
gi moda dobro uinili! Mora da sam u sebi stvorio
utisak da sam jue kola, kojima me je prijatelj od-
vezao kui, dobio zabadava.
U stvari, prijatelj kod koga smo jue bili u go-
stima, esto me je nainio svojim dunikom. Tek ne-
davno sam priliku da mu se za to oduim propustio
neiskorienu. On ima jedan jedini poklon od mene,
jednu antiku pliticu, na kojoj su svuda unaokolo
naslikane oi, jedan takozvani occhiale za odbranu
od malocchia"
1
. On je uostalom oni lekar. Ja sam
se te iste veeri raspitivao o jednoj pacijentkinji
kojoj sam bio preporuio da ode u njegovu ordinaciju
da bi joj odredio naoare.
Kao to primeujem, dovedeni su u novu vezu
gotovo svi delovi sadraja sna. Ali, drei se konze-
kventnosti, mogao bih jo da upitam: Zato se u snu
iznosi na sto ba spana? Zato to spana podsea na
jednu malu scenu koja se odigrala nedavno za naim
porodinim stolom kada se jedno dete upravo ono
koje moemo hvaliti zbog njegovih lepih oiju
usprotivilo da jede spana. Ja sam se isto tako po-
naao kao dete: spana je neko vreme za mene pred-
stavljao pravu odvratnost sve dok se moj ukus ka-
snije nije izmenio te sam ovo jelo uvrstio meu
1
Occhiale italijanski naoari. Malocchio = urok. Da-
kle: protiv uroka (Prim. prev.).
2 0 *
308
sn

svoja najomiljenija jela. Pominjanje ovoga jela na
ovaj nain uspostavlja pribliavanje izmeu moje
mladosti i mladosti moga deteta. Budi zadovoljan
to ima spana", doviknula je majka tom malom
sladokuscu. Ima dece koja su bila veoma zadovoljna
sa spanaem." I tako me to podsea na dunosti ro-
ditelja prema njihovoj deci. Geteove reci:
,,lhr fuhrt ins Leben uns hinein,
Ihr lasst den Armen schuldig werden"
u ovoj vezi pokazuju jedan novi smisao.
Ovde u se zaustaviti da bih pregledao dosada-
nje rezultate analize sna. Idui za asocijacijama koje
su se vezivale na pojedine elemente sna istrgnute iz
svoje sadrine, ja sam doao do jednog niza misli i
seanja u kojima moram da prepoznam dragocena
ispoljavanja svoga duevnog ivota. Ovaj materijal,
koji je pronaen analizom sna, stoji u bliskom od-
nosu prema sadraju sna; ali je ipak taj odnos ta-
kav da ovo to je nanovo pronaeno ja nikad ne bih
mogao zakljuiti iz sadraja sna. San je bio bez afek-
ta, nepovezan i nerazumljiv; dok razvijam misli koje
se nalaze iza sna oseam aktivne i dobro utemelje-
ne pokrete afekta; misli same sklapaju se izvrsno u
logiki povezane lance u kojima se neke predstave
kao centralne nekoliko puta pojavljuju. Ovakve pred-
stave koje same nisu zastupljene u snu u naem pri-
meru su kontrasti izmeu samoiv nesamoiv,
elementi biti duan i raditi zabadava. U tkivu koje
se analizi otkriva mogao bih da konce jae stegnem
i onda bih mogao pokazati da se oni svi stiu u jed-
nom voru; ali me u tome da ovaj rad izvrim javno
spreavaju obziri privatne prirode, nikako naune.
Ja bih morao suvie odati to je bolje da ostane moja
tajna, poto sam na putu ka ovom reenju svata
sebi objasnio to vrlo nerado samome sebi priznajem.
Ali, zato nisam radije izabrao jedan drugi san ija
je analiza pogodnija za iznoenje, tako da bih mogao
probuditi bolje ubeenje za smisao i sadraj i vezu
materijala koji je analizom pronaen? Odgovor gla-
ci snu 309
si: zato to e svaki san s kojim elim da se bavim
voditi istim stvarima koje se teko iznose i dovesti
me u istu neophodnu potrebu da budem diskretan.
Tu tekou ne bih mogao izbei ni onda kad bih neki
drugi san izloio analizi, osim ako bi prilike dopu-
stile da bez ikakve tete po one koji u mene imaju
poverenja ostavim svako prikrivanje.
Shvatanje koje mi se ve sada namee ide u
pravcu da je san neka vrsta zamene za one tokove
misli koji su puni afekata i smisla, do kojih sam
doao posle zavrene analize. Ja jo ne poznajem
proces koji je iz ovih misli stvorio san, ali uviam da
je nepravda da ovaj proces smatram isto telesnim
t
psihiki beznaajnim procesom koji je nastao izo-
lovanom aktivnou pojedinih grupa modanih e-
lija probuenih iz sna.
Jo dve stvari treba da zapamtim: da je sadraj
sna mnogo krai nego to su misli koje proglaavam
njegovom zamenom, i da je analiza kao izazivaa
sna otkrila jedan nevaan dogaaj koji se odigrao
one veeri pre snevanja.
Razume se da neu izvesti jedan tako dalekose-
an zakljuak ako imam pred sobom tek jednu jedi-
nu analizu sna. Ali ako mi je iskustvo pokazalo da
praenjem asocijacija bez kritike od svakog sna mogu
doi do jednog takvog lanca misli, pod ijim se ele-
mentima sastojci sna ponovo vraaju i koji su meu
sobom povezani korektno i smisaono, onda e se sva-
kako napustiti neznatno oekivanje da bi se prvi put
primeene meusobne veze mogle pokazati kao ist
sluaj. Onda oseam da sam u pravu da ovaj novi
uvod fiksiram davanjem imena. San, koji je preda
mnom u seanju, uporeujem sad sa pripadajuim
materijalom koji je pronaen analizom, pa prvi na-
zivam manifestnom sadrinom sna, a drugi naj-
pre bez daljeg odvajanja latentnom sadrinom
sna. Sad se nalazim ispred dva nova problema koja
dosad nisu formulisana: 1) koji je to psihiki proces
koji je latentnu sadrinu sna preveo u manifestnu
sadrinu koja mi je poznata iz seanja; 2) koji je to
motiv, ili motivi koji su zatraili ovakvo prevode-
310 O snu
nje. Proces pretvaranja iz latentne u manifestnu sa-
drinu sna nazvau radom sna. Suprotnost ovom ra-
du koji obavlja suprotno pretvaranje, ve poznajem
kao rad na analizi. O ostalim problemima sna, pi-
tanjima o izazivaima sna, o poreklu materijala sna,
o eventualnom smislu sna, i funkciji snevanja, i o
razlozima zaboravljanja sna, ja neu raspravljati na
manifestnoj sadrini sna, nego na novosteenom la-
tentnom sadraju sna. Poto sve protivrene kao i
sve netane podatke o snevanju u literaturi svodim
na nepoznavanje latentnog sadraja sna koji treba
otkriti tek analizom, pokuau da odsad to je mo-
guno paljivije, izbegavam brkanja manifestnog sna
sa latentnim mislima sna.
III
Pretvaranje latentnih misli sna u manifestnu sa-
drinu sna zasluuje nau punu panju kao primer
pretvaranja jednog psihikog materijala koji nam je
najpre postao poznat iz jednog naina izraavanja u
drugi, iz jednog naina izraavanja koji nam je bez
daljeg razumljiv, u jedan drugi u ije razumevanje
moemo prodreti tek preko uvoda i napora, mada se
i on mora priznati kao funkcija nae duevne aktiv-
nosti. S obzirom na odnos izmeu latentne sadrine
sna prema manifestnoj sadrini sna snovi se mogu
podeliti na tri kategorije. Mi najpre moemo razli-
kovati takve snove koji su smisaoni i ujedno ra-
zumljivi, to jest, koji bez ikakve dalje prepreke mo-
gu biti uvrteni u na duevni ivot. Takvih snova
ima mnogo; oni su veinom kratki i izgledaju nam
uglavnom malo znaajni, poto ne sadre nita to
bi izazivalo zauenost i neobinost. Njihovo pojav-
ljivanje uostalom predstavlja jedan snaan argu-
ment protiv uenja koje veli da san postaje izolo-
vanom delatnou pojedinih grupa modanih eli-
O snu
31t
ja; nedostaju im svi karakteristini znaci smanjene
ili raskomadane duevne delatnosti, pa ipak im kao
snovima nikad ne prigovaramo i ne meamo ih sa
produktima budnog stanja. Drugu grupu sainjavaju
oni snovi koji su, dodue, u sebi povezani i koji ima-
ju jasan smisao, ali koji deluju iznenaujue, poto
ne znamo kako da ovaj njihov smisao smestimo u na-
em duevnom ivotu. Takav jedan sluaj, na pri-
mer, postoji ako sanjamo da je neki na dragi roak
umro od kuge, dok nam nije poznat nikakav razlog
za jedno takvo oekivanje, zabrinutost ili pretpostav-
ku, pa se onda u udu pitamo: kako samo dolazim
na tu ideju? U treu grupu spadaju, najzad, oni sno-
vi koji nemaju ni jedno ni drugo, ni smisao ni ra-
zumljivost, koji izgledaju nepovezani, zbrkani i be-
smisleni. Pretena veina produkata naeg snevanja
pokazuje ove karakteristike koje su dovele do toga
da se snovi nipodatavaju i utemeljili medicinsku
teoriju o ogranienoj duevnoj aktivnosti. Naroito
to u duim i komplikovanijim kompozicijama sna
samo retko kada primeujemo odsustvo najjasnijih
znakova inkoherencije.
Suprotnost izmeu manifestne i latentne sadri-
ne sna oigledno ima znaenje samo za snove druge,
a jo tanije, za snove tree kategorije. Tu se nala-
ze zagonetke koje nestaju tek onda kad manifestni
san zamenimo latentnom sadrinom misli, i na jed-
nom primeru ovakve vrste, na jednom zbrkanom ne-
razumljivom snu, mi smo izveli i analizu sna, koju
smo u prethodnom odeljku izneli. Ali mi smo protiv
oekivanja naili na motive, koji su nam zabranili
potpuno upoznavanje sa latentnim mislima sna, i
ponavljanjem istoga iskustva mogli bismo biti do-
vedeni do pretpostavke da izmeu nerazumljivog i
zbrkanog karaktera sna i potekoa pri saoptavanju
misli sna postoji bliska i zakonita povezanost. Pre
nego to ispitamo prirodu ove povezanosti, bie ko-
risno ako svoje interesovanje posvetimo lake razum-
ljivim snovima prve kategorije, u kojima se pokla-
paju manifestna i latentna sadrina, gde dakle izgle-
da da je uteen rad sna.
312 O snu
Istraivanje ovih snova preporuuje se i sa jed-
nog drugog gledita. Snovi dece su naime te vrste,
dakle smisaoni i ne izazivaju uenje sna uzgred
budi reeno daje jedan nov prigovor protiv svoe-
nja sna na disocijarnu delatnost mozga u spavanju; jer
zato bi ovakvo smanjenje psihikih funkcija u odra-
slih pripadalo osobenostima stanja spavanja, a u dece
ne bi? Ali mi se s punim pravom moemo prepustiti
oekivanju da e se objanjenje psihikih procesa u
deteta, gde oni mogu biti bitno uproeni, pokazati
kao neophodno potreban prethodni rad za psiholo-
giju odraslih.
Izneu dakle nekoliko primera snova koje sam
prikupio od dece. Jedna devoiica od 19 meseci pre-
ko dana ostaje bez hrane, jer je ujutru povraala, i
prema izjavi dadilje pokvarila je stomak od jago-
da. U noi posle ovog dana gladovanja uli su je
kako u snu vie svoje ime i uz to dostavlja: ,,Er(d)-
beer, Hochbeer, Eier(s)peis, Papp." Ona dakle sanja
da jede, i od svoga obroka istie upravo ono to joj
je, kako misli, u poslednje vreme suvie krto do-
deljivano. Slino o jednom zabranjenom uivanju
sanja jedan deak od dvadeset i dva meseca koji je
dan ranije svom ujaku morao da kao poklon ponu-
di korpicu sa sveim trenjama, od kojih je naravno
smeo samo da proba. On se budi sa radosnim reci-
ma: He(r)mann alle Kirschen aufgessen. Jedna
devojica od tri godine i tri meseca preko dana se
vozila jezerom; vonja joj nije trajala dovoljno du-
go, jer je plakala kad je trebalo da izie iz amca.
Ujutru je priala da se nou vozila jezerom, nastav-
ljala je, dakle, prekinutu vonju. Jedan deak od
pet godina i tri meseca nije bio ba zadovoljan pe-
aenjem u okolini Dahtajna; kad god bi se poja-
vila neka nova planina, on bi se raspitivao da li je
to Dahtajn, i odbijao je posle toga a poe s osta-
lima do slapa. Njegovo ponaanje pripisivano je umo-
ru, ali je bolje objanjeno kad je sutradan ujutru
ispriao svoj san da se popeo na Dahtajn. On je oi-
gledno oekivao da e cilj toga izleta biti penjanje
na Dahtajn, pa se on neraspoloio kad nije ugledao
O snu 313
zaeljenu planinu. U snu je nadoknadio ono to mu
dan nije doneo. Sasvim slino ponaao se san
jedne estogodinje devojice iji je otac prekinuo
etnju pre postignutog cilja jer je vreme bilo pood-
maklo. Na povratku pao joj je u oi jedan putokaz
koji je ukazivao na jedno drugo izletite, a otac joj
je obeao da e je drugi put i tamo odvesti. Idueg
jutra je svoga oca doekala saoptenjem da je sa-
njala da je s njim bila i na jednom i na drugom
mestu.
Ono to je u ovim dejim snovima zajedniko
oigledno je. Svi ti snovi ispunjavaju elje koje su
se danju pojavile i ostale neispunjene. Takvi snovi
su jednostavna i neprikrivena ispunjenja elje.
Nita drugo do ispunjenje elje jeste i sledei
deji san koji na prvi utisak nije potpuno razumljiv.
Jedna devojica od nepune etiri godine doneta je
sa sela u grad zbog polijemijelitskog oboljenja, pa je
prenoila kod neke tetke koja je bila bez dece u
postelji, koja je za nju, razume se, bila preko mere
velika. Sledeeg jutra priala je kako je sanjala da
joj je postelja bila suvie mala tako da u njoj nije
nala mesta. Reenje ovog sna kao sna elje odvija
se odmah ako se setimo da je biti velik" elja koju
deca esto izraavaju. Veliina postelje podseala je
malu hvalisavicu isu vie snano na njen mali stas:
zato je ona u snu korigovala taj njoj neprijatni
odnos i postala tako velika da joj je veliki krevet
bio jo uvek suvie mali.
I onda kad se sadraj dejih snova komplikuje i
postaje finiji, shvatanje sna kao ispunjenja elje"
svaki put je veoma jasno. Jedan deak od osam go-
dina sanjao je kako se s Ahilom vozi na borbenim
kolima kojima upravlja Diomed. Ispostavilo se da se
dan ranije udubio u itanje grkih junakih pria;
lako se moe konstatovati da je ove junake primio
kao uzor i da je zaalio to ne ivi u njihovo doba.
Iz ove male zbirke snova bez daljeg postaje jasan
jedan drugi karakter dejih snova: njihova pove-
zanost sa dnevnim ivotom. Zelje koje se u njima
ispunjavaju preostale su od dana, po pravilu od pret-
314 O snu
hodnog dana, a u budnom miljenju opremljene su
intenzivnim ulnim naglaavanjima. Sve to je ne-
bitno i ravnoduno, ili to detetu tako treba da iz-
gleda, to u sadraju sna nije bilo prihvaeno.
I kod odraslih ljudi moemo prikupiti mnogobroj-
ne primere ovakvih snova infantilnog tipa koji su,
kao to smo pomenuli, vrlo krti sadrajem. itav
niz osoba, tako, na noni nadraaj ei redovno od-
govara snom da piju, koji dakle tei da nadraaj
ukloni i da spavanje nastavi. U mnogih ljudi ovakve
snove komoditeta nalazimo esto pre buenja onda
kad im prilazi zahtev da ustanu. Tada oni sanjaju da
su ve ustali, da stoje kraj umivaonika ili da se ve
nalaze u koli, u kancelariji i slino, gde u odreeno
vreme treba da budu. U" noi pre nameravanog pu-
tovanja ovek dosta esto sanja da je stigao na
mesto opredeljenja; pre neke pozorine predstave,
pre nekog drutva san esto anticipira tako rei
nestrpljivo oekivano zadovoljstvo. Drugi put san
izraava ispunjenje elje za jedan stepen indirekt-
ni je; potrebno je jo uspostavljanje jednog odnosa,
jedan zakljuak, dakle poetak rada na objanjenju,
da bi se ispunjenje elja moglo prepoznati. Tako, na
primer, kad mi neki ovek pria o snu svoje mlade
ene da joj je prestala menstruacija, tada moram da
pomislim na to da mlada ena oekuje gravidnost
ako joj je perioda izostala. Onda je saoptenje sna
izjava o graviditetu, a njegov smisao jeste da ispo-
ljava elju kao ispunjenu, da gravidnost jo neko
vreme izostane. Pod neobinim i ekstremnim prili-
kama ovakvi snovi infantilnog karaktera naroito su
esti. Vodi jedne polarne ekspedicije, na primer,
pria da njegovi ljudi u toku prezimi]ivanja na ledu,
pored monotone hrane i malih obroka redovno sa-
njaju kao deca o bogatim obedima, brdima duvana i
o tome da se nalaze kod kue.
Nipoto nije redak sluaj da se iz jednog dueg,
komplikovanog i u celini zbrkanog sna stie jedan
naroito jasan deo koji sadrava oigledno ispunje-
nje elje, ali koji je zalemljen za drugi nerazumljiv
materijal. Ako ee pokuavamo da analiziramo i
O snu 315
one snove odraslih koji su prividno neprovidni, sa-
znaemo esto na nae iznenaenje da su ovi snovi
retko kada tako jednostavni kao to su snovi dece i
da iza jednog ispunjenja elje prikrivaju jo i neki
drugi smisao.
Bilo bi, svakako, jednostavno i zadovoljavajue
reenje zagonetaka sna kad bi nam rad na analizi
eventualno omoguio da i besmislene i zbrkane snove
odraslih svodimo na infantilni tip ispunjenja jedne
intenzivno oseane elje iz prethodnog dana. Izgled,
bez sumnje, ne odgovara ovom oekivanju. Snovi su
najee puni najravnodunijeg i najneobinijeg ma-
terijala, i u njihovom sadraju ne moe se primetiti
nita od bilo kakvog ispunjenja elje.
Ali, pre nego to ostavimo infantilne snove koji su
neprikriveno ispunjenje elje, neemo propustiti prili-
ku a da ne pomenemo jedan odavno zapaeni karakter
sna koji se upravo u ovoj grupi pojavljuje u naji-
stijem obliku. Svaki od ovih snova mogao bih za-
meniti jednom eljenom reenicom: Ah, kad bi
ova vonja na jezeru potrajala due!" Samo da
sam se ve umio i obukao!" Da sam samo mogao
zadrati one trenje umesto to sam ih predao uja-
ku!" Ali san daje vie od ovog optativa. On poka-
zuje elju kao ve ispunjenu, predstavlja ovo ispu-
njenje kao realno i prisutno, i materijal predstav-
ljanja sna sastoji se u pretenoj meri ako ne i
iskljuivo od situacija i najee vizuelnih slika.
I u ovoj grupi se ne primeuje kao da u potpunosti
nedostaje neka vrsta promene koju moemo ozna-
iti kao rad sna : Jedna misao koja stoji u optati-
vu zamenjena je jednim posmatranjem u prezentu.
IV
Biemo skloni da pretpostavimo da je ovakvo
preobraanje u jednu situaciju izvreno i pri zbrka-
nim snovima, mada ne moemo znati da li ih je i
316
s n

ovde pogodio optativ. Primer sna koji smo na samom
poetku naveli, u ijoj smo analizi otili malo dalje,
daje nam svakako na dva mesta povod da tako ne-
to moemo naslutiti. U analizi se dogaa da se moja
ena za stolom bavi drugim ljudima pri emu se ja
oseam neprijatno; san od toga zadrava tanu su-
protnost, da se, naime, osoba koja zamenjuje moju
enu, obraa sasvim prema meni. A za koju elju
moe i jedan neprijatan doivljaj dati bolji povod
nego za elju da se dogodilo suprotno od onoga to
san sadrava kao izvreno? U potpuno slinom od-
nosu nalazi se gorka misao u analizi da nita nisam
uradio zabadava prema recima ene u snu: Vi ste
uvek imali tako lepe oi. Jedan deo suprotnosti iz-
meu manifestne i latentne sadrine sna mogao bi se,
dakle, svesti na ispunjenje elje.
Ali jo vie pada u oi jedno drugo delo rada
sna, kojim se stvaraju inkoherentni snovi. Ako na
bilo kom primeru uporedimo broj predstavnih ele-
menata ili obim zabeleaka kod sna i kod misli sna,
do kojih vodi analiza, i od kojih nalazimo traga u
snu, onda ne moemo sumnjati u to da je rad sna
ovde ostvario vanredno zgunjavanje ili saimanje.
O razmeri ovog saimanja najpre nismo u moguno-
sti da stvorimo sud; ali nam ono imponuje utoliko
vie ukoliko smo dublje prodrli u analizu sna. Tu
onda neemo nai nijedan elemenat sadrine sna od
kojeg ne bi ili asocijacioni konci u dva ili vie pra-
vaca, nikakvu situaciju koja ne bi bila sastavljena od
dva ili vie utisaka i doivljaja. Jednom sam, na pri-
mer, sanjao o nekakvom plivakom basenu u kome
su se kupai kretali u svima pravcima; na jednom
mestu na ivici basena stajala je osoba koja se nagnu-
la prema nekoj drugoj osobi koja se kupala, kao da
eli da je izvue napolje. Situacija je bila sastav-
ljena od seanja na jedan dogaaj iz doba puberteta
i od dve slike od kojih sam jednu video kratko vre-
me pre ovog sna. Obe slike bile su jedna o iznena-
enju na kupanju iz Svindovog (Schwind) ciklusa
Meluzina (vidi kupae koji bee na sve strane) a dru-
ga je predstavljala sliku potopa, delo jednog italijan-
O snu 317
skog majstora. A mali doivljaj se sastojao u tome
to sam mogao posmatrati kako je u koli plivanja
neki uitelj plivanja pomogao jednoj dami da izie iz
vode, jer je bila zakasnila a dolo je vreme za kupa-
nje mukaraca. Situacija u primeru koji sam oda-
brao za analizu vodi me prilikom analize malom nizu
seanja od kojih je svako poneto doprinelo sadrini
sna. Pre svega, tu je ona mala scena iz vremena moje
prosidbe, o kojoj sam ve govorio; stisak ruku pod
stolom, koji se onda dogodio, za san je dao detalj
ispod stola", koji kasnije moram uvrstiti u seanje.
O nekom okretanju prema meni" tada, naravno,
nije bilo ni govora; iz analize znam da je ovaj ele-
menat ispunjenje elje kroz suprotnost, i ono pripa-
da ponaanju moje ene za Table d' hote". Iza ovog
recentnog seanja krije se, meutim, sasvim slina
ili mnogo znaajnija scena iz vremena nae veridbe,
koja nas je razdvojila za itav jedan dan. Prisnost da
se ruka stavi na koleno pripada potpuno razliitoj po-
vezanosti i sasvim drugim osobama. Ovaj elemenat
sna postaje sam ponovo polazna taka za dva naro-
ita niza seanja itd.
Materijal iz misli sna koji se prikuplja za stva-
ranje situacije o snu mora biti, prirodno ve unapred
upotrebljiv za ovu primenu. Za ovo je potrebna jed-
na, ili vie zajednikih crta koje postoje u svim kom-
ponentama. Rad sna onda postupa kao to postupa
Francis Galton pri stvaranju svojih porodinih foto-
grafija. Rad sna sad pokriva razne komponente kao
da su jedna iznad druge; onda se ono to je zajedni-
ko jasno istie u zajednikoj slici, a pojedinosti
koje jedna drugoj protivree gotovo da jedna drugu
briu. Ovaj postupak stvaranja jednim delom obja-
njava i nestalna odreivanja naroite nerazgovet-
nosti tako mnogih elemenata u sadraju sna. Tuma-
enje sna, oslanjajui se na ovo zapaanje, daje sle-
dee pravilo: Gde se u analizi izvesna neodreenost
moe rastaviti u jedno ili-ili", tamo treba ovo da
za tumaenje zamenimo jednim ,,i" i svaki lan al-
ternative treba da uzmemo kao nezavisni zavretak
niza misli.
318 O snu
Gde izmeu misli sna ne postoji ovakvo zajed-
niko tamo se rad sna trudi da takvo zajedniko stvo-
ri, da bi omoguio zajedniko prikazivanje u snu.
Najlaki put da se dve misli sna koje jo nita zajed-
niko nemaju jedna drugoj priblie sastoji se u tome
da se jeziki izraz za jednu misao izmeni, pri emu
joj eventualno dolazi u susret i druga misao preko
odgovarajueg prelivanja u jedan drugi izraz. To je
slian proces kao pri kovanju rima, pri emu isto-
glasnost zamenjuje ono zajedniko za im se traga.
Prilian deo rada sna sastoji se u stvaranju takvih
meu-misli koje esto izgledaju veoma duhovite, ali
su esto i nategnute; te misli dopiru od zajednikog
predstavljanja u sadrini sna pa sve do misli sna koje
se razlikuju po obliku i sutini, ali su motivisane po-
vodima za san. I u analizi naeg primera sna ja na-
lazim da postoji jedan ovakav sluaj preoblikovanja
jedne misli u cilju poklapanja sa jednom drugom
milju koja je ovoj u sutini strana. Pri nastavljanju
analize ja naime nailazim na misao: I ja bih jednom
hteo da imam neto zabadava; ali ovaj oblik je ne-
upotrebljiv za sadrinu sna. Zato on biva zamenjen
jednim drugim oblikom: Ja bih eleo da neto ui-
vam a da nemam trokova". Re trokovi sad sa svo-
jim drugim znaenjem spada u krug predstava oko
Table d'hote i ona moe da nae, da bude predstav-
ljena u spanau koji se u snu iznosi na sto. Kad se
kod nas iznese na sto neko jelo koje deca odbijaju,
onda majka najpre pokuava da bude blaga i zahte-
va od dece: Probajte samo malo. To to rad sna ovu
dvosmislenost reci tako bezobzirno iskoriava, izgle-
da dodue neobino ali se pri bogatijem iskustvu po-
kazuje kao neto to se sasvim obino deava.
Pomou rada sna na saimanju objanjavaju se
takoe pojedini sastojci njegove sadrine koji su ka-
rakteristini samo za njega i koji se u budnom pred-
stavljanju ne nalaze. To su skupne i mesovite osobe
i neobine mesovite tvorevine, stvaranja koja se mogu
uporediti sa kompozicijama ivotinja u orijentalnoj
narodnoj fantaziji, ali koje su u naem miljenju ve
postale ukoene jedinice, dok se kompozicije sna uvek
O snu 3ig
iznova stvaraju u neiscrpnom bogatstvu. Svako zna
za takve tvorevine iz svojih sopstvenih snova; naini
kako se one stvaraju veoma su raznovrsni. Ja mogu
da sastavim jednu osobu tako to u joj dati crte
jedne ili druge osobe, ili tako to u joj dati stas jed-
ne osobe a pri tome u snu misliti na ime one druge,
ili mogu da jednu osobu predstavim vizuelno ali da
je stavim u situaciju koja se dogodila sa onom dru-
gom osobom. U svima ovim sluajevima sastavljanje
raznih osoba u jednog jedinog zastupnika u sadrini
sna jeste smisaono, ono treba da znai jedno ,,i",
kao", izjednaenje originalnih osoba u izvesnom po-
gledu, koje moe i u samom snu biti pomenuto. Ali
po pravilu ovu zajedninost stopljenih osoba treba
potraiti tek analizom i ona je u sadrini sna nazna-
ena upravo samo stvaranjem skupne osobe.
Ista raznovrsnost u nainu stvaranja i isto pra-
vilo pri reavanju vai i za neizmerno bogate sadra-
jem mesovite tvorevine sadrine sna, za koje svaka-
ko ne treba da navodim primere. Njihova neobinost
se sasvim gubi ako se odluimo da ih ne stavimo u isti
red sa objektima percepcije u budnom stanju, nego
se setimo da one predstavljaju rad saimanja sna i
da u pogodnom skraivanju istiu jedan zajedniki
karakter ovako kombinovanih objekata. Zajedninost
treba i ovde veinom zameniti analizom. Sadraj sna
tako rei kazuje samo: Sve ove stvari imaju zajed-
niko jedno X. Rastavljanje ovakvih meovitih tvo-
revina analizom esto najkraim putem vodi do zna-
enja sna. Tako sam jednom sanjao da sa jednim od
svojih ranijih profesora na univerzitetu sedim u istoj
klupi koja sred ostalih klupa odjednom poinje brzo
da se kree unapred. To je bila kombinacija od slu-
aonice i pokretnog trotoara (Trottoir roulant). Pre-
lazim preko daljeg praenja ove misli. Drugi put
sedim u vagonu i na krilu drim neki predmet koji
ima oblik cilindra (eira) ali koji se sastoji od pro-
vidnog stakla. Situacija me smesta podsea na poslo-
vicu: Sa eirom u ruci ovek prolazi kroz ceo svet.
Stakleni cilindar podsea na kratkim zaobilaznim pu-
tevima na Auerovu svetlost, i ja ubrzo znam da bih
320 O snu
mogao stvoriti jedan pronalazak koji e me nainiti
ovako bogatim i nezavisnim kao to je mog zemljaka,
doktora Auera iz Velsbaha nainio njegov pronalazak,
i da bih onda mogao da putujem umesto da ostajem
u Beu. U snu ja putujem sa svojim pronalaskom
eirom-cilindrom od stakla koji se svakako jo ne
upotrebljava. Rad sna naroito voli da predstavi
dve predstave koje su meu sobom u suprotnim od-
nosima, istom meovitom tvorevinom, tako, na pri-
mer, kad neka ena u snu vidi samu sebe kako nosi
visoko u ruci struk cvea, onako kao to je predstav-
ljen aneo na slikama Bogorodinih Blagovesti (ne-
vinost Marija je njeno ime), a struk je posut krup-
nim belim cvetovima koje su sline kamelijama (su-
protnost nevinosti: Dama s kamelijama).
Prilian deo onoga to smo saznali o saimanju
sna moe se obuhvatiti ovom formulom: svaki od
elemenata sadraja sna predeterminisan je materi-
jalom misli sna, on ne svodi svoje poreklo iz poje-
dinanog elementa misli sna nego iz itavog niza mi-
sli sna koje u ovima ne moraju biti jedna pored dru-
ge nego mogu pripadati naj razliitij im oblastima tki-
va sna. Elemenat sna je u pravom smislu zastupni-
tvo u sadraju sna za celokupan ovaj disparatan ma-
terijal. Ali analiza otkriva i jednu drugu stranu ovog
sloenog odnosa izmeu sadrine sna i misli sna. Kao
to od svakog elementa sna vode veze ka vie misli
sna, tako je po pravilu jedna misao sna zastupljena
sa vie od jednog elementa sna; asocijacione niti ne
konvergiraju prosto od misli sna ka sadrini sna, nego
se ukrtaju na tom putu mnogostruko i protkavaju.
Pored pretvaranja jedne misli u situaciju (dra-
matizacije"), saimanje je najvanija i najosobenija
karakteristika rada sna. Ali o jednom motivu koji bi
primoravao na jedno ovakvo zbijanje sadrine, nije
nam najpre nita otkriveno.
O snu 321
V
U komplikovanim i zbrkanim snovima koji nas
sada zanimaju ne moe se celokupni utisak o nesli-
nosti izmeu sadrine sna i misli sna svesti na sai-
manje i dramatizovanje. Postoje svedoanstva o de-
latnosti jednog treeg faktora i ona zasluuju da se
briljivo prikupe.
Kad sam analizom stigao do poznavanja misli
sna, ja pre svega primeujem da manifestna sadrina
sna obrauje sasvim druge materijale nego latentna.
To je naravno samo spoljanji izgled koji se pri ta-
nijem istraivanju gubi, jer najzad nalazim da je
celokupna sadrina sna izvedena u mislima sna, i da
su gotovo sve misli sna ponovo zastupljene sadri-
nom sna. Ali ipak nekakva razlika je ostala. Sto je u
snu nairoko i jasno prikazano kao sutinska sadri-
na, to se posle analize mora zadovoljiti jednom kraj-
nje podreenom ulogom meu mislima sna, i ono to
po kazivanju mojih oseaja meu mislima sna ima
pravo na najveu panju, njegov predstavni materi-
jal se u sadrini sna ili uopte ne nalazi, ili je zastup-
ljen nekom dalekom aluzijom u jednom nejasnom re-
gionu sna. Ovu injenicu mogu opisati ovako: Za
vreme rada sna psihiki intenzitet sa misli i predsta-
va kojima opravdano pripada prelazi na druge koji
po mome sudu nemaju nikakvo pravo na takvo isti-
canje. Nijedan drugi proces ne doprinosi toliko tome
da se smisao sna sakrije i da mi vezu izmeu sadr-
ine sna i misli sna ini nejasnom. Za vreme ovog
procesa, koji elim da nazovem pomeranjem sna, vi-
dim da se i psihiki intenzitet, znaenje ili sposob-
nost misli za afekte pretvaraju u ulnu ivahnost.
Ono to je u sadrini sna najjasnije izgleda mi bez
daljeg kao najvanije; ali ba u nejasnom elementu
sna mogu esto prepoznati naj direktni jeg potomka
bitne misli sna.
Ono to sam nazvao pomeranjem sna mogao bih
oznaiti i kao pridavanje nove vrednosti psihikim
vrednostima. Ali ja fenomen nisam iscrpno ocenio
ako ne dodam da ovaj rad na pomeranju ili pridava-
21 Frodd. Odabrana dela, VII
MM
322 O snu
nju nove vrednosti vrlo promenljivo uestvuje u po-
jedinim snovima. Postoje snovi koji su se ostvarili
gotovo bez ikakvog pomeranja. To su u isto vreme
smisaoni i razumljivi snovi, onako kao to smo na
primer upoznali neprikrivene snove elja. U ostalim
snovima jedan deo misli sna vie nije zadrao vred-
nost koja mu je sopstvena, ili se sve to je bitno iz
misli sna pokazuje kao zamenjeno sporednim. A iz-
meu toga moe se prepoznati najpotpuniji red pre-
laza. Ukoliko je jedan san tamniji i zbrkaniji, utoli-
ko u njegovom stvaranju vei udeo moemo pripisati
faktoru pomeranja.
Na primer koji smo odabrali za analizu pokazu-
je bar onoliko od pomeranja to njegova sadrina iz-
gleda drukije centrirana nego to su misli sna. Na
prvo mesto u sadrini sna probija se jedna situacija
kao da mi neka ena daje ohrabrenje; glavno teite
u mislima sna poiva na elji da jednom uivam u
nesebinoj ljubavi koja nita ne staje", i ova ideja
krije se iza fraze o lepim oima i daleke aluzije
spana".
Ako analizom osujetimo pomeranje sna, dolazi-
mo do sasvim pouzdanih obavetenja o dva veo-
ma osporena problema sna: o izazivaima sna i
o povezanosti sna sa budnim ivotom. Postoje snovi
koji neposredno otkrivaju svoje vezivanje za doiv-
ljaje prethodnog dana; u drugim snovima ne moe se
otkriti nikakav trag o jednom takvom odnosu. Ako
sad uzmemo u pomo analizu, moemo pokazati da
se svaki san bez mogueg izuzetka vezuje za jedan
utisak iz poslednjih dana verovatno je pravilnije
rei: poslednjeg dana pre sna (dana snevanja). Uti-
sak kome pripada uloga izazivaa sna moe biti tako
znaajan da nas ne udi ako se njim bavimo u bud-
nom stanju, i u tom sluaju mi za san s pravom ka-
emo da on nastavlja najvanije interesovanje iz
budnog ivota. Ali obino je on, ako se u sadrini sna
nalazi jedan odnos prema dnevnom utisku, tako ne-
znatan, beznaajan i dostojan zaborava, da ga se bez
izvesnog napora ne moemo ak ni setiti. Tada iz-
gleda da se sadrina sna sama, i onde gde je san po-
O snu 090
vezan i razumljiv, bavi najbeznaajnijim sitnicama
koje bi bile nedostojne naeg interesovanja u budnom
. stanju. Prilian deo preziranja sna izvodi se iz ovog
davanja prednosti onom to je ravnoduno i nitav-
no u sadrini sna.
Analiza rui izgled na kome se zasniva ovaj pre-
zrivi sud. Tamo gde sadrina sna jedan indiferentan
utisak iznosi u prvi plan kao izazivaa sna, tu analiza
redovno pokazuje da postoji jedan znaajan, s pra-
vom uzbuujui doivljaj, koji se zamenjuje ravno-
dunim doivljajem, s kojim je uspostavio izdane
asocijativne veze. Gde je materijal sna beznaajan i
gde obrauje neinteresantan predstavni materijal,
tamo analiza otkriva mnogobrojne spoj ne puteve, po-
mou kojih je povezano ovo bez vrednosti s onim to
je od najvee vrednosti u psihikom procenjivanju
pojedinca. To su samo akti pomeranja kad umesto
utiska koji s pravom nadrauje u sadraj sna bude
primljen indiferentni utisak, umesto materijala koji
je s pravom interesantan u sadraj sna bude prim-
ljen ravnoduni materijal. Ako sad na pitanje o iza-
zivaima sna i o vezi snevanja odgovorimo svako-
dnevnim jurenjem za novim shvatanjima koja smo
stekli zamenom manifestnog sadraja sna latentnim
sadrajem, onda moramo rei: san se nikad ne bavi
stvarima koje nisu dostojne ni danja da nas zabave,
i sitnice koje nas danju ne snalaze nisu takoe u
stanju da nas prate na spavanje.
Koji je izaziva sna u primeru koji smo odabrali
za analizu? Doivljaj zaista beznaajan, da mi je je-
dan prijatelj pomogao besplatnom vonjom kolima.
Situacija Table d'hote u snu sadrava aluziju na ovaj
indiferentni povod, jer ja sam u razgovoru uporedio
kola s taksijem sa Table d'hote. Ali ja mogu da po-
menem i znaajan doivljaj koji biva zastupljen ovim
beznaajnim doivljajem. Nekoliko dana ranije ja
sam izdao neku veu sumu novaca za jednu osobu
svoje porodice koja mi je bila draga. Nikakvo udo,
kae se u mislima sna; kad bi mi ta osoba bila za to
zahvalna, onda ova ljubav ne bi bila besplatna". to
sam nedavno sa dotinim roakom nainio vie vo-
21*
324 O snu
nji kolima omoguava jednoj vonji kolima s mojim
prijateljem da me podseti na moje odnose prema onoj
drugoj osobi. Indiferentni utisak koji ovakvim po-
vezivanjima postaje izaziva sna podlee jo jednom
uslovu koji ne vai za stvarni izvor sna; on svaki put
mora da bude recentan, mora da dolazi od dana pre
snevanja.
Ne mogu ostaviti temu o pomeranju sna a da se
ne setim jednog neobinog procesa pri stvaranju sna
pri kome efikasno sarauju i saimanje i pomera-
nje. Ve prilikom saimanja upoznali smo se sa slu-
ajem da se dve predstave u mislima sna, koje ima-
ju neto zajedniko, jednu dodirnu taku, u snu za-
menjuju meovitom predstavom, u kojoj jedno jasni-
je jezgro odgovara onom to je zajedniko, a neja-
sna sporedna odreenja odgovaraju osobenostima i
jednog i drugog. Ako se ovom saimanju pridrui jo
pomeranje, onda ne dolazi do stvaranja jedne meo-
vite predstave, nego do jednog srednjeg zajednikog,
koje se prema pojedinim elementima odnosi kao re-
zultanta u paralelogramu sila prema svojim kompo-
nentama. U, sadrini jednog od mojih snova govori se
na primer o jednoj injekciji propilena. U analizi do-
lazim najpre samo do jednog indiferentnog doivlja-
ju koji deluje kao izaziva sna, u kome igra ulogu
amilen. Zamenu amilena s propilenom ne mogu jo
opravdati. Ali u krug misli istog sna spada i moje
seanje na prvu posetu u Minhenu gde su mi pale
u oi propileje. Blie okolnosti analize preporuuju
mi da pretpostavim da je delovanje drugog kruga
predstava na prvi krug skrivilo pomeranje sa ami-
lena na propilen. Propilen je tako rei srednja pred-
stava izmeu amilena i propileja i zato je kao neki
kompromis istovremenim saimanjem i pomeranjem
dospela u sadraj sna.
Jo snanije nego pri saimanju javlja se pri
radu na pomeranju potreba da potraimo motiv za
ova zagonetna nastojanja rada sna.
O snu 325
VI
Ako uglavnom misli sna treba staviti na teret
radu na pomeranju, ako ih ne nalazimo ili ne prepo-
znamo u sadrini sna a da ne saznamo za motiv
jednog takvog izopaen ja , onda nas jedan drugi
i blai nain pretvaranja koji se vri sa mislima sna
vodi otkrivanju jednog novog, ali lako razumljivog
rada sna. Jer najblie misli sna koje analizom razvi-
jamo padaju esto u oi svojim neobinim predstav-
ljanjem; izgleda kao da nisu date u trezvenim jezi-
kim oblicima kojima se nae miljenje najradije
slui, nego su, naprotiv, predstavljene na simbo-
liki nain parabolama i metaforama, kao u pe-
snikom jeziku punom slika. Nije teko nai motiva-
ciju za ovaj stepen povezanosti u izrazu misli sna.
Sadrina sna se veim delom sastoji od oiglednih si-
tuacija; misli sna moraju, dakle, najpre pretrpeti
neko doterivanje koje e ih nainiti upotrebljivim za
ovaj nain prikazivanja. Postavimo se otprilike pred
zadatak da reenice jednog politikog uvodnog lan-
ka ili jedne odbrane u sudnici zamenimo nizom crta-
nih slika, i onda emo lako shvatiti promene na koje
primorava rad sna obzir prema mogunosti predstav-
ljanja u sadrini sna.
Meu psihikim materijalom misli sna nalaze se
redovno seanja na upeatljive doivljaje ne ba
retko iz detinjstva , koji su dakle sami shvaeni
kao situacije sa veim delom vizuelnom sadrinom.
Gde god je to moguno, ovaj sastavni deo misli sna
vri odreujui utisak na oblikovanje sadrine sna,
tako to tako rei deluje kao taka kristalizacije pri-
vlano i rasporeujui na materijal misli sna. Situ-
acija sna esto je samo modifikovana i zbog umetanja
komplikovana reprodukcija jednog takvog doivljaja
punog utisaka; ali verne i nepomeane reprodukcije
realnih scena san donosi samo retko kada.
Ali se sadraj sna ne sastoji iskljuivo iz situa-
cije, nego ukljuuje i nesjedinjene fragmente vizuel-
nih slika, govora pa ak i komade neizmenjenih misli.
Stoga e moda delovati podstrekavajue ako na naj -
326 O snu
zbijeniji nain pregledamo sredstva predstavljanja
koja radu sna stoje na raspolaganju, da bi na osobeni
nain izraavanja reprodukovao misli sna.
Misli sna za koje saznajemo analizom pokazuju
se kao psihiki kompleks najzamrenije grae. Delovi
toga kompleksa stoje meu sobom u najraznovrsni-
jim logikim relacijama; oni stvaraju prednju stranu
i pozadinu, uslove, udaljavanja, objanjavanja, doka-
zivanja i prigovore. Gotovo redovno pored jednog
toka misli stoji njegov kontradiktorni deo. Ovom ma-
terijalu ne nedostaje nijedna od karakteristika koje
su nam poznate od budnog miljenja. Ako sad od
svega toga treba da postane san, onda ovaj psihiki
materijal podlee jednom presovanju koje ga izdano
zbija (sama), jednom unutranjem rasparavanju i
pomeranju koje tako rei stvara nove povrine, i
jednom selektornom delovanju najsposobnijih delova
za stvaranje situacije. S obzirom na genezu ovog ma-
terijala jedan ovakav postupak zasluuje naziv re-
gresije". Logike veze koje su dosad psihiki mate-
rijal drale zajedno gube se sad prilikom ovog pre-
tvaranja u sadrinu sna. Rad sna tako rei preuzima
na obradu samo stvarni sadraj misli sna. Preputa
se radu na analizi da uspostavi vezu koju je rad sna
prekinuo.
Izraajna sredstva sna treba dakle smatrati
skromnim u poreenju sa naim misaonim govorom,
ali san ipak ne treba da se u potpunosti odrekne vra-
anja logikih relacija meu mislima sna; naprotiv,
njemu dosta esto uspeva da ih zameni formalnim ka-
rakteristikama svoga sopstvenog sklopa.
San, pre svega, vodi rauna o nepobitnoj vezi iz-
meu svih delova misli sna tako to ovaj materijal
objedinjuje u jednu situaciju. On stvara logiku vezu
kao pribliavanje u vremenu i prostoru, slino slika-
ru koji sastavlja sve pesnike za sliku Parnasa, koji
nikad nisu bili zajedno na nekom planinskom vrhu,
ali koji pojmovno svakako tvore jednu zajednicu.
Ovaj nain predstavljanja, on nastavlja u pojedino-
stima i kad dva elementa pokae u sadraju sna bli-
zu jedan do drugog, garantu je za jednu naroitu i
O snu 32?
blisku vezu izmeu elemenata koji im u mislima sna
odgovaraju. Ovde, uostalom, treba napomenuti da svi
snovi, produkovani iste noi, prilikom analize poka-
zuju da vode poreklo iz istog misaonog kruga.
Kauzalni odnos izmeu dve misli ostavlja se ili
bez predstavljanja ili se zamenjuje dvema razliito
dugim delovima sna koji dolaze jedan za drugim. Ce-
sto je ovo predstavljanje obrnuto tako to poetak
sna donosi zakljuivanje, a njegov zavretak pret-
postavku. Direktna promena jedne stvari u drugu u
snu izgleda da predstavlja relaciju izmeu uzroka i
posledica.
Alternativu ,,ili"-ili" san nikad ne izraava, nego
njena oba dela uzima u istu vezu kao ravnopravna.
Ve sam spomenuo da toili-ili", to se pri reproduk-
ciji sna upotrebljavaju, treba prevesti sa ,,i".
Predstave koje meu sobom stoje u suprotnosti,
u snu se rado izraavaju istim elementom.
1
Izgleda
da ne" za san ne postoji. Opozicija izmeu dve misli,
relacija preokretanja, nalazi u snu jedno krajnje za-
nimljivo predstavljanje. Ono se izraava tako to je-
dan drugi deo sadrine sna tako rei naknadno
biva pretvoren u njegovu suprotnost. Jedan drugi
nain da se izrazi protivrenost upoznaemo kasnije.
A senzacija inhibiranog kretanja koja je tako esta
u snu, slui zato da bi predstavila jednu protivre-
nost izmeu impulsa, jedan konflikt volje.
Jednoj jedinoj meu logikim relacijama re-
laciji slinosti, zajedninosti, slaganju mehanizam
stvaranja sna koristi u najveoj meri. Rad sna se ovim
sluajevima slui kao uporitima za saimanje sna,
tako to sve to ovakvo slaganje pokazuje skuplja u
jednu novu jedinicu.
Ovaj kratak niz grubih napomena, naravno, nije
dovoljan da bi ocenio vrednost itavog obilja formal-
1
Znaajno je da uveni jezikoslovci tvre da su naj-
stariji jezici ljudi potpuno kontradiktorne suprotnosti izra-
avali istom reju (jakslab; unutraspolja i tako dalje)
Suprotni smisao prarei" (Gegensinn er Urworte).
m
328
O snu
nih sredstava predstavljanja sna za logike relacije
njegovih misli. Pojedini snovi su u ovom pogledu iz-
raeni tanani je ili povrni je, oni su se svpga teksta
koji lei pred njima drali vie ili manje paljivo, i
u veoj ili manjoj meri koristili se sredstvima rada
sna. U poslednjem sluaju, snovi izgledaju tamni,
zbrkani, nepovezani. Ali onde gde san izgleda opip-
ljivo apsurdan, gde u svojoj sadrini ukljuuje oi-
glednu besmislicu, tu je on takav namerno i izraava
svojim prividnim zanemarivanjem svih logikih za-
hteva jedan deo intelektualne sadrine misli sna. Ap-
surdnost u snu znai protivrenost, pogrdu i porugu
u mislima sna. Poto ovo objanjenje izaziva najjai
prigovor protiv shvatanja koje tvrdi da san postaje
disocijiranom, nekritikom duhovnom aktivnou, ja
u ga istai jednim primerom.
Jednog od mojih poznanika, gospodina M., na-
pao je u jednom lanku niko manji no Gete i, kao
to svi mi mislimo, neopravdano velikom estinom.
Gospodin M. je ovim napadom, naravno, uniten. On
se u jednom drutvu za stolom gorko ali na ovo; ali
njegovo oboavanje Getea pri ovom linom doivlja-
ju nije dovedeno u pitanje. Ja pokuavam da malo
objasnim vremenske odnose koji mi izgledaju neve-
rovatni. Gete je umro 1832. godine. Budui da je do
njegovog napada na gospodina M., prirodno, moralo
doi ranije, tada je gospodin M. bio sasvim mlad o-
vek; ini mi se verovatnim da mu je bilo osamnaest
godina. Ali ja nisam siguran u kojoj smo godini sada,
i tako celokupan raun postaje nejasan. Napad je,
uostalom, objavljen u poznatom Geteovom lanku O
prirodi."
Besmislica ovog sna postaje jo otrija ako ka-
em da je gospodin M. mlai poslovni ovek kome su
strana sva pesnika i literarna interesovanja. Ali ako
se upustim u analizu ovog sna, svakako e mi poi
za rukom da pokaem koliko metoda" se krije iza
ove besmislice. Svoj materijal san uzima iz tri izvora:
1) Gospodin M., koga sam upoznao u jednom
drutvu za stolom, molio me je jednog dana da pre-
O snu 329
gledam njegovog starijeg brata koji pokazuje znake
poremeene duevne aktivnosti. Prilikom razgovora
sa bolesnikom dogodila se neprijatna stvar da je ovaj
bez ikakvog povoda doveo u nepriliku svoga brata
aluzijom na njegove mladalake ludorije. Ja sam bo-
lesnika pitao za njegovu godinu roenja (u snu godi-
*na smrti) i podstakao ga na razna raunanja kojima
je trebalo da se dokae njegova slaboumnost.
2) Jedan medicinski asopis koji s ponosom na
naslovnoj strani nosi i moje ime primio je od jed-
nog veoma mladog recenzenta upravo poraavajuu
kritiku o jednoj knjizi moga prijatelja F. u Berlinu.
Ja sam zbog toga pozvao redaktora na odgovornost,
koji mi je, dodue, izrazio aljenje zbog toga, ali nije
hteo da obea da e stvar ispraviti. Posle toga sam
prekinuo odnose sa asopisom i u pismu kojim sam
odrekao saradnju istakao sam svoje oekivanje da
nai lini odnosi nee trpeti zbog ovog sluaja. To je
onaj pravi izvor sna. To to knjiga moga prijatelja
nije bila primljena uinilo je na mene dubok utisak.
Knjiga je prema mojoj oceni sadravala jedno fun-
damentalno bioloko otkrie koje tek sada posle
mnogo godina poinje kolegama strunjacima da
se svia.
3) Malo ranije pre toga ispriala mi je jedna pa-
cijentkinja istoriju bolesti svoga brata koji je pao u
ludilo viui Natur, Naturi" Lekari su pomislili da
ovaj usklik dolazi iz lektire onog lepog Geteovog
lanka i da ukazuje na bolesnikovu premorenost u
njegovim studijama. Ja sam rekao da mi se ini ve-
rovatnim da uzvik Natur" treba uzeti u onom sek-
sualnom smislu koji je kod nas poznat i manje obra-
zovanim ljudima. injenica to -se nesrenik kasnije
osakatio na polnim organima izgleda da je potvrdila
da sam u pravu. Osamnaest godina bilo je tome bole-
sniku kad se pomenuti napad dogodio.
U sadrini sna krije se iza Ja" pre svega moj
priptelj s kojim je kritika tako zlo postupila. Ja po-
kuavam da malo razjasnim vremenske odnose."
Knjiga moga prijatelja bavi se, naime, sa vremen-
skim odnosima ivota i izmeu ostalog i Geteovo tra-
330 O snu
janje ivota svodi na mnogostruki iznos broja dana
koji su vani za biologiju. Ali ovo Ja se izjednauje
sa jednim paralitiarom (Ne znam sigurno koja je
sada godina"). San dakle prikazuje da se moj prija-
telj ponaa kao paralitiar, i pri tom se raspi injava
u apsurdnosti.. A misli sna ironino glase: Naravno,
on je luak, budala, a vi ste geniji koji to bolje shva-
taju. Ne bi li trebalo da bude obrnuto?" Ovo obr-
tanje je sad izdano zastupljeno u sadrini sna tako
to je Gete napao mladog oveka, to je apsurdno,
dok bi jedan sasvim mlad ovek jo i danas mogao
napasti velikog Getea.
Ja bih tvrdio da nijedan san nije nadahnut ne-
kim drugim podstrecima osim egoistikim. J a u snu
zaista ne stoji samo umesto moga prijatelja, nego
i za samog mene. Ja se identifikujem s njim poto
mi sudbina njegovog otkria izgleda kao simbolina
za prihvatanje mojih sopstvenih nalazaka. Kad bu-
dem istupio sa svojom teorijom koja istie seksual-
nost u etiologiji psihoneurotikih smetnji (vidi alu-
ziju na osamnaestogodinjeg bolesnika Natur, Na-
tur"), ponovo u nai istu kritiku i ja joj se ve sad
na isti nain podsmevam.
Ako sad i dalje pratim misli sna, nalazim uvek
podsmeh i ruganje kao korelat apsurdnosti u snu.
Pronalazak jedne napukle ovje lobanje na Lidu kod
Venecije dao je, kao to je poznato, Geteu ideju za
takozvanu teoriju prljenova lobanje. Moj prija-
telj se hvali da je kao student izazvao buru da bi se
uklonio jedan stari profesor koji je, iako nekad veo-
ma zasluan (izmeu ostalog i za ovaj deo uporedne
anatomije), sada postao nesposoban da dri nastavu
zbog starake slaboumnosti. Agitacija koju je on pod-
stakao otklonila je ovo zlo, da na nemakim univer-
zitetima nije ostavljena granica starosti za akadem-
sko delovanje. Starost ne titi od ludorija. U
ovoj bolnici ja sam imao ast da godinama sluim
pod jednim primari]usom, koji je odavno bio fosi-
lan, decenij ama notorno sldbouman, ali je ipak smeo
da svoj posao, pun odgovornosti, i dalje vodi. Meni
se ovde namee jedna karakteristika posle nalaska
O snu
331
na Lidu. Ovom oveku su nekad mlade kolege
ispevale u bolnici prevod jednog u ono vreme omi-
ljenog lagera: Das hat kein Goethe g'schrieben, das
hat kein Schiller g'dicht itd .. -
1
VII
Jo nismo doli do kraja sa ocenjivanjem vred-
nosti rada sna. Vidimo da smo primorani da radu
sna, osim saimanja, pomeranja i oiglednog doteri-
vanja psihikog materijala, treba da pripiemo jo i
jednu drugu delatnost, iji se doprinos, dodue, ne
moe prepoznati u svim snovima. O ovom delu rada
sna ne bismo hteli da govorimo opirno; eleli bismo
samo da navedemo da o njegovoj sutini najlake mo-
emo stvoriti predstavu ako se odluimo za pretpo-
stavku (verovatno neprikladnu): da on tek naknadno
delu je na ve unapred stvorenu sadrinu sna. Nje-
gov rad se onda sastoji u tome da sastavne delove
tako rasporeuje da se otprilike sklapaju u jednu
celinu, u kompoziciju sna. Na taj nain san dobija
nekakvu fasadu koja, naravno, ne pokriva njegovu
sadrinu na svim stranama; pri tome dobija svoje
prvo prethodno tumaenje koje biva potpomognuto
umecima i neznatnim izmenama. Ova obrada sadri-
ne sna omoguena je svakako samo tako to sve
ostavlja da ide kako ide, ona i dalje daje samo jedno
eklatantno nerazumevanje misli sna, i ako ponemo
sa analizom, moramo se najpre osloboditi ovog po-
kuaja tumaenja.
U ovom delu rada sna naroito je providna mo-
tivacija. Ovu poslednju preradu sna prouzrokuje
obzir na razumljivost; time se odaje i poreklo ove
delatnosti. Ona se prema sadrini sna koja je pred
1
Nije*to napisao ni Gete, nije to ispevao ni Siler.
332
O STIM
njom ponaa kao naa normalna psihika delatnost
uopte prema bilo kakvoj perceptivnoj sadrini koja
joj se prua. Ona ovu sadrinu obuhvata pod izve-
snim predstavama oekivanja, sreuje je jo pri per-
cepciji pod pretpostavkom njene razumljivosti, izla-
e se pri tom opasnosti da je falsifikuje i, zaista, ako
.se ne moe staviti u red nieg to je poznato, upada
pre svega u najneobinija pogrena razumevanja.
Poznato je da mi nismo u stanju da posmatramo je-
dan niz stranih znakova i da sasluamo redosled ne-
poznatih reci a da pre svega njihovu percepciju ne
falsifikujemo prema obziru na razumljivost, prema
oslanjanju na neto to nam je poznato.
Snove koji su pretrpeli ovu obradu od strane
j edne psihike aktivnosti potpuno analogne budnom
miljenju moemo nazvati dobro komponovanim. U
ostalim snovima ova delatnost je u potpunosti otka-
zala; nijednom nije nainjen pokuaj da se usposta-
ve red i tumaenje, i dok se posle buenja oseamo
identini sa ovim poslednjim delom rada sna, mi su-
dimo da je san potpuno zbrkan". Ali za nau ana-
lizu taj san, koji lii na gomilu bez reda nepoveza-
nih fragmenata, ima isto toliku vrednost kao i lepo
uglaani san sa povrinom. U prvom sluaju sebi
uteujemo trud da ponovo razorimo preradu sa-
-drine sna.
Ali bismo pogreili kada bismo u ovim fasadama
sna hteli da vidimo samo ovakve zapravo nerazum-
ljive i prilino svojevoljne obrade sadrine sna od
strane svesne instance naeg duevnog ivota. Za
stvaranje fasade sna upotrebljavaju se, ne ba ret-
ko, fantazije elje koje se nalaze ve predobliko-
vane u mislima sna, i koje su iste vrste kao i fanta-
zije koje su nam poznate iz budnog ivota i koje
s pravom nazivamo dnevnim snovima". Fantazije
elje koje analiza otkriva u nonim snovima poka-
zale su se esto kao ponavljanja i preraivanja in-
fantilnih scena; fasada sna nam tako pokazuje u mno-
gim snovima neposredno pravo jezgro sna, koje je
izopaeno meanjem sa drugim materijalom.

O snu 33$
Druge aktivnosti, osim etiri navedene, ne mogu.
se otkriti u radu sna. Ako se vrsto drimo pojmov-
nog odreenja da rad sna" oznaava prevoenje-
misli sna u sadrinu sna, onda moramo kazati da rad
sna nije stvaralaki, da ne razvija nikakvu fantaziju,
koja bi mu bila sopstvena, da ne sudi, ne zakljuuje,
da uopte ne radi nita drugo do to saima materi-
jal, pomera ga i prerauje tako da postane oigledan;
uz to dolazi jo i nekonstantni poslednji deli obja-
njavajue obrade. U sadrini sna se, dodue, nalazi
mnogo tota, to bismo mogli shvatiti kao rezultat,
jednog drugog i vieg intelektualnog rada, ali ana-
liza uvek uverljivo dokazuje da su se ove intelek-
tualne operacije dogodile ve u mislima sna i da ih
je sadrina sna samo preuzela. Zakljuivanje u snu.
je samo ponavljanje jednog zakljuka u mislima sna;
ono izgleda kao da ne vrea, ako je bez promene-
prelo u san; ono postaje besmisleno, ako je radom
sna bilo eventualno prebaeno na neki drugi mate-
rijal. Raunanje u sadrini sna ne znai nita drugo*
nego to da se meu mislima sna nalazi neko prerau-
navanje. I dok je ovo uvek tano, raun u snu moe
saimanjem njegovih faktora i pomeranjem istog na-
ina operacije na drugi materijal dati najlui rezul -
tat. Cak ni govori koji se ve nalaze u mislima sna
nisu ponovo komponovani; pokazuju se kao da su
sastavljeni od iseaka govora koji su u mislima sna.
bili obnovljeni kao sasluani ili proitani; njihov
tekst kopiraju najvernije, dok povod za njih ostav-
ljaju potpuno po strani i njihov smisao najnasilnije-
menjaju.
Moda nije izlino ako ova poslednja tvrenja
potkrepimo primerima.
I) Jedan san koji zvui bezazleno, dobro kom-
ponovan san jedne pacijentkinje:
Ona odlazi na trg sa svojom kuvaricom koja nosi
korpu. Mesar joj kae, poto je neto zatraila: To
se iMe ne moe dobiti", i hoe da joj da neto drug&
uz napomenu: To je takode dobro. Ona to otklanja v
odlazi piljarici. Ova hoe da joj proda nekakvo neo-
bino povre povezano u sveanj, ali koje je crno
334 O snu
-po boji. Ona kae: Ovo ja ne poznajem, to neu
uzeti".
Govor: To se vie ne moe dobiti" potie od
leenja. Ja sam lino pacijentkinji, nekoliko dana ra-
nije, doslovce rekao da se najstarija seanja iz de-
tinjstva vie ne mogu kao takva dobiti, nego samo
zameniti prenosima i snovima.
Drugi govor: Ovo ja ne poznajem" dogodio
se u jednoj sasvim drugaijoj vezi. Dan ranije ona
je sama prekorno prebacila svojoj kuvarici koja se
uostalom takoe pojavljuje u snu: Ponaajte se pri-
stojno: ja to ne poznajem", to jest, svakako, ja jedno
takvo ponaanje ne priznajem, ne dozvoljavam. Beza-
zleniji deo ovog govora dospeo je pomeranjem u
sadrinu sna; u mislima sna igrao je ulogu samo onaj
drugi deo, jer ovde je rad sna izmenio jednu situa-
ciju fantazije do potpune nerazgovetnosti i do kraj-
nje bezazlenosti: situaciju u kojoj se ja prema ovoj
dami na izvestan nain nepristojno ponaam. A ova
situacija oekivana u fantaziji samo je novo izda-
nje jedne situacije koja je jednom stvarno bila do-
ivljena.
II) Jedan naoko sasvim beznaajan san u kome
se javljaju brojke: Ona hoe neto da plati; njena
erka uzima iz novanika tri forinte i 65 krajcara;
ali ona kae: ta radi? Pa to staje samo 21 krajcaru.
Snevaica je bila strankinja koja je svoje dete
bila smestila u jedan beki vaspitni institut i koja
je mogla da nastavi leenje kod mene sve dok joj
je erka ostajala u Beu. Na dan pre sna objasnila
joj je upraviteljica instituta da dete moe ostaviti
jo godinu dana. U ovom sluaju ona bi i leenje
produila za godinu dana. Brojevi u snu dobijaju zna-
enje ako se setimo da je vreme novac. Time is
money. Jedna godina je 365 dana, izraeno u kraj-
carama: 365 krajcara ili 3 for. 65 krajcara. 21 kraj-
cara odgovara trima nedeljama, koje su tada od dana
sna preostajale do zavretka kolske godine, pa pre-
ma tome i do kraja leenja. Oigledno su novani
obziri naterali damu da otkloni predlog upravitelji-
ce; oni su odgovorni i za mali iznos novca u snu.
O snu 335
III) Jedna mlada dama, ve godinama udata, sa-
znaje da se verila gospoica Eliza L., njena pozna-
nica otprilike istih godina. Ovaj povod izaziva sle-
dei san:
Ona sa svojim muem sedi u poaritu, jedna
strana parketa je potpuno prazna. Njen mu joj pri-
a da su i gospoica Eliza L. i njen verenik hteli
da idu, ali da su dobili samo loa sedita, tri za 1 fo-
rintu 50 krajcara, a takva mesta naravno nisu mogli
uzeti. Ona kae da to ne bi bila nikakva nesrea.
Ovde e nas interesovati poreklo brojki iz mate-
rijala misli sna i promene koje su one pretrpele.
Odakle dolaze 1 for. 50 kr.? Iz jednog indiferentnog
povoda prethodnog dana. Njena zaova je od svoga
mua dobila na poklon sumu od 150 forinata i po-
urila da ih se oslobodi tako to je za tu sumu ku-
pila za sebe nakit. Mi elimo napomenuti da je 150
forinata sto puta vie od 1 forinte 50 kr. Za trojku
koja stoji uz pozorine karte nalazi se samo jedna
veza, naime to je gospoica Eliza L. tano tri me-
seca mlaa od snevaice. Situaciju u snu predstav-
lja reprodukciju jednog malog dogaaja zbog kojeg-
ju je njen mu esto zadirkivao. Ona se jednom to-
liko pourila da pre vremena kupi karte za jednu po-
zorinu predstavu, i kad je zatim dola u pozorite,
jedna strana parketa bila je gotovo prazna. Nije,
dakle, bilo nuno da se toliko uri. - Naposletku
ne treba prevideti i apsurdnost sna to dve osobe tre-
ba da uzmu tri karte za pozorite!
A sad misli sna: Bila je ipak besmislica udati se
tako rano; ja nisam imala potrebu da se urim. Na
primeru gospoice L. vidim da bih jo uvek dobila
mua, i to sto puta boljeg (mua, dragana) samo da
sam ekala. Tri takva oveka mogla bih da kupim
za svoj novac (miraz).
336 O snu
VIII
Poto smo u prethodnim izlaganjima upoznali
rad sna, biemo svakako skloni da ga proglasima
jednim naroitim psihikim procesom kakvih inae,
koliko znamo, nema. Na rad sna je tako rei prelo
uenje koje je inae u nama obino budio njegov
proizvod, san. U stvari, rad sna je samo prvi u i-
tavom nizu psihikih procesa koji smo prepoznali,,
na koji se svodi postanak histerinih simptoma, ide-
ja straha, prinudnih i sumanutih ideja. Saimanje i
pre svega pomeranje su takoe karakteristinosti
koje i ovim drugim procesima nikad ne nedostaju.
Meutim, prerada u oiglednost ostaje svojstvena
samo radu sna. Ako ovo objanjenje dovodi san vt
isti red sa stvaranjem psihikih oboljenja, onda e
za nas postati utoliko vanije da saznamo za bitne
uslove ovakvih procesa kao to je stvaranje sna. Mi
emo verovatno biti zaueni kad ujemo da meu
ove neophodne uslove ne spadaju ni stanje spavanja
ni bolest. Jer itav niz fenomena svakodnevnog i-
vota zdravih ljudi zaboravljanje, pogreno izgova-
ranje, pogreno shvatanje i jedna izvesna klasa gre-
aka duguju svoj postanak jednom analognom psi-
hikom mehanizmu kao to su san i ostali lanovi
niza.
Jezgro problema lei u pomeranju, tom izdale-
ka najupadljivijem meu pojedinanim radovima ra-
da sna. Bitni uslov za pomeranje upoznajemo pri
temeljnom udubljenju u predmet kao isto psiholo-
ki; on je neke vrste motivacija. Mi joj ulazimo u>
trag, ako cenimo vrednost iskustva koje nam ne-
moe umai prilikom analize snova. Pri analizi pri -
mera sna na strani 307 ja sam morao prekinuti iz-
noenje misli sna, poto su se meu njima, kao to-
sam priznao, nalazile i takve misli koje rado krijem,
od stranaca i koje ne mogu saoptiti a da teko ne
povredim vane obzire. Dodao sam da ne bi bilo ni -
kakve koristi kad bih umesto ovog izabrao neki drugi
san za saoptenje njegove analize; pri svakom snu
iji je sadraj nejasan ili zbrkan, naiao bih na misli
O snu 337
sna koje zahtevaju da se dre u tajnosti. A kad na-
stavljam analizu sam za sebe, bez obzira na druge
ljude za koje jedan ovako lini doivljaj kao to je
san uopte nije odreen, ja naposletku dolazim do
misli koje me iznenauju, koje u sebi nisam pozna-
vao, koje mi nisu samo strane nego i veoma nepri^
jatne, i koje bi zbog toga hteo energino da pobijem,
dok mi ih neumoljivo silom namee povezanost
misli koje ide kroz analizu. O ovom sasvim obinom
stanju stvari ne mogu da povedem rauna drukije
nego uz pretpostavku da ove misli zaista postoje u
mom duevnom ivotu i da su posedovale izvesni
psihiki intenzitet i energiju, ali da su se nale u
jednoj osobenoj psiholokoj situaciji zbog koje mi
nisu mogle postati svesne. Ovo naroito stanje nazi-
vam potiskivanje. Ja ne mogu drukije a da izmeu
tame sadrine sna i stanja potiskivanja, nesposobno-
sti za svest, nekih od misli ne uspostavim jedan kau-r
zalni odnos i da ne zakljuim da san mora biti taman
zato da ne bi otkrio zabranjene misli sna. I tako do-
lazim do pojma izopaenje sna, koje je delo rada
sna, i do preruivanja, namere da prikriva.
Izvriu probu na primeru sna koji sam odabrao
za analizu i zapitau se: koja je to misao koja sebi
u ovom snu pribavlja vrednost kao izopaena dok
bi, neizopaena, izazvala moj najotriji protest. Se-
am se da me je besplatna vonja kolima podsetila
na moje poslednje skupe vonje kolima s jednom
osobom iz moje porodice, i da se kao objanjenje
sna pokazalo: Hteo bih jednom da upoznam ljubav
koja me nita ne staje, i na to da sam kratko vreme
pre sna morao da upravo za ovu osobu isplatim jednu
veu sumu novaca. U vezi s tim ne mogu da se od-
branim misli da mi je ao zbog tog izdatka. Tek po-
to sam priznao ovaj motiv dobij a smisao to da u
snu elim ljubav koja me nee primoravati na iz->
datke. Pa ipak mogu poteno da kaem da se prili-
kom donoenja odluke da onu sumu utroim, nisam
ni jedan trenutak kolebao. aljenje zbog toga, su-
protna struja, nije mi postala svesna. Iz kojih raz-
loga, to je svakako drugo pitanje, koje vodi daleko,
22 Frctf, Odabrana dela, vrt
mm^^^^^'^mmmm^m^mmtmmmmmmmmmmmmmmimmm
338
s n w
i odgovor na to pitanje, koji mi je poznat, spada u
drugi domen.
Ako analizi izloim san neke druge osobe, a ne
svoj sopstveni, rezultat ostaje isti; ali se menjaju
motivi za ubeivanje. Ako je to san jednog zdravog
oveka, ne preostaje mi nijedno drugo sredstvo nego
da ga privolim da prizna pronaene potisnute ideje
kao sastavni deo misli sna, pa makar se on proti-
vio takvom priznanju. Ali ako se radi o neuroti-
kom bolesniku, eventualno o nekom histeriku, onda
on mora priznati postojanje potisnute misli zbog po-
vezanosti ove misli sa njegovim simptomima bole-
sti i zbog poboljanja koje on doivljava prilikom
zamene simptoma za potisnute ideje. Kod pacijent-
kinje, na primer, od koje dolazi onaj san sa tri ula-
znice za 1 forintu i 50 krajcara, analiza mora pretpo-
staviti da ona svoga mua nipodatava, da joj je ao
to se za njega udala, da bi elela da ga zameni ne-
kim drugim. Ona naravno tvrdi da svoga mua voli,
da njen oseajni ivot nita ne zna o ovom nipoda-
tavanju (jednog sto puta boljeg!), ali svi njeni simp-
tomi vode do istog razreenja kao i ovaj san; i poto
su njena potisnuta seanja na jedno odreeno vreme
ponovo oivljena, u kome svoga mua i svesno nije
volela, ovi simptomi su razreeni, i njen otpor protiv
tumaenja sna je nestao.
IX
Poto smo fiksirali pojam potiskivanja i izopa-
en je sna doveli u vezu sa potisnutim psihikim ma-
terijalom, moemo potpuno uopteno izneti glavni
rezultat koji daje analiza snova. O razumljivim i smi-
saonim snovima saznali smo da su neprikrivena
ispunjenja elje, to jest, da situacija sna u njima
prikazuje kao ispunjenu jednu elju koja je svesti
O snu
339
poznata i preostala od dnevnog ivota, i koja je sva-
kako vredna interesovanja. O tamnim i zbrkanim
snovima analiza ui neto sasvim analogno: situacija
sna opet prikazuje jednu elju kao ispunjenu, elju
koja se redovno uzdie iz misli sna, ali je predstav-
ljanje nerazgovetno, i treba ga tek analizom obja-
sniti; elja je ili potisnuta, strana svesti, ili je ipak
najblie povezana sa potisnutim mislima i njima no-
ena Formula za ove snove dakle glasi: Oni su pri-
krivena ispunjenja potisnutih elja. Pri tome je za-
nimljivo napomenuti da je narodno miljenje u pra-
vu kad tvrdi da san apsolutno objavljuje budunost.
U stvari, budunost koju nam san pokazuje nije ona
koja e se dogoditi, nego ona za koju elimo da se
dogodi. Dua naroda ovde postupa kao to je i ina-
e navikla: ona veru je u ono to eli.
U svom odnosu prema ispunjenju elje snovi se
dele na tri klase: Najpre su snovi koji nepotisnutu
elju prikazuju neprikriveno; to su snovi infantilnog
tipa koji u odraslih bivaju sve redi. Drugo: snovi koji
jednu potisnutu elju izraavaju prikriveno; to je,
svakako, najvei broj naih snova za ije je razume-
vanje potrebna analiza. Tree: To su snovi koji,
dodue, predstavljaju potisnutu elju, ali bez prikri-
vanja ili nedovoljno prikriveno. Ovi poslednji snovi
redovno su praeni strahom koji prekida san. Strah
je ovde zamena za izopaen je sna; strah je utedeo
rad sna samo u snovima druge klase. Moguno je,
bez neke naroite tekoe, dokazati da je predstavna
sadrina koja nam sad u snu stvara strah nekad bila
elja i da je otada podlegla potiskivanju.
Postoje, takoe, snovi neprijatne sadrine koja
se u snu ne osea kao neprijatna. Stoga te snove ne
moemo ubrojiti meu snove straha; ali su oni uvek
sluili za to da dokau beznaajnost i psihiku bez-
vrednost snova. Analiza jednog takvog primera po-
kazae da se ovde radi o dobro prikrivenim ispunje-
njima potisnutih elja, dakle o snovima druge kla-
se, i ujedno e pokazati izvrsnu sposobnost rada na
pomeranju za prikrivanje elje.
S2
340
O snu
Jedna devojka sanja da jedino dete svoje se-
stre gleda mrtvo pred sobom u istoj okolini u kojoj
je nekoliko godina ranije gledala njeno prvo dete kao
le. Ona pri tom ne osea nikakav bol, ali se, razu-
me se, buni protiv shvatanja da ova situacija odgo-
vara jednoj njenoj elji. To se i ne zahteva; ali ona
je kraj odra toga deteta pre nekoliko godina videla
poslednji put oveka koga je volela i razgovarala
s njim; kad bi ovo drugo dete umrlo, onda bi toga
oveka sigurno ponovo srela u kui svoje sestre. Ona
udi za tim susretom, ali se buni protiv tog svog
oseaja. Ona je na sam dan snevanja kupila ulazni-
cu za predavanje koje je objavio ovek koga je jo
uvek volela. Njen san je prosto san nestrpljenja, kao
to se obino javlja pred putovanje, pri poseti pozo-
ritu i slinim uivanjima. Ali da bi joj tu enju
sakrila, situacija je pomerena na jednu priliku, naj-
nepovoljniju za jedno takvo prijatno oseanje, a tak^
va Se prilika ipak jednom zaista desila. Treba paziti
i na to da dranje afekta u snu nije prilagoeno na-
pred pomerenom sadraju sna, nego stvarnom, ali
uzdravanom. Situacija sna je preduhitrila davno
eljeno vienje; ona ne daje nikakvo nadovezivanje
za jedno bolno oseanje.
X
Filozofi dosad nisu imali nikakvog povoda da se
bave psihologijom potiskivanja. Doputeno je, dak-
le, da u prvom pristupu jo nepoznatom injenikom
stanju stvorimo jednu oiglednu predstavu o toku
stvaranja sna. Shema do koje ne dolazimo samo od
prouavanja sna, dodue, ve je prilino kompliko-
vana; ali s jednom jednostavnijom shemom mi ne
moemo izii na kraj. Pretpostavljamo da u naem
duevnom aparatu postoje dve instance koje stvara-
O snu
341
ju misli; druga od ovih instanca ima prednost to
njeni proizvodi nalaze otvoren pristup u svest, dok
je delatnost prve sama po sebi nesvesna i moe do-
speti u svest samo preko druge instance. Na granici
obeju instanca, na prelazu sa prve ka drugoj, na-
lazi se cenzura koja proputa samo ono to je njoj
prijatno, dok ostalo zadrava. Onda se, prema na-
oj definiciji, ono to je cenzura odbacila nalazi u
stanju potiskivanja. Pod izvesnim uslovima, od ko-
jih je jedan stanje spavanja, menja se odnos snaga
izmeu obe instance na taj nain to potisnuto vie
ne moe biti u potpunosti zadrano. To se u stanju
sna deava eventualno poputanjem cenzure; onda
e onom to je dosad bilo potisnuto uspeti da sebi
prokri put u svest. Ali poto cenzura nikad nije
ukinuta, nego samo smanjena, ona e pri tom mo-
rati dopustiti neke izmene koje ublaavaju njegove
nepristojnosti. Ono to u takvom sluaju postaje sve-
sno predstavlja kompromis izmeu onog to jedna
instanca namerava a druga zahteva. Potiskivanje-
-poputanje cenzure-stvaranje kompromisa to je
osnovna shema za postanak vrlo mnogih drugih
psihopatskih tvorevina na isti nain kao i za san,
i pri stvaranju kompromisa posmatraju se, ovde kao
i onde, procesi saimanja i pomeranja i uzimanje
povrnih asocijacija, to smo ih upoznali pri radu sna.
Nemamo nikakvog razloga da preutimo eleme-
nat demonizma koji je igrao ulogu pri postavljanju
naeg objanjenja rada sna. Stekli smo utisak da se
stvaranje tamnih snova zbiva tako kao da jedna oso-
ba, koja je zavisna od jedne druge osobe ima da kae
neto to ovoj drugoj mora biti neprijatno da uje
i, polazei od ovog uporeenja, svorili smo pojam
izopaen ja sna i pojam cenzure i potrudili se da na
utisak prevedemo na jednu svakako grubu, ali bar
oiglednu psiholoku teoriju. ime god se prilikom
daljeg objanjenja predmeta naa prva i druga in-
stancija budu identifikovale, mi emo oekivati da
e se potvrditi jedan korelat nae pretpostavke da
druga instanca dominira ulaskom u svest i da prvu
moe od svesti iskljuiti.
342 O snu
Kad je stanje spavanja savladano, cenzura se
brzo ponovo uspostavlja u punoj visini i ponovo moe
sad da poniti ono to joj je za vreme njene slabo-
sti bilo oteto. To da zaboravljanje sna bar delimino
trai ovakvo objanjenje proizlazi iz iskustva koje je
nebrojeno puta potvreno. Za vreme prepriavanja
jednog sna ili za vreme njegove analize deava se
esto da se ponovo pojavi jedan fragmenat sadrine
sna za koji se mislilo da je zaboravljen. A ovaj deo,
otet od zaborava, redovno sadri najbolji i najblii
pristup znaenja sna. Trebalo je, verovatno, da samo
zato pripadne zaboravu, to jest ponovnom potiski-
vanju.
XI
Ako sadraj sna shvatimo kao predstavljanje
jedne ispunjene elje a njegovu ne jasnou svedemo
na promene koje je cenzura izvrila na potisnutom
materijalu, nee nam biti teko da dokuimo ni nje-
govu funkciju. U neobinoj suprotnosti sa izrekama
koje kau da snovi ometaju san, moramo priznati
san kao uvara spavanja. Nae tvrenje lako bi
moglo biti potvreno miljenjem o dejim snovima.
Stanje spavanja ili psiholoka promena spava-
nja, ma u emu se ona sastojala, ostvareno je odlu-
kom koja je detetu nametnuta ili ju je ono donelo
na osnovu senzacija umora, da spava, i omoguena
je jedino time to se po strani dre nadraaji koji
psihikom aparatu postavljaju druge ciljeve nego
to je spavanje. Sredstva koja slue za to da se spolj-
ni nadraaji dre daleko poznata su; ali koja nam
sredstva stoje na raspolaganju da bismo koili unu-
tranje duevne nadraaje koji se protive usnuu?
Posmatrajmo majku koja uspavljuje svoje dete. Ono
neprestano izraava svoje potrebe, zahteva jo je-
dan poljubac, htelo bi jo da se igra. Ovim potre-
O snu 343
bama se delimino udovoljava, a drugim delom one
se ostavljaju za sutranji dan. Jasno je da su elje
i potrebe koje se javljaju smetnje za usnue. Kome
nije poznata vedra pria o nevaljalom deranu (Bal-
duin Grollers) koji, probudivi se nou, kroz san vi-
e: Das Nashorn tviller? (= Trai nosoroga). Neko
valjanije dete, umesto da vie, sanjalo bi da se igra
sa nosorogom. Poto san koji ispoljava elju kao ispu-
njenu za vreme spavanja nalazi verovanje, on ukida
elju i omoguuje spavanje. Ne moe se ukloniti mi-
sao da ovo verovanje pripada slici sna, poto se i
ova oblai u psihiku pojavu percepcije, dok detetu
jo nedostaje sposobnost koju e kasnije stei, da
razlikuje halucinacije ili fantaziju od realnosti.
Odrastao ovek upoznao je ovo razlikovanje, on
je takoe shvatio beskorisnost eljen ja, a nastavlja-
njem vebe postigao je da svoje tenje odlae sve
dok preko dalekih zaobilaznih puteva, preko prome-
ne spoljnog sveta, mogu nai svoje reenje. Shodno
tome u njega su retka i ispunjenja elje na krat-
kom psihikom putu u spavanju; ak je moguno
da se one uopte i ne pojave, i da sve ono to se ini
da je stvoreno po ugledu na deji san zahteva mno-
go komplikovanije reenje. A zato se u odraslog o-
veka a svakako i u svakog normalnog bez izu-
zetka oblikovala diferencijacija psihikog materi-
jala, koja je detetu nedostajala. Stvorila se jedna
psihika instanca koja, pouena ivotnim iskustvom,
odrava dominantni i inhibitorni uticaj na duevne
impulse sa ljubomornom strogou, i koja je svojim
stavom prema svesti i prema svojevoljnom kretanju
opremljena najveim sredstvima psihike moi. A
jedan deo dejih impulsa potisnut je od ove instan-
ce kao beskoristan za ivot, i celokupni materijal
misli koji dolazi od ovih nalazi se u stanju potiski-
vanja.
Dok se sad instanca u kojoj prepoznajemo nae
normalno Ja priprema na elju da spava, izgleda da
je psihofiziolokim uslovima spavanja primorana da
popusti u energiji kojom je pritiskivala ono to je
danju bilo potisnuto. Ovo poputanje dodue, samo
mmmmm
lHM) i( HHHH'
J
344
s n u
je bezazleno; uzbuenja potisnute deje due mogu
se kojekako poigravati; zbog tog istog stanja spava-
nja njihov pristup u svest je otean a pristup u mo-
tilitet zatvoren. Ali opasnost da bi san njima mogao
biti ometen treba da bude odstranjena. Mi ionako
moramo dozvoliti pretpostavku da se ak i u dubo-
kom snu javlja izvestan iznos slobodne panje kao
uvar od senzornih nadraaja koji buenje prikazu-
ju kao uputnije nego nastavak spavanja. Inae se ne
bi mogla objasniti injenica da nas u svako doba
mogu probuditi ulni nadraaji izvesnog kvaliteta,
kao to je ve stari fiziolog Burdah isticao: majku
moe, na primer, probuditi stenjanje njenog deteta,
vodeniara ako vodeniki toak stane, a veina lju-
di moe se probuditi ako se tiho pozovu imenom. Ova
panja koja uva strau okree se sad i unutranjim
nadraajima elje iz potisnutog i zajedno s njima
stvara san koji kao kompromis u isto vreme zado-
voljava obe instance. San stvara neku vrstu psihi-
kog reenja za potisnutu elju, ili elju formiranu
pomou potisnutog, time to je prikazuje kao ispu-
njenu; ali ona zadovoljava i drugu instancu time to
dozvoljava nastavak spavanja. Nae Ja se pri tom
rado ponaa kao dete, ono slikama sna poklanja veru
kao da eli kazati: Dobro, dobro, u pravu si, ali osta-
vi me da spavam. Potcenjivanje koje mi, poto se
probudimo, pokazujemo prema snu i koje se poziva
na zbrkanost i njegovu prividnu neloginost, vero-
vatno nije nita drugo do sud naeg usnulog Ega o
impulsima iz potisnutog koje se oslanja na moto-
rinu nemo ovih naruivaa spavanja. Ovaj potce-
njivaki sud postaje nam ponekad i u samom spava-
nju svestan; ako sadrina sna suvie prekorai cen-
zuru, mi mislimo: Pa to je samo san i nastavlja-
mo da spavamo.
Nije to nikakav prigovor ovom shvatanju, iako
i za san postoje granini sluajevi, u kojima svoju
funkciju da sauva spavanje od prekida vie ne moe
zadrati kao pri snu straha i menja je za dru-
gu funkciju da ga blagovremeno prekine. On, pri
O snu 345
tom, postupa isto kao i savesni noni uvar koji naj-
pre vri svoju dunost tako to prvo stia smetnje
da graane ne bi probudio, a zatim svoju dunost
nastavlja time to sam budi graanstvo ako mu uz-
roci smetnji izgledaju podozrivi i kad s njima sam
ne moe da izie na kraj.
Naroito jasna postaje takva jedna funkcija sna
ako se spavau pridrui nadraaj za ulna oseanja.
Opte je poznato da ulni nadraaji, izazvani za vre-
me spavanja, utiu na sadraj sna, koji se eksperi-
mentalno mogu dokazati i spadaju meu manje po-
uzdane, ali veoma precenjene rezultate lekarskog
istraivanja sna. Ali za ovo otkrie vezana je i jed-
na zagonetka koja dosad nije mogla biti reena. ul-
ni nadraaj kojim eksperimentator deluje na spava-
a izgleda, naime, da u snu nije pravilno prepoznat,
nego podlee bilo kome od neodreeno mnogih tu-
maenja, ije je determinisanje ostavljeno psihikoj
.samovolji. Psihika samovolja, naravno, ne postoji.
Spava moe na vie naina reagovati na jedan ulni
nadraaj koji dolazi spolja. Ili se probudi ili mu po-
e za rukom da uprkos tome nastavi da spava. U
ovom poslednjem sluaju on se moe posluiti snom
da bi uklonio spoljanji nadraaj, i to opet na vie
naina. On, na primer, moe da otkloni nadraaj
tako to sanja jednu situaciju koja je potpuno ne-
podnoljiva s nadraajem. Tako se, na primer, po-
naao jedan spava kome je smetao jedan bolan
absces na perineumu. On je sanjao da jae na konju
pri emu se sluio, kao sedlom, oblogom od kae
koja je trebalo da mu ublai bolove, i tako je sav-
ladao smetnju. Ili pak, to je ei sluaj, spoljni
nadraaj dobij a drugo tumaenje koje san dovodi u
vezu sa jednom potisnutom eljom koja upravo vre-
1>a na ispunjenje, liava ga na taj nain njegove re-
alnosti i s njim postupa kao s jednim delom psi-
hikog materijala. Tako neko sanja da je napisao
jednu komediju koja oliava odreenu osnovnu ide-
ju, da se komad izvodi u pozoritu, da je prvi in
proao i da dobija oduevljeno priznanje. Pljeska se
346 O snu
besomuno... Mora da je snevau ovde uspelo da
svoje spavanje produi uprkos smetnji, jer kad se
probudio, vie nije uo nikakav um, ali je s pra-
vom ocenio da su se tresli tepisi ili postelja. Snovi
koji se glasnim umom javljaju neposredno pre bu-
enja, pokuali su svi da oekivani nadraaj bue-
nja poreknu nekim drugim tvrenjem da bi jo za
kratko vreme san produili.
XII
Onaj koji se pridrava gledita da je cenzura
glavni motiv za izopaenje sna nee biti iznenaen
kad iz rezultata tumaenja snova sazna da se vei-
na snova odraslih ljudi analizom svode na erotske
elje. Ovo tvrenje ne cilja na snove sa neprikrive-
nom seksualnom sadrinom, koji su svakako svim
snevaima poznati iz sopstvenog doivljavanja i koji
se obino jedini opisuju kao seksualni snovi". Tak-
vi snovi jo uvek pruaju dosta neobinosti izbo-
rom osoba koje su nainili seksualnim objektima, na
kojima sneva u budnom ivotu zaustavlja svoje sek-
sualne potrebe, nego i mnogim neobinim pojedino-
stima koje podseaju na takozvano perverzno. Ana-
liza pokazuje da se veliki broj mnogih drugih snova
koji u svojoj manifestnoj sadrini ne pokazuju ni-
ta erotino radom na tumaenju demaskiraju kao
seksualna ispunjenja elje, i da s druge strane mno-
ge misli koje su preostale od misaonog rada iz bud-
nog stanja, kao ostaci prethodnog dana", dospevaju
da budu predstavljene u snu jedino uz pomo po-
tisnutih erotskih elja.
U cilju objanjenja ovog injenikog stanja koje
se teorijski ne pretpostavlja kao uslov, neka bude
skrenuta panja na to da nijedna druga grupa nago-r
na nije pretrpela tako obimno potiskivanje zbog za-
O snu 347
hteva kulturnog vaspitanja kao upravo seksualni
nagoni, ali i da se seksualni nagoni kod veine ljudi
umeju najlake izvui iz vladavine najviih duev-
nih instancija. Otkako smo upoznali infantilni sek-
sualitet, koji je u svojim ispoljavanjima esto taka
neugledan, redovno previen i pogreno shvaen, mi
smo u pravu da kaemo da je gotovo svaki kulturni
ovek u bilo kojoj taki zadrao infantilno obliko-
vanje seksualnog ivota; i tako shvatamo da poti-
snute infantilne seksualne elje daju najee i naj -
snanije pokretake snage za stvaranje snova.
1
Ako snu koji izraava erotske elje moe da uspe
da u svom manifestnom sadraju izgleda bezazleno'
aseksualan, onda se to moe dogoditi samo na jedan,
nain. Materijal seksualnih predstava kao takav ne
srne da bude predstavljen, nego u sadrini sna mora
biti zamenjen aluzijama, nagovetajima i slinim
vrstama indirektnog predstavljanja, ali za razliku
od ostalih sluajeva posrednog predstavljanja, pred-
stavljanje primenjeno u snu mora biti lieno nepo-
sredne razumljivosti. Navikli smo da predstavna
sredstva koja odgovaraju ovim uslovima oznaavamo
kao simbole onoga to se njima predstavlja. Njima je
posveeno naroito interesovanje otkako se primeti-
lo da se snevai istog jezika slue istim simbolima,
tavie, da u pojedinim sluajevima zajednica sim-
bola premaa i jeziku zajednicu. Poto snevai sami
ne znaju znaenje simbola koje upotrebljavaju, osta-
je najpre zagonetno odakle dolazi njihov odnos pre-
ma onom to zamenjuju i oznaavaju. Ali je sama
injenica nesumnjiva i ona postaje znaajna za teh-
niku tumaenja sna, jer pomou poznavanja simbo-
like sna moguno je razumeti smisao pojedinih ele-
menata sadrine sna, a ponekad i itavih snova a da
snevaa ne moramo pitati za njegove pomisli. Tako
se pribliavamo popularnom idealu prevoenja sna
1
Uporei s ovim autorovo elo Drei Abhanlungen zur
Sexualtheori" (Tri rasprave o seksualnoj teoriji), 1905, ponov-
ljeno izdanje, 1922 (Sabrana dela sveska V).
348 O snu
i s druge strane vraamo se tehnici tumaenja sta-
ri h naroda za koje je tumaenje snova bilo identi-
no sa tumaenjem pomou simbolike.
Mada su prouavanja simbola sna jo daleko od
toga da budu zavrena, ipak sa sigurnou moemo
zastupati itav niz tvrenja i specijalnih podataka o
njima. Postoje simboli koji se mogu gotovo jedno-
smisleno prevesti: Tako car i carica (kralj i kraljica)
znae roditelje, sobe predstavljaju ene
1
, izlazi
i ulazi u njima telesne otvore. Najvei broj sim-
bola slui predstavljanju osoba, delova tela i poslo-
va koji su istaknuti sa erotskim interesom; naroi-
to mogu genitalije biti predstavljene velikim brojem
.simbola koji esto veoma iznenauju, i za simboli-
no obeleavanje genitalija upotrebljavaju se najraz-
novrsniji predmeti. Ako otro oruje, dugi i kruti
predmeti, kao na primer stabla i tapovi, zastupaju
.muki polni organ, a ormani, kutije, kola, pei en-
sko telo u snu, onda nam je tertium comparationis"
ono to je u ovim zamenama zajedniko bez
daljeg razumljivo; ali shvatanje ovih odnosa koji
povezuju nije nam time olakano u svim simboli-
ma. Simboli kao to su stepenice i penjanje stepe-
nicama za seksualno optenje, kravata za muki pol-
ni organ, drvo za ensko telo izazivaju nae ne-
verovanje sve dok drugim putevima nismo stekli
uvid u oznaavanje simbola. Uostalom itav jedan
niz simbola sna je biseksualan, i moe se prema smi-
slu primeniti na muki ili na enski polni organ.
Postoje simboli sa univerzalnom rasprostranje-
nou na koje nailazimo u svih snevaa iz jednog
jezickog kruga ili jednog kruga obrazovanja, i drugi
koji se javljaju krajnje ogranieno i individualno, a
Jeo je je pojedinac stvorio iz svoga predstavnog ma-
terijala. Meu prvima razlikujemo takve simbole
1
Nemaki: Zimmer = soba; Frauen (zimmer) = ene.
.Ali re Frauenzimmer moe znaiti dvoje: 1. soba za ene;
X ena. Danas re Frauenzimmer ima vie pejorativno zna-
menje (Prim. prev.).
O snu 34$
ije je pravo da zastupaju seksualno jezikom upo-
trebom bez daljeg opravdano (kao to su na primer
simboli koji vode poreklo iz zemljoradnje, uporedi
rasploavanje, seme) od drugih, iji odnos prema sek-
sualnom ivotu izgleda da dopire u najstarija vre-
mena i najtamnije dubine naeg stvaranja pojmova.
Snaga koja stvara simbole nije se ugasila ni danas
u obe vrste simbola koje smo gore odvojili. Moemo-
posmatrati kako se novopronaeni predmeti (na pri-
mer vazduna laa) odmah izdiu do seksualnih sim-
bola koji se univerzalno upotrebljavaju.
Bilo bi, uostalom, pogreno oekivati da e nas
jo temeljnije poznavanje simbolike sna (jezika
sna") uiniti nezavisnim od toga da snevaa pitamo-
za njegove pomisli u vezi sa snom, i da se ponovo-
vratimo tehnici antikog tumaenja snova. Bez obzi-
ra na individualne simbole i na kolebanja u upotre-
bi univerzalnih simbola, nikada se ne zna da li j e-
dan element sadrine sna treba tumaiti simboliki
ili u njegovom pravom smislu, a sa sigurnou se
zna da se simboliki ne moe tumaiti celokupna sa-
drina sna. Poznavanje simbolike sna uvek e nas
dovoditi samo do prevoenja pojedinih sastavnih de-
lova sadrine sna i nee nainiti izlinim primenji-
vanje ranije datih tehnikih pravila. Ali kao naj -
dragocenije pomono sredstvo, ona e nastupiti,
upravo onde gde nas pomisli snevaeve ostavljaju na
cedilu ili gde su nepotpune.
Simbolika sna je neophodna i za razumevanje
takozvanih tipinih" snova ljudi i snova pojedina-
ca koji se vraaju". Ako je ocenjivanje vrednosti
simbolinog naina izraavanja sna u ovom kratkom,
prikazu ispalo tako nepotpuno, onda se ovo zanema-
rivanje opravdava upuivanjem na jedno saznanje
koje spada meu najvanije to o ovom predmetu
moemo rei. Simbolika sna vodi daleko iznad sna;,
ona ne pripada snu kao svojina, nego na isti nain
dominira prikazivanjem u priama, mitovima i le-
gendama, u vicevima i u folkloru. Ona nam doputa
IfflfflPPHfflfPfflPiP^
350
O snu
da pratimo intimne odnose sna prema ovim proiz-
vodima; ali moramo rei da ona nije ostvarena ra-
dom sna, nego da je svojstvenost verovatno na-
eg nesvesnog miljenja ono to radu sna daje ma-
terijal za saimanje, pomeranje i dramatizovanje.
1
XIII
Ne polaem pravo na to da sam ovde osvetlio
sve probleme sna niti da sam uverljivo resio one
probleme o kojima sam na ovom mestu raspravljao.
Onog koji se interesu je za celokupan obim literature
0 snovima upuujem na knjigu: Sante de Sanctis:
1 sogni (Snovi), Torino 1899; onaj ko trai detaljnije
obrazloenje shvatanja sna koje sam ja izneo, neka
;se obrati mome delu: Die Traumdeutung, Lajpcig i
Be, 1900. Ja u ukazati samo jo na to na koji bi
nain valjalo nastaviti moja raspravljanja o radu sna.
Ako kao zadatak tumaenja sna postavljam za-
menu sna njegovim latentnim mislima, dakle ree-
nje onog to je rad sna ispleo, onda s jedne strane
nabacujem itav niz novih psiholokih problema koji
se odnose na sam mehanizam ovog rada sna kao i
na prirodu i uslove takozvanog potiskivanja; s dru-
ge strane, istiem postojanje misli sna, kao veoma
bogatog materijala psihikih tvorevina najvieg reda,
opremljenog svim znacima normalnog intelektual-
nog rada: taj materijal se ipak kloni svesti dok je,
oteen sadrinom sna, nije obavestio. Primoran sam
da pretpostavim da su ovakve misli prisutne u sva-
1
Vie o simbolici sna, osim u starim spisima o t uma-
enj u snova (Artemidor iz Daldisa, Serner, Das Leben des
Traumes", 1861) nalazi se u delu Tumaenje snova" autora,
u mitolokim radovima psihoanalitike kole i takoe u r a-
dovima Stekelovim (Stekel, Die Sprache des Traumes", 1911).
O snu
351
kog oveka, poto su gotovo svi ljudi, i najnormal-
niji, sposobni da sanjaju. Na nesvesno u mislima
sna, na njegov odnos prema svesti i prema potiski-
vanju nadovezuju se dalja pitanja, znaajna za psi-
hologiju, ije se reenje svakako mora odloiti sve
dok analiza ne objasni postanak ostalih psihopat-
skih tvorevina, kao i histerikih simptoma i prinud-
nih ideja.
SADRAJ
VI
RAD SNA
E. Predstavljanje kroz simbole u snu
Jo neki tipini snovi
F. Primeri Raunanje i govorenje u snu
G. Apsurdni snovi
Intelektualne aktivnosti u snu
H. Afekti u snu
I. Sekundarna obrada
5
5
59
78
118
140
VII
PSIHOLOGIJA PROCESA SNA
A. Zaboravljanje snova
B. Regresija
C. Ispunjenje elja
D. Buenje kroz san Funkcija sna
San straha
F. Nesvesno i svest Realnost
161
184
185
201
224
259
VIII
LITERATURA
SNU
*
* *
273
302

Sigmund Freud - Tumacenje Snova2

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Sigmund Freud - Tumacenje Snova2

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

S I G MU N D F ROJ D

You might also like