IZVETAJ O ISTRAIVANJU

Izvetaj o istraivanju (II) i Nacrt istraivanja (NI) imaju slinu, maltene identinu strukturu.
II je bogatiji, jer se radi nakon izvrenog istraivanja i govori o svemu onome to je uraeno
(prolost). NI tek planira istraivanje i ne moe imati sve delove II, ali govorei o istom ! samo u
buduem vremenu ! trudi se da zadri gotovo sve naslove. Naravo, ne moe imati , Diskusiju, Priloge u
pravom smislu, ali moe govoriti o rezultatima, na primer , u vidu "ipoteze (rezultati koji se oekuju,
"ipoteza koju imamo i koja se, uglavnom, razlikuje od nulte "ipoteze).
IZVETAJ O ISTRAIVANJU (II)
#oe biti$
% &smeni (na naunom skupu npr.)
% 'ismeni (lanak u asopisu i drugo)
Delovi II
% Naslov
% (pstrakt
% Glavni deo
% )iteratura
% ('rilozi) (ne mora)
Nacrt$
*ip nacrta
&zorak
+arijable
,brada podataka (nain obrade)
-akle, NI je u stvari deo II i moemo ga tretirati dvojako$
.. Nacrt u uem smislu (istrgnuti deo II, gore prikazan)
/. Nacrt u irem smislu$ samostalna celina na poetku istraivanja0 takoe predstavlja
na neki nain izvueni deo II, ali dopunjen, obogaen, jer njime upoznajete druge o
vaem istraivanju (naruioca istraivanja, mentora, komisiju ! na primer pri prijavi
diplomskog rada).
Nacrt u irem smislu ima i vie delova (od nacrta u uem smislu)$
% Naslov
% (pstrakt) (ne mora)
% !vod
% Nacrt u uem smislu (*ip nacrta, &zorak, +arijable, ,brada)
% Postupak (koji se planira)
% Instrumenti
% "iteratura
1 tim to za nacrt u irem smislu (tj. pri prijavi rada) vai$
% Naslov$ ne mora jo uvek da bude precizan i nepromenjiv
% &vod
% etod
% 2ezultati
% -iskusija
% (3akljuak)
% Nacrt
% 'ostupak
% pstrakt$ krai je, ili uopte ne postoji (jer apstrakt je u sutini kratak izvetaj o
uraenom istraivanju, ali via se i u nekim nacrtima prijava)
% "iteratura$ ne sva
% Nema Diskusije
% Nema Priloga
!
"akle #rezi$e)$ NI ! ui ! ne postoji samostalno, ve je komponenta II
NI ! iri ! postoji samostalno (prijava rada) i zbog toga je dopunjen jo nekim
delovima u odnosu na NI%ui. *i delovi, naravno, ne treba da budu detaljni kao u II. 1a druge
strane, neke delove pak nema$ Diskusiju, Prilog, #ezultate.
4
O%i& delova II #NI'
Na&lov( to preciznije (moe da ima i /5%ak rei6 (li ne preterano precizno)
A%&trakt #Rezi$e'( najtee pisati. )ie &e na kra*+ rada, a &$eta na %o-etak.
(2anije je bio zadnji deo rada0 u nekim asopisima se to jo uvek via). Ima obino .55 ! /55
rei. *o vai u principu, jer svaki asopis ima svoje standarde i pri upustvima za pisanje lanaka
za taj asopis, odreuje se broj rei (ili broj karaktera) koje apstrakt treba da ima. (pstrakt
sadri u najkraim crtama sve to sadri nacrt u uem smislu, plus$ #ezultati i Postupak$ (#oe
i osnove inspiracije i motivacije za istraivanje).
Uvod$ ,bavezno naglasiti u &vodu$
% 'odruje u koje spada rad (%eorijski uvod)
% -osadanja istraivanja na temu (&mpirijski uvod)
% #otivacija i inspiracija istraivanja
% 1vr"a (teorijska uklopljenost ! originalnost...)
etod$
Nacrt(
o %ip nacrta
o !zorak'
1ubjekti
1timulusi
+rsta uzorka
7roj objekata istraivanja (veliina uzorka)
'onovljenost objekata (71- ili 81- nacrt)
o (arijable$
Nezavisne varijable, 3avisne varijable$ koje su9
7roj i vrednosti (vrste) varijabli$ kategorike j% numerike
1tepen kontrole N+ (manipulativna, selektivna, registrovana9)
*e"nike kontrole spoljanji" varijabli
2aspodela u populaciji (normalna ili ne9 ako jeste, onda se mogu
raditi parametrijske metode0 ako ne, onda$ neparametrijske metode %
)o&t+%ak$ to preciznije opisati...
% O!ra"a (re#ultati)$
o a) Deskriptivna statistika$ (ritmetike sredine, 1tandardne devijacije,
:rekvence, procenti, koe:icijenti korelacije ... %
Prikaz$ numeriki i (ili) gra:iki
/' )tatistika zakljuivanja (in*erencijalna statistika)
0 ;ojim metodama
0 2ezultati testova znaajnosti (npr. < (., .=) > .5,?/0 p @ 5,5.)
#'onovimo ! zapamtiti$ 3a :rekvencijske nacrte$ A
/
! test0 3a sve ostale$
<%test6 )
"i&k+&i*a( 0 *umaenje rezultata sa aspekta svr"e i motivacije istraivanja...
o % 2ezultati$ verbalno... ! Novine, empirijski nalazi, slaganje sa
"ipotezom od koje se polo ! sve to diskutovati... neslaganje sa "ipotezom !
pokuaj objanjenja neslaganja... (teoretisanje na temu)
% #iljenje o eventualnom boljem kreiranju istraivanja...
'redlozi o smerovima istraivanja problema
Zakl*+-ak$ #oe biti poseban odeljak, a moe biti i uklopljen u Diskusiju (,nda
podnaslov glasi$ Diskusija i zakljuak)
1iterat+ra$ % Blanci i knjige koji su izriito pomenuti u radu
% 'ridravati se azbunog reda (abecednog) po prezimenu. &koliko su
poetna slova prezimena ista, drugo slovo odreuje prioritet, ukoliko su prva dva ist !
tree slovo prezimena... Npr$ .. 2adisavljevi /. 2adonji ?. 2ot
'ravila$ 3a knjige$
'rezime, inicijal imena (godina). Naslov knjige +istaknuto), #esto
izdavanja$ Izdava. Na primer$
2ot, N. (.CC5). ,pta psi-ologija. 7eograd$ 3&N1.
3a asopise$
'rezime, inicijal imena. (godina). Naslov lanka. Ime asopisa. (istaknuto)
Dodite (volumen). str. asopisa Na primer$
1tanojevi, *. (/55?). (:ektivno vezivanje. .odinjak za
psi-ologiju$ .odina II$ br$/. str. /.%?E.
& radu, pozivanje na literaturu$
% 3a nae autore$ 'rezime (godina)
% 3a strane autore$ 'rezime u naem izgovoru ('rezime u originalu, godina
izdanja). Na primer$ 'rema 2adonjiu (.CC/).... ali$ 'rema Falu (Full, .CE?)...
)rilog( *abele, gra:ikoni, slike, instrumenti korieni u radu.... ono to se smatra
znaajnim, a ubacivanjem u tekst bi omelo kontinuitet izlaganja...