Nuklearna Fisija i Fuzija

Joki Nenad IV-1

startuj prezentaciju
Sadraj:
Fisija
Energija aktivacije i lanana energija
Nuklearni reaktori
Fuzija (termonuklearne reakcije)
Termonuklearne reakcije na Suncu i zvezdama
Nuklearno oruije
Informacije o prezentaciji
izlaz
-1932., engleski fiziar i dobitnik Nobelove nagrade, Dejms edvik (sir James
Chadwick) je otkrio neutron. Nekoliko godina kasnije, Enrico Fermi i njegovi saradnici
su u Rimu otkrili da se bombardovanjem razliitih elemenata neutronima stvaraju novi,
radioaktivni elementi.
-1939., njemaki hemiari Oto Han (Otto Hahn) i Friz trasman (Fritz Strassman) su
neutronima bombardovali rastvore uranijumovih soli. Otkrili su, kasnije, da je nastao
barijum. Ova zagonetka je reena nekliko sedmica kasnije.
-Fisija je nuklearni proces u kome se teko jezgro razdvaja na dva manja jezgra. Primer
fisije, koji je iskoriten u izradi atomske bombe i koji se jo uvijek koristi u nuklearnim
reaktorima je:
napred
sadraj
Fisija
referat
Fisija 2. strana
Nuklearna fisija moe da se ostvari dejstvom, obino, neutrona (moe i pod dejstvom
drugih estica na jezgra, na primer, torijuma, urana plutonijuma itd., a moe da nastane i
spontano kod nekih transuranski-elemenata.
Novonastala jezgra u procesu nuklearne fisije obino se nazivaju fisioni produkti ili
fragmenti. Redni brojevi novonastalih jezgara pripadaju otprilike srednjem delu
periodnog sistema hemijskih elemenata, a njihove mase meusobno se odnose kao 2:3.
Kriva na slici prikazuje relativni raspored masa (u procentima) novonastalih jezgara pri
fisiji uranovog izotopa 92U235 uzrokovanoj sporim (termalnim) neutronima (energije
oko 0,03 eU). Skale na koordinatnim osama su logaritamske.
Kriva pokazuje da relativni broj akata fisije (deoba) jezgra
pri kojima se obrazuju dva nova jezgra jednake mase
(A~107) iznosi oko 10na-2% dok se u isto vreme formiraju
produkti sa masenim brojevima oko 95 i140 (95:140 ~2:3)
u oko 70% sluajeva (nekoliko stotina puta vea
verovatmoa).
napred
nazad
sadraj
Fisija 3. strana
Produkt koji nastaje ovom reakcijom je samo jedan od moguih oblika. Fisijom moe
nastati bilo koja kombinacija lakih jezgara, sve dok zbir protona i neutrona u
novonastalim jezgrima ne prelazi broj u poetnom jezgru. Kao kod fuzije, velika koliina
energije se moe osloboditi u procesu fisije zato to sabirak masa lakih jezgara
(produkata) iznosi manje od mase jezgra koje je nastalo u procesu fisije. Fisija nastaje
zbog toga to se u tekim jezgrima nalazi elektorstatiko odbijanje izmeu velikog broja
pozitivno naelektrisanih protona. Dva manja jezgra imaju manje unutranje odbijanje od
jednog veeg jezgra. Tako da, jednom kada vee jezgro bude u stanju da savlada jaku
nuklearnu silu, koja ga dri u jednom komadu, moe da stupi u proces fisije. Fisija se
moe razumjeti i kao borba izmeu jake privlane nuklearne sile i odbojne
elektrostatike sile. U reakciji fisije, pobjeuje elektrostatiko odbijanje. napred
nazad
sadraj
Fisija 4. strana
Fisija je proces koji se u svemiru
odvijao milijardama godina. Kao to je
ve pomenuto, ljudi nisu fisiju koristili
samo za proizvodnju atomskih bombi,
ve i za proizvodnju energije u
nuklearnim postrojenjima.
Interesantna je injenica da, iako je
ovjek proizveo prvi nuklearni reaktor
prije samo 50 godina, proces fisije se
odvijao u unutranjosti Zemlje u
naslagama uranijuma u Zapadnoj Africi,
prije dvije milijarde godina.
napred
nazad
sadraj
Fisija 5.strana
Proces fisije jezgra prati izdvajanje relativno velike energije. Naroitu pogodnost sa
energetskog aspekta ima i to to se u svakom fisionom dogaaju oslobode proseno 2 3
neurona, koji u odreenim uslovima mogu da odravaju fisioni proces due vremena.
Mogu se izvesti dve mogunosti ostvarive u nuklearnoj fisiji uranovog izotopa
92
U
235
:
0
n
1
+
92
U
235

57
La
150
+
35
B
83
+ 3*
0
n
1

0
n
1
+
92
U
235

55
Cs
140
+
37
Rb
94
+ 2*
0
n
1

Opti sluaj:
0
n
1
+
92
U
235

Z1
X
A1
+
Z2
Y
A2
+ (2-3)*
0
n
1


Energija koja je osloboena pri fisiji jednog jezgra atoma izotopa urana
92
U
235

iznosi oko 200 MeV. Prpraun energije koja se izdvaja u procesu jednog fisionog
dogaaja moe da se dobije na osnovu poluempirijske formule za energiju veze jezgra.
Vei deo te energije odnosi se na kinetiku energiju nastalih jezgra (oko 168 MeV).
Ostali deo energije rasporeuje se na neutrone, -estice i -zraenje koje prati
proces fisije. Prilikom fisije jezgra atoma sadranih u 1g
92
U
235
, izdvaja se energija
8*10
10
J .
Produkti fisije (novonastala jezgra) u veini sluajeva su radioaktivni, a serijskim -
transformacijama i isputanjem -fotona, oni prelaze u nova, relativno stabilna jezgra.
napred
nazad
sadraj
Fisija 6.strana
U jezgrima atoma hemijskih elemenata koji se nalaze u sredinjem delu periodnog sistema
broj protona je priblino jednak broju neutrona. Meutim teka jezgra su prezasiena
neutronima. Odnos broja n/p je 1,6. Iz toga proistiu dva zakljuka:
Prvi produkti fisije (novonastala jezgra) u trenutku obrazovanja (odigravanja fisionog
akta) imaju viak neutrona u odnosu na broj protona. Ravnotea se uspostavlja emisijom
-estica. Vea koncentracija neutrona u odnosu na koncentraciju protona u jezgrima
produktima fisije dovodi do toga da ona budu radioaktivna.

Nuklearna fisija se obino zapaa kod tekih jezgara. Meutim neutroni visokih energija
(reda veliine nekoliko stotina MeV) mogu da uzrokuju i fisiju lakih jezgara, mada su to
veoma retki sluajevi.

nazad
sadraj
Energija aktivacije i lanana energija
Jezgro atoma se nalazi u najstabilnijem stanju kada ima sferni oblik. Najmanja
deformacija sfernog oblika uzrokuje oscilovanje oblika jezgra naizmenino se iri i
nastaje njihova deoba (fisija). Redosled stadijuma faza:
Posle kratkog meustanja dolazi do fisije (deobe) jezgra na dva nova jezgra.
Da bi se ostvarila fisija atomskog jezgra, neophodno je utroiti neku minimalnu energiju,
nazvanu energija aktivacije (prag nuklearne fisije).
Ako je energija pobuivanja manja od energije aktivacije, deformacija jezgra ne moe
dostii kritino stanje. Sve do tog momenta ne moe nastati fisija jezgra. Ona se obino
isputanjem -kvanta vraa u osnovno normalno stanje.

napred
sadraj
referat
Energija aktivacije i lanana energija 2.strana
Za teka jezgra atoma, tanije za jezgra koja zauzimaju krejnji deo periodnog sistema
hemijskih elemenata, energija aktivacije iznosi 5 7 MeV. Vrednost te energije ima isti
red veliine kao i specifina energija veze tih jezgara. Prilikom svakog akta nuklearne
fisije izdvaja se i relativno velika energija (oko 200 MeV po jezgru atoma urana), ali to je
mala koliina energije da bi imala neku praktinu primenu. Praktina upotreba
podrazumeva mnogo vee vrednosti energije. Ta energija se moe dobiti ako u fisionom
procesuistovremeno ili u kratkom intervalu vremena uestvuje veliki broj jezgara atoma
hemijskog elementa. Sa tog aspekta povoljna je okolnost to proces fisije prati emisija
neutrona. Ovi neutroni mogu imati veliku ulogu i znaaj, kad je re o odravanju,
intenzitetu, kontroli i upravljanju fisionim procesom. Poto interaguju sa susednim
jezgrima, oni mogu prouzrokovati deobe novih jezgara, poveavajui tako intenzitet
fisionog procesa. Takav buran proces fisije atomskih jezgara naziva se lanana reakcija.
napred
nazad
sadraj
Energija aktivacije i lanana energija 3.strana
U idealnim uslovima, kada bi svi neutroni nastali u fisionom procesu i uzrokovali deobu
novih jezgara, tada bi se broj neutrona u svakoj sledeoj generaciji proizvoda lanane
reakcije uveavao po geometrijskoj progresiji. Meutim, u stvarnim okolnostima se to ne
deava. U interakciji neutrona sa jezgrima odvijaju se i drugi procesi. Konane dimenzije
nuklearne supstance i velika prodorna mo neutrona uslovljavaju da mnogi od njih
uspevaju da napuste aktivnu sredinu pre nego to izvre deobu jezgra. Osim toga, deo
neutrona absorbuju jezgra atoma raznih primesa koje nisu podlone procesu fisije, tako
da se i oni iskljuuju iz daljeg procesa lanane reakcije. Dakle, u fisionim procesima,
postoji multipliciranje neutrona i smanjenje broja neutrona u materijalu u kojem se odvija
nuklearna lanana reakcija.

Odnos broja neutrona u jednoj generaciji nuklearne lanane reakcije prema broju
neutrona u prethodnoj generaciji, naziva se koeficijent umnoavanja neutrona.
Neophodan uslov za odvijanje lanane reakcije je da taj odnos bude vei od jedinice ili
jednak jedinici.
Kada se dimenzije aktivne supstance smanjuju, poveava se broj neutrona koji je
naputaju (u odnosu na broj neutrona koji nastaje u fisionom procesu), postajui tako
izgubljeni za dalje razvijanje lanane reakcije. Broj tih neutrona srazmeran je povrini
tela, a broj neutrona u jednoj generaciji srazmeran je masi tog tela (zapremini) fisione
supstance. Minimalne razmere nuklearne supstance po pravilu sfernog oblika, pri
kojima je moge ostvariti proces lanane reakcije, nazivaju se kritine razmere.

napred
nazad
sadraj
Energija aktivacije i lanana energija 4.strana
Minimalna masa fisione supstance u kojoj je mogue ostvariti proces lanane
reakcije, naziva se kritina masa. Zapremina koja odgovara toj masi nuklearnog
materijala je tzv. kritina zapremina.

U procesu nuklearne lanane reakcije, s obzirom na to da je re o velikom broju fisija
jezgara, oslobaa se uglavnom u obliku toplote, izuzetno velika energija. Na primer, pri
deobi svih jezgara koje sadri 1g urana izdvaja se energija koja se dobija pri sagorevanju
5 tona uglja ili 3000 litara nafte!

Kao nuklearno gorivo u ureajima za dobijanje nuklearne energije (nuklearnim
reaktorima) esto se upotrebljava prirodni uranov izotop
92
U
238
, koji se raznim
tehnolokim postupcima obogauje izotopom urana
92
U
235
. Taj uranov izotop nalazi se u
veoma malim koliinama u prirodnom stanju. Stoga je tehnologija njegovog dobijanja
veoma skupa, to znatno oteava i ograniava primenu tog nuklearnog goriva. Osim
urana, odnosno njegovih izotopa, kao nuklearno gorivo mogu se koristiti torijum,
plutonijum, i dr. ali ni njihova tehnologija izdvajanja, takoe nije jednostavna, ni jeftina.


nazad
sadraj
Nuklearni reaktori
Nuklearna reakcija je, naalost, prvo iskoriena za dobijanje nuklearnog oruja. Tek
1955. godine u enevi je odana prva meunarodna konferencija za miroljubivo
korienje nuklearne energije. Narednih godina uloeni su posebni napori za razvoj
nuklearnih reaktora. Nukearni reaktori su posebni ureaji u kojima se odvijaju
kontrolisane nuklearne reakcije.
Kao gorivo, u nukleanim reaktorima koriste se uranijumovi izotopi, plutonijum, a
ponekad i torijum. Deo energije osloboene u reakciji, ispoljava se u vidu toplote,
koja se moe odvoditi iz nuklearnog reaktora i iskoristiti za pokretanje raznih
toplotnih maina (npr. parnih turbina).
napred
sadraj
referat
Nuklearni reaktori 2. strana
Osnovni delovi svakog reaktora su: nuklerno gorivo, moderator (usporiva), upravljake
ipke, reflektor, sistem za hlaenje i zatitni sistem.
Nuklerni reaktori mogu biti homogeni i heterogeni. U homogenim reaktorima nuklearno
gorivo se nalazi u obliku rastvora ili praha, a u heterogenim reaktorima u obliku posebnih
poluga (ipki).
Pomou moderatora smanjuje se energija
neutrona koji nastaju u fisionom procesu.
Time se poveava njihova efikasnost u
izazivanju fisije. Kao usporiva se
primjenjuje grafit, deuterijum (u vidu
teke vode), jedinjenja berilijuma itd.
Reflektori neutrona imaju ulogu da
vraaju neutrone, koji su napustili aktivnu
zonu reaktorskog jezgra, tako da oni mogu
i dalje uzrokovati fisione procese. Pomou
upravljakih ipki kontrolie se reim rada
reaktora i spreava pregrejavanje reaktora,
usled velike koliine toplotne energije
osloboene u toku procesa. Najee se
koriste ipke napravljene od bora ili
kadmijuma.
napred
nazad
sadraj
Nuklearni reaktori 3. strana
Kao sistem za hlaenje mogu se koristiti
obina ili teka voda ili druge supstance,
koje imaju veliki toplotni kapacitet. Sistem
za hlaenje se postavlja oko jezgra (aktivne
zone) nuklearnog reaktora.
Prilikom fisije u nuklearnim reaktorima
dolazi do oslobaanja -zraenja pa je
potrebna zatita. Kao zatita se obino
koristi specijalna vrsta betona ili zatitni sloj
vode. Debljina tih zatitnih slojeva je takva
da u okolinu reaktora ne proputa zraenje
koje bi moglo ugroziti ljude oko reaktora.
Jedna od najefikasnijih mera je
automatizacija i robotizacija rada reaktora.
Nuklarna energija, u mirnodopske svrhe,
prvi put je bila primjenjena 1954. godine u
SSSR-u. Tada je putena u eksploataciju
prva nuklearna elektrana ija je snaga
iznosila svega oko 500 kW.
napred
nazad
sadraj
Nuklearni reaktori 4. strana
napred
nazad
sadraj
Nuklearni reaktori 5. strana
nazad
sadraj
Fuzija (termonuklearne reakcije)
Fuzija je nuklearni proces u kome se dva laka jezgra kombinuju da bi se stvorilo jedno,
tee jezgro. Primjer fuzije, koji je veoma vaan za termonuklearno oruje i u budunosti
za nuklearne reaktore, je reakcija izmeu dva razliita vodonikova izotopa da bi se
stvorio izotop helijuma:
Ova reakcija oslobaa koliinu energije koja je vie od milion puta vea od one koja se
dobija obinom hemijskom reakcijom. Takva velika koliina energije se u procesu fuzije
oslobaa kada se dva laka jezgra spoje. Pri tom spajanju nastaje jezgro ija je masa
manja od zbira masa poetnih jezgara. Iako je fuzija energetski pogodna reakcija za laka
jezgra, ne moze da se desi pod normalnim uslovima na Zemlji jer je potrebna da se utrosi
velika kolicina energije. Zbog toga to su oba jezgra, koja ulaze u reakciju, pozitivno
naelektrisana, dolazi do jakog elektrostatikog odbijanja kada se spajaju. Samo kada se
veoma jako stisnu jedan blizu drugog, osjeti se uticaj jakih nuklearnih sila, koje mogu da
nadjaaju ove elektrostatike sile i izazovu sjedinjavanje jezgara.
napred
sadraj
referat
Fuzija (termonuklearne reakcije) 2. strana
Reakcije fuzije se odvijaju ve milijardama godina u svemiru. U stvari, reakcije fuzije su
izvori energije veine zvijezda, pa tako i naeg Sunca. Naunici su uspeli da proizvedu
reakciju fuzije na Zemlji tek u poslednjih ezdesetak godina. U poetku, su se radila
istraivanja malih razmjera, u kojima se reakcija fuzije retko deavala. Meutim, ovi prvi
eksperimenti su kasnije doveli do razvoja termonuklearne fuzije (hidrogenska ili
termonuklearna bomba).

Fuzija je proces koji se deava na zvezdama, kao to je Sunce. Kad god osetimo toplotu
Sunca ili vidimo njegovu svjetlost, mi, ustvari, posmatramo proizvod fuzije. Svi znamo
da sav ivot na Zemlji postoji upravo zato to se pomou Suneve svjetlosti proizvodi
hrana i greje Zemlja. Prema tome, moe se rei da je fuzija osnova naeg ivota.

napred
nazad
sadraj
Fuzija (termonuklearne reakcije) 3 . strana
Za ostvarivanje nuklearne fuzije neophodno je da jezgra imaju tako veliku brzinu
(energiju) da mogu savladati odbojne elektrne sile. (Stoga se fuzija jezgara tekih
elemenata teko moe realizovati.) Postoje, u principu, dva osnovna naina ostvarivanja
fuzije. Prvi se zasniva na ubrzavanju jezgara pomou akceleratora, a drugi na
obezbeivanju visokih temperatura (reda veliine iznad 10
7
K) na kojima jezgra poseduju
veoma veliku energiju toplotnog kretanja. Tako velike energije toplotnog kretanja
omoguuju savlaivanje odbojnih elektrinih sila meu jezgrima i njihovo spajanje. Ovi
nuklearni procesi esto se nazivaju termonuklearne reakcije, jer se ostvaruju u uslovima
visokih temperatura. Prorauni pokazuju, a ogledi potvruju, sledee: da bi se dva jezgra
sa najmanjim rednim brojem fuzionisala, treba da imaju prosenu energiju toplotnog
kretanja oko 0,35 MeV, kojoj odgovara temperatura reda veliine 10
8
K - 10
9
K, koja
prevazilazi temperaturu centralnih oblasti Sunca (T= 1,3 * 10
7
K). Takvi nuklearni
procesi nazivaju se termalne nuklearne reakcije i vre se u supstancijama koje se
nalaze u plazmenom stanju. Tek u takvim uslovima laka jezgra atoma mogu da savladaju
potencijalnu barijeru, uslovljenu elektrostatikim odbijanjem. Sinteza manjeg broja lakih
jezgara moe da se odvija i na znatno niim temperaturama. Usled statistike raspodele
estica po brzinama, kod toplotnog kretanja uvek postoji jedan broj jezgara ija energija
znatno prevazilazi srednju vrednost energije tih estica. Osim toga, veoma je znaajno
podsetiti se da se jezgra mogu spojiti i preko tunel efekta. Zato se neke termonuklearne
reakcije odigravaju, i to veoma intenzivno, i na temperaturama reda 10
7
K.
napred
nazad
sadraj
Fuzija (termonuklearne reakcije) 4 . strana
U procesu nuklearne fuzije (spajanja) dva laka jezgra u jedno novo jezgro oslobaa se jo
vea energija po jednom nukleonu nego pri nuklearnoj fisiji, To se moe potvrditi
primerom obrazovanja helijumovih jezgara sintezom deuterijuma i tricijuma uz
oslobaanje neutrona:
1
D
2
+
1
T
3

2
He
4
+
0
n
1

napred
nazad
sadraj
Fuzija (termonuklearne reakcije) 5 . strana
napred
nazad
sadraj
Fuzija (termonuklearne reakcije) 6 . strana
Ukupna energija, osloboena u ovoj reakciji, iznosi oko 17,6 MeV, odnosno po nukleonu
oko 3,5 MeV. Pri fisiji (deobi) jezgra atoma urana izdvaja se ukupna energija oko 200
MeV, to iznosi po nukleonu oko 0,85 MeV, dakle, oko etiri puta manja energija po
jednom nukleonu u odnosu na osloboenu energiju po nukleonu u prethodnom fuzionom
procesu. Sa energijskog aspekta, jo je povoljnija sinteza jezgara helijuma od etiri
protona:
4 *
1
p
1

2
He
4
+ 2 *
1
e
0
+ 2 *
0
v
0

Oslobaa se ukupna energija oko 26,8 MeV, ili po nukleonu oko 6,7 MeV, to je
priblino sedam puta vea energija od energije koja se izdvaja po nukleonu u procesu
fisije jezgra urana.

nazad
sadraj
Termonuklearne reakcije na suncu i zvezdama
Kada se formira zvezda, ona se u poetku sastoji iz vodonika i helijuma koji se stvaraju u
procesu koji se naziva Big Bang", proces kojim je stvoren na kosmos. Vodonikovi
izotopi se sudaraju i spajaju u helijumova jezgra. Kasnije, helijumova jezgra se sudaraju i
formiraju tee elemente. Fuzija je nuklearna reakcija u kojoj se jezgra kombinuju da bi se
stvorila tea jezgra, odnosno jezgra sa veom atomskom masom. To je osnovna reakcija
koja pokree Sunce. Ove reakcije se odvijaju sve dok se ne stvori eljezo, jezgro sa
najveom koliinom vezane energije.
napred
sadraj
referat
Termonuklearne reakcije na suncu i zvezdama 2.strana
Kada jezgro dostigne masu 60, vie se ne odvija fuzija
na zvezdi, jer je jezgro energetski nepovoljno za
proizvodnju jezgra vee mase. Onda kada se veina
jezagra neke zvezde pretvori u eljezo, ona se
pribliava kraju svog ivota. Neke zvezde se skupljaju
sve dok ne postanu ar koji se hladi sainjen od
eljeza. Meutim, ako je zvezda dovoljno masivna,
moe da doe do vrlo jake, blistave reakcije. Zvezda
e se iznenada rairiti i proizvesti, za veoma kratko
vrijeme, vie energije nego to nae Sunce proizvede
za vreme svog ivota. Kada se ovo desi, kaemo da je
zvezda postala supernova. Dok je zvezda u fazi
supernova, deavaju se mnoge vane rakcije. Jezgra se
ubrzavaju do frekvencija mnogo veih od onih koje se
nalaze na zvezdama u procesu fuzije. Sa ovom
dodatnom energijom, koja nastaje zbog njihove
brzine, jezgra se mogu spajati u elemente koji imaju
veu masu od eljeza. Ova dodatna energija je
potrebna da bi se prela energetska barijera u procesu
stvaranja atoma veih atomskih masa.
napred
nazad
sadraj
Termonuklearne reakcije na suncu i zvezdama 3.strana
Eelementi, ako to su zlato, srebro i olovo, pronaeni na Zemlji su ostaci supernova
eksplozije. Izvori eljeza, kojeg ima svuda na Zemlji, su nastali direktno iz reakcije
supernova i iz mrtvih zvijezda koje su u prolosti udarale u Zemlju.
Danas se istrauje proces fuzije sa nadom da emo uskoro biti u prilici da kontroliemo
proces fuzije s ciljem da se proizvede tzv. ista, jeftina energija.
nazad
sadraj
Nuklearno oruije
Porijeklo i razvoj nuklearnog oruja:
Sve je poelo 1869, kada je Henri Bekeler (Henri Becquerel) otkrio radioaktivnost
uranijuma. Sledei korak su napravili Maria i Pjer Kiri (Marie and Pierre Curie) 1902,
kada su izolovali radioaktivni element nazvan radijum. Tri godine kasnije je Ajntajn
(Einstein) objavio svoju teoriju relativnosti. Prema ovoj njegovoj teoriji, ako bi smo kako
mogli da transformiemo masu u energiju, dobili bi smo velike koliine osloboene
energije. Sljedei veliki korak su napravili Ruterford (Ernest Rutherford) i Bor (Niels
Bohr) kada su opisali strukturu atoma. Atom je sastavljen od pozitivno naelektrisanog
jezgra i negativno naelektrisanih elektrona. Oni su zakljuili da jezgro mora da se
prelomi ili da eksplodira da bi se oslobodila velika koliina energije.

1934., Enriko Femri (Enrico Fermi), naunik iz Rima, je rastavio teke atome
bombardujui ih neutronima. Meutim, on nije shvatio da je postigao nuklearnu fisiju.
Decembra 1938. u Berlinu, Oto Han (Otto Hahn) i Fric trasman (Fritz Srassman) su
izveli slian eksperiment i doli do velikog otkria. Razdvojili su atom i tako proizveli
nuklearnu fisiju. Transformisali su masu u energiju - 33 godine posle postavljanja
Ajntajnove teorije.

napred
sadraj
referat
Nuklearno oruije 2. strana
Nuklearno oruje je izgraeno na principu koritenja nekontrolisane nuklerne, odnosno
termonuklearne reakcije, pri kojoj se u malom vremeskom periodu oslobode velike
koliine energije i radioaktivnih produkata. Tipini predstavnici ove vrste oruja su i
termonuklearna (hidrogenska) bomba
nuklearna (atomska) bomba
Budunost nuklearnog oruija
nazad
sadraj
Nuklearna (atomska) bomba
Kao eksploziv nuklearne bombe
koriste se izotopi urana 92U
235
, torijum
90
Th
232
i plutonijum
94
Pu
239
. Taj
eklsploziv najee ine dva ili vie
komada nuklearnog materijala, obino
u obliku dve polusfere, koje su prije
aktiviranja bombe meusobno
razdvojene. Masa svake sfere je manja
od kritine mase (oko 20 kg), a zbirna
masa je vea od kritine mase. Na taj
nain se spreava proces lanaane
reakcije sve dok se nuklearna bomba
ne aktivira.
Napad na Hiroimu
6. avgusta 1945. ameriki avion Enola
Gay, ispustio je prvu atomsku bombu
na Hiroimu u Japanu. Pri eksploziji je
nastradalo preko 140 000 ljudi. 9.
avgusta 1945., SAD su ispustile drugu
atomsku bombu na japanski grad
Nagasaki. Bomba je pala na mesto
udaljeno milju od cilja ali je ipak
poginulo 75 000 ljudi.
napred
nazad
sadraj
Nuklearna (atomska) bomba 2. strana
U trenutku aktiviranja bombe dijelovi nuklearnog eksploziva se dovode u
kompaktnu cjelinu, priemu poinje proces nekontrolisane nuklearne
reakcije, odnosno eksplozija bombe. Aktiviranje se vrI pomou obine
eksplozivne supstance (upaljaa). Ova supstanca se nalazi u specijalnom
sudu, izgraenom od metala velike gustine, iji zidovi slue i kao
reflektor neutrona.
napred
nazad
sadraj
Nuklearna (atomska) bomba 3. strana
Test nuklearne bombe trinity
napred
nazad
sadraj
Nuklearna (atomska) bomba 4. strana
Prilikom eksplozije nuklearne bombe ispoljavaju se tri osnovna dejstva: udarno
(mehaniko), toplotno i radioaktivno. Udarno (mehaniko) dejstvo proizvodi talas jako
sabijenog vazduha (udarni talas). Udarni talas se kree radijalno u svim pravcima. Na
rastojanjima manjim od jednog kilometra, njegov udar ne mogu da izdre ni armirano-
betonske graevine. Pri udaru iva bia mogu da zadobiju povrede, neposredno
(obaranje), posredno (udarom predmeta koji se rue), itd. Usljed nagle promene
vazdunog pritiska dolazi i do oteenja ovekovih unutranjih organa, potresa mozga,
pucanja bubne opne. Toplotno dejstvo je posledica toplotnog zraenja uarene vatrene
lopte u kojoj temperatura, u trenutku eksplozije, dostie nekoliko desetina miliona
kelvina. Brzi neutroni i -zraci koji se javljaju pri eksploziji, mogu da budu smrtonosni i
do nekoliko kilometara od mesta eksplozije. Nita manje nisu opasna ni naknadna
zraenja (- i -estica) koja ostavljaju teke posledice i na mestima na kojima uopte
nema drugih dejstava.

napred
nazad
sadraj
Nuklearna (atomska) bomba 5. strana
napred
nazad
sadraj
Nuklearna (atomska) bomba 6. strana
nazad
sadraj
Termonuklearna (hidrogenska) bomba
Hidrogenska bomba funkcionie na principu
fuzionog procesa, koji je mogu samo pri
velikim temperaturama. Struktura
termonuklearne bombe izgleda otprilike ovako:
u centru se nalazi atomska bomba; okruuje ga
omota koji je, u stvari, jedinjenje litijuma i
deutrijuma; oko ovog omotaa se nalazi tit,
debeli vanjski omota, najee napravljen od
materijala koji je podloan procesu fisije, koji
dri sve komponente na okupu da bi se dobila
monija eksplozija. Neutroni iz atomske
eksplozije uzrokuju spajanje vodonikovih
jezgara i dobijanje helijuma, tricijuma i energije.
Eksplozija atomske bombe stvara visoke
temperature neophodne za proces fuzije, koji
slijedi, (za spajanje deuterijum i tricijuma
potrebna je temperatura od 50,000,000oC a za
spajanje tricijuma i tricijuma, 400,000,000oC).
napred
nazad
sadraj
Termonuklearna (hidrogenska) bomba 2. strana
Kao i druge vrste nuklearnih eksplozija, eksplozija hidrogenske bombe stvara veoma
visoke temperature u trenutku eksplozije, blizu svog jezgra. U ovoj zoni, skoro sva
materija koja je tu prisutna, ispari i formira gas pod velikim pritiskom. Pri iznenadnom
poveanju pritiska, (pritisak je daleko vei od atmosferskog), ovaj gas se iri od centra u
obliku jakog udarnog talasa, ija jaina opada kako se udaljava od centra eksplozije.
Ovaj talas, koji sadri veinu osloboene enrgije, je odgovoran za glavni deo
destruktivnog mehanikog efekta nuklearne eksplozije. irenje udarnog talasa i njegovi
efekti veoma zavise od toga da li se eksplozija desila u vazduhu, pod vodom ili pod
zemljom. Da biste bolje shvatili jainu ove bombe, morate zamisliti sljedee: jaina svih
eksplozija koje su se desile u toku Drugog svjetskog rata, zajedno, iznosi samo" 2
megatone, to je 20% jaine jedne hidrogenske bombe!
nazad
sadraj
napred
Termonuklearna (hidrogenska) bomba 3. strana
Do sada ni jedna hidrogenska bomba nije iskoriena u ratne svrhe, ali su, i pored toga,
vrena nuklearna testiranja ove vrste bombe. Prva termonuklearna bomba je eksplodirala
1952. u mjestu Eenewetak u SAD-u, druga 1953. u Rusiji. Velika Britanija, Francuska i
Kina su takoe vrile nuklearna testiranja, a ovih pet nacija spadaju u, takozvani klub
nuklearnih nacija, koje imaju mogunosti za proizvodnju ove bombe. Tri manje bive
sovjetske drave koje su nasledile nuklearni arsenal (Ukraina, Kazahstan i Belorusija)
odrekle su se svih bojevih glava, koje su prebaene u Rusiju. Nekoliko drugih drava je
vrilo testiranja ili tvrde da imaju mogunost da naprave bombe. Meu ovim dravama
su Indija, Izrael i Pakistan. Junoafriki aparthejd reim je konstruisao est nuklearnih
bombi koje su kasnije demontirane.
nazad
sadraj
Budunost nuklearnog oruija
Budui da reakcija fuzije uglavnom proizvodi neutrone i veoma malo je radioaktivna.
Koncept iste bombe je dao rezultat: mali atomski upalja, tit koji je manje podloan
fisiji i, prema tome, manje radioaktivnih posljedica (radioaktivne praine). Ovaj napredak
bi u bdunosti mogao da rezultuje neutronskom bombom, koja bi imala minijaturan
upalja i tit koji ne bi bio podloan fisiji; bilo bi eksplozivniog dejstva i kie
smrtonosnih neutrona, ali skoro nikakve radioaktivne praine; ovo bi, teorijski, izazvalo
minimalna oteenja zgradama i opremi ali bi unitilo venu ivog svijeta.
Teorijska kobaltna bomba je radioaktivna "prljava bomba" koja ima omota od kobalta.
Umjesto da izaziva dodatnu eksplozivnu silu, kobalt se pretvara u kobalt-60, iji je
period poluraspada 5,26 godina i koji proizvodi jako gama-zraenje. Period poluraspada
kobalta-60 je dug dovoljno da se estice u letu spuste i obaviju Zemljinu povrinu prije
nego to doe do raspada, pri tom inei nemoguim skrivanje u sklonita.
nazad
sadraj
Informacije o prezentaciji
sadraj
Glavni urednik ________________________________________________Joki Nenad
Slike _________________________________________________________Joki Nenad
2D Animator __________________________________________________Joki Nenad

Izvor podataka (literatura):
-Raspopovi M. Kapor D. krnjar M. Fizika 4
-WWW (World Wide Web)

Korieni programi:
Microsoft Power Point 2000
Coffe Shop gif animator
Adobe Photoshop 7
WinMPG Video Convert
Winamp 5.02

SPECIJALNO HVALA SVIMA KOJI SU ME PODSTAKLI I PODRAVALI DA
URADIM OVU PREZENTACIJU

za vie informacija obratite se na ksix009@yahoo.com

by KSiX computers April 2004.