1 | S V E T I J A K O V .

o r g

Krsna Slava Krsna Slava Krsna Slava Krsna Slava - -- - Krsno Ime Krsno Ime Krsno Ime Krsno Ime


Sadr Sadr Sadr Sadr` `` `aj: aj: aj: aj:
Srpska Slava
Kada treba jedna porodica da otpo~ne da slavi
Priprema uo~i Slave
Slavska Vodica
Slavski Kola~
Slavsko `ito
Slavska sve}a
Vino, tamjan i zejtin
Na dan Slave
[ta jo{ treba znati o Slavi

Srpska Slava
Prvohri{}anska je vera, od Boga nam dana i od Svetih Apostola predana, da slavimo
Boga i Wegove Svetiteqe. Slavqewe Boga i Bo`jih Ugodnika: An|ela,
Apostola, Proroka, Mu~enika, Svetiteqa, Prepodobnih i svih Pravednika, jeste
na{ hri{}anski pravoslavni `ivotni stav, kojim ispovedamo veru svoju u pravi
ciq i smisao na{eg qudskog `ivota i ovde na zemqi i u ve~nosti. Jer ko slavi Boga
i Bo`je Svetiteqe, taj slavi istinsku i ve~nu slavu ~ovekovu u Bogu @ivom i
Istinitom, te onda ne}e slaviti nikakve la`ne bogove ni prolazne i smrtne qude
ovoga sveta. Ko slavi Boga i Bo`je Svece, kao prave i istinite, besmrtne qude, koji
iz ovog prolaznog i smrtnog `ivota Bogom @ivim pre|o{e u `ivot ve~ni i
besmrtni, taj }e se i sam slavom Bo`jom proslaviti i Bogu i Svetima upodobiti,
jer }e od Boga biti zajedno sa Svetima proslavqen u ve~nom Carstvu Nebeskom.
Srpska Slava, kao doma}e praznovawe Svetiteqa - za{titinika porodice,
nesumwivo je nastala zaslugom Svetog Save Srpskog i Wegovih direktnih
naslednika, kada su potisnuti ostaci paganstva u narodu, i Slave dovedene u
saglasnost sa hri{}anskim na~inom slavqewem Boga. Wenom utvr|ivawu i
razvijawu u sna`an crkveno - narodni obred mogao je doprineti vi{evekovni te{ki
period turske vladavine. Za svoje zastupnike i molitvenike pred Gospodom, Srbi su
naj~e{}e uzimali Majku Bo`ju ili nekog drugog Svetiteqa na ~iji su dan kr{teni
(primili hri{}anstvo). Od dana prihvatawa Slave, Srbi su se svim silama zalagali
da taj dan {to sve~anije proslave. Slava se prenosila s kolena na koleno, sa oca na
sina i nije se gasila ni u najte`im trenucima na{e istorije. Srbin je slavio
Slavu u rovu, u logoru i ma gde bio i pod bilo kakvim okolnostima se na{ao.
Na{a Krsna Slava, koju slavimo posebno u svakom domu i svakoj porodici (ako se
nismo odrekli vere Hristove i imena Srbinovog), molitvama Svetoga koga
slavimo o`ivqava u nama i du{ama na{im svetu i svetlu uspomenu na onaj dan kada
smo se svi porodi~no krstili i hristijanizovali, kada smo se i na{i preci i mi za
wima verom i kr{tewem u Hrista uhristovali i ohristovili, kada smo se
ucrkvili i ocrkvili, da bi se obo`ili i obesmrtili, kako to lepo veli na{
novi ugodnik Bo`ji Otac Justin.
Slave}i na{u doma}u Slavu, mi ne prestajemo slaviti i svoju crkvenu, hramovnu
Slavu, zajedno sa svojom bra}om parohijanima; i to je na{a zajedni~ka sveta
Preslava. A kad slavimo svoju doma}u i porodi~nu Slavu, ne slavimo je opet sami
u ku}i, niti samo u ku}i, nego najpre sa ostalim pravoslavnim hri{}anima u
Crkvi, na zajedni~koj svetoj Slu`bi, svetoj Liturgiji, gde su prisutni i svi Bo`ji
An|eli i svi Sveti, i gde se spomiwu svi na{i `ivi i upokojeni, pa tek onda i u
domu svome. I opet u domu ne slavimo je sami, nego u zadruzi i zajednici sa svojom
porodicom, sa svojim bli`wima i srodnicima, sa susedima i prijateqima, i sa
svakim namernikom Bo`jim koji nam tog dana do|e u dom, makar bio i prosjak i
2 | S V E T I J A K O V . o r g

ubo`jak, pogotovu on. Jer je i on, kao i svaki ~ovek, slika Bo`ja i brat Hristov i
na{.
Mnogi na{i qudi se hvale danas kako i daqe slave Slavu, ali na `alost, te "Slave"
se pretvaraju u najobi~nije gozbe uz obiqe hrane. U mnogim srpskim ku}ama nema
slavske ikone, nema kandila, ne mesi se kola~, ne pravi se slavsko `ito, ne pali se
slavska sve}a, ne vr{i se obred wihovog osve}ewa. Iz tog razloga je ovaj mali
priru~nik koji opisuje sve potrebne radwe da bi Slava bila dostojno proslavqena
u skladu sa na{im starim obi~ajima.

Kada treba jedna porodica da otpo~ne da
slavi
Odgovor je jednostavan i logi~an: onda kada se osamostali. Kada se o`eweni sin
odvoji od roditeqa i po gra|anskim merilima osnuje posebno doma}instvo, nema
razloga da se i u crkvenom smislu ne smatra posebnom }elijom velikog organizma
Crkve. Za{to da li{ava sebe i svoju porodicu blagodatnih darova koje donosi
Slava? Otud je pogre{no uverewe, koje postoji u nekim na{im krajevima, da sin
ako je i odvojen od roditeqa ne treba da slavi, jer ima `iva oca ili starijeg brata!
Jo{ se ponegde doga|a da porodica ne slavi ako je te godine u `alosti, {to je
tako|e pogre{no, a ukazuje na neshvatawe su{tine praznovawa Slave!

Pripreme uo~i Slave
Nekoliko dana pre Slave, doma}in treba da pozove sve{tenika da mu u domu osveti
Slavsku Vodicu, ukoliko se sve{tenik sam ne najavi svoj dolazak.
Za Osve}ewe Vodice treba pripremiti:
~iniju sa ~istom vodom
bosiqak
tamjan
kadionicu
sve}u
spisak `ivih ~lanova porodice
spisak umrlih ~lanova porodice
Osve}ewe vodice se obavqa na isto~nom zidu sobe pred slavskim ikonama, a ispred
ikone je upaqeno kandilo. ^inu osve}ewa vodice treba da prisustvuju svi ~lanovi
porodice koji su se tog trenutka zatekli u ku}i.
Osve}ewe vodice je vrlo va`an ~in, jer se kroz vodo-osve}ewe silaskom Duha
Svetog, osve}uje porodi~ni dom kao i svi wegovi ~lanovi. Osve}ena vodica se ~uva
kako bi s wom doma}ica zamesila Slavski Kola~.
Slavski Kola~ se mesi uo~i Slave i predstavqa na{u `rtvu Bogu {to smo se
kroz stradawe i vaskrsewe Gospoda Na{eg Isusa Hrista spasli od smrti.
Slavski kola~ se priprema na slede}i na~in:
Rano ujutru se izdrobi oko 30 grama pivskog kvasca u jedan mawi sud, i doda soli i
bra{na te se napravi retko testo. Sud sa kvascem se stavi na ne suvi{e toplo mesto.
Dok kvasac kisne, proseje se 1.5 kilograma bra{na, stavi se u sud za me{ewe i
dobro zagreje pored {poreta. U drugi sud se stave ~etiri ka{ike {e}era, par~e
posnog margarina, uskisli kvasac, pa se sve to zajedno dobro izme{a i nastru`e se
kora od limuna. Zatim se dodaje po malo zagrejano bra{no i testo se mesi uz
dolivawe Osve}ene Vodice, dok se ne zamesi kao za svaku pitu od takvog testa. Kad
testo po~ne da se odvaja od suda i po wemu po~nu da iska~u klobuci, zna~i da je
dovoqno ra|eno. Da bi testo bilo jo{ boqe, na {poretu se rastopi 100 grama
posnog margarina i za vreme me{ewa dodaje u testo, pri ~emu se kvase i ruke i
nastavqa me{ewe. Ako se testo ovako mesi, kola~ }e biti mnogo vla`niji i
ukusniji. Zatim se testo prekrije ~istim stolwakom i ostavi na toplo mesto da
ukisne.Testo je gotovo kad napuni sud. Onda se izru~i u sud za pe~ewe i pusti da
ukisne.
3 | S V E T I J A K O V . o r g

Izgled samog kola~a zavisi od ume{nosti doma}ice. Kola~ se pravi u obliku
okruglog hleba. Va`no je da kola~ ima pe~at-prosfornik (kao na slici - Isus
Hristos pobediteq), a mo`e da ima i ukrase. Ukrasi od testa koji se prave tako da
odra`avaju sve ono {to se `eli u ku}i: ptice, koje predstavqaju zdravqe i veseqe;
grozd, da bi vinograd dobro rodio; burence, da bi u ku}i bilo svega u izobiqu, kao
i da bude opto~en vencem od upletenih pletenica koje se nare`u malim no`em.

U sredini kola~a se zabode par~e osve}enog bosiqka. Svaki ukras na kola~u ima
svoje mesto i zna~ewe. Ceo kola~ se prema`e vodom i uqem, a ukrasi se ostavqaju
belim. Kola~ se stavqa u rernu i pa`qivo pe~e. Dobro ispe~en kola~ se izvadi iz
rerne i suda za pe~ewe i postavi na tawir u kome }e biti izvr{eno blagosiqawe
slavskog kola~a. Kola~ se mesi postan.
Slavsko `ito je tako|e va`no obele`je Slave. Sprema se iz zahvalnosti Bogu za
sve zemaqske plodove koje nam Gospod daje, u spomen Svetiteqa koga slavimo, kao i
za pokoj du{e na{ih umrlih srodnika.
@ito, kao simbol Vaskrsa, (seje se, istruli, ali ni~e novi klas - "kad zrno p{enice
umrev{i mnogi rod donosi" Jov. 12:24), se sprema za svaku Slavu, jer se ono ne
priprema za pokoj du{e Svetiteqa koga slavimo (svi Svetiteqi su `ivi), ve} za
pokoj du{e na{ih umrlih srodnika (u znak molitvenog se}awa na wih).
Slavsko `ito se priprema na slede}i na~in:
@ito dobrog kvaliteta se pa`qivo otrebi, pa se na dva dana pred Slavu uve~e
potopi u hladnu vodu i ostavi da preno}i. Izjutra, potopqenu p{enicu, u istoj
vodi, staviti na {poret i kuvati. Za vreme kuvawa izbegavati dolivawe vode, sem
kada je to neophodno. Tako|e treba izbegavati me{awe `ita. P{enica lako zagori
pa je stoga treba kuvati na tihoj vatri. Kuvanu p{enicu skinuti sa {poreta,
staviti na cediqku (|ev|ir) i ispirati sve dok ne nestane bela skrama sa we, a
zrnevqe ne postane ~isto i belo. P{enicu treba pustiti da dobro okapqe od vode.
Ve}i sto zastrti ~istim stolwakom pa po wemu rasporediti p{enicu da ne do|e
zrno preko zrna. Preko toga staviti drugi suv stolwak. Ostaviti p{enicu da
preno}i, a sutra dan rano izjutra je samleti na dobro opranoj ma{ini za meso.
Na kilogram p{enice odmeriti kilogram {e}era i kilogram samlevenih oraha.
Spremiti tako|e i vanilin {e}er kojim }e se `ito zasuti odozgo. Kristalni {e}er
i orah ravnomerno dodavati u `ito i dobro mesiti rukama. Treba uzeti stakleni
tawir, koji se naro~ito za ovu priliku koristi, pa na wemu postaviti `ito u
obliku velikog hleba. Odozgo posuti ravnomerno sloj samlevenih badema ili oraha,
pa preko toga posuti vanilin {e}er. Najzad, uzme se ~ist salvet, stavi se preko
{e}era, pa se dlanom dobro utapka kako ne bi spao. Ukoliko se `ito ukra{ava,
najboqe je upotrebiti obaren i oqu{ten badem kojim se napravi venac oko `ita i
razni drugi ukrasi.
Slavska sve}a treba da je od ~istog voska, ~ime predstavqa na{u naj~istiju i
naiskreniju `rtvu Bogu. Slavska sve}a je simbol `eqe i te`we sve~ara:
Da upozna svetlost `ivota Gospoda Boga i Wegovog Sina Isusa Hrista.
Da Svetlost Bo`ja prosvetli razum wihov, osvetli i osna`i vrline u wima i
uputi ih da vreme na zemqi provedu u besprekornom hri{}anskom `ivotu.
Da hri{}anska qubav zaplamti u wihovim du{ama, kao {to plamti i plamen
wihove Slavske sve}e.
Crno vino je tako|e jedan va`an ~inilac. Prelivawem vinom prese~enog kola~a
zna~i da smo Hristovom krvqu o~i{}eni od grehova svojih.
Tamjan se koristi za ka|ewe i ozna~ava na{u molitvu koja treba da poti~e iz
~istog srca kako bi Gospodu bila prijatna i draga, kao {to je nama prijatan i drag
miris tamjana, kojim se kadi.
Zejtin nam je potreban za prislu`ivawe kandila i predstavqa tako|e na{u `rtvu
Bogu.
4 | S V E T I J A K O V . o r g

Va`no je naglasiti da sve ovo treba nabaviti i pripremiti uo~i Slave. Doma}ica
treba sama da umesi Slavski kola~ i pripremi Slavsko `ito, jer to treba da bude
wena `rtva i blagodarnost Bogu za sva dobro~instva koja im dade.
Uve~e, uo~i Slave, treba svi ~lanovi porodice na ~elu sa doma}inom, da se zajedno
pomole Bogu, (O~e na{, Bogorodice Djevo,Simbol vere) i otpevaju tropar
Svetitequ kome je Slava posve}ena.
Na dan slave
Ako se kola~ se~e u Crkvi
Ku}a od ranog jutra treba da bude u najboqem redu, a doma}in i ostala ~eqad {to
~istije i {to urednije odevena. Cela porodica, ako je dan slave zapovedni praznik
(crveno slovo u kalendaru), treba da po|e u Crkvu, na svetu Liturgiju. Od velike
bi va`nosti bilo da se svi ~lanovi doma}instva pri~este, (uz prethodni dogovor sa
sve{tenikom), jer smo tada u najve}oj zajednici, u jedinstvu s Bogom. Ukoliko taj dan
nema Liturgiju, najboqa i du{evno korisna priprema za Slavu bila bi priprema za
sveto pri~e{}e posledwe nedeqe pre Slave.
U Crkvi sve{tenik, pre ili posle svete Liturgije, blagosiqa Slavski kola~,
koqivo (`ito) i vino (koje doma}in ponese sa sobom), mole}i Boga da primi
prinesenu `rtvu u spomen Svetitequ koji se slavi.
Onda uzme kola~, se~e ga sa dowe strane unakrst, a zatim ga sa sve~arom (doma}inom)
okre}e pevaju}i slede}e tri pesme:
1. Svjati mu~enici, i`e dobrje, stradal~evstvovav{e i
vjen~av{sja, molitesja ko Gospodu, pomilovatisja du{am
na{im.
(Sveti mu~enici, koji ste se dobro borili i vence stekli, molite se Gospodu
da se smiluje na du{e na{e.)
2. Slava Tebje Hriste Bo`e, apostolov pohvalo, mu~enikov
radovanije, ih`e propovjed Trojica jedinosu{naja.
(Slava Tebi Hriste Bo`e, apostolska pohvalo, mu~enika radovawe, ~ija je
propoved Trojica jedinosu{na.)
3. Isaije likuj, Djeva imje vo ~revje, i rodi Sina Emanuila, Boga `e
i ~elovjeka; Vostok imja Jemu, Jego`e veli~aju{e, Djevu
ubla`ajem.
(Isaije likuj, Djeva za~e i rodi Sina Emanuila, Boga i ~oveka; Istok Mu je
ime; Wega veli~aju}i Djevu bla`enu proslavqamo.)
Zatim prelome kola~ na pola i dr`e}i svaki svoju polovinu sastavljaju ga. Qube}i
kola~ sve{tenik govori:
"Hristos posredje nas." (Hristos je me|u nama)
Sve~ar qubi Slavski kola~ i odgovara:
"I jest i budet." (Jeste i bi}e)
Ovo ~ine tri puta.
Kad doma}in donese kola~ ku}i, tad zapali sve}u, okadi je, a zatim okadi ikonu,
sebe, uku}ane i goste i svi se pomole Gospodu i svome Svetitequ, kao {to su i uo~i
Slave radili. Posle molitve, doma}inu i ~lanovima porodice se ~estita Slava.
Ako se kola~ se~e u ku}i
Sto sa Slavskom sve}om treba namestiti pred Slavskom Ikonom. Na stolu, malo
napred, stoji Slavska sve}a, sa leve strane postavi se Slavski kola~, sa desne
Slavsko koqivo (`ito), u sredini ~asa sa crnim vinom, uz kola~ i no`, tamjan i
hartija na kojoj su ispisana imena svih ~lanova porodice, da bi ih sve{tenik u
molitvi spomenuo, i pripremqena kadionica.
Kad sve{tenik do|e u dom svog parohijana, ulaze}i pozdravqa ga Jevan|elskim
re~ima: "Mir domu ovome i onima koji `ive u wemu" Na ovaj pozdrav,
doma}in odgovara: "Amin, Bo`e daj"
Obred osve}ewa je isti kao i u Crkvi.

5 | S V E T I J A K O V . o r g

[ta jo{ treba znati o Slavi
Ako postoje materijalne mogu}nosti mo`e se, (ali nije obavezan), pripremiti i
slavski ru~ak da se ugoste ro|aci, prijateqi i kom{ije, a sa wima i ~lanovi
porodice. Za vreme ru~ka obi~no se nazdravqa i di`e se zdravica. Uvek se mora
pozvati na umerenost, jer ovo nije nikakva gozba, ve} Srpska Slava. Za neke Slave
uvek se sprema posno poslu`ewe, jer uvek padaju u toku velikih postova (kao Sveti
Nikola, Sveti Igwatije Bogonosac, itd.). Za druge Slave, koje ne padaju u toku nekog
od ~etiri velika posta, posno poslu`ewe se sprema ako gosti dolaze u sredu ili
petak (bez obzira u koji dan Slava ina~e pada), - {tavi{e, svaki pravoslavni
hri{}anin bi trebalo da posti sredom (zbog izdajstva Judina), i petkom (zbog
Hristovog raspe}a na krst).
Me|utim, ako se nema materijalnih mogu}nosti za pripremu slavskog ru~ka, ne sme
se zaboraviti i Srpska Slava, vr{ewe slavskog obreda i molitva Bogu za napredak i
sre}u svih ~eqadi u domu koji toga dana slavi svog za{titinika.
Slavu treba slaviti uvek, ma u kakvim se prilikama ~ovek nalazio - u sre}i ili
nesre}i, u radosti i u `alosti, samo treba razlikovati bitno od nebitnog -
odvojiti proslavqawe Svetiteqa od obi~ne gozbe, Slavu od obi~nog veseqa. I dok
Slavsku trpezu mo`e pripremiti onaj koji ima, a veseliti se onaj koji nije u
`alosti, dotle za Slavsku sve}u, Slavski kola~, malo crnog vina, koqiva, tamjana i
malo zejtina trebalo bi da se u toku godine svako postara i spremi i da se kroz tu
molitvenu uspomenu odu`i svome Svetitequ.
Srbi nikada ne treba da zanemaruju svoju Slavu. Pravoslavna vera ih je kroz vekove
odr`ala i o~uvala, zato i oni treba da ~uvaju svoju veru, ne kao obi~aj nego kao
svesno ube|ewe.

I treba uvek da potvrde narodnu istinu:
Gde je Srbin, tu je i Slava
Pored porodi~nih, doma}ih Slava postoje i: Crkvene Slave, seoske, gradske ili
op{tinske Slave, {kolske slave, esnafske i sli~no.


















, ; ; / 035/267-160;
SVETIJAKOV.org









6 | S V E T I J A K O V . o r g