1.

Brojnisistemi,prevoenjebrojevai
predstavljanjepodatakauraunaru

1.1.Brojnisistemi

Brojnisistemi(numeracije)predstavljajuskupoveznakova(simbola)kaoipravilanjihovogkorienja
za predstavljanje brojeva. Moemo rei da brojni sistemi predstavljaju notaciju za predstavljanje brojeva
odnosnodefinisaninainizraavanjaioznaavanja.Znaci(simboli)kojisekoristezaprikazivanjebrojevazovu
sebrojkeilicifre.
Danaspostojivelikibrojrazliitihbrojnihsistemakojisuuupotrebi.Usvakodnevnomivotunajee
se koristi dekadni brojni sistem
1
. U ovom sistemu svaki broj A se predstavlja kao niz cifara
A = o
n
o
n-1
o
n-2
o
1
o
0
. o
-1
o
-2
o
-m
gdesuo
-m
, o
-m+1
, , o
n
e {u, 1, , 9]ivai:

A = o

1u

n
=-m
= o
-m
1u
-m
+ +o
-1
1u
-1
+ o
0
+ o
1
1u ++ o
n
1u
n

Deo broja ispred decimalne take o

n
o
n-1
o
n-2
o
1
o
0
naziva se ceo deo broja dok je deo iza
decimalnetakerazlomljenideobrojaA.Ovajbrojnisistemjeprimerpozicionogbrojnogsistema.Osnovna
karakteristika pozicionih brojnih sistema je da vrednost (udeo) sa kojom svaka cifra uestvuje u ukupnoj
vrednosti broja zavisi od pozicije na kojoj se cifra nalazi. Ukoliko to nije sluaj, brojni sistem je nepozicioni.
Kaoprimernepozicionogbrojnogsistemamoemonavestipisanjebrojevapomourimskihcifara.
U optem sluaju, kod pozicionih brojnih sistema, za svaku poziciju k u zapisu broja treba zadati
teinu t
k
sa kojom ta cifra uestvuje u ukupnoj vrednosti broja. Vrednost broja se tada rauna na sledei
nain:
A = o
n
o
n-1
o
n-2
o
1
o
0
. o
-1
o
-2
o
-m
, A = o

n
=-m

Najeesuuupotrebibrojnisistemikodkojihjet
k
= r
k
gdejerdatibroj.Ovakavsistemsenaziva
prirodnibrojnisistemilisistemsaosnovomr.Dekadnisistemjespecijalansluajovogsistemaidobijaseza
r = 1u.Osimdekadnoguraunarstvusuuupotrebiisledeisistemi:
1. Binarni, r = 2
2. Oktalni, r = 8
3. Heksadekadni, r = 16

Kod heksadekadnog sistema, za oznaavanje cifara koje imaju vrednost 10, 11, 12, 13, 14 i 15
koristiemoredomslovaA,B,C,D,EiF.Brojevepredstavljeneusistemusaosnovomrpisaemonasledei
nain:
A = (o
n
o
n-1
o
n-2
o
1
o
0
. o
-1
o
-2
o
-m
)

Ovim nainom pisanja eksplicitno naglaavamo o kojoj se osnovi radi. Za brojeve u dekadnom brojnom
sistemuneemopisatiosnovuipredstavljaemoihnauobiajennain.
U nastavku emo detaljnije prouavati iskljuivo prirodne brojne sisteme. Pritom emo najee
razmatrati binarni, oktalni, heksadekadni i naravno dekadni sistem. Iskljuivo ovi brojni sistemi se danas
koristeuraunarstvu(airanijesuseiskljuivoonikoristili)
2
.

1
Koristimo ga iz istorijskih razloga, a u upotrebu je uao veoma davno, najverovatnije zbog deset prstiju na rukama. Postoje
zabelekeiobrojnimsistemimasaosnovom20,anaprimer,recimouMezopotamijisuljudikoristilisistemsaosnovom60.
2 1.Brojnisistemi,prevodjenjebrojevaipredstavljanjepodatakauraunaru

Primer.Broj12S4S67uheksadekadnomsistemupredstavljasekao(12B687)
16
,uoktalnom(4SSS2u7)
8
a
ubinarnom(1uu1u11u1u11u1uuuu111)
2
.

Pravila za sabiranje, mnoenje i deljenje brojeva mogu se lako generalisati iz dekadnog u bilo koji
prirodnibrojnisistem.Naravno,odgovarajuetablicesabiranjaimnoenjamorajuseposebnogenerisatiza
svakisistem.Tablicemnoenjaisabiranjazabinarni,oktalniiheksadekadnisistemdatisuuprilogunakraju
ovogodeljka.

Zadatak1.Izraunati:
1.(1u11u)
2
+ (1u111)
2
2.(1u11u)
2
- (1uu11)
2

3.(762)
8
(4S)
8
4.(1A)
16
(2B)
16

Reenje:

1. 2.
Pr enos: 101100 Zaj am: 101100
10110 10110
+ 10111 - 10011
101101 00011

3. 4.
762 * 45 = 4672 1A * 2B = 11E
3710 34
43772 45E



1.2.Prevoenjebrojeva

Razmotriemotrinainazaprevodjenjebrojaizsistemasaosnovomr
1
usistemsaosnovomr
2
.Kod
prvog se operacije izvravaju u sistemu sa osnovom a kod drugog u sistemu sa osnovom . Trei nain je
specifian,alijeprimenljivsamokadavair
2
= r
1
k
iliobrnutor
1
= r
2
k
zanekiceobrojk.

Kodprvogmetoda,najpresesvecifrebrojaAusistemusaosnovomr
1
kaoivrednostsameosnove
r
1
preveduusistemsaosnovomr
2
.ReprezentacijabrojaAusistemusaosnovomr
2
dobijasekaovrednost
sledeegizraza:
A = o

r
1

n
=-m
= (o

2
(r
1
)

n
=-m

Poto smo navikli da radimo u dekadnom sistemu, ovaj metod se primenjuje kada se broj iz nekog
drugogprevodiudekadnisistem.
KoddrugogmetodanarazliitenaineprevodimoceoirazlomljenideobrojaA.Razmotrimonajpre
prevodnjenjecelogdela:
|Aj = o
0
+ o
1
r
1
++ o
n
r
1
n
= b
0
+ b
1
r
2
+ + b
N
r
2
N

Ukolikobroj|Ajpodelimosar
2
,dobijamokolinik:
q
1
= b
1
+ b
2
r
2
+ + b
N-1
r
2
N-1

iostatakb
0
.Akosadanovodobijenikolinikponovopodelimosar
2
dobijamokolinik:

2
Prvi elektronski raunar, ENIAC, (koji je proradio na Univerzitetu Ilinois, SAD, u julu 1946.) je koristio dekadni brojni sistem. Za
pamenjejednecifrebilomujepotrebno10elektronskihcevi,odkojihjesamojednaradilaujednomtrenutku.

Uvoduraunarstvoidigitalnalogikakola 3
q
2
= b
2
+ b
3
r
2
+ + b
N-2
r
2
N-2

iostatakb
1
.Nastavljajuiovajpostupakdobijamosvecifreureprezentacijibroja|Aj usistemusaosnovom
r
2
. Naravno, sve navedene operacije deljenja vrimo u sistemu sa osnovom r
1
. Na poetku je potrebno
prevesti osnovu r
2
u sistem sa osnovom r
1
a na kraju dobijene vrednosti cifara b

u sistem sa osnovom r
2
.
Razlomljenideoprevodimovrloslino.Imamodaje:
{A] = o
-1
r
1
-1
+ o
-2
r
1
-2
+ +o
-m
r
1
-m
= b
-1
r
2
-1
+ b
-2
r
2
-2
+ +b
-m
r
2
-m

Akosadapomnoimo{A]sar
2
dobijamo:
r
2
{A] = b
-1
+ b
-2
r
2
-1
+ + b
-m
r
2
-m+1

Vidimodajeceodeopredhodnogizrazaupravojednakb
-1
= |r
2
{A]jdokjerazlomljenideo:
{r
2
{A]] = b
-2
r
2
-1
+ b
-3
r
2
-2
+ + b
-m
r
2
-m+1

Nastavljajuidaljeovajpostupakredomdobijamoostalecifreb
-
.Napomenimodacifreb

celogdelabroja
Adobijamouobrnutomredosledudokcifreb
-
dobijamoupravomredosledu.Ovajmetodjepogodankada
izdekadnogsistematrebaprevestibrojunekidrugisistemjerseoperacijudeljenjaovekmnogolakeizvodi
udekadnomnegounekomdrugombrojnomsistemu.

Ukolikoje r
2
= r
1
k
iliobrnuto r
1
= r
2
k
za neki ceobrojktadase prevodjenjemoeznatnouprostiti
primenomtreegmetoda.Predpostavimodajer
2
= r
1
k
.TadasegrupisanjempokuzastopnihcifarabrojaA
usistemusaosnovomr
1
dobijajednacifrausistemusaosnovomr
2
,odnosnovai:
|Aj = o
0
+ o
1
r
1
++o
n
r
1
n
= (o
0
+o
1
r
1
+ + o
k-1
r
1
k-1
) + (o
k
+ o
k+1
r
1
+ + o
2k
r
1
k-1
)r
2
+

Zadatak2.Primenommetodazaprevodjenjebrojevakodkogaseoperacijeizvravajuudekadnomsistemu,
prevestibroj(ABC)
16
izheksadekadnogudekadnisistem.

Reenje:

Najpre se sve cifre datog broja, kao i osnova prevedu u dekadni sistem. Onda se zamenom i
direktnimizraunavanjemudekadnombrojnomsistemudobijatraenareprezentacijabroja:
A = (ABC)
16
= 1u 16
2
+ 11 16 + 12 = 2748

Zadatak3.Prevestibroj19Sizdekadnoguoktalnisistemizvodeipritomoperacijeuoktalnomsistemu.

Reenje:

A = 19S = 1 1u
2
+9 1u + S = (1)
8
(12)
8
2
+ (11)
8
(12)
8
+ (S)
8
= (144)
8
+ (1S2)
8
+ (S)
8
= (Su1)
8

Zadatak 4. Prevesti broj A = 42 u binarni brojni sistem. Pritom izvoditi operacije u dekadnom brojnom
sistemu.

Reenje:

42 : 2 = 21 (u)
21 : 2 = 1u (1)
1u : 2 = S (u)
S : 2 = 2 (1)
2 : 2 = 1 (u)
1 : 2 = u (1)

Prematome,42 = (1u1u1u)
2
.

4 1.Brojnisistemi,prevodjenjebrojevaipredstavljanjepodatakauraunaru
Zadatak 5. Prevesti broj A = u.S12 u oktalni brojni sistem. Pritom izvoditi operacije u dekadnom brojnom
sistemu.Naiprvih7cifaraureprezentacijibrojaAuoktalnomsistemu

Reenje:

u.S12 * 8 = 2.496 (2)

u.496 * 8 = S.968 (S)
u.968 * 8 = 7.744 (7)
u.744 * 8 = S.9S2 (S)
u.9S2 * 8 = 7.616 (7)
u.616 * 8 = 4.928 (4)
u.928 * 8 = 7.424 (7)

A = (u.2S7S747 )
8

Zadatak6.Broj(SS4)
8
najpreubinarniazatimiuheksadekadnibrojnisistem.

Reenje:

Svaku oktalnu cifru datog broja prevedemo u binarni sistem i dobijene binarne brojeve jednostavno
nadoveemojedannadrugi.Dabiprevelibrojuheksadekadnisistem,binarnecifregrupiemougrupeodpo
4cifre.Svakojgrupiodgovarapojednaheksacifra.

(S)
8
= (1u1)
2
,(S)
8
= (u11)
2
,(4)
8
= (1uu)
2

(SS4)
8
= (1u1 u11 1uu)
2
= (1u1u111uu)
2
= (uuu1 u1u1 11uu)
2
= (1SA)
16

1.3.Predstavljanjecelihbrojevauraunaru

Zapredstavljanjecelihbrojevauraunarukoristimobinarnisistem.Pomounbita
3
(binarnihcifara),
moemopredstavitisvecelebrojeveodudo2
n
-1(najveibrojkojimoemopredstavitipomounbitaje
(11 11)
2
).Ovajnainkoristimozapredstavljanjepozitivnih(neoznaenih)brojeva.
Ukoliko elimo da predstavimo i negativne (oznaene) brojeve, prvi bit u reprezentaciji se koristi za
kodiranjeznakabroja.Postojeukupno3nainazapredstavljanjeoznaenihbrojeva.

1.3.1.Direktnokodiranjebitaznaka

Kodovognainasenapozicijibitaznakaupisuje0ukolikojebrojpozitivana1ukolikojenegativan.
Ostalihn - 1bitovasekoristizapredstavljanjeapsolutnevrednostibrojaubinarnomsistemu.Ovajnainje
sigurno najjednostavniji za predstavljanje, ali se osnovne aritmetike operacije nad ovako predstavljenim
brojevimatekoizvravaju.

1.3.2.Nepotpunikomplement

Cilj je izvriti takvo predstavljanje oznaenih brojeva da se aritmetike operacije mogu izvravati na
sliannainkaoikodneoznaenihbrojeva.NekajedatbrojAijaseapsolutnavrednostmoepredstavitiu
binarnom sistemu pomou n cifara (bitova). Kao i kod direktnog kodiranja i ovde e biti potrebno ukupno

3
Fraza binarna cifra se u raunarstvu veoma esto koristi. Zato je izmiljena sada ve standardna skraenica bit. Skraenica je
nastalaodengleskogbinarydigit.Inae,bitjereknjievnogengleskogjezikaiznaideli,parence.
Uvoduraunarstvoidigitalnalogikakola 5
n + 1 binarnih cifara. Za predstavljanje bita znaka se i ovde koristi isti nain kao i kod direktnog kodiranja.
Zatim se u binarnoj reprezentaciji apsolutne vrednosti broja |A| zamene cifre 0 i 1 na svakoj poziciji. Tako
dobijamopreostalihnbita.Opredstavljase(ubinarnomsistemu)sledeibroj:
A

= _
A, A u
2
n+1
- |A| - 1, A < u

Praktino se A

dobija tako to se u binarnoj reprezentaciji broja |A| zamene cifre 0 i 1 na svakoj poziciji.
Pomouukupnon +1bita,naovajnainjemoguepredstavitisvebrojeveuintervalu|-2
n
+ 1,2
n
- 1].
Sabiranje ovako predstavljenih oznaenih brojeva se obavlja na potpuno isti nain kao da su u
pitanju neoznaeni brojevi (pritom i bit znaka uestvuje ravnopravno u sabiranju) pri emu se eventualni
prenosnanajviembitudodajezbiru.
Definicijanepotpunogkomplementamoeseproiritinabilokojuosnovur.

Primer: Izvrimo sabiranje brojeva (1uu11)

2
i (1uuu1)
2
(u dekadnom sistemu su to brojevi 19 i 17).
Najpre predstavljamo ove brojeve u nepotpunom komplementu a zatim sabiramo ovako dobijene binarne
brojeve:

(1uu11)
2
= u1uu11
-(1uuu1)
2
= 1u111u

010011
101110
1 000001
1
000010
Vodeibitrezultataje0pazakljuujemodajerezultatpozitivanijednak2.

Da se u predhodnom primeru dobio bit znaka 1, bilo bi potrebno pronai apsolutnu vrednost
rezultata, tj. dekomplementirati rezultat. Ukoliko je poznat nepotpuni komplement A

broja A, apsolutna
vrednost|A|sedobijaponovnomprimenomoperacijekomplementiranjanabrojA

,odnosnovaiA

= A.

Zadatak 7. Izraunati vrednost izraza S2S - 14. Najpre oba broja predstaviti u binarnom sistemu, zatim
drugibrojkomplementiratiitakodobijenebrojevesabrati.

Reenje:

S2S = (1u1uuuu11)
2

14 = (111u)
2

Primetimo daprvibrojima9cifara ubinarnomsistemua drugi4.Najpre moramoobabrojadovestinaisti

brojcifara,toznaidadrugombrojudodajemojo5nulaplusjojednuzabitznaka,dokprvombrojusamo
nuluzabitznaka.Prematome,obabrojasadimajupo10binarnihcifara:
0 101000011
0 000001110

Sadavrimokomplementiranjedrugogbrojaisabiranje:

0 101000011
+ 1 111110001
0 100110100
+ 1
0 100110101

6 1.Brojnisistemi,prevodjenjebrojevaipredstavljanjepodatakauraunaru
Prematomerezultatjepozitivanijednak(1uu11u1u1)
2
= Su9.

Zadatak 8. Odabrati proizvoljan broj x, predstaviti ga u binarnom sistemu i nai vrednost x - x u

nepotpunomkomplementu.Prokomentarisatirezultat.

Reenje:

Neka je x = 11uu1. Reprezentacija ovog broja u nepotpunom komplementu je 0 11001. Broj x

dobijamotakotoinvertujemocifreureprezentacijibrojax.Takodobijamo100110.Sadaimamodaje:

011001
100110
111111

Dakle dobili smo rezultat 0. injenica da se nula moe predstaviti na dva naina u nepotpunom
komplementu je glavni razlog zato ovaj nain predstavljanja oznaenih brojeva nije praktino primenljiv u
raunarstvu.


1.3.3.Potpunikomplement

Glavninedostataknepotpunogkomplementajetajtojemoguenulupredstavitina2naina.Ovaj
nedostatak reava potpuni komplement (komplement osnove). Potpuni komplement se dobija kada se
nepotpunomkomplementubrojaAdoda1:
A

= A

+ 1
Dakle,najpreseinvertujubinarnecifreazatimsenanovodobijenibrojdoda1.Uovomkomplementunula
moe da se prikae na jedinstven nain (svi bitovi jednaki 0), a opseg brojeva koje je mogue na ovaj nain
predstavitije|-2
n
, 2
n
- 1].Ovimsepostieravnomernadistribucijapozitivnihinegativnihbrojeva.
Kod sabiranja u potpunom komplementu, eventualni prenos na najviem bitu se zanemaruje.
Napomenimo samo da se i ovaj komplement moe generalisati za bilo koju osnovu r i da se vrednost
potpunogkomplementabrojaAmoedefinisatiekvivalentnonasledeinain:
A

= _
A, A u
2
n+1
- |A|, A < u

Primer.Broj10110predstavitiupotpunomkomplementu:
Imamo da je 10110 u potpunom komplementu 010110 (dodali smo bit znaka koji je jednak nuli).
Sada invertujemo sve cifre i dobijamo 101001. Ovim smo dobili broj u nepotpunom komplementu. Zatim
dodajemo1idobijamobrojupotpunomkomplementu101010.

Zadatak 9. Predstaviti sledee brojeve u potpunom komplementu (u binarnom sistemu) pomou n = 1u

binarnihcifara(bitova):1,1,0,5,1023,1023,1024.

Reenje:

1 = 0000000001
- 1 = 1111111111
0 = 0000000000
- 5 = 1111110111
1023 = 0111111111
- 1023 = 1000000001
- 1024 = 1000000000

Uvoduraunarstvoidigitalnalogikakola 7
Zadatak 10. Izraunati vrednosti sledeih izraza predstavljajui brojeve u potpunom komplementu u
binarnomsistemu:

a) 912 + S2 -112u.
b) 6S4 + SS2 - 286.
c) -2S +S22 -12u.

Reenje:

a)Prevedimonajpresvebrojeveubinarnisistem.

912 = 1110010000
32 = 100000
1120 = 10001100000

Poto 1120 ima ukupno 11 binarnih cifara a ostali brojevi manje radiemo sa ukupno 12 bita. Sada
predstavljamobrojeveupotpunomkomplementuivrimosabiranje.

001110010000
000000100000
+ 101110100000
111101010000

Dobili smo negativan broj pa vrimo dekomplementiranje. Apsolutna vrednost rezultata je uuuu1u11uuuu
odnosno 176,pajerezultat176.

Zadatak 11. Pokazati da se primenom operacije komplementiranja na broj A prikazan u potpunom

komplementu dobija broj A (takodje u potpunom komplementu), kao i korektnost zbira dva broja
predstavljenanaovajnain.

Reenje:

Neka je A

= o
0
o
1
o
n
(ukljuujui i bit znaka). Invertovanje cifara o

zapravo predstavlja
oduzimanje broja A

od broja ija je binarna reprezentacija 111 11 (n + 1 jedinica). Ovaj broj je upravo

2
n+1
- 1. Prema tome operacija inverovanja daje rezultat 2
n+1
- 1 - A

. Dodavanjem jedinice dobija se

konani rezultat operacije komplementiranja 2
n+1
- A

. Odavde trivijalno sledi da se u oba sluaja A u i

A < ukomplementiranjemdobijabroj Aupotpunomkomplementu.
Dokaimo sada da se nad brojevima predstavljenim u potpunom komplementu operacija sabiranja
izvrava na predhodno opisani nain. Poto radimo sa ukupno n binarnih cifara a prenos na poslednjoj cifri
ignoriemo,mizapravoizvravamooperacijusabiranjapomodulu2
n+1
.Naravno,ovosabiranjejekorektno
ukolikojezbiruopsegubrojevakojisemogupredstavitiupotpunomkomplementupomounbitova.Dakle
posmatramo (A

+B

) mou 2
n
. Ako su A, B > u tada je A = A

i B = B

kao i A + B = A + B

pa je rezultat
taan.AkojeA uiB < uondaje
(A

+ B

) mou 2
n+1
= (A + 2
n
-|B|) mou 2
n+1
.
AkouztoiA |B|ondajepredhodniizrazjednakA -|B|.TakodjejeiA + B

= A - |B| = A - |B|.Prema
tome rezultat sabiranja je korektan. Ako je A |B| onda je rezultat sabiranja 2
n+1
-(|B| - A). Sada je
A +B

= A - |B| = 2
n+1
-(|B| - A). Opet dobijamo korektnost rezultata sabiranja. Sluaj A < u i B u
serazmatraanalogno.NekajesadaA < uiB < u.Imamodaje
(A

+ B

) mou 2
n+1
= (2
n+1
- |A| +2
n+1
- |B|) mou 2
n+1
= 2
n+1
- |A| - |B|
8 1.Brojnisistemi,prevodjenjebrojevaipredstavljanjepodatakauraunaru
Takodje je i A +B = -|A| - |B| = 2
n
-|A| - |B|. Prema tome i u ovom poslednjem sluaju zakljuujemo
dasedobijaispravnavrednostzbirabrojevaAiB.

Zadatak 12. Izraunati vrednosti sledea dva izraza koristei potpun komplement i reprezentaciju brojeva
pomoun = 1ubita:
a) 1u2S +1 b) -1u24 -1

Prokomentarisatidobijenerezultate.

Reenje:

a)

1023+1 = 0111111111
_ 1
1000000000

Primeujemo da smo dobili rezultat -1u24. Ovo
je posledica injenice da pravi rezultat izlazi iz
opsega brojeva koje je mogue predstaviti u
potpunomkomplementupomou10bita.
b)

- 1024- 1 = 1000000000
1111111111
0111111111

Dakle dobili smo rezultat 1023. I ovde pravi

rezultat1025izlaziizopsega.

1.4.BCDaritmetika

Binarni brojni sistem je najprirodniji za predstavljanje brojeva u raunaru. Sa druge strane, u

svakodnevnom ivotu se korisi iskljuivo dekadni sistem. Jedan nain za prevazilaenje ove razlike je da se
dekadnibrojevinajprekonvertujuubinarne,zatimizvrearitmetikeoperacijeinakrajurezultatikonvertuju
nazad u dekadni sistem. Poto kompjuter prihvata samo binarne vrednosti, potrebno je dekadne cifre
kodirati binarnim vrednostima i onda ih smestiti u memoriju. Kao to emo videti, mogue je nad ovako
kodiranim brojevima direktno izvravati aritmetike operacije. Ovaj nain predstavljanja brojeva se naziva
BCDkod(BinaryCodedDecimals,binarnokodiranedekadnisistemilibinarnodekadnikod).
Da bismo binarno kodirali svaku dekadnu cifru potrebno je bar 4 binarne pozicije jer je 2
3
< 1u
2
4
. Zbog toga e najvei broj binarnih kodova biti duine 4. Medjutim za neke kodove se ovaj broj bitova
poveavadabikodimaonekedrugezahtevaneosobine.UsledeojtabelidatojenekolikoBCDkodova.

Dekadna
cifra
8421 2421 XS3 2od5 9876543210
Hafmenov
kod
Grejov
kod
51111
0 0000 0000 0011 00011 0000000001 0000000 0000 00000
1 0001 0001 0100 00101 0000000010 1101001 0001 00001
2 0010 0010 0101 00110 0000000100 0101010 0011 00011
3 0011 0011 0110 01001 0000001000 1000011 0010 00111
4 0100 0100 0111 01010 0000010000 1001100 0110 01111
5 0101 1011 1000 01100 0000100000 0100101 0111 10000
6 0110 1100 1001 10001 0001000000 1100110 0101 11000
7 0111 1101 1010 10010 0010000000 0001111 0100 11100
8 1000 1110 1011 10100 0100000000 1110000 1100 11110
9 1001 1111 1100 11000 1000000000 0011001 1000 11111
Uvoduraunarstvoidigitalnalogikakola 9

Kod 8421 se esto naziva prirodni BCD kod jer se svaka dekadna cifra kodira svojom binarnom
reprezentacijom. Ovaj kod je najee u upotrebi zato to se aritmetike operacije nad ovako kodiranim
brojevimanajjednostavnijeobavljaju.

Kod 2421 ili Ajkenov kod je takodje teinski pri emu je teina prve cifre takodje 2. Ovaj kod je
komplementarni, tj ima osobinu da su kodovi cifara x i 9 -x komplementarni (dobijaju se jedan iz drugog
invertovanjemcifara).

KodXS3iliviak3takodjeimaosobinukomplementarnosti.Cifraxsekodiratakotoseubinarnomsistemu
predstavibrojx + S.

Ukodu2od5sezakodiranjekoristi5binarnihcifara.Kodovikojikoristevieodminimalnogbrojacifaraza
predstavljanjenazivajuseredundantnikodovi.TakvisusviostalikodoviosimGrejovogkoda.

Hafmenovkodspadaugrupukodovakodkojihjemogueotkritiiispravitigrekenastaleprilikomprenosa.
Naime, ako se pri prenosu neke cifre nadje greka na tano jednoj binarnoj poziciji, uredjaj je moe
automatski detektovati i ispraviti. Ako se greka javi na dve ili tri binarne pozicije, greku je mogue
detektovatialineijednoznanoispraviti.Utomsluajuuredjajsamosignaliziranastanakgreke.Akobitove
HafmenovogkodaoznaimosaABc
8
Cc
4
c
2
c
1
ondasukontrolnibitoviA,BiCredomjednaki
A = c
8
c
4
c
1
, B = c
8
c
2
c
1
, C = c
4
c
2
c
1
.

Grejov kod je neteinski kod sa osobinom da se kodni nizovi dve susedne cifre razlikuju u tano jednoj
binarnojpoziciji.estosenazivaiGrejovciklikikod.Ovajkodsemoedefinisatizasvebrojeveod0do15a
moeseproiritiinavieod4bita.

Kodovi koji su najee u upotrebi su 8421, 2421, XS3 kao i Grejov cikliki kod. U nastavku emo
prouiti nain na koji se izvode aritmetike operacije u 8421 kodu, i pod pojmom BCD kod
podrazumevaemoupravoovajkod.
Ukratko emo opisati postupak sabiranja brojeva predstavljenih u BCD kodu. Najpre se brojevi
saberu kao binarni brojevi. Poeljno je u zapisu odvojiti tetrade bitova koje odgovaraju razliitim ciframa.
Zatim se neke od cifara koriguju tako to se na mestu te cifre doda korekciona tetrada 0110 na osnovu
sledeihpravila:
1. Ukolikojedobijenacifraveaod10.
2. Ukolikojedobijenaciframanjaod10,aprilikomsabiranjabilojeprenosausledeutetradu
3. Ukolikojedobijenacifra9atetradasadesnestranejekorigovananaosnovupravila1ili3(ovimse
izbegavaviestrukakorekcija.
Posledodavanjakorekcionogniza(eventualniprenosipriovomdodavanjuseuzimajuuobzir)dobijasetaan
brojuBCDformatu.

Postoji jo jedan nain za sabiranje brojeva predstavljenih u BCD kodu. Algoritam se sastoji u
sledeem:
1. Najpre se sve tetrade prvog sabirka koriguju dodavanjem 0110. Prilikom ovog dodavanja nema
prenosa.
2. Zatimsenatakokorigovanprvisabirakdodadrugi.
3. Nakrajusetetradeizkojihnijebiloprenosakorigujudodavanjem1010ipritomseprenosunaredne
tetradeignorie.

10 1.Brojnisistemi,prevodjenjebrojevaipredstavljanjepodatakauraunaru
Zadatak13.Predstavitibroj9785uBCDkodovima8421,2421,Grejovkod,XS3.

Reenje:

8421:
1001 0111 1000 0101
2421:
1111 1101 1110 1011
Grejovkod:
1000 0100 1100 0111
XS3:
1000 0100 1100 0111

Zadatak 14. Predstaviti sledee brojeve u BCD kodu i izvriti odgovarajua sabiranja (u delovima a) i b)
koristitiprviaudeluc)druginainzasabiranje).
a)9785+1432
b)80499+19899
c)257+28563

Reenje:

a)
1001 0111 1000 0101
+ 0001 0100 0011 0010
1010 1011 1011 0111
+ 0110 0110 0110_____
1 0001 0010 0001 0111

Vidimo da druga, trea i etvrta tetrada (cifra) u rezultatu su vee od 10, pa prema tome na tim mestima
vrimokorekciju.Korekcijusabiramosarezultatomdabidobilikorektnuvrednostzbira.

b)
1000 0000 0100 1001 1001
+ 0001 1001 1000 1001 1001
1001 1001 1101 0011 0010
+ 0110 0110 0110 0110 0110
1 0000 0000 0011 1001 1000
Korekcijaseovdevrinaprvojidrugojtetradizatotopostojiprenosunarednutetradu,natreojzatotoje
vrednostveaod9kaoinaetvrtojzatotosenapredhodnojvrikorekcijanaosnovu1.pravila.

c)

0000 0000 0010 0101 0111

+ 0110 0110 0110 0110 0110
0110 0110 1000 1011 1101
+ 0010 1000 0101 0110 0011
1000 1110 1110 0010 0000
+ 1010 1010 1010 ____
0010 1000 1000 0010 0000

Uvoduraunarstvoidigitalnalogikakola 11
Zadatak 15. Broj X u Ajkenovom kodu ima zapis uu11 1111 11uu a broj u Grejovom kodu u11u u111.
NaiX +irezultatprevestiudekadnisistem.

1.5.Predstavljanjerazlomljenihbrojevauraunaru

Postojedvanainazapredstavljanjerazlomljenihbrojevauraunaru:
Predstavljanjebrojevaufiksnomzarezu
Predstavljanjebrojevaupokretnomzarezu

1.5.1Predstavljanjebrojevaufiksnomzarezu

Kod ovog naina se m bita koristi za predstavljanje celog dela broja a n bitova za predstavljanje
razlomljenog dela. Jedan bit (najvee teine) koristi se za predstavljanje znaka broja. Format ovog
predstavljanjajeprikazannasledeojslici.

Aritmetike operacije u ovom formatu se jednostavno realizuju. Najmanji broj koji se moe predstaviti u
ovomformatuje2
-m
.Takodjeapsolutnagrekapredstavljanjabrojevajekonstantnainezavisiodbroja.To
znai da je relativna greka vea za manje a manja za vee brojeve. Opseg vrednosti koje se na ovaj nain
mogupredstavitijemali.Zbogovihnedostataka,ovajnainseveomaretkokoristi.

Zadatak16.Predstavitiufiksnomzarezusledeebrojeve:
a) 189.931293
b) 530.8421983
c) 81.123312

Pritom za pamenje celog dela i znaka broja na raspolaganju je ukupno n = 22 bita a za pamenje
razlomljenogdelam = 1ubita.

Reenje:

a)Datbrojimasledeureprezentacijuubinarnomsistemu:
10111101. 11101110011010010011
Brojjepozitivan,pajebitznakajednak0.Ceodeobrojaima8cifara.Prematomepotrebnojedodatijo13
nulanapoetkubroja.Reprezentacijaufiksnomzarezuimasledeioblik:
00000000000000101111011110111001

b)
00000000000010000100101110111001

c)
10000000000000010100010001111110

12 1.Brojnisistemi,prevodjenjebrojevaipredstavljanjepodatakauraunaru
Zadatak17.
a) Nai vrednost najveeg i najmanjeg broja (po apsolutnoj vrednosti, razliitog od nule) koji moe da
se predstavi u fiksnom zarezu pri emu je za predstavljanje celog dela i znaka broja ukupno na
raspolaganjun + 1bitaazapredstavljanjerazlomljenogdelambita.

b) Definisati potpuni komplement za razlomljene brojeve u fiksnom zarezu uoptavajui odgovarajuu

definicijukojaseodnosinacelebrojeve.Opisatinainkakosemogurealizovatioperacijesabiranjai
oduzimanjabrojevaufiksnomzarezu.

Reenje:

a) Najvei broj po apsolutnoj vrednosti se dobija kada su svi bitovi osim bita znaka jednaki 1. Tada je
vrednostbrojajednaka
R = 2

=
n-1
=-m
2
]-m
m+n-1
]=0
= 2
-m
(2
m+n
- 1) = 2
n
-2
-m
.

Oigledno,najmanjibrojsedobijakadajesamobitnajmanjeteinejednak1.Vrednostbrojajetada
R = 2
-m
.

b) Sabiranje i oduzimanje mogu se obavljati na potpuno isti nain kao i kod celih brojeva. Pritom mora se
voditi rauna da broj bitova za predstavljanje kako celog tako i razlomljenog dela oba sabiraka (odnosno
umanjenika i umanjioca) budu jednaki. Ukoliko to nije sluaj potrebno je reprezentacije brojeva proiriti (u
optem sluaju na obe strane). Kada se postigne da su traeni brojevi bitova jednaki (odnosno da se take
kojerazdvajajuceoodrazlomljenogdelabrojapoklope)daljesesabrojevimaoperiekaodasutoupitanju
celi brojevi. Tako da bez problema moe da se definie potpuni (a i nepotpuni) komplement i da se na taj
nainrealizujeoduzimanje.

Primer.Predstavitibrojeve2.SiS.S7Sufiksnomzarezuinai2.S - S.S7S.

Ubinarnomsistemubrojevi2.SiS.2Sredomsepredstavljajukao1u.1i11.u11.Potodrugibrojima3cifre
u razlomljenom delu a prvi jednu, prvi broj proirujemo sa desne strane za dve cifre. Tako dobijamo
reprezentacijeovihbrojevaufiksnomzarezu:
010100
011011

Drugibrojkomplementiramoidobijamo1uu1u1.Sabiranjemdobijamosledeirezultat:

010100
+ 100101
111001

Dekomplementiranjem dobijamo da je rezultat -uuu111. Pritom ovo treba shvatiti kao broj u fiksnom
zarezu sa 3 cifre u razlomljenom delu. Prema tome rezultat je -u.111 u binarnom odnosno -u.87S u
dekadnomsistemu.

1.5.2.Predstavljanjebrojevaupokretnomzarezu

U mnogim oblastima javljaju se i vrlo velike i vrlo male vrednosti brojeva sa kojima se vre
izraunavanja.Prematome,potrebnojekreiratiformatkojiebitiustanjudapamtikakoveliketakoimale
Uvoduraunarstvoidigitalnalogikakola 13
brojevepriemuerelativnagrekazasvebrojevebitijednaka.Upravoteosobineimaformatupokretnom
zarezu. Svaki razlomljeni broj R mogue je predstaviti u sledeem eksponencijalnom obliku ili obliku sa
pokretnimzarezom
R = mb
L
.
Veliina m se naziva mantisa broja R, E eksponent a b osnova. Poto sve brojeve pamtimo u binarnom
sistemusmatraemodajeb = 2.Svakibrojjemoguepredstavitinavienainaueksponencijalnomobliku.
Zbog toga je usvojen standardni oblik koji se uvek koristi. U raunarstvu se brojevi u pokretnom zarezu
predstavljajunajeepomou32ili64bita.Razmotriemosluajkadakoristimo32bita.

Ukoliko se za predstavljanje brojeva koristi ukupno 32 bita, odgovarajui format se naziva

jednostruka tanost. Mantisa ima format m = 1. gde su sa oznaene preostale binarne cifre. Vrednosti
eksponenta E mogu biti kako pozitivne tako i negativne. Za predstavljanje eksponenta koristi se 8 bita i
pamti se broj c = E + 127. Jedan bit se koristi za znak (bit s). Preostali bitovi (ukupno 23) se koriste za
pamenjevrednosti.

NapomenimodasesvakibrojRnajedinstvennainmoeopisatitrojkom(s, c, ).Predstavljanjeseobavlja
kaonasledeojslici.

31 30 23 22 0
s e f

Pritomvrednostibrojacmogubitiod1do254itadajevrednostbrojaR = (-1)
s
1. 2
c-127
.Vrednosti
0i255koristesezaopisivanjesledeihekstremnihsluaja(Rjevrednostbrojakojisepredstavlja).
a) c = 2SSi = u.OndajeR = NoN.
b) c = 2SSi = u.OndajeR = (-1)
s
.
c) c = ui = u.OndajeR = (-1)
s
u.
d) c = ui = u.OndajeR = (-1)
s
u. 2
-126
.

Ako je c = 2SS a = u tada je rezultat nebroj ili NaN (Not a Number). Ovaj ekstremni sluaj se koristi
ukolikojeprilikomizraunavanjadolodogreke.Vrednostbrojajetadakodgrekekojajenastala.NaNse
koristi prilikom otkrivanja sledeih neregularnosti pri izvravanju operacija sa realnim brojevima: (1)
neispravnaoperacija,(2)deljenjesanulomi(3)prekoraenje.Podneispravnimoperacijamapodrazumevaju
sesledeinedefinisaniizraziuu,u ,r r < uitd.

Ako je c = u i = u tada se radi o denormalizovanim brojevima. Kod ovih brojeva je eksponent jednak
minimalnojvrednostiavodeibitmantisejednaku.Ovosupoapsolutnojvrednostinajmanjibrojevikojeje
moguepredstavitiuformatupokretnogzareza.

Napomenimo samo jo da u ovom formatu postoje dve reprezentacije za nulu (ako je c = u i = u).
Medjutim ova injenica ne predstavlja problem (kao to je to bio sluaj kod nepotpunog komplementa)
potosuoperacijekojeseizvravajunadbrojevimaupokretnomzarezuionakodovoljnosloene.

Ukolikojeduinacelogbroja64bita,pamenjeseobavljanaistinainpriemujesadc = E + 1u2S
ipredstavljasepomou11bitaasepredstavljapomou52bita.

Zadatak18.Predstavitiupokretnomzarezupomou32bitasledeevrednosti:
a)129.3123,b)2
100
,c)S4 2
-50
d)2
-130

Reenje:

14 1.Brojnisistemi,prevodjenjebrojevaipredstavljanjepodatakauraunaru
a)Kadabrojpredstavimoubinarnomsistemudobijamo:
(1.uuuuuu1u1uu11111111)
2
2
7

Prema tome imamo da je c = 7 + 127 = 1S4 = (1uuu11u)
2
dok je = uuuuuu1u1uu11111111uuu.
Prematometraenopredstavljanjebrojaje
00100011000000010100111111110000

b)Nasliannainkaoudelua)dobijamodajec = 1uu +127 = 227 = (111uuu11)

2
i = upajetraeno
predstavljanje
01110001100000000000000000000000

c)S4 = (1uuu1u)
2
2
-50
= (1.uuu1)
2
2
-44
,
c = -44 +127 = (1u1uu11)
2
, = uuu1uuuuuuuuuuuuuuuuu,
00101001100010000000000000000000

d) Poto je eksponent ovog broja manji od -126, radi se o denormalizovanom broju. Prema tome c = u a
= uuu1uuuuuuuuuuuuuuuuuuuodnosnoreprezentacijabrojaje:
00000000000010000000000000000000

Zadatak19.Predstavitiupokretnomzarezu,ustandardnomformatujednostruketanosti:
a) najveipozitivanbroj
b) najmanjipozitivanbroj
c) najveinegativannormalizovanbroj
d) najmanjinegativandenormalizovanbroj

Reenje:

a)Najveamoguavrednostbrojacje254audelusvih23bitasujednaki1.Prematometojebroj:
01111111011111111111111111111111

b)Najmanjipozitivanbrojsedobijakadajec = uikadajesamoposlednjibitbrojajednak1.
00000000000000000000000000000001

c)Najveinegativannormalizovanbrojsedobijauac = 1i = uiimapredstavljanje:
10000000100000000000000000000000

d)Najmanjinegativandenormalizovanbrojdobijasezac = uikadasusvibitovibrojajednaki1.
10000000011111111111111111111111

Zadatak20.Naivrednostisledeihbrojevapredstavljenihuformatujednostruketanosti:
a) 1u11u1u1uu1uuu1u1u111uuuuuuuuuuu
b) 111111111uuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuu
c) 111111111uuuuuuuuuu1uuuuuuuuuuuu
d) uuuuuuuuuuuuu1uuuuuuuuuuuuuuuuuu

Reenje:

a) c = u11u1u1u, = u1uuu1u1u111, pa je E = -21 odnosno m = 1. = 1.S4248. Vrednost broja je

R = 1.S4248 2
-21
.

b)potojec = 2SS, = uis = 1zakljuujemodajeR = -.

Uvoduraunarstvoidigitalnalogikakola 15

c)potojec = 2SS, = uzakljuujemodajeR = NoN.

d)potojec = u,brojjedenormalizovan. = uuuu1uuu pazakljuujemodajeR = 2

-131
.

1.6.Predstavljanjeznakovnihpodataka

Znakovni ili alfanumeriki podaci su podaci koji se pojavljuju u formi itljivoj za ljude. Ovi podaci su
sastavljeni od nizova rei nad usvojenim skupom znakova koji obino sadri velika, mala slova engleske
abecede, decimalne cifre, znake aritmetikih operacija, znake interpunkcije, specijalne znake itd. Nad
ovakvim podacima primenjuju se operacije kao to su spajanje niza, izdvajanje dela niza, traenje zadatog
podniza i druge. Uvodjenje znakovnih podataka omoguilo je pamenje, obradu i tampanje u tekstualnom
oblikupodatakaolicimaiobjektimainjihovimosobinama,obradutekstaraznenamenekaotojeizdavaka
delatnost ili obrada teksta u kancelarijama. Takodje i u nekim naunim i korisnikim aplikacijama postoji
potrebaoznaavanjaodredjenihizraunatihvrednosti,dabiseznalotatevrednostizapravopredstavljaju.

Za predstavljanje znakovnih podataka koriste se standardni binarni kodovi odnosno binarni kodovi
usvojeniodnacionalnihimedjunarodnihorganizacijazastandardizaciju.NajpoznatijikodjesigurnoISO7kod
ili ASCII American Standard Code for Information Interchange. Svaki karakter se u ovom kodu predstavlja
pomou 7bitne kodne rei. U sledeoj tabeli dati su kodovi svih karaktera koji se mogu kodirati pomou
ASCII koda. Vrste tabele su indeksirane pomou 3 najstarija bita (b
7
b
6
b
5
) a kolone pomou ostala 4 bita
(b
4
b
3
b
2
b
1
).

0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 A B C D E F
0 NUL SOH STX ETX EOT ENQ ACK BEL BS HT LF VT FF CR SO SI
1 DLE DC1 DC2 DC3 DC4 NAK SYN ETB CAN EM SUB ESC FS GS RS US
2 SP ! " # $ % & ' ( ) * + , . /
3 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 : ; < = > ?
4 @ A B C D E F G H I J K L M N O
5 P Q R S T U V W X Y Z [ \ ] ^ _
6 ` a b c d e f g h i j k l m n o
7 p q r s t u v w x y z { | } ~ DEL

Prilikomsmetanjaumemorijuipri prenosupodatakazasvakiznaksekoristi8bita (1bajt).Dodatnibitse

koristi za proveru parnosti. Ovaj bit se takodje moe koristiti za proirenje ISO 7 koda kakobi se predstavili
neki simboli specifini za pojedine jezike. Na taj nain svaka zemlja formira svoje proirenje ISO 7 koda.
Prema tome tekst napisan npr. na irilici (kodna tablica proirenja ASCII kodaza irilicu data je standardom
JUSI.B1.015)neebitikorektnoprikazannaraunarukojinpr.koristihebrejskuekstenzijuASCIIkoda.Ovoje
ozbiljan nedostatak ASCII koda i zbog toga se pristupilo konstrukciji novih kodova koji ne pate od ovog
problema.
16 1.Brojnisistemi,prevodjenjebrojevaipredstavljanjepodatakauraunaru

Na taj nain se dolo do novog standarda Unicode za predstavljanje alfanumerikih podataka. Sada
se svaki karakter reprezentuje pomou 16 bita. Kodna re bilo kog simbola u kodu Unicode moe se
predstavitipomouetiriheksadekadnecifre.Naprimer,kodovisvihkarakterakojisekodirajuukoduASCII
dobijaju se tako to se na odgovarajui ASCII kod dodaju dve nule (tj (uu)
16
). Ovaj kod moe da kodira
ukupno65536karakteratojedovoljnodasekodiravelikibrojslovaisimbolakarakteristinihzanekijezik.
Svaka kodna re u ovom kodu moe se predstaviti pomou dva bajta. Postoje dva naina za smetanje ova
dvabajtaumemoriji.Oznaimosa0niiasa1viibajt.Ukolikoseumemorijibajtovismetajuuredosledu
10ondasetosmetanjenazivalittleendianausuprotnombigendian.Kojieseodovadvanainakoristiti
zavisi od vrednosti prva dva bajta u poruci. Ako su oni redom jednaki FE i FF onda se koristi littleendian a
akosujednakiFFiFEredomondasekoristibigendian.

Danassuuupotrebiikodovikodkojihduinakodnihreinijekonstantnaizavisiodkarakterakojise
kodira. Tako se najee ASCII karakteri predstavljaju samo pomou jednog bajta (izmedju ostalog da bi se
ostvarilapotpunakompatibilnostsaASCIIstandardom)doksezanekespecijalnekarakterekoristi2,3ilivie
bajtova.PrimertakvogkodajeUTF8kojipredstavljaekstenzijuUnicodekoda(onsealternativnonazivaUTF
16).

Zadatak21.KojaserepredstavljasledeimUnicodestringovima:
a) FEFF0043006F00640065
b) FFFE43006F0064006500

Reenje:
Udelupoda)zakljuujemodasekoristiformatlittleendian.Prematomeumemorijisesmetanajpreviipa
ondaniibajt.Prematomeakoproitamonaredna2bajtadobijamodaje00viia43nii.Potojeviibajt
00 radi se o ASCII karakteru iji je kod 43. Vidimo da se radi o karakteru C. Ako ovaj postupak nastavimo
daljedobiemodajetraenareCode.

Udelupodb)nasliannainzakljuujemodaseradiobigendianformatuidajetraenaretakodjeCode.

Zadatak 22. Ukoliko se najvii bit u ASCII kodu odredjuje kao bit parnosti, utvrditi da li je ispravno preneta
kodna sekvenca i dekodirati je: 01000100 11100101 01110100 11100101 11010010
01011111 01101111 01100110 01011111 00101110 01101001 11110011.

Reenje:

Najpreproveravamodalijebitparnostiispravan,sabiranjemostalihbitovapomodulu2iuporedjivanjemsa
bitom parnosti. Poto smo utvrdili da je bit parnosti ispravan u svakom prenesenom bajtu, ovaj bit
izbacujemoidekodiramosekvencu.ZnakovninizkojinaovajnaindobijamojeDeXteR_of_Nis.

Uvoduraunarstvoidigitalnalogikakola 17
1.7.Zadacizavebu

Zadatak1.Izvritiodgovarajueoperacijebezprevodjenjabrojevaudekadnisistem.
a)(71S)
8
+ (S67)
8
b)(1SF)
16
(A7)
16
c)(11u1u1)
2
(11u11u)
2

Zadatak2.Odreditisvebrojeveb Stakvedajebroj(121)
b
kvadratnekogbroja.

Zadatak3.Odreditinajmanjiprirodanbrojb 1utakavdajebroj(792)
b
deljivbrojem(297)
b
.

Zadatak4.Konvertovatisledeebrojeveuodgovarajueosnove
a)(SS17.6S126)
8
uheksadekadnisistem.
b)(F921.ABC)_16uoktalnisistem.
c)(AB.CD)udekadnisistem.
d)2132ubinarnisistem.

Zadatak5.Izvritisledeeoperacijeunepotpunomipotpunomkomplementu:
a)S12S1 - 42S8 +9884 b)12.S829 +9u.98 - 1.7 c)877.21S + S2.21
Prilikomkonverzijeubinarnisistemrazlomljenebrojevezaokruitina9decimala.

Zadatak 6. Predstaviti brojeve 8S1 i 79S u BCD kodu 8421 a zatim nai njihovu sumu (korienjem najpre
prvogazatimidrugognaina).RezultatpredstavitiuHafmenovomkodu,uGrejovomkoduikonvertovatiga
nazadudekadnisistem.

Zadatak7.Broj-482.1S29uS1predstavitinajpreuformatusafiksnim zarezompriemuse ceodeobroja

predstavlja pomou 15 a razlomljeni pomou 17 bita, zatim u formatu sa pokretnim zarezom i to najpre u
jednostrukojaondaudvostrukojtanosti.Brojcifaradelauobasluajaograniitina10.

Zadatak 8. Opisati ekstremne sluajeve u formatu dvostruke tanosti. Nai najvei i najmanji pozitivan broj
kojisemoepredstavitiuovomformatu.

Zadatak 9. Znakovne podatke Marko i DeXteR kodirati standardnim ASCII kodom i predstaviti njihov
izgled u binarnom kodu u obliku u kome se smetaju u memoriji pri emu se osmi bit odredjuje kao bit
parnosti.