Futurizam

LAZAR TRIFUNOVI; Lomljnje oblika futurizam

Kubizam u umetniki ivot ulazi neujno uz dugotrajan i naporan rad. Nasuprot njemu nalazi se
futurizam koji se pojavio u obliku prave eksplozije, sa manifestom koji je 1909. godine u
pariskom Figarou proklamovao pesnik Filippo Tommaso Marinetti
1
. Izjavio je da odbacije ceo
stari svet, tradiciju i graanske institucije: moramo unititi biblioteke i muzeje koji kao groblje
prekrivaju Italiju; treba iveti novim, modernim ivotom koji dolazi i u kom dominira samo
jedna lepota lepota brzine. Ovom pesniku prikljuuju se i slikari: Umberto Boccioni,
Carlo Carr, Luigi Russolo, Giacomo Balla, Gino Severini . Njih petorica sveano su objavili
1910. godine u torinskom pozoritu Manifest futuristikih slikara, uz zvidanje i tuu u sali.
Meutim, oni su istvarili ono to su naumili revolt, bunu, agresiju, amar javnom ukusu. Svaki
njihov nastup zaista su pratile bune izjave, polemike, poricanje; uz slike ila je re, teorija,
poetika. Ponekad je teko odrediti da li su za modern umetnost znaajniji njihovi manifesti ili
njihova dela poto u tekstovima ima vie smelosti i prorokih izjava nego u slikama koje
ponavljaju kubistiku formu i tehniku neoimpresionizma.
Futurizam je bio opsednut modernim svetom, tehnikom, industrijom, avionima, automobilima,
bukom gradskog ivota. nastao je u vreme kada je prva industrijska revolucija ila ka usponu,
nije se plaio otuenja, sirotinje ili bede u velikim gradovima jer je verovao da e maina
izmeniti svet, pejza, ovekovu psihu, njegova oseanja, ponaanje. Futuristi su prihvatili
tehniko drutvo bez otpora i gorine, koji su inae proimali njihove savremenike, i pokuali da
se potpuno prilagode tom svetu brzine. Zbog toga su predloili integraciju ivota i umetnosti

1
Pesnik, romanopisac i dramaturg, Marinetti se proslavio kao zaetnik futurizma, prvog avangardnog pokreta XX
veka. U 11 taaka svog Manifesta futurizma, objavljenog u francuskim novinama Le Figaro 1909. godine, ustanovio
je novu etiku i estetiku, najavljuje poetiku koja e opevati brzinu, stroj, opasnost, agresiju, odvanost, te objavljuje
rat prolosti i tradiciji. Nakon ovog manifesta, usledili su i drugi manifesti od kojih je posljednji, Manifest
futuristike fotografije, izaao 1930. godine.

kako bi posmatraa uveli u delo ili, kako se to kae u Manifestu iz 1910. godine
2
: Slikari su
ispred naih oiju postavili objekte i osobe, a me emo od sada posmatraa da postavimo u
sredite slike.
Futuristi su bili odani novom svet u kome su pokret i brzina predstavljali njegova dva osnovna
obeleja, pa sui h zbog toga i preneli u neposrednu slikarsku praksu. Dok je kubista kruio oko
statinog predmeta kako bi analizirao njegove delove, futuristi su aktivirali unutranju snagu i
energiju pradmeta, pokrenuli ga, ubrzavali i pratili kako vibrira, kako se umnoava i deformie u
prostoru. Futurista ne posmatra ve ivi predmet, pokuava da ostvari psiholoku indetifikaciju
sa njim. Da bi posmatra mogao da se prenese u centar slike, to je bio njihov osnovni cilj, slika
mora da bude sinteza onoga ega se seamo i onoga to vidimo. Na primer: kada kubista slika
figuru na balkonu, ne ograniava se samo na ono ta on opaa, ve u sliku uvodi sve ono to
figura vidi: guvu na ulici, dvostruke redove kua i drvoreda, niz detalja sa leve i desne strane.
Zbog toga su i one, kao i kubisti, govorili o etvrtoj dimenziji, mada su se razilazili u shvatanju8
sutine pojma: za futuriste etvrta dimenzija je bila jedan sistem, multiplikacija koji rui oblik i
sliku, u stvari tip posebnog dinamizma koji usmerava unutranje sile oblika.
Slikarski jezik futurista je u osnovi bio eklektian, skup tuih otkria i reenja koja su povezali
linijama sila i u sve to ubacili anarhinu i eksplozivnu sadrinu, kontradiktorno shvatanje sveta
sainjeno od ljubavi i mrnje, negacije i afirmacije, ropstva i slobode. Od kubizma su uzeli
geometrijski skrojenu formu iako su ga kritikovali zbog enstvenosti i statinosti; impresionizam
su odbacili zbog refleksa svetlosti, ali im nije smetalo da se poslue poentilistikom tehnikom;
innspiraciju za boje brzine, radosti i vatrometa ponekad su pronalazili i kod fovista.

2
Il manifesto dei pittori futuristi, objavljen je 1910. godine, a iste godine izloeni su u Milanu i prvi futuristiki
radovi.
Kao posledica estetike brzine, u futuristikom slikarstvu preovladava element dinamizma: u pokretu sudeluju i
objekt i prostor unutar kog se on kree. Dinamizam vozova, aviona, uurbanost svakodnevnog ivota, naglaeni su
komplementarnim bojama i snanim potezima etkicom. Svoj analitiki pristup stvarnosti, geometrijski karakter
oblika, fragmentaciju i dekompoziciju plohe i volumena, futuristi duguju kubizmu. Naglaeno je kubistika i tehnika
lomljenja slikarske povrine na djelie, od kojih svaki belei drugaiju prostorno-vremensku perspektivu, dok je
izraziti kolorizam u suprotnosti s monohromijom nekih kubista. U pokuajima da slikarskim sredstvima prikae
zvukove, futurizam se pribliava apstrakciji. Futurizam je oprean statinosti i nepominosti metafizikog
slikarstva Giorgia de Chirica.

Njima je bilo vanije da srue staro nego da izgrade novo utvrenom poretku treba supretstaviti
haos, to e kao metod prihvatiti gotovo sve avangarde u XX veku. Ali, kada je u praxi moralo
da se pree sa destrukcije na izgradnju, sa rei na delo, futurizam je uspeo da pomeri statinu
kubistinu formu: na njihovim slikama pas je potrao, konj pojurio, avion poleteo. Da to
postignu, oni su pronali neto to je bilo njihovo lino fenomen sile, u stvari, veliku
pokretaku snagu koja se izraavala na razliite naine, a najvie kao linija-sila, foroma-sila i
unutranja sila. Te semantike jedinice deluju jedna na drugu i logino odreuju ritam, dinamiku
i znaenje cele slike. Verovatno da je tim otkriem italijanski futurizam dao najznaajniji
doprinos modernom slikarstvu, posebno u vreme Prvog svetskog rata, kada je pokret doao do
vrhunca i kada je njegove teze poela da proverava velika i surova maina rata. One je neke
potvrdila, ali veinu odbacila tako da se posle rata pokret nije stvaralaki produio, iako su u
njegove redove pristigli i novi pesnici i slikari.

FILIPPO TOMMASO MARINETTI; Manifest futurizma
Moji prijatelji i ja smo ostali budni cele noi, ispod hramovskih lampi ije su mesingane kupole
sijale kao i nae due, jer su, poput njih, obasjane unutranjim sjajem elektrinih srca. Nogama
smo, na bogatim persijskim tepisima, gazili svoju uroenu lenjost, dok smo raspravljali do
krajnjih granica logike i krabali po papiru ludake rei.
Srca su nam bila ispunjena neizmernim ponosom dok smo oseali da stojimo sasvim sami, kao
svetionici ili straari na usamljenoj postaji, naspram armije neprijateljskih zvezda, ulogorenih u
svoje nebeske bivake. Sami sa mainistima u paklenim loionicama ogromnih brodova, sami sa
crnim duhovima koji divljaju u stomacima besnih lokomotiva, sami sa pijancima dok udaraju
krilima o zidove.
Zatim smo uznemireni iznenadnim tutnjem velikih dvospratnih tramvaja, ipartanih svetlou
poput sela koja slave svoje svetce, a onda ih nabujali Po srui i kroz brzake i vrtloge odvue do
mora.
Tada nastupa tiina. Dok smo sluali poslednju utihnulu molitvu starog kanala i mrvljenje kostiju
umiruih palata, sa njihovim bradama od zelenog rastinja, iznenada su gladni automobili zaurlali
ispod naih prozora.
'Dodjite prijatelji!' rekoh. 'Hajdemo! Najzad su Mitologija i mistini kultovi iza nas.
Prisustvovaemo raanju kentaura i uskoro emo videti let prvih anela! Moramo da razvalimo
kapije ivota da bi proverili reze i katance! Hajdemo! Evo prvog zemaljskog svitanja! Nita se ne
moe meriti sa divotom koju prua prvi udar njegovog crvenkastog maa na nau milenijumsku
tamu.'
Otili smo do tri usnule maine da mazimo njihove grudi. Leao sam na mojoj, poput lea na
odru kada me je oiveo prizor toka sa giljotinom koji je pretei iao ka mom stomaku.
Veliki nastup ludila povratio nas je u ivot i odveo nas na ulice, strme i duboke, poput sasuenih
vododerina. Tu i tamo nesrene lampe u prozorima uile su nas da preziremo nae matematike
oi. 'Miris' uzviknuo sam, 'miris je dovoljno dobar za divlje zveri'.
I lovili smo, kao mladi lavovi, smrt u njenom crnom krznu nagizdanom bledim krstovima, dok je
trala pred nama pod prostranim ljubiastim nebom, opipljivim i ivim.
I jo uvek nismo pronali idealnu Ljubavnicu, iji bi se oblik pruao ka oblacima, niti okrutnu
Kraljicu kojoj bi smo ponudili svoje leeve izuvijane u obliku vizantinskih prstenova! Nema
razloga za umiranje osim elje da se otarasimo prevelikog tereta nae hrabrosti!
Vozili smo dalje, gnjeei pod usijanim tokovima pse uvare na pragovima kua, kao
okovratnike pod peglom.
Ukroena smrt pojavljivala se predamnom na svakom oku, pruajui mi ruku i ponekad me,
leei na zemlji uz buku razjapljenih eljusti, gledala barunasto sa dna bare.
'Ostavimo za sobom razum poput odvratne ljuture i sjurimo se, poput plodova nabujalih
ponosom, ka sisi i usnama sveta! Nahranimo nepoznato, ne iz oajanja, ve prosto da bi smo
obogatili nepregledne zalihe Apsurda!'
im sam izgovorio ove rei, brzo sam se vratio na na svoju stazu sa ludakim nadahnuem
kueta koje grize sopsteni rep, kada su me iznenada dva biciklista osudila i zateturala se
predamnom kao dva ubedljiva, ali kontradiktorna razloga. Njihovo glupavo njihanje prepreilo
mi je put. Kakvi dosadnjakovii! Ua! Nakratko sam zastao, a onda, zgroen pojurio bam!
naglavake u jarak.
O, materinski jarku, dopola ispunjeni blatnjavom vodom! Fabriki slivniku! Usta su mi bila puna
osnaujue prljavtine koja me je podsetila na crnu sisu moje sudanske dojilje!

Dok sam se uspravljao, blatnjav i smrdljiv, osetio sam kako vreli udar radosti veselo bui moje
srce. Gomila ribara i reumatinih prirodnjaka skupila se, uasnuta, oko ovog uda. Paljivo i uz
oklevanje podigli su ogromnu kuku da upeca moja kola koja su liila na veliku kopnenu ajkulu.
Polako su se podigla, ostavljajui u jarku, kao krljut, svoju lepu asiju i udobni tapacirung.
Mislili smo da je moja dobra ajkula mrtva, ali probudio sam je jednim dodirom po njenim
monim leima i jednom oivljena, jurila je najbre to je mogla na svojim perajima.

Onda sam, lica prekrivenog fabrikim blatom, prekrivenog ogrebotinama od metala, beskorisnim
znojem i nebeskim gareom, uz negodovanje ozbiljnih ribara i ljutitih prirodnjaka, izdiktirao
svoju prvu volju i testament svim ivim ljudima na zemlji.
1. Hoemo da pevamo o ljubavi prema opasnosti, energiji i uurbanosti.
2. Osnovni elementi nae poetike bie hrabrost, drskost i pobuna.
3. Knjievnost je do sada veliala zamiljenu nepokretnost, ekstazu i dreme. Mi hoemo da
uzdignemo agresiju, grozniavu nesanicu, usiljeni mar, rizini skok, pljesak i udar
pesnice.
4. Objavljujemo da su divote sveta obogaene novom lepotom: lepotom brzine. Trkaki
automobil sa haubom ukraenom velikim cevima nalik na zmije sa eksplozivnim
dahom...urlajue motorno vozilo koje kao da se pokree vatrom iz mitraljeza lepe je od
pobede kod Samotrakija.
5. Hoemo da pevamo oveku za volanom, idealnoj osovini cele zemlje, dok ona juri
svojom orbitom.
6. Pesnik mora ispuniti sebe toplotom, glamurom i genijalnou da bi pojaao ar
primordijalnih elemenata.
7. Lepota postoji samo u borbi. Nema remek-dela iji karakter nije agresivan. Poezija mora
da predstavlja nasilni obraun sa nepoznatim silama, primoravajui ih da se potine
oveku.
8. Nalazimo se na krajnjem rtu vekova! Kakva je danas korist od gledanja u prolost kada
moramo otvoriti misteriozne kapke nemogueg? Vreme i Prostor umrli su jue. Ve sada
ivimo u apsolutnom, jer ve smo stvorili venu, sveprisutnu brzinu.
9. Hoemo da slavimo rat jedini lek za svet militarizam, patriotizam, destruktivne
inove anarhista, divne smrtonosne ideje i prezir prema enama.
10. Hoemo da unitimo muzeje i biblioteke, da se suprotstavimo moralu, feminizmu i
svakom oportunizmu i utilitaristikom kukaviluku.
11. Pevaemo o velikim gomilama zavedenim radom, zadovoljstvom i pobunom; o
raznobojnom i polifonom talasu revolucija u savremenim prestonicama; o nonim
vibracijama arsenala i radionaca obasjanih nasilnim elektrinim mesecima; o
prodrljivim eleznikim stanicama koje gutaju purnjajue zmije; o fabrikama koje su za
oblake zakaene nitima dima koji isputaju; o mostovima koji su se, poput gimnastiara,
pruili preko korita osunanih reka; o avanturistiki nastrojenim parnjaama koje
njukaju horizont; o lokomotivima velikih grudi koje, poput ogromnih elinih konja sa
visokim dimnjacima umesto uzda, pukaju po inama i o klizeem letu aeroplana iji
propeleri zvue kao lepetanje barjaka i aplauz entuzijastine publike.
Ovaj manifest razornog i zapaljivog nasilja sastaljamo u Italiji i time danas osnivamo Futurizam,
jer hoemo da spasimo Italiju od gangrene profesora, arheologa, turistikih vodia i antikvara.
Italija je predugo bila velika trnica polovne robe. Hoemo da se otarasimo nebrojenih muzeja
koji je prekrivaju nebrojenim grobljima.
Muzeji, groblja! Toliko su identini u stvarnoj jukstapoziciji njihovih tela da ne znaju jedni za
druge. Javne spavaonice u kojima spavate drug do druga, zauvek sa biima koja prezirete ili ne
poznajete. Reciprona je i surovost slikara i skulptora koji ubijaju jedni druge u istim tim
muzejima udarima linija i boja. Jednu posetu godinje, kao to odlazimo na grobove preminulih
blinjih, to moemo dozvoliti! Moemo da zamislimo ljude kako jednom godinje stavljaju
cvee ispod okonde! Ali nositi nau tugu, nau krhku hrabrost i nau uznemirenost svaki dan u
muzej, to je nedopustivo! elite li da se trujete? Hoete li da istrulite?
ta moete da pronaete na staroj slici osim bolne iskrivljenosti umetnika koji pokuava da
probije neprobojne barijere koje ga spreavaju da u potpunosti izrazi svoj san?

Diviti se staroj slici znai nalivati sopstvenu ulnost u pogrebnu urnu, umesto usmeravanja ka
napred uz nasilno bujanje stvaranja i akcije. Da li hoete da potroite najbolji deo sebe u
beskorisnom divljenju prolosti nakon ega ete biti isrpljeni, umanjeni i izgaeni?
Zaista, svakodnevne posete muzejima, bibliotekama i akademijama (tim grobljima uzaludnog
truda, krstovima razapetih snova, registrima loih startova) su za umetnika ono to je produena
roditeljska kontrola za inteligentne mlade ljude, opijene sopstvenim talentima i ambicijama.
Za umirue, za invalide i zarobljenike to je moda ispravno. To je, moda, neka vrsta melema za
njihove rane, divljenja vredna prolost u trenutku kada im je uskraena budunost. Ali mi to
neemo trpeti, mi mladi, snani i ivi Futuristi!
Neka pristupe dobre palikue garavih prstiju! Evo ih! Naloite vatre ispod polica biblioteka!
Preusmerite kanale da poplave podrume muzeja! Neka plivaju slavna platna! Uzimajte pijuke i
ekie! Podrijte temelje asnih gradova!
Najstariji meu nama nemaju jo ni trideset godina: imamo, dakle, najmanje deset godina da
postignemo na cilj. Kada nam bude etrdeset, neka nas mlai i snaniji ljudi bace u kante za
otpatke, kao to se radi sa beskorisnim rukopisima! Oni e doi sa raznih strana, noeni lakim
ritmom svojih prvih pesama, hvatajui se za vazduh predatorskim prstima i njukajui lepi miris
naih raspadajuih duhova na kapijama akademija, kada ve budemo obeani katakombama
biblioteka.
Ali nas tamo nee biti. Konano e nas pronai jedne zimske noi, duboko u unutranjosti, u
tunom hangaru kojim e se razlegati monotoni eho kie, kako puzimo pored naih uzdrhtalih
aeroplana, grejui ruke na bednoj vatrici koju e proizvesti sagorevanje naih dananjih knjiga,
nadvienih sjajnim uzletom njihovih slika.
Okupie se oko nas, dahui bolno i razoarano. Ogoreni naom dostojanstvenom i neumornom
hrabrou, pojurie da nas ubiju, mrzei nas onoliko koliko njihova srca budu opijena ljubavlju i
divljenjem prema nama. Snana, zdrava Nepravda zraie im iz oiju, jer umetnost moe biti
samo nasilje, okrutnost i nepravda.
Najstariji meu nama nemaju jo ni trideset, a ve smo spiskali bogatstva, bogatstva snage,
ljubavi, hrabrosti i iste volje. Radiemo tako, prenagljeno, delirino i bez razmiljanja dok nam
ne ponestane daha.
Pogledajte nas! Nismo bez daha, naa srca nisu ni najmanje umorna, jer ona su hranjena vatrom,
mrnjom i brzinom! Iznenaeni ste? To je samo zato to se ni ne seate ta znai biti iv! Stojei
na vrhu sveta jo jednom upuujemo izazov zvezdama!

Futurizam se iz mnogo razloga smatra prvim avangardnim pokretom. Prvi futuristiki
manifest objavljen je 1909. godine u dnevnim novinama i to na prvoj strani. Tu je re o tenji
da izadje u javni prostor, prostor masovnih medija. U prostoj likovnoj popularnoj kulturi film
je jo uvek sve medij, koji nije distribuiran masovno kao televizija. Pokretna slika nije u
dnevnoj cirkulaciji informacija, kao to je sluaj sa novinama i radiom.
Kada je objavljen ovaj manifest, pokret jo uvek nije postojao, nije bilo formirane grupe.
Godine 1909 slikarska produkcija je jo uvek u tradicionalnom stadijumu, tada nisu postijale
futuristike slike i ovaj tekst je predstavljao pionirsku funkciju. On je indikacija izlaska u javni
prostor. Raunalo se na masovno primanje ovih informacija, to sve ukupno govori o izlasku
iz modernistikih limita koje mediji podrazumevaju i zato futurizam u odnosu na kubizam nije
slikarski pokret.
Kubizam je bio medijski ogranien fenomen, iako je ekstremno vaan, posebno zbog
uvoenja kolaa. Kubizan je inovativna, eksperimentalna umetnost, ali potpuno drugog tipa
u odnosu na futurizam.
Avangardni pokret je sa futurizmom postao je multimedijlni jer on kree sa terena literature,
teksta i ulazi u sve druge: slikarstvo, skulpturu, arhitekturu, muziku, pozorite, ak i film.
Medijska divergentnost je osobina avangrdnih pokreta. Oni poseduju heterogenost,
prljavost, to je u suprotnosti sa kubistikim tenjama gde se promovisala istota slikarstva.
Kljuni teorijski fokusi futurizma
Afirmativni odnos prema svetu savremenosti, slavljenje takvog sveta i aktivno ivljenje u
takvom svetu uda. Futuristi su poreklom Italijani, dolaze iz sredina koja je oduvek gledana
kao spomenik antikoj kulturi. To je zemlja koja svoj identitet hrani prolou i tradicijom, i
futuristi koji potiu sa takvih prostora prave iskorak. To je vreme kada je otkriven telefon,
avion, sijalica, elektrina struja... Nova otkria vremenom postaju deo drutva i tako ine
ambijent savremenosti. Futuristi upravo tome tee snatrali su da je savremena nauka klju
ovog vremena, a ako umetnost hoe da bude savremena, onda i ona mora to da reflektuje.
Brzina najvie se istie u savremenom dobu. Futuristi govore o univerzalnom kosmikom
dinamizmu i svet vide kao permanenetno kretanje i sveopti dinamizam. Npr. Marinetti je
pisao kako je bio oduevljen kada se slupao autom. To je bila energetska eksplozija.
Percepcija brzine, stalnog kretanja i promena je neto to su oni smatrali sutinom tog
vremena. Bili su opsednuti brzinom i kretanjem. Maina je za futuriste opsesivna stvar,
vetaki organizam kulture koji stoji nasuprot prirodi. To su predmeti preko kojih su ovi
umetnici pokuavali da istaknu svoju opsesiju brzinom.
Futuristi su na neki nain sledbenici impresionista koji su u svom vremenu imali afirmativni
odnos prema dinamizmu. Oni su slikali gradski ivot, kafane, konjske trke, eleznice, sve to
je u tom trenutku bilo moderno. Futuristi batine tu tradiciju na nivou slikarstva, jer su
impresionisti dinamizirali slilku.
Futuristi nemaju nikakvu distancu i kritiki odnos prema svetu u kom ive. To je vreme levih
ideja, marksizma, blii se Oktobarska revolucija i futuristi nita to ne vide, ve samo
glorifikuju savremenost. Insistirali su na proimanju svega, na proimanju predmeta izmeu
sebe, predmeta i okoline... Za njih okolina nije prazan prostor, takoe je aktivna i u istoj ravni
sa predmetima.
Kontinuitet izuzetno vaan termin u njihovom razmiljanju. Smatraju da nema pojedinanih
tela i predmeta, nego da postoje interpretacije i meusobna proimanja. Kod njih nema
otrih ivica, razdvajanja predmeta i okoline. Koriste aktuelne pojmove koji su izvedeni iz
moderne nauke: linija sile i energije i slino. Univerzum je beskonano energetsko polje.
Postoji konstantno kretanje sila i energija koje mi ne opaamo na naem nivou, ali je
vremenom omoguen pogled u nematerijalno otkrivanje mikroskopa, teleskopa. Svaki
predmet unutar sebe ima kinetiko jezgro i mi to ne moemo uvek opaziti, ali to se
pretpostavlja i registruje sopstvenim ulima koliko nam je to priroda dozvolila. Novi
instrumenti nam omoguavaju da prodremo u tajne drugog do tada nepoznatog sveta i to je
ove umetnike fasciniralo. Taj neveidljiv svet je za njih vrlo bitan i intrigantan i podsticajan.
Giacomo Balla, Street light 1910/1911
Ovo je preliminarna faza futurizma, slika koja
predstavlja zgodan povod za premetanje sa
prirode na kulturu i tehnologiju.
Ulina svetljka je tekovina moderne civilizacije i u
vezi sa tim opsesija z anonim ivotom.
Ovo je amblematska forma savremenosti koja
stoji u kontrastu sa mesecom i suncem, koje
Balla stavlja na mnogobrojne slike. Fenomeni
prirode su suprotstavljeni elektrino osvetljenju
koje je product savremene civilizacije.
Svetlost sijalice pretvorena je u sliku pomou
iskreci, poteza koji simuliraju svetlost. Futuristi
pokuavaju da iskau kretanje slikarskim sredstvima, a to je fundamentalna prepreka sa
kojom oni nisu mogli da se nose. Oni su kretanje pokuavali da iskau na jednom pokretnom
predmetu.
Ovo je vreme kada se javlja film koji nudi pokretnu sliku i uverljivu predstavu kretanja, iako ni
to nije stvarno. Javlja se hronofotografija sa kojom se stvara iluzija kretanja. Sve je to
futuristima veoma blisko. Fotografija je omoguavala da se vidi ono to nae oko nije
sposobno da uhvati, kao to je npr. konj u galopu da li on podie sve etiri noge od jednom
ili po dve.
Giacomo Balla, Dynamism of a dog on a leash
1914
Giacomo Balla na svojim slikama prikazuje
kako su se futuristi vezali za tu priu, ali se
javlja jedan problem.
Oni radde ovakve stvari u standardnom
slikarstvu, posmatrano na novou jezika gde je
oznaiteljski material u standardnoj funkciji
kakav je bio ve dui niz vekova, bez obzira na to ta oni pokuavaju da predstave. Oni vre
mimetiko podraavanje kretanja I stimulacije. Pokuavaju da kretanje poveu sa medijem u
kom to nije mogue. Kretanje e se ukljuiti na nain koji nije mimetiki onda kada delo
postane pokretno, a slika to nije.