Istorija i teorija arhitekture

Tema rada : Diskurs postmodernog umetnikog dela Muzej

Savremene Umetnosti u Madridu, Herzog i de Meron
aziv postmoderna umetnost upotre!ljava se da !i se o!ele"ilo stanje u
umetnosti u kojoj su osnovne ideje moderne zapale u krizu# $snovno o!ele"je
moderne epohe jeste poverenje u nauni, ekonomski, kulturni i svaki drugi
napredak dru%tva na temelju ra&ionalnog tumaenja sveta# jena osnovna
pretpostavka jeste da se dru%tveni suko!i mogu ra&ionalno razre%iti# U skladu sa
tim, postmoderna napu%ta razmi%ljanja moderne epohe u kojoj dominira
prosvetiteljsko poverenje u u o!jektivnost ljudskog znanja i utemeljenje svih
o!lika umetnosti na ra&ionalnim prin&ipima# $tkud potre!a da se postmoderna
epoha artikuli%e kao oznaka za savremeno ili postindustrijsko do!a' U istorijskoj
ravni mogu se na(i slede(i razlozi: )rvi i Drugi Svetski rat, pojava *a%izma, kriza
zapadnih demokratija, pojava komunistikog totalitarizma, upotre!a atomske
!om!e, ekolo%ka kriza, nastanak savremenih tehnologija, razvoj in*ormatikih i
komunikativnih sistema, suko! glo!aliza&ije i lokalnih kultura uop%teno
uslo"njavanje dru%tvenog "ivota i nemogu(nost kontrole nad posledi&ama koje
stvara moderni svet# )omenute istorijske pojave protivree oekivanju da (e
oveanstvo kao istorijski su!jekt mo(i ra&ionalno da ostvari kontrolisani istorijski
napredak# $datle je potekla sumlja da um mo"e !iti pouzdano i nezamenljivo
"ivotno naelo# U toj injeni&i ogleda se okonanje osnovnih ideja moderne
epohe i nastaje nova istorijska situa&ija, postmoderna#
)ostmoderna *ilozo*ija preko pojma jezikog o!rta te"i da poka"e da su
svi pojmovi i tvrdnje moderne *ilozo*ije konstruk&ije jedne pose!ne vrste govora
diskursa, koja odgovara dominantnoj pozi&iji modernog su!jekta# S tim je
povezana i rea*irma&ija retorike kao o!lika diskursa koji je prisutan ne samo u
*ilozo*iji i svakodnevnom "ivotu, ve( i u nau&i i umetnosti# Diskurs pretstavlja
razgovor, govor i izlaganje misli posredstvom govornog i pisanog jezika# $n je
jedan od osnovnih pojmova kojim se oznaava povezivanje mi%ljenja, govornog i
pisanog jezika u smislen znaenjski tekst# Diskurs ima deskriptivne,
eksplanatorne i interpretativne *unk&ije, dakle on opisuje, o!ja%njava i daje
mogu(a gledi%ta# )ostoje tri vrste diskursa: diskurs sveta umetnosti, diskurs
umetnikog ina i diskurs umetnikog dela# Diskurs umetnikog dela pokazuje
"anrovske, ikonogra*ske, stilske i autore*leksivne aspekte umetnikog dela#
Diskurs umetnikog dela vizuelnim, !ilo da se radi o likovnim, skulpturalnim,
materijalnim, prostornim ili strukturalnim aspektima pokazuje se i saop%tava
umetnikovo gledi%te, vrednosti, ideologija, kontekstualnu pripadnost# Diskurzivni
aspekti vizuelnog umetnikog dela su elementi koji odre+uju njegova znaenja ,
narativni sadr"aj koji povezuju pojavnost dela sa semiotikim, odnosno
znakovnim i sim!olikim poretkom kulture# Dela postmoderne umetnosti jesu
diskurzivna zato %to se vizuelno umetniko delo de*ini%e kao vizuelni tekst sa
razliitim znaenjskim smislom# ,itno je da su aspekti umetnikog dela podre+eni
zahtevima suoavanja , povezivanja i trans*orma&ije znaenja , pri emu
umetniko delo govori o nastajanju i znaenju umetnosti i kulture# Uoavava se
da ne postoje nove *orme i nova znaenja umetnikog dela, ve( samo nove
trans*orma&ije i varija&ije istorijskih znaenja#
)ostmodernizam u arhitekturi je razmi%ljanje koje se razvilo sa povratkom
humora, ornamentike i impli&iranja u arhitekturi kao odgovor *ormalizmu
Me+unarodnog stila moderne# -unk&ionalnost i *ormaliza&ija, prostor i o!li&i
moderne su u post.moderni !ili zamjenjeni sa !eskurpuloznim raznolikim
estetikama, stilovi su se sudarali, stvarane se jedinstvene *orme !ez prem&a, te
su se poeli javljati novi pogledi na to kako se gledaju poznati stilovi i stvaranje
prostora# )ostmoderna je u osnovi aluzija na pro%lost, sa vi%e aso&ija&ija i
znaenja# jena arhitektura iznosi injeni&u da savremena arhitektura ne mora
neophodno da repli&ira istorijske stilove kao %to je to nekad injeno, ve( da pravi
aluziju na njih, da koristi razne varija&ije istorijskih *ormi, pojednostavljaju(i i
kom!inuju(i ih u ne strogo ra&ionalnu arhitekturu#
Muzej savremene umetnosti u Madridu, zavr%en /001# godine i ra+en po
projektu Her&og i de Meron arhitektonskog tima, predstavlja %ok novog u
istorijskom &entru grada# 2o&iran pored )aseo de )rado, ,otanike !a%te,
Th3ssen ,ornemisza Museum i 4eina So*ia muzeja, restauriran je i pro%iren
industrijski o!jekat , 5elektrana 6entral 7le&tri&a del Mediodia8 podignut 91::#
godine# Ideja arhitekata !ila je da se postavi arhitektura koja (e predstavljati neku
vrstu ur!anog magneta, muzej koji je sam po se!i savremena umetnost, ali i koja
(e davati aso&ija&iju na istorijski kontekst prostora u kome se nalazi# 7lektrana je
sru%ena do temelja tako da je sauvana sva *asadna opeka starog o!jekta# Ta
opeka je ponovo iskori%(ena za *asadu novonastale zgrade i to u istoj *ormi
*asade koju je posedovala sru%ena elektrana# )rojektom je uklonjeno prizemlje
ispod koga je otvoren trg, a na *ormu stare *asade od opeke nadogra+en je
masivan, izda%an !lok sa spe&i*inom strukturom#
$vakva arhitektura postavlja pitanje: da li ona daje jasnu aso&ija&iju na
istorijski kontekst u kome se nalazi ili je postavljena kao parodija na ra&ionalne
ideje ouvanja uspomena istorijskih tragova pro%lih vremena'
2iteratura:
. -rempton, ;enet# Moderna arhitektura: kritika istorija# ,eograd:$rion
art# /00<
. =uvakovi(, Mi%ko# Diskursivna analiza# Univerzitet umetnosti# ,eograd#
/00>
. =uvakovi(, Mi%ko# Pojmovnik moderne i postmoderne likovne umetnosti i
teorije posle 1950. godine# S?U# ,eograd#9:::