broj 06 januar/februar 2010.

- specijal posveen enskoj poeziji -

2



Sadraj


Uvodna re ........................................................................................................................ 3

Prevedena poezija

Rejel Blau Duplezi Nacrt XXX ................................................................................... 5
Suzan Hau Recitovanje na kristalnom moru ................................................................ 12
Odri Lord Pesme ........................................................................................................... 19

Poezija

Tamara uki Prima bukete sa datumima i poreklo .................................................. 25
Ana Seferovi Zvezda od prah eera ........................................................................... 31
Danica Pavlovi Slobodna teritorija .............................................................................. 38
Maja Solar Transseksualizira se transcivilizacija ......................................................... 41
Dragana Mladenovi ulo za poeziju se spustilo u kralicu ........................................ 48
Sonja Veselinovi Ozvuiti ja, to znai neke prostore zamagliti .................................. 52
Jasmina Topi U staklu, s druge strane poetske slike ................................................... 55
Sonja Jankov Crvena koulja i muzika s gramofona .................................................... 59

O poeziji

Anketa Tastatura pod njenim prstima ............................................................................ 63
Jelena Milinkovi Fragmenti o enskom ..................................................................... 78
Vladimir Stojni Odnos feministike kritika prema sistemu binarnih opozicija ......... 87
Dubravka uri Pesnikinje u amerikoj i srpskoj knjievnosti .................................. 93
Darija ili Poezija kao emancipatorski diskurs ......................................................... 98
Liz Irigaraj Mo diskursa i podreenost enskog ........................................................ 106
Harijet Malen Poezija i identitet .................................................................................. 109
Rozmari Voldrop Zato piem pesme u prozi ............................................................ 112
Dulijana Spar Uklanjanje s puta ................................................................................. 115
Ketlin Frejzer Nesadrivo ............................................................................................ 120
Rejel Blau Duplezi Plavi studio rodne arkade ........................................................ 124


Pisali su ............................................................................................................................. 127








3


uvodna re

Ovaj broj asopisa Agon je koncipiran kao tematski broj i u celini je posveen enskoj poeziji.
Tema enske poezije je izabrana, sa jedne strane kao izrazito aktuelna zbog drutvenog konteksta iz
kojeg nastaje i koji je prati, i sa druge strane kao zanimljiva i izazovna za prouavanje zbog
specifinih modela poetskih izraza koje obuhvata. I pored svoje aktuelnosti i sve vee zastupljenosti,
ovakav partikularan pristup poeziji jo uvek nije obezbedio razumevanje i prouavanje u iroj
knjievnoj javnosti, prouavanje koje bi bilo zasnovano na teorijskim osnovama iz kojih takav pristup
i proistie. esto se feministike poetike posmatraju kao isuvie trendom odreene i jednostrane, ime
se postavljaju na marginu knjievnosti. Ovakvim pristupom se zanemaruju poetiko-estetski elementi i
varijabilnosti izraza koji nastaju kao posledica svesti o rodnom odreenju stvaranja. Vrsta knjievnog
izraavanja koja se definie kao feministiki diskurs ili ire kao radikalne pesnike prakse nastaje
prelamanjem mnogobrojnih savremenih teorijskih ideja. Ovakve poetike su izgraene na
multidisciplinarnosti i teorijskoj polifonosti koja se u savremenom svetu projektuje, kako kroz modele
umetnikog izraavanja, tako i kroz teorijske modele kojima se pomeraju granice naunih disciplina, a
zbog kojih se teorija knjievnosti sve vie kree ka studijama kulture. enskim stvaralatvom se u
Srbiji najee bave knjievno-kulturne organizacije kojima je to najdominantniji predmet
prouavanja, ali i razlog nastanka i delovanja. Vrlo retko se asopisi i drugi oblici knjievnih
aktivnosti kojima to nije osnovno polje interesovanja odluuju za bavljenje ovom temom. Smatramo
da je upravo zbog toga znaaj objavljivanja ovog temata u asopisu Agon jo vei. Jedan pogled spolja
na ensku poeziju, izvan navedenih organizacija ili sa ruba predmetnog sistema, kako to Derida kae,
moe biti koristan i moe pruiti drugaiju perspektivu. Imamo potrebu i da ovom prilikom skrenemo
panju da nam namera nije bila izjednaavanje, niti bilo kakva pojmovna fuzija feministike poezije sa
poezijom koju piu ene uopte. Akcenat smo stavili na mlade pesnikinje u Srbiji i raznolikost, koja se
ogleda u izboru mladih pesnikinja u ovom broju svedoi o tome. Ipak, smatramo da bi bilo neozbiljno
predstavljati ensku poeziju danas bez znatnog bavljenja pojavom kakva je feminizam. U tom smislu, i
sama ideja zasebnog i samostalnog predstavljanja najrazliitijih enskih poetika je feministika u
svojoj biti, pa bile te poetike zasnovane na drugaijim osnovama od feministike ili ne.
Standardna podela na tri rubrike asopisa Agon nije menjana u ovom specijalu, kao to nije
menjan ni njihov redosled. Jedina promena je ona koja se tie funkcionalnosti rubrike poezija. U
dosadanjim brojevima, ova rubrika je bila koncentrisana na ekskluzivnost predstavljanja pesnika/inja
kroz imperativ premijernog objavljivanja poezije. Uloga ove rubrike u Agonu koji je pred vama je
donekle promenjena tenjom da korespondira sa anketom koju objavljujemo u rubrici o poeziji. Ideja
prireivaa broja je bila da se pesnikinje koje su uestvovale u anketi, pesmama predstave kroz
identian redosled u rubrici poezija koja prethodi samoj anketi, i koja moe imati ulogu njene
ilustracije. Pesnikinje Tamara uki i Ana Seferovi su zastupljene neto obimnijim izborima jer su
te pesnikinje prireivaima dostavile ranije neobjavljene pesme, koje premijerno moete itati u ovom
broju asopisa. Pesme Danice Pavlovi ranije nisu objavljene u okviru knjige, ali su tampane u
domaoj periodici. Ostale pesnikinje su zastupljene pesmama koje su preuzete iz njihovih najnovijih i
relativno poznatih knjiga, pa smo smatrali opravdanim da ove autorke budu zastupljene neto manjim
brojem pesama. Koristimo ovu priliku i da se zahvalimo svim pesnikinjama koje su uestvovale u
anketi i koje su urednitvu svesrdno pomagale pri izboru pesama. Posebnu zahvalnost izraavamo
zagrebakoj autorki Dariji ili, koja u svom tekstu analizira savremene regionalne poetike, zasnovane
na antitradicionalizmu i time nam daje jedan iri pregled poezije mladih autora u regionu.
Moda je jo vea ona zahvalnost koju dugujemo pesnikinji i teoretiarki Dubravki uri bez
ije saradnje rubrika o poeziji svakako ne bi imala oblik koji ima. Dubravka uri je imala veliku
ulogu u prireivanju onog dela rubrike o poeziji koji se bavi amerikim autorkama i njihovom uticaju
na ensku pesniku scenu u Srbiji. U tom smislu se zahvaljujemo i gospoi Kler Luis Evans (Claire
Lewis Evans) sa Univerziteta Alabama (The University of Alabama), koja je omoguila nesmetano
objavljivanje prevoda tekstova koji su objavljeni u knjigama ovog amerikog izdavaa.
Uivajte u itanju!

Jelena Milinkovi i Vladimir Stojni
4




prevedena poezija
5


Rejel Blau Duplezi



Nacrt XXX: Jarak
1



Zamisli knjigu, malu knjigu,
ije su rei prekrivene
jedna po jedna
najsitnijim kameniima
otiscima fosila, odlomcima kriljka,
ljakom i vorovima od iskopavanja,
rasporeenim jeftinim smeem,
put od morzeovih linija
korak po korak
niz stranicu.

Lii na poeziju, prolazi kroz udubljenja
na povrini, puevi
teksta koji je izgubljen;
uputstva koja nudi
delikatna su,
moda neumesna.

Rei i njihove sintakse
dolaze
ne niemu
(za ljubitelje kamenia)
ve isijavajuem rasprenom
Neemu
tako velikom
da se jedino moe
oznaiti ovako:

+ Moe se rei erozija knjige.

Tempo putnika
usporenog du autoputa Ivice-Marice,
delii opiljaka i kukuruznog hleba dati
tim nevinim pticama to slede, dati svetlucavi kamenii
isuvie lepi za priu.

Jednostavan izlazak ne postoji.

1
Zbog odreenih jezikih i gramatikih konstrukcija koje su na granici prevodivosti, ovaj prevod treba
posmatrati samo kao jednu moguu interpretaciju originalnog teksta, na srpskom jeziku. (Ova i sve napomene
koje slede su napomene prevodioca.)
6

Okolnosti nude vie.
Ostavila je taj trag da bi bio izbrisan,
kako bi bio preputen
rastinju mrane ume.

+ Izgovara brisanja tako lukavo,
imitira male rei
(ravne kamenie),
sve ih donosi nekom
Ili tom biti.
2

Moe izabrati da istrauje.

+ Bezrene rei
iza blokiranih rei
mogu biti saoseajnije od
rei.
Poljuneni redovi su popunjeni drugou;
Samo govorom kamena,
dobijaju u empatiji.
Obnavljaju samilost.

+ Duboki kanal, presek puta, nabori stene
predlau knjigu neraspletenog glasa
nepodobnu i pretrpanu
u isto vreme kao sopstvo.

Postoji modulacija oseanja
podesim sebe ovu meditaciju

nemogui

projekat
{spremno
jedva {itanje
3


da pone.


*

Zamisli itaoca, koji bi se opirao
i ne bi se opirao
Bljeskovima munje
uarenim srebrom oivienim kupolama nad planinom


2
U originalu: brings them all to the a/or to the the of be, dvosmislena igra reima u kojoj je neodreeni lan u
engleskom jeziku a mogue tumaiti i kao prvo slovo alfabeta, dok se glagol biti prilikom itanja na engleskom
jeziku izgovara isto kao drugo slovo alfabeta.
3
U originalu ready reading, rei koje su povezane prevashodno po slinom jezikom obliku u engleskom jeziku,
a manje po znaenju.
7

opirao svakoj rei
ak i dugoj noi likova, akcija, koreografija
koje ponovo donose njen otimajui prkos, opirao
a ipak artikulisao sjaj,
neumoljivu slast
Kamena.

Narativni delovi sadre instrukciju, obuhvataju
izjave o podvonjacima i otvorima
uradi ovo, uradi to, sluaj, ne budi
neposluan,
uloi se izvan samog sebe
jer ti si
zastupnik vatre
u vetrovitoj beznadenoj peini, iskra
nemona da zagreje mrak, ali jo uvek u stanju
da vidi njegove plamtee krike

ak
i bez svetla, u stanju
da ukopa izmaglice gubitka.

Postoji prostor, anac
plitak du kontura zemlje
ovaj vorugasti breuljak ili to brdace
ali dovoljno dubok da pokrije
ta god
za par godina,
dok ne izgmie
iz svoje itljive ljuture,
svojih karika od neoprostive kosti.

Ovde zamisliti itaoca
oznaenog drugim prstenom znaka a / a \
zanka, sva ta dugo-jutarnja zorenja,
4
od
izmaglice
proputene
5


jer meniskus
6
tenzija ekshumacije
preplavljuje stranicu zorenja
{udesno
fuga i spajanja
7
, male koliine {lutanje
8


4
U originalu: morganlongne daag, sintagma koju je pesnikinja napisala na delimino transkribovanom zapadno-
saksonskom dijalektu staroengleskog jezika. Ova sintagma je preuzeta iz staroengleske epske poeme Beovulf, a
njen precizan oblik na staroengleskom je morgenlongne dg. Bukvalan prevod na engleski bi bio: morning long
day.
5
U originalu: the mist/the missed, rei koje su povezane prevashodno po slinom jezikom obliku u engleskom
jeziku, a manje po znaenju.
6
Zakrivljena gornja povrina tenosti u posudi, proizvod povrinskog pritiska.
7
U originalu: fugue and segue, rei koje su povezane po slinom jezikom obliku u engleskom jeziku, gde je re
segue prevashodno muziki termin koji oznaava prelazak sa jedne teme na drugu, bez pauze u sviranju.
8

za {lokus
{logos

du pokretne {granice
9

{premije


*

Decasu sepopela na tavan
uzelasu zapakovanesu
venire i poelada razbacuju
otkria
prolost je postala
dumbus nad dumbusom.
Nije bilo reda, veliina, godina;
emocionalna reakcija je bila totalno izmeana.
ta se pojavilo,
ta je nestalo, gde je neto igrom sluaja
bilo u drugoj kutiji ... A knjiga
fotografija se vie ne
uklapa ovde, jednom je bila pogledana,
odmah je zatim stavi, ili gurni, ili povuci u ili
van toga. Zato nasumini oporavak
nerazreenih paria
nikad ne moe biti asimiliran.
Ovo je stanje vremena, naopako kretanje napred
bez obzira na poklone srama, matu, i seanje,
bez obzira na organsku ouenost
nepovratnosti.
Ovo je stanje vremena
zaglavljeno posvuda (Merc kue Tajri Gajtona u Detroitu
10
)
sa ruevinama
izgubljenih privremenosti
(Merc kue Tajri Gajtona buldoirane)
nita i sve
lutke sa licem od flastera,
plastini vrhovi od posuda za margarin,
limene kutije za aj

izbijaju na povrinu

du slojeva veito rastavljenih

8
U originalu: wonder wander, rei koje su povezane prevashodno po slinom jezikom obliku u engleskom
jeziku, a manje po znaenju.
9
U originalu: boundary/bounty, rei koje su povezane prevashodno po slinom jezikom obliku u engleskom
jeziku, a manje po znaenju.
10
Tajri Gajton je vizuelni savremeni umetnik iz Detroita koji je 1986. pokrenuo outdoor umetniki projekat pod
nazivom Hajdelberg u okviru kojeg je, iz razloga politikog protesta, raznobojnim restl materijalima ukraavao
ulice i kue jednog predgraa u Detroitu.
9


nabora, i krhotina.


*

Zamisli to
bez retorike saaljenja
ali ne bez saaljenja
O ruisseaux
11
, o bie
12
od zlata i
lazura, jezik
lazurno plav
zadebljao od lirike i vina,
uhvaen u bunastom drveu laute
uhvaen za pesmu, za pesmu;
arm to ti lie uvo,
Bosov
13
glas
zamreen icama na jednu stranu u krug
i ranjen
lanenim platnom i klinovima. Da dri.
Pritisnut nasuprot. Drvo
i stomane ile svezane
nagnute u trzalicu
kao figura na pramcu broda
preplavljena ruom.

Bik se igra unutar sebe
u srcu lavirinta.

Moe ga posetiti mrtvog
osunanog u svom besu i prljavom svetlu
poezije
i pokuati sve iznova
u pokretu, taj
otri poziv preko jarka
da bi pokrenuo
neto

da li je to proroanstvo?
da li je to uputstvo?
da li je to oplakivanje?

Koji god da je anr

neka proe kroz sopstvenu neodgovorljivost.



11
Na francuskom: potoci.
12
Meu brojnim znaenjima u engleskom jeziku, imenica bull moe oznaavati i mukarca.
13
Bos je rod divljih i domaih goveda ili volova.
10


*

Kreni kamena knjigo

Zakorai preko

Obgrli utvaru

ne kao to je zahtevano u osnivakoj zapovesti
niti kako je odbijeno u ponitavajuoj baladi
14

ve prosto u pravcu stvari
to se bacaju istim vetrovima.


jun-jul 1996
sa engleskog preveo Vladimir Stojni



beleka o pesnikinji


Rejel Blau Duplezi (Rachel Blau DuPlesis) je amerika esejistkinja i pesnikinja roena 1941. godine
u Nju Jorku. Duplezi se bavi teorijom feminizma izuavajui ideje enskog pisma, enske estetike i
socijalne filologije. U svojim teorijskim delima, izmeu ostalog, ona zastupa teze mnogostrukih i
vieslojnih specifinosti u postupku stvaralatva ena ime se njeno tumaenje pribliava
esencijalistikom shvatanju francuske kole feminizma. Ipak, Duplezi istie i druge, drutveno
uslovljene uticaje koji definiu pisanje ena. Veliki znaaj u tom smislu imaju jezika poezija i
radiklane pesnike prakse koje potenciraju fragmentarnost u pisanju i svojevrsno povrinsko slaganje
tekstualnih nivoa. Na bogatom nasleu poststrukturalizma i dekonstrukcije autorka razvija ideju
socijalne filologije po kojoj su drutvene uslovljenosti i stavovi uvek prisutni u umetnikom tekstu i
vidljivi u njegovim formalnim reenjima. Pomnim itanjem (close reading) mogue je utvrivati
ovakve tragove koji relativizuju ili ak i ukidaju otru granicu izmeu teorijskih i pesnikih diskursa.
Ono to ovu pesnikinju odvaja od veine drugih feministkinja je njen specifian odnos prema delima
visokog modernizma, odnosno prema pesnikim delima Ezre Paunda, T.S. Eliota i drugih modernista.
Iako otro kritikuje brojne muke stereotipe i kvazi-aristokratsku poziciju ovih pesnika, Rejel Blau
Duplezi otvoreno preuzima neke formalne aspekte ove poetike, ali ih takoe i kombinuje sa njima
suprotnim stavovima kakve su zastupali ameriki objektivisti na elu sa Luisom Zukofskim. Svi ti
uticaji, obuhvaeni i proeti iskustvom jezike poezije, ine pesniko delo ove autorke zanimljivim,
inovativnim i inspirativnim. Posebno je u tom smislu znaajna njena beskrajna pesma iz delova pod
nazivom Nacrti. Nacrti su praktino jedna jedina pesma koja je podeljena u jedinine celine od po
devetnaest poema, grupisanih u knjige. Do sada su objavljene dve knjige Nacrta: Nacrti 1-38
(Wesleyan University Press, 2001), Nacrti 39-57 (Salt Publishing, 2004) i Nacrti 58-76 (Salt
Publishing, 2007). Njihov ukupan broj, raunajui i one koji nastaju nakon objavljivanja tree knjige,
a koje autorka objavljuje po periodici, trenutno je blizu stotinu. U ovakvoj strukturi poezije nije teko
primetiti slinost sa Paundovim Kantosima ili Dankanovim Prolazima. U svojim poemama
Nacrtima, Duplezi kombinuje lirske i narativne elemente, preplie razne anrove, dokumentaristiki i
novinarski jezik se smenjuju sa stilovima oda i elegija. Autobiografski delovi su ravnopravno
postavljeni sa jezikim i semantikim kalamburima, igre rei se smenjuju sa poentiranjima i kulturno-
istorijskim referencama. Uz grafiko ouavanje teksta razliitim fontovima i prazninama na primer,

14
U originalu: compleynt, arhaina re kojom Ezra Paund zapoinje Kantos 30.
11

itav ovaj instrumentarij govori u prilog tome da su Nacrti polivokalno, multi-kulturalno delo iz kojeg
progovaraju sedimenti najrazliitijih uticaja. Pa ipak, Duplezi uspeva da izbegne kliee
modernistikog univerzalnog, sveobuhvatnog i metafizikog u pisanju, i pored odreene simfoninosti
njenog stvaralatva koje uglavnom nije karakteristika feministikih pesnikinja.
Nacrt iji prevod ovom prilikom objavljujemo, po autorkinim reima, sadri prikrivene citate
Luisa Zukofskog, Armanda vernera, epa Beovulf, Donalda Rackina, Ezre Paunda i tekstova Dona
Felstinera o korespondenciji Paula Celana i Neli Zaks. Knjiga o kojoj je re u Nacrtu XXX postoji.
Izradila ju je konceptualna umetnica En Hamilton.

Vladimir Stojni
12


Suzan Hau


Recitovanje na Kristalnom moru

Sve muke Kvinsi su sada mrtve, izuzev jedne
Don Vilrajt Pokreti za mrtve

1

Ogroman pravougaoni prostor
smanjen do jednog usamljenog kamena.

Na
njemu ugledah stog sena
impresioniran oblikom
mukarca.

Opkoljeni Kapetan Stork
15

sa svojim tapom

u nekakvom besmislenom okraju.

Dezerteri stiu sa Fort Nesesitija
16


Sve nade su nestale.

Nosei belu zastavu primirja, Hau
ode prema vodi.

2

Apostol u belom
stajao je na trotoaru od skerleta

Oko njega
razapeti u dubokom snu

leali su mrani oblici ratnika.

Bio je okrenut
zurei u iroku pusto

Njegov vapaj uzbune
zaprepastio je svakoga.

15
U originalu: roda
16
Utvrenje poznato po bici iz 1754. u kojoj su se sukobili Britanci sa Francuzima i Indijancima i u kojoj je
britanska vojska, koju je predvodio Dord Vaingoton, bila poraena i prinuena na povlaenje i kapitulaciju.
13


3

Ratni savet
u borbenim redovima
nakon opsade.

Trala sam prema njima
viui
Pobeda!

No zatvorena u
korov sa muvama.

Mesec je klizio
izmeu uplakanih alosnih vrba
i upletenih loza
17
.

4

Neutralni su skupljali kosti

ili su putovali peice u pozadini

viui na nevidljiva vrata

da im se otvore.

Tamo su bili uvari koji su prilazili

neujno kao risevi

Uvek svei otisci stopala u umi

Zatvorili smo bezdan

a onda odluno zgazili tlo

nosila sam tvoje ime

kao ogroman tit.

5

Zato to su snovi bili proroanstva
hitri kao divlje make
skoili smo na splav od leda.


17
Igra rei i neprevodiva rima between moaning pines/ and tangled vines; pine je bor, to pine je aliti ili
oplakivati.
14

Deca su poela da plau od oaja
nosili smo ih na svojim ramenima.

Talas
je odgurnuo na splav od leda
prema severnoj obali.

Indijanski trag
je vodio kroz umu i gusti

Svetlost je pukla po umi

Neprijateljski grad je
bio na dohvat ruke.

Vritali smo bojne poklie
i pojurili unutra.

6

To je bio On
Snaga Nevolje
Sudija Smrti
Ovce na njegovoj desnoj
Koze na njegovoj levoj strani
I svi aneli.

Ali iz knjiga
na njihovim kolenima unazad su se
unjali neolitski avanturisti znani samo sebi.
Plamteli od lukavstva
nema igle, ni semena, ni truna toliko malog da se popravi.
Beba sa polomljenim licem lei na liu
Hanibal ovek surovog izgleda
urio je sa svenjem tapova.
Ah, ovo je uspeh, plakao je Predak
i ponudio mi se.

7

Bog je animalna figura
Jasno obezglavljena
On zaarava svoj plen
neizvesnim povredama
Vuk ili jadni magarac
samo su ukrali slamu.

O zlovoljna Tiino
Optui dva tapa zajedno
i priaj prie o uskrsnuu.
15


8

Tamo na palubi, dete u njenim rukama
je bilo devojica koja sam bila pre

Ona je mahala

onda je bacila svoje dete meni

i skoila

Ali je promaila ivicu i vrtela se daleko.

Ostavila sam te u grupi odrasle dece i otila u potragu
tumarajui peanim vrhovima snenim noima
viui: Majko, Oe

Prestolonaslednik
18
je seo da veera prainu
sam u svom polju penice

Jedan ratni krik je sruio Dravu.

Mislila sam da smo bili u pravoj zemlji
ali planine su nestale.

Videli smo pet ili est ljudi koji su bili divljaci

kako nam se pribliavaju.

Iako je moje pero bilo buno kao sito
krabala sam Ruka, Ruka!

Uvo. Lajao je Mesec

Veslali smo rukama, daskama i perom

Sluaj Ljudi se predaju
Ne seam se ostatka ali je bilo prelepo.

Kapetan Snou
19
nas je vodio na obalu
Sreu vas uskoro rekao je
i nestao u magli.





18
U originalu: Dauphin. Ova re moe pored prestolonaslednika oznaavati i francusku vladarsku lozu u
periodu odigravanja bitke kod Fort Nesesitija.
19
U originalu: sneg.
16

9

Spremali smo pastrmku i grge na ravastim tapiima.
Vatra je pucketala u tiini ume
Oblici vatre su se isticali u tami
Drevna stabla sa izraslinama i deformitetima
U mahovinu zarasli klasici i mravi utokljunci
Jaki, slabi, stari, mladi

Tu i tamo poneka spavaica bi ustala
grejala svoje ruke na vatri
i sluala apat lia
ili um koraka ivotinja
drala sam moj pitolj-ibicu upaljenu po kii

10

Drei se za ruke sa svojom koom
Hodala sam hladnom obalom
Golicaj sebe mojim udarcem
kuckao je sveznalica sat.

Reka je pevala -
Prozirna tama i duboka moja voda
doi i prei me usamljenu.
Konane ruevine ispred nas
odale su dve figure stidljivo ugravirane jedna na drugoj.

11

Sagradila sam kuu
okrenutu ka istoku
nikada se ne usuujem na zapad
zbor straha od ubistva.

Venost je svanula.

Usamljeni straar
ruiastog
i utvrenog
videla sam jedino
Golgotu
leeva.

12

Iskustvo poduava
nasilnu osvetu
neprijatelj uvek izabere
nad precima
17

koji plove.

Bili ste mala vojska
nenaoruane dece
Novoroene bebe
su sedele u upljini
moga jastuka.

13

Kua je bila model harmonije.

Deca zamotana kao jeevi
ili poloena na lea.

Lutka je izricala misteriozna proroanstva
Pristavi ajnik.
Ustani i idi kui.

Sat je oiveo
pitala sam ga ta je jeo.

Krst dovoljno velik da nas sve rtvuju
i tako dalje.

ebad stegnuta
u ledenice.

Vebali smo
putovanja, padove, ronjenja u smetovima.

Sa snenom cipelom kao lopatom
otvorila sam sat

i traili smo mir u njegovoj dubini i linoj sadanjosti.

Napolju, svet je vrveo od arobnjaka.


sa engleskog prevela Jelena Milinkovi


Preuzeto iz Chanting at the Crystal Sea u Frame Structures Early Poems, 1974 1979,
(Recitovanje na Kristalnom moru u Strukture rama: Rane pesme, 1974 1979), 1996.






18

beleka o pesnikinji

Suzan Hau (Susan Howe) je pesniknja irsko-amerikog porekla roena 1937. godine u
Bostonu. Danas se smatra jednom od najznaajnijih amerikih postmodernih pesnikinja.
Njena poezija relativizuje granice istorijskog, esejistikog, lirskog i fikcionalnog, te se
svrstava u iroko polje avangardnih pesnikih praksi i esto odreuje kao poezija bliska
jezikoj poeziji, feministikim poetikama i novom istorizmu. Suzan Hau sebe smeta u
ekscentrinu ameriku tradiciju, i to meu pesnike Roberta Dankana, arlsa Olsona, Vilijema
Karlosa Vilijamsa, Volasa Stivensa, H.D. i Herta Krejna. Odrastala je u puritanskom
porodinom okruenju, pre svega u okruenju oca, koji je bio profesor ustavnog prava na
Harvardu i veliki poznavalac puritanske istorije. Puritansko vaspitanje i obrazovanje je
okolnost koja ima veliki uticaj na njenu poeziju. Ova pesnikinja svojim poetskim radovima
preispituje model i sadraj amerike istorije koju su zastupali puritanski naunici kao to je
bio njen otac i njegovi prijatelji. Ona smatra da je istorija drutveno-diskurzivna konstrukcija i
istrauje konstitutivnu ulogu koju jezik ima u proizvodnji istorijske istine. Najvie je
interesuje rana istorija Severne Amerike i njenih stanovnika, tj. period ratova i migracija,
doseljavanja novog stanovnitva i naseljavanja divljih prostora. Istoriju rane Amerike
posmatra kao deo ire istorije evropskog imperijalizma, prema emu izgrauje kritiki i
politiki definisan stav uz pomo koga izgrauje sopstveno istorizovano poetsko ja.
Preispitujui istorijske prie, Suzan Hau se interesuje za zanemarene, prikrivene, zatamnjene i
sporedne istorijske tokove ne elei da iz tradicije izae, ve da je ponovo opie. U njenoj
poeziji dolazi do ukrtaja novog istorizma i feminizma, zasnovanog na antiesencijalistikom
stavu i govoru o iskljuivanju ne samo enskog, ve svakog drugog. Vaan uticaj na poeziju
Suzan Hau je ostvario i pesnik arsl Olson sa svojom idejom o stranici papira kao jedinici
kompozicije, pa ova pesnikinja list papira shvata kao slikarsko platno na kome se tekst
rasporeuje po slobodnim principima. Na ovaj nain Suzan Hau stvara grafiki hibridne
tekstove u kojima postoje raznovrsni znaci, gde se grafiki smenjuju slova razliite veliine i
izgleda, gde je tekst preko teksta. Ovim postupcima zastupa ideju da nain pisanja ne prenosi
ideje ve ih proizvodi, kao i Olsonovu ideju o vanosti ruke koja i grafiki konstituie pesmu
ime se vidi dogaaj pravljenja. Ovakva interesovanja su neodvojiva od injenice da je Suzan
Hau poela kao slikarka i da je uvek bila bliska avangardnim likovnim krugovima.
Zahvaljujui preplitanju poezije, filozofije, istorije i politike, Suzan Hau stvara sloene i
hibridne tekstove zasnovane na intertekstualnosti. Njena interesovanja su proirena i na
eksperimentalnu muziku, kao i na izvoenja poezije, tokom kojih svoje tekstove izgovara na
specifian nain, ime naglaava materijalnu prirodu jezika,.
Suzan Hau je poela da objavljuje 70-ih godina XX veka, a neke od njenih
najznaajnijih knjiga su knjige poezije Pythagorean Silence (Pitagorejska tiina, 1982),
Artisulation of Sound Forms in Time (Artikulacija zvukovnih formi u vremenu, 1987), Frame
Structures Early Poems, 1974 1979 (Strukture rama: Rane pesme, 1974 1979, 1996), kao i
esejistika knjiga My Emily Dickinson (Moja Emili Dikinskon, 1985).
Poema koju ovde objavljujemo je prvobitno objavljena 1975. godine, a kasnije je
ukljuena u knjigu izabranih pesama Frame Structures. Ova rana poema Suzan Hau pokazuje
njenu okrenutost istorijskom kroz koje se definie pesniki identitet. U pozadini bitke na Fort
Nesesitiju odigrane sredinom XVIII veka, u kojoj su se sukobili Britanci sa Francuzima i
Indijancima, Suzan Hau pria o prelasku lirskog ja iz divljeg, neomeenog i spoljanjeg
prostora u pitomo, definisano i unutranje, iz prostora vremenski neodreenog u vremenski
definisano. Istorijskim referencama, religijskim i mitolokim aluzijama kroz narativnost,
eliptinost i svedenost izraza Hau daje viziju dogaaja nakon bitke koja je na granici sna i
jave, istorijskog i magijsko-arhetipskog.
Jelena Milinkovi
19


Odri Lord


Pesme



Pitanje sutine

U Arleshajmu
solisticij je mirisao kao pomada za kosu
mesec
uhvaen izmeu toplog i venosti
sanjarim o Alis Voker
20

njene suze na mom ramenu
ali ne mogu da vidim njeno lice
tamne ene ofarbane u glineno bledu
uleu i izleu iz smeha
glina u njihovim oima u njihovim uima
neke grade sklonita
od prolosti
niske kolibe od zavodljivih slika
drugih lepih ena
Da li je tvoja kosa i dalje politika?
reci mi
kada poinje da gori ...


Dobra ogledala nisu jeftina

Gubljenje je vremena mrzeti ogledalo
ili njegov odraz
umesto spreiti ruku
koja pravi staklo sa izoblienjima
tek tolikim da prou
neopaena
sve dok se jednog dana ne zagleda
u svoje lice
pod nemilosrdnim belim svetlom
i mana u ogledalu te ne oamari
postajui
ono za ta si mislila
da je oblik tvoje greke
i ako sam ja izvan tog sopstva
uniti me
ili ako moe videti

20
Afro-amerika feministika pesnikinja. (Ova i sve napomene koje slede su napomene prevodioca.)
20

da ogledalo lae
razbij staklo
birajui drugo slepilo
i iseene bespomone ruke.

Jer u isto vreme
dole niz ulicu
staklorezac se ceri
pravei nova ogledala to lau
prodajui nam
nove klovnove
po snienoj ceni.


Knjige bajki na kuhinjskom stolu

Iz materice bola majka me je izlegla
u njene loe nametene amove oaja
u njene obmane
gde me je bes ponovo zaeo
buei mi oi kao strele
zailjene njenom nonom morom
zbog one koja neu
postati.

Odlazei,
ostavila je u stanu
gvozdene device da me tite
a za jelo
naborano mleko legende
gde sam lutala kroz usamljene sobe popodneva
ogrnuta nonim morama
iz narandastih i crvenih i utih
ljubiastih i plavih i zelenih
knjiga bajki
gde su gospodarile Bele vetice
nad praznim kuhinjskim stolom
a da se nikad nisu zaplakale
ponudile zlato
niti bilo koju aroliju
za iezlu majku
crne devojice.


Grede

Na popodnevnom suncu
koje je mirisalo na kontradikciju
brze ptice to najavljuju namere prolea
i jesen to se tek spremala
21

poela sam da ti priam
ono to mi Eudora
21
nikad nije rekla
kako to brzo prolazi
drugo ravanje iz oka uma
izbor
kako postaje kameni zid
preko moguih
greda
ocrtan u oblicima zime
boje zalaska sunca na Sauthempton plai
crveni snaperi
22
plivaju u Salini Kruz
a mi smo spavali u ribarevoj mrei
zamah klatna
izmeu zbrkanih prstiju
trbune plesaice sa limenim alkama
i mirisa sna dvogodinjaka
neumoljivo smanjivanje
nema izbora tela
a tokom nekoliko kratkih leta
bila sam i ja divna.

Kad god doe prolee ja poelim da gorim
da uzjaem poplavu kao zebra voena
razdrmana suncem
da upliem kosu odavno mrtve devojke
ili je to moja odrasla erka
i elja za onim to je prolo
zapeaena u glad kao naputeni rudnik
noi kada se strah sputa kao zavisnost
i ja leim stroga od poricanja
jasnost mraza bez
bola od hladnoe
stroge preciznosti jeseni a ipak
zelena kako bi ostala.

Tamne ene obuene u ravnu i funkcionalnu kou
dodiruju svoje oklope na grudima apuui
sestrinske savete jedna sanja o ribi
sputa svoje usne kao prolee preko mojih grudi
tamo gde sam uplaena i gola
kao raskopano brdo u Zapadnoj Virdiniji
23

a visi na zidu moje kancelarije
fotografija poslednjih Dahomejskih
24
Amazonki
napravljena godine kad sam se rodila
tri stare crnkinje u odrpanoj odei
dre se za ruke.

21
Prijateljica sa kojom je Odri Lord ivela u Meksiku ranih 1950-ih.
22
Vrsta ribe, crvene boje, koja preteno ivi u vodama Meksikog zaliva.
23
U Zapadnoj Virdiniji su brojna brazdanja povrine zemlje od povrinskih rudarskih radova.
24
Dahomejsko kraljevstvo je nekadanja drava u zapadnoj Africi, na mestu dananje drave Benin.
22


Bi otkrovenja od korenja
25
pesme
i ljubavi mrea moguih
okruivanja svih ivotnih inova
jedna ena koja anje sve to sam ikad bila
osvetljava moje nebo kao zvezde
ili mrlja farbe prostiranje oluje
eksplozija i kapljanje onog to je otilo
ostaci
samo se mir koji sa tim sklopimo
menja u godinja doba
izduuje prole ravnodnevnice
sunce vetar opet stiu unaokolo
hvatajui nas u njene ruke kao ratnik ljubavnik
ili razduvavajui nas u oblike
koje smo godinama izbegavali
dok se okreemo
zaboravljamo ta to nije mogue.


ene Dana igraju sa maevima u svojim rukama kako bi oznaile vreme
kada su bile ratnice


Ja nisam pala sa neba
ja
niti sam se spustila kao najezda skakavaca
da bih ispijala boju i snagu iz zemlje
ne dolazim kao kia
kao posveta ili simbol postanka zemlje
dolazim kao ena
tamna i otvorena
ponekad se sputam kao no
neno
i strano
samo kada moram da umrem
kako bih se ponovo podigla.

Ne dolazim kao tajni ratnik
sa isukanim maem u ustima
skrivenim iza jezika
koji see moje grlo u trake
odlija sa smekom
dok krv tee
niz i izvan
kroz rupe na dva sveta breuljka
na mojim grudima.


25
U originalu: corm, vrsta podzemne biljke sline repi, prevod te rei reju korenje nije precizan, ali je
funkcionalniji od bukvalnog prevoda.
23

Dolazim kao ena
koja jesam
irei kroz no
smeh i obeanje
i tamnu vrelinu
zagrevajui ta god da dodirnem
to je ivo
troei
samo
ono to je ve mrtvo.


sa engleskog preveo Vladimir Stojni



beleka o pesnikinji


Odri Lord (Audre Lorde, 1934-1992) je afro-amerika pesnikinja karipskog porekla. Roena
je u Njujorku, nakon to su njeni roditelji imigrirali sa Kariba i preselili se u Harlem. Godine 1954,
tokom studija na National University od Mexico, Odri Lord potvruje svoj lini identitet lezbejke i
umetniki se definie kao pesnikinja, to e se ispostaviti kao presudno za njen budui ivot i
stvaralatvo. Poetkom i sredinom ezdesetih godina objavljuje poeziju u antologijama i asopisima
crnake poezije, da bi prvu zbirku, The First Cities (Prvi gradovi) objavila 1968. godine. Ukupno je
objavila petnaestak pesnikih, autobiografskih i esejistikih knjiga. Godine 1980, zajedno sa Barbarom
Smit i eri Moragom osniva izdavaku kuu Kitchen Table: Women of Color Press (Kuhinjski sto:
obojene ene), prvu ameriku izdavaku kuu posveenu iskljuivo crnim pesnikinjama. Lord je od
1991. do 1992. obavljala poasnu funkciju dravnog pesnika Nju Jorka.
Iako najveim svojim delom ispisana jednostavnim jezikom, poezija Odri Lord je izrazito
polivalentna na nivou razgranatih identiteta pesnikog subjekta. U njenim pesmama dominira ivotno i
iskustveno, pa su tako osnove njene poetike izgraene gotovo iskljivo na autobiografskim motivima.
Za Odri Lord je, pored potrebe isticanja drutvenih razlika i sukobljavanja, navedene procese
fragmentacije i suprotstavljanja mogue detektovati i u okviru jedne individue. Razliite sfere njene
linosti kao autorke se na taj nain manifestuju i u okviru umnoenih pesnikih subjektiviteta u samoj
poeziji. Ne beei od linog u poeziji, i sledei feministiki postulat da je drugost kao lina vrednost
uvek javno, i shodno tome politiko, Lord stvara poeziju irokog raspona pesnikog glasa. Od
bavljenja intimnim trenucima i majinskim instiktima, preko sirovog glasa buntovne i obespravljene
crne ene, njena poezija se suprotstavlja malograanskim i samoproklamovanim univerzalnim
vrednostima belog oveka. Na polju drutvenog aktivizma, iako i sama feministiknja, Lord je
kritikovala dominantne struje feminizma karakteriui ih kao beli feminizam koji ne uspeva da
prepozna opasnosti vladajueg binarnog sistema vrednosti. Tako se feministkinje u njenoj kritici belog
feminizma pogreno bore za izjednaenje u istom sistemu vrednosti, ne uviajui da su pored polova, i
klase, rase, etniciteti i drugi drutveni poloaji neto to takoe definie status ene u savremenom
svetu. Sve te pripadnosti stvaraju pomenute umnoene i fragmentarne line identitete ene koje
pesnikinja praktikuje u svom pisanju.
Moda je najsaetiju, i u isto vreme najprecizniju definiciju poetike ove pesnikinje, dala sama
Odri Lord u jednom intervjuu: Biti u stanju da prepozna da je funkcija poezije ili bilo koje druge
umetnosti da nas oplemeni i osnai na nain koji nije drugaiji od naeg ivljenja, to oseanje je
Afriko u svojoj biti.


Vladimir Stojni
24




poezija
25


Tamara uki


Prima bukete sa datumima i poreklom



(1)

jednom sam ga posetila

neki mladi je stajao pored prozora i
be zavese

drugi je kleao

i jo jedan obuen od glave do pete
u teksas

ena je stajala na jezercetu
obavijena u pekir

smekala se

mirisala je na hlor

na tapetama su bili jastrebi

polu sakriven iza draperije
rekao mi je da sednem

samo trenutak
rekao je

igraj se sa psom
rekao je

ne mogu
rekla sam
plaim se pasa

ena se nasmejala
mukarac osmehnuo
pas je disao

mukarac zamahnu teniskim reketom
ena se zakikota
mukarac upade u melanholini monolog

jedan je bio ispruen na dueku
sa gelom u kosi
26

i eljem u ruci

(setila sam se Helge
kako upada u sobu
psovala je i mokrila)

tu je bila devojka koja srkue gazirano pie
jednog vrelog letnjeg dana

pravila je udne zvuke sa svojom slamicom
i ostatkom pia u ai

na malom belom pijedastalu
lealo je mornarsko odelce

pranjav nametaj na cvetie
zrnast vazduh

mahnuo mi je
ja sam mahnula njemu

pitao me je neto tek
pomerajui usne

rekla sam
ne ujem te

drala sam se


(2)

suzno oko i okolo oka. ti si plakao.

likra. samo likra, uasno sam se stidela. rekao si.

te koliine najlona. spustila sam kapke

etvoronoke puzei

rei. bukvalno. u 15cm.

na tvoju golotinju. sporednim putem.

a zatim na retrovizoru

mislim. hteo si. hteo si.

a sada si plakao suze.

namerno.

kasnije & nedostupni

rei. kvadralion kopi.
27

oi su ti prenatrpane

prevremeno

kiselina ostavlja fleke

onaj ko je prljav nek ostane prljav

a unutranjost skriva meke dlaice

oiao si me. zajedno smo plakali. mama.

oiao si me. zagrejan. trebalo je da me oelja,
rekao si. iznoena je i tvrda je.

isprala sam usta heksoralom.
.
[oh) kako smo se kanjavali]


(3)

Gde ide?
U more
Gde si ti umislila da ide?

Utrljavamo sapun

Sunce obasjava kau
Tog dana si se sunao
Ja sam ti blokirala sunce

Tvoje ukoeno lice na njemu se odigravao ples
I gozba
Naizmenino

Kada?
Sutra

Ovde se vidi tvoja uobrazilja
Lepo se vidi

Ovde se vidi tvoja senilnost
Lepo se vidi

Ti samu sebe tipa
A ti?

U nepoznatom gradu
U nepoznatoj dolini
Na nepoznatoj kuli

U debelom hladu
Svrio si tiho

28

Prima bukete sa datumima i poreklom

Vratiu se!

A sad si nas rasplakala
Kao to to esto radi
(patetino-ivotna stvar)

Htela si da mi iupa ruku

Ti si kuna biljka
Duh kune biljke

Sva crvena u licu
I jo crvenija

Na stepenitu
Tako je toplo
Zamiljamo travnjak sa nepravilno
Rasporeenim prskalicama

Tvoja mokra koulja je cvetna
divljina

Tako je, bili smo u peini
Ali to je bila pilja

I ta jo hoe

Htela si da ih preslika

Tu teksturu i taj kolor i tu izvanivotnu
likovnost (lavova)

Ali ne moe
Ali ti si mislila da
moe

I zbog toga divlja

Htela si da ih preslika
Ali ne moe


(4)

tvoja tufnasta je sad zamenjena havajskom
prizorima iz ostrvskog ivota

dogaaj se pretvorio u
goljavu kunu palmu

traila mu je pare za noni autobus

ali ona je sedela u krilu drugog mukarca
29


on je dobro izgledao na stenama

more se razbijalo uz stene

i razbijalo i razbijalo

voda je progutala njegove papue
plutale su na talasu

stomak je bio izgreban od
hrapavog pliaka

dva dana posle toga
nosila je punu na sred glave

posle toga kosa joj je bila kao vuna


(5)

promenio si se
esto sam te zamiljao samu za trpezarijskim
stolom

jede

jede teku hranu

ponekad ti je oko izgubljeno

debeli tepisi i predmeti od stakla

psi se valjaju
oko tebe

na debelim tepisima
rue predmete od stakla
rue tvoje predmete od stakla


(6)

pokvasi se, hoe li?

da, mlai je od mene i
ima uska ramena

uzeo je gutljaj a zatim ispljunuo

da, curilo mu je niz bradu

neko gazirano pie iz automata

pala je no i
30


ploice su bile ledene

trpela sam

poelela sam da sedim na plastinoj stolici

zaustavio se da kae

telo ti je kao kifla
na kraju uvuiu ti ruku pod majicu

razmiljala sam o starijim mukarcima
i njihovoj kosi

Alenova kosa je liila na lutkinu

pokuala sam da je zamislim

odjednom vidim sebe na haubi

i njega
mladia uskih ramena
kako piki pored puta

udaljen tek nekoliko metara od
ugruvanog vozila

gledam u nabore njegovog orca

mladi je izuzetan i
okruuje ga ljubiasto

bledo i bujno rastinje

delovi tela
i komadi odee
31


Ana Seferovi


Zvezda od prah eera

- izbor-



3.

Onaj ko voli ili je opsednut
ne moe da pobedi

ili moe

ako je onaj ko ne voli i nije opsednut
dovoljno umoran i/ili neoprezan

u meuvremenu

mata o nesentimentalnim gradovima
i bavi se nebitnim stvarima ali vrhunski

organizovano

vrhunski efikasno

to je ini opasnom:

predomislila se i otila lupivi potpeticom o pod!

predomislila se, okrenula i rekla:

Hou!

Videe!

Steui pare papira u depu kaputa.

ionako ne moe SADA da razmilja o tom
malenom otkriu
(skliznulo niz grlo kao ele bonbona)


6.

Dugaki stakleni hodnici
Kao drvoredi palmi
Njihov odsjaj na haubi
Na vrhovima uglaanih cipela

32

Nikada nije mogla sama
I snanim nogama obgrlila je i
One koje nije volela

I one koje je volela

I one koje nije volela
i oca,
i sina
i najrazliitije duhove.

Jo uvek si ovde?

You know, anger is a gift

Sada ivi u post-telu

Browsing is feeding

Ovaj pesak nije kao morski pesak,
lii na mamutove kljove.

Na obali kukuruznih jezera
Doekali su jednostavni sumrak
U tom trenutku svaka kuica na
drugoj strani imala je potencijal
hepienda


7.

Na glaziranoj trafici

Saekaj karte

za igranje

u pesku

izgubljena zihernadla

na postavi haljine

kao kod uenice

latinskog

jezika

u aspiku

sa biberom

na tanke listove

33

zaboravljena u friideru

mrlja

u masnim oima

uglaani tvrdokrilci

sjajni kao dugmii

na bluzi za posao

onesveena ispred ekrana

sui se na terasi

strah od golubova

i stalagtita-stalagmita izmeta

samolepljiva kosmatost

kecelja na iak

mokri pekiri,

presreu i posru

sadanjost je preobimna

sadanjost je ogromna

zauzima

pansione koji lie na neije vikendice
i ostale gole sitnice koje gnjei tabanima

oblikovanje vlastite transparentnosti:
mrak je u oblikovanju,
svetlost je u oblikovanom


8.

jednom je to bilo mije nebo pred oluju

jednom je to bilo polje posle vatre

jednom je to bila perutava fasada zgrade



jednom su to bili dralovi

jednom su to bili galebovi
34


jednom su to bili golubovi


jednom je to bio ri rama

jednom je to bila grupa debelih turista

jednom se sunala na terasi



jednom je to bila ekstaza saznanja

jednom je to bio oslobaajui izliv emocija

jednom je to bio samozadovoljni uvid u preklapanja


9.

U poslednje vreme vrlo esto idemo u umu
ume su za odrasle
Kao i rano jutro
Kad ne spavamo
Kad ne sanjamo brodove

Za odrasle je blizina
Za odrasle su lupe, uveliavajua soiva
Za odrasle su mikroskopi i ve maine

Izleava se po ulicama
Izlizanih kolena
Zavijena u ebe kao burito
Sloboda je korpulentna
Sloboda je dins za debele
Sloboda je kalorina
Ima masne dlanove
Ispucale pete

Tepih na glavnom trgu upija
Glad

Iza tramvajskih zavesa
Vrckaju make
Uznemiravaju petlovi
Rastu minuice
Raste dan i no
Die tiha brutalnost
Svakodnevna kao krv iz nosa
Rastu deaci

Deaci i pesnice

Na kraju krajeva
35

Zavidi ti na
Okeanskoj sveini monumentalnih,
Vrtoglavo visokih beton-kraljica,
Koje ti ulaze kroz prozor
Kroz ije noge prolaze pridolice
Velikih
Oiju
Velikog
Apetita

Zavidi ti na samoi
Na daljini

P. S. Jesen je za decu velika uta kruka
Ili uglaano kestenje
Sakupljivo kao oblutci ili koljke


10.

in kao dobro zaokrugljena istina
Preko prostranog trga na milost i nemilost
Kafe-snajperistima

Njie se uglovima

Njeni zanosni uglovi

Pomeane oznake
Koktel slubenice
enstveno nosi mujaka obeleja
Zaposleno lice

Mlada je trudna

Smrt pederima

Prekrabano pederima
Dodato nasilju

Smrt nasilju

Skica mentalnog procesa
Sazrevanja kolektivne korektnosti


Fight the bully, we are all the bully, when we can

Svi je nasilno, pretapa prste

U metalnu protezu

Pridravala me je
Spavala sam danima u prljavoj spavaici
Zavolela me je
36

Pokorila sam se
Hranila
Nisam mogla da prestanem da jedem
Oblaila
Pustila sam bilo koga da mi stegne butine
Ujedala
I have a tattoo

Onda krivica nije tvoja

Ne nikada, ne naravno


Nekad je ivot miran i srean.
ta ti eli?

Onu leopard bundu
I plastine naoare

Venanja su i tako samo neto za devojke

Hou da odem

Prostor se smanjuje svake sekunde

Saterana uz obalu, tu bih mogla
da ostanem malo due.....

......hvala na strpljenju

Nekad je ivot miran i srean
To je ono to veina ljudi eli
ta ti eli?

Ono to vidim, stvorim na ekranu

Hvala na strpljenju

Na granici pomirenja sa ovim ovde
Sa ovde

Ovde

I nije to bilo strpljenje
Zavera kvazi privremenosti
To je ovde

Seanje na melodiju koju pravi raiavanje polomljenog stakla
Lepota zaputenog

Nedostupno, suprotstavlja se upotrebi

Lepota beskorisnog

Da nekad je ivot miran i srean.
37



11.

Raskvaena, zamoena u
Penuave kronje
To je ono to vidi
Taka oko koje se obmotava
Makasto
Prikrivanje zevanja
Plimom

Zamagljena stakla razmazano srce prstom prelazak mosta, zastave i fanfare,
pod stegnutim krilima grifona

Taka na koju bi trebalo da juria
Ta velika voda izgrebana leperima

U iekivanju sa one strane novogodinjih ukrasa, yes we have it in size 40,
and in that lovely red. Brkovi i naramenice. Tvoje telo mi nije strano, rekao je bivi prolaznik.

Zahtevna kreacija svretka. Bebe su poele da plau.

Slobodna sam u pet. Cipele u metalnoj kaseti. Sok od jabuke iz flae.
Baterije su se istroile.

nisam mogla da nazovem.

Gubi na lutriji. Istrauje koliko etkica za zube ima u kupatilu. nala za kosu?

Pod ebetom. Sa jedne strane. Ubistvo. Inspektor. Razreenje. Lisice. Pogled preko ramena. Daljinski
upravlja.

Ali ipak veruje u to to joj je
Otac zvani Tata rekao:

Sve je to igra brojeva.

Jedan dva tri etiri i polazi. Male nove grudi. Devojica. To mora sama da zaustavi.

I jesi. Sve je jo tu spakovano u foliju. Prisutan zguvani metal.

Posmatra parove. Usamljenost privlai pogrenu panju. Da li imate upalja?

asopisi. Prelazak preko mosta. Drugog. Ljudi ive na brodovima. Ljudi ive na auto putu. Ljudi ive
pod mostovima. U prikolicama, na ostrvima. Ljudi ive svuda.

Ljudi ive.

Neonsko bele helanke
Cure kroz prste
38


Danica Pavlovi


Slobodna teritorija



Post pop art

Vee na rivi klizavica
korak po korak niz stepenice
njeno telo golicljivost
polako nestaje sa pesmom
sputa se ti - ki - li

Mraz na staklu patula
koa na njegovom dlanu bela kao sneg
zima je poljubac za laku no
za seanje jutro posle


Ona oblai svoj pink make up
On, ljubavnu koulju na crveno-ruiaste tufne


U ramu slike: miris snega

Difuzija atoma srca
stvaran svet pretoen u film

na belom platnu asfalta
ila kucavica gleda u nebo

Ne moe da prestane
da misli, da ne misli na nju

vae gumene bombone
<ovaj kadar je izbrisan iz filma>

Otvara pasijans
<i ovaj>

Svlai odeu i puta mlaz vode preko sebe
<ovaj kadar emo zadrati>

Kasnije u postelji kuca sms <iako je sadraj tajna,
znamo da iza take ne kuca razmake>

Radi gimnastiku
<ovaj kadar je za izbacivanje>
39


Ujutru na naslonu stolice pronalazi njenu maramu
<kraj>


Mrtva priroda radne atmosfere

Kue okrenute naopake
ulivaju se iz oblaka
ipak pokree se

satelitski snimak
reljefaste povrine dlana
na leima
note povisilice

izlaze kroz otvoren prozor
uinilo mi se ogledalo
dolasci peska vode

po brodskom podu raste trava
velianstveno peva
bez razloga
zaboravio je da die
sanja leptire kako spavaju
namiguje pssssst
zaboravila je da sanja
die pesmu koja pada
slama se
sagorevam u njoj

sva nestajanja zvuka
gubitak kontrole nad rasprskavanjem

prodire fascinira pada na lea uporno


A. M.

Nikada, nekada, nikada

Zavirujem iza horizonta oekivanja

- ovde je dosadno
- ovde je oputeno
- hou da odem odavde
- hou da uem u ovu sobu
- moram pobei
- to dalje od

Ritam rei nastao, stvoren iz
Pepela danononih iitavanja
Traganja za ritmom bila
Uzdaha drhtaja
40

Smeha smeha smeha rei

Izbegavam improvizacije
Bez obzira ne beim od
Ne mogu pobei
Ritam me sustie i
Pronalazi u snu.
Steem ga i vodim jo dalje.


Nestajanje

U pospana
Tamnoplava popodneva
ak i najistinitija tajna postaje
Jo jedna maska

Kreacija je amalgam setimental-
nosti i impulsa
sve je iracionalno

Neobina ljubav strue mi usne
interfejs neobuzdanosti
elektronski poljubac
laku no
snovi me peckaju
dugo, dugo

Putujem - preleem okean
U nepoznato budunost se
uliva u zenice koje se bude

Zauvek eznem za
Poljupcem fraktala
Naih svesti

Nestajanje se ne zove
Smrt
41


Maja Solar


Transseksualizira se transcivilizacija



electric nona muzika
ili
nikola tesla sa kalendara diseminira

none sijalice
pada kia u pismu prijatelju
pada poezija u ulo
letelice vragolice
pada perut po panskom zidu
pomahnitalo promiu sobom
padaju boje u ekran
mala nona muzika
raspojasanih arulja
razmazuje se fleka od moga oca na savesti
fijue upavi zrak
vratolomno se raste
ita se itanje spinoze
na nenoj haljini
peku suze grebu lea
susreu se tela u podzemnim snevanjima
)vodimo ljubav
pa spavamo
pa opet vodimo ljubav(
vraa se naglost u krpatost
iz testa kreveta
zaboravlja se neofarbani koren kose
odmesilo se
odlepilo se
prezire se trpnost
uvek na rubovima
malo iznad pupka
sa sijalicama se plee
kao Barbara Sukova
slui se krpom za brisanje sablasti
sa flaom u rukama
oooooo Lola
jee se dlake
iitava se reprezentacija
nedelja humanih slika
elektro slika u vrtu dunavkog puta br. 14
male velike vrue pomamne muzike
42

sa leteim svetlima
odrubljuje se glava golicljivoj nepodnoljivosti
sa padajuim korsetima
odrubljuje se uloga za Salomu
sa vriteim predrasudama
transseksualizira se transcivilizacija
malo je maznih brezinih glasova
otvara se x oko
iroko oko
grafitna trepavica epistemolokih slepila
precrtanih enskih glasova
piki se u windows millenium prozor
izaziva se Lola

zna da odve lako uskoim
u te ljubiaste cipele na tiklu

voli se spomenik njegovog udarca
farmerice antigracije
plesanje ilica na vratu
anksiozira se stegnuta butina
pomamljuje se virtuelna razbaruenost
sisanje
ostavljanje tragova karmin blatnjavih
oooooo Lola
pucketa poljubac na nebu=spratu
lie se nona muzika
otkidaju se trenje sa fotografije
kiti se ljokiastim notama
skida se magla sa centralizma
sija se sve do kraja elektrinog doba
i svi vole taj ki

(iz zbirke Makulalalalatura)


nikotinska pravovernica

(maman preti)
reite kljuaonice
reita provirivanja
(ako te vidim sa cigaretom
naterau te da je vae)
poetske hot&fresh kosilice za pekm-ezoteriare
intertekstualna vegetiranja na plus dvadesetoj taki g
oui maman
umei horizonti trepere
pretenciozno dodiruju dane
(brat urla)
(pui?!
43

tehno-obraanja koatih problema
zidovi za lizanje, meka dugmad za ivenje
razbiu te)
ljive padaju na tlo
leto pada u odlazak
yessss Sir
suvie malo sam plivala u origo-vodama
sa origo-bombonama uz aj s ukusom po sebi
(otac vie)
oznaiteljske ludorije, kao falus, kao znak za muki wc
(ja ti cigarete neu plaati)
hardversko-softverska obitelj
centurijatska panika zbog siromatva

zebnja pred papirima
novanicama
ljubavnica futurizma je ponovo u dimu
kutijama
ideal logocentrizma za mlevenje sunca
rizlama
sisata i bujna citiranja
slim pakovanjima
blagodarim gospodine oe

Frojd je velove otrgnuo
:::: devojicina elja za imanjem ::::
namazane usne mame
graanstvo Neue Slowenische Kunst
indijanski vrai udiu dimne perle
o da
kroz nos
koveg u suprematistikom stilu
niz grla
za sahrane pokrpljenih tekstova
uz krila
sim-BOLI-ke trafike i kiosci
:::: oooooo ou ou ::::
sve verujem
uim u kutku ovulacije
kao mantru ponavljam
kao hranu za network ptice
krpim trenutne svetove
u filmu pola sata posle ponoi
u trenu sada u trenutku
u prljavtini evropo-priarije
jo vruem sada
demode politikoj revoluciji
prepunom mehuru sada, grgue i buka, SADA

kurvinski palim
44

varijable.groznice.rastue:::kao kada pijem vru aj
ivane intervencije ,,,, opet kao nova ,,,,
posveeno uvlaim
na a.t.o.p.o.e.t.i.l.i..t.u. lingvistika deca igraju se odgovarajuih #
lakih strike igara

(iz zbirke Makulalalalatura)


smetajue dete

vidim malog remboa
kako sedi na tavanu
traei sisu verlenove poeme
malo smetajue dete
u utavim podsuknjama
utavih gladi neprestanih gladi prodiruih mucanja teksta

rembo je znao da je mali
i zbog toga nije plakao
vetru darivao krikove
umnogostruenih identifikacija
daanim noima
paukovima
pariskim zvonicima
zabaenim sramovima zabaenim granicama tela
za prelaenje granicama

samoglasnike cedio curio
deakim izmasakriranim maskama
u zemlji umbira
valjivih hartija
puanih etida
uitelja mentora skerletnih popova
to prerueni su u kiborge

u euforiji careva bez ruha
:::::: etiri napred jedan levo est opkoraka ::::::
do ostrva sa hlebom
i ah mat

dobro doli u svet
naputen od remboa

(iz zbirke Makulalalalatura)


cenzurisano telo

ili jesam ili nisam
45

koliko vidim nisam
zavirivala ispod svoje suknje

to se ne radi
pre braka

dobila sam prvu nagradu
za sve uloge koje mi nameu
polizala sladolede od
heteroseksualnih imperativa
ponosno
zaglavila se
zaglavila u sasuena utanja
naila
ogolila
podojila

ispravi lea
natovari modne asopise
i savete
za zdravlje i lepotu
akvarel vojnicima
omiljenim parfemima
post net staklenicima

sada sam moda privlana
drugoj eni

mogu biti lezbejka
ili voleti mukarce

mogu ili BITI ili IMATI FALUS

a kombinacije?

mukarac koji eli da bude falus za drugog mukarca, ena koja eli da ima falus
za drugu enu, ena koja eli da bude falus za drugu enu, mukarac koji eli i da
ima i da bude falus za drugog mukarca, mukarac koji eli da bude falus za enu
koja ga ima, ena koja eli da ima falus za mukarca koji jeste falus....

dudit
dali su ti popularno ime
zalepljena za ptije dokolice
na pragovima
na pragovima brbljivih mukihenskihduploenskih vremena

ili jesam ili nisam
zavirivala ispod svoje suknje

moje telo nosi somot zakon
zakon je smrad bledih teritorija
46

glas zaceljen
umiven apatom
i komino
do suza komino
zarastao

kao kada se herc presvue u karo

(poezija moe pre svih
u penziju)
poezija se upisuje u polnost

Pol je idealna konstrukcija koja se s vremenom prisilno materijalizuje. To nije
jednostavna injenica niti statino stanje tela ve proces u kojem regulativne
norme materijalizuju pol i dovravaju tu materijalizaciju svojim prinudnim
neprestanim ponavljanjem. Nunost tog neprestanog ponavljanja jeste znak da
materijalizacija nikad nije sasvim zavrena, da se tela nikad potpuno ne povinuju
normama koje su ih naterale da se materijalizuju. Doista, upravo propusti, to jest
mogunosti rematerijalizacije koje je otvorio taj proces obeleavaju jedno
podruje u kojem se sila regulativnog zakona moe okrenuti protiv same sebe i
proizvesti mnotvo reartikulacija koje dovode u pitanje hegemonistiku mo
samog tog zakona.

moje telo se svakog meseca
priprema za raanje
priroda je moje telo namenila
raanju dece
tano poput sata
moja materica bogata krvnim ilama
svoju sluznicu
svakog meseca priprema
za zadau da prihvati
uvrsti
hrani
i zatiti
tek zaeti plod

moja vagina je vrsta
elastina
i krajnje prilagodljiva
njena zadaa je da obavije penis
da primi semenu tekuinu
i da bude kanal kroz koji e dete doi na svet

menstrualni ciklus ima sutinsku zadau
da pripremi organizam za moguu trudnou

ili jesam ili nisam
zavirivala ispod svoje suknje

pika je tu sa zadaom
ona ima zadatak
47

ona nije oznaitelj
pika je konstruirana tako da moram da budem ili ena ili lezbejka
a to nije isto
a to znai da ne mogu da biram
ak i kad sam odbaena
mene pravi zakon
zakon je falus

moje telo nije moje telo

ja ne smem dovesti u pitanje to to je ispod suknje

ja ne smem fotografisati svoje elje
ne prihvatati zadae
ne raati
ne sei udove i ne crtati brkove
nasmei se i budi lepa
ti si princeza
seti se da si ti uvek princeza u rozoj haljini
a princeze ne trljaju meunoje
o zadimljene margine
ovo i nije za gledanje
ogledalskim trotoarima za vreme kie
u uzburkanom talogu aja
ovo je za pipanje

ukljui me
u.k.lj.u..i. m.e. u g.o.v.o.r.
pipaj, dudit, kako zakon proizvodi moje telo mainu
pipaj me
pipaj meso narande ono to ne postoji

ili jesam ili nisam
ili sam jezikom ocrtala tu suknju
i izmislila prirodu

jezik voli da lie prirodno

(iz zbirke Makulalalalatura)








48


Dragana Mladenovi


ulo za poeziju se spustilo u karlicu



Zapisi na marginama

pritisak pada, bubri u uima: krenite ka liftu, uhvatite
se za drae, ostavite kofere, krenite polako, pomno
pratite moj glas, pratite uputstva,
pratite plave strelice, linije na cesti, zgodne devojke,
usredsredite se na njihove listove, mreaste arape,
potpetice, pomno pratite moj glas i diite
diite duboko, diite jer prolo je, najgore je uvek iza
nas, prolo je

ja sam vikar u stapama
ja sam sastavio ovu beleku

godine 7095. glad je bila
velika kao oi
u vukova kao mrnja u oveka
ili dua

velika glad

treeg dana od uskrsa
na ito se spustio sneg

izujte izme, opustite trupine: ja sada idem, odlazim,
tako posle disanja rei, ja sada idem, niega nisam
eljan, kocka sam eera, hleb pod nepcima, cisterna
puna mleka. pomno pratite moj glas: izdiem lagano,
udiem ba kratko, mislite na dodir: diem, dah je u
meni, ja sam samo dah, a sada idem, odlazim

ujte veliko udo
godine 7124. bila je
poplava popovog polja
nosila je kue kamenje i ljude
to nije bilo u umu
to nigde nije bilo
a dolo u popovo polje
u novembru

49

progutajte tabletu, oslobodite vrat, izgovarajte lepe rei:
sada sam u svom srcu, ja ljubim te oboavam, odvedi
me. iz misli odstranite fotelje, stolove, stolice i kamenje
da seme izbije, ja ljubim te oboavam. pomno pratite
moj glas: ja sada idem, radostan

v leto 7131. bist v manastir
velika skrb
dojde voda kosatica
velmi silna
velmi strana i
otnese igumana i
otnese sve sasudi ie behu i
otnese pet kelijah i
donese bolezni mnogie skrb
dojde voda na manastir
meseca julija
na poloenije svetija rizi i
pojasa

raduj se marijo, idem. produite vreme za jednu
sekundu: zemlja, voda, vatra, uto, belo, plavo, svet.
diem, dah je u meni, ja sam samo dah, koncentriite se
na glas: odlazim, prolosti vie nema, budunosti ve
odavno nije, raduj se

da se zna
godine 7132.
izlila se reka kosatica
pokosila tek uzrela ita
bujica je bila tako
divlja
kao nikad od postanka sveta
nosila je etiri elije
i eliju dragog igumana
i uz to je i gostinsku sobu
to je dolo u etvrtak
3. juna
ja zapisah da je za seanje

izbriite seanja, pratite uputstva, pratite lepe devojke,
njihove mirisne tragove, njihove tragove i lezite, lezite
na lea, polako otvarajte usta: udiem lagano, izdiem
ba kratko, riba sam, voda, bakterija, dah, odvedi me: iz
rasutosti ja hrlim iz ravog u jedno jedino jedno,
odvedi me

1690. na ito je pao sneg
i pojavila se
glad
50

ljudi su umirali
gde god se ilo bilo je mrtvih
i nikog nije bilo da ih odnese
te godine jeo se lipov cvet
i kora s drveta opiljci
i zdrave make i bolesni psi
a onda nas je 1. aprila
prekrio crveni sneg

odvedi me, kae, a vidi: u mojoj ruci o kakvo udo!
tvoja tanuna ruka.
pomiluj me, kae, a vidi: u mojoj ruci tvoja mrava lea.
prevezi me, kae, a vidi: nosim te, voda duboka.
posluaj moj glas: lezi na lea, lezi mi na dlan, lezi mi.
izranja u novo uranja, ti spava, spava, spava

u godini 1710.
zavladala je takoe
uasna kuga
oh tada izgubih sina andru
i prelepe keri
saru i sandu
zagrli me

voda duboka. bar usta dri otvorena, ako se ulo za
poeziju spustilo u karlicu, bar usta dri iznad vode. ne
ritaj se, ne panii, spava, dobro je: najgore je uvek iza
nas. dii, dii kao fetus. ponavljaj za mnom: dobro je,
jo jednom, dobro je, jo jednom, dobro je

20. januara 1717.
palo je brano sa neba
ljudi su ga
zgrtali sa leda
to to je palo na zemlju
nije se znalo ta je
praina da li blato
il brano
boe me sauvaj
bila je suna zima
bilo je mnogo riba

jedan dva tri, probudi se. tako je, dii: dii kao fetus,
est udaha est izdaha iznutra, bez panike, ne plai se,
osea, voda ti dopire do lopatica, u vodi si a vazduh je
u tebi, opusti se, poni da die kao fetus, posluaj moj
glas: udiem lagano, izdiem ba kratko; toplo je, osea,
sve nas je obuzela toplina


51

zima 1731.
nije nam ostavila
nita
odnela je povre
pele ivotinje nije nam ostavila
nita
ima 38 godina
otkako sam u manastiru
i nikada dosad
toliko gladan nisam usnio
toliku lepotu

raduj se marijo.


(iz knjige Omot spisa)
52


Sonja Veselinovi

Ozvuiti ja, to znai neke prostore zamagliti

2.

(...) Iz fotelje na kanabe, iz uloge u ulogu ispisati ivot? A ta e ga drati, bez
seanja jedne svesti, bez zareza jedne due? Sa Vaom knjigom, Marina, kao sa raljama,
koraati i tragati. Zaeleh ih sve, sve Sonjeke na jednom mestu. Okupljene po prvi put bez
grie savesti. Nagnuh se, polagana. Zauh zaneseni apat Sofije Matvejevne Uljitine:
Kriva jesam jer sam rekla ja, a misliti ja i izrei ja nikad nije isto. Ozvuiti ja, to
znai neke prostore zamagliti, iz svetla ih izvui i pretvoriti u puko ti, ili, jo gore, u masu ti, u
sabirajue, izjednaavajue vi. U mrei govora ostati spleten, smaknut sa istine bezimenog, a
celog. Smejao se itav trg, a ja sam samo na svoju ast oskvrnjenu mislila, samo sam na tebe,
a ne na Re Boju, to je u torbi nosim, pomislila. Samo sebe branila, sebe izreeno, istralo
pred svet da dokae da ga ima. Putevi vie nisu neimenovani, odazivaju mi se; ito se ne
smeje nezaustavnim odjecima u mom grlu. Uteha jezika bilo je samo Ti, ta sada sa svim tim
osloboenim zamenicama? Svaki korak je samo udaljavanje, treba stati na kobni trg i ponuditi
prvo jalovo svoje Sofija Matvejevna Uljitina na aukciju. Za prvom ponudom dremnuti
pro-da-to i spakovati kriom ono ja u cvatu gratis. (Ali to nipoto ne reklamirati!) Ali, kako?
Sada kad sam ostala nasamo sa zamenicama, ini se da je to jedino to imam. I, ime ih
nadevati? (...)

10.

Kako se ivi bez muke ruke? Kako se to od sebe, jedine, pravi dovoljno? Kako se naredi
sebi da to sopstvo bude sebi i muko i ensko? Kako se eka, Marina, kako se preivljava sa
sobom?
Voleti u mati, dok se lekari, dok eta kroz rupiasto osvetljenje podno kronje, iz granja
slutiti lik, birati svaki pokret, ne, svaku misao o pokretu, miriti se, pratati se i vraati se, sve
izmiljeno, ba onako kako bi trebalo neko da pronae u knjizi, i nikada, nikada, nikada ne
iveti sreno. Do kraja... ha ha ... stranice?
Stajati u centu odmatanog (tamo je sve uvek u centru i sve je veno) i pod prstima i u
vazduhu i u smislu nanizanog slutiti poljubac koji dolazi. Savren. Zavren u sebi, u svojoj
nepotrebnosti.
Naivno kombinovati sa vienim mestima, sa vienim svetom, nikada sa vienim nekim ili
sobom. Ukinuti sebe i pojaviti se novoroen sa sveu slobodnom od doslednosti lika i od
jezika i instikta sviklih na sebe. Videti prvi put svoje lice i obratiti mu se kao majka detetu
novim imenom, novim tepanjem. Osloboditi ga.
A onda ga na suncu ispei i pojesti jednog lepog dana, kada dojade zemaljski plodovi.
Ako volei zamagljujemo sebe, treba sazdavati stalno iznova neko jasno i ak pomalo
zaslepljujue svee vazduno ja. Ali mene ve poznaju po onom ja to se u govoru koti kao
zeevi, po onom upornom, prenapornom pokuaju da dokaem da sam tu.
Ali to to imam ja ne dokazuje da sam tu, ve samo to da ima teksta u ovoj sobi ovoga grada,
leta Gospodnjeg ko zna koga. : !


53

11.

sanjati kiu i probuditi se u kii jo malo pa pokisla sa opominjuim bolom u grlu ako bol
proe u toku dana nije bilo ni sna ni dana ve samo bol kao orjentir u mokroj skrami
kapaka; ako bol ne proe nije bilo dana jer ga je san svojim proizvodom pomenutim
bolom u grlu nadvladao
dakle sve jedno nema dana emu onda ponedeljak utorak pa sve do onog arobnog vendredi
venerd pa malo prozainog Freitag/friday i tako dalje zar samo zato da bi Petko
svugde dobio ime
nije to samo to je sasvim dovoljan razlog dati ime pa to je ve pola posla to je ve
odiveti snovideti polovinu njegovog njenog ivota; dati ime to je uestvovati
neodstranjivo i neponovljivo
sanjati bilo ta i probuditi se to je ve dogaaj i jedno od uda ak; prelazi u kojima sebe
postavljamo kao vrioca radnje zar nije ljupko to probuditi SE jer ja zaista nisam sigurna
da imam takvu mo da naredim sebi da se probudim
JEZIK uvek tei da nas utei to je na izum bar delimino dodue moj nije ja sam njegov, ali
nema veze zamislite da sam jedna od ...
ponavljanja nas tee danas u se probuditi u sedam asova i sutra takoe i to e biti dovoljno
da se ponadam da zaista upravljam svojim ivotom razmiljam (ja ne ja znam da vi
upravljate ak i odande, iako zbog toga moda oajavate) kako ree istinu u uteiteljskom
jeziku hoe li joj se podati; ne utim nema pitanja dosadnih zamarajuih kaznie me jezik
zbog tolikih pitanja poelo je ve rekoh za bol u grlu iri se da bih manje priala i jo manje
zapitkivala
ne elim ja istinu sigurno ima u meni neki ovek nedostatan da vlada, ali ne i da cenzurie
moje istinoljubive (nekako je runa ta re da da to je njegov uticaj ne volim sloenice
to krae to bolje manje zastranjivanja) tenje; sada bi mogao da mi natukne neku poslovicu
da zavrimo s tim na ti! to ti je dosta ako je svima to nalik na istinu mora i tebi biti ...
vie volim zagonetke ali one to nemaju 1 reenje ili jo bolje one koje nemaju reenje
vie volim poeziju
pssssssssssssssssssssssst


38.

Taj odnos izjeda junaka iz jednog i jedinstvenog otkrivenog dogaanja stvarnosti koja
obuhvata i njega i autora oveka, gde bi on kao ovek bio zajedno sa autorom kao drug u
ivotu, ili protiv njega kao neprijatelj, ili, na kraju, u njemu samom, kao on sam, izjeda ga iz
krune poruke, krune krivice i jedine odgovornosti, i raa kao novog oveka na novoj ravni
ivota, na kojoj on sam za sebe i svojom snagom ne moe biti roen, oblai ga u novo telo,
koje je za njega samog nepostojee i ne postoji. (M. Bahtin)

Ako je sve ovo san, a papir uva istinu, onda sanjam, oh, kakvog li olakanja, da sam
kukavica, kao mala, u igri, kriom sam ve spremala svoj deo stvari, dok se moja sestra jo
sasvim bezbrino igrala, rasporeivala lutke i njihov ljupki nametaj. O, kako je to bolelo,
onaj trenutak kada shvati da sam ja ve potpuno izala iz igre! Tako runo, tako konano, kao
da smo odrasle, bila je to izdaja. Ona se ljutila, a ja sam se smejala, ali bio je to kraj nevinosti.
Bila sam tad, ve ispala iz nae male lavirint-prie, teila da savladam krug i postanem
njegovo udovite.
Stidim se kada kod Vas itam o tome da ja nikada prva ne odlazim, gnusno je da to
smem da krim. Nemam dozvolu da preem svoju ravan, time bih postala nemogunost. I,
54

zaista, tada se vie ne oseam sobom. Runo je voleti i lagano se pakovati. I nepodnoljivo je
tako kruniti se, van svojih dimenzija.
Ipak, neopisivo je teko iveti Sonjekom. Treba se dugo i pomno sabirati odasvud i
odvojiti se, otrinom i konanou od stvrdnutog hleba sopstva, kao koljka od pouzdane
stene. Iz sviklog u plutanje i ne gorditi se pred stenogrleima, to nikako. I ne biti voljen,
slutim sa zebnjom. Sazvuiti se sa svim rascepima koji postaju sve vlasintvo. Iskidati
skorene stranice, nemone da trepere.
Sa sobom biti na imperativu. Ponekad infinitivu. Obavezno nominativu.
Setiti se Ciganke i njenog puta, boanstvene opredeljenosti za lepa veala! Neskrivena, jo
jedna je proklela dah. I ja te volim, lepotice. I ja u ti nauditi. Od zlobe dobrih i od zlobe
zlih...
Zato moje naruje ne sme sluiti za uspavljivanje. Samo neko sa licem roenim iz
daha hitnutog u vodu, iz daha zadranog u igri plamiaka, sa licem vraenim, shvatie kada ja
poelim da spavam. Nagnue se neno, skloniti mi kosu i proaputati Je connais ta maman,
je connais ton papa, la petite zingara.

(iz knjige Poema preko)

55


Jasmina Topi


U staklu, s druge strane poetske slike


O plovidbi koja se nije dogodila

Plutam po snu, zaista niko ne vidi... Nema tog
svetionika koji bi privukao panju ka obali.
Svoja sam najroenija boca, nimalo nalik sri
koju dubim iz pesme ili to tek ugledana slika
razvejava neku od strava to talasa u ogledalu?
Plutam po neprotumaenom moru, pored obala uma
i morija. Sanjajui izgleda... aljem poruku sebe?
aljem?... Talasi su kao arhipelag iscrtan
na dlanovima. U elji, pena talasa je kroz ake
proputena prilika. Ta ptica koja krui iznad
boce nije albatros, nije ni ona zlatna utva
to se kao zrak prelama preko due.
Malo je ko video to ovaploeno u pokret.

U staklu, s druge strane poetske slike, ista boca,
voda sna po kojoj pluta. Tamo, sipi prvi sneg.
Ono iekivanje koje e prekinuti dovoljan broj
pahulja. Poruka truli unutar isprljanog stakla.
Na truljenje ne mogu da utiem. Jednostavno se
deava preda mnom. Rukom ostavljen trag na staklu
dva sveta kao to bi bio ostavljen i trag na boci.
U ledenom. I dok vetar zavija, u pobesenelo
romantinoj sceni, tmurnije je... ritam se menja.
Komeaju se ptice sa obe strane, komeaju svetovi
i slike, kao i misli to se pokreu ne bi li
prividno opstale na povrini. Ne bi li postale
neto stvarno, u ovom akvarijumu
iz kojeg se u stvari tako lako sele. Misli-selice,
te ptice su prhnule iz kaveza slike, jedino jo ja
stojim u sebi uspavanoj ekajui na migraciju...

Pod platom to su glumci koji jo nisu poeli
da opinjavaju ulogama. Idoli trga. Iza scene.
U mraku, pre nego pone plutanje. Pred snevanje.
Glasovi stiu nalik blagovestima.
ta sa semenom jedinim koje uta mrlja u dnu oka
eka da proklija i stvori sliku drugaijeg sveta?
Nove obale.
Kao talozi u prljavim lukama slatkovodnih gradova,
56

ostae obe slike boce na puini.
Izolovane slike unutar slike.

Od svega je najtee, prevesti u tom unu, do druge
obale, ono to i nije i jeste; dole, na jugu,
kada se lampa ugasi, a tihi kasni sat prevede u
crvenkaste kaplje po niskim krovovima, uminue
vetrovi. Sliku boce i nemir vode sna, i pozornice,
i akvarijuma, prelie to svetlo. Potonue u um
bez zvuka, ispresecan povetarac daha.

A ptice? ue se i njihovi glasovi, dok noicama
prenose vibracije s telefonskih ica.

(iz zbirke Tiha obnova leta)


aputanje

ta je svitalo mesecima? Pukotina ruiasta kroz
koju je najzad sevnulo sunce? I stotine trnaca
protutnjalo du tela! Mislim o tome dok sedim
na pesku, ulazim u vodu. U aputanje. Nikad vie
erotina lirska ekspresija, nikada slabija rima,
odgovori, njihova estetika. Zagledana u to
iekivanje, svitanje, simbol viemesenih
znaajnih aputanja. Lajtmotiv. Prati me.
To su ti snovi koji hoe da izau iz polja spavanja,
kao da e odjednom postati stvarni.

Tako i mislim: nikada se ne skloniti sa sunca ili,
ne izai iz vode, ne otii nazad u sobu u kojoj se lome
senke sa snovima, u kojoj se dugo apue...
Mmmm, uzmi... U sobi svaka fantazija oivljava
na nain neshvatljivo nedoraen. Lepi se za kou
iza neoekivane granice. To je platno na koje
pokuava da prilepi, ne ak ni zvezde, ve ono
to je preostalo, i buni se to im, najzad,
nema mesta... u aputanju. Onda i iz aptaja
vie slie uzdahu pobegnu elje, i ostane soba.
Naelektrisana... prazna. I ko kuca na vrata, kao da
bez glasa izgovara: trpeza, je li postavljena?!

Tela koja fantaziraju uplai svetlost...
ta je svitalo mesecima? Nije li kroz tu pukotinu
sevnulo sunce? I da jeste, ko bi jo uvek umeo da ga
prepozna? Eto je, ta fantazija, iva i na javi!
Ulazim u vodu, tako odluno kao da u plivati
do samog ua u najvee more. Tragovi krljuti
na koi podsete na prainu iz fantazije.
57

Brzo zatim rasklimatanim tramvajem odlazim
u grad. urim, da sa tobom o tome,
u pesmi, porazgovaram.
Treba se potom vratiti, nazad, u sobu...

Zavibrira moblini telefon u 1 i 13 posle ponoi.
Upravo tu, dok duva nona koava, moemo
doekati i kraj pepeo i prainu grada. A i sveta!

(iz zbirke Tiha obnova leta)


Dok stojim u redu

Ono to jesam. Ono to nisam.
Ono to bih mogao/la da budem.
Ono to nisam, i nikako ne mogu
Da
budem/stignem/postignem/doivim/
ne doivim/osetim/zagrizem/
usudim se/probam/odreknem/prebrodim/
prebolim/odivim/doivim

Dok stojim u redu u supermarketu
i ekam da doem do kase
s punim kolicima svega to mi moda i ne treba
ali to je postalo sinonim za mala boanstva
srenog bitisanja.

Crvena lampica pali se i gasi
Red se kree prema napred, prema kasi.

(iz zbirke Tiha obnova leta)


Malo suza, neto smeha

Kao male greke velikih trenutaka.

Intermeco.

Nono gradivo.

Posle zvunog signala otpevana
popularna pesma umesto

javnog oglaavanja.

Velika istina.

58

Posle. Toga. Svega toga?!

Disko poetikon

dostignutog neutralnog statusa.

(iz zbirke Tiha obnova leta)

59


Sonja Jankov


Crvena koulja i muzika sa gramofona



Kadar IX
Yellow

Pored dunje to pada preko kapije
Proe jedna uta kapa
,,To nije kapa ve kruna!
Ree mi dete koje ju je nosilo
i nastavi dalje
u svojim ljubiastim cipelama
Na kojima je nacrtao malog pua
Kog je jue naao ispred kue
I nazvao ga Arijel
Jer je Arijel isto imao krunu kuu
Ali je dobivi krila
Mogao da se popne
Na Gaudijevu kuu Batlo
Koja izgleda kao Mocartova cipela
I krov joj se zavrava crepom
Koji je kao velike zelene bube
A u bubu se pretvorio i
Jedan ovek i mnogo je patio
Jer ga nije prepoznao njegov otac
Koji se pre nekoliko dana
Obratio bogu ispevavi mu himnu
O njegovoj veliini i kompleksnosti
Pitajui ga stalno o smislu svega
A bog ga je samo pogledao,
Rekao Boe, al si dosadan
Okrenuo se i tako je otiao
Ree mi mali kralj samouvereno
I na moje pitanje otkud sve to zna
Odgovori ja sam Kafka

(iz zbirke Impresionistiki kadrovi)


Kadar XIII
Mallard green

Sedei na terasi
Podigli smo bosa stopala
60

Na ogradu, okrenuvi ih ka nebu
I krenuli
Hodali smo po oblacima
Crtali po oblacima
Rukovali se svim
Prepoznatljivim oblicima
utnuli avion
I kad i dalje nije bilo
Ni jedne ptice
vratili se unutra
Da jedemo voni jogurt.

(iz zbirke Impresionistiki kadrovi)


Kadar XIV
Olive green

Iz kamene zgrade
Izranja glava lava
to svojim eljustima
Zaklanja kino nebo
Mladiu afrike puti
Iz baletske trupe
Dok sedi na ploniku i
Posmatra prozor susedne zgrade
Iza kog devojka obuena
U crvenu koulju
I muziku sa gramofona
Crta muki akt
Nekog
Ko joj je prole noi
Priao u kafeu
O Rembou, antikvitetima
I svoje dve devojice
I posle otiao
Ne rekavi svoje ime
Jer su oboje znali
Sve jedno o drugom
I da se vie nee sresti

(iz zbirke Impresionistiki kadrovi)


Kadar XVIII
Very dark turquoise

U vodi to je
Uramljena kuama sa visokom krovovima
Tim sanjalicama utanja
61

Stoji ena u mekoj svetlosti
Odlazeeg dana
I prua ruku mladiu
Koji je pre etiri meseca
Ispred marokanskog
Tamno plavog zida
Dao korpu tikvica najrazliitijih oblika
Jednoj maloj devojici
Koja je
Vozivi se dalje biciklom
Prola pored oveka u crvenim pantalonama
Dok je u svojoj svesci
Nalazio fotografiju ve zaboravljenu
Na kojoj u daljini sedi dvoje ljudi
Za jedinim stolom na praznoj plai
Dok je u uglu, u prvom planu
Devojka koja prilazi
Nekom ko se ne vidi
I pokret joj odzvanja
itavim vodopadom inela i zvona

(iz zbirke Impresionistiki kadrovi)






























62




o poeziji
63


Anketa:
Tastatura pod njenim prstima

Anketu sastavili i pesnikinje pitali: Jelena Milinkovi i Vladimir Stojni

Agon:
Kakav je poloaj enskog stvralatva u Srbiji danas i da li postoji bilo koja vrsta
diskriminacije zbog ,,enskosti u domenu umetnosti? Kakva su vaa lina iskustva po tom
pitanju?


Tamara uki:

I o samom pojmu enskog stvaralatva je teko govoriti, pa je tako i iskustvo enskog
stvaralatva uvek specifino i svakako kontroverzno. ensko stvaralatvo je neto to je do
nedavno bilo skoro subkulturno, marginalno, ak nevidljivo. Naroito ono koje se opiralo
zakonima i modelima dominantne (muke) grupe i pokuavalo da se ostvari izvan muke
tradicije: ono je bilo tretirano kao devijantno ili jednostavno ignorisano.
ensko stvaralatvo kao idealna divljina, ono drugo to jeste i treba da ostane drugo,
je ipak ostalo samo zabluda, jer se pisanje ne moe odvojiti od dominantne kulture. Pisanje je
uvek i istovremeno unutar dve tradicije dominantne i nevidljive. Mnoge teoretiarke govore
o enskom stvaralatvu sluei se metaforom dugake granice.
Dananja situacija je meutim neto drugaija. Diskriminacija koja je u vezi sa
ulogom stvarateljke se vie, ini mi se, ne praktikuje. ak su pesnikinje i spisateljice preuzele
u tom smislu predvodniku poziciju: one su akteri umetnikih, politikih scena, neustraive
su, upadljivije, otrije i nekako sonije. Meutim, kad su u pitanju pozicije moi, tu se
situacija ipak razlikuje; I dalje su vodei kritiari i izdavai mukarci. Evidentna je, dakle, jo
uvek ta homosocijalna veza mukaraca.
Ono to nedostaje, a ovo vai posebno za Srbiju, je prostor enski orjentisane kritike,
teorije i umetnosti.


Ana Seferovi:

Prvi put sam se definisala kao pesnikinja u okviru radionice okupljene oko AIN-a i
ProFemine koje je vodila Dubravka uri. Ova radionica je nastala iz potrebe (ako poemo
od injenice da je polje kulture konstruisano, a ne dato) da se konstruie paralelni prostor,
sistem koji se opire dominantnom diskursu. Ovo je veoma vano, zbog toga to su autorke
okupljene oko ove kole, preuzele jednu aktivnu ulogu, za razliku od pasivne uloge
pesnika/pesnikinje koji eka da bude izabran ili da bude u milosti dominantnog sistema
(zvanino obrazovanje, asopisi, izdavai, kritika, nagrade, urednici, iriji, festivali...). Tako
da se lino nikada nisam oseala diskriminisanom, ve kao neko ko uestvuje u konstruisanju
jedne drugaije, pesnike scene, prakse. Ako se setimo Kolakovskog i njegove podele na
propovednike i dvorske lude u jednom dravnom poretku, gde su propovednici barjaktari
postojeeg ustrojstva, a dvorske lude oni koji se poigravaju sa postojeim stanjem stvari (a
time i samim svojim postojanjem kritikuju), ja sam svesno odabrala da budem ovo drugo i da
uestvujem u konstruisanju paralelnih centara moi, onoga to je drugo. I AIN je uspeo u
dovoenju bitno razliitog pesnikog senzibiliteta na svetlost dana: veina autorki okupljenih
64

oko ove kole je objavila svoju prvu zbirku u izdanju Prva knjiga Matice Srpske, nastavila
dalje u Alfa biblioteci, Narodne Knjige, i redovno se pojavljuje domaoj periodici.
Ono na emu jo treba raditi je izdavatvo, koliko god postoje ljudi koji prepoznaju
drugaiji senzibilitet spomenuu Vasu Pavkovia i njegov veliki doprinos, kroz ediciju
Alfa Narodne knjige, obogaivanju ridera domae savremene poezije ne postoje edicije
koje se sistematski bave radikalnim (enskim) pesnikim praksama. Mogla bih ovde da
pomenem organizaciju DEVE koja se jedino bavi ovim i koja je objavila nekoliko perfektnih
knjiga.
Naravno dominantni sistem e uvek odbacivati ono to nije po njegovom kanonu.
Ovdanja main stream scena zaista pati od nedostataka ena na pozicijama moi. Opet,
trebalo bi razgraniiti ta je to poezija koju piu ene, a ta ensko pismo. ene koje piu i
delaju u okviru dominantnog kanona (ne mislim samo na tradiciju ve i na aktuelne miljenike
main strema scene) koji je u Srbiji izrazito nacionalan i izrazito muki jesu prihvatile i sve
ono to taj kanon sa sobom nosi, tako da iako moemo nabrojati nekoliko ena koje je ovaj
sistem prigrlio, autorke koje se bave enskim pismom nee, barem ne u skorijoj budunosti,
biti priznate od istog, barem ne u onoj meri u kojoj to zasluuju. Zbog toga je vano raditi na
umnoavanju scena i decentralizaciji centara moi.


Danica Pavlovi:

Moj utisak je da sa marginalizacijom neke delatnosti ili oblika umetnosti poveava se broj
ena koje se time bave i one postaju primeene, a dobiju prostor za rad kad izostane
interesovanje mukaraca za bavljenje time. Krajem devedesetih godina prolog veka upoznala
sam se sa nekoliko generacija pesnikinja, predstavljenih u antologiji Radmile Lazi ,,Make
ne idu u raj, koje su postavile standarde dobre savremene poezije u Srbiji. Kada sam
upoznala Dubravku uri i pesnikinje koje su se zanimale za novu poeziju i nove teorije,
zajedno smo napravile antologiju ,,Diskurzivna tela poezije koja je okupila razliite
pesnikinje i koja je pored poezije uvrstila i autopoetiki tekst svake pesnikinje, kritiki tekst
Dubravke uri i teorijski tekst Aleksandra Trklje. Ta antologija je dobro prihvaana i o njoj
su kritiari i kritiarke pisali. Antologija ,,Diskurzivna tela poezije je uvela autopoetiku u
savremenu srpsku poeziju i pokrenula je pesnike da sami govore o svojoj poeziji. U Srbiji
danas u generacijama roenim posle 70-te pesnikinje su mnogobrojnije i piu odlinu poeziju.
Taj kvalitet je prepoznat pri objavljivanju prve knjige. Kada je vreme za drugu knjigu, nastaje
problem jer je tee objaviti drugu knjigu poezije, a i veina pesnikinja je van mainstream
udruenja. Takoe veliki broj pesnikinja se ne bavi poezijom profesionalno, tj. rade u
kolama, kancelarijama, na fakultetima, u prevodilakim agencijama i bave se poezijom u
slobodno vreme.


Maja Solar:

ini mi se da se deava zanimljiva situacija a to je da na knjievnoj sceni danas ima mnogo
ena (mada ima malo enskog pisma). Ovaj prostor otvorio se sloenim praksama i
promenama u umetnostima i politikama umetnosti. to se mog iskustva tie, ne, u knjievnom
prostoru nisam bila diskriminisana zato to sam (biologijska) ena. Ali jesam zato to piem
eksperimentalnije tekstove.



65

Dragana Mladenovi:

Nebitno je da li delo potpisuje autorka ili autor, vano je samo da je ono kvalitetno.
Pretpostavljam da je to kriterijum kog se dre izdavai, organizatori knjievnih programa, pa i
sami itaoci. Uverena sam da diskriminacije nema i da kvalitet igra glavnu ulogu.


Sonja Veselinovi:

Uprkos raznim vidovima emancipacije, mislim da je muki kadar jo uvek preovlaujui u
naoj lepoj knjievnosti, te da na taj nain presudno utie na optu sliku. Ne bih to, ipak,
sagledavala kao diskriminaciju. S druge strane, nauka o knjievnosti i knjievna kritika
pokazuju sve vei i uspeniji angaman ena i u toj oblasti njihova je kompetencija uglavnom
u srazmeri sa svojevrsnom prevlau. ini mi se da je problem, naposletku, ipak u kvalitetu.
Autorke koje su svojim delima postavile odreene standarde i dosegle neophodnu estetsku
ostvarenost zauzimaju vana mesta u srpskoj knjievnosti, jer su itane i cenjene. to se tie
nagrada, tu vladaju potpuno problematina vrednovanja, ali pritom ne gube samo enski, ve i
muki autori koji ne odgovaraju nekom specifinom kriterijumu, esto vanknjievnom. Lino
nisam osetila neki vid diskriminisanja. Ono to ja piem ne moe da rauna na mnogobrojno
italatvo, ali komunicira podjednako sa oba pola meu odabranim itaocima.


Jasmina Topi:

Evidentno je da u poslednjih pet, ali zapravo i vie godina ima neuporedivo vie pesnikinja
nego pesnika, i da konkretno, moja generacija ,,raspolae" s nekoliko poetiki veoma
razliitih glasova. Jedanput sam ak razmiljala na tu temu kako se mukarci eto bave
dominantim i prestia vrednim romanom, dok ene deluju subverzivno, s margine, a poezija
danas, u Srbiji, jeste margina. Moda bi se pitanje diskriminacije moglo naeti i iz ovog
,,ulaza, i odakle ta, naravno ne iskljuiva, raspodela po knjievnim vrstama; takav rascep. Da
li pisanje romana pokazuje pretenziju ka prestiu, ambiciju, ugledu, drutvenom statusu i da li
shodno tome, poezija tei isto idealistiko-buntovnom pristupu umetnosti itd.
Mislim da su oblici diskriminacije ena pisaca tu i tamo primetni, iako se oitavaju u
veoma teko vidljivim oblicima. enama piscima, pogotovo pesnikinjama, mnogo je tee da
se afirmiu od svojih mukih kolega, a isti e biti i mnogo manje s njima, lino ili poetiki,
prisni. Pesnikinje e tee dobijati knjievne nagrade jer e iri izmeu mukarca i ene
najee izabrati mukarca, kao to e izmeu mlaeg i starijeg uvek izabrati starijeg (jer je
eto njemu, boe moj, dolo to vreme, al to je jedna sasvim druga tema), bie ih manje
zastupljeno u uraivakim i organizacionim odborima, asopisima... Nekad imam utisak da je
najbolji status pesnikinje onda kada je ona udata pesnikinja ili jo bolje pesnikinja udata za
kolegu pesnika, naravno boljeg od nje. Ako pogledate koje su to popularne ene koje kao
neto piu, to su sve kvazispisateljice ili spisateljice popularnih tiva u ta pod obavezno
ukljuuju bavljenje svetiteljima, kuvanjem, ljubavisanjem ili svakodnevnim praktinim
mudrostima. Pesnikinja, takvih, hvala bogu nema, ali za njih se i ne zna. Takvih mukaraca,
autora, takoe nema. Oni se bave nadahnutim istorijskim temama i nacionalnim herojstvom,
ili postaju sveznajui propovednici na ije knjievne veeri se odlazi kao na hodoaa. Trea
kategorija su Ninovci i Vitalovci, u neobjanjivoj poetikoj vezi sa politikim vrhukama.
Dalje nema. ast izuzecima, iako je fraza. Interesantan socioloki fenomen kao ne-zatucane
Srbije! Ne bih preterano da produbljujem ovu temu, jer ini mi se da sr problema lei u
generalnom ivotarenju knjievnosti u Srbiji i u totalno sramnom iskljuivanju i
66

omalovaavanju poezije. Kada ovde doe pesnikinja, na kraju balade, dalja objanjenja nisu
potrebna.


Sonja Jankov:

ini mi se da se u poslednjih godinu dana znatno promenio generalni, do tada pogreni odnos,
prema interesovanju za stvaralatvo ena. Prethodnih godina, ini mi se, svako ko bi pokazao
interesovanje za stvaralatvo samo enskog roda, lake je postaja(o)la adekvat(a)na da nosi
etiketu feminista. Meutim, injenica je da se svim umetnikim delima javnost podjednako
bavi, bez obzira na pol autora. Publika, pogotovo knjievnosti, je moda preteno enskog
roda.U poslednje vreme u Srbiji enski autori i prouavaoci umetnosti su u centru panje,
verovatno, koliko i njihove savremenice u razvijenijim zemljama. U svetu likovne umetnosti
tu su Milena Pavlovi Barili, Maja Obradovi, dobitnica nagrade za crte Valadimir
Velikovi za prolu godinu, dramski pisac Milena Markovi, koja je dobila kritiku panju
koliku, moda, i Meri Dons, Smiljka Isakovi Prva Dama embala, su prve koje padaju na
pamet. Svakako, protei e nejverovatnije jo mnogo godina da se o njihovom radu, ili radu
neke druge umetnice, naunika sazove simpozijum, kao u sluaju Margaret Boden, istraivaa
u oblasti vetake inteligencije i kognitivne lingvistike, ali to su ve stvari koje su van bilo
kakve realne prognoze.
injenica je da se u Srbiji obraa panja na enski umetniki izraz, to, verovatno,
pokazuje i injenica da se moja zbirka poezije nala u odabiru koji doprinosi, upravo,
enskom pismu, kako je kritika predstavila, mada ja nisam imala nikakve prathodne namere
to se bilo kakve karakteristike izraza tie.


Agon:
Kako definiete ensko pismo i koje njegove elemente prepoznajete u svom pisanju?


Tamara uki:

Da, to je taj glas u divljini/iz divljine. Novoroen, a ipak arhaian, utian, a divalj. O tome
pie Siksu u svojim kultnim esejima. ensko pismo je ono koje ispisuje telo. ivo pismo,
neshvatljivo, pismo koje postaje pozornica nesvesnog, pozornica fantazme, vie ili manje
razvijenih mitova. To je pismo koje nastaje na brisanom prostoru, brisani prostor koji postaje
problematian prostor; pisanje koje primenjuje intuitivno ili racionalno dekonstruktivistiko
itanje prolosti, pismo koje je mrea odjeka.
Pod uticajem feministikih teorija, postrukturalizma i postmodernizma razvila se
tendencija koja ima kritiki stav prema dosadanjoj tekstualnoj praksi, te shodno tome
radikalno menja formalnu strukturu teksta. Ovo se naravno ne moe primeniti samo na radove
autorki, ali bitno je napomenuti da u kontekstu te tendencije stoji promiljanje konstrukcije
roda to bitno utie ne samo na repertoar tema, ve i na, kao to sam pomenula, formalne
aspekte tekstualne prakse.


Ana Seferovi:

Moja definicija enskog pisma je bliska onome to Barbara Pejd naziva nepokornim
tekstom, tekstom koji odbija da je proza, poezija, esej, dramski tekst, teorija, koji je
67

jednostavno tekst. Telo teksta za razliku od neke logocentrine strukture poezije ili proze je za
mene ensko pismo. Da parafraziram Barbaru Pejd: samosvesna volja ovih autorki nije
sadrana jednostavno u tome to one tretiraju pisanje kao tkanje, ve zapravo rastau tkaninu
nasleenih tekstualnih formi i ponovo je ispliu kroz nove konstrukcije. Vrhunac enskog
pisma za mene je Kerol Mejso koja je rekla da se piui, svoj roman Ava oseala kao
koreografkinja koja radi sa jezikom u fizikom prostoru. Jezik je naravno gest i on zauzima
odreeni prostor.
U prve dve knjige sam se bavila ,,enskim pitanjima vie kroz teme koje sam kroz
poeziju obraivala trudei se da ,,enske rei kao to su roze soknice, ljokice, srebrne
haljine stavim u drugaiji kontekst gde postaju oznaitelji metafizike svakodnevice (to je
esta tema enskog pisma za razliku od ,,velikih tema mukog pisma). Takoe, tretirala sam
tekst kao telo. Kao neto u prostoru te mi je bilo veoma vano kako pesma izgleda na stranici
knjige. Pri tome upotrebljavala sam prakse i pojmove koje sam usvajala na radionici. Noviji
radovi se ugledaju upravo na nepokorne tekstove o kojima pria Barbara Pejd. Poezija koja
eli da bude proza, proza koja eli da bude poezija, esej, dramski tekst, neto to ujem, vidim
u prolazu, zapoeti kvazi romani, zapis na margini.
Druga stvar je rad u grupi, odnosno zajedniko pisanje, u kome se gubi autorstvo i
gde je tekst jo vie to osloboeno telo. Pisanje u saradnji sa drugim autorkama (Tamara
uki, Tanja Markovic) mi je vrlo bliska i esta praksa.


Danica Pavlovi:

ensko pismo je strategija pisanja koja je dekonstruktivistika u odnosu na pisanje koje
sreemo u tradicionalnoj knjievnosti. U mojoj novoj poeziji postoji suzbijanje naracije,
uvoenje mnogoznanosti, izbacivanje lirskog ja, umnoavanje pesnikih subjekata, njihova
transformacija, uvoenje razlike izmeu doivljenog i napisanog, konstrukcija teksta,
citiranje, referiranje na druga dela umetnosti...


Maja Solar:

ensko pismo je po definiciji nedefinljivo. Tako su ga odredile autorke koje su ga zastupale
(Elen Siksu, Julija Kristeva). Paradoksalno zvui odrediti ensko pismo kao neodreeno
no to je upravo ekonomija ovog pisma. Ono se pojavljuje kao drugaije od falocentrikog
pisma i upisuje ensku razliku. Oslobaa ono to je bilo potisnuto u patrijarhalnom diskursu.
Vano je istai da se ensko pismo ne odnosi na pisanje ena, kao biologijskih bia, stoga
malo ena pie enskim pismom u onom smislu kako su ga ocrtale francuske teoretiarke.
ensko pismo je prevashodno eksperimentalno pismo. Takvo pismo odlikuje otvorenost,
telesnost, vieznanost, muzikalnost, fluidnost, tekstualnost, multianrovski pristup, preobilje,
subverzivnost. Jezik se konstituie kao simbolika funkcija koja proizvodi nesklad, remeti
konvencionalni subjekt i umesto njega stvara subjekt-u-procesu. Utoliko, odlike enskog
pisanja ove autorke ne pronalaze samo u pisanju ena, ve i kod pisaca kao to su Arto, Beket,
Dojs... Da, rekla bih da je bilo dosta ovih elementa i u mom pisanju.


Dragana Mladenovi:

Toplina, emotivnost, asocijativnost, insistiranje na detaljima, intimne teme, pokuaj da se
poznato sagleda iz drugaijeg ugla neke su od osobina koje bi mogle da stanu u definiciju
68

enskog pisma. enskost u sopstvenom stvarlatvu trenutno razvijam u mukoj temi
ratu, i to onom koji se devedesetih dogodio na prostoru bive Jugoslavije, kroz saoseanje sa
enama rtvama rata.


Sonja Veselinovi:

ensko pismo je, svakako, dosta problematina odrednica i ne bih se uputala u njeno
razmatranje, jer se, piui, ne upravljam prema njoj, niti je imam na umu. Ukoliko je enska
literatura doivela svoj procvat u XX stoleu, treba imati kritiku distancu, pa primetiti da
mnoge osobenosti enskog pisma karakteriu avangardni i savremeni izraz u celini, a ne samo
dela enskih autora. Da, moje pisanje karakterie i polifonija i fragmentarnost i procesualnost
i meanje anrova i asocijativnost i problematizovana subjektivnost, pa i diskurzivnost, ali to
su gotovo sve odreenja modernog izraza uopte. Tako jeste pisala Cvetajeva, ali i Breton.
Nita od toga kod mene nije intencionalno i usmereno, a osveeno moe biti, pre svega, u
relaciji prema knjievnim teorijama, teorijama itanja i tumaenja koje su bliske mom
shvatanju poezije i njenog estetskog dejstva.


Jasmina Topi:

Ne bih nikako razdvajala ensko i muko pismo, tek moda jedino pristup i onu varijaciju u
senzibilitetu mukaraca i ena. Ali, onda opet, ima mukaraca sa tako tananim prevashodno
enskim senzibilitetom, i obrnuto, da je za mene to pre svega pitanje poetike, pa tek onda
pola. Dobru i odlinu poeziju ne interesuje da li je olovku u ruci drao mukarac ili ena, ili
kuckao/la za tastaturom! Dodue, postoji i tzv. feministika poezija, samo mi se ini da je
ovde domen poezije pomalo uzurpiran i da se pomalo siluje proklamovanjem svesti o
enskosti. To ne znai da smatram da je feministika teorija jalova, uzaludna ili smena.
Naprotiv. Veoma je bitna. Ali, poezija je neto sasvim drugo, i, ako treba neko pravo da
osvoji ili neki problem da uini vidljivim, postoje druga sredstva i poetiki izrazi kojima se to
moe mnogo bolje uraditi, a tako da ima umetniku vrednost, a ne vrednost proglasa.


Sonja Jankov:

Jedna neodreenost, izbegavanje konkretnog izraza, gde sva proirenja reenice doprinose
rasplinjavanju slike, koja je u poeziji pre smisla, kod mene je to mnotvo genitiva i genitivi
genitiva.


Agon:
Da li je u Srbiji i u regionu danas mogue detektovati oblike enskog stvaralatva u kojima se
ensko pismo javlja kao spontana potreba drugosti, bez prethodne osveenosti kroz
poznavanje savremenih diskurzivnih praksi i da li je takav fenomen uopte mogu?


Tamara uki:

Ne mogu naroito da se pohvalim upuenou u ensko stvaralatvo na naim scenama, ali
verujem da je mogue detektovati takve simptome. Da li je mogue pisati bez prethodnog
upoznavanja sa savremenim diskurzivnim praksama? Naravno. Jasno. Takav fenomen je
69

mogu, ali ko ne eli barem da zaviri u svaku sobu? Siksu kaze Ona je pretovarena, a laka.
To je to.


Ana Seferovi:

Ne verujem u to. Ako se oseamo kao to Drugo vrlo dobro znamo zato se oseamo kao to
Drugo, trpimo pritisak dominantnog diskursa u kome se oseamo neslobodni i u
nemogunosti da se izrazimo. Traenje naina da se artikuliemo kao to Drugo, jeste
osveenost.


Danica Pavlovi:

Mislim da je za pisanje enskog pisma neophodno poznavanje savremenih diskurzivnih
praksi. Nita nije spontano i ne postoji inspiracija sama za sebe. Inspiracija dolazi kroz
itanje, kroz kontakt sa umetnou, knjievnou, teorijom...


Maja Solar:

Pa mogue je ako se drugaije definie ensko pismo, ako se odredi kao pismo koje piu ene
ili pismo koje piu feministice ili neto drugo... Ali, ensko pismo koje artikuliraju francuske
teoretiarke nije to! Teorijske prakse su ono to je vrlo bitno za ensko pismo, a kao
teoretiarke, psiholingvistkinje i poststrukuralistkinje zastupnice enskog pisma upravo rue
jaz izmeu teorije i pisanja. One otvaraju prostore za nove jezike, osloboene mitskog
istunstva i nasleenih kodova.


Dragana Mladenovi:

Pomenula bih samo krug pesnikinja okupljenih oko Dubravke uri, koje su oigledno
potpuno upoznate sa savremenim diskurzivnim praksama i stavaraju u skladu s tim
saznanjem. Ipak, ne smatram da je za ispoljavanje spontane potrebe drugosti neophodna
prethodna osveenost kroz savremene diskurzivne prakse.


Sonja Veselinovi:

Ono se u svakom sluaju javlja, ali nije mi poznato u kolikoj je meri teorijski potkrepljeno.
Verujem da i kad nema direktnog pozivanja na odreene teoretiarke feministikog
usmerenja, odnosno izraavanja slinih stavova, postoji neki vid obavetenosti. Naalost, ini
se da taj objedinjujui momenat za neke autorke postaje moda najpre frustracija i nekakva
terapeutska funkcija knjievnosti. Kao i sve druge iskljuive teorije, i feministika neminovno
postaje normativna, ukoliko ima preovlaujui uticaj na strukturu teksta. Otuda i izvesna
suenost tema i esta deklarativnost u izraavanju drugosti. Imam utisak da su kod nas u veoj
meri prevoeni tekstovi iz oblasti feministike kritike, nego ensko pesnitvo. A uostalom,
mnogo je lake pozivati se na teorijska stanovita Adrijen Ri, nego pisati poeziju poput
njene.

70


Jasmina Topi:


Kada se spoje odgovori na moja prethodna dva pitanja, moe se dobiti i odgovor na ovo,
tree, pa ne bih da se ponavljam. Dalje, savremena poezija se moe posmatrati i kao niz
diskurzivnih praksi, a za pisanje dobre poezije mora se poznavati njen istorijat, takoe itati i
savremenici. ovek nikako vie ne moe u tom smislu biti usamljen, iako najzad jeste uvek u
onome to stvara sam.


Sonja Jankov:

Naalost, taj fenomen se ini da je prisutan i u Srbiji, verovatno kao deo kulta persone.
Usmerenost medijske panje ga ponekad ini prisutnijim nego to jeste.


Agon:
Koliko je itanje tradicije bitno za izgraivanje sopstvenog pesnikog izraza i da li je za vae
pesniko sazrevanje bitno formiranje linog knjievnog kanona?


Tamara uki:

Pitanje tradicije je uvek zamreno. To je veliko pitanje. Velika odgovornost. Mogunost je da
se oslobodimo te obaveze da piemo prihvatljivo. Meutim, ne treba biti anksiozan zbog
uticaja koji uplivavaju. Sa tradicijom, i onom uutkanom i onom dominantnom, trebalo bi
ostvariti dijalog.
Svaki tekst kao specifian hipertekst istovremeno ukljuuje i iskljuuje razliite
diskurzivne prakse. Tu deluju mehanizmi revizije, prisvajanja, parodije, reciklae,
transformacije i subverzije. Dakle, sva knjievnost, svako umetniko delo, kao tekst, su
intertekstualni i kao takvi, dijalogini, ak polilogini, u bezgraninom korpusu napisanog.


Ana Seferovi:

Naravno da je vano i presudno. Spomenuu opet AIN-ovu radionicu, koja je najvie
doprinela mojoj izgradnji kao pesnikinje, gde su autori koje je dominantni kanon iskljuio
ukljueni u na kanon i koji su uticali na stvaranje posebnog pesnikog senzibiliteta.
Spomenuu recimo Vitmena, Emili Dikinson, Paunda, Helbnjikova, Ginzberga, Deniz
Levertov, Silviju Plat, Karlos Vilijam Karlosa, Frenk OHaru, Kamingsa, uopte ameriku bit
poeziju, Katlin Ladik, Slobodana Timu, a od teorije Bodrijar, Bart, Dudit Batler itd.


Danica Pavlovi:

itanje je bitno za pisanje. Ono to itate oblikuje ono to piete i stvara lini knjievni
kanon. Sada itam uglavnom savremenu knjievnost i teorijske tekstove. Trudim se da pratim
novu knjievnost koja se pie na prostoru bive Jugoslavije. Volim da itam na Internetu i
volim da itam asopise. Nadam se da e asopis Pro femina koji je puno uticao na
71

formiranje mog linog kanona istrajati bez obzira na teku situaciju poslednjih godina. Lepo
je to se novi asopisi pojavljuju na Internetu i verovatno veoma skoro svi aktuelni asopisi e
se nalaziti na svetskoj mrei.


Maja Solar:

Nemogue je uopte biti bez tradicije, pitanje je samo koja tradicija nas konstituira, koliko
smo je svesni i da li je ipak delimino biramo. ak i inovatori/ke imaju polje tradicije, ali oni
biraju drugaije tradicije. Neko moe na primer izabrati kao svoju tradiciju savremenu
popularnu kulturu i spojiti je sa neime to bi u staromodnom diskursu bilo nespojivo, na
primer sa Aristofanom. Loe je kada se tradicija neupitno preuzima, a na tome rade razliiti
ideoloki aparati, od kojih su oni kulturni esto vrlo iskljuivi.


Dragana Mladenovi:

Bitno je. Veoma. Teko mi je da procenim da li su moji knjievni kanoni vodili ka pesnikom
sazrevanju ili je sazrevanje bilo presudno za izgradnju knjievnih kanona. Nijedan od ta dva
procesa kod mene nije zavren.


Sonja Veselinovi:

Ovde se mogu nadovezati na odgovor br. 2. itanje tradicije presudno je za formiranje
sopstvenog pesnikog izraza. Ako se saglasimo da je talenat, sklonost, genij kako god elite
da ga nazovete neophodan, sve to nadalje preostaje da inimo jeste itanje. Samo itajui
moemo doi do pesnike samosvesti, odnosno spoznati gde se mi tu moemo locirati. Samo
itajui moemo uvideti vrednost sopstvenog pisanja, a to je daleko znaajnije od usputnih
kritikih napomena, bile one pozitivne ili negativne. Kada je re o linom knjievnom
kanonu, ini mi se da se on formira nezavisno od nae svesne valorizacije odreenih
knjievnih pojava. Jednostavno, postoje pesnici/pisci koji u vama uzburkavaju neto, koji vas
navode na stvaralaki dijalog.


Jasmina Topi:

itanje je bitno! Da li se neko uopte moe nazvati ozbiljnim piscem/pesnikom, a da ga ne
zanima tradicija (sopstvene) knjievnosti! to se tie ovog drugog, dobro je kada svaki pesnik
za sebe doe praksom i iskustvom pisanja (i itanja) do forme i stila koji mu najvie
odgovara, kako bi izvukao maksimum iz napisanog. Tako negde spontano se moe doi i do,
kako kaete, knjievnog kanona. Lino mi se ne svia takva formulacija. Poezija treba da
neprestano vri, kao najautentinije svedoantvo iskuavanja i spoznaje, ili iluzije. Od rei
kanon samo bi mi vie smetala etiketa: ,,urbana poezija. Razmiljam o tome da napravim
izbor (!) patetine poezije, ili gradske poezije sa seoskim motivima. To su ta promotivna
pakovanja.




72

Sonja Jankov:

Ono je krucijalno. Rei u mojim prethodnim delima su nastale iz rei, odnose se na rei,
najverovatnije bih bila nepodnoljivo dosadan i rastrojen reporter ili u bilo kojoj drugoj prilici
kad bih morala da piem o neemu to se odnosi na stvaran ivot. Verovatno sam zato i
odabrala teoriju knjievnosti i kulture. Ponekad mi se, naalost, ini da mi pesme naginju
postmodernistikom preivljavanju, jer nedovoljno irok tekstualni konktekst citata moe
ostaviti utisak da mu se odnosimo sa ironijom, sarkazmom.


Agon:
Da li status feministkinje u dananjem vremenu podrazumeva iskljuivo samodeklarisanje i
svest o poznatom socijalnom angamanu ili je za taj status neophodna i upuenost u teorijske
osnove ovog pravca, i ako jeste u kojoj meri je to neophodno?


Tamara uki:

To je svakako pitanje izbora metode otpora, kao i samopredstavljanja u tom istom otporu.
Ako govorimo o knjievnosti koja pretenduje da bude feministika, jasno je da nema govora o
praksi koja je neupuena u savremene teorije. Ne bi trebalo razmiljati o tome ta je emu
taka, niti ta ima prednost: da li se teorija javlja naknadno, kao post-interpretacija, prevod i
slino, da li knjievna produkcija slui teoriji, da li je projekcija odreene teorije, da li je
izmanipulisana To je interaktivni odnos, bilo da se ta intervencija ispoljava implicitno ili
eksplicitno.


Ana Seferovi:

Neophodno je u najveoj meri. Znanje je najvea mo i to nikada ne treba zaboraviti.


Danica Pavlovi:

Kao i za sve, i za status feministkinje je neophodna upuenost u teorijske osnove. Postoje
razne vrste feminizma i to je pravac koji se i dalje razvija i donosi nove teorije, proima se sa
novim diskurzivnim praksama. Neke feministkinje se radije bave praksom i socijalnim
angamanom u grupama za pomo enama, a neke se bave iskljuivo teorijom i daju svoj
doprinos na tom polju.


Maja Solar:

Zavisi od interpretacije. esto ujem kako se govori da su Ceca, Vendi, Isidora Bjelica i ta ja
znam kako se zovu (ne gledam TV) feministice. I one to verovatno za nekoga jesu, jer je
takva interpretacija feminizma samo jedna od bezbroj interpretacija. U srcu femizma glavni
rascep, koji je i danas vrlo delotvoran, je rascep na takozvane aktivistice i teoretiarke. Meni
je to na primer vrlo problematino, s obzirom na teorije koje me zanimaju i na diskurs
neodvojivosti teorije i prakse. Moda bih elela da mislim kako su sve pametne ene i svi
pametni mukarci feministi, bez obzira bave li se aktivizmom, anarhizmom, teorijskim
73

praksama, umetnou, narodnjakom muzikom ili prodajom automobila... A to samo znai da
su svesni polnih mehanizama opresije i da se bore protiv toga razliitim sredstvima.


Dragana Mladenovi:

Ne znam.


Sonja Veselinovi:

Mislim da je upuenost potrebna, poto se tokom vremena menja i obuhvatnost pojma, kao i
osnovni ciljevi pokreta. O ovome e vie znati da kau same feministkinje.


Jasmina Topi:

Smatram da sam na ovo pitanje ve odgovorila.


Sonja Jankov:

Neophodno je samo u onoj meri u kojoj je deo kulturnog ivota. Nisam ni malo upuena u
tokove feminizma i rodnih studija i to to mi je knjiga izdata u okviru skretanja panje na
ensko pismo, mislim da potvruje namere prouavalaca da svemu tome daju jedan iri
kulturni sadraj. Ja lino nemam nameru da se ikad ozbiljnije bavim tom oblau.


Agon:
Kako gledate na proimanje knjievno-umetnikog teksta sa elementima performansa, pop
kulture, novih tehnologija i savremnih teorija i da li mislite da, u vezi sa tim, postoje granice
na kojima bi se dogodila relativizacija ovog teksta ime bi on prestao da bude model
knjievnog izraavanja?

Tamara uki:

Nestabilnost anrovskih kategorija, kao i razne vrste miksmedija, ve su odavno deo
stvarnosti i legitiman, ak uobiajen, umetniki postupak. Evidentne su promene u
predstavljakoj umetnosti koje problematizuju stabilnost i suverenost umetnosti kao takve.
Poezija je (postala) prevrtljiva (Bernstinov izraz), i kao takva stalno ispituje svoje
granice, promilja formu, topografiju, naraciju i traga za alternativnim formama kompozicije,
strukture i prezentacije. Savremena poezija je promiskuitetna, ona bubri i nadima se od
multidiskurzivnosti. Pratiti elju teksta znai (slobodno) kretanje bez povlaenja pred drugim
koji bi sproveo nasilje nad njenom sutinom i autentinou. Potpuno sam operisana od
strepnje da e se desiti nekakvo katastrofino izumiranje ili obesmiljavanje ili udaljavanje od
navodnog savrenstva koje to nikad nije ni bilo; radije zauzimam optimistiniji stav o
reanimiranoj prodrmanoj poeziji kao o prostoru za refrakciju i opozicione diskurse, poeziji
koja e uzdrmati svoj komoditet.


74

Ana Seferovi:

Knjievno izraavanje koketira sa drugim vidovima umetnosti od samog poetka. Moe se
rei da poezija vue svoje korene iz ritualnog pevanja i plesa. Sa velikom radou uestvujem
u svim vrstama integracije teksta sa muzikom, vizuelnim umetnostima, performansom, novim
tehnologijama. Nove generacije e sve manje upotrebljavati olovku, a sve vie tastaturu. Da li
je pronalazak papirusa i pisma unitio izraavanje koje za svoj materjal ima re? Pitanje je da
li e knjige uopte postojati u ovom obliku u kojem ih mi danas stvaramo i itamo, ali je
sigurno da dok je ljudi, bie i jezika. Ne treba se plaiti, ne treba uvati granice tu su da bi
se relativizovale.
Trenutno radim na projektu koji je opet stvaranje jedne drugaije scene, koja integrie
poeziju, internet, muziku i vizuelne umetnosti. Ovoga puta to e biti platforma koja ukljuuje
i neka etablirana imena svetske scene i iji je cilj stavljanje naih autorki/autora u
internacionalni diskurs, ali o tom potom.


Danica Pavlovi:

U savremenoj umetnosti proimanje umetnosti i teorije je ve postao uobiajeni model.
Veina pisaca i pesnika koji su u savremenim tokovima se bave uvoenjem novih sadraja u
knjievnost ili kombinovanjem knjievnosti sa novim tehnologijama, pop kulturom,
savremenim teorijama... Kao to se i na ivot promenio u poslednjih desetak godina, tako se i
knjievnost menja i prilagoava brzini i zahtevima novog naina ivota. Poezija izlazi pred
publiku, nalazi se na Internetu, ak i menja svoje teme. Sve ee se sreemo sa pojmovima iz
sveta tehnike u poeziji. Pesnici itaju svoju poeziju, izvode je na bini, kombinuju sa
ilustracijama ili video radovima.


Maja Solar:

Knjievni tekst je ono to se drutveno konstituira kao knjievni tekst, a to je mnogo sloeno
u naem multimedijalnom vremenu i strano zanimljivo. Ne mislim da knjievnost nestaje u
preplitanjima sa performansom, vizuelnim, foninim, auditivnim, tipografskim,
kompjuterskim, videom, dramskim itd., ona se ekstenzivira i zadobija drugaije oblike. udno
bi bilo danas pisati kao Homer ili jo gore u nekom desetercu arhaikim jezikom, sasvim je
logino da se pie drugaije i da je informativni svet promenio i knjievnost. To inovativne
knjievnike/ce ne plai, ve im otvara beskraj mogunosti.


Dragana Mladenovi:

Mogunosti su neograniene, ali, bar zasad, nita ne moe zameniti dobar, stari oseaj koji
nastaje izmeu kvalitetnog knjievnog dela i paljivog itaoca.


Sonja Veselinovi:

Gledam na ovaj sinkretizam kao na zanimljivost, ali on, u svakom sluaju, ima ve izvesnu
tradiciju i nije radikalna novina. Novina je upliv modernih tehnologija u ovom stvaralakom
pristupu. Relativizacija knjievnog teksta, ini mi se, zapoinje im se on preoblikuje u
75

novom kontekstu i vee za drugaiji medij. Lino nisam sklona performansu i slinim
vidovima upotrebe teksta, jer se u ovom procesu usmerava panja prvenstveno na delovanje
teksta (koje ne mora biti, a najee i nije, estetsko), a ne na njegovu estetsku ostvarenost, te
se tako ograniava njegova izvorna poliseminost i suzbija njegova otvorenost.


Jasmina Topi:

Svakako da, onog trenutka kad istupi iz iskljuivo tekstualnog, to tekstualno se relativizuje i
menja se percepcija i autora i publike. To je onda vrsta knjievnog hibrida ili moda ak samo
teksta koji slui kao polaite za ovaj vid multimedijalne simbioze. Slika i zvuk su mnogo
neposrednija sredstva kada je u pitanju izvoenje i ako nisu dobro izbalansirana veoma lako
mogu da ,,progutaju tekst i da ga obesmisle. Ako pesnik ima tu, nazovimo je, predispoziciju
da eksperimentie i sa drugim medijima, to da ne; samo ne treba da zaboravi koje je njegovo
primarno polazite. Razmiljala sam i o tome da li neki od pesnika poseu za ovim miksovima
jer su kao i najzad svi podloni dominaciji slike. Govorim to iz pozicije nekog ko se vie puta
oprobao u razliitim performansima, spajanjima teksta sa zvukom i slikom, emu su bile
,,podlone" i moje kolege pesnici iz Paneva (Dragana Mladenovi, Dejan anarevi).
Eksperiment pravljenja muzike podloge na odreene stihove uvek je iznova zavodljiv, iako
je odavno poznata stvar. Pre dve godine uradila sam deset poetskih spotova za pesme iz svoje
zbirke ,,Tiha obnova leta. Snimala sam odreene prizore i pravila slikovne kolae uz
muziku podlogu. Prvi put je tako neto slino uradio Radojica Buni za Svetski dan poezije
u Kulturnom centru Beograda. Moja ideja je ipak drugaija i drugaije razraena, te je to u
tom smislu prvi koliko znam takav pokuaj u naoj sredini. Da ivim na primer u Sloveniji,
verovatno bih ve imala objavljen CD u njihovoj varijanti PGP-a ZKP RTV jer poezija na
taj nain zaista moe da se priblii i onima koji nisu italaka, ciljna grupa. Reakcije su bile
razliite, nekima se svidelo, nekima ne, ali je bitno da su postojale i da su ljudi bili
zainteresovani.


Sonja Jankov:

Imam veoma pozitivno miljenje o interdisciplinarnom karakteru koji tekst ima jo od onih
pisaca iz tree decenije XX veka koje mi nazivamo prvim modernistima, pa i kasnije. Poetika
i estetika forme su me uvek vie privlaile od ideologije i smisla i mislim da se vie ne moe
govoriti o dobro ili loe napisanoj pesmi, ve o onoj koja je napisana da bi se predstavila
putem elektronskog medija, ili o onoj koja je zamiljena da bude proeta slajdovima sa
projektora, ili o onoj koja je napisana da bi se izgovorila sa elemntima intonacije i
gestikulacije. Granica ne sme biti, inae ne bi bila umetnost. Ipak, tekst je taj koji moe
najvie toga izraziti: i muziki izraz, i scenski izraz sa elementima prostora i svetla, pravo
slikarstvo moe samo opisati - eventualno o modernom plesu ne moe potpuno govoriti.
Ovakve transformacije su, svakako, dobrodole i kritiarima, ali one zahtevaju da budu
propraene promiljenim i adekvatnijim jezikom. Moda je jedino merilo vrednosti koje je
ostalo to da li e neki tekst postati osnova za naredna pisanja, ali i svaralatvo drugaijeg
izraza.





76

Agon:
Kako definiete ulogu knjievnosti u celokupnom drutvenom kontekstu i da li je mogue
organizovanim knjievno-umetnikim delovanjem uticati na formiranje drugaijih socio-
kulturnih modela od onih koji su trenutno vladajui?


Tamara uki:

Knjievnost je drutveno-diskurzivna praksa i kao takva ona je dejstvo celokupnog
drutvenog konteksta, ali ne samo kao pasivni objekat. Situacija je jasna: na sceni se odvija
borba za prevlast. U toj borbi-nadmetanju uestvuju itaoci i autori/autorke. Jedan drugog
pokuavaju da istisnu i uspostave svoj sistem vrednosti. To je borba za mo. Ja svoje mesto
vidim na margini, institucije ine stvar prihvatljivom, mlohavom i ueglom.


Ana Seferovi:

Pisanje je bez izuzetaka politiko, ak i kada se upote ne bavi politikom. Ne postoji znaenje
van diskursa i uvek zastupamo onaj politiki pravac, onu ideologiju ijim se jezikom sluimo.
Zbog ovoga je vrlo vano osvestiti ono to radimo, koja znaenja proizvodi odreeni diskurs.
Sistematizacijom znaenja, a to je postavljanje jedne umetnike, poetske prakse na javnu
scenu, definitvno menjamo pejza socio-kulturnih modela koji trenutno vladaju. Prvo to mi
pada napamet je sledee: zahvaljujui feministikim inicijativama pojavio se enski rod
imenica koje oznaavaju zanimanje pa sad imamo na primer koreografa i koreografkinju,
pisca i spisateljicu, itd. Ovo izaziva veliko negodovanje i protest odreenih slojeva, koji tvrde
da su zanimanja u mukom rodu ,,prirodna za razliku od ovog to sad tamo neke ,,frustrirane
usedelice nameu, zanemarujui injenicu da ta ,,prirodnost veoma lepo ukazuje na
istorijsku podreenost ena koje nekada nisu nikako mogle da budu advokati, a kamoli
advokatice. Vrlo mi je zanimljiva ova ustra reakcija, koja upravo pokazuje da se u jeziku
konstantno odvijaju borbe izmeu polova, klasa, margine i centra. Jezik nije prirodan i
znaenja nisu data, ona su pokazatelji onoga to se deava, ali i sama stvaraju deavanja.
Kako na ovom primeru moemo videti stvaranje drugaijih socio-kulturolokih modela?
iroka javnost, htela ili ne, sada je prinuena da se trgne iz dremea i lenjosti ba zato to ih
ovaj enski rod profesija toliko bocka i iritira, trenje postaje neskriveno i samim tim pokree
dogaaje u drugaijem pravcu. Prvenstveno mislim da se ta netrpeljivost javlja zbog straha,
svaki sistem je u konstantnom strahu od dekonstrukcije, a svaka i najmanja intervencija u
irem diskursu (koji je sastavljen iz mnogih nekada i opozitnih diskursa, i samom promenom
jednog ili kreiranjem jednog mi menjamo taj iri diskurs) jeste upravo onaj procep sistema u
kome e se formirati drugaiji sistemi.


Danica Pavlovi:

Mislim da su sve pojave u drutvu povezane i da knjievnost utie na drutvene modele kao
to i drutveni modeli utiu na knjievnost. Polako se i vladajui modeli menjaju, i ne samo
da nova knjievnost, novi mediji, nove ideje utiu na drutvena deavanja, ve i svetska
deavanja utiu na knjievnost koja se stvara, i to je neminovno.



77

Maja Solar:

Knjievnost je oduvek i bila organizovana, sam izbor knjievnog kanona, onoga to ulazi u
knjievnu javnost (to je uvek podrazumevalo da se neto i iskljuuje), je politiki in. A
knjievna politika je isto tako i ideologija. Na primer, ako se deci u koli na asovima
knjievnosti predaju samo onakve poetike koje govore o nacionalistikim netrpeljivostima ili
u kojima je uloga ene inferiorna, onda nije udo to imamo hrpu malih nacionalista i
seksista, a knjievnost, kao i drugi kulturni entiteti su vrlo zasluni za to. To naravno znai da
se knjievnost moe preokrenuti i da se mora biti svestan o emu se pie i kakvi stereotipi se
preuzimaju ili menjaju.


Dragana Maldenovi:

Svedoci smo pojave da se pojedina ideoloki obojena dela savreno uklapaju u uspostavljeni
drutveni mejn strim kontekst. Takve knjige osvajaju prestine knjievne nagrade, za njih ima
mesta u medijima (ak i na Javnom servisu evropske Srbije) i slino. U tom okruenju, dela s
drugaijem socio-kulturnim nazorima, naroito poetska, zasad nemaju prevelike anse.
Naalost.


Sonja Veselinovi:

Knjievnost je u velikoj meri izgubila svoj nekadanji uticaj. Da se razumemo, nije se ni tada
vie italo, samo su oni koji su itali imali vei uticaj na drutveni ivot. to, opet, moemo
tumaiti i kao njenu instrumentalizaciju u odreenim periodima. Ne verujem da ona moe
znaajno uticati na formiranje drugaijih socio-kulturnih modela, posebno kada se radi o
organizovanom delovanju, jer ono najlake prelazi iz nekog subverzivnog elementa u svoju
suprotnost. Knjievnost moe da se prilagodi datom drutvenom kontekstu ili da ostane izvan
njega, u svakom sluaju, time se nita bitno ne menja. Koja je njena uloga? Njena uloga je da
opstaje i uva svoju bit. Sve ostalo je sporedno.


Jasmina Topi:

Uloga koju je nekada imala knjievnost danas je znatno izmenjena to ne znai da je postala
nebitna, samo to nije pitanje kojim mogu iskljuivo da se bave knjievna udruenja ili kako se
to rado kae kod nas, istaknuti pojedinci. Mora da se krene od ozbiljnog sistemskog gajenja i
uvaavanja nacionalne knjievnosti i knjievnog dobra, kao to su to uradili Slovenci ili
Hrvati u neto manjoj meri, a opet svetlosnim godinama ispred nas. Na problem je u tome to
se gleda na ispunjavanje forme, a ne na sutinsku brigu. Bitno je vratiti ljude konzumiranju
kulture, pa i knjievne, a tu i mediji igraju bitnu ulogu, jer su upravo oni ti koji produkuju
kvazizvezde, heroje, veliine, idole, uzore Pisci uopte i nisu eksponirani u javnosti, osim
kada se pomalo vetaki podigne praina oko dodele Ninove nagrade. Sada sam ja svata ovde
,,nabacala, ali ovo je posebno pitanje za posebnu anketu jer ima toliko pojavnih fenomena da
se ovek prosto ,,unezveri kada krene da ih ,,popisuje.

Sonja Jankov:

-
78



Jelena Milinkovi


FRAGMENTI O ENSKOM


UZVICI!

Da, na poetku XXI veka se formira nova generacija pesnikinja!
Da, na poetku XXI veka poezija prethodnih generacija pesnikinja postaje predmet itanja i
istraivanja!
Da, na poetku XXI veka knjievna scena tei drugaijem oblikovanju!



PITANJA


ta se desilo na srpskoj knjievnoj sceni poslednjih nekoliko decenija? Da li je upliv
knjievnosti koju piu ene i feministikih teorijskih okvira uticao na optu sliku
knjievnosti? Da li je opravdano razdvajanje enske od muke poezije, i time generacije
mladih pesnika od mladih pesnikinja? Kako definisati ensko pismo? Kako opisati
knjievnost koju piu ene? Kako prepoznati ensku literaturu? Da li je dovoljno biti
bioloki ena, pa pisati na enski nain? Koliko enskih poetika postoji i kakve su one danas
u Srbiji? Koliko je vana kanonizacija autora/ki?
Postavljamo sva ova pitanja, ne da bismo ih u daljem toku teksta razreili, ve da
bismo na njih ukazali pred injenicom da je enska literatura, a pre svega enska poezija od
2000. godine zauzela mnogo vei prostor u okviru knjievnosti koja se pie na srpskom jeziku
i da je time promenila sliku savremene, pre svega mlade pesnike scene. Postavljamo ova
pitanja jer se pred naim italakim, kritiarskim, teoretiarskim i pesnikim oima formira
itava generacija aktivnih pesnikinja ije se poetike meusobno razlikuju, ali koje se
zahvaljujui nekim svojim poetikim elementima mogu posmatrati kao delovi relativno
jedinstvene poetike grupe.


KANONIZACIJA - ISTORIJA KNJIEVNOSTI

Feministika, postmodernistika i dekonstruktivistika nastojanja, kao i svi na
njihovim osnovama teorijski uoblieni pravci, u velikoj meri se tiu ispitivanja i
prevrednovanja uspostavljenih kanonskih vrednosti i samog kanona kao takvog. Susret sa
kanonom se odvija na vie nivoa: politikom, ideolokom, mitolokom, metodolokom i
psiho-simbolikom, a odnos prema kanonu kao nizu vrhunskih dela jedne knjievnosti
predstavlja jednu od znaajnih tema svih onih idejnih pravaca koji nastupaju sa strane, a ne iz
centra. Ovim se artikuliu tendencije koje ili zahtevaju ukidanje kanona pod pretpostavkom
da su svi artefakti podjednako bitni ili njegovu rekonstrukciju i proirivanje, ali tek nakon
ostvarenog uvida u njegovu rodom definisanu i proizvedenu prirodu. Doprinos ovakvim
nastojanjima moe biti i svaki pojedinani pesniki napor kroz odabir lektire koji formira
reference i uticaje kojima se u savremenim tekstovima reaktiviraju prole poetike. Meutim,
stvaranje kanona nacionalne knjievnosti postie se, pre svega, knjievno-istoriografskim
79

tekstovima-presecima, koji pored faktografskog usmerenja nuno nude i vrednosni sistem,
zasnovan na spekulativnoj ideji istoriara knjievnosti. Kako itanje ne moemo (i ne smemo)
odvojiti od pisanja, tako je knjievnost koja nastaje u odreenom trenutku neodvojiva od
knjievnosti koju zatie i koja joj prethodi. Shodno tome pitanje (samo)izgraene tradicije na
osnovu postojeeg jedno je od kljunih pitanja svake pojedinane knjievne pojave jer ona ne
nastaje sama od sebe, ve je uvek deo irih diskursa i njihov proizvod. Na osnovu dosadanjih
uvida u istorijske tokove srpske knjievnosti, prikazanih u malobrojnim knjievno-
istoriografskim poduhvatima, veoma je teko rekonstruisati razvojnu liniju enske literature
kod nas. Pojava enske knjievnosti, njeno oblikovanje, evolucija i raslojavanje neodvojivi su
od sveukupnih istorijsko-kulturolokih okolnosti i aktivistikih drutveno-politikih tokova
feminizma, te je razvoj enske literature u svim knjievnostima specifian i dvostruko
odreen, kako svojom prirodom, tako i mnogobrojnim odlikama okruenja u kome nastaje.
Ova enska linija knjievnosti pokazuje da je razvoj enske literature kvalitativno i
kvantitativno neujednaen i skokovit, izrazito nekontinuiran, i ak, sa tendencijom da se u
nekim periodima potpuno prekine, kako zbog malobrojnosti onih ena koje se bave pisanjem,
a tako i zbog toga to su (ne)posredno, sa namerom ili bez nje, potisnute. Tokovi enske
knjievnosti su esto lokalizovani na sporedni knjievni prostor i time izdvojeni iz opteg
razvoja knjievnosti i vrednosno marginalizovani. Neujednaenost, skokovitost,
nekontinuiranost i marginalnost su neke od elementarnih odlika prirode razvoja enske
knjievnosti, ali i naina na koji se ova knjievnost predstavlja u knjievnim sintezama.
Zahvaljujui organizovanim poduhvatima samih pesnikinja i teoretiarki u poslednijh
nekoliko decenija, za ensko pismo u srpskoj knjievnosti obezbeen je znaajniji prostor i
donekle je rekonstruisan istorijski kontinuitet ovog tipa poetskog i teorijskog diskursa. Pitanje
tradicije na koju se nadovezuju najmlae pesnikinje (ali i generacije pesnikinja pre njih), kao i
razvojnih problema ove (paralelne) linije knjievnosti i naina na koji je ovoj grupaciji
tekstova i autorki pristupano, mogu biti postavljena kao veoma znaajna pitanja, i to ne samo
sa stanovita poetikog, ve i sa pozicija opte kulturne politike.


BROJEVI KOJI NETO ZNAE

Ukoliko elimo da steknemo uvid u tokove i pesniku tradiciju jedne knjievnosti
nezaobilazni izvor su svakako istorije knjievnosti, kojima, takoe, moemo pristupiti i sa
eljom da rekonstruiemo tradiciju enskog pisma ili barem ena-pisaca. Ovakvom vrstom
pristupa Istoriji srpske knjievnosti Jovana Deretia, jedinoj celovitoj istoriji nae
knjievnosti, stie se utisak da pesnikinje u srpskoj knjievnosti gotovo da ne postoje ili da su
deo rubnih, marginalnih i usputnih knjievnih pojava, koje se u okviru istorijskog pregleda
jedne epohe samo konstatuju. Ovakvo stanje u Deretievoj Istoriji jeste odraz stanja u
knjievnosti i njenom prouavanju krajem prolog veka i to, pre svega, u onom aspektu u
kome se formira dominantni nain percepcije knjievnih pojava. Na osnovu registra imena
Deretieve Istorije srpske knjievnosti
26
u tekstu ove studije pominju se svega 34
knjievnice,
27
od kojih je najdetaljnije predstavljen rad Isidore Sekuli, koja je ujedno i jedina
kanonizovana ena-pisac srpske knjievnosti i jedina koja u ovoj istoriji knjievnosti ima
itavo poglavlje naslovljeno svojim imenom. Pored nje, Dereti posveuje znaajniji prostor
pesnikinji Desanki Maksimovi, za koju tvrdi da je sa Isidorom Sekuli najznaanija

26
Jovan Dereti, Istorija srpske knjievnosti, etvrto proireno izdanje, Prosveta, Beograd, 2004. Svi navodi u
tekstu su iz ovog izdanja, kao i podaci koji se u vezi sa ovom studijom pominju.
27
Broj ena zastupljenih/pomenutih u ovoj knjizi se neto uveava kada uzmemo u obzir srednjevekovne srpske
vladarke, Vukove pevaice i malobrojne pomenute istraivaice i naune radnice koje Dereti citira ili na ije
tekstove referira. I tada sveukupni broj ena ne prelazi brojku od 60, dok je broj mukih imena neto vei od 900.
80

spisateljica to ju je srpska knjievnost dala, a izuzev Jefimije, ,,prve srpske pesnikinje i
Anice Savi-Rebac i Jele Spiridonovi-Savi, kojima je dodeljeno po nekoliko reenica, sve
ostale knjievnice, ma kojoj epohi da pripadaju, pomenute su iskljuivo kao deo nabrajanja u
okviru skiciranja pojava koje su sporedni tokovi srpske knjievnosti. Kada odemo korak dalje
i prebrojimo pesnikinje meu njima, situacija je jo drastinija: od 34 ene samo njih 15 su
pesnikinje, od kojih 11 autorki biografski i poetiki pripada XX veku. A kada bismo otili jo
dalje u ovom brojanju, i prebrojali stranice koje zauzimaju ene pisci u Istoriji srpske
knievnosti, ovaj broj ne bi prelazio dvadeset (ovde podseam da Deretieva istorija
knjievnosti ima neto vie od 1200 stranica). Slino uverenje o nepostojanju vanih enskih
pesnikih glasova i tradicije enske literature uopte dobijamo i na osnovu uvida u
Palavestrinu knjievno-istoriografsku studiju Posleratna srpska knjievnost
28
u kojoj su,
takoe, autorke minimalno zastupljene.
O nepostojanju ili o zanemarljivom prisustvu enske poezije, i to i u dvadesetom veku,
svedoe i znaajne antologije koje su se pojavile tokom prolog veka poevi od antologije
Bogdana Popovia
29
, gde je jedina zastupljena pesnikinja Danica Markovi, preko antologije
Zorana Miia
30
u kojoj je jedini enski pesniki glas Desanka Maksimovi, i izbora
Miodraga Pavlovia
31
, koji nudi model srodan Deretievom istorijskom sistemu. U antologiji
srpske i hrvatske knjievnosti Predraga Palavestre
32
oekivano se pojavljuju dve pesnikinje:
Desanka Maksimovi iz korpusa srpske knjievnosti i njen pandan iz hrvatske knjievnosti
Vesna Parun, a u antologiji Vuka Krnjevia Meu javom i med snom
33
pored Desanke
Maksimovi predstavljena je i poezija Mirjane Stefanovi. Neto je drugaija situacija u
antologijskim presecima Stevana Tontia,
34
Zorana Bognara,
35
Gojka Boovia,
36
nastalim
krajem prolog i poetkom ovog veka u kojima je ostvareno znaajnije prisustvo autorki.
Da li pesnikinja nema ili se one ignoriu, pitanje je na koje knjievna istoriografija
treba da ponudi odgovor. Naredno ili paralelno pitanje bi bilo: da li je specifino dugotrajno
tretiranje najire shvaenog enskog pisma dovelo i do njegovog neprepoznavanja i
nerazumevanja, pa time i do istorijskog zaborava, kao i do nepostojanja vrsto formiranih
enskih poetika u prethodnim epohama. Krajem XIX i poetkom XX veka u Srbiji su
postojale znaajne feministike tendencije, kao to su, recimo, znaajan socioloko-politiki
angaman Svetozara Markovia, ili izrazite feministike tendencije ostvarene, pre svega na
podruju Vojvodine kroz, na primer, aktivizam Drage Dejanovi koja objavljuje studiju
Obrazovanje enskinja jo 1892. godine, i koju ak i Jovan Skerli prepoznaje kao prvu
srpsku feministkinju, ili kroz angaman Julke Hlapec-orevi, koja, izmeu ostalog,
objavljuje monografiju o feminizmu 1935. godine.
37
S obzirom na vrstu povezanost
aktivistikog i knjievnog u okviru enske literature i na injenicu da je u trenutku kada je
ensko pismo podrano i podstaknuto, dolo i do njegove ekspanzije, ne moemo da ne
razmiljamo o uzajamnosti ovih procesa i o tome kakva bi slika knjievnosti bila da su
feministike tendencije ranije jasno uobliene, prepoznate i znaajnije podrane i da svaka
naredna generacija feministkinja nije u svojim knjievno-teorijskim nastojanjima morala da
krene od poetka.

28
Predrag Palavestra, Posleratna srpska knjievnost, Prosveta, Beograd, 1972.
29
Bogdan Popovi, Antologija novije srpske lirike, prvo izdanje 1911. godine
30
Zoran Mii, Antologija srpske poezije, prvo izdanje 1953. godine
31
Miodrag Pavlovi, Antologija srpskog pesnitva, prvo izdanje 1964. godine
32
Predrag Palavestra, Srpska i hrvatska poezija, Savremena kola, Beograd, 1964.
33
Vuk Krnjevi, Meu javom i med snom, Knjievne novine, Beograd, 1985.
34
Stevan Tonti, Moderno srpsko pjesnitvo, Svjetlost Sarajevo, 1991.
35
Zoran Bognar, Novo raspee, Rad, Beograd, 2001.
36
Gojko Boovi, Antologija novije srpske poezije: devedeste godine, dvadesti vek, Gramatik, Beograd, 2005.
37
O vanim datumima za srpski i evropski feminizam videti Kratak istorijski pregled vanih datuma za
feminzam u Srbiji i svetu, u Adriana Zaharevi Neko je rekao feminizam, ene u crnom, Beograd 2007.
81



PRODOR ENSKOG PISMA I OCENE AUTORKI U ISTORIJI SRPSKE
KNJIEVNOSTI

Nezavisno od broja zastupljenih pesnikinja u Istoriji srpske knjievnosti sa istih
stanovita moemo da pogledamo i nain na koji se poezija pomenutih pesnikinja ovde
analizira i ocenjuje. Zanimljivo je da na jednom mestu Dereti primeuje kako u XX veku
postaje dominantnije prisustvo enskih autora u odnosu na prethodni muki XIX vek (i sve
ostale vekove) i pie: Srpska knjievnost XX veka donela je, pored ostalog, i punu afirmaciju
enskog stvaranja (podvukla J.M.). Dok je XIX vek dao nekoliko pesnikinja (Eustahija Arsi,
Julijana Radivojevi, Milica Stojadinovi-Srpkinja, Draga Dejanovi
38
) od kojih ni jedna nije
mnogo znaila u svom vremenu, dotle je u knjievnosti XX stolea ensko stvaranje u
stalnom usponu (podvukla J.M.). Nekoliko reenica kasnije nastavlja: Priliv enskih
talenata nastavlja se i nakon Prvog svetskog rata. Od njih je u prvi plan izbila samo Desanka
Maksimovi (podvukla J.M.), koja je shvaena kao na najizrazitiji predstavnik tzv. enske
lirike, duhovno srodne enskoj narodnoj poeziji. Desanka Maksimovi je jedina pesnikinja
iju poetiku autor iole knjievno-istorijski analizira, i koju prepoznaje kao nau najznaajniju
pesnikinju dvadesetog veka. Meutim, i prvobitna, bazina pohvala ovoj pesnikinji umanjena
je citiranom ocenom Milana Bogdanovia da Desanka Maksimovi pie najenskije stihove,
ona najiskrenije tumai kao ena, i samo kao ena, ali u njenoj poeziji nema dubine (podvukla
J.M.). Ovakve tipine kritiarske ocene, zasnovane na ideji da je pisati enski jednako kao
pisati bez dubine, predstavljaju gotovo kodirani kritiarski govor povodom enskog pisanja,
dok se, na primer, povodom pisanja mukarca nikada ne izriu ocene da pesnik pie
najmukije i samo kao mukarac. Nakon Desanke, po zastupljenosti i prostoru koji zauzimaju
u istoriji knjievnosti slede Anica Savi-Rebac, koju Dereti ocenjuje kao slabu pesnikinju, a
znaajnu esejistkinju i smatra da je dala najznaajnije rezultate u naunoj esejistici, i Jela
Spiridonovi-Savi kojoj je nedostajala snaga da istraje u samopostavljenim poetikim
zahtevima. Dakle, i one pesnikinje koje su, prema Deretiu, sastavni deo ovako konstruisanog
knjievnog sistema nisu do kraja poetiki uspene i ostvarene, te je njihova poetika bez
velikog uticaja i ima minimalni znaaj. S obzirom na to da dalje u tekstu autor ne analizira
vie nijednu autorku, ve ih samo pominje usput i to u mnogo manjem broju nego to je to
broj usput pomenutih pesnika, ostaje nejasno o kakvom usponu enskog stvaranja u XX veku
je re i zato taj uspon nije prikazan detaljnije, ako je ve pomenut kao vaan i relevantan
uvid u prirodu knjievnosti XX veka.


NOVI VEK NOVE TENDENCIJE

Poetkom XXI veka u srpskoj knjievnosti se odvija dvostruki proces vezan za
pitanja enske poezije. Sa jedne strane, kanonizuje se stvaralatvo pesnikinja prethodnih
godina, a sa druge strane, dolazi do formiranja nove pesnike generacije. Zahvaljujui ovako
dvosmernom toku, gotovo u isto vreme svojim tekstovima su na pesnikoj sceni prisutne dve
formirane i na razliite naine vane generacije pesnikinja. Presek prve generacije je
predstavljen antologijom Radmile Lazi Make ne idu u raj,
39
koja obuhvata pesnikinje od
Mirjane Stefanovi, koja izgrauje prvi urbani glas enske poezije, pa do najmlae Ane

38
Izuzev Milice Stojadinovi nijedna od ovih ena se ne pominje u delu u kome Dereti govori o knjievnim
tokovima XIX veka, ak ni kao deo nabrajanja, a kao podatak nisu navedene, ak, ni godine roenja.
39
Radimila Lazi, Make ne idu u raj, Samizdat b92, Beograd, 2000.
82

Ristovi.
40
Najvei deo pesnikinja jesu one koje su knjievno najaktivnije u periodu od
polovine 70-ih godina do poetka 90-ih, a poetiki najznaajni deo stvaralatva predstavljen
ovom antologijom je onaj koji je smeten u 80-te godine
41
. Ovaj antologijski odabir pokazuje
jedinstvenu usmerenost predstavljenih poetika, ali i njihovu unutranju autonomnost, i nudi
drugaiju vrstu pesnike tradicije od one koja je zvanino uspostavljena. Ova antologija
predstavlja jedan od najznaajnih elemenata formiranja paralelnog kanona enskih autorki
42
i
to onih ije stvaralatvo nastaje u poetikom rasponu od neoavangarde 70-ih godina do
postmodernistikih pesnikih strujanja 90-ih
43
. Definiui cilj ove antologije, Radmila Lazi u
predgovoru pie: U pitanju je prezentacija one enske poezije koja raskida sa
tradicionalistikim nainom izraavanja, sa konzervativnim miljenjem i sa
tradicionalistikim poloajem enskog subjekta i njegovom situiranou u veito enskom.
Upravo ovaj raskid sa dominantnim, sa tradicionalizmom i konzervativizmom, kao i
redefinisanje enskog subjekta, bie jedna od vanih poetikih konstanti enske knjievnosti.
Uporedo sa ovom kanonizacijom ve formiranih enskih glasova postepeno se konstituie i
generacija mladih pesnikinja. Paralelnost ovih procesa je osnaena i upotpunjena prodorom
feministikih kulturolokih i knjievnih teorija, kao i organizovanim zajednikim delovanjem
autorki i njihovom poetikom utemeljenou. Znaaj antologiarskih poduhvata za
osmiljavanje feministikih i uopte enskih poetika vaan je i za najnoviju generaciju
pesnikinja, koje upravo kroz antologije istupaju kao grupa i time osnauju svoju poziciju.
Najvanije, i po savremenu feministiku poeziju konstitutivne, antologije pesnikinja mlae
generacije su Diskurzivna tela poezije
44
i Tragom roda - smisao angaovanja: antologija
savremene poezije.
45
Vano je ovde pomenuti da u ovim antologijama zastupljene autorke
objavljuju svoju poeziju, ali i autopoetike tekstove.


TEKOVINE ENSKOG PISMA

Pisanje na enski nain, criture feminine ili ensko pismo je na razliite naine
definisano u feministikim teorijama. Polna, bioloka odreenost, svakako, ne obezbeuje i
tip pisma, ve se nain pisanja svesno izgrauje, pa tako nije dovoljno biti ena-pisac da bi se
pisalo enskim jezikom. ensko pismo ne podrazumeva bioloku datost ene, ve osveenost
onoga to je specifino ensko. Pisati enski i razvijati ovakvo pismo jeste, kako je u
tekstovima koji nude preglede feminizma primeeno, posledica uznapredovale

40
Autorke obuhvaene ovom antologijom su: Mirjana Stefanovi, Judita algo, Katalin Ladik, Ljiljana uri,
Marija imokovi, Tatjana Cvejin, Mirjana Boin, Ivana Milankova, Biljana Jovanovi, Nina ivanevi,
Gordana irjani, Sneana Mini, Danica Vukievi, Jelena Lengold, Marija Midovi, Dubravka uri, Jasna
Manjulov, Marija Kneevi, Jelena Marinkov i Ana Ristovi.
41
Samo u ove tri decenije postoji vie pesnikinja nego u celokupnom razvoju srpske knjievnosti koji nam nudi
Jovan Dereti u svojoj istoriji.
42
O ovim nastojanjima kanonizacije videti tekst Dubravke uri Pesnikinje u amerikoj i srpskoj poeziji, O
Poeziji, Agon br. 6.
43
Ovo je tipoloki drugaija vrsta kanonizovanja i predstavljanja od one koju je mogue uspostaviti na osnovu
antologija enske poezije kao to su na primer antologije Srpske pesnikinje od Jefimije iz 1972. i Antologija
savremenih jugoslovenskih pesnikinja u dva toma objavljena 1988.
44
Diskurzivna tela poezije: poezija i autopoetika nove generacije pesnikinja, Asocijacija za ensku inicijativu,
Beograd 2004. U ovoj antologiji poezijom i autopoetikim tekstovima predstavljeno je sledeih trinaest
pesnikinja: Danica Pavlovi, Ljiljana Jovanovi, Natalija Markovi, Sneana abi, Ivana Velimirac, Tamara
uki, Jelena Teanovi, Dragana Popovi, Ksenija Simi, Sanja Petkovska, Jelena Savi, Sneana Roksandi,
Ana Seferovi.
45
Tragom roda smisao angaovanja: antologija savremene poezije, Deve, 2006. Pesnikinje zastupljene
svojom poezijom i autopoetikim tekstovima su: Ana seferovi, Tamara uki, Ana Ristovi, Maja Mirkovi,
Tanja Markovi, Vesna Peri-Momilovi, Danica Pavlovi, Dubravka uri, Jelena Savi, Ana Lena Stipani.
83

individualizacije i smetanja izvan definisanih diskurzivnih modela zasnovanih na
racionalnosti, saznajnosti i komunikacionim konvencijama. Da bi nastalo ensko pismo
neophodno je iznai jezik koji ne brie telesnost nego telesno govori i time obezbeuje
analogiju izmeu pisanog i telesnog, odnosno izmeu tekstualnosti i seksualnosti (Liz
Irigaraj). ensko pismo nije samo jeziki nego i jeziko-telesni in jer je dublja svest o telu i
produbljeno shvatanje seksualnosti neizostavni deo enskog identiteta koji obezbeuje
doprinos stvaralakim mogunostima (Elen Siksu). U polemici sa psihoanalitikim idejama
ensko pismo je definisano kao ono koje pripada preedipovskoj fazi, kao semiotiko, i kao
takvo ono je podruje dinaminosti, aktivnosti, stalne potencijalnosti i stvaralake energije
(Julija Kristeva). Ovim je, dakle, ono u svojoj najzrelijoj fazi afirmacija tipino enskog, bez
istorijski primarnog, feministikog revizionizma prema mukom, i to tako to direktno
prenosi ensko iskustvo preko precizno formiranog specifinog idiolekta koji je povezan pre
svega sa enskom telesnou. Ako se i priklonimo razmiljanjima o prevazienosti ideja
criture feminine, koje zastupaju najsavremenije feministike teorije, nemogue je da ne
primetimo kako se neke tekovine proistekle iz tenje ka definisanju enskog pisma i iz takve
prakse pisanja, pokazuju kao kljune za izgled i prirodu savremene enske poezije. Na prvom
mestu bi u ovom kontekstu trebalo istai naruavanje sintaksikih struktura i nepotovanje
gramatikih pravila, koji potiskuju obian jezik na ije mesto dolazi ulni, emotivni jezik,
uslovljen shvatanjem tela kao diskursa koji diktira oblik govora. U najradikalnijim pesnikim
eksperimentima ova razgradnja jezika se povezuje i sa materijalizacijom zvuka, koja se spaja
sa nestalnou i otvorenou znaenja i dovodi do tekstova na granicama komunikativnosti.
Zajedno sa preispitivanjem jezika i uruavanjem tradicionalnih, a osmiljavanjem simultanih i
heteromorfnih formi, ovakav pristup tekstu doprinosi difuznosti i polifonosti znaenja i sa
jedne strane nedostatku, a sa druge mnogostranosti zakljuaka. Sve ovo zajedno, kao i
poetna intencija ovakvog naina izraza, doprinosi subverzivnosti enskog pisma u odnosu na
dominantne obrasce, a karakteristike poput haotinosti, vieznanosti, metaforinosti i
nelinearnosti, koje su nastale upravo iz ove tradicije, nezaobilazan su deo opisa savremenih
enskih poetika.


(NEO)AVANGARDNE OSNOVE

Ono to bismo danas mogli da izdvojimo kao centralni tok enske poezije u Srbiji
nadovezuje se, imanentno ili ne, na tehnike (neo)avangarde, koje su formalno vrlo srodne
obrascima koje nudi criture feminine. Avangardna poetska revolucija je formirala niz modela
koji zahvaljujui svojoj prirodi izgrauju slikovno-pojmovnu specifinost avangardnog
pesnikog teksta. Uobliene (neo)avangardne odlike poput aktivizma i subjektivizma
pesnikog subjekta, vladavine diskontinuiteta, relativizovanja i dekonstruisanja prostornih i
vremenskih granica, brisanja granica izmeu razliitih umetnosti i umetnikih granica uopte,
preuzimaju se i u savremenim feministikim poetskim tekstovima. Iz postupcima bogatog
neoavangardnog naslea ovi tekstovi preuzimaju i osamostaljivanje jezika,
46
kome je ujedno
razoreno tkivo, eliptinosti i razlomljnost teksta, otvorenosti knjievnog dela i izrazitu
intertekstualnost i polimorfnosti. I dok je uticaj criture feminine na nae pesnikinje u
najveoj meri posredan, dakle, preko prevoda poetskih i teorijskih radova autorki drugih
knjievnosti, ovaj neoavangardni uticaj je ostvaren direktno.

46
Govorei o odnosu prema jeziku, pesnikinja Ivana Velimirac u jednom od svojih tekstova pie da ono to
tekstu daje potencijalni prevrat ne lei u njegovoj temi ve u jeziku i sintaksi. Ovde treba ukazati i na postojanje
itave grupacije naih i ameriko-evropskih jezikih pesnika i pesnikinja ija je poetika zasnovana na shvatanju
jezika kao medija i poezije kao dogaaja u jeziku.
84

Dve autorke, Judita algo i Katalin Ladik, obe iz kruga novosadske neoavangarde u
okviru koje su se formirale, nude dva srodna, ali na drugaijem izrazu zasnovana poetika
modela, koje e mlae autorke prepoznati kao radikalne pesnike prakse i kao podsticajan
nain izraavanja. Judita algo, svojom izrazito avangardnom zbirkom 67 minuta naglas
(1980), nudi poetiku konstruisanog decentriranog subjekta, ija je priroda posledica
drutvenih okolnosti, i iz ije neprilagoenosti proistie diskurzivnost, hermetinost i
autentinost izraza ove poezije. Specifina drutvena pozicija ove autorke
47
dvostruko je
uticala na njeno stvaralatvo: osveena pripadnost manjinskom i marginalizovanom, kao
vaan deo pesnikog identiteta Judite algo, uslovila je formiranje radikalnih poetsko-
proznih, hibridnih i plakatskih tekstova, ali je, takoe, zahtevala iri uticaj od iskljuivo
knjievnog, pa su tako ovi pesniki radovi deo i drutveno-politikog angamana. Na drugoj
strani, Katalin Ladik, dvojezina pesnikinja i multimedijalna umetnica, formira svoju poetiku
na elementima telesnosti i erotinosti, na poigravanju kao jednom od elementarnih poetikih
principa, i na preoblikovanju i ouavanju tradicionalnih anrova, religijsko-molitvenih formi
i govornih izraza. Poetika Katilin Ladik, u kojoj je pesniki subjekt definisan kao erogen
zoon, proizilazi pre svega iz specifino shvaenog odnosa prema telu i telesnom. Osnovni
imperativ njenog pesnikog subjekta jeste da govori telom i da govori telo, to je usmerenje
srodno onome koje je Elen Siksu traila od knjievnosti. Katlin Ladik svoju taku oslonca u
odnosu na svet i poeziju koji je okruuju pronalazi upravo u erotskom uivanju, dakle u
telesnom uivanju iskljuivo radi zadovoljstva. Ona poetiki zastupa ideju da se punoa sveta
moe spoznati tek oduhovljenjem ovog erotskog, pa je njena ideja da se kroz telesno, koje
omoguava stvaranje (novog), dopire do kosmikih principa i spoznaje.
48
Shvatanje beline
papira kao prostora koji ne mora biti ispunjen tekstom koji se bazira na linearnosti, ali i
kaligramski izgled pesama, promenljiva veliina slova i fontova, grafika neitljivost, veza
likovnosti pesme i njenog znaenja, kao i sveukupna briga oko grafikog izgleda pesama i
zbirki, elementi su koje e mlae pesnikinje preuzimati iz ovih neoavangardnih tekstova,
(pre)osmiljavati ih i koristiti u novom kontekstu. Obe autorke, kao i ostali lanovi
neoavangardnog pokreta, eksperimentiu i sa performativnim oblicima umetnosti, pa su tako
mnogi njihovi tekstovi pisani za javno izvoenje i govorenje, ime anticipiraju savremene
tendencije multimedijalnosti u pesnikim oblicima izraza i brisanja interdisciplinarnih
granica.


PESNIKI IDENTITET

Vremensko-prostorna i kulturoloko-jezika uslovljenost poezije doprinose formiranju
precizne svesti o enskom kao svesti o drugaijem. Ova vrsta osveenosti jeste poetika
spoznaja koja vodi u dva meusobno prepletena pravca: ka pronalasku take subverzivnosti u
odnosu na ono prvo i univerzalno na kojoj e se zasnivati poetika i ka konstituisanju
sopstvenog pesnikog identiteta. Ovakvim nastojanjima se formira pesniki izraz koji se moe
definisati i kao ensko pismo, samo ukoliko ovaj termin koristimo podrazumevajui njegova
kvalifikativna odreenja i ukoliko ga posmatramo kao jedan od modela izraavanja ove
drugosti, a time se protivei ideji da ovakvom karakterizacijom izriemo i vrednosnu ocenu.
Taka oslonca poetskog subverzivnog delovanja moe biti razliita i kree se u rasponu od

47
O drutvenoj poziciji Judite algo u srpskoj knjievnosti koja je bila uslovljena maarsko-jevrejskim
poreklom i pisanjem na nematernjem jeziku, kao i o uticajima takvog pozicioniranja na njenu poeziju, videti
Mnogostruki identiteti u poeziji pesnikinja J. algo, LJ. uri i Radmila Lazi u Dubravka uri, Govor druge,
Rad, Beograd, 2002.
48
Vie o ovome videti u Julijan Tama, Ljubav kao ponovno stvaranje sveta, u Katalin Ladik Erogen zoon,
Knjievna zajednica Novog Sada, Novi Sad, 1987.
85

telesnog i erotinog do semantiko-jezikog. Najee se sam pesniki identitet i elementi
koji ga ine uspostavlja kao ona taka u kojoj je uporite podrivajueg, buntovnog,
teroristikog diskursa enske poezije. Pesniki identitet u enskom pismu, kao i identitet
uopte, nije esencijalistiki prihvaena datost, ve svesno izgraena drutveno-poetika
konstrukcija koja u knjievno-umetnikom izrazu postaje primarni delatni princip i koja
poeziju proizvodi tako to se poezijom stvara. Ova uzajamnost i meuzavisnost pesnikog
identiteta i izraajnih sredstava, kao i njihova premreenost i uslovljenost vode ka odabiru
pesniko-jezikih tehnika. S ovim u vezi, konstituisanje sopstvenog pesnikog identiteta i
pozicioniranje lirskog ja, tj. pesnikog subjekta ili lirskog glasa u najirem smislu ovih
termina, jeste prvi zadatak pesnikinje, pa se tokom suoavanja sa belinom papira autorka
suoava i sa glavnom junakinjom pesme. Ovo suoavanje je vieslojno i podrazumeva
konceptualizaciju susreta autorke sa njenom prirodom i atributima, sa telesnim i
intelektualnim, sa razumskim i emotivnim, ali i sa arhetipskim i savremenim. U zavisnosti od
naina na koji e se tokom ovih proseca uspostaviti pesniki identitet i naina na koji e se on
kroz poeziju prezentovati odabranim i izgraenim poetskim sredstvima, poetika pojedinane
autorke moi e ili nee moi da se okarakterie kao rodom odreena i smesti u prostor onih
poetika koje su rodnom konstrukcijom definisane.

*
Poetski prostori kroz koje se traga za identitetom i u okviru kojih se on izgrauje su i
unutranji, lini, i spoljanji, drutveni. U ovim ponekad polarizovanim, a ponekad
isprepletanim prostorima pesniko ja se suoava kako sa iniocima
okruenja/kulture/literature, tako i sa samim sobom. Tokom iznalaenja modela najpogodnijih
za autoanalizu ovi poetski prostori savremenih autorki su shvaeni kao svojevrsno tlo
samodefinisanja i imenovani na razliite naine i to, recimo, kao kiberlaboratorija, duboki
kontinent, vertikalni horizont ili slobodna teritorija, a sam pristup ovim procesima kroz
iskuenja beskrajne zabave ili kroz private show definisan je kao, na primer, tehnologiziranje
mame ili prljavi netalentovani tekstualni terorizam.


LINA TRADICIJA I AUTOPOETIKA

Vaan element u samoizgraivanju pesnikog identiteta i lirskog ja jeste odabir uticaja
iz zateene ili pronaene tradicije, a time i stvaranje linog kanona autora/ki. Ova
(re)konstrukcija pesnikog identiteta podrazumeva osmiljavanje poetskog diskursa, pa, s tim
u vezi, savremeni poetiki modeli ukazuju i podseaju na vanost autopoetike i promiljanja
(sopstvene) poezije. Autopoetiki tekstovi su, i kada se piu kao samostalni radovi,
49
retko
kad saopteni distanciranim, diskurzivnim i analitikim izrazom svojstvenim teorijskom
modelu govora. Njihova poetska priroda je posledica namere da se jednim takvim tekstom
ukae na nain na koji se konstituie lirski subjekt i njegov izraz, kao i da taj tekst ukljui u
sam proces ovog uspostavljanja. Kao posledica opte hibridnosti tekstova granice izmeu
poetskog i autopoetikog esto nisu precizne, pa meanje ove dve vrste diskursa predstavlja
jo jednu od odlika savremene feministike poezije. U tekstovima radikalno izmeanog izraza
autopoetika se izraava kroz forme svojstvene nediskurzivnom izrazu, a kroz intertekstualne
reference i teorijske pasae se ukljuuje direktno u pesniki jezik, te takvim nastojanjima

49
U navedenim antologijskim poduhvatima pesnikinja mlae generacije pored izbora iz poezije autorke su
predstavljene i autopoetikim tekstom.
86

pesnik-teoretiar pretvara poetiko u poetsko, a poetsko u poetiko
50
. Cilj ovakvih postupaka
jeste da ukau, u skladu sa idejama konstruktivistikih savremenih teorijskih modela i
pristupa, da je priroda poetskog diskursa konstruisana i svesno izgraena kao sistem. Deo
ovog autopoetikog sloja su i teorijski tekstovi drugih autorki, iji se delovi inkorporiraju u
strukturu i jezik poetskog teksta i time ukazuju na iroke referentne okvire ovakve poetike. Sa
ovim nenaznaeno citiranim odlomcima, autorke ili polemiu ili ih navode kao svojevrsnu
potporu sopstvenim idejama, ime se ostvaruje vrlo specifina teorijsko-poetska tekstualna
meavina zasnovana na intertekstualnosti i citatnosti, koja obezbeuje unutranju dinamiku
teksta i doprinosi njegovoj nesvodljivosti i hibridizaciji.


JEDAN SASVIM LIAN POLEMIKI OSVRT UMESTO ZAKLJUKA

Danas se esto govori o hiperprodukciji kao odlici savremene knjievnosti i o izrazitoj
efemernosti veine proznih ili poetskih tekstova koji se objavljuju. U svakom vremenu postoji
mnogo vie one knjievnosti koja e biti zaboravljena, nego one koja e preiveti sud
narednih epoha, pa ovakva situacija nije specifina samo za trenutak u kojem ivimo. Pitanje,
ta e od svega ovoga to trenutno moemo da itamo ostati jeste intrigantno i podsticajno
pitanje za intelektualistike opservacije, ali je ipak namenjeno nekim narednim generacijama
ili barem buduim decenijama. Ukoliko se na bilo koji nain bavimo knjievnou, na
trenutni zadatak je da, sagledavi najvei broj injenica, pokuamo da knjievno osmislimo
sopstveno vreme. Uz sve uvaavanje onog to nasluujemo da su univerzalne knjievne ili
estetske vrednosti, neophodno je da poetiku koju itamo razumemo sa njenih sopstvenih
osnova, a ne sa nekavih unapred zadatih pozicija. Naa knjievna kritika je zasnovana na
manje ili vie tradicionalnim pretpostavkama i esto polazi, svesno ili instinktivno, od ovakve
vrste normativizma i univerzalistikog miljenja, pa sa izvesnom dozom opreza u proceni
govori o nanosima feminizma u poeziji odreene autorke ili o njenoj rodno utemeljenoj
poetici. Prava poezija, prema ovako zasnovanim merilima, nastaje kada se ovi nanosi i
elementi prevaziu i nadrastu, a ukoliko autorka pie dobru poeziju, ovi specifini inioci
njene poetike se definiu kao sporedni, a nikako kao odreujui. Ovakva vrsta sudova polazi
od pogrenih pretpostavki, ocenjujui enske poetike bez prethodnog uvida u specifinosti
ovakve vrste izraza, i od unapred formiranog ubeenja da je takav nain pevanja poetika faza
koja se nadrasta, i da tek tada, nakon nadrastanja feministikog i enskog, nastaje ono neto
vie. Ovakva argumentacija je, pored univerzalistikog predubeenja, zasnovana i na ideji o
kvalitativnom odreenju kategorije i termina ensko pismo, to je sutinski pogrena polazina
taka. ensko pismo, feministiku poeziju, radikalne pesnike prakse ili kako god da ovu
grupaciju poetika nazovemo, treba da posmatramo kao pluralizovan i multiplicirani poetiki
tip, a ne kao stupanj na vrednosnoj skali poetskog. Pitamo se, na kraju, ta je to vie to bilo
koji poetski izraz treba da dosegne i koje su to univerzalne estetske pozicije koje obezbeuju
opte kriterijume na osnovu kojih procenjujemo svaku vrstu diskursa bez obzira na njegove
specifinosti i da li na savremeni trenutak, s obzirom na njegovu prirodu, uopte moe ovako
neto da definie.






50
Ovakva vrsta tendencija je vidljiva kod gotovo svih autorki, s tim to je u zavisnosti od zbirke do zbirke u
veoj ili manjoj meri izvedena. Kao najradikalniji primer prodora teorijskog u poetski jezik esto se navodi
poezija Maje Solar.
87


Vladimir Stojni


ODNOS FEMINISTIKE KRITIKE PREMA SISTEMIMA BINARNIH OPOZICIJA


Kada kaemo da znamo neto o svetu oko sebe moramo se zapitati da li to
potencijalno znanje obuhvata iskljuivo spoznaju pojavnih oblika sveta, zatim spoznaju
uslovljenosti i principa koji su izgradili te oblike ili i neto vie od toga? Ako smatramo da
postoje izvesne sutine sveta, nezavisne od promenljivih pojavnih oblika, uslovljenih
konkretnim i vremensko/prostorno varijabilnim okolnostima, onda nas analitinost i
razlonost takvog razmiljanja dovode do neophodnosti deifrovanja tih sutina. I zaista, ak i
ako ne pristanemo na mogunosti radikalnih relativizacija, moemo se iskreno i radoznalo
upitati koje su to sutine koje formiraju nae podrazumevajue stavove, da li je mogue
utvrditi koliko ih okvirno ima i jesu li neke od njih meusobno suprotstavljene. Takoe se
moemo zapitati da li su one oduvek tu, jesmo li ih prihvatali intuitivno ili uenjem i na kraju
da li se nai stavovi mogu formirati i izvan njih.
Ve i samo razmiljanje na ovu temu kroz ovakvu zapitanost moe poljuljati pojmove
sutine u bilo kom obliku drutvenog delovanja, pa tako i u oblasti umetnosti. Mada smo
ponekad ubeeni da su nai estetski sudovi u oblasti umetnosti izrazi naih autohtonih
linosti, odnosno onoga to percipiramo kao rezultat svojih neotuivih ukusa, trenutak kada se
upitamo kako smo formirali ove ukuse jeste trenutak u kojem prihvatamo ideju da su estetsko
i etiko usko povezane kategorije. Osim ukoliko nismo zastupnici kreacionistikih teorija,
odnosno ukoliko polaemo potpuno poverenje u uzrono-posledine odnose, bie nam jasno
da su nai estetski sudovi o knjievnim vrednostima uglavnom formirani putem ponavljanja i
preuzimanja modela koji postoje i koji nam se nude. Jedan deo ovih modela prihvatamo i
arhetipski, usvajenjem formiranog i nataloenog iskustva koje je uvek konkretno i uslovljeno
okolnostima. Upravo zbog ovih determinisanih naina spoznaje, zanimljiva je i vana analiza
onoga to nam se nudi kao kulturoloko i svako drugo naslee. Ukoliko postoji takav korpus
ponude, onda svakako da postoji i neto to moe biti opozitno ovim modelima i to je iz njih
iskljueno ili svedeno na minimum tokom procesa formiranja ove, koliko apstraktne toliko i
konkretne ponude. Pa ipak, sloboda pojedinca u mogunostima spoznaje i prihvatanja
kulturnih paradigmi ne mora u tom smislu biti u potpunosti ograniena, kako bi se moglo
zakljuiti kroz navedeno verovanje u veliki stepen determinizma o kome ovde raspravljam.
Ponovno definisanje i afirmacija preutkivanog tako mogu postati jedan od zadataka
prouavaoca umetnikih modela, kao to to mogu biti i razmiljanja na temu otkrivanja
relativno novih formi umetnikih izraza, nastalih na drugaijoj tradiciji od one koja se dui
period uspostavljala kao dominantna.
Uz neka neophodna uoptavanja, ponuda koju sam pomenuo se u najveem delu sveta
koji esto nekritiki doivljavamo kao prostor univerzalnih kulturnih vrednosti, formirala
svoenjem na binarne sisteme u kojima se stavovi formiraju izborom izmeu svega dve,
najee makar i blago, suprotstavljene opcije.
51
U ovakvoj postavci, po pravilu se jednoj
opciji drutvenim aktivizmom pridaje vrednosni predznak pozitivnog, a drugoj istom takvom
aktivnou, samo u suprotnom smeru, predznak negativnog. Kao neke od najznaajnijih
parova ovih opozicija, moemo izdvojiti sledee parove: telo-dua, kultura-priroda i
mukarac-ena. Kritika sistema umetnosti, pa samim tim i knjievnosti i jo ue poezije,

51
Ovakve postavke su primeivali i kritikovali poststrukturalistiki filozofi, a dekonstrukcija dualistikog
ureenja pojmova se najvie vezuje za francuskog filozofa aka Deridu (Jacques Derrida).
88

zasnovane na ovim simplifikacijama i njihovom korienju u cilju dominacije mukih
principa, pokazuje se kao jedan od brojnih zadataka feministike kritike i stvaralatva koje
nastaje kao praksa odreenih teoretskih postavki feminizma. Koncentrisau se u ovom tekstu
na neke karakteristine binarne sisteme pojmova i pokuau da, na primeru odnosa
feministike kritike prema ovim parovima, doem do uoptenijih zakljuaka o ovom pravcu.
Baviu se, iz feministike vizure, i nekim meusobno opozitnim procesima i pojmovima koji
ne predstavljaju realizaciju miljenja u dualistikim kategorijama, odnosno pojmovima koji
ne konstruiu vrednosne sudove, a ipak su znaajni.
Jedan par dihotomnih pojmova simptomatian za polje knjievnosti je par teorija-
fikcija. Na osnovu dominantno preuzetih i ukorenjenih modela, ovi polovi su razdvojeni i
funkcioniu u striktno utvrenim domenima. Jedna od osnovnih osobina postmoderne misli i
feministikih teorija je demontaa ove binarnosti kroz fuziju poetskog i teoretskog u okviru
istog teksta. Postmoderni teoretiari i filozofi sumnjaju u ovakvu odvojenost sa aspekta
neodrivosti modernistike tradicije, dok je u feminizmima akcenat na prevashodno mukom
karakteru navedenih modernistikih i tradicionalistikih postavki. Na taj nain, teorija
proima poeziju ili preciznije poetski tekst u meri u kojoj one postaju nerazluive, a radikalni
primer ovakvog proimanja vidimo u verziji jezikih feministikih praksi. Ovako se dodatno
osnauju ideje da etiki stavovi vidljivi u teoretskom tekstu direktno utiu na formu poezije
kao umetnikog dela. Otuda su u feministikoj poeziji brojni upravo oni termini koji
potenciraju ovu praktinu stranu umetnikog teksta, odnosno vidljivu primenu odreenih
teorijskih naela kroz pesniki izraz. Tako se esto susreemo sa sintagmama koje nose
izvesnu dozu socijalnog, gotovo proizvoakog prizvuka kao to su pesnike prakse, poetske
strategije, pesnike radionice, pesniki poredak, poetska produkcija i slino. Suprotno od
toga, na talasu ove demistifikacije, sve se ree koriste termini kao to su stvaranje,
inspiracija, nadahnue, lirika, genij, odnosno termini koji u sebi nose metafiziki prizvuk
provienja kao glavnog uzronika dela. Svi ti termini se iz aspekta feministike kritike mogu
posmatrati kao forma deus ex machina podrazumevanosti kojom muki princip, i pored
monopolizacije racionalnosti, upravo kroz iracionalnost metafizike vetaki odrava
dominantni poloaj.
Mogue je upravo na ovom mestu primetiti dvostruki odnos feminizama prema
opozitnim idejama racionalnosti i iracionalnosti. Sa jedne strane, racionalnost je od strane
feminizma kritikovana kao dominanta delatnosti mukarca u umetnosti i poeziji, a sa druge
strane, ona je jedno od osnovnih sredstava feminizma u relativizaciji kanonskih, neupitnih
postavki. Nasuprot racionalnom kao mukom, prisutan je enski princip iracionalnosti,
intuitivnosti i okrenutosti subjektivnom. Kroz zastupanje ovakve konstrukcije neke kole u
okviru feminizma ponavljaju odreene premise binarnih opozicija i na taj nain relativizuju
kritiku takvih odreivanja, to je i predmet sporenja razliitih pravaca feminizma.
52
Naelo
iracionalnog se esto u feministikim tekstovima materijalizuje ekspresivnou i
eksperimentalnou jezika i njegovom visokom fragmentarnou, kao i potrebom
poetizovanja tela kao izvora drugosti u samom jeziku.
53
Svi ti elementi na ovaj nain
uestvuju u dekonstrukciji jezika shvaenog kao datost kojom se izraava stvarnost. Jezik
dakle prestaje da bude racionalno sredstvo otkrivanja i opisivanja stvarnosti i postaje sama
stvarnost koja na simbolikom nivou progovara o potrebi redefinisanja irih drutvenih
sistema i obrazaca koji odreuju vrednosne sudove. Ali sa druge strane, kritika
podrazumevajuih, aksiolokih vrednosti koje svoje korene imaju u idejama sutine, boga ili

52
Ovo je jedno od osnovnih sporenja izmeu razliitih pravaca u feminizmu, gde na jednom kraju moemo
primetiti esencijalistiku francusku kolu, a na drugom kraju anglo-saksonsku konstruktivistiku kolu.
53
Svi su ovi elementi naroito prisutni u okvirima francuske feministike kole i tema su kojom su se na razliite
naine bavile Elen Siksu (Hlne Cixous), Liz Irigaraj (Luce Irigaray) i Julija Kristeva (Julia Kristeva),
definiui ensko pismo, criture fminine (fr.).
89

logosa, idejama koje se doivljavaju kao markeri mukog principa, zasnovana je upravo na
analitikom, u osnovi racionalistikom pristupu metafizikim datostima. Na taj se nain
racionalnost u okviru feministikog delovanja pokazuje kao jedno od osnovnih sredstava u
demistifikaciji podrazumevajueg, kao izvora neravnopravnosti i preutkivanja.
Zanimljivo je i primetiti kako su, na optem nivou, u delovanju feministike teorije
prisutne meusobno suprotstavljene tendencije proimanja i fuzije sa jedne strane i sile
decentralizacije i rasparavanja sa druge strane. Na formalnom planu, proimanje je proces
kojim se anulira dualizam, odnosno podeljenost i suprotstavljenost pojmova koji su
predstavljeni sa razliitih polova. Kako emo kasnije videti, pored odnosa teorije i fikcije ta
fuzija je ono to iz feministikog aspekta karakterie i odnose izmeu privatnog i javnog, i
tela i due. anrovske isprepletanosti, metodi kolairanja materijala iz strunih literatura ili
novinskih tekstova i pop kulture na tekstualnom nivou, kao i potenciranje poezije kao
izvoakog anra ili npr. video radova i instalacija jeste instrumentarij pomou koga se
preplitanjem na nivou forme relativizuju ustaljene anrovske klasifikacije. Pored brisanja
anrovskih podela unutar knjievnosti, dolazi i do poputanja, ili u radikalnijim sluajevima i
do ukidanja meuumetnikih granica. Primetan je zaokret od prouavanja umetnosti ka
prouavanju kulture kao ireg polja koje konstituie samu umetnost. Da bi se konstrukcija
vrednosti poljuljala neophodno je meusobno proimanje suprotnih polova kao nosilaca i
graninih markera vrednosti. Sa druge strane, opozitna metoda izdvajanja i usitnjavanja je u
feminizmu znaajna kao model suprotstavljanja principu univerzalnosti. Jednom prihvaena
ponuda analizirana na poetku ovog teksta, ponavljanjem preuzima kvalitet univerzalnosti iza
koje se krije odreeni korpus vrednosti. Ono to je u poetku bilo plod drutvene odluke ili
svesno nainjen izbor, vekovnim ponavljanjem kroz istoriju za nas najznaajnije, zapadne
humanistike misli, postaje podrazumevajue, pa ak i prirodno. Tako npr. dobro poznate, a
povrne i naivne teze da ne postoji muka i enska umetnost ili muka i enska poezija, ve
samo dobra umetnost i dobra poezija nose u sebi svesnu ili nesvesnu potrebu za
iskljuivanjem drugosti. Suprotstavljanje stavovima koji u ime univerzalnosti iskljuuju
polnost umetnosti kao njeno odreujue svojstvo ostvaruje se svojevrsnom fragmentacijom te
univerzalnosti i ispitivanjem procesa koji su doveli do njene konstrukcije. Pomalo
paradoksalno, moemo zakljuiti da onako kako je na temelju binarnih opozicija izgraivana
ideja o jedinstvenosti, tako se u obrnutom procesu fuzijom binarnih opozicija otvara
mogunost za kristalisanje pluraliteta.
Pored pomenutih, znaajni su i parovi pojmova privatno-javno i telo-dua. Preplitanje
ovde utie na osporavanje stereotipnih slika o enama, njihovoj prirodi i, shodno tome
njihovoj ulozi u drutvu. Tako se delatnost ene aktivizmom moe pomeriti iz sfere privatnog,
mahom porodinog ivota, koji joj je u takvoj raspodeli uloga namenjen, u sferu javnog.
Jedan takav aktivizam bi mogao imati identinu metodologiju, a suprotan smer delovanja od
onog aktivizma na osnovu kojeg je utvrivan dosadanji poloaj ene. Privatni ivot je
uglavnom konstituisan obiajima i tradicijom, vrednostima koje se nakon politikog, dakle
javnog konsenzusa, prenose u mistifikovanom obliku kao prirodne. Suprotna ideja ovoj je da
je javno ono to odreuje oblike privatnog, a da je potiskivanje ena u sferu privatnog imalo
za cilj marginalizaciju njihovog uticaja u drutvenom ivotu. Krilatica lino je politiko
54
je
zato postala uvena formula delovanja mnogih feministkinja tokom sedamdesetih godina.
Ovo preplitanje linog i politikog, nastalo iz praktinih drutvenih razloga, najznaajnija je
veza teorijskog i akademskog feminizma sa njegovim aktivistikim korenima. Slino
proimanje trpe i antagonistiki pojmovi telo i dua, gde je telo pod velikim i vekovima
prenoenim uticajima hrianske filozofije bilo sinonim za grenost i efemernost zemaljskog u
odnosu na boanske vrednosti due. Stoga je jezik enskog pisma, onako kako ga shvataju

54
Ova maksima je preuzeta iz naslova knjige Kerol Heni (C. Hanisch, The Personal is Political, 1871).
90

neke feministike teorije, jezik koji reafirmie telesnost i uticaj koji telo ostvaruje na duu
(psihu) u okviru njihovog jedinstva. Postavljanje tela kao dominantnog izvornika i nosioca
subjektivnosti, odnosno postavljanje tela na poziciju koja je tradicionalno bila rezervisana za
duu, imalo je dalekosene posledice za savremenu misao o umetnosti. Tradicionalna
subjektivnost koja je ovakvim postavkama osporena, formirala se iskljuivo na jednom
dvokrakom polu binarne opozicije na kojem se nalaze mukarac i razum. U takvoj podeli, na
drugom polu su ostali ena i telo. Odnos feminizama prema telu je razliit i kree se od
esencijalistikih pogleda na telo kao na izvor sopstva, pa samim tim i jezika i umetnosti, do
radikalno konstruktivistikih pogleda koji telesnost biolokog pola posmatraju kao produkt
drutvene norme istiui da su polovi u sutini izvoaki i da ih je stilizovala konvencija.
55

Ovo stanovite koje problematizuje rod uopte donekle je pomerilo fokus panje sa
feminizma ka izuavanju teorija roda i queer teorija.
Kao jedan od znaajnih i za analizu zahvalnih parova binarnih opozicija je i par
objektivno-subjektivno i nain na koji se on realizuje u knjievnom stvaralatvu. Ovaj par
antipoda ima dosta irok smisaoni i znaenjski opseg, pa je kod ovog i slinih parova upravo
zbog navedene irine tee ostvariti uitavanje i odravanje vrednosne hijerarhije. Za
posmatranje odnosa feministike kritike prema ovoj deobi neophodno je uoiti objektivnost
kao paradigmatino svojstvo modernistike knjievnosti. U delima modernistike
knjievnosti objektivnost je postavljena kao eksponat racionalnog pogleda na svet. Takva
vrsta pristupa u svojoj osnovi uglavnom ima ideju o nepromenljivosti sveta do kojeg se dolazi
otkrivanjem i deifrovanjem brojnih aluzija i referenci u delima, iz oblasti onoga to se
podrazumeva pod viskom kulturom. Ova ideja nastoji da iz razliitih uglova potvrdi
centralizovano shvatanje sutine. Nasuprot tome, dela nastala kao praksa feministikih
teorijskih postavki, umesto otkrivanja sveta, uglavnom u svojoj biti imaju stvaranje sveta.
Ovde dolazi do reafirmacije subjektivnog koje je u modernizmu odbaeno kao patetino i
nepouzdano. Kao i u brojnim drugim elementima i na primeru ove binarne opozicije moemo
uoiti znaajne uticaje postmodernih shvatanja na feminizam. Sledei ideje da je istina stvar
posmatraa, odnosno oznaitelja, da je disperzivna i multiplikovana, moemo uoiti da se
mo objektivnog rapidno umanjuje. Nasuprot objektivnom primat dobijaju pluralizovane
subjektivnosti. Stoga i autobiografske crte u delima fikcije postaju daleko prisutnije.
Subjektivnost je kvalitet koji se u avangardnijim oblicima feministike knjievnosti zahteva i
od itaoca. Brojna su dela koja to potvruju svojom strukturom koja je osmiljena uz punu
svest o uzajamnom karakteru pisanja/itanja. Poverenje u dualistiku strukturu objektivno-
subjektivno sa pozitivnim predznakom ispred objektivnog je jedan od mnogobrojnih uzroka
odravanja odreenih stereotipa o enama i enskom principu. Takve su npr. konstrukcije o
enama kao prirodno sentimentalnim, melanholinim biima, najee okrenutim sebi. Meu
mnogim drugim, zanimljiv je i lako uoljiv jo jedan drutveni stereotip koji proistie iz ove
binarnosti. To je onaj stereotip koji govori o neanalitinosti kao svojstvu subjektivnog
enskog uma na osnovu kojeg se ena ee okree izuavanju humanistikih nauka, dok je
preteno bavljenje egzaktnim naukama rezervisano za mukarca.
Uticaji koje je feminizam pretrpeo od strane teorija postkolonijalizma u prouavanju
knjievnosti su bitni kada analiziramo odnos feminizma prema paru antipoda kultura-priroda i
prema povezanom paru zapad-istok. Kultura je na osnovu delatnosti ove binarne opozicije u
falocentrinoj vizuri sveta uglavnom predstavljana kao transcedentalna delatnost koja se
materijalizuje inom stvaranja. Stvaranje umetnosti se pod ovim dugotrajnim uticajima esto
posmatralo kao deo sjedinjavanja sa odreenom vrstom aksiolokog entiteta vieg reda,
olienog u jednom bogu. Taj in je stoga mitski i neobjanjiv i kao takav ne podlee nikakvoj
vrsti racionalizacije, niti mu se moe pripisati bilo koja druga referentnost izuzev

55
Najpoznatija zastupnica teorije da su polovi formirani uticajem drutvenog diskursa je amerika filozofkinja
Dudit Batler (Judith Butler).
91

autoreferentnosti. Vekovima direktnog onemoguavanja ili zanemarivanja enskog
stvaralatva najrazliitijim metodima iskljuivanja i ignorisanja, ovo simboliko sjedinjavanje
sa (mukim) bogom je postalo podrazumevajua privilegija mukarca. Na ovom planu je
uoljivo i ranije pomenuto relativizovanje racionalnog kao mukog principa koji se sada
povlai pred potrebom razjanjenja onoga to se doivljava kao samodovoljni izvor
delegiranja tog racionalnog principa na nivo oveka. Tako racionalnost u odnosu bog-ovek
ima jednosmerno dejstvo. Priroda, na suprotnom polu od kulture, nosi karakteristike
egzotinog i nepoznatog, nekultivisanog sveta, tj. odlike onoga to nije podvrgnuto inu
ureenja i osmiljavanja, koji je delegiran mukarcu kao sinonimu za univerzalno shvaenog
oveka. Priroda se u ovom setu pojmova grupie sa iracionalnou i telesnou enskog. U
kritiarskim tekstovima postkolonijalizma problematizovana je predstava ne-zapadnog
oveka, stvorena od stane diskursa koji potiu iz bivih imperijalistikih, odnosno
kolonizatorskih sila. Imperijalnom svetu belog oveka imanentna je kultura, dok je priroda
odraz divljine i neartikulacije stanovnika prostora koji su bili kolonizovani. Analizirajui sa
ovog aspekta neka meusobno udaljena kanonska knjievna dela zapadne kulture, kao to su
kratki roman Srce tame Dozefa Konrada ili ekspirova drama Bura, teoretiari
postkolonijalizma dolaze do zakljuka da rasistiki stereotipi ukorenjeni u ovim i drugim
tekstovima u svom ultimativnom vidu, stanovnicima Treeg sveta ukidaju pravo na istoriju,
oznaavajui pritom teritorije na kojima oni ive kao metafizike simbole onoga to je loe u
samom belom, zapadnom oveku
56
. Kada uitavanje vrednosnih sudova postavljenih u odnos
kultura-priroda kreira stereotipe o orijentalnom i istoku, onda se ovaj odnos transformie u
svoju geopolitiku verziju oznaenu kroz binarnu opoziciju zapad-istok. Bitno je ovde
primetiti vezu ovih postavki sa feminizmom, potenciranu u okviru tzv. treeg talasa
feminizma
57
. Ekspanzija ovog talasa deava se tokom devedesetih godina, pomeranjem panje
sa jedinstveno shvaenog problema ene u savremenom svetu na pluralitet enskih svetova,
olien kroz preseke rodnih grupacija sa irim drutvenim zajednicama kao to su rase,
etniciteti, klase, seksulane manjine. Tako, pored statusa ene postaju sve vie bitni i specifini
problemi pojedinih grupa ena, kao to su ene tamne puti, lezbejke, ugnjetavane ene u
patrijarhalnim kulturama Treeg sveta itd. Upravo se u okviru ovog talasa istie povezanost
feminizma sa opisanim idejama postkolonijalizma, kroz optu tendenciju mulitkulturalnosti i
mulitidisciplinarnosti najnovijih enskih studija.
Mogue je na kraju primetiti da partikularan pogled na pravac kakav je feminizam,
utvren kroz njegovu vezu sa jednom odreenom, ma koliko irokom i optom pojavom
kakva je binarni sistem opozicija, nosi odreenu simboliku u sebi. Nepoverenje u
jedinstvenost narativa, ideja i pojavnog sveta upravo povlai sa sobom mnogobrojne i
usitnjene mogunosti pristupa drutvenim i knjievnim pojavama koje u svom tumaenju ne
tee sveobuhvatnosti. I pored izrazite potrebe za demontaom sistema binarnih opozicija,
neizbena je pojava odreenih ablona u feministikim pokuajima razotkrivanja geneze i
delovanja ovih sistema. Procesi i pojmovi koje feminizam u tom smislu zastupa i koji se
nalaze na suprotnoj strani od ovih krutih postavki isto tako nisu stihijski. Oni su takoe
meusobno povezani u odreeni alternativni, ali isto tako i funkcionalni korpus stavova i

56
O elementima rasizma u Konradovom romanu pisao je nigerijski pisac inua Aebe (Chinua Achebe) u tekstu
An Image of Africa: Racism in Conrads Heart of Darkness, 1977, dok je postkolonijalno itanje ekspirovog
dela izmeu ostalih praktikovao i ameriki knjievni kritiar Stiven Grinblat (Stephen Greenblatt).
57
U teoriji je prihvaena istorijska klasifikacija feminizma u tri talasa. Prvi talas traje od poetka 20.veka do
poetka 60-ih godina i karakterie ga aktivizam i drutveno-politika borba za elementarna prava ena. Drugi
talas traje od poetka 60-ih godina do poetka 80-ih godina. U ovom periodu feminizam prerasta svoje iskljuivo
politike korene i stie akademski karakter. Razvija se ginokritika, zasnovana na ideji o potrebi afirmativnog
pristupa enskom, ideji koja prerasta dotadanju praksu odreivanja ena u odnosu prema mukarcima kroz
tenju u izjednaavanju sa njima. Osamdesetih i devedesetih godina feminizam u okviru treeg talasa uslonjava
svoje postavke kroz pojmove multikulturalnosti i problematizaciju procesa globalizacije.
92

delovanja. Svakako da u tom smislu postoje izvesni rizici u delovanju svih onih pokreta koji
su se, kao i feminizam, javili nakon modernizma kao njegova antiteza. Shvatanje sopstvene
uloge izvan relacija drutvenih moi i smenjivanja dominirajuih paradigmi je jedan od tih
rizika. Moda i najvei.














































93


Dubravka uri

PESNIKINJE U AMERIKOJ I SRPSKOJ POEZIJI

U poslednjih etrdesetak i vie godina sve je vie pesnikinja u razliitim nacionalnim
poezijama u svetu, to nas moe navesti da se zapitamo kakav je njihov status u tim kulturama.
Ovim problemom su se od 60-ih godina 20. veka pomno bavile feministike kritiarke i
pesnikinje u zapadnoevropskih kulturama i u Sjedinjenim Amerikim Dravama, a u kontekstima
srpske kulture, kao i u drugim postsocijalistikim kulturama ovaj proces se deavao tek nakon
pada Berlinskog zida. U Srbiji do njega dolazi nakon 1994. godine zahvaljujui istraivanjima
koja su sprovodile urednice, saradnice i predavaice u NVO institucionalnim okvirima
ProFemine, asopisa za ensku knjievnost i kulturu, i Centra za enske studije i komunikacije.
Ovaj podatak dovoljno govori o tome kako su se neke teorijske, kritiarske, kao i stvaralake
tendencije u razliitim kontekstima deavale u razliitim istorijskim periodima, s obzirom na
specifine drutveno-politike razvoje.
Mogli bismo rei da nema feminizma, ne bi se u poeziji (kao uostalom ni u celokupnoj sferi
kulture) postavljao problem znaaja rodnog identiteta za proizvodnju i reprodukciju kulture. Pa i
danas, u doba koje oznaavamo postfeministikim, nailazimo na one koji s punim ubeenjem
kau da ne postoji muka i enska knjievnost, ve samo dobra i loa knjievnost. Zbog toga je,
po reima Rachel Blau DuPlessis, zadatak feminizmom inspirisane rodne kritike u kulturalnom
polju da objasni kako materijalne razlike i nejednakosti utiu na proizvodnju, diseminaciju,
recepciju i kontinuitet umetnika i umetnica i njihovih tekstova (DuPlessis 51).
U kontekstu drugog talasa amerikog feminizma, od poetka 70-ih Elaine Showalter je
izrazila zahtev da se spisateljice prouavaju kao zasebna grupa i tu feministiku delatnost
upotrebila je naziv ginokritika. Prouavanjem tekstova koje su napisale prozaistkinje, pa i
pesnikinje, dolo je do konstruisanja enske spisateljske tradicije. Najznaajniji je ginokritiki
projekat konstrukcije pesnike tradicije izvela pesnikinja Alicia Suskin Ostriker 1986. godine u
knjizi Stealing the Language The Emergence of Women's Poetry in America (Kradljivice
jezika Pojava enske poezije u Americi). Ginokoritiarke su zastupale stav da je svako pisanje
obeleeno rodom. A pod slinim nazivom Women who steal language (Kradljivice jezika)
objavljen je specijalni engleski broj ProFemine o enskoj knjievnosti u Srbiji, nazvan tako po
tekstu Svetlane Slapak Women who steal language. Moram napomenuti da je u rubrikama
Portret prethodnice i Portret savremenice u ProFemini obraen izvestan broj spisateljica od
kraja 19. veka do danas u smislu namere da se konstruie jedna makar krajnje nesistematizovano
prezentovana enska tradicija u Srbiji. Tekstovi koji govore o radu autorki veoma su raznoliki po
metodologiji i neujednaeni po kvalitetu, to e, nadam se, u nekom trenutku biti predmet neke
ozbiljne studije.
Toril Moi je istakla da su angloamerike feministkinje politizirale postojee kritiarske
metode i pristupe. Pa ipak, ginokritika je, smatra ona, bila ograniena, jer nije u dovoljnoj meri
bila politina. To je znailo da je njena radikalna analiza seksualne politike ostala zapletena u
depolitizujue teorijske paradigme, pre svega anglosaksonske nove kritike. Isto se moe rei i za
primenu ginokritike u kontekstu srpske feministike kritike. Istovremeno sa ovim procesima,
zahavljujui drugom talasu feminizma u Americi nastaje feministika poezija koju su pisale
pesnikinje, od kojih je najpoznatija Adrienne Rich. Feministika poezija je izrazito narativna i
ima za cilj podizanje svesti. Pesnikinje koje su pisale feministiku narativnu poeziju elele su da
utiu na to da ene postanu svesne svog podreenog poloaja u patrijarhalnim zapadnim
drutvima.
94

Po Rachel Blau DuPlessis, feminizam, radoznalnost zainteresovana za problematiku roda i
slina istraivanja rodnih lokacija izmenili su teren mogunosti. Ona je istakla da mesto rada
(work site) koje nazivamo enom ima istorijski i privremeno varijabilni sadraj. To mesto se
konstruie i rekonstruie politikim i ideolokim borbama. Tako su ezedesetih i sedamdesetih
godina 20. veka pesnikinje u Americi istraivale i naglaavale ono to je zajedniko enama, kao
drutvenoj grupi, po emu se one razlikuju od mukaraca, a od osamdesetih su istraivale razlike
meu enama, koje se tiu klase, etniciteta, seksualnosti i drugih drutvenih i geopolitikih
elemenata subjektiviteta (DuPlassis 50). Dubravka Popovi-Srdanovi je u tekstu U traganju za
autentinim glasom: amerika enska poezija na kraju XX veka pisala kako je sedamdesetih
godina 20. veka dominanta crta enske poezije bio idealizam nastao iz shvatanja razlike izmeu
mukog i enskog kao dijametralnih suprotnosti (Popovi-Srdanovi 164). Ovaj proces se moe
objasniti kao traganje za enskom sutinom, to je znailo da je feminizam bio uhvaen u zamku
zapadnjake metafizike. Osamdesetih godina dolazi do promene, feministkinje se okreu
razumevanju mnogih razlika izmeu ena, a promene kroz koje je prolazila poezija Adrienne
Rich su u tom smislu simptomatine (videti Popovi-Srdanovi 127-149 i 165-171).
Ako se razmatraju revolucionarne pesnike kole nove amerike poezije (bit poezija,
njujorka kola, renesansa San Franciska, Blek Mauntin koled, o ovim kolama videti uri
2001: 48-61), moe se ukazati na knjigu Brende Knight Women of the Beat Generation The
Writers, Artists and Muses at the Heart of a Revolution (ene bit generacije Spisateljice,
umetnice i muze u srcu revolucije) iz 1996. godine. Veina pesnikinja koje su izvuene kao
znaajne u ovoj knjizi nama su nepozante. U tekstu ,,Archeology of Gender in the Beat
Movement (,,Arheologija roda u bit pokretu), Helen McNeil je pisala da mnoge ene, kasnije
spisateljice, nisu mogle preneti bitniki stil ivota du linija roda i preiveti u drutvu koje je
pedesetih godina 20. veka ensko ponaanje mnogo konzervativnije i rigidnije kontrolisalo.
(McNeil: 192). Zakljuila je da nije moglo biti enskog Kerouka jer je spoljanja drutvena
kontrola ena funkcionisala uutkivanjem i pre nego to bi one dole u dodir sa isto tako
mizoginom bitnikom kulturom.
Od sedamdesetih godina 20. veka u okviru pokreta ili kole jezike poezije, pojavile su se
znaajne pesnikinje. I dok je ginokritika poricala da se spisateljice bave jezikim eksperimentom,
poststrukturalistiki feminizam je pokazao da eksperiment nije neto to je privilegija pisaca
(uri 2009: 122).
Savremenim feministikim pristupima u prouavanju poezije bavi se Rachel Blau DuPlessis
u nekoliko tekstova u kjnizi Blue Studios Poetry and its Cultural Work (Plavi studiji Poezija i
rad kulutre). U tekstu ,,Marble Paper Foward a Feminist History of Poetry (,,Mramorni spis
Ka feministikoj Istoriji poezije) ona pie da je dolo vreme da se konstruie sasvim drugaije
Istorija Poezije, koja promilja o ,,eni/enama, mukarcu/mukarcima, femininitetu,
maskulinitetu, seksualnosti, mekutvu, enskom maskulinitetu i queernosti, preokretnjem i
odupiranjem binarnosti. Pesnike tradicije, anrovi pesama, pesniki autoritet vidljiv u
tekstualnosti, reprezentacije subjektiviteta i drutvene lokacije, rasprave o odnosima ukljuujui
romantinu ljubav, udnju, inspiraciju i odbijanje svi ovi elementi su duboko konstitutivni za
pesnike tekstove i mogu otkriti rodne pretpostavke koje otvaraju polje poezije na nove naine
zamiljajui njene svrhe, probleme reprezentacije i znaenja (DuPlessis 102). Raspravljajui o
lirskom ja, DuPlessis se poziva na Anthonyja Easthopea, koji je ovaj pojam opisao kao
mehanizam koji generie humanistiku iluziju totaliteta i prisutnosti (Isthoup). Uinak ovog
mehanizma, odnosno, tog ja lirske tradicije, je da mi ne razlikujemo govornika/govornicu u
pesmi od pesnikovih ili pesnikinjih rei, te nam se ini da nam se pesnik i pesnikinja neposredno
obraaju. Drugim reima, poto u mnogim pesmama postoji stecite izmeu subjektivnosti
iskazanog (subjectivity of enounced) i subjektivnosti iskaza (subjectivity of enunciation)
navedeni termini nam pomau da odbacimo iluziju iskrenosti, autentinosti i izraajne
prisutnosti, koju pesme esto stvaraju. Pomau nam da prepoznamo ,,da su pesnike
95

subjektivnosti (to ja sposobno da govori pesme i ja koje govori unutar pesama) stvorene kao
ideoloke formacije: roda, klase, drutvene lokacije jednim iskazanim koje takoe ima ova
drutvena i politika obeleja, kao i druge zadatke na primer zadatak da odri pesniku karijeru
pisanjem jo vie pesama (DuPlessis 104). Zato DuPlessis koristi pojmove enska figura i
muka figura koji odmah ukazuju na to da se ne radi o stvarnim enama i mukarcima, jer su
nainjene od ,,mastila, reprezentacije i ideologije.
Dominantna kultura je neprijateljski raspoloena prema feminizmu, pa samim tim i prema
pesnikinjama feministkinjama, ukoliko ih uopte ima. Da bi se pesnikinje feministkinje pojavile,
potrebno je da postoji feministika scena, koja obuhvata razliite feministike grupacije,
feministike asopise i izdavake kue ili da postoji snaan akademski feminizam. U
devedesetim je u Srbiji postojala snana i razgranata feministika scena, kao i feministiki
asopisi enske studije i Feministike sveske, asopis za ensku knjievnost i kulturu ProFemina
i izdavaka kua Feministika 94.
Ginokritika je u Srbiji postala dominantan model prouavanja knjievnosti u Centru za
enske studije i u ProFemini, zahvaljujui knjizi Biljane Dojinovi-Nei Ginokritika Rod i
prouavanje knjievnosti koju su pisale ene objavljena 1993. godine, kao i nizu prevoda
angloamerikih ginokritiarki objavljenih u enskim studijama i ProFemini. Ginokritiarke su se
mahom bavile prozom, pa je tako i u sreditu panje predavaica u Centru za enske studije i
komunikacije bila proza kao anr.
Iz domena delovanja ProFemine, ije su urednice insistirale iskljuivo na urbanim
poetikama, proizala su dva projekta: Make ne idu u raj Antologija savremene enske poezije
koju je 2000. uredila tada ve biva urednica, pesnikinja Radmila Lazi i Govor druge (2006)
Dubravke uri, zbirka eseja o pesnikinjama koji su mahom objavljeni u ProFemini. Oba
projekta su voena ginokritiarskom idejom stvaranja enskog pesnikog kanona. Izvedeni su iz
razliitih spisateljskih pozicija, pesnikih ideologija i kompetencija. Radmila Lazi, iji je rad
proizaao iz beogradskog pesnikog kruga dominantnog toka, uredila je antologiju koja zdruuje
pesnikinje ija se praksa kretala u rasponu od radikalnijih do umerenih. Dubravka uri,
proizala iz graninog podruja presecanja radikalne pesnike i radikalne umetnike prakse,
uglavnom se bavila pesnikinjama iz osamdesetih godina 20. veka, vezanim za visoki/pozni
modernizam/rani postmodernizam. Njena knjiga je metodoloki zasnovana na imanentnom
pristupu angloamerike nove kritike, koji je bio najzastupljeniji u prouavanju knjievnosti u
srpskoj knjievnoj kritici od sedamdesetih godina, ginokritiarskoj metodologiji, koja je
povezana sa kritiarskom ideologijom nove kritike, kao i pristupima kulturalnih studija, sa
kojima je dola u dodir prouavanjem amerike jezike poezije (language poetry).
Pesnikinje dominantnog toka, da bi bile u opticaju kao referentne, moraju se distancirati od
enske pesnike kulture, a naroito od feministike kulture. Budui da su diskursi o enskom
stvaralatvu i enskom pismu tokom devedesetih iroko uli u opticaj i u domenu popularne
kulture i popularne novinske kritike, pesnikinje dominantnog toka su se na neki nain uvek
odreivale prema tim pojmovima pozitivno, ali jo ee sa opreznom skepsom usled straha od
dodatne marginalizacije. Pesnikinje dominantnog toka u poeziji konstruiu enski glas (lirsko ja),
koje otelotvoruje kodove i konvencije enskosti u dominantnoj pesnikoj kulturi, ali ponekad ih u
veoj ili manjoj meri dovode u pitanje, jer su feministiki diskursi probili zid dominantne srpske
kulture i u nekoj verziji i u nekom intenzitetu deluju u poeziji pesnikinja dominantnog toka. I
mada je poezija bila na marginama srpskog feminizma, iznenauje broj pesnikinja koje su na
neki nain uestvovale u feministikim projektima, to je dovelo do fenomena antologija enske
poezije (videti uri 2008a). Pored antologije Radmile Lazi, pojavile su se: antologija
Diskurzivna tela poezije Poezija i autopoetike nove generacije pesnikinja (2004), proizala iz
Ainove kole poezije i teorije (videti uri 2008b) i antologija koju je uredila Jelena Kerkez pod
nazivom Tragom roda smisao angaovanja antologija savremene poezije (2006).
96

Pitanje statusa pesnikinja je pitanje moi koje one imaju u kulturi. Koliko je pesnikinja u
urednitvima redakcija asopisa, koliko se njih intenzivno bavi knjievnom kritikom, koliko njih
je u mogunosti da uredi neku antologiju, koliko ih je u redakcijama izdavakih kua (ovo je
pitanje u Srbiji danas smeno ili ironino postaviti, jer neznatno malo izdavaa izdaje poeziju),
koliko njih je poelo da se bavi teorijom? Rani tekstovi koji su se bavili ovom problematikom
jesu tekst Nenada Miloevia ,,Velik je svet ovacija, mali je svet nevinosti (1996) i Dubravke
uri ,,Mapiranje poezije i nevidljivost pesnikinja (2000).
Postoje pesnikinje koje se deklariu kao feministike, mada je teko istrajati kao
deklarisana feministika pesnikinja u dominantnoj kulturi u takozvanim malim kulturama kao
to je srpska (o pojmu mala kultura videti u uri 2008c: 53). Za svoje potrebe konstruisanja
enske tradicije feministike kritiarke mogu prisvojiti opuse pesnikinja, koje se ne deklariu kao
feministkinje, pa i one koje smatraju da rod ne utie na kulturalnu praksu pisanja poezije.
Feministiki projekti se u Srbiji nakon 2000. polako gase, a feministike kritiarke su zauzele
pozicije akademskih naunica, sa poneto izmenjenim interesima, pa samim tim i
interesovanjima, a polje poezije se neprestano menja stalnim borbama koje se vode u kulturi.
Ali, da se vratim antologijama. Jedan od vanih uinaka antologije Diskurzivna tela poezije
bio je ponovno uvoenje autopoetike kao vanog anra u srpsku poeziju. U amerikoj pesnikoj
sceni koja se ne poistoveuje sa dominantnom strujom, pesnici i pesnikinje razvili su i razvijaju
autorefleksiju. Dominantna pesnika kultura ne doputa autorefleksiju, mada su pesnici oduvek
pisali traktate o poeziji. Ameriki pesnici i pesnikinje su u stanju da objasne ta u poeziji ine i
zato, jer je naporima vie generacija u te svrhe razvijen bogati pojmovni aparat. Neke kulture
uopte ne dozvoljavaju da pesnici i pesnikinje objanjavaju proces pisanja. Oni su nadahnuti,
talentovani i svaki pokuaj osveivanja stvaralakog procesa predstavlja opasnost da e pesnik i
pesnikinja dovesti u pitanje, tavie ugroziti, svoj talenat i sposobnost da napiu znaajno
pesniko delo. Kulture u kojoj je ovo postavljeno kao iskljuivi i jedini imperativ nazivam
antiintelektualistikim nema diskurzivnog mesta sa kojeg pesnik ili pesnikinja mogu da
racionalizuju kreativni proces. Nesposobnost autora i autorki da osveste stvaralaki proces je
mistifikacija, podrana antiintelektualizmom dominantne kulture. Kritika kao drugostepeni jezik
objanjava neki prvostepeni jezik (jednu pesmu, knjigu poezije, neiji pesniki opus). Umee
koje pesnik-pesnikinja-kritiar-kritiarka pokazuju kada piu o poeziji zavisi od opteg stanja
knjievne teorije u jednoj kulturi, pa i teorije uopte. Razvijena i razgranata teorija, kao i kritika,
pruaju osnovne koncepte kojima razumevamo kulturu i kulturalne prakse. Ali ako se zastareli
koncepti ne revidiraju novijim konceptima, diskurs poezije se kao i diskurs kritike odvijaju u
fosilnim diskurzivnim formama.
Projekat koji je pokazao raspon amerikih autopoetika od modernizma do postmodernizma,
realizovan je 1989. godine u beogradskom asopisu Delo pod nazivom Amerike poetike.
Objavljeni su, izmeu ostalih, sledei kljuni autopoetiki tekstovi: Louis Zukofsky, Iskaz za
poeziju, Charles Olson, Projektivni stih, Robert Duncan, Ka otvorenom univerzumu, Denise
Levertov, Tehnika i usaglaavanje, kao i teorijski tekstovi jezikih pesnika i pesnikinja
Charlesa Bernsteina, Rona Sillimana, Barretta Wattena i Rae Armantrout.
I na kraju bih elala da dodam i to da je delovanje Ainove kole poezije i teorije
omoguilo eksperimentalnu pesniku praksu, koja je u postsocijalizmu gotovo nemogua, bar u
postjugoslovenskim kulturama. Ova praksa ima bitne reference u amerikoj eksperimentalnoj
jezikoj poeziji iz koje je nainjen izbor autopoetikih tekstova amerikih pesnikinja u ovom
broju Agona.

Literatura:
- asopis Delo (br. 8, avgust 1989). Amerike poetike, uredili Slobodan Blagojevi, Hamdija
Demirovi i Dubravka uri, Beograd.
97

- Dojinovi-Nei, Biljana (1996). ,,Ginokritika: istraivanje enske knjievne tradicije, u:
enske studije, br. 5/6, Beograd, tema broja ,,Amerika feministika kritika I deo, Ginokritika:
Istraivanja enske knjievne tradicije, priredila Biljana Dojinovi-Nei.
- Dojinovi-Nei, Biljana (1993). Ginokritika Rod i prouavanje knjievnosti koju su pisale
ene, Knjievno drutvo ,,Sveti Sava, Beograd.
- DuPlessis, Rachel (2006). Blue Studios Poetry and its Cultural Work, The University of
Alabams Press, Tuscaloosa.
- uri, Dubravka (2009). Poezija, teorija, rod - Amerike moderne i postmoderne pesnikinje,
Orion Art, Beograd
- uri, Dubravka (2008a). Marginalizacija poezije i uspon pesnikinja u Srbiji na prelazu iz 20. u
21. vek, Sarajevske sveske, br. 21-22, Sarajevo.
- uri, Dubravka (2008b). Poetike i teorijske pozicije Ainove kole poezije i teorije: pokuaj
istorizacije, u ProFemina, br.51-52, Beograd.
- uri, Dubravka (2008c). Poetsko, politiko i autorefleksivno u postdramskim tekstvoima Ivane
Sajko i eksperimentalnoj pesnikoj praksi Ainove kole poezije, u dr Tatjana Rosi (ur),
Teorije i politike roda Rodni identiteti u knjievnostima i kulturama jugoistone Evrope,
Institut za knjievnost i umetnost, Beograd.
- uri, Dubravka (2006). Govor druge, Rad, Beograd.
- uri, Dubravka (2002). Jezik, poezija, postmodernizam, Oktoih, Beograd.
- uri, Dubravka, (2000). ,,Mapiranje poezije i nevidljivost pesnikinja, u Blagojevi, Marina (ur),
Mapiranje mizoginije u Srbiji: Diskursi i prakse, Ain, Beograd.
- Kerkez, Jelena (ur) (2006). Tragom roda smisao angaovanja Antologija savremene poezije,
Deve, Beograd.
- Lazi, Radmila (ur) (2000). Make ne idu u raj Antologija savremene enske poezije, Samizdat
Free B92, Beograd.
- Isthoup, Entoni (2008). ,,Teorija diskursa, prevod Dubravka uri, ProFemina, br. 51-51,
Beograd.
- Knight, Brenda (1996). Women of the Beat Generation The Writers, Artists and Muses at the
Heart of a Revolution, Conari Press, Berkeley, CA.
- McNeil, Helen (1996). ,,Archeology of Gender in the Beat Movement, u A. Robert Lee (ed),
The Beat Generation Writers, Pluto Press, London, Chicago, IL.
- Miloevi Nenad (1996). ,,Velik je svet ovacija, mali je svet nevinosti, ProFemina, br. 7, Beograd.
- Pavlovi, Danica i drugi (2004). Diskurzivna tela poezije Poezija i autopoetike nove generacije
pesnikinja, Asocijacija za ensku inicijativu, Beograd.
- Suskin Ostriker, Alicia (1986). Stealing the Language The Emergence of Women's Poetry in
America, Beacon Press, Boston.
- Popovi Srdanovi, Dubravka (2003). Ugalj i mesec Eseji o amerikoj poeziji XX veka, Mali
Nemo, Panevo.
- Slapak, Svetlana (1997). Women who steal language, ProFemina special issue, Belgrade.
98


Darija ili


POEZIJA KAO EMANCIPATORSKI DISKURS



Poezija se esto odbacuje kao najmanje politina, odve apstraktna i najmanje
drutveno angairana od svih knjievnih rodova, istie mladi bosanskohercegovaki teoretiar
Damir Arsenijevi u tekstu Bosna pharmakos ka politikoj kritici kulture (Sarajevske
sveske, broj 15-16, 2007). Naime, nerijetko se istie kako poezija slui nekim uzvienim
ciljevima, kako je odvojena od povijesnih rasprava, i da je posljednje uporite transcendencije
i estetike. No kada poezija ulazi u svijet, ona ulazi u politiki prostor, koji je i ideoloki i
povijestan. Poezija sudjeluje u dijalogu koji se odvija u drutvu, obraa se drutvu i ideoloki
je eksplicitna. Teoretiar Alasdair Macintyree istie kako pjesma moe i sama biti teorija,
odnosno da moe predstavljati najadekvatniji izraz konkretne teorijske tvrdnje, ta ga stoga
zanima to poezija moe rei o politici, a to je eksplicirao na primjeru Yeatsove poezije (tekst
Poetry as political philosophy: notes on Burk and Yeats, u zborniku Ethics and Politics
(New York: Cambridge University Press, 2006.) Poznata teoretiarka Martha C. Nussbaum u
tekstu Pjesnici u ulozi sudaca razmatra promiljanja Walta Whitmana o pjesniku kao
ujedinitelju doba i zemlje. Naime, Whitman naziva pjesnika-suca pravednim ovjekom,
smjetajui time svoj ideal u tradiciju misli o pravnom i sudakom miljenju koja se moe
pratiti unatrag sve do Aristotela. Whitman istie kako pjesnik nije neki hiroviti, muiavi
stvor, ve osoba koja je najpodobnija za to da svakom predmetu ili kakvoi podjeljuje
primjerenu veliinu, uredno odvagujui zahtjeve raznolike populacije, pogleda usmjerena na
norme pravednosti (on je ujedinitelj svojega dobra i zemlje) i takoer na povijest (godine
to u poganstvo skreu on zadrava vrstom mjerom). I pravednost i povijest uvijek su do
neke mjere ugroene u demokraciji: pjesnik- sudac je njihov zatitnik. Upravo te Whitmanove
teze postaju uporite za Nussbaumovu koja e na njegovu primjeru razraditi tezu izmeu
iskustva knjievne imaginacije i brige za drutvenu jednakost, te propitati neka sudaka
miljenja koja pruaju i dobre i loe primjere za onu vrstu suenja koju preporuuje Whitman
(treba istaknuti kako je rije o knjizi Pjesnika pravda, knjievna imaginacija i javni ivot,
111-114 str., prevela Marina Miladinov, Deltakont, Zagreb, 2005.). Teoretiarka i pjesnikinja
Dubravka uri takoer istie kako diskursi poezije i teorije nikad nisu suprostavljeni. U
knjizi Poezija, teorija, rod (Orion art, Beograd, 2009.) ona razvija tu tezu kao osnovnu
pretpostavku vlastitog promiljanja poezije. Poziva se pritom na Griseldu Pollock koja istie
da su danas esto umjetnici i umjetnice istovremeno i teoretiari i teoretiarke. Naime,
umjetnost i poezija nastaju esto pod snanim utjecajem teorije, kao to i teorija moe biti
generirana zahvaljujui umjetnikoj ili pjesnikoj praksi.
U knjizi Jezik, poezija, postmoderizam (Oktoih, Beograd, 2002.) uri pie i o
teoriji Charlesa Bernsteina koji iznosi stajalite da je umjetnost uvijek povezana s
ideologijom. Njega zanima, pie uri, kako formalna dinamika pjesme oblikuje ideologiju,
tj. kako radikalni inovativni pjesniki stilovi mogu imati politiko znaenje. Ona spominje i
Bernsteinov tekst Komedija i poetika politike forme u kojoj Bernstein pie da projekt
partikularizacije, historizacije i ideologizacije tumaenja poezije mora se prvenstveno baviti
stilskim odlikama rada. To zapravo znai da se formalna dinamika ne bi smjela tumaiti
odvojeno od povijesnog i teatralnog poprita u kojem se nalazi. U tekstu Obuzdavanje
faizma/ideologija prisvajanja mistifikacija, estetizacija i autoritet u Poundovoj pjesnikoj
praksi, Bernstein se, pak, bavi poezijom Ezre Pounda. On smatra kako pravovjerna teorija
99

kulture i kritika nisu na odgovarajui nain razmatrale faistike ideje prisutne u njegovoj
poeziji. Bernsteinova teza je samo naizgled paradoksalna njegov faizam nije onemoguio
kanonizaciju njegove poezije u amerikoj knjievnosti, ve je, naprotiv, doprinijeo njenom
prihvaanju. uri upozorava na jo jedan znaajan Bernsteinov tekst Drugi svjetski rat i
postmoderno pamenje. U njemu taj ameriki teoretiar razvija tezu kako je Drugi svjetski
rat doveo u pitanje autoritet u svim oblicima i glasovima: prava Oca, Zakona, Nacije i
Nacionalnog Duha, Tradicije itd. Nijedna istina vie nije razumljiva sama po sebi, a to nisu
niti povlateni pojmovi i drutvene konstrukcije poput patrijarhata, autoriteta, racionalnosti,
poretka i kontrole. Shvaanje da bijeli heteroseksualni mukarci, krani na Zapadu, nemaju
iskljuivo pravo da izraze najvie vrijednosti ovjeanstva, pojavilo se i prije Drugog
svjetskog rata. Naime, kao suprotnost nadpovijesnoj i nadljudskoj perspektivi izraenoj u
ranijim poetikama, u novijoj amerikoj poeziji pjesnici sve veu panju poklanjaju ideolokoj
funkciji jezika. Oni, pie uri, upotrebom radikalnih modernistikih postupaka istrauju
drutvene dimenzije jezika koji proizvodi realnost, a osim toga oni podrivaju i autoritarne
jezike strukture. Bernstein u tekstu Vrijeme izmjeteno iz kretanja: gledati naprijed da bi se
sagledala prolost upozorava pak da je poezija uvijek odreena geografijom, etnikom
pripadnou i seksualnim opredijeljenjem, ali istie i kako se ne moe govoriti o nekom
zajednikom glasu regije ili grupe, jer grupe su uvijek sastavljene od podgrupa, pa ne
moemo govoriti o homogenosti. Amerika teoretiarka Rachel Blau DuPlessis u knjizi
Gender, races, and religious cultures in modernist american poetry 1908-1934. (Cambridge
University Press, 2001.) primjenjuje metodu socijalne filologije. Ona je pisala da socijalna
filologija reaktivira pomno itanje, koje su razvili angloameriki novi kritiari, da bi se u
poeziji istraili tekstualni tragovi i diskurzivne manifestacije razliitih ideolokih
pretpostavki, subjekatskih pozicija i drutvenih koncepata koji se tiu roda, rase i religiozne
kulture. DuPlessis pokazuje, istie Dubravka uri u tekstu Socijalna filologija Rejel Blau
Duplezi i materijalistika itanja poezije (Pro femina, broj 43/45 2006, Beograd, 221-230
str.) kako moderni pjesnici i pjesnikinje konstruiraju narative kulture i oko pojma
subjektivnosti artikuliraju drutvene rasprave, a to ine unutar teksture poezije, koristei
pjesnika sredstva. DuPlessis istie kako je poezija skladite i izraz subjektivnosti, mjesto
gdje se apsorbiraju i artikuliraju drutvene subjektivnosti, gdje se proizvode zamjenice,
persone i govorne pozicije. Poezija nuno ne konstruira beavnu konzistentnu subjektivnost,
izmeu govornika i govornice u pjesmi i pjesnikovog/pjesnikinjinog artefakta.
Mlada teoretiarka iz Novog Sada Maja Solar u intervjuu za asopis Tema istie kako
poezija nikada nije bila strogo odvojena od politike, a jo je manje bila ista i uzviena u
neke transcendentne sfere. To je samo jedan diskurs koji je dugo prevladavao. Svako mjesto
govora je ve politiko mjesto. Sam in selekcije, od strane onih koji imaju mo, je ve
politiki. (Tema, broj , 2009., Zagreb, 5 str.). To je i intencija ovog rada: pokazati na nekim
primjerima poetske prakse kako upravo poezija predstavlja emancipatorski diskurs, odnosno
kako pjesniki stihovi mogu imati politiko znaenje. U svom radu Prema politici nade:
poezija posle rata Damir Arsenijevi razvija tezu o repolitizacijskom potencijalu poezije
koja, kako istie daje glas i uspostavlja vezu izmeu alternativnih modela subjektivacije
(feministike, gej, lezbejske, kvir) i novih, meusobno uspostavljenih solidarnosti,
istovremeno se suprostavljajui njihovom iskljuivanju (Pro Femina, god. X, broj 43/45,
2006, Beograd, 199 str.). Naime, Arsenijevi konstruira pojam poezija razlike, a takva poezija
predstavlja kritiki glas u odnosu na dominantnu ideologiju, jer rije je o tome da pjesnici i
pjesnikinje koji zauzimaju poziciju izgovora iskljuenog elementa, izgrauju i novu
zajednicu, ali istovremeno, istie autor, stvaraju i politiku nade koja predstavlja otpor
dominantnom modelu reetnizacije i modelu manipulacije traumom, koja u
bosanskohercegovakom kontekstu, kojim se Arsenijevi bavi, biva ili poricana ili
mitologizirana ili pak medikalizirana. Poezija kao emancipatorski diskurs je, istie, poezija
100

koju piu prije svega pjesnikinje, koje razvijaju svoj poetski glas, grade drutveni prostor za
ene, ali i za, to predstavlja presedan u bosanskohercegovakoj poeziji, homoseksualce. Nije
nevano istaknuti i svojevrsne pokretae tog alternativnog modela to su nevladine
organizacije, razne meunarodne agencije, koje u svojim programima imaju za cilj
promicanje ljudskih prava, dakle prava i tih iskljuenih. Poezija razlike se opire i poeziji
reetnizacije, u kojoj se inzistira na etnikoj homogenosti, i promovira otpor dominantnom
etnonacionalizmu u kojem je osnova podravanje fantazme etnonacionalnog jedinstva,
odnosno etnika podijeljenost. Potrebno je ponovo upozoriti na Charlesa Bernsteina koji je u
tekstu Vrijeme izmjeteno iz kretanja: gledati naprijed da bi se sagledala prolost istaknuo
kako postoji potreba za pisanjem koje pomjera granice onoga to se moe identificirati, to ne
samo da proizvodi razliku, ve je pronalazi, to dovodi do nomadske sintakse elje i preobilja
koji prkose anru (roenju, rasi, klasi) da bi ga smjestili negdje drugdje (tekst nalazimo u
njegovoj knjizi A poetics, Harvard university Press, 1992.). O poeziji razlike govori i
bosanskohercegovaka pjesnikinja koju spominje i Damir Arsenijevi, ejla ehabovi. Ova
autorica istie kako za nju biti spisateljicom ne znai zauzeti predvieno i konstantno mjesto
unutar dominantne kulture (iz intervjua koji sam sa ejlom ehabovi vodila za asopis
Tema, broj 7-8, 2009, 59 str, op.a.). U svojoj poznatoj pjesmi Neu da budem poetesa
ehabovi ironizira sam izraz poetesa, jer smatra da se njime oduzima glas enskom
autorstvu. U istom intervjuu ona je slikovito opisala bosanskohercegovaku pjesniku scenu:
knjievna je sijela usporedila sa svadbenim stolovima: na vrhu stola sjede starjeine, a oko
njih mlade nade, te pokoja poetesa to se zatekla na repu dogaaja (Tema, broj 7-8, 2009, 60
str.). No ona naglaava, poput Arsenijevia, kako mimo tih svadbenih stolova, postoji
kultura koja pretendira na legitimitet. Zanimljivo je i to da ova autorica govori o vanosti
enskih identiteta koji se oblikuju prizivanjem sjeanja na bol, na solidarnost koja nastaje iz
bola, i time zapravo istie vanost artikulacije traume u pjesnikom diskursu. Na ovom mjestu
potrebno je podsjetiti i na rodonaelnicu projekta o disidentskom potencijalu enskog pisma u
Bosni i Hercegovini, pokojnu profesoricu Nirman Moranjak Bambura, koja u svom radu,
Signature Smrti i Etinost enskog Pisma (Sarajevske sveske 2, 2003.) razmatra
subverzivnost enskih pjesnikih glasova. Naime, Damir Arsenijevi posebno istie njezin
utjecaj na radove mlaih teoretiara i teoretiarki.

Poetska praksa

U Beogradu je upravo pjesnikinja i teoretiarka Dubravka uri formirala rad jedne
drutveno i teorijski subverzivne pjesnike radionice. Naime, ona je pokretaica projekta
kole poezije u okviru Aina (Asocijacije za ensku inicijativu) u Beogradu. Ta kola je
pokrenuta 1997. godine, najprije je to bila ljetna pjesnika kola u Centru za enske studije, a
kasnije je u okviru te inicijative nastala pjesnika radionica. Program rada na tim radionicama
obuhvaao je upoznavanje s poetikama i poezijom pjesnikinja i pjesnika 20. stoljea,
razvijanje umjetnike samosvijesti i autorefleksije, razmiljanje o poeziji na nivou pjesnikih
modela, a program je ukljuivao i predavanja i predstavljanja goi iz inozemstva,
razmatranje odnosa suvremenih teorija i suvremene poezije, te vizualnih umjetnosti i teatra i
rad na poeziji kao izvoakom anru. Kao produkt rada te Ainove kole je zbornik
pjesnikih i autorefleksivnih tekstova autorica koje su tu kolu pohaale, pod nazivom
Diskurzivna tela poezije poezija i autopoetike nove generacije pesnikinja (Asocijacija za
ensku inicijativu, Beograd, 2004.).
U uvodnom tekstu, voditeljica te kole Dubravka uri uoava kako se pjesnike
prakse nove generacije uspostavljaju u odnosu na etiri umjetnike pozicije poezija kao
polje visoke kulture, kao polje prikazivanja svakodnevnice, kao polje istraivanja hipoteze
subjektivnosti i identiteta, a odreuje se u smjeru izvoenja politikog i feministikog
101

aktivizma. uri razdvaja poeziju kao koncept lirske pjesnike prakse i kao pjesniku praksu.
Lirska pjesnika praksa stvara pjesniki subjekt kao konzistentno i koherentno ja koje
prethodi pjesnikom glasu, a zatvorena je u sistem knjievne tradicije nomadizma i
postmodernizma, dok je terminom pjesnika praksa oznaen koncept poezije u kojoj subjekt
nije konstruiran kao konzistentan i koherentan, ve kao hibridan i nomadski. Upravo ova
druga praksa karakterizira rad veine pjesnikinja u ovom zborniku. uri je i sistematizirala
moduse po kojima mlade pjesnikinje oblikuju enskost: kao divlje ensko podruje,
osloboeno u nesputanosti i uivanju u novoj postfeministikoj enskosti u nastajanju, kao
lutajui subjekt koji iskuava izgnanstvo i tumara prostorima drugosti, te kao subjekt koji
uranja u popularnu kulturu i istrauje moduse svog virtualnog postojanja. Tako pjesnikinja
Natalija Markovi razvija pojam divlja enskost uz koji vee ne samo enski senzibilitet,
ve i antimilitarizam, odsustvo agresije, nasilja, ak i ruenje svih postojeih institucija
drutva, bunt protiv mizoginog drutva. Jelena Savi pak pisanje poezije usporeuje s
kuhanjem, njezinu poziciju moemo odrediti kao alternativnu, osvijeteno feministiku. Ona
istie: malo postfeminiziram, pogenderbalansiram, glbt-iziram i pospem jo nekih NGO
ideja preko, pa se sve to neko vreme krka na laganoj vatri.
Za najmlau generaciju pjesnikinja poezija predstavlja odmak od povratka
tradicionalnim vrijednostima, istraivanje generacijskog i individualnog identiteta. Osim toga,
oni se otvaraju ka kritinim, iluzionistikim, i deziluzionistikim poljima iskustva kroz
imaginaciju. Pjesnici izlaze iz geta (potrebno je na ovom mjestu podsjetiti na pjesmu Muza u
getu mlade pjesnikinje Jelene Marinkov) i pripadnici te generacije stvaraju suprotan
ideoloki model u odnosu na dominantnu ideologiju ili uzvraaju potpunom ravnodunou.
Na ovom mjestu trebalo bi izdvojiti i mladog pjesnika iz Novog Sada Siniu Tucia koji u
zbirci pjesama Nove domovine (Narodna knjiga/Alfa, Beograd, 2007.) poetizira status
poezije u virtualnom svijetu, mijenjanje vremenitosti u doba novih tehnologija, te promjene u
mapiranjima kronotopa. Naime, istie Tuci, vie ne postoji neka fiksna domovina, ve niz
paralelnih domovina kojima prolaze zaneseni nomadi. U takvim novim prostorima ne
postoji sukcesivnost, ve razliiti fluksevi, protoci. I on sam vie ne moe biti tradicionalan
humanistiki intelektualac, jer mijenja svoje pozicije, preputen je simulakrumima, a njegov
je patriotizam sajber patriotizam. On time podriva i koncepciju drave kao nacije, koja je u
srpskom drutvu jo uvijek dominantna. U pjesmi Nove domovine naglaava kontrast dok
on surfa tehno-predjelima, njegov prijatelj ide u manastir. Tuci prije svega eli pisati o tom
udesnom simultanitetu novih tehnolokih stvarnosti i novih oblika tradicionalizama koji
svemu tome odolijevaju. Naime, paralelno uz virtualnost, postoji svijest da ivi u maloj,
izoliranoj zemlji u malom siromanom gradu. Paradoks je u tome da su sinovi u isto
vrijeme i svjetski nomadi koji surfaju internetom, ali i onu koji nee otputovati (zbog
siromatva), pa surfaju globalno plaaju lokalno/ a crkva radi li radi: Dakle, postoji
shizofrena situacija s jedne strane dravne institucije ne odumiru, a istovremeno postoji
varljiva sloboda kibersvjetova. Pjesnik niti u jednom trenutku ne eli negirati tu podijeljenost,
ne eli se uljuljkivati niti u jednu stvarnost, ve obuhvatiti obje. I pritom je svjestan kako je
on jo uvijek samo ovjek koji pripada dvadesetom stoljeu, te da e ostati sam u zamraenoj
sobi, nakon surfanja (Pesma iz svakodnevnog ivota). Tuci se izruguje malograanskim
idealima sree, pie angairano, npr. progovara o sudbini nesretnih Roma (etvrto nebo),
zanima ga i repozicioniranje umjetnosti koja postaje konceptualna, i koju ne razumije mladi
okoreli tradicionalista. Pjesnikinja Radmila Lazi autorica je antologije srpske urbane
poezije Zvezde su lepe, ali nemam kad da ih gledam(Samizdat B 92, Beograd, 2009) i tu
antologiju treba izdvojiti, jer rije je i o promiljenom teorijskom konceptu. Naime, urednica
je nastojala izdvojiti autore i autorice koji piu urbanu poeziju, no to se ne odnosi samo na
pjesme koje tretiraju temu grada i gradskog ivota, ve se termin mora shvatiti ire, kao
paradigma moderniteta, onog koji je u poeziju uao u Baudelairom (vano je istaknuti kako
102

je upravo o tom modernitetu pisao teoretiar Matei Calinescu u knjizi Lica moderniteta).
Lazi naglaava i kako urbanost nije samo stvar ambijenta, ve predstavlja emancipatorsko
stanje duha. To podrazumijeva, istie Lazi, da urbanost implicira suvremenost, odraava
duh vremena u kojem ivimo, te priziva otvorenost za drugo i drugaije. Jedan od autora koji
je zastupljen u antologiji je Zvonko Karanovi, pjesnik na iju je poetiku utjecala beat poezija
i rock kultura. Lazi istie kako je mladalaki gnjev udruen s nezadovoljstvom
Miloevievom Srbijom od njega stvorio angairanog pjesnika, pa se u svojim pjesamama
esto bavi posljedicama politikog i kulturnog terora.
Naime, vano je naglasiti kako je u devedesetima poezija u Srbiji bila shvaena kao
stvar kolektiva, nacije koja se doivljavala kao organska cjelina, a pojedinac je bio tipian
predstavnik nacije, vjere, kodeksa ponaanja i uvjerenja, nije bio suprostavljen tradicionalni
vrijednostima, ve ih je afirmirao. No javljaju se i glasovi pjesnika koji ne ele biti glas
nacije, koji ne ele podraavati nacionalistiku ideologiju. Karanovi je jedan od pjesnika
koji je upravo zbog takve poetike bio preuivan u raznim antologijama i prikazima
suvremene srpske pjesnike scene. Na ovom mjestu izdvojimo njegovu poemu Veliki umor
u kojoj pjesnik protestira protiv ikona potroake kulture, protiv banalnosti svagdana, protiv
turbo folk kulture. No prije svega pjesnik oponira pasivnosti ljudi koji su dopustili da se svaka
nada u neku bolju budunost izgubi, i da njihova zemlja postane uspavana lepotica pod
ljivinim drvetom. O tome govore sljedei stihovi: a vi/zaokruite NE/ zaokruite kako vam
se kae/a posle nazad u bedu/u slivnike/u gumene cipele/ u karneval turbo folk transa/ jer ja
u umesto vas da podiem staklenike od rei/ja u umesto vas da zaokruim DA/za
budunost/koju smo ostavili da eka na slepom koloseku. Pjesnik je svjestan vlastite nemoi,
jer beleke nemonog oveka/nikome nisu potrebne, ali ipak eli govoriti upravo u ime svih
onih koji ute, eli vratiti vrijeme, i podsjetiti na sve to se moglo proivjeti, na izgubljene
dane pokradene mladosti. Pjesnik je ak svjestan i uzaludnosti pobune, no istie i kako
zapravo vie i nema pravih disidenata, jer piscima je toplo/ u kulturnim dodacima dnevnih
novina. No postavlja se pitanje je li uope i mogue u kapitalizmu biti pravi buntovnik,
kad su pisci ionako anestezirani uprezanjem u marketinku maineriju, koja ih ini
zavodljivim protestantima ije politike izjave vjeto koriste i sami politiari, u sprezi s
medijskim mogulima. Tako je pobuna vjeto iskoritena, a njena otrica otupljena. Hrvatski
pjesnik Drago Glamuzina u pjesmi Korporativni kapitalizam (iz zbirke pjesama Je li to
sve, VBZ, Zagreb, 2009.) naglaava kako korporativni kapitalizam jede svoju djecu/, kao i
revolucije, uostalom. i zakljuuje Napokon neto destruktivnije od nas, ljubavi. Iz hrvatske
pjesnike prakse treba izdvojiti poeziju koja reflektira kapitalizam, te lezbijsku poeziju.
Pjesnikinja Sanja Sagasta objavila je prvu lezbijsku knjigu poezije u Hrvatskoj Igre ljubavi i
ponosa, a 2005. godine je u uglednoj izdavakoj kui AGM iz Zagreba objavljena njena
druga pjesnika zbirka Sapfino ogledalo. Sagasta je dobra poznavateljica knjievnosti, te
enske knjievne tradicije. Spominjanje Sapfe to i potvruje, jer rije je o poznatoj pjesnikinji
s otoka Lezbosa, iz antikog doba na koju su se pozivale brojne teoretiake i pjesnikinje. Tako
je nastao i termin safika seksualnost kao oblik izraavanja seksualnosti u enskom pismu
koji je posebno karakteristian za francuske autorice. Jo jedna znaajka takve seksualnosti je
otvoreno izraavanje lezbijskih strasti. Zbirka pjesama je vrlo sloeno strukturirana, a
zavrava nekom vrsti propitivanja odnosa Boga i lezbijki. Lirska junakinja traga za vlastitim
identitetom, koji je u negaciji, pa istie mukarac nije moj identitet. Ona se pretvara da je
olienje ponosa i mamina djevojica, ali iz nje stalno izbija prijekor prema samoj sebi, jer
lezbijke same sebe ponekad odreuju kao bolest i naglaavaju neispunjenost majinstvom
(jajnik je tek cista bez funkcije). U pjesmi Bogomoljka lirska junakinja istie da je
bogomoljka koja prodire sama sebe/nakon onanije. Uz prikaz drutva ona povezuje la
la je dobra heteroseksualna ena. No ona referira i na la na kojoj je sazdana biva drava:
posljednja la je amputirana/zajedno s Maralovim nogama. Svijet je metaforiki
103

predstavljen kao vojska crva koja ulazi u mozak. Na svakom je crvu neka zapovijest koja
kazuje kako se treba ponaati u ivotu roditi, jesti, spavati. Lirska junakinja Sanje Sagaste
odbija te imperative i preispituje i sebe i svijet, gotovo da bismo mogli rei kako samoj sebi
nareuje Lezbijko misli. Ona eli stvoriti vlastiti jezik. Umjesto zastava raznih drava,
govori o zastavi svog mozga, vagine, naeg govora, naeg pisanja, naeg srca. Upravo
isticanje naeg, ukazuje na povezanost sa enama i potrebu da izrazi i bivanje u drutvu.
Tako poziva na borbu, ali ne na rat, ve na borbu za slobodu, dostojanstvo, poziva ene da
uznemire svemir, da ispljunu navike, da se odmaknu od uljudnosti. Ona spominje okvir i to u
dva znaenja. U pjesmi Izvan okvira dok opisuje voenje ljubavi, poeli izlaenje iz
vlastita tijela. Naime, kosti su okvir prostora i ona eli biti izvan njih kako bi se stopila sa
voljenom. No ve u drugoj pjesmi eli odmaknutost od voljene, poeli da ljubavnica ostane u
lijepom zlatnom okviru da bi ona mogla ostati u svom svijetu i sanajti svoj ivot. I postoji
potreba da se u ivotu ostavi znamen, neki urezani trag, jer voda je istekla, a pijesak je iscurio
kroz prste. Zato je nuno upisivanje u povijest, pa lezbijke piu povijest u nadi da e zapisati
sebe za nju u/ Vjenost. Nuno je reispisivanje starih mitova, ponovno ispisivanje mita o
Evi. Svijet trune, vrijeme je kad se penisima mjeri svijet, pa poziva ene da obuku povijest,
da tkaju tekstove i da uutkaju glasove starih mudraca. Zato smjelo trai da se Platon i
Aristotel pozovu na sud i da se izgradi tradicija koju e ispisati vjetice, pisarice i pauice.
Naime, spominjanje vjetica je vano jer su one bile nositeljice alternativne enske tradicije,
one su djelovale na granicama jezika i kulture zajedno sa ludim enama i histeriarkama.
Lirska junakinja hrabri ene da se bore za nae zastave i povijest i da ostave trag u drutvu
iz kojeg su izmjetene. Uostalom, jedna pjesma i ima naziv Izvjetaj s margine drutva:
pjesme bivaju izvjetaji s tog ruba na kojem se ne moe zaraditi, na kojem ne moe unajmiti
stan, pa si u istom kou s narkosima, kurvama i kriminalcima. Lirska junakinja ponekad je
izmjetena iz konteksta, stri u svemiru, uvijek sama. ivot je za nju faistika svinja, a u
Svemiru je isto i samoa i praznina i odbljesak tue svjetlosti. Ona ne govori samo o teretu
lezbijke, ve svih podreenih ena crnkinja, idovki. No zanimljivo je da ne idealizira
lezbijke, ve u nekim pjesmama alje poruke homofobinim lezbijkama.U posljednjem
ciklusu u knjizi ispisuje Boje rijei stvaranja. No na kraju konstatira da Boga nema i ne zna
se tko izgovara njegove rijei. A eni je u tom stvaranju uzeta rije i nastavlja se igra
besmisla. Zato treba pobjei od utnje, jer ona grize- pjesnikinja nam poruuje da treba
govoriti u snu, jer e nam utnja ioanko prerezati vratove. A poezija je za Sanju Sagastu,
kao i za poznatu ameriku pjesnikinju i aktivisticu Audre Lorde, izlaenje iz utnje,
imenovanje bezmenog. Treba istaknuti kako je njezinu poeziju kritiar Milo urevi
uvrstio u izbor iz novije hrvatske poezije (temat asopisa Rijei, 1-2/2004, MH Sisak).
Jo jedna suvremena hrvatska pjesnikinja bavi se propitivanjem lezbijskog identiteta
koji se konfrontira s graanskim. Aida Bagi u zbirci pjesama Ako se zovem Sylvia (Aora
naklada, Zagreb, 2007.) istie kako je taj identitet ini ranjivom, pa se osjea kao slobodna
lovina ( pjesma Travnate povrine). Kako istie Dubravka uri u tekstu The
construction of heterosexual and lesbian identities in Katalin Ladik, Radmila Lazi and Aida
Bagic s poetry Aida Bagi u svojoj poeziji koristi strategije reprezentacije hegemonijskog
heteroseksulanog identiteta, ali u isto vrijeme podriva ga izvedbenou lezbijskog identiteta,
istie Dubravka uri. Ona ujedno i destabilizira i binarnu opoziciju koja se smatra
imanentnom za lezbijsku seksualnost prema kojoj je jedna od partnerica femme (ona koja
preuzima ulogu ene), a druga butch (ona koja preuzima ulogu mukarca). Aida Bagi, istie
Dubravka uri, pokazuje da je ljudska seksualnost uvijek performativna i da
heteroseksualnost nije neto to je prirodno samo po sebi. Ova poezija pokazuje kako su i u
heteroseksualnim i u homoseksualnim vezama, pozicije subjekta promjenjive, i
kompleksne. (zbornik Gender and identity, theories from and/or on southeastern Europe,
Belgrade Womens studies and gender research center, 2006.). No, zanimljivo je kako u svoju
104

visokostiliziranu poeziju Bagi uvodi i srpski jezik, te mijeanjem hrvatskog i srpskog jezika
podriva monolitnost njena lirska junakinja ivi kroz putovanja, putuje, nije stabilan
identitet, ve je rije o nomadskoj junakinji koja se suvereno kree preko granica, jezika...
Srpska pjesnikinja Natalija Markovi, koja je ve spomenuta u ovom tekstu, takoer
naglaava nomadsku poziciju u autopoetskom tekstu istie kako se njezina geografija tijela
ne poklapa s geografijom sredine u kojoj ivi, a njezini skriveni svjetovi geografije tijela i
stvaranja, podsvjetovi egzistencije izjednaavaju jedan New York, Moskvu i Beograd. Njezin
je subjekt nomadski, ne osjea se vezan uz vlastitu zemlju i njezine mitove. I
bosanskohercegovaki pjesnik Faruk ehi u svojoj zbirci pjesama Transsarajevo (Durieux,
Zagreb, 2006.) propituje simultanitet, odnosno istovremeno bivanje u raznim stvarnostima.
Naime postoji konstantna svijest u njegova lirskog junaka o tome to se dogaa na drugom
kraju svijeta on je uhvaen u neuzaustavljivi tempo globalizma u kojem je ovjek tek
estica, pa se pjesnik s pravom pita o svrsi vlastita pisanja: Kakva je svrha pisati poeziju, ili
pisati uopte/dok se svijet rastae brzinom/koja je upravo proporcionalna/demonskom
ubrzanju diobe/elija zloudnog tumora. Pritom ehi zanimljivo odreuje pjesnika koji je
tek tumor na zdravom tkivu techno-manijakog kapitalizma. A zato treba odstraniti taj
tumor, u emu je korozivnost pjesnitva, odnosno izvor neuklapanja, i nije osobito teko
zakljuiti. Pjesnik je, kako nabraja, sanjar, fantast, bohem, egocentrik. Kapitalistika maina
koja planira vrijeme radnog ovjeka, koja ga bespotedno eli iskoristiti, ne priznaje ljude koji
imaju viak vremena, iluzija, koji nemaju stalan posao. Usredotoeni na pjesnitvo, na
kreaciju, pjesnici izbjegavaju biti vezani uz institucije, najee nisu obiteljski ljudi, a obitelj
je, kako ironino navodi ehi, stub naeg naroda i drave, pa pjesnici zaista postaju
suviak, bolesni dio drutva, koji svojom izmjetenou podriva kapitalistiku maineriju.
Mlada srpska pjesnikinja Dragana Mladenovi svoju je zbirku pjesama Tvornica (Fabrika
knjiga, Beograd, 2006.) zanimljivo strukturirala poglavlja postaju pogoni. U toj zbirci ona
se poigrava frazeologijom iz vremena socijalizma, ironizira stereotipe, a njen poetski
angaman proistjee iz zapitanosti: Hajde recite mi/Ko je mogao predvideti lini teror/sivilo
birokratije vladavinu terorizma/u svim tim humanim sistemima ( pjesma Uzrok).
Jo jedan pjesnik tematizira odnos kapitalizma i poezije. U zbirci pjesama Rijeke i
mjeseine (HDP, 2007.) hrvatskog pjesnika mlae generacije Slaana Lipovca nalazimo
lirskog junaka koji ivi u velikom gradu, ubrzano, pa mu nedostaje vremena za promiljanje i
pisanje. U pjesmi Crveno-crno on se pomalo nostalgino sjea kako je nekada vrijeme
sporo teklo (Ujevieve smolave ure), dok je sada posve izloen psihozama dnevnih rasporeda.
Naime, ljudski je ivot odreen stanjem tekuih rauna, ovjek je izloen reklamama koje ga
mame na troenje, pa postaje tek drutveni subjekt onoliko koliko/ troi/govorei/politikim
rjenikom. Tako i Lipovec, kao i ehi, zakljuuje kako je ljudsko tijelo toka/nasaena na
brze kotae. U pjesmi Nova godina Lipovev junak je u malom mjestu, ali nemogue je
izolirati se jer dolaze sms poruke, izranjaju slike s tv ekrana, vrijeme postaje ubrzano
tranje/da bi se nekamo stiglo, klanjanje, kako pie, velikom Manituu zapadnog novca.
Upravo boravak u prirodi, promatranje pauka satima, postaje mjesto subverzije gledanja
vremena kao profita. ehi uz pjesnike vee pomalo zaboravljenu revolucionarnost, pa je
zapisao: ti pjesnici uvijek sanjaju revolucije/pokuavaju predvidjeti budunost (pjesma
Smrt pjesnicima!). Mladi hrvatski pjesnik Marko Pogaar u zbirci pjesama Poslanice
obinim ljudima (Algoritam, Zagreb, 2007.) obraa se umornim trockistima, pozivajui ih
na zaboravljeni bunt. U pjesmi Lijepo je nalazimo zakljune stihove na kraju zna: jedina
stranija stvar od faizma/je umjereni faizam. U pjesmi Tehnika pjesme iz zbirke
Predmeti (Algoritam, Zagreb, 2009.) Pogaar e ironizirati pasivnost prosjenog Hrvata,
licemjerje crkve: ...crkva se kolje trajnim citiranjem/Krista, bezuvjetnom i dugom ljubavlju:
svinja nestane sama/od sebe, usue se, u mlaku vlastitog daha, aku krvi potekle/pred
iskustvom... Pogaarevo se pjesnitvo odlikuje profetskom proklamativnou, ali i
105

antipoetinou zbog ispisavanja vlastite prie o revoluciji. Pogaareva poezija u tom smislu
je puno inspirativnija od ve zamorne lijeve teorije i njenih teoretiara, jer umjesto ve
provakanih ideja, nalazimo poosobljen pogled na poziciju subjekta u suvremenom drutvu.
Jo treba izdvojiti jedinstven primjer iz hrvatske poetske produkcije. Novinar ugaslog
satirinog lista Feral tribune Predrag Luci godinama je na stranicama tog tjednika ispisavo
satirine pjesme u kojima na humoristian nain, u poeziji punoj kalambura, ismijavao
drutveno licemjerje, politika i crkvena obmanjivanja. U izdanju zagrebakog Algoritma
prole je godine objavljena njegova itanka iz nastranih knjievnosti za prve razrede vojnih,
vjerskih i civilnih kola pod nazivom Sun Tzu na prozoriu. Oekuju se i nastavci, itanke
koje parodiraju ideologiju koja se temeljila na lanom velianju krvi i vjere. Svi ovi primjeri
pokazuju kako poezija nipoto nije tek estetski objekt, ve da suvremeni pjesnici itekako
reflektiraju drutvo, ideologije i upravo na taj nain poezija postaje emancipatorska praksa,
mjesto pobune i artikulacije drugaijeg, iskljuenog, prezrenog.
106


Liz Irigaraj


MO DISKURSA I PODREENOST ENSKOG


Osim ukoliko se ne ograniimo naivno ili moda strateki na neku vrstu
limitiranog ili marginalnog pitanja, to je zaista precizan filozofski diskurs koji treba da
izazovemo, i poremetimo, poto u meri u kojoj ovaj diskurs dalje postavlja zakone za sve
druge, u toj meri on i konstituie diskurse na diskursima.
Stoga mu se moramo vratiti kako bismo pokuali da saznamo ta to objanjava mo
njegove sistematinosti, snagu njegove kohezije, snalaljivost njegovih strategija, univerzalnu
primenjivost njegovih zakona i vrednosti. To jest, njegovu poziciju nadmoi, i ponovnog
prisvajanja razliitih proizvoda istorije...
Kako da se unesemo u tako vrsto satkanu sistematinost?
U inicijalnoj fazi postoji moda samo jedan put, onaj koji se istorijski pripisivao
enskosti: put mimkrije. Mora se namerno preuzeti enska uloga. A to ve znai
transformisati oblik podreenosti u afirmaciju, i shodno tome zapoeti sa njegovim
izvrtanjem. S obzirom na to, direktni enski odgovor ovom uslovu znai zahtevati da se
govori kao (maskulitetni) subjekat, drugim reima, to znai uspostaviti jasan odnos koji bi
zadrao polnu razliitost.
Igrati se sa mimezisom stoga, za enu, znai pokuati obnavljanje prostora u kojem je
diskurs eksploatie, a da pritom ona ne dozvoljava sebi da bude prosto svedena na taj diskurs.
To znai da se ponovo podredi u meri u kojoj je na strani znatnog, materijalnog
idejama, naroito idejama o njoj samoj koje su elaborirane u/od strane muke logike, ali i
da uini vidljivim, efektom ironinog ponavljanja, ono to bi trebalo da ostane nevidljivo,
masku za mogue delovanje enskog u jeziku. To takoe znai razotkriti injenicu da, ako su
ene tako dobre imitatorke, to je prosto zato to nisu prihvaene u ovoj ulozi. One takoe
ostaju negde drugde: jo jedan sluaj upornosti materijalnog, ali i seksualnog
zadovoljstva.
Drugde materijalnog: ako ene umeju da se poigravaju sa mimezisom, to je zato to
su sposobne da ovoj radnji prue drugaiju hranu. Zato to su uvek i gajile tu radnju?
Nije li primarni stub mimezisa, onaj koji govori o re-produkciji (iz) prirode? O
davanju oblija prirodi kako bi bila prikladna za samu sebe? Kao uvarke prirode, nisu li ene
one koje odravaju, i stoga one koje ine moguim, izvor mimezisa za mukarce? Za logos?
Naravno, ovde je u okviru falusnog poretka hipoteza o preinaenju uvek mogua.
S-linost ne funkcionie bez crvene krvi. Majka materija priroda moraju zauvek
nastavljati da hrane spekulaciju. Ali ovaj resurs je takoe i odbaen kao otpadni materijal
procesa misli, odbaen napolje kao neto to mu se suprotstavlja: kao ludilo. Izvan
ambivalentnosti koja falusnu majku to odgaja vezuje sa samu sebe, ova funkcija izostavlja
seksualni uitak ene.
To drugde enskog uivanja pre se moe traiti najpre na mestu gde ono podrava
ek-stazu u transcedentalnom. Na mestu gde ono slui kao jemstvo narcizma uoptenog u
Bogu mukaraca. Ono moe igrati ovu ulogu samo po cenu svog totalnog povlaenja sa
vidika, devianstva neprikladnog za predstavljanje jastva. ensko zadovoljstvo mora da
ostane neartikulisano u jeziku, u svom sopstvenom jeziku, ako nee da ugrozi temelje logikih
operacija. Tako da je pokuaj iskazivanja sopstvenog uitka ono to se danas najstroe brani
enama.
107

To drugde enskog uivanja moe se nai samo po cenu ponovnog prolaska kroz
ogledalo koje ograniava sve [filozofske] spekulacije. Jer ovo uivanje nije situirano
iskljuivo u procesu miljenja ili mimezisa, niti na jednoj, ili na drugoj strani ovog procesa: ni
na blioj strani, empirijskom domenu koji je neproziran celokupnom jeziku, ni na daljoj
strani, samodovoljnoj beskonanosti Boga mukaraca. Umesto toga, ono pripada svim ovim
kategorijama i vri raskid unazad do nunosti samopredstavljanja falusne elje u diskursu.
Razigrani prelazak, i anulirajui, koji bi dozvolio eni da ponovo otkrije prostor njene
samonaklonjenosti. Prostor njenog boga, rekli bismo. Boga u kojem se oigledno ne moe
imati pribeite osim ukoliko njegovo dvojstvo nije zagarantovano bez voenja enskog
unazad, pravo u falokratinu ekonomiju ...
Jer priati o eni, uvek se moe svesti, ili razumeti kao jaanje enskog unutar logike
koja je odrava u potlaenosti, cenzuri, nepriznavanju.
Drugim reima, nije re o elaboriranju nove teorije po kojoj bi ene bile subjekti ili
objekti, ve o ometanju same teoretske mainerije, o ukidanju njene pretenzije da proizvodi
istinu i znaenja koja su prekomerno jednoglasna. To pretpostavlja da ene ne tee da prosto
budu jednake u znanju sa mukarcima. Da ne trae da budu takmaci mukarcima u graenju
logike enskog koja bi jo uvek uzimala onto-teo-logiku kao svoj model, ve pre da pokuaju
preotimanje ovog pitanja od ekonomije logosa. Potom ne bi trebalo da ga stave u oblik: ta
je ena?, ve bi pre, ponavljajui/interpretirajui nain u kojem, u okviru diskursa, ena
otkriva sebe definisanu kao manjak, nedostatak, ili kao kopiju i negativnu sliku subjekta,
trebalo da istaknu da je, uz potovanje jedne ovakve logike, remetilaki ispad mogu na
enskoj strani.
Ispad koji nadmauje zdrav razum samo pod uslovom da se ensko ne odrekne svog
stila. Koji, naravno, uopte nije stil po tradicionalnom nainu gledanja na stvari.
Stil ili pisanje ene tei da namarno zapali fetiizirane rei, ispravne termine,
pravilno konstruisane oblike. Ovaj stil ne privileguje vid, ve umesto toga svaku figuru
vodi unazad do njenog izvora, koji je izmeu ostalog opipljiv. On se ponovo dovodi u vezu sa
sobom na tom poetku, a da nikada ne konstituie u njemu, niti da konstituie sebe u njemu,
kao neku vrstu jedinstva. Istovremenost je njemu odgovarajui aspekt posed koji nikad nije
fiksiran u moguem identitetu-po-sebi jednog oblika ili nekog drugog. On je uvek fluidan, ne
zanemarujui osobine fluida koje je teko idealizovati: ona trenja dva beskrajno bliska suseda
koja stvaraju dinamiku. Njen stil se odupire i razara svaku vrsto ustanovljenu formu, figuru,
ideju ili koncept. Ovo ne znai da stila manjka, kako bismo bili navedeni da pomislimo od
strane diskurzivnosti koja ga ne moe razumeti. Ali taj stil se ne moe potvrditi kao teza, ne
moe biti predmet gledita.
Pa ak i sami motivi samo-dodirivanja, bliskosti, izolovani kao takvi ili svedeni na
nain govora mogu efikasno proi kao pokuaji da se ensko upodobi diskursu. Morali bismo
da utvrdimo da dodirivanje sebe, to (samo)dodirivanje, elja sa bliskou, vie nego elja za
posedom, i tako dalje, moda ne podrazumeva model razmene nesvodiv na bilo koje
centriranje, bilo koji centralizam, s obzirom na nain na koji samo-dodirivanje enske
samo-privlanosti ulazi u igru odbijajui se od jednog do drugog bez ikakve mogunosti
prekida i s obzirom na to da, u ovoj meuigri bliskost osujeuje bilo kakvu adekvatnost, bilo
koje opredeljenje.
Ali naravno ako bi ovo bili samo motivi bez ikakve razrade i/ili jezika, diskurzivna
ekonomija bi ostala netaknuta. Kako onda da pokuamo da redefiniemo ovaj jeziki rad koji
bi ostavio prostora enskom? Hajde da kaemo da svaki dihotomizirajui i u isto vreme
udvostruujui raskid, ukljuujui i onaj izmeu izraavanja i naina govora, mora biti
razbijen. Niikada se nita ne moe postaviti, a da nije takoe izokrenuto i ponovo uhvaeno u
dopunjenosti ovog preokretanja. Drugim reima, ne bi vie bilo ni ispravne ni pogrene strane
diskursa, niti teksta ak, ve bi svako kretanje od jedne do druge strane inilo sluljivim i
108

razumljivim ak i ono to se opire strukturi lica-nalija koja podupire zdrav razum. Da bi se
ovo praktikovalo za svako postavljeno znaenje za svaku re, govor, reenicu, ali naravno,
takoe i za svaku fonemu, svako slovo treba da produimo ovim putem i to tako da
pravolinijsko itanje vie nije mogue: to jest, retroaktivni napad zavretka svake pojedinane
rei, izraza ili reenice mora biti uzet u obzir od poetka kako bi se rainila mo njegovog
teleolokog efekta ukljuujui i njegova odloena dejstva. To bi takoe bio dobar otpor meu
horizontalnim i vertikalnim strukturama koje su na delu u jeziku.
Ono to nam omoguava da nastavimo ovim putem je to to u svakom trenutku
tumaimo reflektujuu masku diskursa, koja je, samo-reflektujue (slojevito) ureenje
subjekta u tom diskursu. Ureenje koja odrava, izmeu ostalog, raskid izmeu onoga to je
opaljivo i onoga to je razumno i stoga odrava potinjenost, podreenost i eksploataciju
enskog.
Rad na jeziku bi stoga pokuao da izokrene bilo koju manipulaciju diskursa koja bi
takoe taj diskurs ostavila netaknutim. Ne nuno u nainu izraza, ve u njegovoj autologikoj
pretpostavci. Njegova funkcija bi stoga bila da oslobodi falocentrizam, falokratizam iz
njegovog sidrita kako bi on povratio mukost u svom sopstvenom jeziku, ostavljajui
otvorenu mogunost za drugaiji jezik. to znai da mukost vie ne bi bila sve. Niti bi vie
mogla, sama od sebe definisana, da obilazi i ograniava posedovanje bilo ega i svega. to
znai da pravo da definie svaku vrednost ukljuujui zloupotrebljenu privilegiju
prisvajanja vie ne bi pripadalo njoj.


tekst je preuzet iz knjige: Literary Theory: An Anthology, edited by Julie Rivkin and Michael
Ryan, Blackwell Publishing, 2004


sa engleskog preveo Vladimir Stojni























109


Harijet Malen

POEZIJA I IDENTITET

Neke pesme koje sam napisala pre jedne decenije sada su u stanju da mi donesu dobit od
nekoliko dolara (mislim doslovno na nekoliko dolara) otkako su poeli da me uvrtavaju u
antologije afriko-amerikih pesnika i pesnikinja. Usled ovih nedavnih zalogajia (za koje sam
zahvalna) uinila sam jo neto, mislei na budunost, proglasila sam sestru svojom legalnom
naslednicom i izvriteljkom moje knjievne volje. Svako ko ovo proita, zna da e ivi pesnik i
pesnikinja biti sreni ako im plate u primercima objavljene knjige; ali moda e kada umrem
plaanje za dozvole za budua objavljivanja poezije pomoi mojoj sestri, sestriima ili njihovoj
deci da se prehrane. Nedavno ukljuivanje moje poezije u ove antologije daje osnova ovom
razmiljanju o razliitim iskustvima ukljuivanja, iskljuivanja i marginalizacije formalno
inovativne crnake pesnikinje.
Tvrdi se da ukoliko su objavljivanje u antologijama komercijalnih izdavaa, prikazi i
drugi naini pokrivanja u masovnim medijima, prostor na policama knjiara, uvrtavanje u
kurikulume kurseva, i nabavka za biblioteke mera, izgledae da se odnedavno reprezetativni
crni pesnici i pesnikinje mogu bolje asimilirati u dominantni tok nego formalno
inovativni pesnici i pesnikinje bilo kojih boja. Mada se i avangardni pesnik/pesnikinja i oni
manjinski mogu shvatiti kao drugi u odnosu na dominantni tok (bez obzira na udaljenost i
razliku koja se tie onoga to ih moe odvojiti jedne od drugih), izgleda da dominantni tok
moe vie da dobije prisvajanjem manjinskih pesnika i pesnikinja koji rade u prepoznatljivim i
pristupanijim formama i iji se rad na taj nain moe izneti na trite najiroj moguoj
italakoj publici.
Uprkos MTV, udbenici i antologije najkomercijalniji i najunosniji naini za
objavljivanje poezije (profitabilni za izdavae ako ne i za pesnike) i dalje su primarno
sredstvo za dosezanje ire publike koja ita poeziju. Pesnici i pesnikinje se antologiziraju kao
reprezentativni za njihovo doba, nacionalnost, regiju, rasu, etnicitet, rod, klasu, i/ili estetski
savez; a antologije vode realiteti trita kao i kritiarske aktivnosti i potrebe kurikuluma. Na
tritu antologija i udbenika obojeni pesnici i pesnikinje, s obizrom na njihov automatski
reprezentativan status, imaju izrazitu prednost u odnosu na formalno inovativne pesnike i
pesnikinje koji se ne dopadaju nekom irem ili demografski prepoznatljivijem segmentu
knjievnog trita.
Avangardni pesnici i pesnikinje do opsega do kojeg se mogu zdruiti i uiniti
shvatljivim (s obzirom na dovoljnu kritiarsku energiju i prihvatanje u akademiji) kao lanovi i
lanice neke znaajne i koherentno artikulisane generacije, kole ili pokreta mogu se
upakovati uglavnom za akademsku komunikaciju na isti nain kao i obojeni pesnici i
pesnikinje ili praktiari i praktiarke pokreta izgovorene rei (spoken word) koji su
etiketirani i zdrueni u antologijama sa ciljem da dopru i do publike dominantnog toka i do
akademske publike. Izgleda, meutim, da avangardni obojeni pesnici i pesnikinje
predstavljaju pretnju koheziji prateih narativa koji dozvoljavaju publici dominantnog toka da
prepozna, shvati ili zamisli kolektivni identitet, svrhu i estetiku jedne knjievne grupe ili
pokreta, bila to grupa obojenih ili pokret definisan svojom posveenou formalnoj
inovaciji.
Formalno inovativni manjinski pesnici i pesnikinje, ako su uopte vidljivi, kao da se ne
primeuju, ni kao tipini za rasnu/etniku grupu, ni kao reprezentativni za neki estetski pokret.
Njihovo neobjanjivo postojanje zato pritiska avove kritiarskih narativa koji su nuni da bi ih
110

uinili (pojedinano i kolektivno) razumljivim i tako prodavanijim i predavanijim. U svakoj
generaciji brisanje crnih pisaca i spisateljica koji predstavljaju anomaliju podstie konstrukciju
kontinuiteta tradicije koja ima unutranju konzistentnost, a to liava idiosinkratinu manjinsku
umetnicu istorije, prisiljavajui je da se jo vie bori da konstruie kulturalni kontekst sopstvene
radikalne individualnosti. Ona nije anticipirana i esto je nepriznata usled prisilne zatamnjenosti
njenih estetskih prethodnika.
Poto je moja prva knjiga dopustila da me prilino jasno smeste u kategoriju
reprezentativne crnosti (kao i u kategoriju feministike i regionalne pesnikinje), dok su
moja druga i trea knjiga najee opisivane kao formalno inovativna poezija pre nego kao
crnaka poezija, ponekad me je uznemiravalo da vidim kako je moj rad podeljen razliitim
taksinomijama. Poto vie ne piem pesme poput onih objavljenih u zbirci ena visoka kao drvo
(Tree Tall Women, Energy Earth, 1981), neki itaoci i itateljke su shvatili da je moj svet postao
manje crnaki. Jasno je da izdavae afriko-amerikih antologija uopte ne zanima moj noviji
rad od knjige Kresanje (Trimmengs, Tunder Buttons, 1991) nadalje. Samo u ranijoj poeziji, koju
reprezentuje rad u knjizi ena visoka kao drvo ili na slian nain govorne pesme, odredljiva
sam kao crnaka pesnikinja. Moje dve knjige pesama u prozi, Kresanje i S*PeRM**K*T
(S*PeRM**K*T, Singing Horse, 1992), jasno previaju oni koji nastoje da me pripoje jednoj
afriko-amerikoj pesnikoj tradiciji, kao i oni koji cene pesme u prozi i uopte ih ne povezuju
sa nedvosmislenim etnikim pesnikim glasom iz knjige ena visoka kao drvo, koji kao da je
izrazito moduliran rasom, klasom, rodom, kulturom i regijom, u poreenju sa dvosmislenije
lociranom subjektivnou u zbirkama Kresanje i S*PeRM**K*T. Vidljivi ponor koji dozvoljava
da razliiti itaoci i itateljke svojataju ili asimiliraju, zanemare ili odbace razliite delove mog
rada, proiren je injenicom da nedovljno italaca i itateljki prkosi granicama ili se kree preko
granica koje i dalje odvajaju pisanje koje se pojavljuje u crnakim ili manjinskim knjigama
i asopisima nasuprot onim avangardnim.
Pesnikinja i kritiarka Rejel Blau Duplezi (Rachel Blau DuPlessis) velikoduno je
uvrstila moj rad u esej o savremenoj enskoj poeziji u nedavno objavljenom Oxford
Companion to Womens Writing in the U.S.A. Poseban uinak zastraujuih napetosti i zahteva
koji postavlja esej koji se pie za jednu enciklopediju, moda je bio razlog to me je svrstala uz
crne pesnikinje (od kojih je samo poezija Entozaki ange (Ntozake Shange) istaknuta kao
primer eksperimentalnog pisanja). Ja sam smetena u podkategoriju formalno inovativnih
pesnikinja koje su i obojene. Ili pre (jer obojene ene kao da zauzimaju odvojenu kategoriju
od inovativnih ili eksperimentalnih pesnikinja), postajem primer inovativne pesnikinje
manjinskog porekla, zajedno sa Mei-mei Berzenbru (Mei-mei Berssenbrugge) i Mjung Mi
Kim (Myung Mi Kim), kao i sa Erikom Hant (Ericom Hunt) (u stvari, u razliitim vremenima
itala sam poeziju sa poslednje dve).
Poto delujem i kao knjievna kritiarka, shvatam elju da se svaka spisateljica i njen rad
smeste u odgovarajui kritiarski kutak: mi konstruiemo znaenjske razlike da bismo
artikulisali znaajne kritiarske stavove zasnovane na poreenjima razliitih tekstualnih praksi i
tradicija. Kao afrika-amerikanistkinja, svesna sam da moja nauna disciplina delimino zavisi
od definisanja onoga to je znaajno, posebno i kontinualno u vezi sa naim knjievnim i
kulturalnim nasleem; pa ipak me esto uznemirava kada vidim kako ak i urednici i urednice,
kritiari i kritiarke sa najboljim namerama uestvuju u isuivanju kategorije crnaki ili
afriko-ameriki od njegove sloene unutranje raznolikosti, odstranjujui iz te kategorije sve
to je suvie ekscentrino ili inovativno a to izgleda neprihvatljivo tradicionalnoj ili
kanonskoj ideji o onome to na odgovarajui nain pripada crnakom ili afriko-amerikom
nasleu. Iskljuivanje ili zanemarivanje nekonvencionalnog tei da homogenizuje kanon,
izolovanjem ovih divergentnih radova koji podjednako (ili ak i vie) mogu da budu strani
dominantnom toku. Nije verovatno ni to da je ove neanticipirane radove uvek odmah prigrlila
avangarda koja takoe moe da posmatra crnakost kao drugost, ak i kada tvrdi da polae
111

pravo na raznovrsnost, ona prisvaja inovatnivnog umetnika i umetnicu manjinskog porekla kao
izuzetnog druga.
Ma kako neistraena, ostaje pretpostavka da avangardna poezija nije crnaka i da
crnaka poezija, ma koliko usamljen njen glas bio, nije formalno inovativna. Nadam se
da e knjiga Muza & Rob (Muse & Drudge, Singing Horse, 1995) moda promeniti ili izazvati
tu pretpostavku, premoujui ono to je jasno zamiljeno kao ponor (ili izma?) izmeu mog
rada kao crnake pesnikinje i mog rada kao formalno inovativne pesnikinje. Ovo vidim kao
problem Baraka vs. Jones mada se on kretao u drugom smeru. Mislim da ova dilema nalikuje
konfliktu o kojem je u knjizi Nova reenica (The New Sentence) raspravljao Ron Silimen (Ron
Silliman) u terminima kodova ugnjetenih (poezija sa svojom neophodnom estetikom: otuda
cela konstrukcija Renesanse Harlema, Negrituda, pokreta Crnih umetnika/Crne estetike)
nasuprot takozvanih isto estetskih kola (iji estetski modus sam moe da se ita kao drutveni
kod i ideoloko oruje).
Oseala sam da moj najnoviji pesniki eksperiment mora buti uspean kada se izbor iz
knjige Muza & Rob pojavio u publikacijama Kalalu (Callaloo) i Muletit (Muleteeth) kao i u
nekim publikacijama dominantnog toka koje su tragale za raznolikou kao i u asopisima
posveenim rasno nespecifikovanoj avangardi. Ohrabruje i to da je moj rad objavljen u novim
knjievnim asopisima i studentskim publikacijama koje ureuju mladi afriki Amerikanci,
azijski Amerikanci i latino Amerikanci, kao i drugi lanovi rasno raznolikih ureivakih
kolektiva. Izdvojiu publikaciju Hemboun (Hambone) Natanijela Mekeja (Nathaniela Mackeya)
zbog dobrodolice koju je ponudila izazovnom i ideosinkertikom radu pisaca i spisateljica
raznolikog spektra. I Mekej i Imael Rid (Ishmael Reed) u publikaciji Kuilt (Quilt), oba ova
afriko-amerika pesnika-urednika (svako od njih ima svoj ekscentrini odnos prema crnakim
tradicijama), objavili su prelazne pesme koje sam napisala u periodu izmeu zbirki ena visoka
kao drvo i Kresanje. Da li je sluajnost to to obojica ive u Kaliforniji, gde sam i ja ivela kada
sam poela da piem drugaije, kad sam ispitivala svoj prethodno neistraeni crnaki
identitet? Pa ipak, moj najneposredniji i najuticajniji model crnakog pesnika koji se bavi
formalnom inovacijom bio je Lorenco Tomas (Lorenzo Thomas), pesnik roen u Panami,
odgajan u Njujorku i presaen u Hjuston u Teksasu.
Moja marginalnost kao crne umetnice ui me vanoj lekciji da bih preivela i ouvala svoj
integritet kao estetska inovatorka; i sigurno je da mi je moje iskustvo koje prelazi granice
uesnice-posmatraice u misterioznoj avangardi pribavilo dodatne modele, izvore, saveze,
itaoce i itateljke u mom razvoju kao afriko-amerike umetnice iji se rad bori da prevazie
estetski aparhejd.
Ne oseajui nostalgiju za segregacijom niti potrebu ili elju da se liim mog crnog
identiteta i veza sa crnakim zajednicama niti bilo kojeg posebnog uloga u odbrani
tradicionalnog humanizma, nadam se da e moj rad i dalje dovoditi u pitanje tu pogubnu
razliku izmeu crnosti i ljudskosti ili univerzalnosti koja se jo uvek namee crnim
ljudskim biima.

(Preuzeto i prevedeno iz knjige Telling It Slant Avant-Garde Poetisc of the 1990s, edited by
Mark Wallace and Steve Marks, The University of Alabama Press, Tuscaloosa and London,
2002; vie o ovoj knjizi na Harryette Mullen, Telling It Slant, Avant Garde Poetics of the
1990S)
sa engleskog prevela Dubravka uri
112


Rozmari Voldrop


ZATO PIEM PESME U PROZI
Kada je stih moja istinska ljubav


Volim nain na koji stih odbija da ispuni sav dostupan prostor stranice papira te tako svaki stih moe
odati priznanje onome to nije.
/Poezija/ sama je umetnost zaokreta, ka belom okviru stranice papira, ka neopevanom, ka
praznini koja je postala vidljiva, ka bezrenosti kojom se nae rei zaodevaju. (Heder Mekju)
58

I volim kako ritam poezije, moda sama njena sutina, izranja iz te napetosti, iz mimoilaenja stiha i
reenice, iz kolebanja na zaokretu koji prekida sintaksiku vezu, a znaenje nadire ka zavretku
reenice.
Nasuprot opte prihvaenom miljenju koje u poeziji vidi mesto jednog zavrenog i savrenog
uklapanja zvuka i znaenja, poezija ivi samo zahvaljujui njihovom unutranjem razdoru.
(oro Agamben)
59

Za deli jednog trenutka, ova praznina zaustavlja sve. Ona odlae izvesnost stava da bi ponovo uvela
neizvesnost, mogunost i potencijal. Prema Fridrihu Helderlinu, ponor koji predstavlja cezura,
dodatno mesto razdvajanja metrike poezije, spreava hipnotiku aroliju ritma i slika:
cezura (remeenje suprotnim ritmom) postaje nuna da bi se zaustavila bujica nizanja prikaza
tako da postane vidljiva samo prikazivanje.
60

Praznina pokazuje samo prikazivanje. (Rekla bih: sam jezik). Tiina koja omoguava muziku.
Ili moda:
oblik misli, impersonalna muzika tiine koja lebdi iznad svake stranice papira poput duha,
ispranjena od krajolika senki. (Rasel Edson)
61

Uz to, malo odreenije, ona nam dozvoljava da osetimo magnetno polje izmeu dve dimenzije,
energetsko horizontalno nadiranje postaje zatomljeno, vertikalno, orkestralno. Jedna aura.
Sledila sam ovu prazninu, ovo numinozno pokazivanje jezika. Veoma kratkim stihom pokuala sam
da zaotrim napetost i razdvojenost reenice i stiha, istovremeno otvarajui ogranienja reenice ka
jednom toku sa lanim zavretkom.

Da se nita
ne bi razreilo
mislim da svaki pokret
moje ruke
okree
stranicu papira
to meuvreme sa svim pravima
62



58
Heather McHugh, navedeno u Sharon Dolin, ,,Broken English, AWP Cronicle (December 1996), 11.
59
Agamben, Idea of Prose, 40.
60
Friedrich Holderlin, ,,Anmerkungen zum Oedipus, Samtliche Werke, vol. 5, ed. Friedrich Beissner (Stuttgart:
Kohlhammer, 1955), 214.
61
Russell Edson, ,,Commentary on The Tunnel, The Prose Poem 7 (1998), 88.

62
Rosmarie Waldrop, The Aggressive Ways of the Casual Stranger (New York: Random House, 1971), 63.

113

Ali poela sam da eznem za sloenim reenicama, za mogunou digresije, za prostorom. Za
prostorom drugaijeg, manje linearnog pokreta: za plesom sintakse.

Zarez postavljen sasvim nezavisno na mestu gde se uglovi tela dodiruju. (Vera Linhartova)
63

Kao da je prozni paragraf dobro izgledao u prostoru gde forma moe dokazati sredite oko
koga se neto okree, a ne kutiju u koju je neto smeteno (Ezra Paund)
64


Pisati kao da se neto razlistava kroz forme drveta koje poznajem, drvea, knjiga, u neuverljivoj
potrazi za cvetanjem.
Odustala sam od stresa zbog teskobe, tako kae arls Bernstin, zbog teskobe nastale usled nedostatka
koordinata, nestrukturiranog prostora proze, nemapirane teritorije stranice papira. Usled istrebljenja i
nasilja otvaranja. Nasuprot izazovima zatvorenosti: u zavrenoj reenici i, opreno, u propoziciji.
Rvao se sa Snom poput oveka koji ita snanu reenicu. (Robert Dankan)
65

Ne. Nije bilo dovoljno napetosti. Ne dovoljno da bi se nadoknadilo odsustvo zaokreta, odsustvo
margine. Moram pokuati pokrenuti prazninu, kao i mimoilaenje sa unutranjou margine.
Prazan prostor smetam u sredite svake pesme da bi dozvolila dopiranje
66

Moram kultivisati useke, diskontinuitete, prekide, raspukline, pukotine, otvore, zapreke, vorove,
skokove, pomeranje reference i prazninu u semantikoj dimenziji. U reenici. Razneti zmijoliku
lepotu njenog pokreta.
Ponovo brzina. Drugaija. Energija koja vezuje i razvezuje konstalacije pre nego to se zamrznu u
mapu.
Vratom vrtlarstva. Nazvala sam ga. Moje glavno orue u vrtlarstvu je kola. A moda je on samo
jo jedan nain da se govori o poeziji kao o skoncentrisanom jeziku. (Kao to Paund i nemaki jezik
znaju, dichten = condensare). Zgusnuti, skrojiti meru.
U Reprodukciji profila,
67
sve moje pesme su poinjale Vitgentajnovim frazama. Neke fraze sam
preuzela od Mei-mei Berzenbru, mnoge iz Kafke.
Zamenila sam Vavilonsku kulu za Noa u njegovom Pijanstvu.
68


Izmetenost, dijalog, transformacija. Mi piemo na palimpsestu. Citat ostavljen
netaknutim
nosi celinu Opisa Borbe, zajedno sa dakom destrukcije koja je Beatriina kreacija.

/Citat/ ogleda aneoski jezik u kojem sve rei zastraene idilinim kontekstom znaenja, postaju
moto u knjizi Postanja. (Valter Benjamin)
69

Sa jaim dakom, Vitgentajnovo odbacivanje najdubljih pitanja dokazuje da najdublje reke
uopte i nisu reke.
Izmetanje je manje znaajno meni nego odsjaju svetlosti na useku, na ivicama koje zrae energijom.
Fragmentirana raskomadana priroda elemenata. Celovit citat poput reenice o Vavilonskoj kuli je
izuzetak i funkcionie kao putokaz.
Fascinacija logikom sintaksom. Ako-onda. Poto. Ali pokuavam da pobijem izvesnost i
autoritet logike klizei izmeu okvira reference, posebno postavljanjem logike nasuprot telu.
Telo je, konano, sredstvo kojim zahvatamo svet pa i logiku.

63
Vera Linhartova, Mehrstimmige Zerstreuung, prevod sa ekog Dorothea Neumarker (Munchen: Deutscher
Taschenbuch, Verlag, 1971), 142.
64
Citirano u Creeley, Collected Poems, 591.
65
Robert Duncan, Structure of the Rhyme 1, u The Opening of the Field (New York: Grove Press, 1960), 12.
66
Rosemarie Waldrop, Lawn of the Excluded Middle, (New York: Tender Buttons, 1993)
67
Rosmarie Waldrop, The Reproduction of Profiles (New York: New Directions, 1987).
68
Cf. Waldrop, The Reproduction of Profiles, 6 and Franz Kafka, Description of a Struggle (New York:
Schocken, 1958), 32.
69
Benjamin, Reflections, 269.
114

Retorika teatra: jedna ena se odvraa svom ljubavniku?
Dijalog izmeu dve strane jednog uma?
Dijalog po definiciji kultivie ponore stalnim pomeranjem perspektive. Travnjak iskljuene sredine
70

i dalje koristi retoriko ti
71
. Ali u treem tomu trilogije, Nesklone gravitacije
72
, odluila sam da
drugom licu podarim isto vreme i teinu. Nametnulo se pitanje: elim li da ti glasovi budu odvojeni?
Da li, na primer, dajem nauni renik mukom glasu, a enskom glasu stavove o jeziku? Ali nisu me
zanimali likovi, psihologija, ili tradicionalna persona ili maska u poeziji. Ovi glasovi ne
predstavljaju, ve uokviruju prostor koji se nalazi izmeu njih. Osim u ovom stalnom
premoavanju ponora mogli bi biti jedan glas. Zato se glasovi nikad ne bave onim to je drugi glas
rekao, ve se okreu, sledei sopstvenu povorku misli i tako uveavaju ponor, napetost, oznaavaju
usek.
Ali ta postaje od zvuka? Kada se slobodni stih povlai iz metra, povlai se iz glasovnog. Pesma u
prozi kree se jo dalje u tom pravcu. Njeni su zvuk i ritam suptilniji, manje neposredni, manje se
pamte. Ako se neto broji, broje se rei ili reenice pre nego naglasci ili slogovi.
Valerijeva definicija pesme kao dugog oklevanja izmeu zvuka i smisla ovde nije delotvorna ne
na nain na koji ja mislim da je on mislio. Moj voljeni sudar ova dva (jo uvek pristan u igri rei)
izmeta se. Do pukotine sada dolazi pre izmeu smisla i smisla, smisla i sintakse, gustine i
intenziteta.
Ali mnogo je razliitih muzika. Sintaksa je ritam, zvuk u pokretu. ak i ako zvuk ne izgleda kao da je
u prvom planu, on je telo; materijalnost pesme. Ono to podupire povrinu nazivamo umom. To je
(uglavnom) zvuk koji osujeuje transparentnost rei u odnosu na oznaeno, koje neki smatraju
njenom prednou:
Simbol koji nas zanima kao jedan objekt uznemiruje. (Suzan Langer)
73

Ovo uznemiravanje je ba to to nam poezija vredna tog imena daje: re kao predmet, opipljiva,
ulna, telo koje zvui. Re koja je postala telo. Telo ptice, koje moe da poleti. Ka nekom
matematikom ogranienju gde, da variramo Luisa Zukofskog, re prilazi muzici, umetnosti bez rei,
i tiini, muzici bez zvuka.


(Preuzeto i prevedeno iz knjige Rosmarie Waldrop, Dissonance (If You Are Interested):
Collected Essays, The University of Alabama Press, Tuscaloosa and London, 2005, vie o
ovoj knjizi na Rosmarie Waldrop, Dissonance (if you are interested))


sa engleskog prevela Dubravka uri

70
Rosemarie Waldrop, Lawn of the Excluded Middle, (New York: Tender Buttons, 1993)
71
Rosmarie Waldrop, Lawn of Excluded Middle (New York: Tender Buttons, 1993).
72
Rosmarie Waldrop, Reluctant Gravity (New York: New Directions, 1998).
73
Langer, Philosophy in a New Key, 61.
115


Dulijana Spar


UKLANJANJE S PUTA


1. Volite li publiku?
Svakako da je volimo. Pokazujemo to tako to se uklanjamo sa puta.

Brus Endrjuz (citirajui Dona Kejda)


Na koju vrstu sopstva utie knjievni rad, koju vrstu ohrabruje ili stvara jeste ono ime
se bavi ova studija.
Stvorenje ita Miltonov Izgubljeni raj i ui da deluje kao da je u velikoj drami izmeu
dobra i zla. Nije nauilo ono to je izmeu. Ovo je njegov neuspeh.
Frederik Daglas u knjizi Narativ o ivotu Frederika Daglasa, amerikog roba, koji je
napisao on sam ita i dok ita on ui da pita druge o rei abolicija. Ovo je njegov uspeh.
Raspravljam u Svaijoj autonomiji da je vano ta itamo i kako to itamo. Taj veoma
zapleteni i simbolini Miltonov roman, na primer, ohrabruje drugaije vrste italake prakse
od anrovski meovitog pisanja. I dok svaki rad moe uticati na itaoca na mnogo razliitih
naina, formalni aspekt svakog rada mora igrati ulogu u bilo kojem razmatranju itanja.
Raspravljam ovde o tome da kada se latimo centralnog pitanja knjievne kritike, o
tome koju vrstu sopstva stvara knjievni rad, trebalo bi da vrednujemo dela koja podstiu
vezu. Pod vezom ovde podrazumevam dela koja predstavljaju, i koja su povezana sa
velikim javnim svetovima koji su ponekad podeljeni sa itaocima. Mislim na oblike pisanja
koji dobro predstavljaju i proiruju promenljive pojmove javnog, svakoga. Mislim na oblike
pisanja koji koriste prednost dinamine i reciprone prirode itanja. ita, pie Tereza Hak
Kjung a, ustima oblikuje transformisane predmete preko puta tebe u njihovom novom
stanju, drugaijem od onog koje je bilo (Tereza Hak Kjung a, Diktat
74
, 131). U ovom
kontekstu, krucijalno je da i stvorenje i Daglas naue da itaju iskljuivo sa drugima. Ovaj, u
modernom drutvu najneophodniji akt, takoe je i onaj koji moramo saznavati sa drugima, na
muan nain. Nema nieg prirodnog u vezi sa njim. Obavezan je razmenom (prve pisane
stvari navodno su bili podaci o prodaji). To je teak prevod ovaj korak od simbola do slova
do zvuka. Pa ipak je, kako pomenute prie sugeriu, ovaj prevod definiui za to na koji nain
mislimo o sebi.
Moj naglasak u ovoj knjizi je manje na deifrovanju dela, a vie na tome kakve vrste
zajednica delo podravaju. Nije bilo neuobiajeno da se raspravlja o tome da itanje vodi do
transcedentalnosti u formama kao to je roman jer one omoguavaju identifikaciju sa
drugima. Istovremeno, zanimaju me dela koja ohrabruju zajednika itanja. Ukljuila bih
momente identifikacije u ovo, ali bih takoe elela da ukljuim i momente koji su
neidentifikacioni: trenutke kada se shvataju granice neijeg znanja; momente delimine ili
kvalifikovane identifikacije; trenutke kada se shvata i potuje razliitost; trenutke kada se
uspostavlja veza sa drugim itaocima (umesto sa likovima). Zainteresovana sam za dela koja
posmatraju relaciju izmeu itanja i identiteta, kako bih komentarisala prirodu kolektiviteta.
Dela koja prepoznaju opasnosti itanja, njihova mogua iskljuivanja, i koja rade na tome da
ove odnose uine produktivnijim. Zainteresovana sam za dela koja koriste itanje da bi
doprinela, osporila i proirila nain na koji mislimo o javnim (a prema tome kulturalnim)

74
U originalu DICTEE, Diktat na francuskom (prim.prev.)
116

sferama. Zainteresovana sam za dela koja slede kosmologije raznolikosti u dovoljnoj meri za
individualna osporavanja i vrednovanja, a koja opet kao krajnji cilj imaju razmatranje toga
kakvom vrstom ljudskih bia nas ini iskustvo itanja.
Ne zagovaram ovde paradigmatinog itaoca niti prepoznatljivu zajednicu, kao to je
italaka grupa moje majke koja se sastaje svake druge nedelje. Izbegla sam pisce ija dela
tee da budu sagledana kao reprezentativna za odreene dobro definisane grupne interese (kao
to, na primer, rad Edrijen Ri reprezentuje feministiku zajednicu ili rad Glorije Anzaldue
amerike Meksikanke). Moja argumentacija je vie formalna, nego socioloka, i mnoga od
dela koja ispitujem ovde bila su kritikovana zbog apolitikog formalizma i za to da ne
uvaavaju adekvatno zastupajue interese. Pa ipak, ne okreem se drugaijim kanonima dela
da bih se bavila pitanjima reprezentacije zato to oseam da su dobro definisani kolektivni
gestovi nevani, ve pre zato to oseam da bi irenje opsega razmatranih dela proirilo i
dodalo dosta tekuoj diskusiji o identitetu, posebno tome kako individualni identiteti
pregovaraju unutar kolektiviteta.
Glavna pria ove knjige je ispriana kroz delo Gertrude Stajn, Lin Hedinien, Brusa
Endrjuza, Harijet Malen i Tereze Hak Kjung a. Koncentriui se na dela koja koriste
nestandardni engleski jezik, multijezinost, igre reima, razjedinjenu sintaksu i ponavljanja,
Svaija autonomija navodi razloge za anarhini u smislu samovladanja pristup itanju.
Dela ovih autora vie ohrabruju dinamino uee itaoca, nego to itaoce vode kroz
razvojne strukture do sledeeg seta zakljuaka. Vie nego to nagrauju itaoce za valjano
deifrovana znaenja i aluzije, ona ih nagrauju za povratno uee i za svesnost njihovih
ogranienja. Endrjuz, da odaberem samo jedan primer ovde, raspravlja o tome da je itanje,
kada je na najviem nivou, oblik ko-produkcije. Njegovo pisanje, umesto da prua jasan
poetiki glas, ima glasove u mnoini. I esto je sastavljeno od fraza i reenica koje su
mnogostruko povezane unutar dela (sklone su spajanju putem crtica, i teko je rei gde se
jedna zavrava ili poinje). Ovo delo ima smisla samo ako se itanje shvati kao dramatino
uzajamno, kao deljivo, kao povezujue.
Iako je ova panja ka vezivnim trenucima itanja vrednost sama po sebi, raspravljam o
tome da ova panja ka itaocima ima dosta toga da doda raspravama o subjektivnosti. Nije
sluajno, raspravljam, da naglasak na itanju kao povezujuem i zajednikom u ovim delima
ide ruku pod ruku sa usponom literature koja se obraa rodovima, etnicitetima, i rasama.
Takoe raspravljam o tome da postoji bliska veza izmeu literature i podizanja svesti. I dok se
esto kae da su ova dela neprijemiva zato to su isuvie eksperimentalna ili isuvie
avangardna i stoga ponitavaju subjektivnost, drim da ovi pisci umesto toga direktno
aktiviraju komplikovane tvrdnje oko identiteta koje su izbile u prvi plan velikih drutvenih
interesa tokom kasnih 1960-ih. Ali pre nego jasni, pojedinani glasovi i narativi veeg dela
literature koja se kategorizuje kao ona koja podie svest, ova dela predlau grupne identitete
uz prostor za individualistiku reakciju. Stoga sam se u ovoj studiji skoncentrisala na tenziju
izmeu kolektiviteta i individualizma u ovim delima. Jer, u svom kljunom kretanju, ova dela
iznova i iznova povezuju itaoevu autonomiju sa drutvenom, politikom i kulturalnom
autonomijom. Delo Harijet Malen se, na primer, ne koncentrie na sutinsku afriko-ameriku
kulturu, ve pre locira distinkcije afriko-amerike kulture u njenom okupljanju i upotrebi
razliitih kultura i u njihovom potovanju za razliite vrste autonomije. Njeno delo izbegava
postavljanje esencijalistikih identiteta nasuprot performativnim identitetima i izbegava
postavljanje govornog nasuprot tekstualnom, koncentriui se umesto toga na kulturalne
tokove i razmene bez naputanja rasne svesti.
Neka od pitanja koje sam postavljala dok sam poinjala da piem bila su: Da li je
itanje (i oblici pisanja izuzev proze) i dalje relevantno u vremenu studija kulture? Koju vrstu
kulturalnih informacija prenosi formalno konstruisanje dela? Brinulo me je to to je panja
usmerena ka itanju manje ili vie ispala iz forme posle 1980-ih i nije vie igrala znaajnu
117

ulogu u zaokretu ka ispitivanju kulturalne uloge knjievnosti. I tako je ova knjiga pokuaj da
se predstavi teorija itanja koja je u dijalogu sa interesima rasnih i etnikih studija.
Raspravljam o tome da su ova autonomna dela bogata, a opet esto previana tradicija u
knjievnosti manjina, imigranata, iskustva egzila i/ili postkolonijalnog iskustva. Stoga je
jedan drugi cilj ove knjige da postavi to to esto smatramo marginalnim oblicima amerike
knjievnosti u vei, kros-kulturalni kontekst.
Vredno je spomenuti u ovom kontekstu da dela na koja sam se koncentrisala u ovoj
studiji prkose anrovskim konvencijama. Najee se ova dela smatraju poezijom, ali neki put
se to ini manje reprezentativnim od stvarnih oblika ovih dela, a vie nagoveteno time kako
knjiare postavljaju na police bilo ta to nije konvencionalna proza u poetskom odeljku. Pa
ipak, bila sam razapeta nad pitanjem da li da ovu knjigu nainim argumentom za poeziju ili
ne.
Sa jedne strane, nazivanje dela poezijom uklanja ih sa radara veinskog akademskog
diskursa. Kako primeuje Keri Noland, Kako se panja pomera sa kanonskih tekstova i
formalnih metodologija ka kontekstualnim studijama popularnijih formi, poezija se pojavljuje
kao anr iji je tradicionalni status u okviru humanistikih nastavnih programa ozbiljno
ugroen. Kao anegdota, vidim da se ovaj trend odrava na kursevima koji se dre na mom
univerzitetu. Ima svega nekoliko kurseva poezije, a kada se poezija pojavi, to je u okviru
istorijski bazirane istraivake nastave. Kursevi koji ispituju koncepte rase, etniciteta, nacije i
kultura u knjievnosti, ako uopte ue o poeziji, skloni su da nakon dugog spiska romana kau
neto kao itanje za ovaj kurs e biti dopunjeno nekolicinom pesama.
Sa druge strane, dela koja ispitujem u ovoj studiji esto su pisali pisci koji sebe
smatraju pesnicima, i to verovatno govori neto. Sva ova dela ona koja su se javila posle
Stajnove imaju korene u ogromnom rastu razliitih osnova, ne-akademski nastrojenim
pesnikim scenama koje su se razvile u SAD nakon 1950-ih. I dok neki od ovih pisaca
predaju na univerzitetu (Endrjuz politike nauke na Fordham Univerzitetu, Malen engleski
jezik na UCLA), njihov rad nema uporite u M.F.A.
75
/sceni kreativnog pisanja, ve vie u
zajednicama okupljenim izvan tradicionalnih institucija. Moj odgovor u ovoj studiji je bio da
manje-vie izostavim ova pitanja anra, kao to su ovi pisci radili u svojim delima. Pa ipak
ovde sam istakla pitanja anra jer ona imaju izvestan vei odjek. Uvidela sam ovo pre neki
dan kada sam sluala koleginicu kako pria o smrti poezije (pozivala se na knjige kao to je
Moe li poezija neto znaiti? od Dejne ioje) i nezainteresovanosti studenata. Njeno
ubeenje ak iako je izgovoreno kao jadikovka da je poezija nebitna vremenu, pokazalo
mi je kako je uloga poezije na Univerzitetu dramatino drugaija od njene uloge van
akademije. Jedan od interesantnijih sociolokih momenata koji studije anra tek treba da
ispitaju je to to je slabljenje poezije na akademiji bilo praeno porastom panje, publikacija i
uvoenja poezije od strane ne-univerzitetskih sedita. Poezija je u ovim centrima postala
neuobiajeno politizovan anr. Kao to Marija Dejmon primeuje, ovi oblici, osveenosti i
udruivanja ipak nisu puki akulturalni noviteti, ve nose sa sobom tragove i uticaje
disidentstva ili kulturno podreenih tradicija, a takoe i razvijaju nove (Marija Dejmon,
Avan-garda ili pogranina garda, 479). Pitanja i odnosi kolektiviteta i kritike, koji
predstavljaju dominantne rasprave meu ovim razliito utemeljenim poetskim scenama su u
mnogome definisale i uticale na pisce ove studije.
Nedavni govor Grejs Molise na Havajskom univerzitetu u Manoi naterao me je da vie
mislim o tome ta se moe dobiti od poezije. Molisa, pisac iz Vanuatua, dirljivo je priala o
ulozi poezije u zemlji osam ostrva sa preko stotinu jezika (tri narodna jezika) i populacijom
od 170.000. Njena poezija, poezija priseanja, naterala me je da se zamislim dosta na temu
uloge koju poezija ima kao informacija. Jedna od Molisinih pesama se, na primer, zove

75
M.F.A. je skraenica za nauno zvanje Mater of Fine Arts, master lepih umetnosti (prim.prev.)
118

Demokratija i objanjava vrlo jasno da demokratija koristi strofinu formu. Molisa je
priala o tome kako je poela da pie poeziju kako bi bila u stanju da poalje informaciju do
izolovanih sela. Njen rad me je zainteresovao jer je toliko odvojen od konvencija
postkolonijalne poezije ak iako je direktno ukorenjena u postkolonijalnoj dravi. Dok ja
elim da izbegnem anrovski esencijalizam, njena usmerenost na vidove rada koji poezija
moe da izvri u raznim kontekstima je neto to sam videla kao korisno za razmiljanje o
delima o autonomiji i jedinstvenoj ulozi poezije van akademije.
I na kraju, ova knjiga je takoe i odbrana literature, poezije, u eri kritike. Kada sam
sela da napiem ovu studiju, htela sam da ukaem na dela za koja nalazim da su vana
pedagoki i lino, dela koja pomeraju konvencije razmiljanja za studente sa kojima se
susreem i za mene samu. Dok je knjievna kritika obavila vredan kritiki rad, uspeno
istraujui kako literatura moe da opredmeti rasizam i seksizam, ree je istraivala naine na
koje knjievnost moe da izbegne ovakve tete. Ova knjiga posmatra dela koja se koncentriu
na mogunosti odgovora raznim oblicima nasilja. Ovo su dela koja su simbolina za
narastajue svetsko povezivanje, a ipak ona koja ove veze ne posmatraju kao ujedinjujue, niti
kao homogene. To su dela koja posreduju izmeu stranih zabrinutosti zbog homogeniteta i
gubitka i utopijskih nada u raznovrsnost i invenciju.
Razvijam ove argumente kroz niz hronoloki poreanih pomnih itanja, poinjui sa
tvrdnjom Gertrude Stajn da pie za svakoga, sa njenom upotrebom fragmentacije kako bi
ohrabrila autonomiju itaoca. Njen rad je idealno mesto za bilo koje razmatranje politike i
mogunosti itanja zato to je tako ekstreman, tako ekstremno ponavljaju, tako ekstremno
izlomljen i tako ekstremno razvuen. U ovom poglavlju poela sam smetanjem ovih toliko
puta primeenih ekstremnosti i multivalentnosti eksperimentalnih dela Stajnove, u urbani,
poliglotski kontekst. A zavrila sam posmatrajui njene tvrdnje da pie za svakoga.
U drugom poglavlju posmatram jeziko pisanje uopte i dela Endrjuza i Hedinien u
pojedinostima. U ovom poglavlju ispitujem ne samo ve pominjane vezivne mogunosti
Endrjuzovog dela, ve takoe i istraivanje privilegije koja je esto previena u raspravama o
eksperimentalnim delima. Na primer, ispitujem kako Hedinien koristi identifikacije u Mom
ivotu da bi pokrenula svoje itaoce u, kroz i van njenog autobiografskog ja. Njena promena
autobiografije od narcistike i individualistike do konstruisane prirode kolektivnog pamenja
je namerna reinterpretacija buroaske istorije autobiografije. Obrt u Mom ivotu je to kako
ona istie da ak i najnarcisoidniji i samo-privilegujui od svih anrova ima mogunosti za
spoljanje povezivanje. Endrjuzov Trik poverenja proiruje rad u Mom ivotu na rasnu
kritiku. U ovom delu nije dozvoljeno da ja bude generiko. A svedoku nikad nije
dozvoljeno da bude neutralan u ovoj pesmi. On je ismejan i uvek izloen kao povezan sa
veim sistemima moi. Trenuci italake povezanosti u Endrjuzovom delu su stoga takoe i
momenti gde se od italaca zahteva da ispituju sopstvene pripadnosti.
U treem poglavlju okreem se delu Harijet Malen. Njeni kasniji radovi a ovo su oni
na koje sam se koncentrisala okreu se dosetkama, semplovanju, i drugim vrstama igre rei
da bi ispitali i izazvali isuvie ograniene konstrukcije rase, etniciteta, klase i roda. Kako njen
rad ilustruje, teak i neophodan rad izazivanja ogranienih subjektiviteta takoe zahteva da se
izazovu gramatike strukture i strogi narativi.
U poslednjem poglavlju posmatram Diktat od Tereze Hak Kjung a. U Diktatu ona
esto pria o itanju. U njenom omiljenom modelu, itanje ne ukljuuje jednostavnu
identifikaciju niti znaenje dodeljeno odreenim delima, ve takoe ulazi u kreativnu i samo-
reflektivnu vezu sa njima. I itaoci i delo su bitni. Diktat je komplikovano delo. Viejezino je
(uglavnom je napisano na nestandardnom engleskom i francuskom jeziku); vie je kolano,
nego to je narativno; izrazito je aluzivno; esto obmanjuje i lae svoje itaoce. Moj argument
u ovom poglavlju je taj da a sledi i prezentuje ne jednostavnu kritiku kolonizacije na nivou
sadraja (vei deo knjige je o kolonizaciji Koreje od strane Japana), ve da takoe pie svoje
119

delo tako da dekolonizira itanje. Njeno delo stavlja pred izazov forme itanja koja suptilno
uklanjaju knjievnost iz kulturalnih interesa, iz sveta koji je proizvodi i okruuje. Kao to je
namera politike dekolonizacije da ukloni dominantne i spolja nametnute ideje i ideologije,
tako i a eli da ukloni dominantne i spolja nametnute metode itanja. Zakljuujem navodei
razloge za saveze, sugeriui da se interesi itanja i identiteta koje lociram u ovoj knjizi mogu
nai u brojnim delima dvadesetog veka.


(preuzeto i prevedeno iz knjige Juliana Spahr, Everybody's Autonomy- Connective Reading and
Collective Identity, The University Of Alabama Press, Tuscaloosa and London, 2001, vie o
ovoj knjizi na Juliana Spahr, Everybody's Autonomy)


sa engleskog preveo Vladimir Stojni




































120


Ketlin Frejzer

NESADRIVO

Njihanje i prasak olupine koja plee. Radnja. Razaranje. Kad sam se probudila, film se
vrteo, a slika se zaustavila. Apsolutni trenutak u kojem se odjednom pojavljuje volja i slama
staro zdanje. Struktura sa njenim okriljem i pouzdanou vie ne funkcionie. Nuno slamanje i
uruavanje. Zatim, shvatiti: to je samo zdanje. Samo cigle, cement, cevi, ice i stepenice
nainjeni za odreenu svrhu i za izvetaj. Jednom privren za neiju tablu za crtanje, izrazio
je dan dovoljan za njene potrebe. Ovaj se crte arhitekte bar za trenutak ostvario. Njegova
artikulacija i pouzdanost ustrajavaju. Teritorija na koju se polae pravo.
A onda se pojavljuje jedna re; kao da eli da pribavi naslov za san:

PRENOENJE /DEVOLUTION/

platno od rei kroz koje ponovo shvatamo sliku razaranja. San istovremeno predstavlja jednu
fotografiju i njen naslov, kao da je u neonu, iroko uokviren. Vebsterova definicija rei
devolution daje sledea znaenja kotrljanje ili padanje; prenoenje (svojine, kvaliteta, prava,
autoriteta, itd) sa jedne osobe na drugu; preneti /devolve/ naloeno po dunosti, odgovornosti,
itd: kao da se rad prenosi na nadzornika kada se inspektor razboli.
Nesigurnu pred ovim prividno sluajnim znacima, saete slike sna me vode ka
itaonicama u razliitim lokalnim bibliotekama u kojima sam provodila sate dok sam kao dete
bila zaokupljena znaajnim i manje znaajnim istorijskim knjievnim delima; tekstovi tako
izvueni na povrinu ostajali bi na policama vidljivi ... i niko ih vie nije namerno ni sluajno
zanemarivao. Mada ih nisam bila svesna, rano sam nauila sve o poretku i hijerarhiji knjievnih
vrednosti koje je ustoliio nekakav inspektor ili nadzornik, koji je imao mo da kupuje
knjige i da ih pusti u promet. Koje su narative vie voleli i ije su radne metode najbolje
izraavale poglede i ukuse onih koji su imali mo da oblikuju nae znanje o jeziku, pesmama i
priama? Zato neke knjige i dalje reprezentuju celokupan pesniki jezik? Zato su druge
uklonjene i nikada vie nisu vraene na police? Ova osnovna pitanja mora postaviti svako ko
pesnikom jeziku pristupa iz jedne ve precizno mapirane mree.

*
Poinje niotkuda i nigde. Jezik je privatno roite. Ma koliko duga i razraena istorijska
procesija bila, oko se sa njom susree na blatnjavom putu uvek u prvom licu jednine (Powers,
1995).

*
Poinjete shvatati da uspostvaljene forme u kojima ste roeni dobro dizajnirane
strukture koje prethode, tite i vode mogu ograniiti pa i nakoditi sposobnosti da se slua
unutranje podsticanje razlike, kao i sposobnosti da se slede njihova neobina, esto
iracionalna kretanja ... nazvana promaajem. Svaki pisac i spisateljica suoava se sa ovim
konstruisanim zidom i prihvata mo, sigurnost i autoritet njegovih ogranienja... ili odluuje da
ga probije.



121

*

ta bi to znailo sluati kroz postojee pisane forme? I iz takvog traganja, ponovo
vizuelizirati zid kao stranicu papira sa koje se udaljavamo od poznatog grafiti jednog
unutranjeg nanosa i remeenje, upisano u skrivenu pojedinanost nekog ko je jo iv.
U predgovoru dvanaestom tomu knjige Hodoae (Pilgrimage), Doroti Riardson je
rekla Fraze su se poele pojavljivati , kao i to da je Struja Svesti lirski vodila putem kada je
sebi dozvolila da slua (1976, 11). Poznato birokratsko kretanje reenica bilo je zamenjeno
neim vie prostornim, manje rigidno sigurnim u sebe... kontemplirana realnost po prvi put je
u njenom iskustvu sama neto rekla (10).

*
Ne znam ta nam ona prua,
vibraciju kojoj ne moemo dati ime

jer imena nema;
moj zatitnik je rekao daj joj ime;

Ne mogu joj dati ime, rekla sam,
jer imena nema;

Izmisli ga,
rekao je.

(H.D. 1973, 76)

Otkud ovaj imperativ da se nau provokativni poreci rei, da se izmisli vizuelni oblik
neijeg unutranjeg ivota, da se on odvoji od svih drugih koji govore u njegovo ime, ispred
njega? Evo delia jedne line prie, koji isplivava na povrinu:

Sea se kako sa profesorom engleske knjievnosti odlazi sa jedine konferencije, sea se da je
bila zbunjena i poraena, dok je sedela naspram njega za stolom, a on joj vraa njene nove
pesme, ne komentariui ih neposredno, ali crta sliku toka sa bicama, okvirom i sreditem. I
kao da se ono to on govori ne podudara sa onim to ona u svom umu uje, a to bi, ako se na
odgovarajui nain izrazi, vie liilo na istovremeno prisustvo svetlosnih valova i estica nego
na toak.... na graju koju podiu glasovi koji se meusobno prepiru, prekidaju, te se hitno,
kakofonino uju fragmenti govora i misli. Zatim joj je palo na pamet da eli da pokua da u
svoju pesmu unese tu degenerisanu sintaksu, mada velike pesme o kojima je uila nisu bile
takve. Nije imala pojma kako bi takav kontrapunkt smestila na stranicu papira, ali je shvatila
unutranji zvuk koji se oblikovao jednim nesistematinim sistemom... ali ju je privlaio zbog
svoje nepriznate muzike. Bilo je to 1959. godine. Nikada nije ula za Apolinera ili arlsa
Olsona, Doroti Riardson ili Gertrudu Stajn.

*
U meuvremenu se knjievna istorija u Evropi sabirala kasnih pedesetih/ranih ezdesetih
jo uvek uglavnom nepriznata u amerikim uionicama:

Riardson, 1921: pisanje kao radnja i proces s ciljem da se itanje oudi u strukturi
sintakse, reenice i paragrafa pre nego pisanje u uobiajenom ruhu jednog nevidljivog i iz
sveopteg znanja proizvedenog objekta (Gervitz 1996, 26).
122

Vulf, 1929: opisuje novu reenicu D. Riardson kao ono to moemo nazvati psiholokom
reenicom u enskom rodu. Ona se sastoji od elastinijeg vlakna nego stara, sposobna je da se
do krajnosti protegne, da iskljui najkrhkije estice, da opkoli najneodreenije oblike.
H.D. 1926: dajui naslov svom romanu Palimpsest, taj termin je prisvojila za svoje spisateljske
procese, videvi sebe kao privremenu hostiju tutorstva nad zajednikim ljudskim upisom nad
imanencijom istorije, prolosti i sadanjosti, koja kroz nju prolazi kao opipljva snaga ... pesnik
kao prenosnik, primalac i pisar.
Stajn, 1926: odbacuje skoro svako ograniavajue klasno pravilo u narativu engleskog jezika i
izrie svoju opsednutost reenicama, delovima govora i funkcijama gramatiara, utemeljujui
realnost jednog trajnog prezenta koji ne zavisi od uspostvaljenih sintaksikih i semantikih
sporazuma koji se tiu znaenja.
76

Ovo su poglavlja o prenoenju modernizma, u kojoj etiri ene dve Britanke i dve
Amerikanke na sebe preuzimaju pouzdanost i neskriveni autoritet postojeih knjievnih formi
i paralenih praksi modernista muakaraca, da bi predloile sopstvene iznenaujue alternative.
Prenosei ih s jedne osobe na drugu. Premetajui stara zdanja.

*
Pesnikinja koja se okree jeziku kao aktivnom principu ne moe jednostvano da
ponavlja prihvaene forme. Ona se odupire standardizaciji i odbija da oda potovanje
autoritarnim apsolutima. U njenim jo neartikulisanim prigovorima koje e tek priznati i
proiriti preko knjievnih ikona sa pedigreom, na koje se ukazuje kao na odreene forme
kao da su svi mogui formalni oblici i kadence zakljuani na jednom mestu, nedodirivi,
odvojeni od uvek-promenljive govorne upotrebe, perceptivnog polja i intelektualnog dogaaja.
Gramzivo je ponavljati ono poznato; ono se predaje, to kolekcionar ini sa dobrim
stvarima pre nego to e se izloiti neizvesnoj teritoriji; ono suava obim pozornosti,
zanemaruje nepriznato.

*
ta znai taj poriv da se na neuobiajen nain govori/nacrta/vizualizuje neija snaga
zamaha? S obzirom da mukarci i ene dele izvesni potencijalni renik i slinu modernistiku
percepciju drutvene fragmentiranosti, zato pesnikinja mora da izmisli svoje verzije istog?

Sva naa stalna sklonost da budemo besposleni turisti, da budemo smireni vernici,
skolonost da krotimo umetnost ili duh ili neizgovorljivo pomou razumevanja, okree se protiv
nas samih. Jer ono nesadrivo nalazi se svuda, kako to Rilke voli da nam kae; ono se nalazi i u
nama samima (MekJu 1993, 22).
77

Putanja i uragan, kao da ih vidimo na ekranu radara, koji u zamku hvata i vizualizuje
privatni jezik kojeg jo uvek nema u javnom beleenju. Ono nesadrivo.
Polaemo pravo na aktivnost invencije kroz puku nunost. To je kao da ne moete sebi
pomoi ili, obrnuto, kao da ste nagnani da izbegnete predvidljivo koje dolazi da ogranii vae
kretanje izostavljanjem, naknadnim ureivanjem, poricanjem ne samo nijansi i nivoa
percepcije ve toga kako se neiji duh moe kretati izmeu unutranjeg i spoljanjeg. Sledee
otvaranje jezika. Sledeu strukturu iz prakse. Ono to se zamilja da pesnici i pesnikinje treba
da ine.


76
U pismu autorki, datiranom 9. septembra 1998, godine, Ulla Dydo je izjavila da frazu continuous present
prvo nalazimo u tekstu Kompozicija kao objanjenje iz 1926. ... (Moe da sledi njeno pisanje o tome u
Romanu o zahvaljivanju.) Retko je kasnije upotrebljavala taj termin nije teoretizirala vie nego to je bilo
potrebno, ak ni u Amerikim predavanjima kao i u onim kasnijim.
77
Heather McHugh
123

*
Ono nesadrivo nee biti uutkano. Potrebno je samo dovoljno vrema da bi
nezadovoljstvo provalilo, da bi mu pesnik i pesnikinja sa dovoljno inventivnosti dali glas.
Njegov pogonski impuls bio je sutinski za ameriku prozodiju 20. veka. Nai emo ga
temeljno objanjenog u manifestu Projektivni stih (Projective Verse) arlsa Olsona iz
1950. godine (Allen 1960, 386), u kojem on artikulie svoju fiziku nesposobnost da se uklopi u
nasleene forme zatvorenog stiha. Mada su ove forme inspirisale druge pisce, nisu u
dovoljnoj meri bile prostrane za njegovo telo, za njegov dah za polje energije koje pokree
njegov jezik. On mora prekinuti sa svim vidljivim i nevidljivim ogranienjima i izmisliti
stranicu papira polje u kojem njegov stih, njegova govorna energija koja se prazni,
moe sebe da iskae. Kada se njegov esej itao u ezdesetim i kada se ita sada, estoko nas
je pogaala i jo nas pogaa Olsonova sposobnost da slua, prepoznaje i insistira na efikasnosti
i nunosti invencije jednog potpuno novog sistema za razmiljanje o jezikoj kompoziciji.
Vidimo kako je njegov koncept predloen sa toliko ara oslobodio ogromnnu koliinu
pesnike energije i invencije kod njegovih vrnjaka Roberta Dankana i Roberta Krilija, i kod
mnogih pesnika narednih generacija, od kojih je svaki, razvijajui jedinstveni tonalitet,
predlagao (u nekim svojim pesmama) itanje stranice papira kao vizuelnog potencijala i
silabike partikularnosti kako je to pokazao Olson.
Skoro svaki veliki pesnik je imao potrebu da se odupre pokoravanju zakonu i
administrativnom prisustvu inspektora i nadzornika, ak i kada in otpora nije bio najavljen
teorijskom praksom. ak i najigrivije isterivanje gramatike i sintakse ne treba potceniti kao
odbacivanje tradicionalnog tutorstva odbacivanje sterilne osnove kao to je to Stajn ustrajno
pokazivala.
Ali to nije vano pesnikinji koja je upravo dola do zrelog razumevanja pisanja onih koji
su joj prethodili praksom neprekidne sadanjosti, strujom svesti, kompozicijom u polju i drugim
formama remetee polifonije. Oni su vani saputnici u formalnom prepoznavanju nunosti
predavanja. Pa ipak, Ma koliko duga i razraena istorijska procesija bila, oko se sa njom
susree na blatnjavom putu uvek u prvom licu jednine (Powers, 1995).

*
Doroti Riardson je to nazvala onim iza i onim izmeu, opasnom neodreenou
namernom nestabilnou koju je uvodila na stranicu papira, prostranu i amicioznu kao i
Oslonova. Ali ona je verovala da su ene (iz ega sledi i spisateljice) nauene da govore unutar
veoma racionalnih ogranienja i gramatika javnog diskursa kojim dominiraju mukarci to jest,
njegov jezik. Verovala je da samo dobrovoljnim zagnjurivanjem sopstva u udesnu
banalnost vernost kroz panje spisateljice mogu konstruisati svoj autentini jezik.
Izraziti se izvrnuto poetika logaritamskog raunala, koja improvizuje na odnos prema
jeziku onoliko esto koliko je to neophodno, grafika povratnog istraivanja, determinisana &
nedeterminisana kadencom. Nju ne treba krotiti.


(preuzeto i prevedeno iz knjige Kathleen Fraser, Translating the Unspeakable - Poetry and
Innovative Necessity, The University of Alabama Press, Tuscaloosa and London, 2000, vie o
ovoj knjizi na Kathleen Fraser, Translating the Unspeakable)


sa engleskog prevela Dubravka uri
124


Rejel Blau Duplezi

PLAVI STUDIO RODNE ARKADE
(Odlomak)

Feministika pesnikinja/pesnik = ona/onaj koja/ko u svom radu mnogo pria o rodu i
seksualnosti. Ne, ekaj to bi onda obuhvatilo mnogo pesnika Olsona, Vilijamsa. Pokuaj
ponovo pesnikinja/pesnik koja/koji u svom radu istie konstruisanost roda i seksualnosti i
smatra da je rod ideologija mukosti i enskosti i to eli da istrai, kritikuje, a ne samo da ima
od toga nekakvu korist.

Feministika pesnikinja/pesnik = pesnikinja, koja pretpostavlja da biti ena automatski ne znai
biti feministkinja. ta znai feministkinja kada i gde, naravno, jo uvek ostaje pitanje.

Feministika pesnikinja/pesnik = pesnik/inja/ ije se teme u radu, tematski (tautoloki) slau sa
feministikim. Alisija Ostrajker navodi nekoliko: samorazdvajanje, bes, istraivanje mita,
afirmacija enskog tela veoma su jasni, vredni naini organizovanja pesnikih tekstova, ali
imaju mane svojih vrlina: reduktivni su ili se usredsreuju samo na jednu dimenziju pesme.

Feministika pesnikinja/pesnik = pesnik/inja/ koja pie pesme o osloboenju ena. Da li je
Mina Loj feministika pesnikinja?

Feministika pesnikinja/pesnik = pesnikinja koja se odupire stereotipima koji se tiu ena u
svom ivotu? u svom radu? i u ivotu i u radu?

Feministika pesnikinja/pesnik = pesnikinja/pesnik koja/koji se odupire stereotipima vezanim
za ene i mukarce ponovo gde? u ivotu? u radu? Opazite koliko se ovo moe razlikovati.

Feministika pesnikinja/pesnik = pesnik/inja/ koja u svojoj kritici daje komentare o pitanjima
roda, koja misli o rodu u polju kulture.

Feministika pesnikinja/pesnik = pesnik/inja/ koja se bavi izvesnim temama ,,razlike koje
obuhvataju enska iskustva prvu menstruaciju, menstruaciju, poroaj, ivot deteta, iskustva
seksizma, silovanja, incesta kao sredinje teme (neke od njih nisu svojstvene samo enama).

Feministika pesnikinja/pesnik = pesnik/inja/ koja govori istinu o svom enskom iskustvu. I sa
tim verbalnim naglaavanjem istine i neposredovane komunikacije iskustva, moe poeleti da
istrai i re prie ili reprezenacija. Dalje, iskustvo nije neko iskazivanje poslednjeg utoita,
primarne sutine njega samog treba analizirati kao nainjenu stvar, proizvod jezika,
konvencija, ideologija.

Feministika pesnikinja/pesnik = pesnikinja koju su nekada zvali poetesa.

Feministika pesnikinja/pesnik = pesnikinja ukljuena u neke antologije (poput No more
Masks). (ta onda da se radi sa spisateljicama koje su izbaene iz drugog izdanja ove antologije
ili sa onima koje nikada nisu ni bile ukljuene?)

125

Feministika pesnikinja/pesnik = pesnikinja/pesnik koja/koji destabilizuje normativne termine
roda/seksualnosti i u svojim pesmama na neki nain kritikuje ova pitanja. Ovim se pribliavamo
rei queer kao sinonimu za feministiki.

Feministika pesnikinja/pesnik = pesnikinja koja odbija (samocenzuru) izvesnih tema ili reenja
izvesnih slika ili uvida, jer po njenom miljenju, ne vode oslobaanju ena.

Feministika pesnikinja/pesnik = pesnikinja koja eksplicitno skree panju na relativnu nemo
ena i relativnu mo muaraca ili koja istrauje pozicionalnost enske nemoi i muke moi u
svim sluajevima.

Feministika pesnikinja/pesnik = pesnikinja koja istorijski dolazi do svoje produkcije u nekom
odnosu prema osloboenju ena, i prema optoj feministikoj kulturalnoj kritici iskljuivanja
ena.

Feministika pesnikinja/pesnik = pesnikinja koja pie neto to je politiki angaovano
vierodno, o emu se rado razgovara, nepredvidljivo (formulacija Rejel Levitski nainjena
za Belladonnu).

Feministika pesnikinja/pesnik = pesnikinja koja se suoava sa sloenou seksualnosti,
erotizma, udnje, odi et amo, koja iskreno i iznenaujue slama decorum (poput Dodi Belami
ili Lesli Skalapino).

Feministika pesnikinja/pesnik = pesnikinja koja istrauje jezik, narativ, anr i reprezentaciju i
naine kako oni konstruiu rod i rodne uloge. Ovo je argument Ketlin Frejzer: Prepoznala sam
strukturalni poredak fragmenata i jezikog otpora koji je bio antipatrijarhalan; ona zagovara
sutinsku intervenciju formalno inovativne i istraivake poezije u polju feminizma (Frase,
2000, 32).

Feministika pesnikinja/pesnik = osoba koja je feministkinja i pie poeziju, bilo koju vrstu
poezije.

Feministika pesnikinja/pesnik = ljuta ena, koja pie poeziju.

Feministika pesnikinja/pesnik = neposluna" pesnikinja (kako je Elis Notli nazvala sebe);
transgresivna (poput Karli Heriman); odupirua (termin koji upotrebljavam za sebe), koja
natapa znanje njegovom istraivakom situiranou (poput La Faustienne Lin Hedinian) sa
punom sveu o rodnim normativima (Notley 2001; Harryman 1995; Hejinian 2000).

Feministika pesnikinja/pesnik = pesnikinja/pesnik koja/koji pravi antipatrijarhalnu analizu
kulture kada je vei deo kulture patrijarhalan; to jest, pesnikinja i pesnik koji se bacaju u ambis.

Feministika pesnikinja/pesnik = pesnikinja koja zna ta misli o idejama o rodu i porecima u
kulturi i ne menja mnogo svoje miljenje.

Feministika pesnikinja/pesnik = pesnikinja/pesnik koja/koji ponekad pokazuje da je
ironina/ironian i skeptian/skeptina po pitanju roda i seksualnih poredaka, a drugi put to ne
pokazuje ili ne previe.

126

Feministika pesnikinja/pesnik = ena koja protestvuje zbog mesta ena u kulturi i drutvu (u
svojoj poeziji? ne u svojoj poeziji? nisam to rekla).

Feministika pesnikinja/pesnik = ona/onaj koja/koji se sve vie neverovatno bori u kulturi,
ukljuujui i poeziju, zbog svojih duboko konstitutivnih pogleda na rod.

Feministika pesnikinja/pesnik = feminista koji pokuava da rodno provocira bolje nego to to
ine sve ove ene.

Feministika pesnikinja/pesnik = pesnikinja iji je rad selektivno vidljiv, neki materijali se
teko vrednuju jer u njima postoji feministika kritika i njene paradigme. To je kao da nainite
izbor pesama Kaunti Kalena koji komentariu o crnakosti kao one koje su sada najzanimljivije
za itanje. Obratite panju na to da nema nita unutranje svojstveno ovoj kategoriji ona zavisi
od kritike i italake recepcije.

Feministika pesnikinja/pesnik = pesnikinja koju konzumiraju (prouavaju, itaju, cene) pod
reimom ili pod ekonomijom feministikih perspektiva, bez obzira da li ona jeste ili nije
feministkinja.


(Preuzeto i prevedno iz knjige Rachel Blau DuPlessis, Blue Studios Poetry and its Cultural
Work, The University of Alabams Press, Tuscaloosa and London, 2006, vie o ovoj knjizi na
Rachel Blau DuPlessis, Blue Studios)

sa engleskog prevela Dubravka uri
127


pisali su:

Rejel Blau Duplezi (Rachel Blau DuPlessis) je amerika pesnikinja i esejistkinja roena 1941.
godine u Njujorku. U teoriji razvija ideje feminizma i socijalne filologije, otkrivajui tragove
ideologija u formama knjievnih dela. Svoje pesniko delo koncipira na brojnim, esto meusobno
oprenim uticajima meu kojima su najzaajniji oni koji dolaze od Luisa Zukofskog, Roberta Dankana
i Ezre Paunda. Duplezi, kao feministkinja otro kritikuje stereotipe o enskom u delima visokog
modernizma. Njeno najznaajnije pesniko delo koje pie od 1986. godine pa sve do danas je never
ending poema Nacrti (Drafts), grupisana u jedinine celine od po devetnaest numerisanih duih
pesama koje autorka objavljuje u okviru zasebnih knjiga, ali i u periodici. U teorijskim knjigama i
tekstovima bavila se delima Dorda Opena, H.D. i mnogih drugih.

Suzan Hau (Susan Howe) je pesniknja irsko-amerikog porekla roena 1937. godine u Bostonu.
Danas se smatra jednom od najznaajnijih amerikih postmodernih pesnikinja. Suzan Hau je poela da
objavljuje 70-ih godina XX veka, a neke od njenih najznaajnijih knjiga su knjige poezije
Pythagorean Silence (Pitagorejska tiina, 1982), Artisulation of Sound Forms in Time (Artikulacija
zvukovnih formi u vremenu, 1987), Frame Structures Early Poems, 1974 1979 (Strukture rama:
Rane pesme, 1974 1979, 1996), kao i esejistika knjiga My Emily Dickinson (Moja Emili Dikinskon,
1985).

Odri Lord (Audre Lorde, 1934-1992) je afro-amerika pesnikinja karipskog porekla. Roena je u
Njujorku, nakon to su njeni roditelji imigrirali sa Kariba i preselili se u Harlem. Godine 1954, tokom
studija na National University od Mexico, Odri Lord potvruje svoj lini identitet lezbejke i umetniki
se definie kao pesnikinja, to e se ispostaviti kao presudno za njen budui ivot i stvaralatvo.
Poetkom i sredinom ezdesetih godina objavljuje poeziju u antologijama i asopisima crnake
poezije, da bi prvu zbirku, The First Cities (Prvi gradovi) objavila 1968. godine. Ukupno je objavila
petnaestak pesnikih, autobiografskih i esejistikih knjiga. Godine 1980, zajedno sa Barbarom Smit i
eri Moragom osniva izdavaku kuu Kitchen Table: Women of Color Press (Kuhinjski sto: obojene
ene), prvu ameriku izdavaku kuu posveenu iskljuivo crnim pesnikinjama. Lord je od 1991. do
1992. obavljala poasnu funkciju dravnog pesnika Njujorka.

Tamara uki, roena 1981. u Beogradu. Objavila je dve knjige: Slika jedne slagalice (Matica
srpska, 2001) i Private show (Narodna knjiga, 2005). Trea zbirka Porodine i putopisne pesme je u
pripremi. Koautorka je zbornika poezije i autopoetika nove generacije pesnikinja Diskurzivna tela
poezije koja je nastala kao rezultat rada pesniko-teorijske kole pri Asocijaciji za ensku inicijativu
(AIN, Beograd, 2004). Uvrtena je u antologije savremene poezije Tragom roda smisao angaovanja
(DEVE, 2006) i Van kutije (Grigorije Dijak, 2009). Sa autorkama Anom Seferovi i Tanjom Markovi
napisala je drame Diskretne ene, dekorativno dete, danska doga (Scena, Novi Sad, 2008. i Nova
drama www.nova-drama.org) i Plovidba (javno itanje na Sterijinom pozorju, Novi Sad i u gledaliu
Glej, Ljubljana). Objavljivala je u asopisima iz zemlje i inostranstva. Ureuje blog:
www.pratiquevoila.blogspot.com. Bavi se fotografijom.

Ana Seferovic je roena u Beogradu 9. decemba 1976. godine. Diplomirala je orjentalistiku na
Filolokom fakultetu u Beogradu. Objavila je knjige poezije: Duboki kontinent (Matica Srpska, 2000) i
Beskrajna zabava (Narodna Knjiga, 2004, nominacija za nagradu Vasko Popa). Koautor je sledeih
antologija: Diskurzivna tela poezije (AIN, 2004), Tragom roda smisao angaovanja (DEVE, 2006) i
24/7 tragom ljubavi (DEVE, 2007). Objavila je i drame Diskretne ene, dekorativno dete, danska
doga, (Scena, 2008, nominacija za najbolju neobjavljnu dramu na Sterijinom pozorju) i Plovidba
(javno itanje na Sterijinom pozorju u Novom Sadu, u reiji Atile Antala, 2009). U periodu od 1999.
do 2003. bila je deo radionice okupljene oko organizacije AIN (Asocijacija za ensku inicijativu) i
urednitva magazina ProFemina (magazina za ensko pismo, umetnost i teoriju). Od 2000. do 2004. je
128

bila deo mree umetnika sa ex-yu prostora LitKon, a 2003. je uestvovala na LitKon kongresu u Puli.
Tokom 2005. godine je uestvovala na umetnikom samitu I/ILI Balkan u Novom Sadu, tokom Exit
festivala, iji je moderator bio Slobodan Tima. Iste godine je uestvovala na internacionalnom
festivalu poezije Pobocza u Poljskoj i na festivalu Balkan Black Box u Berlinu, gde je uz Boru osia
predstavljala Srbiju. Tokom 2006. je pohaala Internacionalnu kolu filozofije (International
philosophy school) u Dubrovniku i bila uesnik projekta u organizaciji nevladine organizacije Centar
za kulturnu dekontaminaciju, projekta pod nazivom Suspended Adolescence, koji se bavio
generacijom koja je odrastala u dravama bive Jugoslavije tokom ratova. Iste godine je uestvovala u
projektu Soundbridging, posveenom integraciji poezije sa muzikom i vizulenim umetnostima. 2007.
godine je uestvovala na Internacionalnom pesnikom festivalu u Beogradu u organizaciji Treeg trga.
U 2009. godini bila je jedan od uesnika u projektu nevladine organizacije Auropolis, pod nazivom
Belgrade Grand Prix d'Amour, Supernova. Ovaj projekat koji je jo uvek u toku integrie poeziju sa
muzikom i vizuelnim umetnostima. Poezija Ane Seferovi je objavljena u mnogim asopisima i
antologijama meu kojima su i ProFemina, Letopis Matice Srpske, Knjievni Magazin, Beogradski
Knjievni list, Trei Trg, Ha!Art (Poljska), Portret (Poljska), Libra Libera (Hrvatska), Apokalipsa
(Slovenija), LitKon, Diwan (Bosna), Kakanien (Nemaka), Pobocza anthology (Poljska),
Krasnojarskoje Voskresenije (Rusija), Polja, Kvartal, Povelja, Re u prostoru. Ove godine se oekuje
objavljivanje Antologije enskog pisma u urednitvu Sesil Oumhani (Anthology of women writing by
Cecile Oumhani, France) u kojoj e biti zastupljene njene pesme.

Danica Pavlovi je roena 1976. u Beogradu. Zavrila je Filoloki fakultet u Beogradu. Uestvovala
je u projektu Centra za stvaralatvo mladih Dnevnik 2000 (2001). Objavila je zbirku pesama Vertikalni
horizont (Matica srpska, 2002). Urednica je i autorka u zborniku Diskurzivna tela poezije (AIN,
2004). Zastupljena je u antologiji Tragom roda smisao angaovanja (Deve, 2006). Pesme su joj
objavljene u asopisima Trei trg, Beogradski knjievni asopis, Knjievni magazin, Polja i Pro
Femina (Srbija), Kartki i Portret (Poljska), Kolaps i Diwan (Bosna i Hercegovina), Poezija (Hrvatska)
i Apokalipsa/Gender (Slovenija).

Maja Solar (1980, Zagreb) masterirala je filozofiju na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Na istoj
katedri radi kao asistentkinja. lanica je kluba studenata i studentkinja filozofije Gerusija, kole
poezije koju vodi Dubravka uri AIN (Asocijacija za ensku inicijativu) i poetsko-politikog
teatra Poetske rupe. Autorka je i uesnica performersko-poetskog programa LILITiranje (izvoenje
poezije pesnikinja). Objavila je zbirku poezije Makulalalalatura (2008) za koju je dobila Brankovu
nagradu (2009). ivi u Novom Sadu.

Dragana Mladenovi je roena u Frankenbergu 1977. godine. Diplomirala je na Filolokom fakultetu
u Beogradu (Srpski jezik i knjievnost sa optom knjievnou) i trenutno je na postdiplomskim
studijama na istom fakultetu (Nauka o knjievnosti). Objavila je zbirke pesama: Nema u tome nimalo
poezije (2003. i 2004), Raspad sistema (2005), Tvornica (2006), Asocijalni program (2007) i Omot
spisa (2008). Dobitnica je nagrade Smederevske pesnike veeri - Zlatna struna (2003), nagrade
Gradske biblioteke Panevo za knjigu Nema u tome nimalo poezije (2004), nagrade Laza Lazarevi u
apcu za najbolju priu (2006) i druge nagrade asopisa Ulaznica za poeziju (2008). Pesme su joj
objavljivane u nekoliko domaih antologija i u periodici. ivi i radi u Panevu.

Sonja Veselinovi je roena 1981. godine u Novom Sadu. Zavrila je osnovne i postdiplomske
studije komparativne knjievnosti i magistrirala 2009. na temi iz oblasti savremene poezije i teorije
prevoenja (Funkcionalno dvojstvo pesnike i prevodilake poetike Ivana V. Lalia). Objavila je
knjigu poetske proze Poema preko (2008). Bavi se knjievnom kritikom, esejistikom i prevoenjem sa
francuskog jezika. Radi kao asistent na Katedri za komparativnu knjievnost Filozofskog fakulteta u
Novom Sadu.

Jasmina Topi je roena 4. avgusta 1977. godine u Panevu. Trenutno je na diplomskim master
studijama na Filolokom fakultetu u Beogradu. Objavila je etiri knjige poezije: Suncokreti. Skica za
dan (1997), Pansion. Metamorfoze (nagrada Matiev al, 2001), Romantizam (2005) i Tiha obnova
leta (2007). Pie poeziju i kritiku. Godine 2003. bila je uesnica Bijenala mladih umetnika Evrope i
129

Mediterana, finalista za stipendiju Centralnoevropske inicijative i knjievnog festivala Vilenica, u
Sloveniji, 2006. godine, kao i knjievni stipendista austrijskog KulturKontakta za 2008. godinu.
Ureuje Rukopise - Zbornik poezije i kratke proze mladih sa prostora bive Jugoslavije, ko-urednica je
umetnikog magazina Kvartal.

Sonja Jankov je roena 1985. godine u Novom Sadu. Apsolvent je na odseku za komparativnu
knjievnost sa teorijom knjievnosti. Dobitnica je stipendiranog boravka na Karlovom univerzitetu u
Pragu za 2008/09. kolsku godinu. Izl agal a j e na vi e kol ekt i vni h i zl obi , ukl j uuj ui
proprat nu i zl obu Endi j a Vorhol a 2006. godi ne i No muzej a 2009. Obj avi l a j e
zbi r ku poezi j e Impresi oni st i ki kadrovi 2008. godi ne u edi ci j i Prva knj i ga Mat i ce
srpske. Esej e o t eorij i i susret i ma vi zuel ni h umet nost i i knj i evnost i prezent oval a j e
zahval j uj ui skupovi ma ml adi h Sl avi st a u Zagrebu i Beu. Il ust roval a Tragove due,
zbornik radova lanova Savez knjievnika u otadbini i rasejanju, 2007. godine.

Jelena Milinkovi je roena 1981. u Beogradu. Diplomirala je i masterirala srpsko-svetsku
knjievnost na Filolokom fakultetu u Beogradu, gde je trenutno na doktorskim studijama. Tokom
studija je obnovila i ureivala Znak knjievni asopis studenata Filolokog fakulteta. Objavljuje
eseje, kritike i knjievne prikaze u periodici (Branievo, Koraci, Polja, Agon). Radi, ita i pie u
Zemunu.

Vladimir Stojni je roen 1980. godine u Beogradu. Objavio je knjige pesama: Vreme se zavrilo
(Gradska biblioteka Vladislav Petkovi Dis, aak, 2008) i Fotoalbum (Narodna biblioteka Stefan
Prvovenani, Kraljevo, 2010). Poezija mu je prevedena na poljski, francuski i engleski jezik. Prevodi
sa engleskog jezika.

Dubravka uri (1961, Dubrovnik), feministika pesnikinja i teoretiarka. Diplomirala je i magistrirala
na grupi za Optu knjievnost i teoriju knjievnosti na Filolokom fakultetu u Beogradu, a doktorirala na
Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Bavi se teorijom kulture, teorijom medija, teorijom moderne i
postmoderne poezije, teorijom roda, umetnikim i pesnikim performansom. Jedna je od osnivaica i
urednica asopisa ProFemina, a u Asocijaciji za ensku inicijativu pokrenula Ainovu kolu poezije i
teorije. Zbirke poezije: Priroda meseca, priroda ene (1989), Knjiga brojeva (1994), Klopke (1995), All-
Over: izabrane i nove pesme sa esejima koji odreuju fazu moje poezije od 1996-2004 (2004). Objavila
je brojne kritike i studije o poeziji, umetnosti i plesu, kao i knjige Jezik, poezija, postmodernizam (2001),
Govor druge (2006) i Poezija, teorija, rod (2009). Kourednica je antologije tekstova Impossible
Histories Historical Avant-Gardes, Neo Avant-Gardes, Post-Avant-Gardes in Yugoslavia 1918-1991
(2003). ivi u Beogradu.

Darija ili je roena 1972. godine u Zagrebu. kolovala se na Filozofskom fakultetu u Zagrebu, na
studiju povijesti i komparativne knjievnosti. Kritike tekstove, eseje i teorijske tekstove objavljivala
je u novinama i asopisima: Zarez, Kruh i rue, Trea, Knjievna republika, Rijei, Vijenac, Koraci,
Feral tribune, Libra libera, Balcanis, Poezija, Polja, Nova istra, Quorum, Pro femina, Trei program
hrvatskog radija, Filozofska istraivanja, Tema, te u zbornicima Filozofija i rod i Tomizza i mi.
Napisala je predgovor besplatnom elektronikom izdanju izabranih pjesama Sonje Manojlovi. Bila je
lanica i tajnica Hrvatskog semiotikog drutva. Njena pria uta suknja uvrtena je u najbolje queer
prie (Poqueerene prie, 2004). Dugogodinja je voditeljica programa u knjievno-teorijskom net
klubu Mama. Pohaala je enske studije u Zagrebu, i suraivala sa raznim nevladinim organizacijama.
Kao tekstopisac, pridruena je lanica Hrvatskog drutva skladatelja. Vanjska je suradnica
kulturpunkta.hr. Ureuje temate u asopisu Tema. Voditeljica je Tribine dekonstrukcije u HDP-u.
Objavila je knjigu poezije Grudi i jagode (AGM, Zagreb, 2005) i knjigu ogleda Pisati mlijekom
(Altagama, Zagreb 2008). Pjeva i prevodi.

Liz Irigaraj (Luce Irigaray, 1932) frankofona belgijska filozofkinja, objavila je dve izuzetno uticajne
knjige 70-ih godina Ogledalo druge ene (1975) i Ovaj pol koji nije jedan (1977). Prva je meditacija o
istoriji Zapadne filozofije iz ugla ene. Druga je vie polemiki feministiki tekst koji razrauje ideje
130

separatizma, ideje koje ene u potpunosti treba da povuku iz patrijarhata i da konstituiu alternativnu,
njihovu sopstvenu arenu.

Harijet Malen (Harryette Mullen) je afro-amerika pesnikinja, prozaistkinja i teoretiarka knjievnosti
roena 1953. godine. Objavila je brojne knjige pesama, kratkih pria i eseja. Njene najznaajnije
pesnike zbirke su Trimmings (Kresanje, 1991), Muse & Drudge (Muza i rob, 1995) i Sleeping with the
Dictionary (Spavanje sa renikom, 2002). Predaje na Kornel univerzitetu, a na Kalifornijskom
univerzitetu odrava kurs kreativnog pisanja.

Rozmari Voldrop (Rosemarie Waldrop) je amerika pesnikinja, prozaistkinja i kritiarka nemakog
porekla, roena 1935. godine u Nemakoj. Prevodi sa francuskog i nemakog jezika. Objavila je
dvadesetak zbirki pesama meu kojima su i Reproduction of Profile (Reprodukcija profila, 1984) i
Reluctant Gravities (Nerade gravitacije, 1999). Sa muem Kejtom Voldropom vodi izdavaku kuu
Burning Deck. ivi u Providensu, Roud Ajlend i predaje na Braun univerzitetu.

Dulijana Spar (Juliana Spahr) je amerika pesnikinja, kritiarka i urednica roena 1966. godine.
Predaje na Havajskom univerzitetu. Sa pesnikinjom Denom Ozman (Jena Osman) ureuje asopis
Chain. Objavila je sedam zbirki pesama, a prva od njih, pod nazivom Response (Odgovor) objavljena
je u prestinoj ediciji nagraenih zbirki Nacional Poetry Series Award, kao i knjigu teorije Svaija
autonomija (Everybody's Autonomy, 2001). Knjige koje je ko-uredila su antologije tekstova Writing
from the New Coast: Technique (Pisanje sa nove obale: Tehnika, 1993), A Poetics of Criticism
(Poetika kriticizma, 1993), American Women Poets in the 21st Century: Where Lyric Meets Language
(Amerike pesnikinje u 21. veku: gde se lirika susree sa jezikom, 2002) i Poetry and Pedagogy: the
Challenge of the Contemporary (Poezija i pedagogija: izazov savremenog, 2006).

Ketlin Frejzer (Kathleen Fraser) je amerika pesnikinja, esejistkinja i urednica roena 1937. godine.
Objavila je desetak zbirki pesama meu kojima su i What I Want (ta elim, 1974), New Shoes (Nove
cipele, 1978), Notes Preceding Trust (Beleke koje prethode poverenju, 1987) i WING (Krilo, 1995).
Njena najznaajnija teoretska knjiga je Translating the Unspeakable (Prevodei neizgovorljivo, 2000).
Ko-osniva je i izdava asopisa How(Ever) koji je posveen inovativnom pisanju savremenih
spisateljica.
























131