Protiv Pripitomljavanja

@ak Kamat
Protiv pripitomljavanja
Lutanje ôve~anstva

Uvod u Zver (2)

Porodi~na biblioteka br. 6
anarhija/ blok 45
2

O knjizi (tekst sa zadnjih korica {tampanog izdanja)

Kako uni{teno ljudsko bi}e moè da se buni?
S jedne strane, ~ini se da su svi uslovi zadovoljeni: revolucija samo {to nije buknula.
Ali, to se ne doga|a. [ta je uzrok tom oklevanju? [ta spre~ava ljude da sve ove krize i
katastrofe, koje su posledica poslednjih mutacija kapitala, preokrenu u katastrofu
samog kapitala?
Uzrok leì u pripitomljavanju ljudi, koje po~elo od trenutka kada se kapital nametnuo
kao jedini mogu}i oblik ljudske zajednice. Proces je zapo~eo fragmentacijom i
destrukcijom ljudskih bi}a, koja su zatim ponovo oblikovana po slici kapitala; ljudi su
pretvoreni u kapitalisti~ka bi}a, a krajnji rezultat je pojava kapitala u ljudskom obli~ju.
@ak Kamat, Protiv pripitomljvanja, 1973.

Postoji mnogo pou~ne literature na temu kapitala, kapitalizma i njegovih ekscesa. I
postoji @ak Kamat. Po{to beskrajni lamenti nad prizorima iz pakla ne vode nikud
(jedan je Dante, a ni s njim ne znam {ta da radim) preporu~ujem vam da krenete od
Kamata. Tako odmah, s daleke periferije, stiète do samog srca zveri. Svaki pravi
lovac na glavu tog ~udovi{ta zna}e to da ceni. Endi Gil, Pregled antikapitalisti~ke
opozicije za godinu 2001 (Boom Boom, Leeds 2001)
3

Izvori
This World We Must Leave and Other Essays, by Jacques Camatte; Anti-copyright
@ 1995, Jacques Camatte & Autonomedia
This book may be freely pirated & quoted. The author and publisher, however,
would like to be so informed at: POB 568 Williamsburgh Station, Brooklyn, New
York 11211-0568
Prevod, priprema i prate}i tekstovi: Aleksa Golijanin
Korektura: gospo|ica To{a
Bez prava na prevod i prate}e tekstove.
Na koricama: Mik Mellen, fotomontaà sa pole|ine omota za prvi album PERE
UBU, Modern Dance, 1977.
Decembar 2003.
blok45@eunet.yu
anarhija/ blok 45 nema nikakve veze ni sa jednom politi~kom ili nevladinom
organizacijom, niti sa bilo kojom grupom koja se u Beogradu, Srbiji ili u ovom
delu sveta predstavlja kao anarhisti~ka (o levi~arima, ma {ta to zna~ilo danas
ili oduvek, da ne govorimo). Za anarhiju/ blok 45 ideologija anarhizma je bez
ikakvog zna~aja. Izvesna terminolo{ka podudarnost je slu~ajna i za sada
predstavlja izvor mnogih zabavnih, ali ponekad i vrlo zamornih
nesporazuma.
Ova avantura nema ime. To nikada ne treba gubiti iz vida. Koje ime, koji
izam prika~iti toj èlji da ìvot bude ûdo, a ne samo uàs, rmbanje i patnja?
Ja ne znam nijedno, niti sam ga ikada traìo. Anarhija? Anarhizam? Nemojte
me zajebavati. Po~nimo ljubav iz po~etka, blok 45, 2002.

4

Sadràj

Kraj lutanja: Predgovor izdava~a 5
Protiv pripitomljavanja 12
Mitologija proletarijata 16
Pobuna gimnazijalaca, Pariz, 1973. 20

Lutanje ~ove~anstva
Uvod 23
Despotizam Kapitala 24
Razvoj proizvodnih snaga/ Pripitomljavanje ljudi 29
Represivna svest 33
Komunizam 36

Opadanje kapitalisti~kog oblika proizvodnje ili opadanje ôve~anstva? 42
O revoluciji 50

Umesto zaklju~ka
Despotizam kapitala (2) 56
Popri{ta borbe 58
Revolucija i budu}nost 62
Potencijalna smrt kapitala 65
Moramo napustiti ovaj svet 67

Ostali izvori 68

5
Kraj lutanja
Predgovor izdava~a

Prva sveska iz ove serije (Fredi Perlman: Reprodukcija svakodnevnog ìvota i drugi eseji)
donosi nekoliko osnovnih i istorijskih lekcija o kapitalu. Ovde nastavljamo sa
nekoliko naprednijih.
Cilj je provera jedne nemogu}e jedna~ine. Nemogu}e jedna~ine postoje zato da bi se
izolovali problemi na koje ne vredi gubiti vreme (perpetuum mobile, kvadratura
kruga, putovanje brzinom ve}om od brzine svetlosti, itd). Jedna~ina koju bi ovde
trebalo da proverimo ne dolazi iz istorije nauke ve} iz istorije dru{tvenih procesa i
svakodnevnog ìvota: mislim na potragu za nekom pravednijom, humanijom i
ekolo{ki korektnijom nagodbom s kapitalom, ~ime se danas bavi ve}ina aktivista i
teoreti~ara koji sebe vide u opoziciji kapitalizmu. Za sve njih vaì ono {to je Kamat
rekao za komuniste: oni su se mo`da borili protiv kapitalizma, ali ne i protiv kapitala.
Takvih rebusa, nere{ivih za one na koje se odnose, ovde }e biti na pretek.
Da bi se to postiglo treba i}i dalje od nepravdi i {tetnih posledica kapitalizma.
Potrebno je istraìti sam kapital, prepoznati sve njegove mutacije, njegov jezik, teren,
vitalna mesta. To je va`no, jer se do sada bezbroj puta pokazalo da su mimikrijske i
manevarske sposobnosti te zverke zaista izuzetne.
Drugi cilj je da pokaèmo da edukacija o ovim pitanjima ne zahteva tri ìvota vo|ena
uporedo ili dugotrajnu kaznu robije s neograni~enim pristupom zatvorskoj biblioteci.
Sve moè da se postigne i druga~ije; dodu{e, za one koji sve o~ekuju na tacni ili da ih
neko prethodno uveri u smisao i sre}an ishod svega ovoga, svi putevi i dalje ostaju
zatvoreni.
*
[ta je to kapital?
Pogledajte bilo gde; svaka definicija je dovoljno dobra; od Marksove: Kapital je
nagomilani rad, preko Leksikona stranih re~i i izraza: Vrednost koja se odre|enim
kretanjem oplo|ava, do predgovora za ud`benik iz ekonomije za IV razred srednje
{kole: to ne{to {to nas jebe sve, bez obzira kako svako od nas pojedina~no to
tuma~i ili doìvljava.
Ova poslednja definicija je najblià Kamatovom poimanju kapitala, odnosno, na~inu
na koji on ovde koristi taj pojam. Osim {to prevazilazi ravan li~nih i klasnih umi{ljaja,
ta definicija ve{to izmi~e zatvaranju u bilo koju ideolo{ku perspektivu: jasno je da je
re~ o ne~emu {to se ti~e svih nas.
Naglasak je na hegemoniji kapitala: njegovoj sveprisutnosti i sveobuhvatnosti. Pri
tom, njegov jedini realni resurs su ljudska bi}a. Zato je potrebno da kapital shvatimo
pre svega kao odnos izme|u ljudi.
Do istog zna~enja dolazimo i ako krenemo od ne{to uè definicije. Kapital su sva
akumulirana sredstva u privatnom, dràvnom ili zadru`nom vlasni{tvu koja mogu
da u~estvuju u proizvodnji vi{ka vrednosti i daljem uve}avanju (oplodnji) tog
potencijala. Ljudski rad je glavno sredstvo, bez kojeg sva druga nemaju nikakav
6
zna~aj. To sredstvo mogu da obezbede samo neki drugi ljudi, nametanjem odre|enih
odnosa. Ali, po{to je u kapitalizmu socijalizmu, komunizmu, fa{izmu i drugim
alternativnim modelima koji zadràvaju koncepte rada, vrednosti i robe taj element
uvek prisutan, tu su i svi ostali: sve je u funkciji proizvodnje vi{ka vrednosti i dalje
akumulacije kapitala. To sve treba shvatiti najdoslovnije. SVE: svaki na{ pokret ili
protest. Za stvarni iskorak je potrebno ne{to vi{e: odbacivanje ~itavog fenomena
kapitala (Kamat, str. 65).
To nije stvar ukusa ili paradnog ekstremizma, nego vam je to sa kapitalom tako. I
najmanja njegova ~estica obi~no u obliku vrednosti i potreba, kao onim manje
vidljivim, a su{tinskim aspektima koji alternativcima uglavnom izmi~u u stanju je
da se brzo razvije u poznati kompleks za preradu svega u ono najgore, sa svom
prate}om infrastrukturom i drugim isparenjima.
Ovi tekstovi trebalo bi da nam pomognu u sagledavanju upravo tih manje vidljivih
elemenata i slojeva kapitala, zahvaljuju}i kojima on uspeva da s lako}om izmanevri{e
sve protivnike i da ih uklju~i u svoj proces.
To pripitomljavanje ljudi od strane kapitala njegova antropomorfizacija, poprimanje
ljudskog obli~ja, i kapitalizacija ljudskih bi}a, njihova degradacija na funkcije kapitala
koje jedino moè da objasni pasivnost i konfuziju s kojima ljudi reaguju na zate~ene
uslove, glavna je tema ove zbirke.
*
àk Kamat je insistirao na jo{ jednom pojmu koji je, iako dolazi iz hri{}anske kulture,
kao daleki odjek ranijih egalitarnih odnosa, poslednjih stotinjak godina bio vezivan
isklju~ivo za marksizam. Oprez! narode, mislim na komunizam.
Ali, i tu nas o~ekuje druga~ije zna~enje. Uz njega su vezane mo`da najva`nije
posledice Kamatovih razmatranja.
Komunizam nije samo novi oblik proizvodnje, kao {to nam je to obe}avao Marks, ~ak
ni novo dru{tvo ve} te`nja ka istinskoj zajednici ljudskih bi}a. Kamat, naime, ~ak i
pojam dru{tva smatra suvi{e restriktivnim i represivnim: Komunizam nije ni novo
dru{tvo. Dru{tva se razvijaju tako {to jedne etni~ke grupe pokoravaju druge ili na
osnovu podele ljudi na klase. Dru{tvo je mreà odnosa koji brzo postaju despotski
posrednici. ôvek u dru{tvu je ~ovek porobljen dru{tvom. (str. 37)
Ovo je mo`da malo nategnuto, jer nas ni{ta ne spre~ava da istinsku zajednicu
ljudskih bi}a nazovemo i dru{tvom. Ali, ostaje da treba da se zamislimo nad time {ta
danas nazivamo dru{tvom. Kada pogledamo u kakvim odnosima ìvimo, taj pojam
postaje neumesan ~ak i sa akademskog sociolo{kog stanovi{ta: kada se kulturni kod
neke dru{tvene formacije svodi na najsiroviji ekonomizam, kao {to je to u na{em
slu~aju, to se onda zove firma, akcionarsko dru{tvo, razbojni~ka druìna ili, mo`da
najta~nije, radni logor. Ali ne i dru{tvo. To da li je na mestu komandanta/ menadèra
logora neki Pol Pot Mla|i ili g. Demokratski Izabrani Premijer mo`da nije bez zna~aja,
ali nama je svejedno.
Ipak, Kamat je u razmatranju ovog pitanja posebno nagla{avao ne{to drugo: potrebu
da se ùdnja za istinskom zajednicom ljudskih bi}a razdvoji od imperativa
proizvodnje kao aksiomatske pretpostavke istinski ljudskog ìvota: îtava levica
veruje u proizvodnju kao oli~enje delotvorne racionalnosti i da je samo treba usmeriti
ka ljudskim ciljevima. Ali, ta racionalnost nije ni{ta drugo do kapital. (str. 17)
7
Ostali aspekti te racionalnosti su sve druge pretpostavke dobrog ìvota: rad,
zarada, dobri radni uslovi, tehnolo{ki napredak, ekonomski razvoj i san o ìvotu kao
visokom (i sve vi{em) stepenu gomilanja i potro{nje. To, naravno, nije samo levi~arski
specijalitet: re~ je o pretpostavkama oko kojih je uspostavljen naj{iri mogu}i,
superideolo{ki konsenzus. Svi civilizovani ljudi imaju manje-vi{e istu predstavu o
pretpostavkama pristojnog ìvota i pokazuju istu rasejanost prema neodrìvosti i
katastrofalnim posledicama tog fantazma. Razlike u ideologijama i prohtevima (to {to
je neko alaviji fa{ista, a neko skromniji anarhista ili obrnuto) tu ne zna~e ni{ta.
Sama ta ideja ìvota degradira ìvot u preìvljavanje. Iz nje izvire sva patnja ovog
sveta, ta~nije, onaj vi{ak patnje u kojem niko uistinu normalan ne moè da vidi ne{to
prirodno. Nemogu}e je zadovoljiti potrebe koje takav ìvot podrazumeva,
raspolagati njegovim dostignu}ima i pogodnostima, osim po cenu op{teg
pot~injavanja i pusto{enja.
Proverite odmah: popi{ite sve {to je potrebno za proizvodnju i distribuciju svih tih
dostignu}a i ~udesnih pogodnosti bez kojih ne moèmo da zamislimo ìvot.
Zajedni~ka pretpostavka svih pozitivnih i negativnih posledica ovako shva}enog
razvoja je, naravno, proizvodnja. Ali, proizvodnja je samo eufimizam za masovnu
neslobodu organizovanu u obliku najamnog, prinudnog i indiferentnog rada: radimo
za novac, zato {to sve ko{ta, da bismo preìveli, a ne zato {to smo u nekoj plemenitoj
misiji ili zato da bismo razvijali svoje ljudske mogu}nosti i tako napredovali kao
pojedinci i kao vrsta. Ako vam ipak uspe da te iste potrebe i pogodnosti zadovoljite ili
proizvedete na na~in koji elimini{e sastojak neslobode, povla~imo sve prethodno
re~eno i zatvaramo na{u malu radnju. Dodu{e, samo ako izbegnete i sve druge
posledice (to {to se~emo granu na kojoj sedimo i uni{tavamo sve oko sebe).
O~igledno je da problem s kojim se suo~avamo daleko nadma{uje krug pitanja u
kojem se vrte svi pla}eni i nepla}eni socijalni radnici ovog sveta. Nije re~ samo o
nekim nepravdama i anomalijama sistema koji bi se ina~e mogao urazumiti ve} o
lutanju ~ove~anstva koje traje milenijumima. Na tom putu nismo oduvek, niti je to
bila sudbina svih ljudskih zajednica, {to je veoma va`no. Lutanje je zapravo po~elo
od skora, ali traje dovoljno dugo da bi nam sve drugo postalo nepojmljivo.
To lutanje je druga velika tema ove zbirke.
Mnogo va`nije od bilo kakvih odgovora su pitanja koja se tu otvaraju i da li }emo
uop{te uspeti da ih prepoznamo.
Da li su rintanje po firmama, masovno pusto{enje i neprestani upadi u svetove
drugih bi}a zaista jedini na~in da se obezbedi ~ista voda, da deca budu zdrava i sita,
da nam bude toplo (ili hladno), da se izle~i bolesno srce, namesti i{~a{en zglob, vidi
dalje od najdaljeg brda? Da li je to uop{te neki na~in? Pravo istraìvanje nije ni
po~elo, a sve {to smo nekada znali uspeli smo samo da zaboravimo. Mi smo
deevoluirali: evoluirao je samo kapital masivni sistemi za proizvodnju, ekspanziju,
specijalizaciju i kontrolu (eksperti, nauka, tehnologija, represivni i upravlja~ki
mehanizmi). To je svet koji branimo kada po~nemo da branimo bilo koje njegovo
dostignu}e ili pogodnost. Hteli bismo da se jo{ malo ba{karimo u njegovim
prednostima, a da sav posao neophodan za to obavi neko drugi. O tome sanjaju i ti
drugi; u stvarnosti, svi samo radimo; za{to?(1)
To je jedini izazov s kojim se danas suo~avamo. Odustajanje od puta kojim smo i{li
milenijumima, odbacivanje ~itavog fenomena kapitala, druga~ija ideja ìvota i
smrti, uklanjanje svih prepreka. Sve drugo je ~isto gubljenje vremena.
8
Jo{ jednom, nije do mene ili do Kamata, nego vam je to sa ovim svetom u vlasti
kapitala tako.
*
U odnosu na levi~arsku tradiciju Kamatovo odbacivanje imperativa proizvodnje
imalo je dodatne implikacije. Pre svega, o~igledno je da je to imperativ kapitala; a
upravo na tom imperativu izgra|ene su glavne strate{ke i takti~ke platforme svih
antikapitalisti~kih frakcija od socijaldemokrata (onih starijih), do komunista i
prakti~no svih anarhisti~kih struja.
Ta dinamika je ovde posebno dobro prikazana. Pri tom, bukvalno svi sindromi o
kojima Kamat govori na primeru levi~arskih sekti svog vremena prisutni su, u skoro
neizmenjenom obliku, u pona{anju i stavovima dana{njih boraca protiv nepravdi i
ekscesa kapitalizma. Vrlo aktuelna stvar.
Proizvodne snage (sredstva za proizvodnju i ljudski rad) postoje zbog kapitala, a ne
zbog ljudi, upozorava Kamat. Nekada se smatralo da }e narastanje proizvodnih snaga
neminovno uni{titi kapitalisti~ke proizvodne odnose i tako omogu}iti dalji, slobodan
razvoj tih snaga. Nije bilo nikakve sumnje da je to put kojim treba i}i i da taj
potencijal, kao najve}e dostignu}e ~ove~anstva, treba samo vratiti u njegov posed.
Trebalo je samo uklju~iti instrumente za procenu zrelosti objektivnih uslova i ~ekati
da taj razvoj stvori izbornu ve}inu (socijaldemokrate) ili malo pogurati taj proces
(komunisti). Ali, ono {to je Marks predstavio kao projekat komunizma, ostvario je
kapital. (str. 29) Razvoj nauke i tehologije omogu}io je neslu}eni razvoj proizvodnih
snaga. Izabrana klasa, proletarijat, koja je trebalo da razre{i tu kontradikciju u ime
svih drugih klasa, bila je apsorbovana i pripitomljena, pre nego {to su njeni pastiri
uspeli da je ubede (sluè}i se pri tom svim sredstvima) da preuzme svoju istorijsku
ulogu. Svi sukobi koje i dalje, ko zna za{to, nazivamo revolucijama, odvijali su se na
terenu kapitala. Krajnje domete tih borbi nije te{ko sagledati. Na tom terenu mogu}e
je pregovarati ili se boriti samo za druga~ije propozicije daljeg funkcionisanja
kapitala, a sa ljudskog stanovi{ta, samo za druga~ije uslove preìvljavanja. Ta borba
za ve}e plate, ve}e beneficije, bolje radne uslove, pravedniju distribuciju, redukciju
zaga|enja, druga~ije upravljanje proizvodnjom ili samoupravljanje moè da bude
neprekidan niz pobeda; u unapred izgubljenom ratu to je bez ikakvog zna~aja. Pravi
ìvot je uvek ostajao negde drugde, sve dok nije postao apstrakcija.
Svi oni koji misle da imaju re{enje za nemogu}u jedna~inu kapitala, ostaju na
njegovom terenu, nastavljaju}i tako tu sumornu tradiciju koja je ~oveka uporno
osu|ivala na ulogu ve~itog roba proizvodnje. Zato bi na takve aktiviste od sada
trebalo da gledamo druga~ijim o~ima. Dobre namere se vi{e ne ra~unaju. Ne verujte
im ni kada darove donose.
*
Kamat je uni{tio prakti~no sve temeljne marksisti~ke dogme dosledno se sluè}i
marksisti~kim jezikom. Kao polazi{te je koristio nekoliko tema iz Marksovog dela,
najvi{e iz njegove teorije vrednosti. (2) Pri tom, Marksa je shvatao ozbiljno i stavljao
ga iznad svih drugih uticaja. Da li je to ne{to neobi~no? U vreme kada su ovi tekstovi
nastajali, sigurno nije bilo. Samo u na{oj biblioteci ovo je tre}i autor koji dolazi iz
generacije koja je jezik marksisti~ke analize imala u malom prstu (Debor, Perlman,
Kamat, s tim {to }emo se tu negde i zadràti) ~esto po cenu razumevanja sa svima
ostalima, a posebno sa onima kojima je taj jezik danas skoro potpuno nerazumljiv. Tu
su i traume iz bliske pro{losti, posledice duga~kog perioda komunisti~ke vladavine
9
mo`da sporedan, ali realan izvor otpora, koji se nemilice koristi za diskvalifikaciju
svake antikapitalisti~ke kritike.
Ali, mo`da je do{lo vreme da se svi malo opustimo po tom pitanju. Kamat se sluìo
marksisti~kim jezikom na isti na~in na koji su se Majster Ekart, Viljem Blejk, Novalis
ili Margareta Poret sluìli jezikom zvani~ne hri{}anske dogme. Taj jezik danas lako
razdvajamo od Inkvizicije i Konkviste, ne zaboravljaju}i njihove zlo~ine. Ova
asocijacija je utoliko ja~a {to i sam Kamat, naro~ito u tekstovima iz dela Umesto
zaklju~ka, iznosi neka razmatranja koja }e suvi{e racionalnim ~itaocima sigurno
delovati ezoteri~no (utoliko pre {to i jesu nadahnuta nekim ezoteri~nim konceptima,
ne samo zapadnim); ali, ako svemu pri|ete malo opu{tenije, s malo vi{e poverenja u
sopstvenu intuiciju, ono bitno vam ne}e proma}i.
Osim toga, nijedan pojmovni jezik nije neduàn: da li pozitivisti~ki jezik nauke ili
jezik ekonomizma, danas vladaju}e religije, imaju ne{to svetlije dosijee?
mo`da }emo na svom putu morati da se i dalje oslanjamo na neke Marksove
uvide, ali krajnje je imbecilno nazivati sebe marksistom. (str. 38)
Mi se ne bismo oslanjali ni toliko, ali ovde }e glavna re~ ipak biti prepu{tena Kamatu.
(3)
*
@ak Kamat nije napisao nijedno sinteti~ko delo. (4) Tu je samo niz eseja napisanih od
sredine 1960-tih do po~etka 1980-tih. Ali, prakti~no sve {to bi vam moglo pasti na
pamet kao pravo pitanje (kao i ono {to vam nikada ne bi palo na pamet, iako vam je
mo`da bilo na vrh jezika) nalazi se ovde samo ako odlu~ite da se nadoveète.
Naime, nije sve ba{ na tacni, niti je Kamat u svemu bio u pravu. (Za{to bi i bio? Samo
zato da bi nama bilo lak{e?) Ali, podsticaj je tu i ne treba ga propustiti.
Naslovi eseja prili~no dobro ilustruju glavne teme ove zbirke. Bi}e tu za svakog po
ne{to: vernike progresa i ekonomizma smo ve} ~astili, ali ni drugi ne}e biti
zapostavljeni. Zna~aj koji ovde u bloku pridajemo Kamatovim istraìvanjima zapravo
je toliki da ne znamo kako da to unapred do~aramo. Zato se u ime cele redakcije
izvinjavam svim dobronamernim ~itaocima ako su stekli utisak da potcenjujemo
njihovu sposobnost da sami procene zna~aj i aktuelnost ovih tekstova.
*
Na osnovu svega re~enog, ne treba da ~udi za{to levi~ari, marksisti i anarhisti iz
njegove generacije i ve}ina dana{njih jednostavno nisu znali {ta da rade s njim.
Kamat je izgleda traìo previ{e. Zato su pribegli najjednostavnijem re{enju: re{ili su
da ga ignori{u. Ali, danas i ta zavera nemo}nih doìvljava slom. Objavljivanje
Kamatovih tekstova u izdanju Autonomedie okupilo je pravi anarhoprimitivisti~ki
tim snova: Lorejn Perlman, Bob Blek, Dòn Zerzan, Pol Simons, Dèjson MekKvin,
Aleksa Troter, itd. Sve redom imena koja anarhisti odani klasi~noj tradiciji
jednostavno ne mogu da smisle (dobar znak!). Kamat nije omiljen ni me|u preostalim
prosituacionisti~kim sekta{ima, od kojih stiù i neke vrlo maligne poruke. (5) Razlog
za to je verovatno i njegov ambivalentan, ali ponekad i prili~no prezriv, a nedovoljno
obrazloèn odnos prema situacionistima iz prve generacije. Ako ostavimo po strani
intelektualnu mu{i~avost, zaista je ~udno da izme|u te dve kritike nije bilo vi{e
interakcije, makar i s pucnjavom. Neki ljudi, poput Fredija Perlmana, Dòna Zerzana
i Boba Bleka, koji su bili otvoreni za poruke iz oba pravca, jasno su pokazali da razlike
izme|u Kamata i situacionista ne spre~avaju ve} podsti~u novu, osloba|aju}u sintezu
(utoliko lak{e {to su, pored razlika, tu i brojne, o~igledne sli~nosti).
10
*
Izuzetna tematska doslednost Kamatovih eseja predstavljala je malu te{ko}u u
sastavljanju ove zbirke. Naime, kada temeljno istraùjete odre|ena pitanja, uz
slobodu koju vam dopu{ta forma eseja koji treba da se pojavi u va{em ~asopisu
(Invariance), ~esto dolazi do zna~ajnih tematskih preklapanja. Objavljivanje svih
dostupnih tekstova u celini, u jednom tomu, procenili smo, samo bi zagu{ilo pri~u o
kapitalu koji se oteo svojim gospodarima, prevazi{ao ili apsorbovao sve prepreke,
u{ao u ljude i izobli~io ih u pasivne stanice svoje neprestane oplodnje.
Izostavljen je i ~uveni esej O organizaciji. Taj esej, napisan jo{ 1969. (na osnovu teksta
O poreklu i funkciji partijskog oblika organizovanja iz 1962) bavi se pitanjem politi~kog
reketa{tva, ~emu se Kamat ~esto vra}ao. Ovde su objavljeni upravo ti noviji uvidi i
naglasci, tako da izostavljanje tog eseja ne treba smatrati za nedostatak zbirke.
Nakon kratkog zadràvanja na tom pitanju, ovaj izbor i raspored tekstova nametnuli
su se sami od sebe.
Poglavlja 1-3 eseja Protiv priptomljavanja posluìla su kao uvod, a poglavlja 4, 6. i 8, uz
jo{ dva odlomaka iz drugih eseja, umesto zaklju~ka. Eseji Lutanje ~ove~anstva, Opadanje
i O revoluciji objavljeni su u celini, sa svim napomenama. Na taj na~in poku{ali smo
da bolje pokrijemo glavne teme, umesto da po svaku cenu predstavimo jednog
autora i njegov kompletan opus ili barem onaj deo kojim raspolaèmo. Prednost uvek
imaju pitanja, a ne li~nosti.
Po{to u redakciji imamo i druge tekstove @aka Kamata, koji nisu dostupni preko
Interneta (O organizaciji, Odjeci pro{losti i Moramo napustiti ovaj svet, po kojem je prva
zbirka njegovih eseja u izdanju Autonomedie dobila naziv), svi zainteresovani mogu
da nam se jave na poznatu kontakt adresu.
*
Nema nikakvih biografskih podataka. âk ni Autonomedia nije na{la za shodno da
priloì makar osnovnu biografsku crticu. U predgovoru za esej Lutanje ôve~anstva
Kamatovi prijatelji iz {tamparsko-izdava~ke kooperative Blak & Red (Detroit) ukratko
su opisali njegovu putanju. Tu je i nekoliko na{ih napomena (str. 45-6). U poku{aju
da od Lorejn Perlman, udovice Fredija Perlmana, Kamatovog prvog prevodioca na
engleski jezik, saznamo ne{to vi{e, ~uli smo ono {to smo na pola puta i sami shvatili:
da nema razloga da se reda radi optere}ujemo takvim sitnicima. To je nebitno. @ak
Kamat danas ìvi u jednom selu u ju`noj Francuskoj, gde se, kako re~e Lorejn,
okrenuo nekim ezoteri~nim, psiholo{kim istraìvanjima. (Stari hipik, o~igledno.)
Ako vas ipak zanima {ta se danas kuva u toj ludoj glavi ili u obnovljenom ~asopisu
Invariance tu je slede}a kontakt adresa:
Jacques Camatte
Spiralhte le Segala
46140 Belaye
FRANCE

Napomene
1.Iz neobjavljenog materijala redakcije.
2. Razmatranja su jedno; zaklju~ci, tuma~enja i kasnija sudbina tih razmatranja ne{to drugo.
Ovo vaì uprkos ~injenici da je u slu~aju marksizma na neke ishode presudno uticalo
prokletstvo Faraona: koncepti i naglasci prisutni jo{ u izvornom u~enju.
11
3. Ovde u bloku zaista nismo toliko ludi za Marksom. Naprotiv, ~ak i najblistaviji primeri
alhemi~arske transmutacije tog jezika u jezik oslobo|enja ne mogu da nas oslobode asocijacije
na sve zlo~ine po~injene pod tom zastavom. Tu su i drugi hendikepi tog pristupa:
metodolo{ki, sociolo{ki, antropolo{ki, psiholo{ki, kosmi~ki. Ali, pokazalo se da ne vredi
beàti: ko ima strpljenja sigurno }e imati {ta da nau~i od starog Marksa. Neko obimnije i
lucidnije istraìvanje fenomena kapitala u uslovima XIX veka jednostavno ne postoji. Tu su
zatim i ~itave generacije koje su govorile tim jezikom, uglavnom jeretici i druga odbegla deca,
na ~ijim uvidima insistiramo, jer smatramo da su videli dalje i bolje od svih savremenih
vidovnjaka. To je danas, u vreme brutalnog suàvanja kriti~kog diskursa na ùrnalisti~ko,
politi~ko kibicerstvo i postmodernisti~ke stilske ve`be (bez stila), o~igledno. Najzad, one koji
ba{ ne mogu da pre|u preko nekih stvari, treba podsetiti da pojmovi kao {to su rad, kapital,
roba, vrednost, cirkulacija, itd., sigurno nisu specifi~no marksisti~ki. Ima i takvih, ~ak vrlo
lucidnih (feti{izam robe), ali ovi su deo op{te trì{ne kulture. To }e vam potvrditi svaki japi i
njegov psihijatar. Do nesporazuma dolazi tek kada te pojmove poveète u neku kriti~ki
usmerenu re~enicu. Ali, do takvih nesporazuma nam je jedino i stalo.
4. Iskustvo govori da potro{a~i intelektualnih sadràja bolje reaguju na kapitalna, sinteti~ka
dela nego na tekstove razvu~ene po stranicama nekih opskurnih ~asopisa, a zatim sabrane u
zbirke eseja. Tu publiku bismo verovatno lak{e animirali da smo odmah uradili ono {to
Kamatov ameri~ki izdava~ planira za ovu deceniju: objavili tri knjige njegovih eseja, ali
odjednom, {to vam onda olaka{ava da neko delo u intelektualnoj ~ar{iji predstavite kao
kapitalno i nezaobilazno. Sre}om, nismo imali love za izvo|enje tog malog marketin{kog
trika.
5. Bil Braun i njegov projekat Not Bored, tekst o Denisu Rodmanu, kao Nepripitomljenom
~oveku (?!), gde je glavna meta zapravo Kamat. Bolesno. Ipak, Braun je imao i svetlije
trenutke, a, za va{u informaciju, od njega moète da poru~ite i lo{e VHS kopije nekih
Deborovih filmova: www.notbored.org
*
Analogija sa nemogu}im jedna~inama je preuzeta iz teksta Dejvida Morisa, Odrìv rast? Ne,
hvala. (J. Mander & E. Goldsmith: The Case Against the Global Economy, Sierra Club Books,
1995)
A. G.
12
Protiv pripitomljavanja

Vreme u kojem ìvimo bez sumnje predstavlja najkriti~niji period kroz koji je
kapitalisti~ko dru{tvo ikada prolazilo. Svi klasi~ni simptomi krize postali su deo
permanentnog stanja stvari, iako bez ve}ih posledica po proizvodnju, osim u
pojedinim zemljama i to u ograni~enom obimu. Dru{tveni odnosi i tradicionalna
svest raspadaju se svuda oko nas, dok svaka dru{tvena institucija uspeva da se odrì
kroz neprestano apsorbovanje opozicionih pokreta. (O~igledan primer je i katoli~ka
crkva, koja vi{e ni sama ne zna kroz koliko je modernizacija pro{la.)
Moglo bi se o~ekivati da }e nasilje i teror, koji su danas endemski, mobilisati ljude na
oruàni otpor. Ali, umesto toga vidimo kako oni nastavljaju da bujaju i to u svetskim
razmerma. [ta vi{e, situacija je takva da varvarstvo nacista u pore|enju s dana{njim
oblicima nasilja izgleda vrlo neprofesionalno, zapravo arhai~no.
S jedne strane, ~ini se da su svi uslovi zadovoljeni: revolucija samo {to nije buknula.
Ali, to se ne doga|a. [ta je uzrok tom oklevanju? [ta spre~ava ljude da sve ove krize i
katastrofe, koje su posledica poslednjih mutacija kapitala, preokrenu u katastrofu
samog kapitala?
Uzrok leì u pripitomljavanju ljudi, koje je po~elo od trenutka kada se kapital
nametnuo kao jedini mogu}i oblik ljudske zajednice. Proces je zapo~eo fragmentacijom i
destrukcijom ljudskih bi}a, koja su zatim ponovo oblikovana po slici kapitala; ljudi su
pretvoreni u kapitalisti~ka bi}a, a krajnji rezultat je pojava kapitala u ljudskom obli~ju.
Pripitomljavanje ljudi je tesno povezano s jo{ jednim procesom koji dodatno
poja~ava njihovu pasivnost: kapital je zapravo izmakao. Ekonomski procesi danas
su potpuno van kontrole, tako da ~ak i oni koji na njih imaju uticaj priznaju da su
nemo}ni pred tim trendom; kapital ih je potpuno izmanevrisao. Na globalnom planu,
to izmicanje kapitala najjasnije se ogleda u aktuelnoj monetarnoj krizi. A tu su i
druge posledice: prenaseljenost, op{te zaga|enje i iscrpljivanje prirodnih resursa.
Op{te pripitomljavanje ljudi i izmicanje kapitala su koncepti koji mogu da objasne
mentalno stanje i pona{anje onih koji sebe vide kao revolucionare i koji veruju da
imaju mo} da ubrzaju po~etak revolucije; ali, oni samo igraju jednu od uloga koju im
je dodelio stari svet. Revolucija koju najavljuju stalno im izmi~e, pa im zato svaka
druga pobuna izgleda strano; zato uvek moraju da kaskaju za njom, ne bi li makar
naknadno bili priznati kao revolucionari.
Tokom jednog duèg perioda ljudi su bili bukvalno pregaèni kretanjem kapitala,
kojeg vi{e ne mogu da kontroli{u. To obja{njava za{to neki ljudi traè izlaz u
pro{losti, kao {to je to slu~aj sa pomodnim interesovanjem za misticizam, zen, jogu i
tantrizam, posebno u SAD. Drugi se radije okre}u starim mitovima, koji odbacuju
totalnu i sveprisutnu tiraniju nauke i tehnologije. Ti poku{aji bekstva ~esto se
kombinuju sa upotrebom droga, koje poja~avaju iluziju o mogu}nosti skorog dolaska
sveta potpuno druga~ijeg od ovog uàsa u kojem ìvimo.
S druge strane, tu su oni koji tvrde da samo nauka i tehnologija mogu da pruè pravi
odgovor {to obja{njava kako je mogu}e da neke feministkinje vide svoje
oslobo|enje u parentogenezi ili u proizvodnji beba u inkubatorima. Ima i onih koji
13
smatraju da se protiv nasilja treba boriti sredstvima koja blokiraju agresivnost. Svi ti
ljudi zapravo govore jedno isto: da svaki problem ima svoje adekvatno nau~no-
tehnolo{ko re{enje. To je ono {to ih ~ini su{tinski pasivnim, jer na ljudsko bi}e gledaju
samo kao na predmet pogodan za manipulaciju. Osim toga, potpuno su nesposobni
za stvaranje novih me|uljudskih odnosa (jo{ jedna zajedni~ka crta sa sledbenicima
kulta nauke). Oni ne vide da je svako nau~no re{enje kapitalisti~ko re{enje, zato {to svako
takvo re{enje elimini{e ljudski faktor i otvara perspektivu jednog potpuno
kontrolisanog dru{tva.
Tako dolazimo i do onih koji ose}aju da treba ne{to preduzeti: umesto da se suo~e s
~injenicom da je njihovo vi|enje situacije potpuno neadekvatno i nedovoljno, oni je
ignori{u, {to samo jo{ vi{e otkriva svu njihovu nemo}. Tiha ve}ina, koju ~ine svi
ostali i koji pred sobom ne vide nikakvu perspektivu, potpuno su ophrvani
ose}anjem da je svaki napor uzaludan. Njihovo }utanje nije znak prostog pristanka
ve} nesposobnosti da interveni{u na bilo koji na~in. Dokaz za to je i ~injenica da ~ak i
kada se mobili{u, to uvek biva protiv ne~ega, a nikada za ne{to. Njihova specifi~na
pasivnost je zato izrazito negativna.
Va`no je naglasiti da se o ovim dvema grupama aktivistima i tihoj ve}ini ne moè
govoriti u okvirima levice i desnice. Stare politi~ke podele vi{e nisu operativne.
Terminolo{ka konfuzija koja se tu javlja donekle se moè prevazi}i ako pogledamo
kakav stav pripadnici ovih tabora imaju prema nauci: nekada su levi~ari bili ti koji su
insistirali na nauci, dok je Nova levica danas osu|uje (na primer, u SAD). Podela na
levicu i desnicu ipak opstaje, ali najvi{e u glavama starih aktivista, me|u
tradicionalnim partijama levice i desnice, uop{te, kod svih zaljubljenika u politi~ku
pro{lost. Ali, sve te suprotnosti danas se otkrivaju kao la`ne: svi oni, na ovaj ili onaj
na~in, jednako brane kapital. Najaktivnije me|u njima su razli~ite komunisti~ke partije,
koje brane kapital tako {to insistiraju na istim nau~nim formama i racionalnim
strukturama koje kapital koristi u cilju svog odrànja.
Sve partije i pokreti levice i desnice funkcionalno su isti utoliko {to zajedno u~estvuju u {irem,
op{tijem procesu koji vodi ka kona~nom uni{tenju ljudske vrste. Bez obzira da li ljudi ostaju
pri nekim prevazi|enim strategijama ili se oslanjaju na mehanizam tehnologije,
rezultat je isti. Istorijski posmatrano, levica i desnica pojavljuju se kao dve suprotne
politi~ke opcije po~etkom XIX veka, kada je kapital tek bio na putu da ovlada ~itavim
procesom proizvodnje i preraste u stvarnu dru{tvenu silu. Tako su se i neki ljudi
poput Karlila na{li u opoziciji spram apologeta kapitala, ali tek je Marks oti{ao korak
dalje: on je nagla{avao nu`nost razvijanja proizvodnih snaga (pa tako i nauke i
tehnologije), u isto vreme razotkrivaju}i negativne posledice tog razvoja po ljude i
njihovu neposrednu situaciju. Ali, on je mislio da }e to logi~no voditi ka zao{travanju
osnovne kontradikcije sistema, u smislu da dalji razvoj proizvodnih snaga nije mogu}
bez uni{tenja kapitalisti~kog na~ina proizvodnje. Po njemu, tim snagama bi trebalo
da upravljaju sami ljudi, {to bi kona~no ukinulo otu|enje. Ali, ova analiza je polazila
od pretpostavke da kapital nije u stanju da postane istinski autonoman, da ne moè
izma}i ograni~enjima koja mu name}e njegova dru{tveno-ekonomska baza: zakonu
vrednosti, razmeni kapitala i radne snage i strogom op{tem ekvivalentu (zlatu).
Apsorbuju}i svoju dru{tvenu bazu kapital je postao autonoman i tako stvorio sve
uslove za svoj beg. Strmoglavi tok njegovog razvoja, naro~ito u poslednje vreme,
otkrio je niz ogromnih opasnosti po ljudsku vrstu i ~itavu prirodu. âk i najfanati~niji
eksperti i najve}i akademski gnjavatori ne mogu vi{e da ignori{u opasnosti s kojima
se danas suo~avamo. Oni su ~ak primorani da se delimi~no pridruè onima koji o
budu}nosti govore jezikom apokalipse. Apokalipsa je ponovo u modi, jer danas zaista
14
prisustvujemo kraju jednog sveta u kojem su ljudska bi}a, uprkos svim svojim
slabostima i degradaciji, uvek bila norma, jedina referentna ta~ka. Ali danas, nakon
smrti Boga, slu{amo o smrti ~oveka. Zato se i Bog i ~ovek, s nadom u spasenje, sada
okre}u nauci, koja je uvek bila boginja i sluàvka kapitala: u dana{njem svetu nauka
je postala istraìvanje mogu}ih mehanizama i oblika adaptacije pomo}u kojih bi sva ljudska
bi}a i priroda bili integrisani u proizvodnu strukturu kapitala. Sve govori da samo oni koji
su najmanje uni{teni kao ljudska bi}a, pre svega mladi ljudi, odbijaju da se prepuste
tom pokolju prilago|avanja i pripitomljavanja; oni su naprosto primorani da odbace
ovaj sistem.
Proces pripitomljavanja se ponekad sprovodi nasilno, kao u vreme prvobitne
akumulacije; mnogo ~e{}e na podmukliji na~in, jer ~ak i oni koji sebe smatraju
revolucionarima nastavljaju da misle na pretpostavkama ugra|enim u logiku kapitala i razvoj
proizvodnih snaga. Osim toga, svi oni se klanjaju istom boànstvu, nauci. Tako su
pripitomljavanje i represivna svest fosilizirale na{ duh skoro do ta~ke senilnosti; na{e
delanje je postalo kruto, a misli stereotipne. Pretvoreni smo u bezdu{nu, sle|enu
masu prikovanu u mestu, koja veruje da stalno grabi napred. Ali, maja-juna 1968.
godine ìvot je ponovo buknuo, a sa njim i op{te kretanje ka komunizmu. Nije bila
stvorena nijedna nova teorija, niti neki novi vid akcije. Najva`nija novost bila je nova
namera; ta borba nije imala ni{ta sa politikom, ideologijama, naukom ili ~ak
dru{tvenim naukama (posebno prezrenim). Bila je to, pre svega, konkretna i vitalna
potreba uperena protiv ovog dru{tva i nezavisna od njega: potreba za okon~anjem
pasivnosti nametnute kapitalom, za ponovnim otkri}em ljudske komunikacije, za
potpunim osloba|anjem kreativnosti i ma{te, u op{tem kretanju ka ljudskom
ostvarenju.

Napomena o klasi i opoziciji kapitalu
Tako su se i neki ljudi poput Karlila na{li u opoziciji spram apologeta kapitala
Borba ljudi protiv kapitala do sada je bila posmatrana isklju~ivo u uskim okvirima pojma
klase. Jedini na~in da se predstavite kao stvarni protivnik kapitala bio je da se aktivno
dokaète kao proleter; ina~e ostajete samo romanti~ar, sitni burùj, itd.
Sam ~in rezonovanja u okvirima klasne analize izraàva uverenje da svaka pojedina~na
klasa podleè toj metodologiji. To je posebno zna~ajno kada se ima u vidu da je radni~koj
klasi dodeljena misija ukidanja svih klasa. Osim toga, ostaje nejasno kako }e ta klasa izvesti
samoukidanje, po{to nas klasni pristup spre~ava da izvu~emo lekciju iz tragi~ne sudbine onih
mislilaca koji su bili u opoziji prema kapitalu, a da im nikada nije uspelo da prepoznaju ili
identifikuju svog neprijatelja (na primer Bergson).
Danas, kada je ~itav klasni pristup li{en svake solidne osnove, mo`da je uputno obratiti
pa`nju na pokrete desnice i njenu misao. Desnica je pokret koji se kapitalu suprotstavlja tako
{to ostaje ~vrsto ukorenjen u pro{lost. U nastojanju da elimini{u klasne sukobe, ispade i
manipulacije kapitalisti~kog individualizma, pokreti poput Francuske akcije i Nove francuske
akcije nude viziju zajednice ~iji garant, po njima, moè da bude samo monarhija.
Izgleda da svaka grupa koja se danas suprotstavlja kapitalu mora da se fokusira na ljudski
faktor kao univerzalnu osnovu. Ova te`nja poprima razli~ite oblike, ali ima veoma stabilnu
osnovu i iznena|uju}e uniformni karakter u najrazli~itijim populacijama. Tako su u
nastojanju da obnove i nametnu volksgemeinschaft ~ak i nacisti ispoljavali ovu ùdnju za
zajednicom (tu je i njihova ideologija o Urmensh, prvobitnom ~oveku). Smatramo da je
fenomen nacizma ostao u velikoj meri neshva}en: mnogi su u njemu videli samo demonski
izraz totalitarizma. Ali, nacisti su u Nema~koj samo oìveli staru temu kojom su se ranije bavili
15
sociolozi poput Tonija i Maksa Vebera. Tako kod predstavnika Frankfurtske {kole, najvi{e kod
Adorna, nailazimo na odgovor koji gravitira oko praznog i sterilnog koncepta demokratije.
Razlog je njihova nesposobnost da ispravno shvate fenomen nacizma.
Ono {to im je promaklo je sjajan Marksov uvid o nu`nosti ponovnog uspostavljanja zajednice
i da ta obnova mora da uklju~i ~itavo ~ove~anstvo. Problemi s kojima se suo~avamo ti~u se
svih; oni su ozbiljni i zahtevaju hitno re{avanje. Tim problemima ljudi prilaze iz razli~itih
politi~kih uglova. Nisu ti problemi ono {to odlu~uje da li je ne{to revolucionarno ili
kontrarevolucionarno, ve} re{enja koja se nude, tj. da li su ona zaista delotvorna ili ne.
Mentalitet politi~kih reketa{a ovde dolazi do punog izraàja: svaka banda s levice i desnice
ùdi za sopstvenim intelektualnim prostorom; svako ko zaluta u neku od tih teritorija
automatski biva obeleèn kao pripadnik bande koja nad tim delom teritorije ima kontrolu.
Odatle postvarenje: predmet je ono {to odre|uje, subjekat ostaje pasivan.
Prvi deo eseja Contre la Domestication, Invariance (Anne VI, Srie II, no. 3, 1973)
16
Mitologija proletarijata

Prema na{im ranijim analizama, maj-jun 1968. bio je jasan dokaz pozitivnog izbijanja
revolucije i po~etak novog revolucionarnog ciklusa. Ali, na{a tada{nja argumentacija
nastavaljala se u okvirima klasne analize: tako smo izjavili da }e majski pokret
podsta}i proletarijat da obnovi svoju klasnu bazu. [ta vi{e, u tim doga|ajima videli
smo potvrdu na{eg uverenja da }e se revolucija odvijatu du` smernica koje je
postavio Marks.
Ali, ~injenica je da su prve klase koje su pokrenule pobunu bili dru{tveni slojevi
najbliì establi{mentu, ljudi ~iji su objektivni interesi bili najte{nje vezani za interese
dràve. Potla~eni su se priklju~ili kasnije; upravo oni su radikalno razre{ili
kontradikcije koje su drugi dru{tveni slojevi hteli samo da reformi{u. Treba imati u
vidu da su na Marksovu misao u ovom pogledu najvi{e uticale engleska i francuska
revolucija. Tako je u slu~aju francuske revolucije plemstvo intervenisalo u najranijoj
fazi, u ~uvenoj plemi}koj pobuni koja se dogodila nekoliko godina pre 1789. i koja je
podstakla i oja~ala pobunu buròazije (koja je tada utirala put prosve}enom
despotizmu). Zatim su se priklju~ili slojevi buròazije manje vezani za dràvu, koji
su, po re~ima Kauckog, ~inili neku vrstu inteligencije. Tek nakon njih, s neuspehom
reformi, unutra{njim kolapsom sistema i padom monarhije, priklju~ili su se seljaci i
zanatlije (budu}i proletarijat); tek sa njima do{lo je do odlu~uju}eg prekida, posle
~ega vi{e nije bilo povratka na staro. Bez njih, revolucija bi, u meri u kojoj je zna~ila
promenu oblika proizvodnje, trajala mnogo duè.
I u Rusiji se sve odvijalo po sli~nom obrascu. Sve upu}uje na zaklju~ak da
najpotla~eniji, oni koji objektivno imaju najvi{e razloga za pobunu i koji po nekima
~ine jedinu pravu revolucionarnu klasu stupaju u borbu tek kada se na bedemima
dru{tva pojave prve pukotine i kada je dràva ve} zna~ajno oslabljena. U
previranjima koja slede po~inje da se otvara nova perspektiva, makar samo kroz svest
da vi{e ni{ta ne}e biti kao pre i da treba traìti nova re{enja. Ovaj proces daje svakoj
revoluciji karater koji nije strogo klasni. U slu~aju komunisti~ke revolucije taj momenat
}e mo`da biti jo{ nagla{eniji, jer to ne}e biti aktivnost samo jedne klase, ve} ~itavog
~ove~anstva koje ustaje protiv kapitala.
U sredi{tu pokreta koji smo nekada zvali univerzalna klasa, a sada prosto
~ove~anstvo (naime, sada smo svi robovi kapitala), nalaze se dru{tveni slojevi veoma
bliski kapitalu (na primer, nova srednja klasa i studenti), ali koji se bune protiv
sistema. Oni sebe vide kao posebnu dru{tvenu klasu, do te mere da tvrde kako su u
stanju da izvr{e detonaciju i pokrenu proletarijat ali, to moè da bude samo
karikatura revolucije, koja se, primereno trenutku, kiti starim znamenjima i pravi iste,
stare pokrete.
Klasna analiza, na kojoj smo u po~etku i sami insistirali, moè samo da tuma~i
doga|aje. Ista slabost je obeleìla i u~esnike pobune iz maja 1968, tako {to ih je navela
da na svoju ulogu gledaju na stari na~in. Postajalo je sve o~iglednije da su mnogi
aktivni u~esnici pobune bili mu{karci i ène najintimnije uklju~eni u ìvot i
funkcionisanje kapitala, ~esto aktivno posve}eni odbrani i odràvanju njegovih
predstava (1), a koji su se zatim pobunili protiv njega. Ali, njihovu pobunu je bilo lako
17
amortizovati, utoliko pre {to se kretala izlokanim stazama klasne borbe, za koju se
mislilo da }e kona~no probuditi proletarijat i naterati ga obavi svoju misiju.
Ovde zalazimo u o~igledan }orsokak. Uloga proletarijata je bila da uni{ti kapitalisti~ki
oblik proizvodnje i tako oslobodi proizvodne snage okovane njime: komunizam je
mogao da po~ne tek nakon obavljanja tog zadatka. Ali, kapital ne samo da nije
sputavao proizvodne snage, ve} im je dao novi, neslu}eni zamah, jer te snage i postoje
zbog kapitala, a ne zbog ljudi. Samim tim, proletarijat je postao suvi{an. Ovaj obrt, u
kojem proizvodne snage osloba|a kapital, a ne proletarijat, bio je mogu} zahvaljuju}i
razvoju nauke koji je tekao uporedo s pripitomljavanjem ljudi. Njihovo
pripitomljavanje ispoljava se kao pristanak na razvoj kapitala kao glavnog nosioca
razvoja proizvodnih snaga, {to je bilo predmet Marksove analize.
Tokom tog razvoja proletarijat je, kao proizvo|a~ vi{ka vrednosti, potisnut ~ak i sa te
funkcije zahvaljuju}i generalizaciji najamnog rada i ukidanju svake jasne razlike
izme|u proizvodnog i neproizvodnog rada. Proletarijat, na koji se nekada gledalo s
uvaàvanjem, postao je glavni oslonac kapitalisti~kog oblika proizvodnje. [ta proletarijat èli?
[ta zaista èle oni koji govore u njegovo ime i uzdiù ga u nebesa? Ako su to puna zaposlenost
i samoupravljanje, to }e samo obezbediti kontinuitet kapitalisti~kog oblika proizvodnje, jer je on
sada humanizovan. îtava levica veruje u proizvodnju kao oli~enje delotvorne racionalnosti i
da je samo treba usmeriti ka ljudskim ciljevima. Ali, ta racionalnost nije ni{ta drugo do kapital.
Mitologija proletarijata je u~inila da populizam iz maja 1968. poprimi proleterski
karakter. Svi su tada govorili: Moramo da idemo me|u proletere, da podstaknemo
njihov borbeni duh i samopo`rtvovanje, da proteramo gazde i da onda samo sledimo
proletere na putu revolucije.
Maj 1968. je bio i period velikog samoprezira i konfuzije. Ljudi su prezirali sebe i jedni
druge zato {to nisu proleteri, dok su svi zajedno bili zbunjeni pitanjem proletarijata,
te klase koja je uvek bila smatrana za potencijalno revolucionarnu. Nema drugog
na~ina da se objasni }orsokak u kojem se tada na{ao opozicioni pokret. Taj }orsokak
nije odmah bio vidljiv, jer je entuzijazam koji je pratio pobunu imao sopstvenu
dinamiku, {to je mnoga su{tinska pitanja ostavilo po strani. Ali, majski {ok je doneo i
oìvljavanje ideja starog radni~kog pokreta koje su zvani~ne partije odavno napustile
ili zaboravile: koncept radni~kih saveta u svim mogu}im varijantama, ideje stare
Komunisti~ke radni~ke partije Nema~ke (KAPD), ideje pojedinaca poput Luka~a i
Kor{a, itd. Ovo pozivanje na pro{lost je bilo znak da ljudi nisu direktno sagledali
stvarnu situaciju, a da sama situacija nije mogla da stvori nove oblike borbe i teorijske
pristupe. Ipak, taj intelektualni povratak na odavno pre|ene staze tako|e je bio oblik
pobune, jer je izraàvao odbijanje tiranije ne~ega {to se prosto dogodilo. [ta vi{e, to
je moglo da dovede do otkri}a ta~ke u kojoj je po~elo lutanje ~ove~anstva, pa tako i
do situacije u kojoj bi ~ove~anstvo napravilo prvi korak ka odbacivanju sudbine koja
ga je isterala iz njegovog ljudskog konteksta i osudila ga na ulogu ve~itog roba
proizvodnje.
Govorili smo o }orsokaku. To mo`da nije dovoljno sugestivna slika, ali ipak ukazuje
na su{tinu problema. To je zid koji se diè pred svim grupama iz tog {irokog
dru{tvenog pokreta, zid koji je sam proletarijat i predstava o njemu. (2) Militanti su
i{li od grupe do druge, svaki ~as menjaju}i svoje ideologije, vuku}i za sobom uvek
isti tovar isklju~ivosti i sekta{tva. Nekima je uspelo da pre|u zaista duga~ak put: od
lenjinizma do situacionizma, da bi zatim otkrili neobolj{evizam i kona~no se skrasili u
radni~kim savetima. Svi su udarili u taj zid i bili odba~eni nazad, neko vi{e, neko
manje. Taj zid se pokazao kao efikasna prepreka protiv svih mogu}ih teorijskih i
18
prakti~nih ukr{tanja (u Nema~koj imate ~ak i antiautoritarne trockiste, trockiste-
kor{iste, itd).
Treba re}i da u nekim od tih grupa, kao i u slu~aju nekih pojedinaca, nije sve bilo
negativno; mnogo toga je bilo ispravno shva}eno, ali to razumevanje je bilo
izobli~eno sva{tarskim mentalitetom i kolektivisti~kim iluzijama.
U ~lanku Lutanje ~ove~anstva (3) jasno smo pokazali da nije mogu}e objasniti
predstavu proletarijata ako se prethodno ne dovedu u pitanje marksisti~ki koncepti
razvoja proizvodnih snaga, zakon vrednosti, itd. Ipak, proletarijat je postao feti{, s tako
mo}nim eti~kim i prakti~nim implikacijama da predstavlja faktor koji najvi{e blokira
svest revolucionara. Ali, kada se taj feti{ jednom dovede u pitanje, ~itava teorijsko-
ideolo{ka konstrukcija po~inje da se uru{ava. A opet, i dalje opstaje neizre~ena
pretpostavka da svaki pojedinac mora da bude ~lan neke grupe i da se identifikuje s
njom da bi stekao snagu i sigurnost potrebne za borbu s neprijateljem. Postoji strah
od toga da se bude sam koji ide uporedo s nespornim saznanjem da je nu`no
udruìti snage da bi se uni{tio kapitalizam ali, postoji i strah od individualnosti,
nesposobnost da se na autonoman na~in suo~imo sa su{tinskim pitanjima na{eg
vremena. (4) To je samo jedna od posledica pripitomljavanja ljudi, znak njihove te{ke
patnje od bolesti zavisnosti.

Napomene
1. Ovde mislimo na tehnokrate, intelektualce, politi~are i ekonomiste, kao {to su ~lanovi
Rimskog kluba, Mansholt, Dumont, Laborit, itd.
2. O predstavljanju i posredovanju: Ljudska bi}a nisu stalno uronjena u prirodu; egzistencija
i esencija nisu uvek jedno, kao ni bi}e i svest, itd. Ovo odvajanje stvara potrebu za
predstavljanjem. Kada se vreme jednom opazi kao ireverzibilno, subjekat iz pro{losti se opaà
kao druga~iji u odnosu na subjekat iz sada{njosti, {to se}anju daje odlu~uju}u ulogu. U toj
ta~ki predstavljanje se name}e kao posrednik. Iz tog ugla bi trebalo preispitati ~itavu filozofiju
i nauku, ~ime }e se jednog dana neko mo`da i pozabaviti. Mo`da }e neko u ovome prepoznati
sli~ne ideje (koje su zapravo prili~no druga~ije, jer ostavljaju po strani pitanje dru{tvenog
predstavljanja) izraène u delima Kardana na temu dru{tvene imaginacije, situacioniste i ideju
spektakla, ili, u akademskoj sferi, Fukoa i njegovu analizu predstavljanja u XVI veku. Zato
ho}emo da pojasnimo svoje vi|enje ovog pitanja: pojam predstavljanja koristimo na isti
na~in kao i Marks (vorstellung) koji je, na primer, pokazao da vrednost mora da bude
predstavljena cenom. U tekstu A propos du capital (Ivariance ser. III, no 1) ukratko smo opisali
na~in na koji kapital postaje predstava i sti~e autonomiju, i na koji na~in ta predstava nastavlja
da postoji i biva prepoznata od svih kao stvarna. To je razlog za{to ljudi danas moraju da
predstavu kapitala upiju u svoje bi}e. Pitanje predstavljanja je veoma va`no. Od trenutka
kada priroda i ~ovek vi{e ne ~ine neposredno jedinstvo (iako je pitanje da li je neposredno
jedinstvo ikada bilo mogu}e) predstavljanje postaje nu`nost. Predstavljanje je jedan od
na~ina na koji ljudi prihvataju stvarnost i na{e sredstvo komunikacije, pa u tom smislu nikada
ne moè da bude ukinuto: ljudska bi}a ne mogu da postoje nerazlu~ivo povezana sa
prirodom. Stvar je u tome {to ne smemo da dopustimo da predstavljanje postane autonomno,
poseban oblik otu|enja.
3. Videti poglavlje Razvoj proizvodnih snaga: Pripitomljavanje ljudi iz eseja Lutanje ~ove~anstva.
Ovaj tekst sadrì detaljniju analizu nekih tema koje su otvorene u ovom ~lanku, kao {to su
marksisti~ka teorija proletarijata, represivna svest, itd.
4. Strah od individualnosti: O ovome je govorio Norman O. Braun (Brown) u delu Eros i
Tanatos. Strah od individualnosti ne moè sam po sebi da objasni fenomen ukalupljivanja
19
ljudskih bi}a, njihov pristanak na obavezu poistove}ivanja sa odre|enim tipom bi}a i
podre|ivanje sebe grupi. Ljudi se pla{e sebe, jer ne poznaju sebe. Odatle potreba za normom
koja }e spre~iti sve ispade koji mogu da ugroze dru{tveni poredak i miran san pojedinca.
Izgleda da su svi oblici organizovanja unutar dru{tva suvi{e osetljivi da bi omogu}ili slobodan
razvoj proizvodnih snaga. S kapitalisti~kim oblikom proizvodnje sve postaje mogu}e, sve
moè da bude kapitalizovano; ali, mogu}e je samo ono {to je dopu{teno. To zna~i da se
pojedinac svodi na oblik bi}a koji je ili normalan ili nenormalan; celina postoji samo kroz
diskurs kapitala, ostaju}i uvek izobli~ena i van ljudskog dometa. Strah od individualnosti
jasno je izraèn i u mnogim utopijama koje opisuju trijumf despotske ili egalitarne
racionalnosti.
Drugi deo eseja Contre la Domestication, Invariance (Anne VI, Srie II, no. 3, 1973)
20
Pobuna gimnazijalaca, Pariz, 1973.

Na osnovu prethodno re~enog, lak{e je shvatiti pravi zna~aj pokreta gimnazijalaca
(Pariz, prole}e, 1973). Ta pobuna je stavila u jasnu perspketivu ono {to je maja 1968.
bilo samo nazna~eno: kritiku represivne svesti. Represivna svest se razvijala zajedno
sa marksizmom sve dok je ovaj pretendovao na ulogu konkretne fomule za
budu}nost ljudske vrste: smatralo se da }e proleterska revolucija izbiti ~im razvoj
proizvodnih snaga to omogu}i. Ta legalisti~ka i represivna svest operi{e tako {to
procenjuje sve popularne ustanke, progla{avaju}i ih za nezrele, sitnoburòaske, delo
neodgovornih elemenata, itd. Ona seè do samih korena postvarenja, jer ona moè
da postoji samo kao organizovana svest, u obliku partija, sindikata i sli~nih grupacija.
Svaki od tih oblika organizuje represiju protiv onih koji nisu organizovani ili koji to
nisu u skladu sa odre|enim na~elima. Razlika izme|u tih organizacija meri se samo
koli~inom represije koju su spremne da upotrebe.
U ovom slu~aju, kritika represivne svesti nije direktno napala mit o proletarijatu i u{la
u raspravu o tome ve} indirektno, ignori{u}i ga ili mu se podsmevaju}i. Mladi ljudi
nisu upali u zamku traènja neke na radni{tvo usmerene organizacije u cilju
stvaranja jedinstvenog fronta, kao {to je to bilo 1968. Ali, zato su politi~ari svih fela
po~eli da im se preporu~uju ne bi li i oni bili uklju~eni: komunisti, socijalisti i
njihovi sindikati (1) jurili su za gimanzijalcima i uveravali ih da su svi oni nekako na
istoj strani. Kada su u~enici istupili iz zajedni~kih demonstracija, {to se dogodilo vi{e
puta, to je odjednom razotkrilo opscenu maskaradu politi~ara koji su prodavali svoju
robu: stare politi~ke pla}enike i okorele zavodnice iz komunisti~kih partija i sindikata,
koji su pet godina nakon 1968. otkrili politi~ki zna~aj mladih i sada mar{irali traè}i
odlaganje vojne slu`be za sve, dok su u~enici stajali sa strane i smejali se. Izgledalo je
kao da su mladi ostali bez duha i prepustili mesto svojim starateljima!
Na jo{ ve}i podsmeh nai{li su svi oni politi~ari koji su za vreme tih doga|aja jo{
jednom nagla{avali primat proletarijata, tvrde}i da je nastupio kriti~ni revolucionarni
trenutak u kojem bi trebalo organizovati {trajk kvalifikovanih radnika naravno,
samo zato {to niko od njih nije mogao da zamisli revoluciju koja ne bi bila obu~ena u
radni~ke kombinezone. Kvalifikovani radnici nisu nikakva pretnja za kapitalisti~ki
sistem; kapitalisti~ki oblik proizvodnje je odavno prihvatio rast nadnica; {to se radnih
uslova ti~e, kapital raspolaè svim sredstvima da ih pobolj{a. âk je i ukidanje
pokretnih traka uveliko priznata opcija me|u nekim gazdama.
Pobuna gimanzijalaca je izvrgla ruglu dru{tvene institucije i sve njihove branioce.
Oni koji su se udostojili (iako nevoljno) da se spuste na nivo na{e dr~ne mladeì
ispali su sme{ni; ali, {ta da se radi: rekuperacija ima svoju cenu. S druge strane, oni
koji su neuspe{no poku{ali da pokret preotmu iznutra, nastavili su da o njemu
govore s prezirom, {to ih sigurno nije ~inilo manje sme{nim. Ipak, do{lo je do
promene u pona{anju vlasti: iza{li su me|u u~enike s poznatom pri~om o
predstavnicima i parlamentu koje treba iskoristiti za re{avanje svih otvorenih pitanja.
Mladi su se pona{ali kao da ovi ne postoje. Kao i maja 1968, nije bilo nikakve
komunikacije, ni trunke razumevanja me|u sukobljenim stranama (Otvoreni smo za
argumente, ali ja zaista ne razumem {ta oni ho}e, izjavio je ministar obrazovanja
Fontan). Oni su bili ube|eni da mladi èle da razgovaraju s njima i predo~e im svoje
21
argumente. To je bila revolucija samog ìvota (2), potraga za druga~ijim na~inom
ìvljenja. Dijalog bi trebalo da se vodi samo oko planova i ideja koji vode ostvarenju
te ùdnje. Nema dijaloga izme|u dru{tvenog poretka i onih koji èle da ga zbace.
Ako se dijalog ipak vidi kao mogu}nost, to je onda verovatno znak da je pokret po~eo
da se koleba.
Iza svega toga je stajala jedna izuzetno va`na ~injenica: sav ljudski ìvot, od samog
po~etka svog razvoja u granicama kapitalisti~kog dru{tva, doìveo je samo
osiroma{enje. [ta vi{e, kapitalisti~ko dru{tvo je smrt organizovana pod maskom
ìvota. Nije re~ o smrti kao prestanku ìvota ve} o smrti-za-ìvota, o smrti sa svom
supstancom i snagom ìvota. Ljudsko bi}e je mrtvo i svedeno na ritual kapitala. Mladi
ljudi jo{ uvek imaju snage da se odupru toj smrti; oni jo{ uvek mogu da se bune
protiv pripitomljavanja. Oni ho}e da ìve. Ali, u o~ima onih komotnih,
samozadovoljnih ljudi koji ìve od praznih snova i fantazija, taj zahtev, ta strasna
potreba je samo ne{to iracionalno, ili, u najboljem slu~aju, slika raja, koji je po
definiciji nedostiàn.
Mladi ostaju ozbiljan problem za kapital jer je re~ o delu dru{tva koji jo{ nije
pripitomljen. Gimnazijalci nisu demonstrirali samo protiv vojne slu`be i vojske ve}, u
istoj meri, i protiv {kole, univerziteta i porodice. [kola funkcioni{e kao organizacija
pasivnosti duha, {to vaì ~ak i kada se primenjuju aktivne i liberterske metode;
oslobo|enje {kole je mogu}e samo kao oslobo|enje od prinude. U ime istorije, nauke
i filozofije svaki pojedinac se usmerava kroz koridor pasivnosti u svet okruèn
zidovima. Znanje i teorija su poput svih drugih nepremostivih prepreka koje nas
spre~avaju da prepoznamo jedni druge i koje dijalog ~ine nemogu}im. Razgovor
moè da se odvija samo kroz odre|ene kanale, i to je sve. Na kraju te linije stoji
vojska, fabrika pripitomljavanja. Ona organizuje ljude u op{tu volju za ubijanjem
drugih, struktuiraju}i podeljenost koja ve} utisnuta kroz svetovni moral i njegov
nauk o mojoj naciji i drugim ljudima, koji su svi potencijalni neprijatelji. Ljudi se
obu~avaju i obrazuju kako da opravdaju ono za {ta nema opravdanja ubijanje
mu{karaca i èna.
Svesni smo da je agitacija pokreta pre Uskrsa bila velikim delom reformisti~ka. Taj
reformisti~ki aspekt je omogu}io rekuperaciju pokreta, ali to nas ovde ne zanima jer
ne govori ni{ta o pravoj prirodi borbe na{e vrste protiv kapitala. Kao i Maj 68, i ovaj
pokret je bio povr{an (iako je samo mnogo radikalnija agitacija odozdo mogla da ga
uop{te izbaci na povr{inu) i sigurno }e otvoriti vrata unapre|enom, restruktuiranom
obliku despotizma kapitala, pomaù}i mu da bolje shvati nu`nost svoje
modernizacije.

Napomene
1. Pobuna gimnazijalaca je po~ela 22. marta kada je 30.000 u~enika demonstriralo protiv
Debreovog zakona koji je predvi|ao obavezni vojni rok od 15 meseci (prethodno dve godine)
za sve osamnaestogodi{njake, bez mogu}nosti odlaganja za mla|e od 21 godine. U prvoj
polovini aprila bilo je vi{e velikih demonstracija (na jednima je, barem po pisanju Timesa od
10. aprila 1973, bilo 100.000 u~esnika), ne samo u Parizu ve} i u Strazburu i drugim gradovima.
U gimnazijama su bili osnovani {trajka~ki komiteti, a zatim i generalno ve}e. Komiteti su
najve}im delom bili pod kontrolom politi~kih aktivista, uglavnom mladih trockista iz Lige
revolucionarnih komunista i Marksisti~ke alijanse. Tim aktivistima je uspelo da, uprkos
zna~ajnoj opoziciji me|u u~enicima, uspostave kontakt sa sindikatima, koji su prethodno
objavili op{irnu deklaraciju podr{ke {trajku gimnazijalaca. To je dovelo do zajedni~kih
22
demonstracija od 9. aprila, kada su lideri komunisti~kog sindikata CGT mar{irali na ~elu
kolone. (nap. prev. engleskog izdanja Dejvida Louneregana.)
2. Godine 1964. Kardan je uvideo zna~aj pobuna mladih, ali je na njih gledao kao na spoljni
~inilac koji mora biti iskori{}en. To je po~ast koju svaka ideologija odaje staroj ideji o svesti
nametnutoj spolja: Revolucionarni pokret }e biti u stanju da masovne pobune mladih usmeri
u pozitivnom pravcu. Ako uspe da otkrije novi i autenti~an jezik za kojim dana{nja omladina
traga, mo}i }e da pretvori njihovu pobunu u ferment dru{tvene promene, otkrivaju}i mladima
druge oblike borbe protiv sveta koji sada odbijaju. Socialisme ou Barbarie, No. 35, p. 35.
Tre}i deo eseja Contre la Domestication, Invariance (Anne VI, Srie II, no. 3, 1973)
23
Lutanje ~ove~anstva

Uvod ameri~kog izdava~a Black & Red
Ova dva eseja su prvi put objavljena u ~asopisu Invariance (Anne 6, Srie II No. 3,
1973) pod naslovima Errance de lhumanit; Conscience repressive; Communisme i Declin
du mode de production capitaliste ou declin de lhumanit? Autor je àk Kamat (Jacques
Camatte) koji je sara|ivao sa Amadeom Bordigom (1) i grupom marksisti~kih
teoreti~ara poznatih kao italijanska komunisti~ka levica.
Nakon pobune maja 1968. godine, Kamat je zajedno s prijateljima iz redakcije
Invariance zapo~eo kriti~ko preispitivanje aktivnosti italijanske komunisti~ke levice,
uklju~uju}i i kriti~ku analizu dela Bordige i Marksa.
Naziv ~asopisa je prvobitno trebalo da aludira na postojanost teorije proletarijata,
za~ete jo{ u vreme Lige komunista i Prve internacionale. Do 1973, kada je ~asopis
prestao da izlazi, kriti~ari su za ovu grupu govorili da ni{ta ne varira vi{e od
Invariance. Kroz svoju analizu ova grupa je do{la do zaklju~ka da je ono postojano
te`nja ka ponovnom otkri}u izgubljene ljudske zajednice i da se ona ne}e ostvariti
oìvljavanjem pro{losti, ve} samo kroz novo stvaranje. Njihova teorijska razmatranja
dovela su ih do potpunog odbacivanja teorije revolucionarnih organizacija i partija,
teorije revolucionarne svesti i teorije progresivnog razvoja proizvodnih snaga.
Maj 1968. u Francuskoj bio je dokaz da nam treba novi oblik ìvota, a ne samo novi
oblik proizvodnje. (iz poslednjeg broja prve serije Invariance, No. 3, 1973.)
Oba eseja je s francuskog preveo Fredi Perlman, uz pomo} @aka Kamata. (2)

Napomene
1. Amadeo Bordiga (1890-1970): Komunisti~ki teoreti~ar i aktivista. Prvi vo|a Komunisti~ke
partije Italije i njen prvi zna~ajni disident. Isklju~en iz partije jo{ 1930, dve godine nakon
njenog prelaska na kurs bolj{evizacije. Razvio doslednu kritiku staljinizma i birokratskog
socijalizma. Tvrdio je, nasuprot dogmi, da uslovi za revoluciju postoje jo{ od 1848. i da to
nema nikakve veze sa daljim razvojem proizvodnih snaga. Njegov u~enik, a kasnije kriti~ar,
àk Kamat, nadovezao se s tvrdnjom da su uslovi za obra~un s kapitalizmom postojali od kada
i kapitalizam. Uz sav kriti~ki odnos prema lenjinizmu, Bordiga je zadrào neke lenjinisti~ke
stavove, pre svega stav o vode}oj ulozi partije, {to je, uz iskustva iz 1968, bio jedan od glavnih
razloga za Kamatovo udaljavanje od njegovih pozicija. (nap. prev.)
2. Ovaj uvod Black & Red odnosi se na ~etiri eseja pod zajedni~kim naslovom Lutanje
~ove~anstva i esej Opadanje kapitalisti~kog oblika proizvodnje ili opadanje ~ove~anstva? koji su kasnije
objavljeni u zbirci Kamatovih eseja This World We Must Leave and Other Essays (Autonomedia,
1995). (nap. prev.)

24
1. Despotizam kapitala

Kada kapital ostvari stvarnu dominaciju nad dru{tvom on postaje materijalna
zajednica, prevazilaze}i vrednost i zakon vrednosti, koji i dalje opstaju, ali samo kao
ne{to prevazi|eno. Kapital u tome uspeva na dva na~ina: 1) obim rada potrebnog
za proizvodnju kapitala naglo se smanjuje (devalorizacija) i 2) odnosi razmene
ubrzano nestaju, prvo iz najamnog rada, zatim iz svih drugih ekonomskih
transakcija. Kapital koji je prvobitno zavisio od najamnog odnosa, postaje despot.
Gde god se ostvaruje neka vrednost ona se pripisuje kapitalu.
Kapital je proces. Taj kvalitet je stekao s razvojem fiktivnog kapitala, u fazi kada je
opozicija izme|u valorizacije i devalorizacije jo{ imala zna~enje, kada kapital jo{ nije
bio sasvim prevazi{ao zakon vrednosti.
Kapital kao proces je kapital u stalnom kretanju. On kapitalizuje sve, asimiluje sve i
od svega pravi svoju supstancu. Postav{i autonoman, on je samo postvarenje u
kretanju. Kapital je postao neopipljiv. Svoje bi}e taj masivni metabolizam koji
apsorbuje sve drevne mehanizme razmene ili ih svodi na razmenu biolo{kog tipa
on revitalizuje tako {to obezvre|uje ljudska bi}a u svim njihovim aktivnostima, ma
koliko fragmentarnim (to je razlog za{to kapital primorava ljude da se upu{taju u
najrazli~itije aktivnosti). Eksploatisano je ~itavo ~ove~anstvo. Vi{e nego ikada, izraz
eskploatacija ~oveka od strane ~oveka otkriva se kao potpuno deplasiran.
U svom usavr{enom izdanju kapital postaje predstava. U to stanje dospeva
zahvaljuju}i svojoj antropomorfizaciji, odnosno, kapitalizaciji ljudskih bi}a (1) i
zahvaljuju}i prevazilaènju starog op{teg ekvivalenta, zlata. Kapitalu je potrebna
idealna predstava, jer predstava ispunjena bilo kakvom supstancom blokira njegov
proces. Iako nije potpuno izgubilo vrednost kao moneta, zlato vi{e ne moè da igra
ulogu standarda. Novi standard postaje kapitalizovana ljudska aktivnost, sve dok i taj
oblik zavisnosti od vrednosti i njenog zakona ne po~ne da i{~ezava. Ova dinamika
podrazumeva integraciju ljudskih bi}a u proces kapitala i integraciju kapitala u duh ljudskih
bi}a.
Kapital postaje predstava tokom slede}eg istorijskog procesa: razmena vrednosti
postaje anonimna, ljudska bi}a postaju vlasni{tvo, ljudska akvisnost se svodi na rad, a
rad na apstraktni rad. Ovo vaì sve dok se kapital razvija na osnovu zakona
vrednosti. Kapital postaje autonoman tek kada po~ne da pripitomljuje ljudska bi}a.
Nakon analize, razgradnje i fragmentacije ljudskog bi}a, kapital ga rekonstrui{e kao
funkciju, integralni deo svog procesa. Ovo silovanje tela od strane duha omogu}ava
preobraàj duha u kompjuter koji moè da se programira po zakonima kapitala.
Upravo zbog svog mentalnog kapaciteta ljudska bi}a nisu sasvim porobljena, ve}
pretvorena u dobrovoljne robove kapitala. Najve}i paradoks je u tome {to upravo
kapital ponovo afirmi{e subjektivitet, koji je u vreme uspona razmenske vrednosti bio
potisnut. Kapital eksploati{e ~itavu ljudsku aktivnost. Marksovu tvrdnju da rad,
dodaju}i novu vrednost staroj, istovremeno odràva i ospoljuje kapital (2) moèmo
da korigujemo utoliko {to }emo re}i: ~itava ljudska aktivnost ospoljuje kapital.
Kapital kao predstava nadilazi staru kontradikciju izme|u monopola i konkurencije.
Izme|u razli~itih ~estica kapitala vlada konkurencija, a svaka teì da postane totalitet.
25
Proizvodnja i cirkulacija su ujedinjeni; drevna opozicija izme|u upotrebne i razmenske
vrednosti gubi smisao postojanja. Osim toga, potro{nja postaje delotvorna upotreba
ne samo materijalnih proizvoda ve}, najve}im delom, predstava koja sve vi{e oblikuje
ljudska bi}a kao bi}a kapitala i revitalizuje kapital kao op{tu predstavu. Cena vi{e nema
ulogu koju je imala u vreme formalne dominacije kapitala, kada je predstavljala
vrednost; cene postaju samo indikatori ili znaci predstava kapitala. Vi{e ni{ta ne moè
da bude besplatno. Kapital bi mogao da dodeli odre|enu koli~inu svojih proizvoda
svakoj isprogramiranoj individui (i bez posredovanja novca); ta koli~ina bi mogla da
zahteva odre|enu aktivnost koja se name}e inidividui. Takav despotizam bi mogao
da bude jo{ mo}niji od sada{njeg. Ljudi bi mogli da poèle da ponovo imaju novac
koji bi im omogu}io slobodan pristup najrazli~itijim robama.
Tokom svog razvoja kapital je uvek teìo negaciji klasa. U tome je kona~no uspeo
putem univerzalizacije najamnog rada i formiranjem, kao elementa prelazne faze,
onoga {to se naziva univerzalnom klasom: pukim zbirom proletarizovanih
mu{akaraca i èna, robova kapitala. Kapital je ostvario potpunu dominaciju
mistifikuju}i zahteve klasi~nog proletarijata i uspostavljaju}i kontrolu nad proleterom
kao proizvodnim radnikom. Ali, nakon {to je ostvario dominaciju posredstvom rada,
kapital je doveo i do nestanka klasa, jer je kapitalista, kao osoba, u tom procesu
eliminisan. (3) Dràva postaje dru{tvo kada najamni odnos biva preobraèn u odnos
prisile, u etatisti~ki odnos. U isto vreme, dràva postaje preduze}e ili posrednik izme|u
razli~itih bandi kapitala.
Buròasko dru{tvo je uni{teno; ono {to sada imamo je despotizam kapitala. Klasni
sukobi su zamenjeni ratovima izme|u gangsterskih organizacija koje su samo
varijeteti bi}a kapitala. Vladavina predstave ima za posledicu da sve organizacije koje
se suprotstavljaju kapitalu bivaju asimilovane; fagociti kapitala ih potpuno pro`diru.
To je stvarni kraj demokratije. Vi{e ne moè da se govori o klasi koja predstavlja
budu}e ~ove~anstvo, pa tako ni o nekoj partiji ili grupi koja bi imala taj kvalitet; vi{e
niko ne moè da igra ulogu predstavnika vlasti.
Reklamna industrija ubedljivo izraàva ~injenicu da je kapital predstava, da
preìvljava zahvaljuju}i tome {to je postao predstava u duhu svakog ljudskog bi}a
(spolja{nje koje postaje integralni deo unutra{njeg). Reklama je diskurs kapitala (4):
sve je mogu}e, sve norme su nestale. Reklama organizuje subverziju sada{njice u ime
prividno druga~ije budu}nosti.
Danas se suo~avamo s problemom kako da prose~nom Amerikancu omogu}imo da
se ose}a moralno ~istim dok flertuje, tro{i, kupuje druga ili tre}a kola. Jedan od
osnovnih zadataka u razvijanju te perspektive je da se ljudima ponudi odobrenje i
opravdanje za uìvanje u takvom pona{anju, da im se pokaè da ìvotna
zadovoljstva nisu nemoralna, ve} moralna. To dopu{tenje dato potro{a~u da
slobodno uìva u ìvotu, taj dokaz da ima pravo da se okruì proizvodima koji
oboga}uju njegovu egzistenciju i koji mu pruàju zadovoljstvo, treba da bude jedna
od glavnih tema ~itave reklamne industrije i svakog projekta koji za cilj ima
pove}anje prodaje. (5)
Dezintegracija svesti koja se manifestuje u pojavama kao {to su pokreti za
oslobo|enje èna i homoseksualaca ili antipsihijatrija (nastali nakon Frojda, Rajha i
na temeljima feministi~kog pokreta s po~etka ovog veka) nije znak istovremene
pojave revolucionarne svesti, ve} samo znak kraja bruòaskog dru{tva zasnovanog
na vrednosti, na strogim standardima koji su odre|ivali sve nivoe ljudske
egzistencije. Dezintergracija je po~ela u trenutku kada se op{ti ekvivalent sukobio s
26
cirkulacijom. Nekada{nji op{ti ekvivalent, koji je svemu davao usmerenje, sada je
izgubljen. Dràva mora silom da primorava podanike na po{tovanje normalnosti
definisane u skladu sa standardom na kojem po~ivaju sve dru{tvene vrednosti.
Zakon vrednosti je drào ljude u tamnici, primoravaju}i ih da se prilago|avaju
stereotipovima, strogo definisanim oblicima bi}a. U Kantovom kategori~kom
imperativu taj moralni standard je doìveo vrhunac. Progutav{i op{ti ekvivalent i
postav{i sopstvena predstava, kapital je uklonio sve zabrane i stroge obrasce. Od te
ta~ke ljudska bi}a su vezana za njegovo kretanje, gde je potpuno neva`no da li su
ljudska bi}a normalna ili nenormalna, moralna ili nemoralna.
*
Smrtno, ograni~eno ljudsko bi}e, individualac buròaskog dru{tva, nestaje. Ljudi
ùde za oslobo|enjem svog bi}a koje je u isto vreme dru{tveno bi}e i ~ove~anstvo.
Ali, kapital danas rekonstrui{e ~oveka, daju}i mu oblik i sadràj; zajedni~ko bi}e se
pojavljuje samo u obliku kolektivnog radnika, a individualac u obliku potro{a~a
kapitala. Po{to je kapital bezgrani~an, on omogu}ava ljudskom bi}u pristup stanju
koje je s one strane ograni~enog: pristup neprestanom ostvarenju putem prisvajanja
koje se nikada ne realizuje, stalno obnavljaju}i iluziju o neprekidnom procvatu.
Ljudsko bi}e u obliku kapitala vi{e ne moè da bilo koji doga|aj opazi kao ograni~en
ve} samo kao sekvencu jednog neprekidnog procesa. Uìvanje je dopu{teno, ali ne i
mogu}e. ôvek postaje ~ulni i pasivni posmatra~, a kapital ~ulno i nad~ulno bi}e.
Ljudski ìvot prestaje da bude proces i postaje linearan. Integrisan u proces kapitala,
~ovek vi{e ne moè da bude svoj. Ova integracija ga ispra`njava, stvaraju}i vakuum koji
mora neprestano da se ispunjava predstavama (kapitalom). Jo{ op{tije, kapital kao proces
obezbe|uje svoju dominaciju tako {to svaki drugi proces pretvara u linearan. On tako
prekida prirodne procese, {to vodi ka uni{tavanju prirode. Ali, ako ta destrukcija
ugrozi i njegov proces, on poku{ava da se prilagodi (na primer, kroz postupke i
sredstva protiv zaga|enja).
Neìvot postaje autonoman i trijumfuje. Smrt za ìvota: Hegel ju je naslutio, Ni~e
opisao, Rilke pevao o njoj, Frojd skoro institucionalizovao (instinkt smrti), dadaisti
izraàvali u svojim urnebesnim lakrdijama, a fa{isti uzdizali (pokli~ ìvela smrt!).
Ameri~ke feministikinje su je individualizovale: Mu{karac voli smrt; ona ga
seksualno uzbu|uje; po{to je ve} mrtav iznutra, on èli da umre. (6)
Autonomija forme uti~e na sve aspekte ìvota pod vla{}u kapitala. Znanje je vredno
samo ako je formalizovano, ako je ispra`njeno od sadràja. Apsolutno znanje je
tautologija koja se ostvarila; to je mrtva forma koja dominira nad ~itavim znanjem.
Nauka je njena sistematizacija, epistemologija njeno preobilje.
U eri svoje stvarne dominacije kapital se odmetnuo (kao {to su to rekli neki
kiberneti~ari); on je pobegao. (7) Ljudska bi}a nemaju vi{e nikakvu kontrolu nad
njim. (Ljudska bi}a u obliku proletera mogu, makar pasivno, da igraju ulogu barijere.)
On vi{e ne priznaje nikakva prirodna ograni~enja. Neki proizvodni procesi su se
tokom vremena sudarili s prirodnim ograni~enjima: s naglim rastom ljudske
populacije, uni{tavanjem prirode, zaga|enjem. Ali, na teorijskom planu, te barijere ne
mogu da se smatraju za ne{to {to kapital ne moè da prevazi|e. U ovom trenutku,
pred kapitalisti~kim oblikom proizvodnje nalaze se tri mogu}a pravca ili opcije (uz
mogu}nost uni{tenja ~ove~anstva; ovu hipotezu ne treba ignorisati):
potpuna autonomija kapitala: mehanicisti~ka utopija u kojoj ljudska bi}a postaju
prosta oru|a automatizovanog sistema, iako i dalje u ulozi izvr{ilaca;
27
mutacija ljudskih bi}a, ta~nije promena karakteristika vrste: proizvodnja savr{eno
programiranih bi}a, li{enih svih osobina vrste Homo Sapiens. Ova opcija ne zahteva
automatizovan sistem, jer bi ovakva bi}a radila sve {to je potrebno;
generalizovano ludilo: umesto samih ljudi, i na osnovu njihovih sada{njih
ograni~enja, kapital ostvaruje sve {to bi ljudska bi}a mogla da poèle (sve normalno
ili abnormalno); ali, ljudi ne nalaze sebe, a zadovoljenje se neprestano pomera u
budu}nost. Ljudska bi}a su uklju~ena u beg kapitala i omogu}avaju da se on
nastavi. (8)
Krajnji rezultat je uvek isti: razvoj ljudskog bi}a je zamrznut, u jednom slu~aju pre
nego u drugom. Navedene mogu}nosti su apstraktno radvojene; u stvarnosti one
deluju istovremeno i na kontradiktoran na~in. Da bi njegovo kretanje bilo
neprestano, kapital mora da apeluje na aktivnost ljudskih bi}a, da uzdiè njihovu
kreativnost. Da bi osigurao svoju vladavinu, on mora da deluje munjevito. On probija
sve vremenske i prostorne barijere koje su do skora spre~avale opadanje prirodnih
resursa (od kojih mnogi ne mogu biti zamenjeni ve{ta~kim sredstvima) i sumanut rast
ljudske populacije ({to za posledicu ima nestanak brojnih oblika ìvota).
Postaje jasno da razvijanje zastave rada ili njegovog ukidanja ostaje na terenu
kapitala, unutar okvira njegovog razvoja. âk se i pokret za neograni~enu slobodu
èlje pokazuje kompatibilnim s neograni~enim kretanjem kapitala.
Kapitalisti~ki oblik proizvodnje nije u fazi opadanja, niti moè da opada. Istina, buròasko
dru{tvo je dezintegrisano, ali to o~igledno nije vodilo u komunizam. Zato slobodno
moèmo da kaèmo da je komunizam nastojao da se afirmi{e kao opozicija buròaskom dru{tvu,
a ne kao opozicija kapitalu. Beg kapitala nije bio prime}en; u stvari, taj beg se dogodio
tek u vreme uspona fa{ista, nacista, Narodnog fronta, New Deala, itd. pokreta koji
su ozna~ili prelaz iz formalne u stvarnu dominaciju kapitala. Smatralo se da }e
komunizam nastati podru{tvljavanjem ljudske aktivnosti, {to }e nu`no ukinuti
privatno vlasni{tvo, dok se u stvarnosti kapital nametnuo kao jedina materijalna
zajednica.

Napomene
1. Ovo ne isklju~uje suprotnu dinamiku: kapital primorava ljudska bi}a da budu ljudska.
2. Karl Marx, Grundrisse (Nacrt za kritiku politi~ke ekonomije), London: Pelican, 1973, p. 365
3. Ovde uo~avamo izvesno naginjanje azijatskom obliku proizvodnje, u kojem klase nikada
ne mogu da postanu autonomne; u kapitalisti~kom obliku proizvodnje klase bivaju
apsorbovane.
4. Videti kod D. Verres, Le discourse du capitalisme, ed. LHerne. Zanimljiv materijal moè da se
na|e i kod Bodrijara (Baudrillard): Le systme des objets i Pour une critique de lconomie politque
du signe, ed. Gallimard.
5. Dichter, citirano u Bodrijar, Le systme des objets, pp. 218-219
6. Valerie Solans, The SCUM Manifesto (The Society for Cutting Up Men), New York: Olympia
Press, 1970.
7. Automatizaciju kapitala smo analizirali u tekstu Le VIe chapitre indit du Capital et louvre
conomique de Marx (1966.), posebno u napomenama dodatim 1972.
U jednom od narednih ~lanaka ovu temu }emo istraìti jo{ temeljnije, u nastojanju da
pokaèmo da je Marks ovaj problem otvorio, ali ne i prepoznao u celini, kao i da analiziramo
moderni kapitalisti~ki oblik proizvodnje. To }e nas odvesti ka definiciji rada i njegove uloge u
28
razvoju ~ove~anstva. G. Brul je ve} zapo~eo ovu analizu u svom ~lanku objavljenom u
Invariance No. 2, Seri II: Le tarvail, le travail productive et les mythes de la classe ouvrire et de la
classe moyenne/ Rad, produktivni rad i mitovi o radni~koj i srednjoj klasi.
Uop{teno govore}i, koncept rada je reduktivan: on obuhvata samo jedan deo ljudske
aktivnosti. Ali, zahtev za njegovim ukidanjem je zahtev za uni{tenjem te preostale aktivnosti,
koja ostaje utopijska ambicija kapitala. Projekat komunizma pripada kontekstu ljudskog
ìvota; aktivnost je samo jedan oblik ispoljavanja tog ìvota. Ljubav, meditacija, sanjarenje,
igra i druge manifestacije ljudskog bi}a ostaju izvan sfere ìvota ako upadnemo u zamku
koncepta rada. Marks je definisao rad kao aktivnost koja menja prirodu materije iz bilo kog
razloga, ali taj koncept prirode vi{e ne vaì. U periodu dominacije kapitala ljudsko bi}e vi{e
nije u kontaktu s prirodom posebno tokom rada. Izme|u prirode i pojedinca stoji kapital.
Kapital je postao priroda.
S druge strane, u svojim takozvanim filozofskim radovima, Marks je jasno govorio o
ljudskoj aktivnosti kao celini i naglasio da komunizam ne moè da se svede samo na
oslobo|enje rada. Ovo stanovi{te nije sasvim nestalo iz kasnijih Marksovih radova, uspev{i da
se odrì uporedo s konceptom revolucionarnog reformizma izraènim u Kapitalu. Marksisti
su kasnije pojednostavili ovaj problem: uzdizali su rad, prost i ~ist. U delima Trockog, da
navedemo samo taj primer, nema ni traga od Marksove sloène analize; tim radovima vlada
jezik pripitomljavanja, jezik kapitala: îtava istorija ~ove~anstva je istorija organizovanja i
edukacije ~ovekovog dru{tvenog bi}a za rad, s ciljem da se postigne {to ve}a produktivnost.
(Trocki, Terorizam i komunizam)
8. Ova mogu}nost je opisana i prenagla{ena u Alvin Toffler: Future Shock.
29
2. Razvoj proizvodnih snaga
Pripitomljavanje ljudi

Kapitalisti~ki oblik proizvodnje moè da u|e u fazu opadanja samo sa izbijanjem
revolucije protiv kapitala. Ali, do sada smo imali samo vekove opadanja ljudskih bi}a
koje je kapital uspeo da pripitomi. To pripitomljavanje je razlog za{to proletarijat kao
klasa ne moè da oslobodi ~ove~anstvo. Razvoj proizvodnih snaga se nastavlja, ali to
su snage kapitala.
Kapitalisti~ka proizvodnja razvija tehnike i kombinacije dru{tvenih proizvodnih
procesa tako {to istovremeno koristi dva izvora sveg bogatstva: zemlju i radnika. (9)
Besmisleno je trvditi da su proizvodne snage ~ove~anstva prestale da se razvijaju, da
je kapitalisti~ki oblik proizvodnje po~eo da se raspada. Takve tvrdnje otkrivaju
nesposobnost mnogih teoreti~ara da sagledaju beg kapitala, pa tako i da shvate
komunizam i komunisti~ku revoluciju. Paradoksalno, Marks je analizirao razgradnju
buròaskog dru{tva i uslove za razvoj kapitalisti~kog oblika proizvodnje s ciljem da
sagleda dru{tvo ~ije bi proizvodne snage mogle da se razvijaju slobodno. Ono {to je
Marks predstavio kao projekat komunizma, ostvario je kapital.
Marks je razvio dijalektiku razvoja proizvodnih snaga (10). Smatrao je da oslobo|enje
ljudi zahteva najpotpuniji razvoj tih snaga. Komunisti~ka revolucija kraj
kapitalisti~kog oblika proizvodnje trebalo je da nastupi kada taj oblik proizvodnje
vi{e ne bude dovoljno prostran za proizvodne snage. Ali, Marks je upao u klopku
jedne dvosmislenosti. Mislio je da je ljudsko bi}e prepreka koju kapital ne moè da
prevazi|e, ali i da kapital moè da ga skr{i poput okova koji ometaju njegov dalji
razvoj, ~ime je, u isto vreme, sugerisao da kapital moè da prevazi|e ljudsku barijeru.
Tako je do{ao do teze o samonegaciji kapitala. Ta samonegacija se ispoljava u obliku
kriza, u kojima je Marks video znak pregrupisavanja ili regeneracije kapitala (kroz
uni{tavanje proizvoda koji blokiraju njegov proces, {to je samo jo{ jedan razlog za{to
kapital mora da nestane) ili kao trenutak u kojem kapital zaista biva uni{ten.
Drugim re~ima, iako je obezbedio sve elemente neophodne za razumevanje stvarne
dominacije kapitala nad dru{tvom, Marks nije razvio koncept; nije primetio beg
kapitala. Po Marksu, zlato je zadràlo ulogu barijere kapitalu, kontradikcija izme|u
valorizacije i devalorizacije je ostala na snazi, a izrabljivanje i otu|enje proletera je
ostalo prepreka za dalji razvoj kapitala.
U razvoju proizvodnih snaga nastupa faza kada proizvodne snage i sredstva
trgovine dolaze u koliziju, {to u postoje}im uslovima izaziva samo {tetu; produktivne
snage postaju destruktivne (mehanizacija i novac)
(Pre nego {to nastavimo sa ovim citatom, treba spomenuti one koji tvrde da kapital
danas razvija samo destruktivne snage. Vidimo da je po Marksu kapital jo{ 1847. bio
destruktivan.)
Iz tog sukoba nastaje klasa koja mora da nosi sav teret ovog dru{tva ne uìvaju}i u
njegovim blagodetima i koja, budu}i izgnana iz dru{tva, mora da bude u totalnom
sukobu sa svim ostalim klasama. Tu klasu ~ini najve}i deo stanovni{ta i u njoj se ra|a
30
svest o nu`nosti istinske revolucije, komunisti~ka svest, koja se, naravno, moè javiti i
u drugim klasama na osnovu sagledavanja poloàja ove klase. (11)
Proletarijat je bio velika nada Marksa i revolucionara njegove epohe. To je bila klasa
~ija }e borba za slobodu osloboditi ~itavo ~ove~anstvo. Marksovo delo je u isto vreme
analiza kapitalisti~kog oblika proizvodnje i uloge proletarijata u tom procesu. To je
razlog za{to su teorija vrednosti i teorija proletarijata povezane, iako ne direktno:
Prethodno izloèna primena Rikardove teorije, da ~itav dru{tveni proizvod pripada
radnicima kao njihov proizvod, jer su oni jedini stvarni proizvo|a~i, vodi direktno ka
komunizmu. Ali, kao {to je Marks pokazao u gore navedenim odlomcima, s
formalnog ekonomskog stanovi{ta to je neta~no, jer se radi samo o primeni etike na
ekonomiju. Prema zakonima buròaske ekonomije, najve}i deo proizvoda ne pripada
radnicima koji su ga proizveli. I ako mi sada kaèmo: to je nepravedno, to ne moè
tako, to nema direktne veze sa ekonomijom, na taj na~in mi samo kaèmo da je ta
ekonomska ~injenica u suprotnosti s na{im moralnim ose}anjem. Zato svoje
komunisti~ke zahteve Marks nikada nije zasnivao na tome, ve} na neminovnom
kolapsu kapitalisti~kog oblika proizvodnje, koji se, sve jasnije, svakodnevno odvija
pred na{im o~ima (12)
Marks nije razvio filozofiju eksploatacije, ~esto je napominjao Bordiga. Kako }e
kapitalisti~ki oblik proizvodnje biti uni{ten i u ~emu treba da se sastoji to
uni{tavanje? (Vidimo da je Engels jo{ 1884. dao argumente onima koji danas
govore o opadanju kapitalizma.) To nigde nije jasno re~eno. Posle Marksa proletarijat
je i dalje bio smatran za klasu neophodnu za to uni{tenje, za kona~no ukidanje
kapitalizma; podrazumevalo se da }e proletarijat prosto biti prisiljen da to uradi.
Bern{tajn je uo~io taj aspekt Marksove teorije i stavio sebi u zadatak da dokaè da ne
postoji kontradikcija koja neminovno vodi ka ukidanju kapitalizma. (13) Ali, to ga je
samo navelo da postane apologeta starog buròaskog dru{tva koje je kapital pretio da
uni{ti, posebno posle 1913; od tada njegov rad ni u ~emu nije doprineo boljem
sagledavanju sada{nje situacije.
Marks je za sobom ostavio dovoljno materijala za prevazilaènje teorije vrednosti, ali i
za nu`no prevazilaènje teorije proletarijata. Te dve teorije su povezane i dokazuju
jedna drugu. U Grundrisse Marks slavi kapitalisti~ki oblik proizvodnje kao
revolucionaran. Ono {to tu nije izri~ito re~eno je da je proletarijat revolucionaran
samo u meri u kojoj u sebi nosi unutra{nje zakone kapitalizma. Proletarijat je prisutan
u analizi; Marks zatim tvrdi da }e beda nu`no podsta}i proletere na pobunu koja }e
uni{titi kapitalisti~ki oblik proizvodnje i tako osloboditi sve ono {to je u tom obliku
proizvodnje progresivno, konkretno, te`nju ka daljem razvoju proizvodnih snaga.
Proletarijat se u Kapitalu vi{e ne tretira kao klasa koja }e uni{titi buròasko dru{tvo,
kao negacija na delu. Klasa o kojoj je ovde re~ je radni~ka klasa, manje-vi{e
integrisana u dru{tvo i posve}ena revolucionarnom reformizmu: borbi za ve}e
nadnice, protiv te{kog rada za ène i decu, za skra}ivanje radnog dana.
Na kraju prvog toma Marks je objasnio dinamiku koja vodi ka eksproprijaciji
posednika, ka uve}avanju bede (14) {to }e prisiliti proletarijat da se pobuni protiv
kapitala. (15)
U tre}em tomu, kao i u Kritici Gotskog programa, Marks nije prikazao pravi
diskontinuitet izme|u kapitalizma i komunizma. Razvoj proizvodnih snaga se
nastavlja. Diskontinuitet je samo u izokrenutim ciljevima proizvodnje (posle
revolucije dolazi samo do privremenog prekida). Cilj vi{e nije bogatstvo ve} ljudska
31
bi}a. Ali, ako izme|u kapitalizma i komunizma nema pravog prekida, onda ljudi
moraju dobrovoljno da se promene: kako druga~ije postaviti nove ciljeve? U ovoj
ta~ki Marksov revolucionarni reformizam dolazi do punog izraàja. Prelazna faza,
diktatura proletarijata, jeste period reformi, od kojih su najva`nije skra}ivanje radnog
dana i uvo|enje radnih priznanica. Iako na tome ne moèmo da insistiramo, ovde
prime}ujemo vezu izme|u reformizma i diktature. (U Grundrisse prelaznu fazu ~ini
kapitalisti~ki oblik proizvodnje, {to je od velikog zna~aj za na~in na koji danas
defini{emo komunizam.)
Izgledalo je da proletarijat treba da preusmeri razvoj proizvodnih snaga od pola
vrednosti ka polu ~ove~anstva. Moglo se dogoditi da proletarijat bude integrisan u
kapital, ali sledi momenat koji su mnogi marksisti te{ko zloupotrebljavali krize
kapitala su te koje }e uni{titi materijalne rezerve proletarijata i navesti ga da se vrati
svojoj revolucionarnoj ulozi. Pobuna protiv kapitala tako opet postaje mogu}a.
Zato se moè re}i da Marksovo delo u velikoj meri predstavlja autenti~nu svest
kapitalisti~kog oblika proizvodnje. Buròazija i kapitalisti mogli su da uz pomo} svojih
razli~itih teorija razviju samo la`nu svest. [ta vi{e, kapitalisti~ki oblik proizvodnje je
ostvario Marksov proleterski projekat. Ostav{i na usko marksisti~kom terenu, proletarijat
i njegovi teoreti~ari su bili opkoljeni sledbenicima kapitala. Ostvariv{i punu
dominaciju, kapital je potvrdio vrednost Marksove teorije u njenoj redukovanoj
formi (kao istorijskog materijalizma). Nema~ki proletarijat, koji je po~etkom ovog
veka smatrao da }e njegove akcije uni{titi kapitalisti~ki oblik proizvodnje, nije shvatio
da su te akcije samo poku{aj da se preuzme uprava nad njim. La`na svest je ovladala
proletarijatom.
Istorijski materijalizam je glorifikacija lutanja ~ove~anstva koje je trajalo vi{e od
jednog veka: glorifikacija razvoja proizvodnih snaga kao osnovnog uslova
oslobo|enja. Ali, razvoj po definiciji pripada sferi neograni~enog ili la`no
ograni~enog. Ko }e odretiti pravu meru razvoja proizvodnih snaga i proceniti da li je
veliki dan do{ao? Za Marksa, tu je bila re~ o dvostrukom i kontradiktornom procesu:
razvoju proizvodnih snaga i uve}avanju bede proletarijata; to mora da vodi ka
revolucionarnom sukobu. Drugim re~ima, bila je re~ o suprotnosti izme|u
dru{tvenog karaktera proizvodnje i privatnog prisvajanju plodova te proizvodnje.
Trenutak u kojem proizvodne snage dostiù nivo razvoja potreban za preobraàj
oblika proizvodnje trebalo je da ozna~i po~etak krize kapitalizma. Ta kriza je trebalo
da razotkrije ograni~enja ovog oblika proizvodnje, njegovu nesposobnost da podrì
proizvodne snage, da u~ini vidljivim antagonizam izme|u proizvodnih snaga i
kapitalisti~kog oblika proizvodnje. Ali, kapital je izmakao; on je apsorbovao krizu i
uspeo da obezbedi materijalne rezerve proletarijata. Mnogima nije preostalo ni{ta
drugo nego da nastave da pri~aju isto: tako jedni govore da proizvodne snage jo{
nisu dovoljno razvijene, drugi opet kaù da je njihov razvoj zaustavljen. Obe strane
svode problem na pitanje organizacije avangarde, partije ili razvijanja tehnika za
razvoj klasne svesti.
U kontekstu lutanja ~ove~anstva, razvoj se odvija u okvirima mistifikacije.
Mistifikacija je za Marksa bila rezultat izokretanja odnosa: kapital, proizvod aktivnosti
radnika, predstavlja se kao kreativno bi}e. Ta mistifikacija se zasniva na stvarnim
procesima; sama dinamika stvarnosti je ta koja mistifikuje ovaj odnos. Ona je
prisutna ~ak i u borbi proletarijata protiv kapitala; op{ta mistifikacija je trijumf
kapitala. Ali, ako je putem antropomorfizacije kapitala ta mistifikovana stvarnost
postala jedina stvarnost, onda pitanje treba postaviti druga~ije:
32
1) Po{to je mistifikacija stabilna i realna, onda nema smisla ~ekati na demistifikaciju
koja }e samo razotkriti istinu o prethodnom stanju stvari. 2) Po{to je kapital izmakao,
mistifikacija se ukazuje kao jedina stvarnost; ali, ona je sada apsorbovana u ovaj
beg kapitala, {to je ~ini neoperativnom, ~injenicom od drugorazrednog zna~aja.
Ono {to sada imamo je despotizam kapitala.
Kada bi mistifikacija i dalje bila operativna, to bi zna~ilo da su u uslovima neprestane
mistifikacije ljudi sposobni da uspostavljaju stvarne odnose. U stvarnosti, mistifakcija
je bila operativna sve dok nije postala jedina stvarnost. To se odnosi na raniji, ve}
okon~an istorijski period. Me|utim, to ne zna~i da treba umanjiti zna~aj razumevanja
i istraìvanja tog procesa da bi se ispravno sagledali svi stvarni ~inioci koji su tokom
prethodnih epoha vodili ka sada{njoj fazi kapitalisti~kog oblika proizvodnje.
I sada{nja mistifikuju}a-mistifikovana i ranija mistifikovana stvarnost moraju biti
uni{tene. Mistifikaciju je mogu}e razotkriti samo kroz raskidanje sa svim
predstavama kapitala i ako se odbace sve iluzije o ograni~enjima tog raskida.
Marksovo delo je zna~ajno za razumevanje nu`nosti tog raskida. Ali, ono sadrì
zna~ajnu gre{ku: Marks nije uspeo da objasni ~itav opseg mistifikacije, jer nije
primetio ~injenicu da je kapital izmakao.
Nekada je razotkrivanje mistifikacije bilo dovoljno da pokrene revoluciju;
revolucionarni proces je vodio ka njenom uni{tenju. Ali, ljudi su danas sputani ne
samo okovima klasnog odre|enja, koje nose vekovima ve} i kao biolo{ka bi}a. Ono {to
danas treba uni{titi je Totalitet. Demistifikacija vi{e nije dovoljna. Pobuna ljudskih bi}a
neposredno ugroènih u svojim svakodnevnim ìvotima zahteva da se ide dalje od
demistifikacije. Ono {to treba stvoriti je druga~iji ìvot. Taj problem se nalazi izvan
starog pristupa radni~kog pokreta i njegove nekada{nje prakse, kao i izvan kritike
koja je taj pokret smatrala za puku ideologiju, a ljudska bi}a kao ideolo{ki talog.

Napomene
9. Marks, Kapital, tom I.
10. Ovo zahteva detaljno istraìvanje koje treba da obuhvati i analizu rada. To istraìvanje
smo zapo~eli u narednom ~lanku (Opadanje kapitalisti~kog na~ina proizvodnje ili opadanje
~ove~anstva?); u njemu su izloèni na{i prvi zaklju~ci. Posebno smo hteli da analiziramo stanje
ove dekadencije ~ove~anstva, kako se ona ispoljava, itd. S tim u vezi, ukazali smo i na
direktnu spregu izme|u kretanja vrednosti i dijalektike proizvodnih snaga. Kraj kretanja
vrednosti i kapitala je kraj jednog oblika predstavljanja i njegove autonomije. Marksisti~ka
dijalektika bi}e potpuno prevazi|ena.
11. Marks-Engels, Nema~ka ideologija.
12. Engels, predgovor za Marksovu Bedu filozofije.
13. Bern{tajn, videti (engleska izdanja) The Movement of Income in Modern Society i Crisis and
Possibilities of Adaptation, sve u Presuppositions of Socialism and the Tasks of Social Democracy,
Rowohlt Verlag, pp. 75ff.
14. Bordiga je ~esto podse}ao da ovde treba biti oprezan i ne svoditi tu dinamiku na ~isto
ekonomski koncept.
15. Marks, Kapital, tom I.

33
3. Represivna svest

Mistifikacija ne uti~e samo na kapitalisti~ko dru{tvo ve} i na teoriju kapitalizma.
Marksisti~ka teorija uzdignuta na nivo proleterske svesti predstavlja novi oblik svesti:
represivnu svest. Ovde }emo opisati neke njene karakteristike, ostavljaju}i po strani
pitanje da li je taj oblik svesti tokom istorije uvek bio represivan.
Predmet represivne svesti jeste cilj za koji smatra da nad njim ima punu kontrolu.
Po{to izme|u tog cilja i neposredne stvarnosti postoji jaz, ta svest nu`no postaje
teolo{ka; ona razvija suptilne razlike izme|u mininalnog ili neposrednog programa i
maksimalnog, budu}eg ili posrednog programa. Ali, kako se put ka njenom
ostvarenju produàva, ta svest od same sebe pravi cilj i postvaruje se u obliku
organizacije koja otelovljuje taj cilj.
Ta svest teì da ~itavu stvarnost satera u svoje okvire. To je izvor svih sofizama o
suprotnosti izme|u objektivnih i subjektivnih elemenata. Ta suprotnost je stvarna, ali
ne sme da postoji. Upravo zbog svoje nesposobnosti da bude, ona mora da negira i
prezire sve {to poku{ava da se ispolji, da postoji.
Drugim re~ima, ta svest postoji, ali da bi bila stvarna potrebni su joj odre|eni
doga|aji. Kao proizvod pro{losti, ona uporno odbija sve aktuelne doga|aje. Zato ta
svest moè da postoji samo kao stalna polemika sa stvarno{}u. Ona odbija sve. Ona
moè da preìvi samo kao zamrznuta, tako {to postaje sve totalitarnija. Da bi bila
delotvorna, mora da se organizuje: odatle mistika partije, saveta i drugih oblika
koagulacije despotske svesti.
Svaki oblik direktne akcije koji ne prepoznaje tu svest (kao i svaka politi~ka
organizacija koja za sebe tvrdi da poseduje ispravnu svest), nosi njeno prokletstvo.
Osude su uvek pra}ene izgovorima: nestrpljenjem onih koji se bune, nedostatkom
zrelosti, provokacijama vladaju}e klase. Sliku kompletira beskrajna litanija
sitnoburòaskih elemenata: ve~itih anarhista, utopijskih intelektualaca ili mladih
buntovnika. Borba nije prava ako nije podstakla klasnu svest; neki idu dotle da
prièljkuju rat koji bi kona~no stvorio tu svest.
Teorija se izokrenula u represivnu svest. Proletarijat je postao mit, ne u smislu
postojanja, ve} u smislu njegove revolucionarne uloge, kao klase koja }e osloboditi ~itavo
~ove~anstvo i tako razre{iti sve dru{tveno-ekonomske kontradikcije. U stvarnosti,
proletarijat je postojao u svim zemljama pod formalnom vla{}u kapitala, gde i danas
~ini ve}inu stanovni{tva; u tim zemljama veliki broj mu{akaraca i èna i dalje ìvi u
uslovima proletarijata iz XIX veka.
Ali, aktivnost svih partija i grupa je organizovana oko tog mita: sve po~inje pojavom
klase koja je definisana kao jedina revolucionarna klasa u istoriji ili makar kao
najrevolucionarnija. Sav prethodni istorijski razvoj je vodio ka pojavi te klase, a svi
raniji doga|aji su od drugorazrednog zna~aja u pore|enju sa odnosima i praksom
koje stvara proletarijat. Mit odre|uje i pona{anje: svako ko je proleter je spa{en; onaj ko
nije, mora da se nekako iskupi za greh svog neproleterskog porekla, na primer tako
{to }e svoju kaznu odsluìti rade}i u fabrici. Svoj revolucionarni karakter neka grupa
moè da potvrdi samo ako kao dokaz izloì nekoliko autenti~nih proletera;
prisustvo makar jednog ~oveka sa ùljevitim rukama je garancija njene
34
revolucionarne autenti~nosti. Sam program grupe, njena teorija, ~ak i akcije, prestaju
da budu va`ni; sve zavisi od prisustva ili odsustva proletera. Tako ovaj mit odràva
i oìvljava antagonizam izme|u intelektualnog i manuelnog. Mnogi zagovornici
radni~kih saveta su razvili pravi kult antiintelektualizma koji im je sluìo kao zamena
za teoriju i opravdanje za sve postupke. Slobodni su da izgovore svaki idiotizam; oni idu u
raj; naime, oni su proleteri.
Kao {to se smatralo da onaj ko napusti partiju vi{e nije revolucionar, tako se smatralo
kako nije mogu}e da neko bude revolucionar, a da pri tom ne èli da postane
proleter, da stekne sve vrline tog statusa. Kontrarevolucija se zavr{ava na mitskoj
granici koja razdvaja proletarijat od ostatka dru{tvenog tela. Svaka akcija u ime
proletarijata je opravdana. U akciju se ne kre}e iz potrebe za akcijom, zbog mr`nje
prema kapitalu ve} zato da bi se obnovila klasna osnova proletarijata. Misao i akcija
gube svaku neposrednost.
To je na~in na koji je, naro~ito nakon 1945, proletarijat nadìveo sebe: kroz svoj mit.
Istorijski osvrt na revolucionarni proleterski pokret ukazuje na ograni~eni karakter
ove klase. Sam Marks je jasno izloìo njen reformisti~ki karakter. Od 1848, kada je
traìo pravo na rad, do perioda 1917-1923, kada je zahtevao punu zaposlenost i
samoupravljanje radni~kih sindikata, borbeni proletarijat nikada nije su{tinski
iskora~io iz kapitalisti~kog sistema. To naizgled protivre~i Marskovoj tvrdnji iz
njegovog teksta Kriti~ki osvrt jednog Prusa na ~lanak Kralj Prusije i dru{tvene reforme: U
ovom trenutku proleterski pokret se zaista ispoljava kao klasa bez rezervi, kao totalna
negacija. On je primoran da izvr{i dubok prodor koji }e omogu}iti da se shvati pravo
zna~enje komunisti~ke revolucije, odnosno komunizma. (16) Marks je bio u pravu;
ali, kapitalisti~ki oblik proizvodnje je, da bi preìveo, bio primoran da poni{ti tu
subverzivnu negaciju. Proletarijat koji je bio izvan dru{tva, kao {to su to Marks i
Engels konstatovali u Nema~koj ideologiji, postajao je sve vi{e integrisan u dru{tvo; bio
je integrisan tako {to je bio primoran da se bori za opstanak, za ja~anje svog pokreta;
{to se vi{e organizovao, to je vi{e postajao reformisti~ki. U slu~aju nema~ke
Socijalisti~ke partije uspelo mu je da formira ~itavo kontradru{tvo, koje je na kraju
ipak bilo apsorbovano u dru{tvo kapitala; proletarijat kao negacija je postao pro{lost.
(17)
Zar Kaucki, Bern{tajn i Lenjin nisu samo prihvatili stvarnost radni~kog pokreta kada
su utvrdili da je njegovo povezivanje sa socijalisti~kim pokretom nu`no: Radni~ki
pokret i socijalizam ni u kom slu~aju nisu identi~ni?
Zar Lenjinova diskredituju}a izjava da proletarijat, prepu{ten sam sebi, moè samo
da razvije sindikalisti~ku svest, ne ukazuje na istinu o klasi vezanoj za kapital? To
stanovi{te moè da se kritikuje samo sa stanovi{ta razlike koju je Marks naglasio u
Bedi filozofije, izme|u klase kao predmeta kapitala i klase kao subjekta. Bez
revolucionarnog ustanka proletarijat ne moè da postane subjekat. Proces postajanja
subjektom podrazumeva u~e{}e neke spoljne svesti, svesti koja dolazi izvan klase, a
koja u datom trenutku moè da se inkarnira u proletarijatu. Ta eksterna svest je
najpostvareniji i najotu|eniji mogu}i oblik represivne svesti! Samim tim, stvar nije u
tome da se ova debata nastavi i da se vratimo Marksu ve} da shvatimo da je ciklus
proletarijata kao klase zavr{en. Pre svega zato {to su njegovi ciljevi ostvareni, a onda i
zato {to na globalnom planu vi{e ne igra odlu~uju}u ulogu. Do{li smo do kraja
istorijskog ciklusa tokom kojeg se ~ove~anstvo (posebno ono na Zapadu) kretalo u
granicama klasno podeljenog dru{tva. Kapital je ostvario negaciju klasa i to putem
mistifikacije, jer mu je uspelo da zadrì sve konflikte i kolizije koje prate postojanje
35
klasa. Stvarnost u kojoj ìvimo je despotizam kapitala. Ono sa ~ime danas moramo da
se suo~imo je kapital, a ne pro{lost.
Skoro sve socijaldemokrate bile su svesne ovog razlaza izme|u stvarnog,
reformisti~kog karaktera radni~ke klase i socijalisti~kog cilja. Bern{tajn je zahtevao da
se jednom za svagda pristupi prilago|avanju, bez uvijanja, umesto licemerno, kao
{to je to ~inila ve}ina socijalista, ~ije su revolucinarne parole bile samo paravan iza
kojeg su pravili kompromise. (18) U isto vreme, bilo je sve teè definisati proletersku
klasu. Taj problem je postao toliko akutan da je po~etkom ovog veka ve}ina
revolucionara nastojala da proletarijat defini{e u terminima svesti: direktno, u slu~aju
Roze Luksemburg i Panekoka; u slu~aju Lenjina i Trockog indirektno kroz partiju
itd. Ruska revolucija je ovaj problem u~inila jo{ hitnijim: odatle poku{aji Karla Kor{a,
a posebno Luka~a u Istoriji i klasnoj svesti. Bordiga je kasnije smatrao da klasu treba
definisati u odnosu na oblik proizvodnje koji razvija. Tako klasa moè da postane
klasa za sebe samo kroz akciju koja stremi tom cilju, samo u meri u kojoj prepoznaje
svoj program (a koji treba da opi{e taj oblik proizvodnje). Za Bordigu, klasa postoji
samo ako postoji partija, jer samo ona moè da ostvari program: I dalje nam je
potreban jedan predmet, partija, koja }e mo}i da sagleda komunisti~ko dru{tvo. (19)
Ali, vidimo da su mu{karci i ène u stanju i da se sami kre}u u pravcu komunizma,
kao u slu~aju dana{nje omladine; samim tim, jasno je da taj predmet, partija, nije
potreban.
Sve u svemu, za zagovornike partija i radni~kih saveta, problem akcije uvek }e se
svoditi na traènje direktnih i indirektnih na~ina za spajanje proletarijata sa
sopstvenom sve{}u, jer svi oni smatraju da proletarijat postoji za sebe samo kroz tu
svest.

Napomene
16. Marks, Grundrisse.
17. Ovo dokazuje da je bilo nemogu}e istrajati na klasnom diskursu i pona{anju, a da se u
isto vreme ostane na su{tinski aklasnoj tezi o nu`nosti samonegacije proletarijata.
18. Videti knjigu H. Mueller Der Klassenkampf in der Deutschen Sozialdemokratie, (Verlags-
kooperative Heidelberg-Frankfurt-Hanover-Berlin, 1892/ 1969. Ova knjiga dobro prikazuje
podeljenost ljudi poput Bebela, koji je za sebe govorio da je u parlamentu desni~ar, a na
radni~kim skupovima levi~ar, koji je jednoj publici govorio da nas od ostvarenja
socijalisti~kih prinicpa deli jo{ mnogo vremena, dok je drugima govorio da je socijalizam
odmah iza }o{ka. Ova knjiga je zanimljiva i zato {to iznosi stanovi{te koje }e kasnije usvojiti
Komunisti~ka radni~ka partija Nema~ke (KAPD).
19. Bordiga, na skupu u Milanu, 1960.

36
4. Komunizam

Revolucionarni reformizam projekat izgradnje socijalizma na osnovama
kapitalizma i u kontinuitetu s kapitalisti~kim oblikom proizvodnje raspao se izme|u
1913. i 1945. godine. Bio je to kraj jedne iluzije: iluzije o tome da se razvoj
proizvodnih snaga moè usmeriti u pravcu druga~ijem od onog koji je imao u
stvarnosti. U stvari, moèmo da se sloìmo s Marksovom ocenom da je posle 1848.
godine komunizam postao mogu} upravo zato {to je prodor kapitalisti~kog oblika
proizvodnje uni{tio sve dru{tvene i prirodne barijere i tako stvorio uslove za
slobodan razvoj proizvodnih snaga. Ali, mentalitet i predstave ljudi bili su takvi da
nisu mogli ni da shvate, niti da naslute takvu budu}nost. Bili su suvi{e vezani za
milenaristi~ko kretanje vrednosti ili suvi{e ruinirani ograni~enjima perverznih
ostataka svojih drevnih zajednica, da bi probili put koji vodi ka druga~ijoj zajednici.
âk su i Marks i Engels smatrali kapitalizam za nu`nu fazu, kroz koju }e sva ljudska
bi}a, iz svih podneblja i uslova, morati da pro|u. Tek je pobuna ruskih narodnjaka,
koji su jasno èleli da izbegnu kapitalisti~ki put, navela Marksa da uo~i svoju gre{ku.
Ali, to priznanje je bilo nedovoljno. Od sredine XIX veka, s Marksovom teorijom kao
opravdanjem (teorijom proletarijata), ~itavo ~ove~anstvo je bilo osu|eno na lutanje:
na neprekidni razvoj proizvodnih snaga.
Ako vi{e ne moèmo da prihvatimo Marksovu analizu uloge proizvodnih snaga, ipak
moèmo da se u ne~emu sloìmo s njim, ali tek nakon {to krenemo drugim putem.
Kapital porobljuje ~ove~anstvo u ime ~ove~anstva, jer je poprimio ljudsko obli~je. To
je znak da se nalazimo u carstvu smrti. Ljudima dominira njihovo nekada{nje bi}e,
koje mogu da sagledaju samo kontemplativno. To je proces koji uvek iznova
zapo~inje. Kapital prodire u misao i svest, uni{tavaju}i judska bi}a kakva je tokom
prethodnih vekova proizvodilo klasno dru{tvo. Gubitak supstance je gubitak
njihovog nekada{njeg bi}a, koje je kapital ispumpao iz njih. Po{to je taj proces skoro
zavr{en, kapital, posle napada na pro{lost ~ove~anstva, sada kre}e u napad na
njegovu budu}nost: on sada mora da pokori ma{tu. Na taj na~in ljudska bi}a su potpuno
opusto{ena i svedena na ~isto biolo{ku dimenziju. Proces obuhvata sve, do samih
korena.
Drugim re~ima, razvoj proizvodnih snaga je izgleda bio nuàn da bi razorio stare
obrasce, oblike mi{ljenja i arhai~ne predstave koje su ograni~avale ljudska bi}a (ovu
destrukciju danas istraùju filozofi poput Fukoa). Ugroèna u svojoj ~isto biolo{koj
dimenziji, ljudska bi}a po~inju da se bune protiv kapitala. Upravo u toj ta~ki sve
moè biti ponovo osvojeno kroz op{ti kreativni pokret. Ali, taj proces nije prost,
pravolinijski. Kapital jo{ moè da profitira na osnovu ljudske kreativnosti, da se
regenri{e i osnaùje plja~kaju}i njihovu ma{tu. Zna~aj i ozbiljnost ove borbe najbolje
se vide kada se suo~imo sa alternativom: komunizam ili uni{tenje ljudske vrste. Ne
treba gubiti iz vida da su se tokom ovog lutanja pojavljivali i bili blokirani razli~iti
revolucionarni pokreti i mogu}nosti, koji bi opet mogli da do|u do izraàja. (20)
Na{ cilj mora da bude kraj lutanja i uni{tenje represivne svesti koja blokira pojavu
komunizma. Da bismo u tome uspeli, moramo da prestanemo da komunizam
shvatamo kao nastavak kapitalisti~kog oblika proizvodnje, da odbacimo iluziju da je
dovoljno samo ukinuti razmensku vrednost i stvoriti uslove za trijumf upotrebne
37
vrednosti. Ta dihotomija vi{e ne zna~i ni{ta. Upotrebna vrednost je vezana za koncept
vrednosti ~ak i kada se okre}e oko principa korisnosti umesto oko principa
produktivnosti; povezana sa direktnom dominacijom nad ljudskim bi}ima,
upotrebna vrednost je integralni deo privatnog vlasni{tva.
Komunizam nije novi oblik proizvodnje; to je afirmacija nove zajednice. (21) To je pitanje
bi}a, ìvota, makar samo zato {to se suo~avamo s pitanjem su{tinskog izme{tanja: od
nametnute aktivnosti ka ìvom bi}u koje je izvodi. Sve do sada mu{karci i ène su bili
otu|eni od svoje proizvodne delatnosti; ali, oni sada ne teè tome da zagospodare
proizvodnjom ve} da izme|u sebe stvore nove odnose koji }e otvoriti prostor za potpuno
druga~ije aktivnosti.
Komunizam nije ni novo dru{tvo. (22) Dru{tva se razvijaju tako {to jedne etni~ke grupe
pokoravaju druge ili na osnovu podele ljudi na klase. Dru{tvo je mreà odnosa koji
brzo postaju despotski posrednici. ôvek u dru{tvu je ~ovek porobljen dru{tvom.
Komunizam zna~i kraj podele na kaste i klase, kraj podele rada (kao osnove za
stvaranje vrenosti, koja je tu podelu intenzivirala i uzdizala). Komunizam je prva od
svih zajednica. To nije dominacija nad prirodom ve} izmirenje s njom. Ljudska bi}a vi{e
ne}e gledati na prirodu kao na sredstvo razvoja, korisnu stvar ve} kao na subjekt (i to
ne u filozofskom smislu); oni je vi{e ne}e doìvljavati kao ne{to odvojeno od njih, jer
je priroda u njima. Naturalizacija ~oveka i humanizacija prirode (Marks) je ostvarena;
dijalektika subjekta i objekta se time zavr{ava.
Ono {to sledi je uni{tenje urbanizma i stvaranje mno{tva zajednica rasejanih po
~itavoj zemlji. To podrazumeva odbacivanje monokulture, nove oblike podele rada i
potpuni preobraàj transporta, koji }e pre svega zna~ajno opasti. Samo komunalni
(komunitarni) oblik ìvota moè da omogu}i ljudima da kontroli{u svoju
reprodukciju, da ograni~e (sada sumanut) rast populacije bez oslanjanja na sada{nje,
odvratne metode (kao {to je uni{tavanje ljudskih bi}a).
Dominacija jedne grupe nad drugom, klasno podeljeno dru{tvo, poti~e od sedala~kog na~ina
ìvota. Mi i dalje ìvimo u mitu koji nas fiksira za neko odre|eno mesto u majci-
zemlji; u mitu o domovini i strancu, koji ograni~ava viziju sveta, koji izopa~uje. Jasno
je da odgovor ne moè da bude povratak nomadizu na na~in na{ih drevnih predaka
koji su bili sakuplja~i. Mu{karci i ène }e razviti novi oblik ìvota s one strane
nomadizma i sedala{tva. Sedala~ki na~in ìvota podrazumeva nedovoljnu telesnu
aktivnost, koja je uzrok skoro svih somatskih i psiholo{kih bolesti dana{njih ljudi.
Aktivan i nefiksirani ìvot izle~i}e sve te bolesti bez pomo}i medicine i psihijatrije.
Prelazak na komunizam done}e i preobraàj tehnologije. Tehnologija nije ne{to
neutralno; ona je odre|ena oblikom proizvodnje. Na zapadu, vi{e nego igde, razli~iti
oblici proizvodnje razdvajaju ~oveka od tehnologije koja je prvobitno bila samo oblik
ljudskog bi}a. Zahtev za prelazak na konvivijalne/ komunalne tehnologije jeste
zahtev za tehnologijom koja }e opet biti deo ljudskog bi}a, a ne autonomna stvar u
slu`bi tla~iteljskog bi}a. (23)
Ljudska bi}a u komunizmu ne}e biti samo korisnici; komunizam }e biti zemaljski raj
kojim }e ljudi raspolagati s takvom neposredno{}u da se ne}e razlikovati od prirode
(~ovek }e, kao {to je to rekao Hegel, u ovom kontekstu biti ìvotinja). Ljudska bi}a su
stvaraoci, proizvo|a~i, korisnici. îtav proces se obnavlja na vi{em nivou i za svakog
pojedinca. U odnosima izme|u pojedinaca, onaj drugi vi{e ne}e biti posmatran u
okvirima korisnosti; gotovo je sa odnosima koji po~ivaju na korisnosti. Polovi }e se
izmiriti zadràvaju}i sve svoje razlike; sve krute razlike i sukobi podsticani
milenijumima po~e}e da popu{taju.
38
Ovih nekoliko improvizacija trebalo bi da dovoljno jasno pokaù kako treba gledati
na uspon ka ljudskoj zajednici.
Svi mi smo robovi kapitala. Oslobo|enje po~inje sa odbijanjem da na sebe gledamo u
okvirima kapitala, drugim re~ima, kao na proletere, pripadnike nove srednje klase,
kapitaliste, itd. Tako prestajemo i da na druge ljude, koji se tako|e nalaze na putu
oslobo|enja, gledamo u tim kategorijama. U toj ta~ki ljudi po~inju da prepoznaju jedni
druge.
To je, naravno, samo po~etak oslobo|enja pred kojim stoje svi mogu}i rizici.
Odbijanje da se te opasnosti imaju u vidu potcenuje snagu kapitala. Treba shvatiti
slede}u dinamiku: mi smo robovi; na{ cilj nije da postanemo gospodari, makar i bez
robova, ve} da ukinemo ~itavu dijalektiku gospodara i roba. Taj cilj ne moè biti
ostvaren osnivanjem izolovanih zajednica koje ne predstavaljaju nikakvu prepreku
za kapital i koje mogu lako da se na|u u njegovom obru~u; takvi izolovani poku{aji
su samo devijacije u odnosu na vladaju}u normu, koji je otkrivaju u njenom pravom
svetlu. Taj cilj ne moè da se ostvari ni kultivacijom sopstvenog bi}a, koja bi trebalo
trebalo da nas spoji s na{im pravim, ljudskim bi}em. U stvarnosti, ta dva pristupa
treba da budu povezana. Doìveti sebe kao ljudsko bi}e nesputano bilo kakvim
atributima samo po sebi odbacuje pse}i povodac koji name}e klasno dru{tvo. @udnja
za zajednicom je apsolutno nu`na. Reafirmacija individualnosti, posebno u njenoj
vremenskoj dimenziji, jeste odbijanje pripitomljavanja. Ali, to nije dovoljno, ~ak ni
kao prvi element pobune: ljudsko bi}e je u isto vreme individua i ~ove~anstvo
(Gemeinwesen). Redukcija ljudskog bi}a na sada{nje bezizraàjno stanje je posledica
potiskivanja ~ove~anstva, drugim re~ima, posledica nesposobnosti pojedinca da
obuhvati op{te, celinu ljudskih odnosa u celini vremena. Razli~ite religije, filozofije i
teorije su samo zamena za tu su{tinsku komponentu ljudskog bi}a. Po{to komunizam
ozna~ava kraj jednoli~nosti i monotonog ponavljanja, ljudska bi}a }e se pojaviti u
svoj njihovoj razli~itosti; svaki pojedinac bi}e afirmacija ~ove~anstva. To zna~i da od
sada odbacujemo despotizam svake religije, filozofije, teorije.
Odbijanje da se upadne u zamku teorije ne zna~i i odbacivanje svih teorijskih
razmatranja. Naprotiv. Ali, to odbijanje zaista podrazumeva da je teorijski ~in
nedovoljan. Teorija treba da afirmi{e izmirenje ~ulnog i intelektualnog, ali ipak ostaje
u granicama te podeljenosti. Ono {to treba afirmisati je celina ìvota, ukupnost
njegovih manifestacija, celokupno, nepodeljeno bi}e. Na primer, mo`da }emo na
svom putu morati da se i dalje oslanjamo na neke Marksove uvide, ali krajnje je
imbecilno nazivati sebe marksistom. Osim toga, teorija, kao represivna svest, moè da
postane samo alibi za neaktivnost. Odbijanje da se deluje u po~etku moè da bude
opravdano. Ipak, odvajanje od stvarnosti ~esto ima za posledicu nespobnost da se
opaze nove pojave koje oblikuju tu stvarnost. U ovoj ta~ki teorija, umesto da podsti~e
kontakt sa stvarno{}u, postaje ~inilac razdvajanja, odstranjivanja, izbacivanja iz sveta.
S druge strane, na planu akcije, svako ~ekanje pada posebno te{ko onima koji ne èle
da priznaju da drugi mogu da do|u do teorijskog uvida i bez nas, bez posredovanja
na{e partije ili grupe. Kao represivna svest, teorija zahteva takav stepen
opredme}enja da ~ak i onaj pojedinac koji odbija sve politi~ke reketa{e moè da
uzdigne teoriju na nivo politi~kog reketa. U slu~aju pojedinca koji paradira kao
revolucionar, teorija je despotizam. Ovo bi trebalo da je o~igledno. Nakon vi{e od dva
milenijuma dominacije duha nad telom, jasno je da je svaka teorija jo{ uvek izraz te
dominacije.
Ono {to treba obuhvatiti je ìvot u celini. Svi razli~iti proizvodi pro{losti umetnost,
filozofija, nauka jesu fragmenti. To su znaci pusto{enja ljudskog bi}a, ali i poku{aji
39
da se to bi}e obnovi. Me|utim, stvar vi{e nije u tome da se umetnost ili filozofija
ostvari; kapital je to ve} obavio na svoj na~in. Stvar je u tome da osvojimo i
stvorimo druga~iji svet, u kojem }e svi biolo{ki potencijali vrste doìveti procvat. U
tom {irokom pokretu, jalovo je insitirati na na{em sada{njem bi}u kao prebivali{tu
istine. Istina, pre svega, kao i vrednost, zahteva meru, standard, op{ti ekvivalent,
normu pa tako i Dràvu. Drugo, istina je uvek jedna. Istorijska inflacija tog
koncepta odvijala se uporedo sa uni{tavanjem ljudskih bi}a. Na{ predlog ne moè da
bude ni{ta manje od druga~ijeg ìvota, u kojem gestovi, re~i, ma{ta i ose}anja ljudi
vi{e ne}e biti okovani, gde }e se ~ula i mozak kona~no spojiti. Samo takva zajednica
moè da spre~i sve luda~ke fiksacije. Jasno je da taj svet moè biti osvojen samo
uni{tenjem kapitalisti~kog oblika proizvodnje. Celokupno ~ove~anstvo obuhva}eno
vremenom je neprijatelj kapitala. Ljudska bi}a }e morati da pro|u kroz duboku
revoluciju da bi postala sposobna da se suprotstave kapitalu; drugim re~ima, taj
proces zahteva proizvodnju revolucionara.
Revolucija u svim aspektima ìvota navela je neke ljude da prenaglase zna~aj mesta u
kojima su primetili njeno izbijanje.
Revolucija ne izbija iz ovog ili onog dela na{eg bi}a iz tela, prostora ili vremena.
Na{a revolucija, kao projekat obnavljanja zajednice, name}e se kao nu`nost od
trenutka uni{tenja drevnih zajednica. Svo|enje komunisti~ke revolucije na ustanak
koji bi trebalo da razre{i protivre~nosti kapitalisti~kog oblika proizvodnje bilo je
pogubno. Revolucija mora da razre{i sve stare protivre~nosti klasnog dru{tva
apsorbovanog od strane kapitala i sve protivre~nosti izme|u relativno primitivnih
zajednica i kretanja razmenske vrednosti (novca), koje kapital danas apsorbuje
(posebno u zemljama Azije i Afrike). Ali, revolucionarni pokret je mnogo vi{e od toga:
to je revolucija prirode, uzdizanje ka misli, ovladavanje bi}a sposobno{}u da koristi
centre koji upravljaju imaginacijom. Revolucija ima biolo{ku, pa tako i kosmi~ku
dimenziju, jer na{ univerzum vidi kao ograni~en (u pore|enju sa solarnim); ona je
kosmi~ka i u smislu o kojem su govorili drevni filozofi i mistici. To zna~i da revolucija
nije strast samo na{e epohe ve} strast miliona ljudskih bi}a koja su jo{ od na{ih
drevnih predaka, koji su se bunili protiv pojave razmenske vrednosti, u kojoj su s
pravom videli zlo, do Marksa i Bordige u njihovoj proro~koj dimenziji pokazivala
istu ùdnju za novom, ljudskom zajednicom.
Poku{aj da se revolucija ograni~i, isto je {to i poku{aj da joj se odredi visina. Sen ìst
je rekao da revolucija ne moè da se zavr{i sve dok ne donese sre}u; tako je pokazao
svu la` nastojanja da se ~ovek sagleda u okvirima pukih istorijsko-materijalnih
~injenica date epohe. Ljudsko bi}e nikada nije samo bi}e koje postoji ovde i sada; ono
moè da postoji samo kao stalno prevazilaènje i nikada nije samo ono {to treba da se
prevazi|e (Ni~e). Strukturalno i biolo{ki ~ovek je prevazilaènje jer je obdaren
izuzetnim mo}ima. Drugim re~ima, on je istraìva~ mogu}eg i ne moè da se ograni~i
samo ono {to je neposredno ostvarljivo, posebno ako mu se to samo name}e. Kada je
izme{ten, otu|en i odse~en od ~ove~anstva, i samim tim izobli~en i sveden na puku
individuu, ~ovek odmah gubi polet, strast, ùdnju za stvaranjem jer, {ta je potraga za
mogu}im, ako ne èlja za stvaranjem? To je ono do ~ega dolazi u uslovima potpune
dominacije kapitalisti~kog oblika proizvodnje: ~ovek biva potpuno ispra`njen.
Sve revolucije na{e vrste su revolucije koje idu dalje od sada{njeg trenutka, dalje od
onoga {to dopu{ta razvoj proizvodnih snaga (Bordiga). Ovo protezanje s one strane
mogu}eg omogu}ava kontinuitet izme|u ljudskih generacija, na isti na~in kao {to i
perspektiva komunizma shva}enog kao ukidanje klasa, razmene i vrednosti
40
uspostavlja kontinuitet izme|u razli~itih revolucionarnih tendencija; to je ono {to je
Marks nazivao istorijskom partijom. (24)
Borba protiv ograni~avanja raspona revolucije jeste sama po sebi revolucionarna
borba. îtalac ne treba da bude zgranut time {to u nastojanju da ilustrujemo {irinu
tog raspona navodimo i autore koji se uobi~ajeno smatraju religoznim, misti~nim, itd.
Zar je va`no u kom su se obliku tokom vekova ispoljavali ùdnja, strast i volja za
zajednicom, te`nja ka obnavljanju ~ove~anstva, u koje je ugra|eno i na{e pro{lo bi}e.
Ljudsko bi}e moè da bude istovremeno i ~ove~anstvo samo ako ìvi u zajednici. îm
do|e do fragmentacije, javlja se potreba za obnavljanjem jedinstva. Na Zapadu je to
jedinstvo ostvarivano putem posredovanja i prinude: Dràva odre|uje pojedinca;
znanje je sredstvo za hijerarhijsku stratifikaciju dru{tva i sredstvo za opravdavanje
uspostavljenog poretka; za~arani krug teorije i prakse se zatvara.
Komunisti~ka revolucija je totalna revolucija. Biolo{ka, seksualna, dru{tvena i
ekonomska revolucija samo su njeni pojedina~ni aspekti; nagla{avanje bilo kojeg od
njih izopa~uje revoluciju, koja moè da postoji samo kao celina.
Komunisti~ka revolucija moè da se shvati samo kroz uvid u istoriju i paleontologiju
ljudskih bi}a, ali i svih drugih oblika ìvota. Tako moèmo da shvatimo da je
revolucija, koja je ve} dugo nu`na, sada i ostvarljiva. Ranije je bila mogu}a, ali ne i
neizbe`na. Tada su postojali i drugi ljudski putevi razvoja, posebno u smislu
primene ljudskih mo}i na spoljnu stvarnost. Danas, kada je kapital izmestio i
opusto{io skoro sve, jasno se vidi {ta je jedina alternativa komunisti~koj revoluciji:
potpuna negacija ljudskih bi}a. Zato moramo da shvatimo svet u kojem ìvimo;
moramo da shvatimo {ta zna~e despotizam kapitala i pobuna protiv njega. Do tog
razumevanja, koje treba da bude ne samo intelektualno ve} i ~ulno (pobuna je u
velikoj meri pobuna tela), do}i }emo samo ako odbacimo svoje sada{nje lutanje i sve
oblike represivne svesti.

Napomene
20. Apsolutna irevezirbilnost nije istorijska ~injenica. Mogu}nosti koje su se pojavile pre
nekoliko hiljada ili nekoliko stotina godina nisu zauvek napu{tene. Istorija nije Moloh koji
pro`dire mogu}nosti, bacaju}i na ljudsku budu}nost prokletstvo neizbe`nog i nepovratnog
li{avanja. Kada bi zaista bilo tako, istorija bi bila samo opravdanje za ono {to se dogodilo.
Mnogi bi hteli da istoriju svedu upravo na to, prave}i tako od nje najgoreg od svih despota.
Hegelova filozofija je dijalektika prevazilaènja (Aufhebung) kretanja koje u isto vreme ukida i
odràva, poku{aja da se spasi ono {to su ljudska bi}a stvorila u prethodnim epohama. Hegel je
bio opsednut problemom gubitka stvarnosti, raznoliko{}u fenomena i mogu}nosti, itd. To ga
je vodilo ka shvatanju ogromnog zna~aja pam}enja (videti poglavlje Apsolutno znanje iz
Fenomenologije duha).
Nasuprot tome, kapital ukida se}anje na ranije epohe, putem mistifikacije i magije, kao i ranije
oblike ~ove~anstva, predstavljaju}i sebe kao vrhunac razvoja, kao postvareni oblik. (Marks,
Teorije o vi{ku vrednosti).
21. Koncept oblik proizvodnje u stvarnosti vaì samo za kapitalisti~ki oblik proizvodnje, kao
{to koncept klase vaì samo u buròaskom dru{tvu. Koncept proizvodnje u Marksovom
delu ima mno{tvo atributa. On osiroma{uje kada krenemo od Rukopisa iz 1844, ka Nema~koj
ideologiji i Kapitalu. On je tesno povezan s konceptom prirode, kao i sa odre|enim konceptom
ljudskog bi}a. Drugim re~ima, ova datost se otkriva u mnogo sloènijem obliku kada je
sagledamo u kontekstu prvobitnih komunisti~kih zajednica i njihove razgradnje. Odvajanje
41
ljudskih bi}a od zajednice je plja~ka. Ljudsko bi}e kao radnik gubi ~itave slojeve osobina koje su
oblikovale celokupnog ~oveka kao ~lana zajednice.
Proces prisvajanja ljudskih bi}a je stvaran. Oni koji to ne razumeju, ne razumeju {ta je
zapravo kapital. ôvek je sveden na bezizraàjno bi}e; izgubio je svoju ~ulnost, a njegova
akvitnost je svedena na kvantifikovani rad. ôvek se pretvorio u apstraktno bi}e koje ùdi za
muzikom natopljenom preda~kom senzualno{}u (dèz, latino). Svedeno ljudsko bi}e sada ima
samo jedan element koji ga vezuje za spoljni svet: seksulanost koja ispunjava ispra`njenu
sferu ~ulnosti. To obja{njava ideju o panseksualnosti, ta~nije o panseksualizaciji, koju je Frojd
smatrao za nepromenljivu osobinu ljudskih bi}a iako je bila re~ o posledici njihove
degradacije. [ta je podsvesno ako ne afektivno-senzualni ìvot ljudskog bi}a potisnut kapitalom?
Ljudsko bi}e mora da bude pripitomljeno, oblikovano po zahtevima racionalnosti
kapitalisti~kog oblika proizvodnje, koju mora da prihvati kao deo sebe. Jednom pripitomljeno,
ljudsko bi}e ostaje li{eno svog potisnutog ~ulnog ìvota, koji postaje predmet spoznaje,
nauke; ~ovekova senzualnost sada moè da se kapitalizuje. Kao predmet trgovine, nesvesno je
sitno iseckano i izloèno na trì{tu znanja. Nesvesno nije postojalo oduvek, a sada postoji
samo kao deo diskursa kapitala; to je jo{ jedan znak ljudskog izopa~enja.
Svedeno na savr{enu bezizraàjnost, ljudsko bi}e sve vi{e podse}a na elementarne ~estice koje
istraùju nuklearni fizi~ari; psihologija kapitalizovanog ljudskog bi}a koje se kre}e u
granicama kapitala svoje principe pozajmljuje upravo od ove discipline.
22. Tako|e je neumesno govoriti o primitivnom dru{tvu. Potrebna je nova analiza primitivnih
zajednica. Ta~no je da Marks nije na odgovaraju}i na~in tretirao postojanje, razvoj i
razgradnju primitivnih zajednica, ali ne i da je gre{io u svemu zbog svog eurocentrizma ili
duha prosvetiteljstva, koji su njegovo delo proèli predrasudama tipi~nim za buròasko
dru{tvo. Ve}ina onih koji insistiraju na ovakvoj kritici nisu razumeli na~in na koji je Marks
pri{ao pitanju zajednice, tako da su u njegovom delu videli samo prost istorijski
materijalizam.
Ono {to u Marksovom delu nedostaje je detaljna analiza na~ina na koji se ekonomija
pojavljuje u primitivnim zajednicama i izaziva njihovo uni{tenje.
Na kraju, prime}ujemo i da je sve neumesnije govoriti o kapitalisti~kom dru{tvu. Na ovo
}emo se jo{ vratiti.
23. U primitivnim zajednicama ljudi kontroli{u tehnologiju. Tehnologija je po~ela da sti~e
autonomiju u ranom Zapadnom dru{tvu, {to je izazivalo podozrenje drevnih ljudi.
Tehnologija prisiljava ~oveka da imitira prirodu, iako kasnije on moè da izna|e postupke koji
ne postoje u prirodi; tako ~ovek biva podvrgnut jednoj prisilnoj proceduri, imperativu kako
uraditi ovo-ili-ono; on kao da gubi sposobnost slobodnog stvaranja. (Videti u J. P. Vernant,
Mythe et pense chez les grecs, ed. Maspro.) Kada ljudi prestanu da zaziru od tehnologije, oni se
istovremeno izmiruju sa umetno{}u, koja je bila prili~no prezrena na kraju epohe
robovlasni~kog dru{tva. Ovo se ponovilo i u vreme Renesanse, kada su filozofi definisali
~oveka kao bi}e koje stvara samo sebe (Videti u Cassier, Individual and Cosmos in Renaissance
philosophy). Ali, razvoj tehnologije nije vodio ~oveka u susret prirodi; naprotiv, razvoj je vodio
ka prisvajanju ~oveka i uni{tenju prirode. Ljudska bi}a su po~ela da naglo gube sposobnost
stvaranja. U tom smislu, strahovanja drevnih ljudi bila su opravdana.
Od filozofa Renesanse, preko Dekarta i Hegela do Marksa, ljudsko bi}e je bilo definisano u
odnosu na tehnologiju (Franklin, ~ovek je bi}e koje pravi oru|a) i proizvodnju. Da bismo
oti{li dalje od Marksa, potrebno je da istraìmo ljudski fenomen od uni{tenja primitivnih
zajednica do danas; potrebno je da preispitamo radove filozofa i ekonomista, od Aristotela do
Marksa, da bismo shvatili kako su ljudi videli sebe u vreme dominacije vrednosti i kapitala, ali
i zato da bismo videli kako danas, nakon epohe vrednosti, moèmo da shvatimo ~ove~anstvo,
pa tako i komunizam.
24. Camatte, Origine et fonction de la forme parti, 1961, objaljeno u Invariance No. 1, serija I.

42
Opadanje kapitalisti~kog oblika proizvodnje ili
opadanje ôve~anstva?

êsto se govorilo kako }e komunizam procvetati nakon uni{tenja kapitalisti~kog
oblika proizvodnje, ~ije nere{ive kontradikcije ~ine takav ishod neminovnim. Na
àlost, mnogi doga|aji iz ovog stole}a ukazali su i na druga~ije mogu}nosti: na
povratak varvarstvu, {to je bio predmet analize Roze Luksemburg i ~itavog levog
krila nema~kog radni~kog pokreta, a zatim Adorna i Frankfurtske {kole; na uni{tenje
ljudske vrste, {to svakim danom postaje sve o~iglednije; kona~no, na stagnaciju u
kojoj }e kapitalisti~ki oblik proizvodnje uspevati da preìvi kroz stalno
prilago|avanje degenerisanom ~ove~anstvu koje nema snage da ga uni{ti. Da bismo
razumeli neuspeh ove budu}nosti koja je dugo bila smatrana za neminovnost,
potrebno je da krenemo od ~injenice pripitomljavanja ljudskih bi}a koje se sprovodi
u svim klasno podeljenim dru{tvima, a najve}im delom od strane kapitala; osim toga,
potrebna je analiza fenomena autonomizacije kapitala.
Nije nam namera da tu istorijsku devijaciju detaljno istraìmo na svega nekoliko
strana. Zadrà}emo se na jednom odlomku iz Marksovih Grundrisse, koji pruà dobar
osnov za razumevanje fenomena autonomizacije kapitala, ali koji jasno otkriva neke
kontradikcije Marksove misli i njenu nesposobnost da razre{i to pitanje. Re~ je o
odlomku iz poglavlja o procesu cirkulacije. Radi boljeg uvida, krenu}emo od ne~ega
{to je Marks napisao malo pre tog odlomka:
Vreme cirkulacije se tako postavlja kao barijera produktivnosti rada = ({to za
posledicu ima) pove}anje potrebnog radnog vremena = opadanje vi{ka radnog
vremena = opadanje vi{ka vrednosti = prepreku procesu samoostvarenja kapitala.
(1)
Marks zatim pravi jednu izuzetno zna~ajnu digresiju:
Ovde se otkriva op{ta tendencija kapitala, koja ga jasno izdvaja od svih prethodnih
stadijuma proizvodnje i ~ini pretpostavkom novog oblika proizvodnje, zasnovanog
ne samo na razvoju proizvodnih snaga u cilju reprodukcije ili pro{irenja datog stanja
ve} i na mogu}nosti za slobodan, nesputani, progresivni i op{ti razvoj proizvodnih
snaga koji je sam po sebi pretpostavka dru{tva, pa tako i njegove reprodukcije; stalno
udaljavanje od polazne ta~ke je jedini preduslov tog razvoja. (2)
Ovde nije jasno re~eno {ta je prepreka kapitalu, ali je zato nagla{en njegov
revolucionarni, pozitivni aspekt (nagla{en na mnogim mestima u Grundrisse i u
Kapitalu): te`nja ka op{tem razvoju proizvodnih snaga. Nas ovde zanima tvrdnja da
kapital ne moè da ostvari taj cilj; to }e biti zadatak novog, superiornog oblika
proizvodnje. Na taj na~in budu}e dru{tvo poprima oblik neprestanog, kumulativnog
kretanja.
Ova te`nja koju kapital poseduje, ali kojoj, kao ograni~en oblik proizvodnje,
protivre~i i tako stremi svom ukidanju jeste ono po ~emu se kapital razlikuje od svh
ranijih oblika proizvodnje, ali {to ga u isto vreme odre|uje kao prelaznu fazu. (3)
Zbog ove protivre~nosti kapital ide u susret svom ukidanju. Velika je {teta {to Marks
nije rekao {ta podrazumeva pod ograni~enim oblikom proizvodnje, jer nas to
43
spre~ava da jasno vidimo {ta je po njemu, u ovom konkretnom slu~aju, kontradikcija.
To uti~e na razumevanje tvrdnje da je kapitalisti~ki oblik proizvodnje prelazni oblik
proizvodnje. Ali, ~ak i bez obja{njenja ove kontradikcije, moèmo da shvatimo
slede}e: kapitalisti~ki oblik proizvodnje nije ve~an (Marksov osnovni argument u
polemici sa buròaskim ideolozima). To je glavna poruka ove tvrdnje. Ali, iz toga
sledi jo{ jedan argument: kapitalisti~ki oblik proizvodnje je revolucionaran i stvara
uslove za prelaz na druga~iji, superironiji dru{tveni oblik u kojem ljudska bi}a vi{e
ne}e niti robovi nu`nosti (sfere proizvodnje materijalnog ìvota) i u kojem }e
otu|enje biti ukinuto.
Danas, nakon procvata marksizma kao teorije razvoja, drugi deo ove tvrdnje se
ukazuje kao detalj od su{tinskog zna~aja: izme|u ova dva perioda postoji kontinuitet.
[ta je prelaz, ako ne suprotnost prekidu? Ovaj kontinuitet ~ini razvoj proizvodnih
snaga. Odatle sledi sramna, ali realna veza: Marks Lenjin Staljin! Ali, to nije
predmet ove analize. Na{ cilj je da utvrdimo {ta su, po Marksu iz Grundrisse,
proizvodne snage i za koga one postoje.
Svi raniji dru{tveni oblici ili, {to je isto, oblici dru{tvene proizvodnje zasnivali su
se na stvaranju bogatstva. (4) Bogatstvo leì u proizvodnim snagama i u plodovima
njihovog delovanja. Ovde se otkriva kontradikcija koja, po Marksu, odlikuje ~itavu
ljudsku istoriju: bogatstvo je nu`no i samim tim poèljno, ali ono uni{tava dru{tvo. To
zna~i da dru{tvo mora da se opire sopstvenom razvoju. To nije slu~aj u kapitalisti~kom
obliku proizvodnje (koji uni{tava sve druge dru{tvene formacije), jer on afirmi{e
proizvodne snage, ali i to je pitanje za koga?
Drevni mislioci koji su toga bili svesni osu|ivali su bogatstvo kao pretnju zajednici.
Sa svoje strane, feudalni sistem se raspadao pred razvojem urbane industrije,
trgovine i moderne poljoprivrede (~emu su doprinela i individualna otkri}a, poput
baruta i {tampe). S razvojem bogatstva pa tako i novih snaga, uz pove}anu razmenu
izme|u individualaca ekonomski uslovi na kojima je po~ivala zajednica bili su
uni{teni, zajedno sa politi~kim odnosima razli~itih elemenata zajednice koji su se
razvijali u tim uslovima: religijom, kao idealnim prikazom tih uslova, karakterom,
izgledom pojedinaca, itd. Samo je razvoj nauke najsolidnijeg oblika bogatstva, kako
u pogledu svojih proizvoda, tako i u pogledu proizvo|a~a bio dovoljan da uni{ti
ove zajednice. Ali, razvoj nauke tog idealnog i, u isto vreme, prakti~nog bogatstva
samo je jedan aspekt, jedan oblik razvoja proizvodnih snaga, odnosno bogatstva.
Posmatrano idealno, nestanak zate~enog oblika svesti je dovoljan da ubije ~itavu
epohu. U stvarnosti, ova zate~ena svest, kao barijera, odgovara ograni~enom stepenu
razvoja proizvodnih snaga, pa tako i bogatstva. Istina, nije bila re~ samo o razvoju na
starim osnovama, ve} i o razvoju same te osnove. (5)
Za Marksa, proizvodne snage su ljudske (jer dolaze od ljudskog bi}a) i za ljudsko
bi}e, za pojedinca. Nauka, kao proizvodna snaga (tako|e i bogatstvo, kao {to je ve}
prikazano u Rukopisima iz 1844. i u Nema~koj ideologiji), je odre|ena razvojem tih snaga
i odgovara pojavi velikog broja novih tehnika i mogu}nosti za ovladavanje prirodom.
âk i ako ovaj razvoj ima dvosmislene posledice, procvat ljudskog bi}a postaje
mogu}; to je trenutak kada u okviru razvoja vladaju}e klase pojedinac moè da
prona|e model punijeg ìvota. Marks je smatrao da je kapitalisti~ki oblik
proizvodnje, podstakav{i razvoj proizvodnih snaga, omogu}io osloba|aju}u
autonomizaciju pojedinca. To je po njemu bio najva`niji revolucionarni aspekt ovog
oblika proizvodnje.
44
Najvi{i stepen razvoja ove osnove () u isto vreme je i najvi{i stepen razvoja
proizvodnih snaga, pa tako i najpotpunijeg razvoja pojedinca. Ali, ~im se ta ta~ka
dosegne, dalji razvoj se opaà kao pad; zapo~inje novi ciklus razvoja, na novim
osnovama. (6)
Opadanje je neizbe`no jer je razvoj pojedinca blokiran. Ova tvrdnja ne moè da
posluì kao osnov za teoriju o opadanju kapitalisti~kog oblika proizvodnje (7) jer bi to
zna~ilo da je pad po~eo ne po~etkom ovog, ve} barem sredinom pro{log veka; niti
moè da posluì kao argument za tvrdnju da opadanje razvoja individue
istovremeno zna~i i opadanje kapitala, jer je to u potpunoj suprotnosti sa stvarno{}u.
Sam Marks je stalno ponavljao da je razvoj kapitala pra}en uni{tavanjem ljudskih
bi}a i prirode.
Da li je razvoj proizvodnih snaga, u razli~itim dru{tvima, ikada pratio razvoj
individue? Da li je kapitalisti~ki oblik proizvodnje ikada bio revolucionaran i za sebe i
za ljudska bi}a? Da li razvoj proizvodnih snaga stalno napreduje, uprkos slu~ajevima
pojedina~nog opadanja? Marks kaè: dalji razvoj se opaà kao pad Da li
proizvodne snage stagniraju? Da li kapitalisti~ki oblik proizvodnje opada?
Marksova digresija u nastavku potvr|uje da se opadanje odnosi na ljudska bi}a.
Individua cveta kada joj proizvodne snage dopu{taju da se razvija, kada njihov
razvoj ide uporedo. Prave}i pore|enje sa prekapitalisti~kim periodom, Marks je
pokazao da kapital nije u suprotnosti sa bogatstvom ve} da preuzima njegovu
proizvodnju. Tako preuzima i razvoj proizvodnih snaga. Nekada je razvoj ljudskih
bi}a i njihovih zajednica bio u suprotnosti s razvojem bogatstva; sada dolazi do neke
vrste simbioze izme|u njih. Da bi to bilo mogu}e, bila je potrebna odre|ena mutacija:
kapital je morao da uni{ti ograni~eni karakter pojedinca; to je drugi aspekt njegovog
revolucionarnog karaktera.
Vidimo da je ranije vlasni{tvo u kontekstu proizvodnje bilo definisano u skladu sa
ograni~enim, kona~nim oblikom zajednice (Gemeinwesen); odatle i pojedinac, sa
svojim ograni~enim karakteristikama i ograni~enim razvojem svojih proizvodnih
snaga, koji je takvu zajednicu stvarao. Ovaj preduslov dru{tvenog ìvota bio je opet
posledica odre|enog, stadijuma istorijskog razvoja proizvodnih snaga, tj. razvoja
bogatstva i oblika njegove proizvodnje. Svrha zajednice i pojedinca, kao i
proizvodnih uslova, jeste reprodukcija konkretnih uslova i pojedinaca, posmatranih
kako pojedina~no, tako i u njihovim dru{tvenim grupisanjima i odnosima, kao ìvih
nosilaca tih uslova. Kapital sam uspostavlja proizvodnju bogatstva; odatle univerzalni
razvoj proizvodnih snaga, stalno odbacivanje postoje}ih pretpostavki tog razvoja kao
pretpostavki (ograni~enja) njegove reprodukcije. Vrednost odbacuje svaku
konkretnu upotrebnu vrednost, svaki poseban oblik potro{nje ili trgovine kao
apsolutni preduslov; samim tim svaki stepen razvoja dru{tvenih proizvodnih snaga,
trgovine, znanja, itd., za kapital predstavlja prepreku koju on na svaki na~in
poku{ava da prevazi|e. (9)
Ovaj odlomak ima zna~ajne, neposredne posledice. Nigde se ne spominje
proletarijat; tu su samo kapital i njegova revolucionarna uloga u ukidanju postoje}ih
uslova. Marks je isto rekao i ranije, na jo{ brutalniji na~in:
(Kapital) je destruktivan, njegovo delovanje je uvek revolucionarno, on ru{i sve
prepreke na putu daljeg, svestranog razvoja proizvodnih snaga, ekspanzije potreba,
eksploatacije i razmene prirodnih i mentalnih snaga. (10)
Zato moramo da zauzmemo novi pristup u sagledavanju uloge koju je Marks dodelio
proletarijatu u uslovima konstante pobune kapitalisti~kog oblika proizvodnje.
45
Ono {to odmah pada u o~i jeste da je kapitalisti~ki oblik proizvodnje revolucionaran
zato {to uni{tava stare dru{tvene odnose, a da je proletarijat definisan kao
revolucionarna snaga samo u odnosu na kapital. Tu leì problem: kapital je
revolucionaran zato {to razvija proizvodne snage (kapital sam razvija proizvodnju
bogatstva); proletarijat ne moè da bude revolucionaran ako nakon revolucije
kapital nastavi da razvija proizvodne snage ili tom razvoju nastavi da odre|uje oblik.
Kako utvrditi jasnu razliku izme|u revolucionarnih uloga ova dva faktora? ~ime
moèmo da dokaèmo opravdanost uni{tenja kapitalisti~kog oblika proizvodnje od
strane proletarijata?
Sa usko ekonomskog stanovi{ta to je nemogu}e. Marks nikada nije postavio ova
pitanja jer je bio apsolutno siguran da }e se proletarijat pobuniti protiv kapitala. Ali,
mi moramo da ih otvorimo ako èlimo da iza|emo iz }orsokaka u kojem smo se na{li
slede}i teoriju po kojoj proizvodni odnosi nu`no dolaze u sukob s razvojem
proizvodnih snaga (onih snaga za koje se pretpostavljalo da postoje za ljudska bi}a,
jer da nije tako, ljudi ne bi imali razloga da se bune). Ako proizvodne snage ne
postoje za ljudska bi}a ve} za kapital, i ako one dolaze u sukob sa proizvodnim
odnosima, to onda zna~i da ti odnosi nisu dovoljni za kapitalisti~ki oblik proizvodnje;
samim tim, mogu}a je i revolucija koja ne}e biti za ljudska bi}a (na primer, fa{izam).
To zna~i da je kapital izmakao. U odlomku kojim se bavimo, Marks je izneo slede}e,
izuzetno va`no zapaànje o kapitalu:
Njegova glavna pretpostavka vrednost postavljena je kao proizvod, a ne kao
neka uzvi{ena pretpostavka koja lebdi nad proizvodnjom. (11)
Kapital kontroli{e vrednost. Po{to je rad taj koji vrednost ispunjava supstancom, sledi
da kapital kontroli{e ljudska bi}a. Marks je samo posredno ukazao na pretpostavku
koja je tako|e proizvod: najamni rad koji omogu}ava valorizaciju.
Glavna prepreka kapitalu je ~injenica da se njegov razvoj odvija na kontradiktoran
na~in; razvoj proizvodnih snaga, op{teg bogatstva, znanja, itd. odvija se tako {to
radna jedinka stalno otu|uje sebe; u uslovima koje sama stvara svojim radom, njen
rad joj se ukazuje kao tu|, nametnut tu|im bogatstvom i sopstvenom bedom. (12)
Da li je to otu|enje za kapital zaista prepreka? Moglo bi se pretpostaviti da mala
potro{a~ka mo} radnika moè da vodi u krizu, mo`da i onu kona~nu. To je jedna
mogu}nost, koja je u nekim periodima zaista dolazila do izraàja. Marks je uvek
odbijao da svoju teoriju kriza zasnuje na ovoj ta~ki, iako ga to nije spre~avalo da
govori o maloj potro{a~koj mo}i radnika. Po njemu, kapital sam stvara barijeru tako
{to radnu jedinku gura u bedu. Treba da imamo u vidu da je Marks tada polemisao sa
apologetama kapitala, u nastojanju da dokaè da kapitalisti~ki oblik proizvodnje nije
ve~an i da ne moè da donese oslobo|enje. A opet je u svojoj analizi ukazao na
mogu}nost da kapital u jednom trenutku moè da izmakne ljudskoj kontroli. Vidimo
da nisu proizvodne snage te koje sti~u autonomiju ve} kapital, jer u odre|enom
trenutku proizvodne snage postaju barijera koju kapital teì da prevazi|e. To zna~i
slede}e: proizvodne snage vi{e ne pripadaju ljudima, ve} kapitalu; one postoje za
kapital.
Otu|enje radne jedinke ne moè da bude barijera kapitalu, osim ako Marks nije
mislio na barijeru u smislu neke slabosti. Takva slabost bi kapital u~inila inferiornim u
odnosu na druge oblike proizvodnje, {to je te{ko dokazivo imaju}i u vidu ogroman
razvoj proizvodnih snaga koji on stalno pokre}e. U ~itavom Marksovom delu postoji
dvosmislenost u pogledu toga na koje proizvodne snage on misli: da li su one za
ljude ili za kapital? Na ovoj dvosmislenosti po~ivaju dva opre~na tuma~enja
46
Marksovog dela. Eti~ko tuma~enje (posebno u slu~aju Rubela) nagla{ava meru u kojoj
je Marks osu|ivao kapital zbog uni{tenja ljudskih bi}a, insisitiraju}i na tome da
kapitalisti~ki oblik proizvodnje moè da bude samo prelazni oblik. Tuma~enje
Altisera i njegove {kole polazi od toga da Marks nije uspeo da iz svojih ekonomskih
analiza u potpunosti odstrani ljudski faktor, {to je dokaz nesposobnosti te teorije da
napusti ideolo{ki diskurs, na osnovu ~ega je Altiser postavio pitanje ta~nog
utvr|ivanja epistemolo{kog prekida.
Ali, ta dvosmislenost moè da se prevazi|e. Ako je kapital prevazi{ao ovu barijeru,
onda je uspeo da ostvari punu autonomiju. Zato je Marks zaklju~io da kapital mora
da ukine samog sebe; to ukidanje sledi iz ~injenice da kapital ne moè da razvija
proizvodne snage u korist ljudskih bi}a; op{ti, svestrani razvoj moè da omogu}i
samo novi, superiorniji oblik proizvodnje. U tome leì kontradikcija: kapital izmi~e
kontroli ljudskih bi}a, ali ipak mora da nestane, jer ne moè da omogu}i razvoj
njihovih proizvodnih snaga. Ovo je i u kontradikciji s Marksovom analizom
destrukcije ljudskih bi}a od strane kapitala. Kako uni{teno ljudsko bi}e moè da se buni?
Ukoliko èlimo da zaobi|emo ovu kontradikciju, na Marksa moèmo da gledamo kao
na proroka opadanja kapitala, ali onda ne}emo shvatiti ni njegovo delo, niti sada{nju
situaciju. Sam kraj Marksove digresije poja{njava ovu kontradikciju.
Ali i sam ovaj antiteti~ki oblik prozivodnje i{~ezava tako {to stvara uslove za
sopstveno prevazilaènje. Posledice su slede}e: uslovni i potencijalni op{ti razvoj
proizvodnih snaga (bogatstva) kao osnove; samim tim, univerzalni karakter trgovine,
pa tako i razvoj svetskog trì{ta kao osnove za op{ti razvoj individue i stvarni razvoj
individualaca, uz stalno prevazilaènje ograni~enja te osnove, koja se opaàju kao
takva, a ne kao nedodirljive granice; ne neka idealna ili zami{ljena univerzalnost
pojedinca, ve} univerzalnost njegovih stvarnih i idealnih odnosa. Odatle mogu}nost
da pojedinac shvati istoriju kao svoj proces i prepozna prirodu (u isto vreme prisutnu
i kroz primenu sopstvenih mo}i na prirodu) kao svoje pravo telo. Re~ je o tome da
proces razvoja bude postavljen i shva}en kao pretpostavka. Za sve ovo, pre svega je
nu`no da puni razvoj proizvodnih snaga postane uslov proizvodnje, ali tako da se
nijedan poseban uslov proizvodnje ne postavi kao prepreka razvoju proizvodnih
snaga. (14)
Da bi ovaj proces imao posledice po ljude, kapital mora da bude uni{ten, a
proizvodne snage stavljene u slu`bu ljudi. U ~lanku La KAPD (Komunisti~ka radni~ka
partija Nema~ke) et le mouvement proletarien skrenuli smo pa`nju na ovaj odlomak,
nagla{avaju}i da je ljudsko bi}e mogu}nost. Tako smo do{li do zaklju~ka da revolucija
mora da bude ljudska. Ovo nikako ne zna~i da na ljudsko bi}e gledamo kao na
nepromenljivo u svim njegovim svojstvima, {to bi bio samo drugi oblik shvatanja o
nepromenljivosti prirode. Ali, morali smo da naglasimo do koje su mere sva
dosada{nja razmatranja nedovoljna, jer je razvoj proizvodnih snaga koji je Marks smatrao
mogu}im samo u uslovima novog, superiornog na~ina proizvodnje, isti onaj razvoj koji kapital
ve} sprovodi. Marksovo najve}e ograni~enje jeste to {to je komunizam shvatao pre
svega kao novi oblik proizvodnje, u kojem }e proizvodne snage doìveti procvat. Te
snage su svakako va`ne, ali samo njihovo postojanje nije dovoljno da bi se
komunizam definisao na adekvatan na~in.
Prema Marksu, kapital re{ava svoje kontradikcije tako {to ih apsorbuje ili tako {to
mistifikuje stvarnost. On moè da prividno prevazi|e svoju usku osnovu,
ograni~enja svoje prirode koja po~iva u razmeni kapitala-novca i radne snage. Kapital
nu`no mora da do|e u sukob sa ovom pretpostavkom svog kretanja: zato je Marks
govorio o opoziciji izme|u privatnog prisvajanja i dru{tvenog karaktera proizvodnje.
47
Ali, privatnog prisvajanja ~ega? Vi{ka vrednosti, koji stvara proletarijat, pa tako i
najamni rad kao odnos. Ali, ~itav razvoj kapitala, ~ijem je razumevanju Marks dao
tako dragocen doprinos, ~ini mistifikaciju delotvornom: kapital sti~e nezavisnost u
odnosu na ljudska bi}a, {to mu omogu}ava da zaobi|e sukob sa svojim
pretpostavkama. Moglo bi se re}i da uprkos tome sukob i dalje postoji kao posledica
jednog totalnog procesa: socijalizacije. To je ta~no. Ali, dru{tveni karakter
proizvodnje i ljudske aktivnosti (op{ti razvoj proizvodnih snaga i uni{tenje
ograni~enog karaktera ljudskih bi}a), predstavljaju samo mogu}u osnovu komunizma;
oni ne vode u komunizam automatski. [ta vi{e, proces kapitala stalno nastoji da
uni{ti komunizam ili da makar blokira njegovu pojavu i ostvarenje. Da bi ta mogu}nost
postala stvarnost potrebna je ljudska intervencija. Ali, sam Marks je pokazao da je
kapitalisti~ki oblik proizvodnje integrisao proletarijat. Da li uni{tenje ljudskih bi}a i
prirode mogu da pro|u bez posledica po sposobnost ljudskih bi}a da pruè otpor kapitalu i da ga
zatim pobede?
Neko }e mo`da pomisliti da Marksu pripisujemo stanovi{te koje je zapravo samo
na{e. Navedimo zato jo{ jedan izuzetan odlomak:
Ono {to precizno razlikuje kapital od odnosa gospodar-sluga je ~injenica da se
radnik nalazi nasuprot kapitalu kao potro{a~ i posednik razmenske vrednosti; kao posednik
novca i kroz sam novac on postaje sredi{te cirkulacije jedno od bezbrojnih sredi{ta u kojem
se njegova specifi~nost kao radnika gubi. (16)
Jedan od modaliteta uni{tavanja revolucionarne mo}i proletarijata bilo je usavr{avanje
njegove uloge potro{a~a; na taj na~in kapital hvata proletarijat u svoju mreù. Proletarijat
prestaje da bude klasa koja negira. Nakon formiranja, radni~ka klasa se rastvara unutar
dru{tvenog tela. Marks je anticipirao pesnike potro{a~kog dru{tva, tako {to je, kao i
u nekim drugim slu~ajevima, objasnio jedan fenomen (iako mo`da samo u okvirima
naziva koji mu je dodeljen) koji je prime}en mnogo kasnije i to pogre{no.
Sva prethodna razmatranja ne vode ka prihvatanju fatalisti~kog koncepta (ovog puta
negativnog), poput: {ta god da radimo, nema izlaza; kasno je za bilo {ta ili ka
nekom drugom obliku bezumnog defetizma koji generi{e bolesnu rascepkanost
reformisti~kih poku{aja.
Pre svega, treba da nau~imo lekciju. Kapital je izmakao svim ljudskim i prirodnim
barijerama; ljudi su pripitomljeni: ovde je re~ o njihovoj dekadenciji. Revolucionarno
re{enje ne treba traìti unutar dijalektike proizvodnih snaga u kojoj individua igra
ulogu kontradikcije. Sada{nje nau~ne analize kapitala otvoreno ignori{u ljudska bi}a,
koja po nekima nisu ni{ta drugo do bedni ostatak bez ikakvog zna~aja. To zna~i da je
jezik nauke jezik kapitala, odnosno da je takva nauka mogu}a samo nakon uni{tenja
ljudskih bi}a; to je jezik patologije ljudskih bi}a. Zato je sumanuto polagati nadu u
oslobo|enje u nauku. Ovo stanovi{te je utoliko sumanutije u slu~ajevima poput
Altiserovog, jer ono ne moè da raskine sa samim sobom, da likvidira svoju
arheologiju, po{to ostaje verno proletarijatu proletarijatu za koji se pokazalo da je
u ovom kontekstu puki predmet kapitala, element ugra|en u njegovu strukturu.
Ali, i ovo je nedovoljno. Uni{teno ljudsko bi}e je pojedinac koga je stvorilo klasno
dru{tvo. Tu se slaèmo: ljudsko bi}e je mrtvo. Jedina {ansa da se druga~ije ljudsko
bi}e pojavi je na{a borba protiv pripitomljavanja, na{e ra|anje i pojavljivanje kroz tu
borbu.
Humanizam i scijentizam su dva izraza pripitomljavanja ljudi. Svi oni koji gaje iluziju
o dekadenciji kapitala evociraju drevne humanisti~ke koncepte ili utiru put novim
nau~nim mitovima. Oni ostaju neosetljivi na revoluciju koja ve} proìma na{ svet.
48
Sve do sada rasprava se vodila oko toga da li su ljudska bi}a ostala nepromenjena u
razli~itim klasnim dru{tvima i pod vla{}u kapitala. To je razlog nagla{avanja
dru{tvenog konteksta: ~ovek, su{tinski dobar, bio je posmatran kao bi}e koje se u
dru{tvenom kontekstu menja na bolje ili na gore. Na ovome su posebno insistirali
materijalisti~ki filozofi XVIII veka, dok su marksisti nagla{avali ulogu okruènja
uslovljenog razvojem proizvodnih snaga. Promena nije osporavana, a posle Marksa
je ~esto ponavljano kako je istorija stalni preobraàj ljudske prirode. Ipak, pre}utno ili
izri~ito, smatralo se da postoji jedan nesvodivi element koji ~ini mogu}im pobunu
ljudi protiv kapitala. Kapitalizam je bio opisivan na manihejski na~in: s jedne strane
pozitivni pol proletarijata, osloba|aju}e klase; s druge strane negativni pol, kapital.
Kapital je u isto vreme bio afirmisan kao nuàn, jer na revolucionaran na~in menja
ìvot ljudskih bi}a, i opisivan kao apsolutno zlo u odnosu na oli~enje dobra,
proletarijat.
Fenomen s kojim se danas suo~avamo ni u ~emu nas ne navodi da ublaìmo
negativno vrednovanje kapitala, ali nas navodi da to vi|enje pro{irimo i na klasu koja
mu je nekada bila suprotstavljena, nose}i u sebi sve pozitivne elemente ljudskog
razvoja, ali i sada{njeg stanja ~ove~anstva. Re~ je o zajednici i ljudskim bi}ima
preoblikovanim po zahtevima kapitala, koji odraàva ljudsku zajednicu poput
ogledala. Teorija ogledala mogla je da se pojavi tek kada je ljudsko bi}e postalo
tautologija, odraz kapitala. Pod despotizmom kapitala (a to je stvarnost sada{njeg
dru{tva), nema jasne razlike izme|u dobra i zla. Sve moè da bude osu|eno. Snage
negacije mogu da se pojave samo izvan kapitala. Po{to je kapital apsorbovao sve stare
kontradikcije, revolucionarni projekat mora da odbaci sve proizvode razvoja klasnog dru{tva.
To je vrhunac njegove borbe protiv pripitomljavanja, protiv opadanja ljudske vrste.
To je su{tinski momenat u procesu formiranja revolucionara, apsolutno nu`nog
uslova proizvodnje revolucije.
Maj, 1973.

Napomene
1. Marks, Grundrisse, p. 539 engleskog izdanja, London: Pelican, 1973.
2. isto, p. 540
3. isto
4. isto
5. isto, pp. 540-541
6. isto, p. 541
7. Videti kod Victora u Rvolution Internationale No. 7, srie 1, ~lanak Volontarisme et confusion.
8. Mnogi autori su govorili o stagnaciji i opadanju proizvodnje izme|u dva svetska rata. Ali,
Bordiga je uvek odbacivao teoriju o opadanju kapitalisti~kog oblika proizvodnje kao
o~iglednu deformaciju Marksove teorije (videti Le renversement de la praxis dans la thorie
marxiste, Invariance No. 4, srie 1).
9. Marks, Grundrisse, p. 541.
10. isto, p. 410.
11. isto, p. 541.
12. isto
49
13. To je ono {to je Marks pokazao kroz analizu fiksnog kapitala u Ranim radovima, a zatim i u
prvom tomu Kapitala, gde je analizirao transformaciju procesa rada u proces proizvodnje
kapitala (videti Un chapitre indit du Capital, Paris : Ed. 10/18, 1971).
14. Marks, Grundrisse, pp. 541-542.
15. Invariance, Srie II, No. 1.
16. Marks, Grundrisse, pp. 420-421.

50
O revoluciji

Mnoge grupe koje su se pojavile posle 1945. godine odbijale su da se suo~e sa smr}u
starog radni~kog pokreta. Da su to uradile, proglasile bi sopstvenu negaciju. To ih
nije spre~ilo da evociraju, tuma~e i teoretski razmatraju ovu ~injenicu kao znak krize
radni~kog pokreta, {to je naj~e{}e zna~ilo krize revolucionarnog rukovodstva.
Uzroci smrti su veoma retko bili traèni unutar same klase, jer je na svaki na~in
trebalo osporavati tvrdnju da je proletarijat integrisan i da vi{e nema posebnu misiju
({to je Trocki rekao jo{ 1939. u delu SSSR i rat). Neki su ovu pojavu obja{njavali time
da se kapitalizam promenio i postao dràvni ili birokratski kapitalizam, ali da je
proletarijat ostao isti i da je zadrào svoju misiju; odatle plagijat Komunisti~kog
manifesta grupe Socialisme ou barberie. Nema govora o tome da u ime o~uvanja
klasi~nih svetinja osu|ujemo proizvodnju manifesta, ~ak ni kopiju onog iz 1848. ve}
samo ukazujemo na vrlo ograni~en karakter tog pristupa. Iz tog ugla treba gledati i na
Situacionisti~ku internacionalu koja se pojavila nekoliko godina kasnije. Nausprot
ovima, grupe poput Potere Operaio i Lotta Continua predlagale su neolenjinizam, itd.
Bilo je i onih koji su shvatili zna~aj poraza proletarijata iz 1945. (1), do{li do zaklju~ka
o ispraznosti shvatanja o istorijskoj ulozi proletarijata i zatim krenuli da odbacuju
Marksovu teoriju. Oni su tvrdili ({to je od tada hiljadu puta ponovljeno na
najrazli~itije na~ine) da je proletarijat i{~ezao iz industrijski najrazvijenijih oblasti i da
je sada na marginalnim grupama da obave stari proleterski zadatak ili da }e selja{tvo
iz oblasti jo{ neporobljenih kapitalom oìveti revolucionarnu dinamiku.
Bordiga je tako|e u potpunosti shvatio zna~aj poraza proletarijata i orgijasti~kog
razvoja kapitala posle 1945: Mnogo puta smo rekli da je manifest izgovor za
buròaziju i da nakon II svetskog rata i reapsorpcije ruske revolucije treba napisati
novi. (Il Marxismo dei cacagli, 1952) Bordiga je mislio da }e razvoj kapitala na
globalnom planu omasoviti proletarijat, a da }e kriza izazvana eksplozivnim rastom
ponovo koncentrisati proletarijat u starim metropoloma, pre svega u Nema~koj. Na
tu zemlju se gledalo kao na centar budu}e revolucije.
Brojne krize i kontraudari antikolonijalnih revolucija nisu ni na koji na~in vodili ka
obnavljanju revolucionarne agitacije u Evropi i SAD. Po~etkom 1960-tih izgledalo je
da je pasivnost proletarijata postala trajna. Teorija i praksa grupa poput nema~kog
SDS (Socijalisti~ki studenti Nema~ke), sli~nih grupa u SAD ili grupe Zengakuren u
Japanu, imali su za cilj da probude revolucionarnu snagu proletarijata putem akcija
za primer. Neki me|u njima (posebno neki elementi unutar SDS) shvatali su zna~aj
poraza i smatrali da je radni~ki pokret unaza|en za barem sto godina. Imali su
sna`nu intuiciju o novom po~etku, novoj epohi. To je razlog za{to su sve te grupe
morale da sagore u pobunjeni~kom talasu koji je kulminirao u Parizu i Meksiku 1968;
u suprotnom, morali bi da ublaàvaju i razvodnjavaju svoje stavove.
Raspad SDS do kojeg je do{lo 1970. godine bio je predmet mnogih kritika, ali je
zapravo bio samo dokaz vrednosti prethodne aktivnosti. Oni su morali da nestanu s
pojavom novog revolucionarnog talasa. Sli~no je bilo i s francuskim maoistima koji
su, paradoksalno, sa izuzetkom nekoliko manjih, izolovanih grupa, najbolje dokazali
spontani karakter pokreta nastalih za vreme krize iz maja 1968. Katastrofalna praksa
51
maoisti~kih organizacija je najbolji primer onoga od ~ega moramo da se udaljimo.
Oni su ostali zaglibljeni u ideologiju kineske Kulturne revolucije koju su poku{ali da
primene u uslovima {oka iz 1968, ali i kasnije. Ali, svaki put bi se pokazalo da je
ideolo{ki sadràj mo}niji od ideolo{kog okvira, {to je dovodilo do stalnih eksplozija.
@elja da se po svaku cenu pribliè masama vodila je ka stalnoj promeni platforme
(tako da su se stalno seljakali od jedne dru{tvene grupe do druge) i do podràvanja
najrazli~itijih zahteva, me|u kojima su bili i oni kojima su se prvobitno suprotstavljali
ili ih ignorisali borbe protiv sindikata kao organizacija preko kojih kapitalizam
sprovodi svoje ciljeve, za oslobo|enje èna, za seksualnu revoluciju, itd. Drugim
re~ima, njihova politi~ka frazeologija se raspadala pri svakom sudaru s totalnim,
sveobuhvatnim zahtevima; morali su da priznaju da revolucija nije samo politi~ko
pitanje ve} da ona zna~i totalnu promenu oblika proizvodnje i na~ina ìvota, a da je
osvajanje vlasti samo trenutak revolucije i da podre|ivanje svega tom trenutku
onemogu}ava uvid u sve dimenzije ljudske pobune, u sve dimenzije revolucije.
Posle majskog {oka, kojem su prethodila previranja u dve istorijski razli~ite oblasti, u
Kini i na Zapadu, sledile su velike borbe u Italiji krajem 1960-tih, prvi divlji {trajkovi u
Nema~koj, {trajkovi u Kiruni, pobuna u Poljskoj krajem 1970, velika pobuna na
Cejlonu 1971, itd. U tim pobunama proletarijat je obuhvatao i grupe koje su bile
otpad starog radni~kog pokreta (grupe koje su brojale od nekoliko stotina, do
nekoliko stotina hiljada radnika, poput Komunisti~ke partije Francuske). Te grupe su
organizovale pro{lost, jer su jedino tako mogle da obuzdaju stvarnu borbu, {to neke
me|u njima, poput francuskih komunista i socijalista, nije spre~ilo da svoje programe
prilagode revolucionarnoj plimi ~iji su dolazak predose}ali.
Da li su se, u èlji da probude proletarijat iz letargije, te grupe upu{tale u
demonstracije i pobune samo kao zarobljenici iluzija ili su stupale u borbu zato da bi
revolucija kasnije imala slavniji pogreb? Sve {to su postigli je da pokopaju tu pro{lost,
da likvidaraju i poslednju iluziju jednog nestalog sveta.
Proletarijat je 1945. godine doìveo teàk poraz, koji ne moè da bude prevazi|en
kroz akcije koje ostaju na tragu starih zadataka proletarijata, koje nemaju veze sa
sada{njom situacijom. Poraz iz 1945. je bio znak nemogu}nosti da proletarijat pobedi i
zameni kapital u slovenskim i drugim zemljama, kao i da spre~i uspostavljanje
dominacije kapitala na dru{tvenom nivou, pre svega u zemljama Zapada, a zatim i na
globalnom planu (gde se nametnuo kao apsolutno superiorni oblik). Ve} smo rekli da
kapital sve ovo moè da postigne kroz uspostavljanje dominacije nad neposredim
bi}em proletera nad proizvodnim radom.
Odatle potreba za totalnim raskidom s ~itavom teorijom i praksom radni~kog pokreta
pre 1945. Imaju}i u vidu da je ono {to se de{avalo izme|u 1923. i 1945. bilo samo
repriza doga|aja iz perioda 1917-1923, ovaj predlog moèmo da korigujemo tako {to
}emo re}i da je potreban prekid sa teorijom i praksom radni~kog pokreta do 1923.
godine.
To ne zna~i da treba da po~nemo sa stvaranjem novog radni~kog pokreta na
ru{evinama starog. To ne zna~i ni da nam trebaju novi manifest, novi program, itd.,
niti povratak Marksu kroz ponavljanje njegovih stavova ili da ga smatramo
revolucionarnijim nego {to je bio. Povratak ne~emu je ~esto beg pred ne~im drugim,
od aktuelne stvarnosti. U stvari, potrebno nam je razmatranje neuspelih aspekata
Maksovog dela neuspelih upravo zato {to su se ostvarili.
Marksovo delo zaokruùje tri velika perioda ~ove~anstva izme|u kojih postoji
postepen diskontinuitet: prelaz sa feudalnog na kapitalisti~ki oblik proizvodnje,
52
razvoj ovog oblika proizvodnje i pojava komunizma. To delo se bavi i drugim
momentima istorija ljudske vrste (prekapitalisti~kim formacijama), ali ono {to je
Marks op{irno analizirao je period formalne dominacije kapitala. U Manifestu,
Gra|anskom ratu u Francuskoj, ~etiri toma Kapitala i Kritici Gotskog programa izloèn je
Marksov revolucionarni reformizam, koji je razmatrao mogu}nosti dru{tva tog
vremena. To ga nije spre~ilo da izloì detaljan opis potpuno razvijenog komunizma
(napomene o knjizi Dòna Mila i delovi iz Grundrisse) i da opi{e su{tinske elemente
prelaza na formalnu dominaciju kapitala, {to je bila glavna karakteristika te epohe.
Ali, nije uspeo da na osnovu svega toga napravi sintezu (nije slu~ajno {to je Kapital
ostao nedovr{en). S druge strane, imao je dobre razloge da se ne upu{ta u opis
trenutka nastajanja komunizma nakon {to kapitalisti~ki oblik proizvodnje ostvari
punu dominaciju (ovim se nije bavio tako detaljno kao formalnom dominacijom
kapitala).
Mnogi ipak tvrde da to ne zna~i da Marks nije dao sve potrebne smernice, jer ~ak i
tokom stvarne dominacije kapitala postoje klase, pa tako i partije, {to zna~i da
revolucionarna klasa i sama treba da se organizuje kao partija, itd.
Ne sporimo da u ovoj dinamici ima postojanih elemenata, ali:
1. Treba ustanoviti domen postojanog, u smislu odre|ivanja prostorno-vremenskih
ograni~enja, tako da postojana klasa ne zauzima tako veliki prostor kao postojana
populacija ili proizvodnja (postojano se u uvodu iz 1857. zove verstndige Abstraktion).
2. Razvoj, postajanje, po~inje od posebnog, a ne od op{teg. Prema tome, treba
istraìvati nove odre|uju}e elemente.
Na jo{ dubljem nivou, s obzirom na dobro analiziranu stvarnu dominaciju kapitala,
moramo da su{tinski promislimo Marksovu teoriju i otkrijemo sva ona va`na mesta
koja su bila zapostavljena, zaboravljena ili jednostavno napu{tena jer nisu bila dobro
shva}ena. Nije re~ o hermeneautici, ve} o stalnom naporu da konkretno i izri~ito
objasnimo {ta podrazumevamo pod komunizmom kao teorijom u kojoj Marksovo
delo zauzima zna~ajno mesto.
Ova teorija obja{njava nastanak ~ove~antva u okviru prvobitnih komunisti~kih
zajednica, njihovo nestajanje pred prodorom razmenske vrednosti i na~in na koji je
taj oblik vrednosti stekao autonomiju, {to je bilo mogu}e tek na odre|enom stupnju
razvoja proizvodnih snaga. Ovaj proces je uni{tio stare zajednice i istovremeno
podstakao pojavu individua i klasa. Njegov trijumf nije bio sudbina: on je mnogo
puta dolazio u pitanje, a u mnogim slu~ajevima drevne zajednice su uspele da
sa~uvaju dominantnu ulogu. Ipak, ovaj proces je trijumfovao na Zapadu, uporedo s
drevnim oblikom proizvodnje, ali tako {to je bio apsorbovan u feudalni oblik
proizvodnje. Samo na marginama feudalnog dru{tva razmenska vrednost je mogla
da o~uva vitalnost i utre put kapitalisti~kom obliku proizvodnje, koji je kontrolu nad
procesom proizvodnje mogao da uspostavi samo razdvajanjem ljudi od sredstava za
proizvodnju. To odvajanje Marks je nazvao prvim konceptom kapitala. Kapital je tako
postigao ono {to novac nikada nije mogao, da se nametne kao jedina materijalna
zajednica li{avanjem ljudi njihove materijalnosti, poprimaju}i ljudski oblik,
postvaruju}i i kapitalizuju}i ljudska bi}a. Ovaj proces je zavr{en nastankom fiktivnog
kapitala, {to je za posledicu imalo fiktivnu zajednicu u kojoj je ~ovek potpuno
blokiran mehanizmom kapitala, tog opipljivo-neopipljivog bi}a. ôvek je potpuno
ispra`njen, li{en kreativnosti i ~ak odba~en od starog procesa proizvodnje. On sve
vi{e postaje marginalan, ne{to {to zaga|uje kapital. Kapital je postao autonoman i
53
prevazilazi sva ograni~enja, ali on to i dalje ne moè da postigne bez ljudi, bez
nu`nog zaga|enja. Ljudi su jo{ uvek granica kapitala.
Sve ve}e tla~enje, koje je direktna ili indirektna posledica uni{tavanja prirode, vodi}e
proletarijat kao univerzalnu klasu u pobunu protiv kapitala. U tom pokretu, oni vi{e
ne}e mo}i da se oslanjaju na pro{lost ili na preostale ljudske potencijale, jer je sve
uni{teno. Oni }e morati da stvore pokret sopstvenog oslobo|enja, ne slede}i stare
obrasce; njihova partija moè da bude samo partija-~ove~anstvo, koja ne}e mo}i da
funkcioni{e na principima centralizma ve} samo na suprotnim, federalisti~kim
principima. Vrlo je mogu}e da }e pokret univerzalne klase stvoriti organizme
kompatibilne s komunisti~kim potencijalom koji ve} postoji u dru{tvu, to jest, da }e
stvoriti zajednice s potpuno druga~ijom praksom u pore|enju sa sada{njim
dru{tvom. Nemogu}e je sagledati sve detalje, ali ve} smo zaklju~ili da je jedina
mogu}nost borba protiv zajednice kapitala (te`nja ka povezivanju fragmentiranih
aktivnosti, druga~ijim oblicima proizvodnje i poljoprivrede, druga~ijim mu{ko-
ènskim odnosima, itd). Osim toga, sama revolucionarna eksplozija dodeli}e
proizvodnji nove, manje ili vi{e razvijene oblike.
Trijumfalno napredovanje razmenske vrednosti stvorilo je mnoge dodatne te{ko}e u
oblastima izvan Zapada. Marks je smatrao da kapitalisti~ki oblik proizvodnje ne moè
da se razvije u Rusiji. Mislio je da }e op{tina i njen partikularizam pruìti osnov za
razvoj komunizma nakon pobede revolucije na Zapadu. Uglavnom, smatrao je da
kapitalisti~ki oblik proizvodnje ne}e tako lako pobediti u slovenskim zemljama,
uveren u izuzetnu vitalnost tradicionalne op{tine. Stolipinove reforme i razvoj
kapitalisti~kog oblika proizvodnje odvele su Lenjina i bolj{evike u veliku gre{ku. Oni
su bili svesni vitalnosti i potencijala op{tine da odoli ovom razvoju. Op{tina nije
zna~ajno u~estvovala u statistikama, ali jo{ uvek nije bila potisnuta iz prakse ljudi,
donekle prilago|ena novim uslovima. To je vodilo ka pogre{nom odnosu prema
seljacima kojima su bolj{evici poku{ali da na svaki na~in nametnu kapitalisti~ki oblik
proizvodnje (ovde se otvara pitanje anarhisti~kog ustanka u Ukrajini i ambicije
bolj{evika da ubrzaju istorijski proces).
Carski despotizam je bio zamenjen despotizmom kapitala, koji je mogao biti ostvaren
samo po cenu zastra{uju}eg terora nad radnicima i seljacima. Represija je postajala
sve ve}a, jer se te`nja ka komunizmu smatrala za ne{to nesporno.
Kretanje razmenske vrednosti u Aziji je nekoliko puta poku{alo da stekne
autonomiju. Neke klase i pojedinci poku{ali su da uspostave kapitalisti~ki oblik
proizvodnje, ali to se dogodilo tek uz pomo} spoljne intervencije. Ipak, kapital je
dugo imao samo formalnu dominaciju nad dru{tvom; tek danas smo svedoci
izuzetno kriti~nog prelaza sa formalne na stvaru dominaciju kapitala, najvi{e
zahvaljuju}i odlu~uju}oj pomo}i svetske kapitalisti~ke zajednice, pre svega
ameri~kog kapitala. Azija }e se mo`da smiriti ako staru osnovu i zajednice zameni
zajednica kapitala, imaju}i u vidu slabost svetskog revolucionarnog pokreta, {to
isklju~uje mogu}nost neposrednog kretanja ka komunizmu.
Po definiciji, sva ljudska istorija jeste istorija gubitka zajednice, koja je u manjoj ili
ve}oj meri bila integrisana u prirodu (odatle idolatrija prirode), pred napredovanjem
razmenske vrednosti; to je bila borba protiv novca, glavnog oblika te vrednosti; to zna~i
da je kapital prinudna zajednica, {to zahteva da je ljudi uni{te ako jo{ uvek èle da
ostvare istinski ljudsku zajednicu, sklad izme|u univerzalnog i dru{tvenog bi}a, kao
individualnog pola te celine.
54
To je komunizam, teorija proletarijata u njegovom klasi~nom obliku, kao i u smislu
univerzalne klase, (2) koji je sam po sebi negacija klasnih okvira i mita o postojanom
karakteru klase.
Iz ovog ugla moèmo lak{e da sagledamo nedostatke Marksove teorije, ali i elemente
koji nam omogu}avaju da bolje shvatimo sada{nju fazu stvarne dominacije kapitala,
odbacivanje svih drugih pretpostavki i njihovu zamenu propozicijama samog
kapitala, koji u sprovo|enju svoje apsolutne dominacije svuda generi{e delinkvenciju
i ludilo.
Rad na ovoj sintezi je zna~ajan, ali }e ostati nedovoljan ako istovremeno ne
poku{amo da vidimo kako se ta sinteza ve} odvija u razli~itim elementima, iako
ponekad jo{ uvek u grupnom obliku.
Maj 1968. je bio revolucija. Od tada, ona se odvija unutar same klase, koja je jo{ uvek
klasa kapitala (kasta robova kapitala), kroz borbu koja }e radikalizovati klasu i
uspostaviti je kao partiju-zajednicu, prvi oblik njene samonegacije. Ovaj
kontradiktorni proces je proces su{tinskog odbacivanja pro{losti; ova klasa ne}e mo}i
da predstavlja sebe sve dok ne odbaci stara odre|enja i predstave. O~igledno, to se
~esto de{ava na komi~an na~in, tako {to odba~ena pro{lost biva o~uvana kroz
parodi~no spasenje, kao u slu~aju nema~ke ili ruske levice.
Neposredne dru{tvene razlike koje je stvorio kapital sigurno su podstakle svest
ameri~kih (Crni Panteri, Jipiji, itd.), nema~kih i francuskih revolucinara koja je do{la
do izraàja maja 1968. Suprotnost izme|u radni~ke i srednje klase, zasnovana na
razlici izme|u produktivnog i neproduktivnog rada, proizvodnje i cirkulacije, i
proizvodnje i potro{nje, Marks je uzeo za osnov svoje vizije socijalisti~ke revolucije i
diktature proletarijata. Jedan element je otvarao perspektivu pred kojom su
istovremeno stajali i kapitalizam i diktatura proletarijata: generalizacija stanja
proizvodnog radnika. Ta perspektiva je sada ostvarena u korist kapitala, a
revolucionarni potencijal iz 1848. kona~no je istro{en. Proizvodnja u korist kapitala
danas je ìvotna ~injenica ~itave populacije. Ali, u svakoj posebnoj situaciji, procesu
kapitala odgovara neka klasna vizija, koja suprotstavlja plave i bele kragne,
manualno i intelektualno, crne i bele radnike, radnike i sitnu buròaziju, na isti na~in
na koji u sukob dolaze razli~ite gangsterske bande kapitala. (3)
Na pokret u Francuskoj i Nema~koj gledalo se kao na pokret srednje klase, kao na
puki detonator pubune koja moè da bude samo pobuna radni~ke klase, a ne kao na
pokret univerzalne klase. Ova svest nije uvi|ala identi~nost poloàja svake od ovih
grupa unutar kapitala i u odnosu na njegove zahteve. Ipak, pokret iz 1968. je bio
dokaz nestanka srednje klase (one o kojoj je govorio Marks) i po~etak op{te, ljudske
borbe protiv kapitala.
Radni~ka klasa, kao kategorija kapitala, sve vi{e }e odbacivati stare partije ne
zamenjuju}i ih novim organizacijama; ona }e pro}i kroz preobraàj u kojem }e
poprimiti i ostala obele`ja univerzalne klase.
Samo oni koje mu~i nostalgija za pro{lo{}u i dalje }e govoriti da je maj 1968. bio samo
proba; oni ne shvataju da je revolucija proces kojem su potrebne godine da bi se
ostvario. Od maja 1968. do{lo je do uspostavljanja procesa proizvodnje revolucionara.
Oni shvataju potrebu za revolucijom, da parazitske predstave kojima kapital napada
mozgove svih ljudi moraju biti uni{tene. To nije zadatak neke svesne grupe koja }e
u izmu~enim mozgovima ljudi stare predstave zameniti svojim, niti stvar dana D,
izabranog sudbinom, koji }e sve re{iti jednim udarcem, ve} stvar prekida do kojeg }e
do}i nakon dugog perioda borbe u svim dimenzijama ìvota kojima danas dominira
55
kapital. Stvarna, delotvorna borba vi{e ne sme da se odlaè iz razloga o kojima govore
teoreti~ari obuzeti marksisti~kim/ psihoanaliti~kim/ strukturalisti~kim delirijumom,
niti zato {to su objektivni uslovi navodno uvek povoljni, za razliku od subjektivnih; ili
zato {to prvo treba formirati organizaciju, utvrditi njen najbolji mogu}i oblik i na~in
delovanja, itd.
Taj delirijum je san kapitala; san o revoluciji koja se nikada ne zavr{ava, jer nikada ne
sazreva, koju uvek ko~i neki misti~ni faktor: nedostatak objektivnih uslova, neka jo{
neformulisana teorija, itd.
Uzalud ~ekamo na revoluciju, jer je ona ve} po~ela. To nisu primetili samo oni koji jo{
uvek ~ekaju na neki poseban znak, na krizu koja }e pokrenuti {iroki pobunjeni~ki
pokret, koji }e opet biti drugi su{tinski znak, na formiranje prave partije, itd.
Previranje je po~elo ranije, a maja 1968. ono je samo do{lo do izraàja na svim
nivoima ìvota obuhva}enog procesom kapitala. Bilo je i neo~ekivanih ispada koji se
nisu razvili u krizu u klasi~nom smislu, ali koji su tako|e svedo~ili o borbi
proletarijata protiv pripitomljavanja.
Sve ve}e odbijanje daljeg pot~injavanja kapitalu pomaè nam da se s pitanjem
revolucije suo~imo na pravi na~in. Nije re~ o tome da se ìvot promeni, jer je sav ìvot
ve} promenjen tako {to je porobljen, pripitomljen i falsifikovan, ve} o stvaranju
novog, ljudskog ìvota.

Napomene
1. E. G. Prudhommeaux, cf. Invariance, Sries II, no. 1, pp. 33-4.
2. Univerzalnu klasu moè da formira i kapital: to je njegov na~in za negaciju klasa; ali on isto
tako moè da, od trenutka jonizacije, migrira ka komunisti~kom polu dru{tva.
3. Rukovodstvo Komunisti~ke partije Francuske je najzainteresovanije da klasi~ni proletarijat
zadrì u njegovom dru{tvenom getu. Ono se prema njemu ophodi kao prema privatnom
vlasni{tvu, stalno hvale}i njegove karakteristike i vrline. Sveli su ga na zabran koji
ljubomorno ~uvaju. Treba samo gledati kako po~inju da laju kada drugi reketa{i za|u u
njihovu teritoriju.
Invariance, Sries 2 No. 2, april 1972.
56
Umesto zaklju~ka

Despotizam kapitala (2)

Kapital name}e svoj despotizam ljudskim bi}ima putem predmeta i stvari usa|enih u
nove oblike bi}a koji odgovaraju njegovim novim zahtevima. To podrazumeva svet
stvari koje se nalaze u brzom kretanju, u stalnoj transformaciji i diferencijaciji (proces
koji o~igledno ima veze sa op{tim ose}anjem besmisla). Ova dinamika neizbe`no
dolazi u sukob sa tradicionalnim dru{tvenim odnosima i ranijim na~inom ìvota,
uklju~uju}i i ranije oblike mi{ljenja. Stvari su te koje igraju ulogu pravih subjekata.
One name}u svoj ritam i ~ine sve {to je potrebno da ljudi ostanu podre|eni
zahtevima njihovog kretanja. Po{to su predmeti i stvari uklju~eni u kretanje kapitala,
uvek postoji mogu}nost da ova narastaju}a tenzija izazove pobunu protiv samog
kapitala. Ali, kapital je u stanju da ~ak i pobunu iskoristi kao osnov za stvaranje
profita i ja~anje svojih pozicija, kao {to se to pokazalo po~etkom ovog veka.
Pobuna proletarijata, ograni~ena na krug fabrike i pitanje upravljanja proizvodnjom,
zapravo je pomogla kapitalu da pre|e sa formalne na stvarnu dominaciju. Krajnji
rezultat je bila eliminacija dru{tvenih slojeva koji vi{e nisu bili neophodni za
napredovanje kapitala, trijumf pune zaposlenosti, napu{tanje laissez-faire
liberalizma, itd.
Ovim ne sugeri{emo da revolucija treba da izbije indirektno iz ovog konflikta, niti da
}e njeni podstreka~i biti mu{karci i ène koji su po pravilu vrlo konzervativni. Svar je
u slede}em: kapital mora da dominira nad svim ljudskim bi}ima; da bi u tome uspeo,
on ne moè da dozvoli da njegovo napredovanje zavisi od podr{ke starih dru{tvenih
slojeva, koji tako dolaze pod udar. Franz Borkenau je vrlo precizno opisao ovaj trend:
U drasti~nom kontrastu s ranijim revolucijama stoji jedna nova ~injenica. Sve do
skora kontrarevolucija je uglavnom zavisila od podr{ke reakcionarnih snaga koje su
tehni~ki i intelektualno bile inferione u odnosu na snage revolucije. Ovo se promenilo
s napredovanjem fa{izma. Danas svaka revolucija mora da ra~una na napad
najmodernije, najefikasnije i najbrutalnije ma{inerije koja je ikada postojala. To zna~i
da je epoha revolucija koje su mogle da se razvijaju slobodno, u skladu sa sopstvenim
zakonima, zauvek pro{la.
Treba uvek da imamo u vidu da je kapital, kao stalno prevazilaènje tradicionalnih ìvotnih
obrazaca, i sam revolucija. To bi trebalo da nas navede da preispitamo prirodu
revolucije i da shvatimo da je kapital, kao sila koja mora stalno da prevazilazi
ograni~enja postoje}eg poretka, u stanju da preuzme kontrolu nad snagama koje se
bune protiv dru{tva nad kojim on ve} ima kontrolu. Ova vizija i svest nikada nisu bili
od tako vitalnog zna~aja: svaka delimi~na pobuna je podstrek za dalje napredovanje kapitala.
Ali, pripitomljavanje je li{ilo ljude sposobnosti da teoretski sagledaju svoj poloàj i da
stvarnost vide kao rezultat istorijskog procesa. Na sli~an na~in, teorijska misao nikada
nije mogla da uhvati koren u materijalnom razvoju na{e planete, niti u nama kao
vrsti, zbog rascepa izme|u tela i duha, zbog stare podele na fizi~ki i intelektualni rad
(koju automatizovani sistemi danas prevazilaze u korist kapitala).
57
Na revoluciju vi{e ne moèmo da gledamo kao na uni{tenje svega {to je staro i
konzervativno, jer je kapital to ve} ostvario. Revolucija }e pre biti povratak ne~emu
(revolucija u matemati~kom zna~enju te re~i), povratak zajednici, iako ne i bilo kom
ranijem obliku zajednice. Revolucija }e zna~iti uni{tenje svega {to je najmodernije i
najprogresivnije jer, nauka je kapital. U drugim svojim manifestacijama, revolucija
}e obuhvatiti sve one aspekte i svojstva ìvota koji jo{ uvek uspevaju da afirmi{u
ljudski faktor.
U poku{aju da sagledamo {ta bi sve ovaj pokret trebalo da zna~i, ne moèmo da se
oslanjamo na stare dualizme i manihejske kategorije. (Re~ je o istoj te`nji koja je
ranije spre~avala izdvajanje vrednosti u autonomnu sferu.) Ako trijumf komunizma
treba da dovede do stvaranja ~ove~anstva, onda je potrebno da to stvaranje uop{te
bude mogu}e; drugim re~ima, onda je re~ o ùdnji koja je prisutna sve vreme, tokom
svih ovih vekova. A opet, ni{ta ne}e i}i samo od sebe, ni{ta nije izvesno, li{eno
sumnji. Naprotiv: toj sumnji u pogledu toga {ta je uop{te ljudsko, treba dati sav
legitimitet, posebno nakon iskustava sa kolonijalizmom i nacizmom, a zatim i sa
drugim talasom kolonijalizma (strahoviti masakri koje su po~inili Britanci u Keniji,
Francuzi u Alìru, Amerikanci u Vijetnamu) i uz svakodnevno suo~avanje s
brutalnim, duboko ukorenjenim i nesputanim nasiljem koje hara svuda. Zaista, da li
je mogu}e da je ~ove~anstvo suvi{e izgubljeno i utopljeno u svoje lutanje kroz pakao
da bi moglo da se spasi?

Poglavlje IV eseja Contre la Domestication, Invariance (Anne VI, Srie II, no. 3, 1973)

58
Popri{ta borbe

Ni{ta od svega ovoga ne}e imati smisla, ako uporedo ne budu odba~eni svi
prevazi|eni oblici borbe. Maj 1968, ali, u jo{ ve}oj meri, i pobuna gimnazijalaca iz
1973, jasno su pokazali da zadràvanje na starim oblicima borbe vodi u siguran poraz.
Do sada smo bezbroj puta mogli da se uverimo da demonstracije, mar{evi i uli~ni
spektakli ne postiù ni{ta. Mahanje zastavama, lepljenje plakata, deljenje letaka,
napadi na policiju sve te aktivnosti su deo rituala u kojem policija uvek igra ulogu
nepobedivog protivnika. Zato treba analizirati metodologiju borbe, jer u svom
sada{njem obliku ona predstavlja prepreku za razvijanje novih oblika akcije.
Pre svega treba odbaciti teren na kojem se do sada odvijala borba radna mesta i
ulicu. Sve dok se revolucionarna borba ne odvija na svom terenu ve} na terenu kapitala, ne}e
do}i do bilo kakvog zna~ajnog pomaka, do kvalitativnog revolucionarnog skoka. To je ono na
{ta treba da se usredsredimo; to je pitanje s kojim moramo da se su~imo odmah,
ukoliko ne èlimo da revolucija stagnira i uni{ti samu sebe, napravi uzmak zbog
kojeg }e biti potrebne godine oporavka. Napu{tanje starih centara borbe zahteva
istovremeno stvaranje novih oblika ìvota. Kakva korist od okupiranja fabrika poput
fabrike automobila, na primer ~ija proizvodnja ionako mora da bude obustavljena?
Stari pokli~ je bio: Okupirajmo fabrike i sami upravljajmo njima! Tako bi zato~enici
sistema trebalo da preuzmu zatvore i da sami upravljaju svojim zato~eni{tvom. Novi
dru{tveni oblik ne moè da se temelji na ostacima starog; vrlo su retki primeri
civilizacija koje su se nadogra|ivale jedna na drugu.
Buròazija je pobedila jer je stupila u borbu na svom terenu, u gradovima. Ali, u
sada{njoj situaciji, to moè da vaì samo do pojave komunizma, koji nije ni novi oblik
dru{tva, niti novi oblik proizvodnje. ôve~anstvo danas ne moè da krene u borbu
protiv kapitala ni u gradovima, niti na selu, ve} izvan njih: odatle potreba za
komunisti~kim oblicima ìvota koji }e zaista biti suprotni kapitalu i predstavljati
upori{ta revolucije. Od izbijanja pobune 1968. kapital je stalno morao da uvaàva
~injenicu da je revolucija uspela da se nametne kao vitalni imperativ, kao nu`nost.
Zato je i kontrarevolucija morala da se prilago|ava (ne gubimo iz vida da ona postoji
samo u odnosu na revoluciju). Ali, bez obzira na sve te poku{aje, kapital ne}e uspeti
da zaustavi napredovanje svojih neprijatelja, jer }e revolucija uspeti da se pojavi kao
stvarna i samim tim iracionalna. Iracionalnost je njena su{tinska karakteristika. Sve {to je
sa stanovi{ta postoje}eg poretka racionalno moè lako da bude apsorbovano i falsifikovano. Ako
revolucija deluje na istom terenu kao i njeni protivnici, bi}e zaustavljena. Posle toga, nema
ustajanja; njene najstrasnije ùdnje osta}e neostvarene, jer nije ni poku{ala da se za
njihovo ostvarenje bori na svom terenu.
Cilj revolucije mora da bude ljudska zajednica. Revolucionarni pokret mora i sam da
odraàva istu svrhu i nameru. Metode koje nam nudi klasno dru{tvo samo nas
udaljavaju od tog cilja; te metode su su{tinski nehumane i samim tim nisu za
upotrebu.
Zato je apsurdna tvrdnja da treba prodreti u institucije sistema i onda ih iskoristiti za
potrebe revolucije. Oni koji to tvrde, `rtve su mistifikacije po kojoj istorijski projekat
neminovno ide ka svojoj istini i ka svome kraju, koji je ujedno i kraj epohe kapitala.
Tu mistifikaciju, koja ljudska bi}a vidi kao nebitna, sporedna i beskorisna, jer sav
59
zna~aj pridaje institucijama, treba potpuno razoriti. U kapitalisti~kom sistemu ljudi su
zaista postali suvi{ni; ali, u meri u kojoj je ~ove~anstvu, jo{ od najranijih po~etaka
vrste, uspelo da zadrì svoj ljudski integritet, moè se re}i da ljudska bi}a jo{ uvek
nisu uni{tena, sve dok ideja pobune ìvi ili dok je o~igledno da mladi ljudi jo{ nisu
imobilisani pripitomljavanjem. Sve je jo{ uvek mogu}e.
U svakom slu~aju, sama borba oìvljava ljudsku su{tinu koja je o~uvana u svakom
pojedincu; ta borba treba da nas i{~upa iz zamke iz koje smo o drugima sudili po
njihovoj postvarenoj spolja{njosti. âk i u slu~aju pojedinaca koji su dostigli najvi{i
stadijum postvarenja i koji su preobraèni u organske automate kapitala, o~uvana je
mogu}nost kolapsa ~itave konstrukcije. Mo`da bi bilo dobro da prihvatimo jedan
Marksov savet: nije dovoljno da lanci postanu vidljivi; oni moraju da postanu sramni.
Svaki pojedinac mora da pro|e kroz krizu. U sukobima s policijom cilj ne treba da bude
samo uklanjanje jedne represivne sile koja se ispre~ila na na{em putu ka komunizmu
ve} eliminicija sistema kojem ti pojedinci sluè, tako {to }e se u njima podsta}i
bu|enje ljudske su{tine.
Do toga nikada ne}e do}i ako nastavimo da se sluìmo starim metodama direktne
konfrontacije; potrebni su nam novi pristupi; na primer, izlaganje svih institucija
krajnjem preziru i podsmehu, koji }e ih izolovati i ostaviti da se bave samima sobom.
U stvari, apsurdno je teoretisati i izvla~iti uop{tene zaklju~ke. Ali, jedno je sigurno:
neki od tih pristupa ve} su se pokazali delotvornim, to bi mogli da budu opet, ali
moramo da izmislimo i druge oblike akcije. Su{tina je u tome da shvatimo da se teren
i metode borbe moraju promeniti. Ova nu`nost se ponekad shvatala na ograni~en ili
na negativan na~in, kao u slu~aju onih ljudi koji su napustili sve i krenuli niz cestu,
pokazuju}i tako èlju da iza|u iz za~aranog kruga borbi koje vodimo u svakodnevici
ovog sveta.
Levi~ari istrajavaju na dobro poznatoj taktici provokacija-represija-subverzija, za koju
i dalje tvrde da }e dovesti do revolucije u ta~no odre|enom trenutku. Ali, to
shvatanje revolucije je apsolutno neprihvatljivo jer podrazumeva `rtvovanje nekih
ljudi zato da bi se mobilisali ostali. Komunisti~koj revoluciji nisu potrebni mu~enici,
jer ona nikome ne ispostavlja svoje zahteve. Mu~enik je mamac koji privla~i
sledbenike. Ali, kakva korist od revolucije koja kao mamac koristi smrt? Tu }e se uvek
na}i neko ko }e umreti u najpogodnijem trenutku, dok }e neko drugi pronositi
njegov le{ s namerom da privu~e revolucionarne muve.
Komunisti~ka revolucija je trujumf ìvota i zato ne moè da na bilo koji na~in slavi
smrt ili da poku{ava da je iskoristi. Tako bi se samo vratila na teren klasnog dru{tva.
Tu su i oni koji porede ili koji bi da zamene one koji su pali za revoluciju sa onima
koji su umrli sluè}i kapitalu, ali u oba slu~aja re~ je istom le{inarskom karnevalu.
Sve do sada o revoluciji se nije govorilo kao o nu`noj potrebi i prirodnom fenomenu,
{to je imalo ozbiljne posledice. Izgledalo je da revolucija uvek zavisi isklju~ivo od ove
ili one grupe koja zra~i istinskom sve{}u. Danas se suo~avamo s dve alternative: ili
stvarna revolucija, proces koji obuhvata sve, od stvaranja revolucionara do uni{tenja
kapitalisti~kog oblika proizvodnje, ili uni{tenje ljudske vrste, na ovaj ili onaj na~in.
Drugih mogu}nosti nema. Kada revolucija po~ne ne}e biti potrebe da se obja{njava
ono {to se doga|a; pre }e biti potrebna snaga da se izbegnu zloupotrebe i ispadi. Ali,
to }e biti mogu}e samo ako pojedinci, mu{karci i ène, pre revolucionarne eksplozije,
po~nu da se pona{aju kao autonomna ljudska bi}a: po{to im ne trebaju nikakve vo|e,
sami }e mo}i da vode svoju pobunu.
60
O~igledno je da u sada{njim uslovima ljudi ne mogu da odu daleko u tom pravcu; ali
jedini na~in da se ova te`nja najpotpunije ostvari je odbacivanje tog kanibalisti~kog
pristupa koji revoluciju svodi na udaranje recki, na fizi~ko istrebljenje jedne klase ili
grupe ljudi od strane druge. Ako je komunizam zaista te`nja ljudi kao vrste, onda nema
potrebe da se poseè za takvim metodama.
Uop{teno govore}i, ve}ina revolucionara sumnja da }e do revolucije ikada do}i, ali da
bi sebe ubedili da ipak ho}e, pribegavaju razli~itim sredstvima. To ih uglavnom
osu|uje na ~ekanje, ali i na situaciju u kojoj im svi znaci prave revolucije, koji se ve}
ispoljavaju, po pravilu izmi~u. Da bi se oslobodili sumnje, pribegavaju verbalnom
nasilju (opet zamena), ~esto u formi o~ajni~kog i agresivnog prozelitizma. To
samoube|ivanje se odvija na slede}i na~in: ~im uspeju da mobili{u nekoliko
sledbenika, to se tuma~i kao dokaz da je nastupio pravi trenutak, {to zna~i da nivo
agitacije treba jo{ vi{e poja~ati, i tako u nedogled. Prema tom shvatanju, revolucija je
stvar agitacije koja treba da sa strane nametne odre|enu svest. Oni nikako ne
shvataju da }e revolucija biti ostvarena onog ~asa kada vi{e ne bude nikog ko je u
stanju da brani stari poredak, kada taj poredak ostane bez sledbenika. Stvar je u tome
{to }e nakon toga sve biti druga~ije, {to je ta~ka u kojoj pitanje nasilja ponovo postaje
relevantno.
Potreba za komunizmom je potreba svih ljudi. Tokom revolucije to }e postati o~igledno na
manje ili vi{e konfuzan na~in. To ne zna~i da }e se ljudi preko no}i otarasiti starudije
prethodnog dru{tva, ve} da }e oni koji }e izvesti revoluciju do}i i s leva i s desna. Uni{tenje
nadgradnje kapitalisti~kog sistema i zaustavljanje globalnog procesa proizvodnje
ne}e odmah ukinuti pretpostavke kapitala; to zna~i da se stari odnosi i oblici
pona{anja mogu ponovo javiti; naime, izgleda da svaki put kada se na|u pred novim
mogu}nostima, ljudi teè da ih zaogrnu u stare oblike, donekle prilago|ene
okolnostima. Komunisti~ka revolucija }e sigurno imati druga~iji tok, a njen opseg, sa
svim eventualnim ograni~enjima, bi}e deo postrevolucionarnog procesa. Pokret }e
nastojati da razvije nove dimenzije ljudske zajednice, da reafirmi{e i oja~a ono {to se
pojavilo tokom revolucije. U tom periodu najve}ih previranja i te{ko}a, stare
institucionalne forme mogu ponovo da se pojave, a neki elementi mogu da poku{aju
da na prikriveni na~in povrate svoje privilegije ili da insistiraju na re{enjima koja }e
i}i samo njima u korist. Neki }e opet traìti povratak na samoupravljanje. To su oni
koji jo{ nisu shvatili da komunizam nije oblik proizvodnje, ve} oblik bi}a.
Bi}e to i period u kojem }e stara praksa etiketiranja, tako svojstvena svim politi~kim
reketa{ima, morati da bude ukinuta jednom za svagda. Novo moè da se pojavi i pod
starim ogrta~em. Bila bi velika gre{ka kada bi se neke mogu}nosti odbacile samo zbog
te povr{ne sli~nosti s pro{lo{}u. Na postrevolucionarni proces ne treba gledati kao na
trenutno izmirenje, kada }e nekim ~udom svo nasilje pro{losti nestati samo od sebe.
Ve} smo rekli da novi oblik bi}a moè da se razvije samo kroz borbu, {to zna~i da
ovde govorimo o modalitetima te borbe. Svaki oblik sekta{kog i inkvizitorskog duha
je koban po revoluciju {to je samo jo{ jedan razlog za{to klasi~na diktatura ne dolazi
u obzir, jer bi to zna~ilo restauraciju oblika svojstvenih klasnom dru{tvu. Period
posredovanih promena moè da bude prevazi|en samo kroz najrazli~itije oblike
ispoljavanja oslobo|enih i raznolikih ljudskih bi}a. To je pritisak koji bi komunizam
trebalo da stvori, pritisak koji }e ogromnoj ve}ini ljudi omogu}iti da uklone sve
prepreke na putu stvaranja ljudske zajednice. Upravo takvu afirmaciju ìvota je
Marks imao na umu kada je pisao da ako pretpostavimo da ~ovek treba da bude
~ovek, a njevog odnos prema svetu ljudski odnos, onda ljubav moè da se razmeni
61
samo za ljubav, poverenje za poverenje Do nasilnih sukoba moè da do|e samo
izuzetno.
*
Oni koji i dalje smatraju da je diktatura neophodna, samo pokazuju do koje mere ne
veruju da }e ljudsko dru{tvo ikada mo}i da se pokrene u pravcu komunizma. Treba
pro}i duga~ak, bolan i teàk put dok se ne odbace sve mistifikacije, dok se ne shvati
da lutaju}e ~ove~anstvo ide ka sopstvenom uni{tenju, a da je glavni razlog tome
~injenica da je svoju sudbinu prepustilo monstruoznom i odmetnutom sistemu
kapitala. Mu{karci i ène }e morati da prepoznaju sebe kao odlu~uju}e ~inioce, koji
nisu du`ni da se odreknu svojih mo}i u korist ma{ine, da neprestano otu|uju svoje
bi}e u la`nom uverenju da je to jedini put ka sre}i.
Kada se jednom do|e do te ta~ke, sve je gotovo; nema vi{e povratka na staro. îtava
konstrukcija kapitala uru{i}e se kao kula od karata. Ljudi ~iji }e duh biti oslobo|en
od logike i predstava kapitala kona~no }e mo}i da prepoznaju i prona|u sebe i jedni
druge. Stvaranje ljudske zajednice vi{e ne}e mo}i da bude zaustavljeno.
Ideologija, nauka, umetnost, itd., kroz ~itavu mreù svojih institucija i organizacija,
zajedno podupiru uverenje da je ljudsko bi}e nebitno i nemo}no da deluje. {ta vi{e,
sve te predstave {ire iluziju da smo do ove ta~ke dru{tvene evolucije uspeli da
do|emo samo zato {to smo prethodno prihvatili i razvili tehnologiju. Tehnologija je
okruèna aurom fatalizma: ako je ne prihvatimo, ne moèmo da napredujemo. Ako je
prihvatimo, ostaje nam da samo ispravljamo neke njene nedostatke, ali nikada ne
moèmo da izmaknemo delovanju ma{ine, koja je samo dru{tvo. Zamka se zatvara,
ljudi postaju pasivni, a odlu~uju}i faktor postaje jedna predstava kapitala predstava
po kojoj je kapital jedini racionalni, dru{tveni proces, {to isklju~uje mogu}nost da se sistem
doìvi kao represivan. Svi negativni aspekti obja{njavaju se uzrocima koji su izvan
samog kapitala.
Stara navika duha koja je dopu{tala da ljudska inteligencija postane doma}in za
parazitske predstave kapitala mora biti odba~ena. Mentalitet i pona{anje sluge (~iji je
gospodar kapital) moraju biti iskorenjeni. Ta potreba je danas utoliko nu`nija, jer
stara dijalektika gospodara i roba nestaje u procesu u kojem ~ak i rob ljudsko bi}e
po~inje da biva suvi{an.

Poglavlje VI eseja Contre la Domestication, Invariance (Anne VI, Srie II, no. 3, 1973)

62
Revolucija i budu}nost

U periodu op{te kontrarevolucije Bordiga je bio u stanju da sagleda sve njene
pogubne posledice, tako {to je pogled usmerio ka dolaze}oj revoluciji, ta~nije, tako {to
se odmakao od razmatranja aktuelnih sukoba. On nije istraìvao samo pro{lost, koja
je u tom trenutku bila puki balast, niti se vezivao za sada{njost potpuno okupiranu
vladaju}im poretkom, ve} se okrenuo budu}nosti. (1) Tako usmeren, mogao je da
sagleda revolucionarni pokret kakav je zaista bio, a ne samo u skladu s predstavom
koju je taj pokret gajio o sebi.
Od tada je industrija budu}nosti uspostavila svoj domen i poprimila ogromne
razmere. Kapital je zakora~io u to novo polje i po~eo da ga eksploati{e, {to je vodilo
ka jo{ potpunijem prisvajanju i pripitomljavanju ljudi.
Ono {to kapital ~ini posebnim u odnosu na sve druge oblike proizvodnje je njegov
monopol nad budu}no{}u. Od samog po~etka, odnos kapitala prema pro{losti i
sada{njosti bio je manje vaàn od njegovog odnosa prema budu}nosti. Jedini dotok
krvi kapital ostvaruje kroz razmenu s radnom snagom. Stvoreni vi{ak vrednosti je
samo potencijalno kapital; on moè da postane kapital samo kroz razmenu s budu}im
radom. Drugim re~ima, vi{ak vrednosti stvoren u sada{njosti postaje stvaran samo u
uslovima koji garantuju da }e radna snaga biti dostupna i u budu}nosti (koja i moè
biti i hipoteti~na i ne nu`no bliska). Ako ta budu}nost izostane, onda sada{njost (pa
tako i pro{lost) biva ukinuta: dolazi do devalorizacije kroz potpuni gubitak supstance.
Prema tome, jasno je za{to kapital mora da uspostavi dominaciju nad budu}no{}u
kako bi osigurao nastavak svog procesa proizvodnje. (Ta dominacija se otvaruje
putem kreditnog sistema.) Tako kapital fakti~ki prisvaja vreme, koje oblikuje po
sopstvenoj slici u kvantitativno vreme. Sada{nji vi{ak vrednosti je ostvaren i
valorizovan kroz razmenu s budu}im radom, ali, sada, s razvojem industrije
budu}nosti i taj rad postaje otvoren za kapitalizaciju. Ta kapitalizacija zahteva da
vreme bude isprogramirano; upravo tu potrebu, u pomodnom nau~nom maniru,
izraàva futurologija. Kapital proizvodi vreme. (2) Gde }e od sada ljudi mo}i da
smeste svoje utopije i ahronije?
Dru{tva uspostavljena u ranijim epohama dominirala su sada{njo{}u i, u manjoj
meri, pro{lo{}u, dok je revolucionarni pokret polagao pravo na budu}nost. Buròaske
i proleterske revolucije su morale da garantuju progres, ali taj progres je zavisio od
budu}nosti valorizovane kroz odnos sa sada{njo{}u i sa pro{lo{}u koja je morala biti
ukinuta. U svakom od tih slu~ajeva, i u stepenu koji je manje ili vi{e zavisio od
revolucije o kojoj je bila re~, pro{lost je bila gurana u tamu, dok se budu}nost kupala
u blistavoj svetlosti. Kapital je osvojio budu}nost. Kapital se ne pla{i utopija, naprotiv, on
nastoji da ih proizvodi. Budu}nost je jo{ jedno polje za proizvodnju profita. Da bi
stvorili budu}nost, da bi je oìveli, ljudi sada moraju da budu uslovljeni kao funkcije
precizno osmi{ljenog procesa proizvodnje: u toj ta~ki pogramiranje dostiè vrhunac.
ôvek, koga je Marks jednom opisao kao le{ vremena, sada je isklju~en iz njega. Taj
proces, zajedno s dominacijom nad pro{lo{}u, sada{njo{}u i budu}no{}u, stvara
uslove za strukturalno predstavljanje u kojem se sve svodi na kombinatoriku
dru{tvenih odnosa, proizvodnih snaga, mitema, itd., povezanih tako da izgledaju kao
63
celina. Struktura, usavr{avaju}i samu sebe, elimini{e istoriju. Ali, istorija je i dalje
samo ono {to ljudi stvaraju.
Tako dolazimo do saznanja da revolucija mora da stvori ne samo drugu koncepciju
vremena ve} i da je uklju~i u novo poimanje prostora. Obe dimenzije bi}e stvorene
uporedo kroz novi odnos izme|u ljudskih bi}a i prirode: kroz izmirenje. Ve} smo rekli
da je sve {to je fragmentirano samo hrana za kontrarevoluciju. Ali, revolucija je ne{to
vi{e od polaganja prava na celinu; to je reintegracija svega {to je bilo odvojeno,
spajanje budu}eg bi}a, individualnosti i ~ove~anstva. To budu}e bi}e ve} postoji kao
totalno i strasno doìvljena potreba; ta potreba najbolje izraàva istinski
revolucionarni karakter maja 68. i pokreta gimnazijalaca iz prole}a 1973.
Revolucionarna borba je borba protiv dominacije koja postoji u svim vremenima, u
svim ta~kama i u svim aspektima ìvota. U poslednjih pet godina taj izazov se pojavio
u svim podru~jima ìvota kapitala. Revolucija sada moè da iza|e na pravo popri{te
borbe, ~iji je centar svuda, a mesto nigde. Njen zadatak je u tom smislu beskona~an:
ukidanje pripitomljavanja i stvaranje uslova za beskona~no ispoljavanje ljudskog bi}a
budu}nosti. Na{ ose}aj, koji se ne zasniva samo na optimizmu, govori nam da }emo u
narednih pet godina prisustvovati po~etku revolucije i uni{tenju kapitalisti~kog
oblika proizvodnje. (3)

Napomene
1. Bordiga je jednom izjavio da smo mi jedini koji svoje delovanje zasnivaju na budu}nosti.
Godine 1952. Bordiga je pisao: Na{a snaga leì u nauci o budu}nosti, mnogo vi{e nego u
nauci o sada{njosti ili pro{losti. (Explorateurs de lavenir, Bataglia Communista no. 6)
2. O vrednosti: Jedna od glavnih osobina kapitala nije toliko na~in na koji nagla{ava kvantitet
i poni{tava kvalitet, koliko su{tinska protivre~nost izme|u ta dva aspekta, u kojoj
kvantitativno nastoji da potisne sve aspekte kvalitativnog. Ali, to ne zna~i da potrebu za
kvalitetom treba ostvariti potiskivanjem kvantiteta (na sli~an na~in kao {to se do upotrebne
vrednosti ne moè do}i prostim odbacivanjem razmenske vrednosti). Potreban je potpuni
preobraàj pre nego {to sama logika ovog oblika dominacije bude odba~ena. Naime, i kvalitet i
kvantitet postoje u tesnoj vezi s merom, pri ~emu su sva tri koncepta povezana s vredno{}u.
Mera operi{e i u ravni upotrebne i razmenske vrednosti. U prvom slu~aju, ona je u tesnoj vezi
s jednim tipom dominacije: upotrebna vrednost meri dru{tveni status odre|ene osobe, ali je u
isto vreme i mera nasilja koje nosi sa sobom. Upotrebna vrednost name}e sopstveni
despotizam, iz kojeg se razvija despotizam razmenske vrednosti, a sada i kapitala. Marks je u
svojim napomenama o delu D`. S. Mila optuìo utilitarizam kao filozofiju koja ~oveka vidi
samo kroz prizmu njegove upotrebljivosti, dok razmena teì autonomizaciji u zasebnu sferu.
3. Danas ovo predvi|anje izgleda pogre{no. Ali, treba imati u vidu da se predvi|anja nikada
ne iznose sa apsolutnom sigurno{}u. Ukupan proces na svaki na~in nastoji da odloì ono za
{ta trvdimo da }e se dogoditi. Osim toga, svako takvo predvi|anje je izraz duboke èlje
odre|enog pojedinca. A èlja je uvek u ùrbi, ona ne zna da ~eka.
Na budu}nost treba da gledamo realisti~no: to zna~i, u okviru kretanja ka revoluciji i sa
stanovi{ta da moramo napustiti ovaj svet. Ali, to nije dovoljno; sve po~inje da zvu~i kao
ponavljanje. Moramo da preispitamo svoje predvi|anje i ono {to iz njega proisti~e. Ono {to je
ispravno je ~injenica da je 1978. odbijanje, o kojem smo ~esto govorili, bilo mnogo o~iglednije,
mnogo prisutnije nego {to je bilo prethodnih godina. To odbijanje je bilo bremenito porukama
koje su od velikog zna~aja za uni{tenje kapitala.
Na sve {to smo do sada rekli treba gledati u perspektivi, ali to ne moè da potpuno objasni
sada{nju situaciju, gde vidimo da borba protiv kapitala kao takvog izostaje. Godine 1973.
64
mogli smo da vidimo da su poku{aji da se kapital uni{ti bili indirektni: to nije bila borba
mu{karaca i èna u frontalnoj opoziciji spram kapitala. To {to sistem pati od nestabilnosti ili
od kriza, kako to kaù ekonomisti ne zna~i da je kapital ugroèn; pretpostavke njegove
katastrofe tek po~inju da se razvijaju (iako dinamika doga|aja moè naglo da se ubrza).
Bitna novost je ~injenica da se posle 1978. ubrzano pribliàvamo kraju ciklusa kapitala. Taj
proces je sada intezivniji, ali i raspr{eniji, {to nam samo olak{ava da napustimo kapital. Lako
je imati stav o ne~emu {to je ve} postignuto ili okon~ano; mnogo je teè s ne~im {to se jo{
uvek nalazi u procesu formiranja i razvoja. iz La separation necessaire et limmense
refus, 1979.
To je ono {to sam mogao da sagledam u januaru 1979. kada sam pisao taj tekst. U novijem
~lanku (lEcho du Temps, februar 1980) poku{ao sam da preciznije opi{em kako bi moglo
do}i do tog uni{tenja kapitala kao oblika zajednice. To je poku{aj da se razmotri ono {to
nazivam potencijalnom smr}u kapitala, na osnovu njegovog prolaska kroz proces
antropomorfizacije i kapitalizacije ljudskih bi}a.
Kada kapital otvoreno uspostavi svoju zajednicu on ostvaruje projekat ljudskih bi}a i tako u
isto vreme iscrpljuje svoje mogu}nosti. Da bismo zaista bili pravi savremenici svoje epohe
moramo imati jasnu ideju o potencijalnoj smrti kapitala; samo tako mo}i }emo da se otvorimo
ka novoj dinamici ìvota.
Napomena autora iz marta 1980.

Poglavlje VIII eseja Contre la Domestication, Invariance (Anne VI, Srie II, no. 3, 1973)

65
Potencijalna smrt kapitala

Ostvariv{i ljudski projekat i obezbediv{i svoju dominaciju, kapital je postao potpuno
antropomorfizovan, ali, u isto vreme, i nikad bliì svojoj potencijalnoj smrti.
Isprazniv{i od supstance sve, on u isto vreme biva izloèn napadima supstance koja
ga ispunjava. Kapital li{ava supstance tako {to prevazilazi: on prevazilazi tle i
proizvodi ve{ta~ku hranu; prevazilazi ènu i proizvodi bebe in vitro; odbacuje
ljudska bi}a i proizvodi himere; odbacuje materiju i proizvodi materijalnu stvarnost
kombinacijom manje ili vi{e nestalnih elemenata. Taj proces je, o~igledno, tek na
po~etku. Ali, taj proces je u savr{enom skladu sa osnovnim usmerenjem kapitala, koji
teì autonomnom posredovanju i refleksiji li{enim svakog oslonca u stvarnosti.
Kapital je proizvod ljudske aktivnosti, ali koji je sada stekao potpunu autonomiju u
odnosu na ljude; on poprima ljudsko obli~je, ostvaruju}i tako, na hipersvrhovit na~in,
su{tinski atribut na{e vrste: refleksiju. Odatle dana{nji trijumf apstrakcije, u obliku
spiritualizma i dematerijalizacije. (1) U svom kretanju kapital mora da prevazi|e sve
prepreke koje mu se na|u na putu; svaka barijera ugroàva njegovo postojanje i zato
mora biti prevazi|ena. Ali, granica kapitala je ljudsko bi}e, koje moè da prevazi|e
samo tako {to }e ga uklju~iti u sebe. Tako kapital integri{e u sebe svoju potencijalnu
smrt. Ali, njegova stvarna smrt moè da nastupi samo kroz proces odbacivanja: kroz
odbacivanje ~itavog fenomena kapitala, uklju~uju}i sve njegove pretpostavke i sve {to je uspeo
da integri{e u sebe.
Od trenutka kada je postao autonoman i izmakao, kapital je postao predstava. Od te
ta~ke on moè da reintegri{e sve {to je prethodno prevazi{ao. Ali, s obzirom na
ogromno pove}anje ljudske populacije, to podrazumeva nivelaciju i degeneraciju
ljudskih bi}a u razmerama koje potpuno li{avaju kapital njegove mo}i regeneracije.
On moè da preìvi samo kroz impuls koji je stekao tokom prethodnih nekoliko
vekova. Kapital je udario u svoju pravu granicu, dok se ~ove~anstvo na{lo pred
sopstvenom smr}u.
S obzirom na proces antropomorfizacije, jasno je da je ovde re~ i o na{oj smrti; ali, to
nije smrt u smislu apsolutnog prestanka ìvota ve} u smislu inicijacije u novi ìvot.
Sada ìvimo u nekoj vrsti bardoa (2); prolazimo kroz prostor-vreme pun strahovitih
opasnosti, zamki, iluzija i fascinacija. Ali, od trenutka kada shvatimo potencijalnu
smrt kapitala i smrt na{eg lutanja koje je trajalo milenijumima, ni{ta ne}e mo}i da
spre~i na{ razvoj u ljudsku zajednicu.
*
Sve prethodno re~eno zna~ajno je i u odnosu na pitanje raskida ~ove~anstva sa
zajednicom i prirodom, {to je prvo dovelo do podele na unutra{nje i spolja{nje, a
zatim na sebstvo i drugog. Ljudi su tu dva bi}a i odnos izme|u njih provobitno
opaàli u terminima pomaganja i me|usobnog proìmanja. îtav ìvot se okretao oko
toga: proìmanja sa strancem; proìmanja sa drugim u liku ène koja je ljubav; sa
drugim kao neposredno doìvljenim otkrovenjem nad~ulne stvarnosti, koja je sveto
sa svim njegovim hijerofanijama; i proìmanja s drugim kao onostranim, koje je smrt,
~esto smatrana za inicijaciju u drugi ìvot. Kasnije su ti odnosi sve vi{e bili vi|eni u
terminima razmene, {to je bilo osnova za pojavu vrednosti. Odnos sa drugim je
postao valorizacija. Kada razmenska vrednost, a zatim i kapital postanu autonomni
66
sistemi, oni po~inju da gu{e sve i da name}u druga~ije odnose: tako ljudska bi}a i
kulture postaju homogenizovani; demokratizacija se svodi na sastave bi}a li{enih
supstance; ljubav se svodi na seksualno sastavljanje; smrt gubi svaku vezu s
onostranim i postaje najobi~niji prestanak funkcije nekog elementa u okviru sastava
(demokratizovana smrt). Zato je kapital u su{tini profanacija svetog. Drugim re~ima,
ako se ne{to pojavi kao izazov kapitalu, {to za sebe moè da veè manje ili vi{e
nesvodive potencijale koji bi se mogli udruìti u iskru mogu}eg ìvota, to odmah biva
napadnuto i svedeno na jedan od operativnih elemenata sastava u okviru procesa
kapitalizacije. Po{to su ljudska bi}a za kapital jedino drugo, a po{to je kapital
antropomorfizovan, to zna~i da nema vi{e ni~eg {to bi mogao da iskoristi kao
drugo. Odatle potencijalna smrt kapitala. Da bi blokirao tu tendenciju kapital moè
da se osloni samo na jedan resurs: nasilje.
*
Tokom kasnijih faza tog {irokog procesa koji smo ovde opisivali, pojavilo se ono {to
smo prvobitno nazvali biolo{kom dimenzijom revolucije, a {to bismo sada radije
nazvali biolo{kom dimenzijom na{eg razvoja u ljudsku zajednicu. Mu{karci i ène
li{eni kvaliteta akcije, jezika, ritma i ma{te sigurno }e poèleti da sve to ponovo
osvoje. Ali, posmatrano jo{ {ire, moglo bi se re}i da je ìvot, sa svim svojim aspektima,
kroz delovanje ljudskog ~inioca dospeo u }orsokak proizveden hipersvrhovito{}u
na{e misli koja je kapital (autonoman, apstrahuju}i, koji sve li{ava supstance). Taj
proces je doveo u ogromnu opasnost ~itav ìvi svet. Ali, kapital mora da preispita taj
proces; on mora da prona|e drugi na~in za ostvarenje misli, koja je funkcija na{e
vrste, ali ne samo za nju ve} za ~itav ìvi svet. To zna~i da misao moè da postoji
samo ako ìva bi}a nastave direktno, neposredno postojanje na svim nivoima;
potrebno je neometano postojanje svih oblika ìvota.
Zato ovde nije re~ samo o problemu kulture ve} i prirode. Autonomna kultura mora
biti eliminisana da bi ìvot mogao da se spoji sa mi{lju ({to }e biti mogu}e tek kada
ljudska vrsta okon~a svoje lutanje). Zato ~uvena debata oko opozicije prirode i
kulture, kao i argumenti o prednosti ove druge kao su{tinskog odre|enja ljudske
vrste, sluì samo tome da zakloni stvarnost s kojom tek treba da se suo~imo. Ta
debata se bavi samo si}u{nim ise~kom ljudskog fenomena, gube}i iz vida da je razvoj
njegovih pretpostavki kao {to su dvono`no uspravno drànje i manuelna
sposobnost, koji su podstakli razvoj mozga, jezika, alata, konceptuanog mi{ljenja i
tako stvorili ~oveka bio proces koji je trajao milionima godina.

Napomene
1. Odatle izvesna podudarnost izme|u nau~ne i orijentalne misli.
2. Bardo: Stanje izme|u fizi~ke smrti i ulaska u novi ìvot, opisano u Tibetanskoj knjizi mrtvih
(nap. prev.)

Drugi deo eseja l'Echo du Temps, februar 1980.

67
Moramo napustiti ovaj svet

Moramo napustiti ovaj svet u vlasti kapitala, koji je postao spektakl bi}a i stvari.
Spektakl u smislu o kojem je govorio Piko de Mirandola kada je rekao da je ~ovek
spektakl, ali i ogledalo sveta. (1) Naime, ~ovek nema nijedan poseban dar; svi darovi
raspodeljeni su me|u drugim ìvim bi}ima, a ~ovek, koji je do{ao poslednji, ostao je
bez i jednog. Sre}om Bog se saàlio na njega; podario mu je ne{to od kvaliteta svih
bi}a i u~inio ga spektaklom sveta. Zato u njemu i njegovim postupcima sva ìva bi}a
mogu nekako da prepoznaju sebe. Ali, poprimiv{i ljudsko obli~je, kapital je postao
spektakl. On asimiluje i pro`dire sve kvalitete ljudi, sve njihove aktivnosti, nikada ne
postaju}i neko od njih, jer svaka supstanca inhibira njegov ìvotni proces.
Prihvataju}i to predstavljanje kapitala, ljudi vide spektakl koji je osaka}eni odraz njih
samih, u kojem mogu da razaznaju samo deo. Oni su odavno izgubili ose}aj za
celinu.
Moramo odbaciti sve pretpostavke kapitala, koje su se pojavile u dalekoj pro{losti, da
bismo se oslobodili njegovog stiska (trenutak uni{tenja primitivnih zajednica). U isto
vreme, mora se i}i dalje od Marksovog dela, koje je kona~ni izraz dolaska totaliteta,
dovr{ene strukture vrednosti kao one krajnje mutacije kroz koju se kapital nametnuo
kao materijalna zajednica.
Potrebno je sagledati novu dinamiku, jer kapitalisti~ki oblik proizvodnje ne}e nestati
kroz frontalnu borbu ljudi protiv njegove dominacije ve} samo kroz veliko
odbacivanje koje podrazumeva odustajanje od puta kojim se i{lo milenijumima.
Kapitalisti~ki oblik proizvodnje ne}e po~eti da opada ve} mora biti odba~en.

Napomene
1. Osim toga postoji i jasna veza izme|u spektakla i ogledala. Spektakl bi trebalo da ljudima
pokaè {ta zaista jesu ili {ta bi morali biti. To je manje ili vi{e izobli~eni odraz njihovog
neposrednog bi}a.
Avgust, 1974.

68
Ostali izvori

Na Internetu je objavljeno jo{ nekoliko eseja @aka Kamata, najvi{e u arhivi Dòna
Greja, ina~e posve}enoj marksisti~kim jereticima:
www.geocities.com/~johngray/index.html
Esej O poreklu i funkciji partijskog oblika organizovanja objavljen je na vi{e mesta, a na
ovoj adresi u najpristupa~nijem obliku:
Origin And Function Of The Party Form, Jacques Camatte
www.geocities.com/cordobakaf/camatte_origins.html
Prilaèmo i nekoliko adresa sa tekstovima grupa i autora na koje je Kamat izvr{io
veliki uticaj:
Black and Green/ Coalition Against Civilization
blackandgreen.org
Green Anarchist
www.greenanarchist.org/index.html
Insurgent Desire The Online Green Anarchy Archive
www.insurgentdesire.org.uk/index.htm
Do or Die
www.eco-action.org/dod/index.html
Primitivism
www.primitivism.com

Protiv Pripitomljavanja

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Protiv Pripitomljavanja

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

@ak Kamat

You might also like