Na osnovu lana 15. Zakona o zatiti od poara ("Slubeni glasnik RS", broj 111/09) i lana 45.

stav
1. Zakona o Vladi ("Slubeni glasnik RS", br. 55/05, 71/05 - ispravka, 101/07, 65/08 i 16/11),
Vlada donosi
Strategiju zatite od poara za period 2012-2017.
godine
Strategija je objavljena u "Slubenom glasniku RS", br.
21/2012 od 21.3.2012. godine.
UVOD I OPTI CILj STRATEGIJE
Poeci organizovane zatite od poara u Srbiji vezuju se za vreme vladavine kneza Miloa
Obrenovia, odnosno za donoenje Uredbe protiv poara 1834. godine. Od tog vremena zatita od
poara razvijala se u skladu sa razliitimoblicima dravnog ureenja i u kontinuitetu sve do danas.
Zakon o zatiti od poara iz 1988. godine donet je u vreme kada je dominantan oblik svojine bila
drutvena svojina. Do donoenja Zakona o zatiti od poara ("Slubeni glasnik RS", broj 111/09 - u
daljemtekstu: Zakon) organi jedinica lokalne samouprave i dravni organi obavezuju se na sprovoenje
mera zatite od poara i nadzor nad njihovim sprovoenjem. Zatita od poara u veimprivrednim
sistemima i kod pravnih lica dobro je funkcionisala sve dok ubrzan proces privatizacije i vlasnike
transformacije pravnih lica nije uticao na realizaciju planova zatite od poara u optinama i preduzeima,
to je dovelo do toga da se poslednjih godina sprovode samo osnovne mere zatite.
Zakon je usklaen sa ustavnimodredbama i propisima Evropske unije i komplementaran je Zakonu o
vanrednimsituacijama ("Slubeni glasnik RS", br. 111/09 i 92/11). Zakonomse ureuju sistemzatite od
poara, prava i obaveze dravnih organa, organa autonomnih pokrajina i organa lokalne samouprave,
privrednih drutava, drugih pravnih i fizikih lica, organizacija vatrogasaca, nadzor nad sprovoenjem
Zakona, finansiranje i druga pitanja od znaaja za funkcionisanje sistema zatite od poara. Odredbe
Zakona primenjuju se i na zatitu od eksplozija.
Zakonomje utvreno da e se Strategijomzatite od poara stvoriti osnov za efikasniju zatitu ljudi i
materijalnih dobara. Takoe, bolje e se urediti organizacija i osposobljenost vatrogasno-spasilakih
jedinica, stvorie se osnov za efikasniju primenu tehnikih propisa, pojaati odgovornost subjekata
zatite od poara i urediti druga pitanja.
Opti cilj Strategije zatite od poara za period 2012-2017. godine (u daljemtekstu: Strategija), je
unapreenje zatite od poara preventivnimdelovanjemkroz preduzimanje i primenu mera bezbednosti
svih subjekata i informisanost graana.
1. OPIS I OCENA STANjA
Opta ocena je da je stanje u oblasti zatite od poara nezadovoljavajue (detaljna analiza prikazana
u Aneksu, koji je odtampan uz ovu strategiju i ini njen sastavni deo). Sistem zatite od poara je
potrebno unaprediti angaovanjem svih subjekata zatite od poara, kroz razmenu informacija od
znaaja i usklaivanje aktivnosti radi pravovremene zatite od poara.
Najvaniji uoeni problemi u oblasti zatite od poara:
- mnogi objekti su izgraeni u blizini stambenih zona, bez zatitnih pojaseva u odnosu na objekte u
blizini, sa malimskladinimprostorima i neadekvatnimpristupomza vatrogasna vozila;
- saobraajna infrastruktura je nezadovoljavajua;
- municija, eksploziv, eksplozivne materije, kao i hemikalije i opasni otpad, nepravilno se skladite;
- nedovoljna pripremljenost subjekata zatite od poara za sprovoenje preventivnih mera;
- pristup veini viespratnih stambenih zgrada i velikimkompleksima uma je otean ili nemogu usled
nedovoljne putne mree;
- elektrine i dimovodne instalacije nepropisno se odravaju, oteuje se i otuuje oprema i sredstva
za gaenje;
- nelegalan promet pirotehnikih sredstava;
- nerazminiran deo teritorije Republike Srbije od kasetne municije;
- lociranje, otkopavanje, deaktiviranje i vaenje avionskih bombi - raketa;
- problemraznih vrsta neeksplodiranih ubojitih sredstava;
- sistemmeteorolokih osmatranja u umskimpodrujima, kao i metodologija za prognozu indeksa
opasnosti od pojave umskih poara potrebno je unaprediti;
- planovi za upravljanje rizikomne postoje;
- kapacitet javne vodovodne mree nezadovoljavajui;
- pojaana bezbednost naftovoda, gasovoda, dalekovoda i rezervoara zapaljivih materija zbog
mogunosti jakih oteenja kao posledice zemljotresa;
- zdravstveni sistem je potrebno proceduralno urediti u ovoj oblasti, popuniti ljudstvom, opremiti
medikamentima i sanitetskimmaterijalomza pruanje hitne medicinske pomoi u sluajevima poara,
kao i adekvatnomopremomi vozilima, proporcionalno u svimzdravstvenimustanovama na teritoriji
Republike Srbije;
- bezbednosna kultura graana je nedovoljna;
- nereeni imovinsko-pravni odnosi vlasnika uma i neaurnosti katastarskih podataka uzrokuju da se
ne zna pravi vlasnik uma;
- oteana komunikacija sa vlasnicima uma, imajui u vidu da su, saglasno propisima, duni sami da
tite svoju imovinu;
- nedovoljna popuna vatrogasno-spasilakih jedinica kvalitetnim, strunim i psihofizikim
osposobljenimljudskim resursima za obavljanje poslova zatite, ukljuujui i angaovanje osoba sa
invaliditetom;
- broj vatrogasaca - spasilaca je ispod evropskih standarda;
- neusklaenost opisa radnih mesta u skladu sa zahtevima posla;
- oprema i vozila, posebno ona koja su neophodna za tehnike intervencije sa opasnimmaterijama, ne
pokrivaju adekvatno teritoriju Republike Srbije.
1.1. Normativni okvir
Zakonomo ministarstvima ("Slubeni glasnik RS", broj 16/11) i Zakonomo policiji ("Slubeni glasnik
RS", br. 101/05, 63/09 - US i 92/11), definisano je da Ministarstvo unutranjih poslova obavlja poslove
dravne uprave koji se, izmeu ostalog, odnose na zatitu od poara, eksplozija i havarija, nadzor nad
proizvodnjom, prometomi prevozomeksplozivnih materija, zapaljivih tenosti i gasova, kao i prevoz
odreenih drugih opasnih materija. U skladu sa tim, teite angaovanja u oblasti zatite i spasavanja
usmereno je na obezbeenje potpunije zatite ljudi i imovine od poara, eksplozija i drugih stanja
opasnosti, permanentnu kontrolu primene mera preventivno-tehnike i protivpoarne zatite u objektima
izloenim veem stepenu ugroenosti od poara, posebno u objektima veih privrednih sistema,
objektima od posebnog znaaja za Republiku Srbiju, kao i u oblasti proizvodnje i prometa eksploziva i
drugih opasnih materija.
UsvajanjemZakona o vanrednimsituacijama, Zakona o izmenama i dopunama Zakona o vanrednim
situacijama i Zakona usklaeni su propisi iz oblasti zatite i spasavanja u vanrednimsituacijama sa
propisima u zemljama Evropske unije i implementirane smernice i sugestije meunarodnih strukovnih
udruenja i organizacija. Uraeni su i nacrti zakona o eksplozivnimmaterijama i zakona o zapaljivim
tenostima i gasovima, kojima e se na drugaiji nain u odnosu na postojee zakone pravno regulisati
poslovi u oblasti proizvodnje, prometa, prevoza i skladitenja eksplozivnih materija.
Sistem zatite od poara, prava i obaveze dravnih organa, organa autonomne pokrajne i organa
jedinica lokalne samouprave, privrednih drutava, drugih pravnih i fizikih lica, organizacija vatrogasne
slube i druga pitanja od znaaja za sistemzatite od poara, ureuju se Zakonom, Zakonomo policiji,
Zakonomo vanrednimsituacijama i propisima donetimna osnovu tih zakona.
Kao to je u Zakonu regulisano, subjekti zatite od poara duni su da obezbede primenu planova
zatite od poara i drugih akata, kao i da angaovanjem raspoloivih ljudskih i materijalnih resursa
uestvuju u gaenju poara i spasavanju ljudi i imovine ugroenih poarom, potujui sledea naela:
naelo zatite, naelo prevencije, naelo stalnosti, naelo jaanja svesti, naelo javnosti, naelo saradnje,
naelo solidarnosti, naelo odgovornosti.
Kroz viziju i misiju Nacionalne strategije zatite i spasavanja u vanrednimsituacijama i Strategija
razvija sistemzatite od poara. Takoe, Strategija pronalazi svoj razvoj i kroz Strategiju razvoja
Ministarstva unutranjih poslova 2011-2016. godine (lan 7. taka 1) Zakona o policiji).
1.2. Institucionalni okvir
Subjekti zatite od poara su dravni organi, organi autonomne pokrajine, organi jedinica lokalne
samouprave, privredna drutva i druga pravna i fizika lica.
Subjekti zatite od poara planiraju, finansiraju, organizuju, sprovode i kontroliu zatitu od poara u
cilju spreavanja izbijanja i irenja poara, otkrivanja i gaenja poara, spasavanja ljudi i imovine, zatite
ivotne sredine, utvrivanja i otklanjanja uzroka poara, kao i pruanja pomoi kod otklanjanja
posledica prouzrokovanih poarom. Takoe, podstiu, usmeravaju i obezbeuju jaanje svesti o znaaju
zatite od poara kroz sistem obrazovanja i vaspitanja, nauno-istraivakog i tehnolokog razvoja,
usavravanja u procesu rada, javnog informisanja.
2. OSNOVNI CILjEVI I KRITERIJUMI ZA SPROVOENjE
ZATITE OD POARA U CELINI, PO OBLASTIMA I
PROSTORNIM CELINAMA SA PRIORITETNIM MERAMA
ZATITE
Osnovni cilj Strategije je stvaranje novih i unapreenje postojeih uslova za sveukupan privredni i
socijalni napredak na bazi dugoronog unapreenja zatite od poara. Na osnovu toga, polazei od
koncepta odrivog razvoja, Strategija takoe ima za cilj i uvoenje zatite od poara u sve druge
strategijske planove Republike Srbije, a samimtimi integraciju zatite od poara u sve oblasti celovite
strategije Republike Srbije, a kasnije u celokupnu politiku, programi sve razvojne planove i projekte.
Oblasti i prostorne celine Strategije u kojima treba ostvariti organizaciono-tehnike ciljeve zatite od
poara su:
- normativna regulativa,
- preventivna zatita,
- reaktivno delovanje,
- oblast saradnje svih faktora, a posebno saradnja sa meunarodniminiocima,
- sagledavanje kapaciteta u znanju, vetinama i potrebnoj opremljenosti.
Osvrui se na osnovnu strategijsku oblast definisanu kao normativno ureenje zatite od poara,
postavlja se i njen cilj koji treba dostii, a to je usvajanje nove zakonske i podzakonske regulative.
Kriterijumza to je usaglaenost sa meunarodnim, a pre svega evropskimpropisima i standardima. U
oblasti preventivne zatite postojei sistempreventivne zatite treba unaprediti sa posebnimosvrtomna
meteoroloki monitoring i njegovu povezanost sa zatitomod poara. Kriterijumza postizanje napretka u
ovoj oblasti je analiza uspenosti svih inilaca od kojih zavisi stanje zatite od poara. Reaktivno
delovanje ogledae se kroz funkcionalnu integraciju svih slubi, poboljanje saradnje i koordinacije u
razmeni bitnih informacija i unapreenju brzine i efikasnosti reagovanja. To podrazumeva primenu
kriterijuma da sve slube, koje na nivou drave obavljaju zadatke iz zatite od poara, moraju biti
upravljane sa jednog mesta sa stvorenimtehniko-organizacionimuslovima i opremompotrebnomza
brzu razmenu informacija i adekvatno reagovanje. U oblasti saradnje potrebno je raditi na poboljanju
postojee meunarodne i regionalne saradnje uvaavajui kriterijumadekvatnog upravljanja krizama
kroz kurseve, treninge i razvijanje regionalnih programa. Oblast Strategije koja se odnosi na kapacitete
usmerena je na poboljanje nivoa znanja i tehnike opremljenosti subjekata zatite od poara i razvijanje
bezbednosne kulture graana. Kriterijumkroz koji e se prepoznati napredak je broj i kvalitet odranih
skupova i seminara na kojime se usvajati i prezentovati nova i unapreivati postojea znanja, zatim
kriterijum kadrovske popunjenosti i adekvatne opremljenosti svih vatrogasno-spasilakih jedinica
materijalno-tehnikim sredstvima, a naroito za reagovanje kod incidenata sa opasnim materijama.
Sisteminformisanja o svimpretnjama koje utiu na poarnu bezbednost treba takoe uiniti efikasnijim,
tako da sve informacije u vezi ovih rizika budu blagovremeno dostupne.
Kriterijumi za sprovoenje zatite od poara sadrani su takoe u postojeoj tehnikoj regulativi, kao
na primer: Pravilnik za zatitu skladita od poara i eksplozije ("Slubeni list SFRJ", broj 25/87),
Pravilnik o tehnikimnormativima za zatitu visokih objekata od poara ("Slubeni list SFRJ", broj
7/84), Pravilnik o izgradnji postrojenja za teni i naftni gas i o uskladitavanju i pretakanju tenog naftnog
gasa ("Slubeni list SFRJ", br. 24/71 i 26/71), Pravilnik o izgradnji stanica za snabdevanje gorivom
motornih vozila i o uskladitavanju i pretakanju goriva ("Slubeni list SFRJ", broj 27/71), i drugo. Od
prioritetnog znaaja u pogledu utvrivanja postavljenih kriterijuma zatite od poara u pravilnicima su
navedeni naroito najugroeniji objekti po pitanju izbijanja poara i eksplozija, kao to su postrojenja za
proizvodnju, preradu i uskladitavanje zapaljivih tenosti i gasova, objekti u kojima se okuplja i boravi
veliki broj ljudi, industrijski objekti od kapitalnog znaaja za Republiku Srbiju, namenska industrija i
drugo.
3. STRATEGIJSKE OBLASTI
Situacionomanalizom(Aneks) utvrene su prioritetne strategijske oblasti koje su u prethodnomdelu
pomenute. Takoe, kroz pominjanje strategijskih oblasti dati su i osnovni kriterijumi kroz koje se
sagledava postizanje postavljenih ciljeva:
3.1. Normativni okvir
Specifini cilj 1: Doneta nova zakonska reenja
Prihvatanje i primena meunarodnih, pre svega evropskih, kao i nacionalnih standarda i propisa u
oblasti zatite od poara obezbedie dobro regulisanu preventivnu zatitu i mogunost brze i adekvatne
intervencije.
Utoku su izmene prevazienih zakonskih reenja, kojima e se blie definisati preventivne aktivnosti,
a koje se sprovode u fazi izrade i donoenja urbanistikih planova, izrade projektne dokumentacije za
izgradnju novih objekata, pregleda objekata po zavretku izgradnje i pregleda u toku eksploatacije.
Pored zakona koji su doneti, a odnose se na oblast zatite od poara, zakonodavne aktivnosti bie
usmerene na donoenje zakona kojima e se, izmeu ostalog, definisati aktivnosti u oblasti proizvodnje i
prometa eksploziva i drugih opasnih materija, kao i nain skladitenja opasnih materija, zapaljivih
tenosti i gasova. Takoe, aktivnosti e biti usmerene i na donoenje tehnikih propisa kojima e se
definisati mere zatite od poara u javnimi industrijskimobjektima.
3.2. Preventivna zatita
Specifini cilj 2: Unapreen sistem preventivne zatite
Specifini cilj 3: Unapreen meteoroloki monitoring i prognoza meteorolokih uslova za
pojavu poara u umskim podrujima
Uspostavljanje sistema zatite od poara koji se prevashodno zasniva na preventivnomdelovanju svih
graana i institucija i nadzoru dravnih organa u oblasti zatite od poara je prioritetan cilj.
Ministarstvo unutranjih poslova ima zakonsku obavezu da koordinira rad svih subjekata sistema
zatite od poara po pitanjima organizacije, planiranja, pripreme i sprovoenja mera i aktivnosti
prevencija i smanjenja rizika od poara.
Posledice tehnikih i tehnolokih nesrea u proizvodnji, skladitenju, prometu i u transportu opasnih
materija u drumskom, eleznikom, vodnom i vazdunom saobraaju stalni su bezbednosni rizici za
stanovnitvo i materijalna dobra.
Zakonom i propisima donetim na osnovu Zakona, stvoren je dobar okvir za primenu mera zatite
kako prilikomplaniranja, odnosno projektovanja i izvoenja objekata, tako i kroz periodini nadzor. Na
jasan nain definisani su sadraji projekata zatite od poara i ovlaenja i licence za njihovu izradu, kao i
ovlaenja za projektovanje i izvoenje posebnih sistema zatite od poara: sistema za dojavu poara,
sistema za gaenje poara, sistema za detekciju eksplozivnih gasova i para, sistema za odvoenje dima i
toplote nastalih u poarima, kao i analize zona opasnosti kada su u pitanju prostori ugroeni zapaljivim
gasovima, parama zapaljivih tenosti i eksplozivnimprainama.
Zakon obavezuje organe jedinice lokalne samouprave i dravne organe, kao i pravna lica prve i druge
kategorije ugroenosti od poara, da obezbede sprovoenje mera zatite od poara i nadzor nad
njihovimsprovoenjem, donoenjemplanova zatite od poara
Obaveza privrednog ili drugog pravnog lica, kao i definisanje i izrada odgovarajue planske
dokumentacije za zatitu od poara na svim nivoima, obezbeuje uspeno upravljanje i rukovoenje
aktivnostima zatite od poara. Saglasno odredbama Zakona o umama ("Slubeni glasnik RS", broj
30/10), javna preduzea duna su da vre preventivnu zatitu uma, odnosno uvanje i osmatranje uma,
odravanje objekata i opreme za protivpoarnu zatitu i dr.
Preventivno delovanje u pogledu zatite od poara sprovodi se i pri urbanistikomplaniranju, izgradnji
i rekonstrukciji objekata, kontroli projekata i tehnikom pregledu objekata, odnosno izdavanju
upotrebne dozvole, kao i prilikomlokacijskog odreivanja za objekte u kojima se skladite, proizvode i
distribuiraju eksplozivne materije, zapaljive tenosti i gasovi. Utomsmislu, osnov za primenu propisanih
preventivnih mera ini Zakon o planiranju i izgradnji ("Slubeni glasnik RS", br. 72/09, 81/09, 64/10 i
24/11) i Zakon.
Zatita od tehniko-tehnolokih nesrea ureena je Zakonom o vanrednim situacijama i to za
transport opasnih materija u drumskom, eleznikom, vodnomi vazdunomsaobraaju. Zakonomsu
definisane opte obaveze privrednog drutva koje obavlja aktivnosti u kojima su prisutne opasne
materije u propisanimkoliinama, kao i nadlenosti dravnih organa, organa autonomne pokrajine i
lokalne samouprave.
Pored zakona i propisa koji su doneti, a odnose se na oblast zatite od poara, preventivne aktivnosti
bie usmerene na, izmeu ostalog, propise kojima e se na jo bezbedniji nain urediti graenje
objekata, skladitenje hemijskog otpada, promet i upotreba pirotehnikih sredstava, kao i definisana
poarno klimatska podruja u Republici Srbiji.
3.3. Reaktivno delovanje
Specifini cilj 4: Obezbeena funkcionalna integracija svih slubi
Specifini cilj 5: Poboljana saradnja, koordinacija i raspoloivost informacijama
Specifini cilj 6: Unapreena brzina i efikasnost reagovanja
Ministarstvo unutranjih poslova organizuje i koordinira rad vatrogasno-spasilaih jedinica na celoj
teritoriji Republike Srbije i sprovodi reenja kojima se postie bolja efikasnost u radu, prati nova
tehnika dostignua iz domena svoje nadlenosti, analizira rezultate rada, predlae nivoe tehnike
opremljenosti jedinica i obezbeuje adekvatne uslove za rad i smetaj jedinica.
Zakonom o vanrednim situacijama propisano je osnivanje Slube 112 koja kao subjekat sistema
osmatranja, ranog upozoravanja, obavetavanja i uzbunjivanja, obavlja sledee zadatke: primanje poziva
u pomo, rano upozoravanje, obavetavanje i uzbunjivanje stanovnitva, nadlenih organa, privrednih
drutava i drugih pravnih lica u zoni ugroenosti, kao i snaga zatite i spasavanja, obezbeenje
jedinstvenog komunikaciono-informacionog sistema, obezbeenje funkcionalne integracije slubi od
interesa za zatitu i spasavanje i upravljanje u vanrednim situacijama, ali obezbeuje i meunarodnu
razmenu podataka u ovoj oblasti.
Osim poara koji se dogaaju u urbanimsredinama i industrijskimzonama kao poseban problem
izdvajaju se poari na otvorenom prostoru, naroito umski poari, jer se oni deavaju daleko od
komunikacija i u teko pristupanimpredelima, gde esto nema odgovarajuih vodotokova i izvorita
potrebnih za gaenje poara i otkrivaju se uglavnomkada dostignu vee razmere.
Znaajan rizik predstavljaju i tehniko-tehnoloki hemijski akcidenti i nesree u kojima efekti dejstava
opasnih materija mogu zahvatiti ne samo teritoriju Republike Srbije ve i susedne zemlje.
Obezbeivanje uslova za efikasno upravljanje kriznomsituacijomizazvanom poarompredstavlja
prioritet, tako da e aktivnosti biti usmerene na, izmeu ostalog, unapreenje efikasnosti u evakuaciji
ljudi i imovine, raspolaganju informacijama od znaaja za rano otkrivanje poara, brzinu dolaska
vatrogasno-spasilakih jedinica na mesto dogaaja, smanjenje duine trajanja intervencija, kao i
obnavljanje ekosistema u oblasti zahvaenoj poaromu okviru sanacije terena.
3.4. Saradnja
Specifini cilj 7: Unapreena meunarodna i regionalna saradnja
Ministarstvo unutranjih poslova uestvuje u inicijativama regionalnih i meunarodnih organizacija na
polju vanrednih situacija i upravljanja krizama.
I pored do sada ostvarene saradnje potrebno je uspostaviti intenzivniju saradnju sa meunarodnim
subjektima radi stalne razmene iskustava i ukazivanje na najbolja praktina iskustva, razne vidove
edukacija, kurseva i treninga, razvijanje regionalnih programa i sl.
3.5. Kapaciteti
Specifini cilj 8: Poboljano znanje i tehnika opremljenost subjekata zatite od poara
Specifini cilj 9: Razvijena bezbednosna kultura graana
Usled geografskog poloaja koji Republika Srbija zauzima u ovom delu Evrope odvija se
najfrekventniji saobraaj. Oekuje se i poveanje renog saobraaja i prevoz raznih materijala kao
najjeftinijeg naina transporta meu kojima su i opasni tereti. Poveanje stepena bezbednosti na tim
koridorima postaje prioritet, te je neophodno dodatno tehniko opremanje kljunih vatrogasno-
spasilakih jedinica tehnikom opremom i opremom za reagovanje u sluaju akcidenata sa opasnim
materijama na svimterenima, kao i dopunska specijalistika obuka pripadnika tih jedinica. Sa aspekta
efikasnosti funkcionisanja svih vidova saobraaja - transporta, zatite okruenja i bezbednosti, stanje
voznog parka ima izuzetan znaaj. Neophodno je obezbediti vozila koja u pogledu tehnikih uslova
ispunjavaju zahteve evropskog zakonodavstva.
Sloenost i ozbiljnost razliitih intervencija vatrogasno-spasilakih jedinica ukazuju na to da je njihova
spremnost i opremljenost za brzo i adekvatno reagovanje primarna pretpostavka uspenosti u zatiti i
spasavanju ljudi i materijalnih dobara, a pogotovu u sluajevima gaenja poara veih razmera i saniranja
njihovih posledica. Zato je potrebno intenzivirati rad na kadrovskoj popunjenosti i tehnikoj
opremljenosti ovih jedinica, kao i strunomusavravanju i osposobljavanju radnika.
Broj vatrogasca - spasilaca u Republici Srbiji je ispod evropskih standarda, kojima se predvia da na
hiljadu stanovnika dolazi jedan vatrogasac. Broj izvrilaca trebalo bi da bude srazmeran broju
intervencija i teritoriji koju tite, kao i broju stanovnitva. Delovanje vatrogasno-spasilaih jedinica
usmereno je u 77% sluajeva na aktivnosti gaenja poara i saniranja posledica nastalih nakon
eksplozija, a u 20,5%sluajeva na spasavanju graana i njihovih dobara i ostalimintervencijama.
Efikasniji sisteminformisanja o svimprisutnimopasnostima i rizicima stvara bolje uslove za efikasniju
zatitu ivota i zdravlja ljudi, ivotinja, materijalnih dobara i za ouvanje ivotne sredine, tako da e
aktivnosti u ovomsegmentu biti usmerene na, izmeu ostalog, poveanje broja vatrogasaca - spasilaca u
skladu sa standardima Evropske unije, jaanje kapaciteta usavravanjem i nabavkom opreme radi
unapreenja oblasti zatite i spasavanja, kao i na edukaciju graana, bolju informisanost, osposobljenost
i odgovornost za sprovoenje mera zatite od poara.
4. USLOVI ZA PRIMENU NAJPOVOLjNIJIH PRIVREDNIH,
TEHNIKIH, TEHNOLOKIH, EKONOMSKIH I DRUGIH
MERA ZA ZATITU OD POARA
Uslovi za primenu najpovoljnijih mera za zatitu od poara definiu se kroz prihvatanje i
implementaciju evropskih standarda, propisa i prakse razvijenih zemalja u domae zakonodavstvo.
Aktivnosti na ispunjenju ovih uslova Ministarstvo unutranjih poslova e sprovoditi samostalno, odnosno
u saradnji sa drugimministarstvima zainteresovanimza ureenje ove materije. Prioritet u ovomprocesu
bie donoenje novih i usklaivanje postojeih zakona u oblasti zatite od poara i eksplozija, kao i
podzakonskih akata potrebnih za njihovo sprovoenje. U saradnji sa ovlaenimdravniminstitucijama
koje se bave standardizacijom, usvajanjemnovih standarda stvarae se uslovi za primenu najpovoljnijih
privrednih, tehnikih, tehnolokih, ekonomskih i drugih mera za zatitu od poara shodno primeni
standarda u razvijenimzemljama. Pored ovog uslova, insistirae se i na unapreenju upravljanja i
rukovoenja u organizacionimjedinicama Ministarstva unutranjih poslova sa ciljemtransformacije u
modernu, efikasnu i efektivnu slubu, u skladu sa evropskimstandardima i modelima. Radie se na
jaanju svesti o znaaju protivpoarne zatite subjekata zatite od poara, odnosno prihvatanju zatite od
poara ne kao obaveze, ve kao naina za poboljanje nivoa opte bezbednosti, pre svega kroz sistem
obrazovanja i vaspitanja, nauno-istraivakog i tehnolokog razvoja, usavravanja u procesu rada i
javnog informisanja. Stvarae se i unapreivati mehanizmi za obavetavanje javnosti o stanju zatite od
poara. Razraivae se naini razmene informacija i usklaivati aktivnosti od znaaja za protivpoarnu
zatitu.
5. DUGORONE I KRATKORONE MERE ZA SPREAVANjE
IZBIJANjA, UBLAAVANjA POSLEDICA POARA I
KONTROLU SPROVOENjA MERA ZATITE OD POARA
Dugorone mere za spreavanje izbijanja i ublaavanja posledica poara ostvarie se definisanjem
mera kroz propise i implementaciju ovih mera u dokumente prostornog i urbanistikog planiranja u
saradnji sa organima nadlenimza njihovo donoenje. Insistirae se na obuavanju i opremanju slubi
zatite od poara prema uslovima predvienimvaeimpropisima. Saraivae se sa nadlenimdravnim
organima na uspostavljanju sistema za izdavanje isprava o usaglaenosti sa tehnikim zahtevima
sadranimu propisima.
Dugorone i kratkorone mere za spreavanje izbijanja i ublaavanja posledica poara su predmet
obaveza koje moraju biti sprovedene prilikomplaniranja, izgradnje i odravanja objekata uz uvaavanje
svih parametara vezanih za ekonomske prilike i drugo, i to:
- definisanjemmera zatite od poara u planskimdokumentima,
- definisanjemmera zatite od poara u postupku postavljanja objekata,
- definisanjemmera zatite od poara u dokumentaciji za izgradnju objekata,
- nalaganjemizvrenja mera za sprovoenje zatite od poara i eksplozija i odreivanjemrokova.
Kontrola sprovoenja dugoronih i kratkoronih mera sa aspekta ugroenosti od poara i eksplozija
vrie se putemdavanja uslova za izradu planskih dokumenata, sagledavanjemmera zatite od poara
prikom izgradnje objekata i inspekcijskim nadzorom, kako prilikom gradnje tako i prilikom
eksploatacije objekata. Dugorone mere e se sprovoditi primenom Zakona kroz davanje uslova,
saglasnosti i nalaganje mera po ispitnom postupku, a kratkorone mere e se sprovoditi primenom
Zakona kroz kroz davanje uslova, saglasnosti, nalaganje mera po skraenompostupku prema Zakonu o
optemupravnompostupku. Kratkorone i dugorone mere za ublaavanje posledica nastalih poara
predviaju se kroz donoenje sanacionih planova nakon poara.
Jedna od dugoronih mera bie i sagledavanje usklaenosti uslova pravnih i fizikih lica koja se bave
sistemima zatite od poara sa novim reenjima u propisima. Konstantno usavravanje radnika na
poslovima preventivne zatite od poara putemrealizacije osnovnih i specijalistikih kurseva i seminara je
takoe dugorona mera, kao i opremanje i unapreenje rada svih vatrogasno-spasilakih jedinica u cilju
efikasnog odgovora na posledice poara i eksplozija. Izgradnja objekata za adekvatan smetaj strunih
slubi u okviru dravnih organa je dugoronog karaktera, kao i edukacija pripadnika vatrogasno-
spasilakih jedinica u skladu sa tendencijama razvijenih zemalja u sprovoenju mera zatite od poara,
spasavanja ljudi i imovine, spreavanja i suzbijanja drugih tehniko-tehnolokih nesrea i elementarnih
nepogoda. Za potrebe realizacije izgradnje objekata za adekvatan smetaj strunih slubi u okviru
dravnih organa (vatrogasno-spasilake jedinice i slino), u saradnji sa nadlenimslubama za izradu
planskih dokumenata, potrebno je definisati mesta za postavljanje objekta kroz mreu objekata koja e
ispunjavati sve potrebne uslove za brzu intervenciju i blagovremeno reagovanje. Udugoronomperiodu
predvia se izmetanje sadraja pogona koji su van funkcije i u kojima se nalaze zapaljive i opasne
materije (kao to je na primer izmetanje sumpor disulfida iz fabrike "Viskoza" u Loznici).
Dugorone i kratkorone mere za spreavanje izbijanja poara i ublaavanja posledica poara kao i
kontrola sprovoenja mera zatite od poara, sadre se i u obimu izvrenih poslova nadlenog dravnog
organa. Izvrenje ovih poslova mora biti sprovedeno uz uvaavanje svih parametara tehnikih normativa
vezanih za izgradnju, dogradnju, upotrebu, odravanje, ekonomske prilike i drugo.
Realizacija dugoronih i kratkoronih mera zatite od poara ostvarivae se kroz sagledavanje
zastupljenih mera zatite od poara, kako prilikomplaniranja i postavljanja, tako i prilikomizgradnje i
korienja objekata. Analizirae se rezultati rada svih uesnika u sistemu zatite od poara i na osnovu
izvrene analize vriti korekcija i unapreenje. Pratie se postignut nivo poarne bezbednosti kako u
vaeimpropisima, tako i u praksi i preduzimati aktivnosti za njegovo unapreenje.
6. NAIN OBEZBEIVANjA FINANSIJSKIH SREDSTAVA ZA
ZATITU OD POARA
Finansijska sredstva za realizaciju ciljeva Strategije obezbeuju se iz budeta Republike Srbije,
jedinica teritorijalne autonomije i jedinica lokalne samouprave, Fonda za vanredne situacije i drugih
prihoda u skladu sa zakonomi drugimpropisima.
Akcionimplanombie odreeni rokovi i procenjeni trokovi za realizaciju ciljeva, odnosno zadataka i
aktivnosti.
S obzirom na to da je Zakonom predviena prinudna naplata predvienih prihoda, kao i naplata
novane kazne za postupanje suprotno odredbama Zakona, realno je oekivati mnogo bolju naplatu
namenskih prihoda Budetskog fonda za vanredne situacije, a samimtimi ostvarivanje veih sredstava
koja e se ulagati u oblast vanrednih situacija i zatitu od poara.
7. IMPLEMENTACIJA
Radi unapreenja stanja u oblasti zatite od poara neophodno je kontinuirano praenje i ocenjivanje
realizacije definisanih ciljeva. Na ovaj nain mogui problemi nastali u sprovoenju Strategije detaljnije
e se analizirati i biti predloene adekvatne izmene.
Ministarstvo unutranjih poslova - Sektor za vanredne situacije, pripremie Akcioni plan kojime se
detaljno razraditi ciljevi Strategije. Akcionimplanomutvrdie se aktivnosti, zadaci, nosioci aktivnosti,
finansijska sredstva i rokovi. Radi praenja sprovoenja Strategije Vlada e osnovati odgovarajue
radno telo.
8. AKCIONI PLAN
Akcioni plan za sprovoenje ove strategije Vlada e utvrditi u roku od est meseci od dana
objavljivanja Strategije.
9. ZAVRNI DEO
Ovu strategiju objaviti u "Slubenomglasniku Republike Srbije".
05 broj 217-1626 /2012-001
UBeogradu, 9. marta 2012. godine
Vlada
Predsednik,
dr Mirko Cvetkovi, s.r.
Aneks
OPIS I OCENA STANjA U ZATITI OD POARA
U skladu sa Odlukom Vlade od 5. marta 2009. godine o potrebi stvaranja integrisanog sistema za
upravljanje u vanrednimsituacijama u okviru Ministarstva unutranjih poslova i Zakljukom Vlade od
25. juna 2009. godine o sistematizaciji radnih mesta u okviru Ministarstva unutranjih poslova, Sektor za
zatitu i spasavanje Ministarstva unutranjih poslova reorganizovan je u Sektor za vanredne situacije.
Pored Uprave za preventivnu zatitu i Uprave za vatrogasno-spasilake jedinice formirane su i dve nove
organizacione jedinice - Uprava za upravljanje rizicima i Uprava za civilnu zatitu, kao i Nacionalni
trening centar u kojeme se edukovati i obuavati pripadnici profesionalnih i dobrovoljnih vatrogasno-
spasilakih jedinica, kao i pripadnici specijalizovanih jedinica civilne zatite. UUpravi za civilnu zatitu, u
cilju zatite i spasavanja ljudi, materijalnih i kulturnih dobara i ivotne sredine od opasnosti izazvanih
elementarnimnepogodama i drugimnesreama, kao poseban zadatak civilne zatite sprovodi se zatita i
spasavanje od poara i eksplozija. S tim u vezi, u julu 2010. godine iz Uprave za vanredne situacije
Ministarstva odbrane, preuzeto je 477 radnika, koji su rasporeeni u navedene dve novoformirane
uprave.
Preventivno delovanje u pogledu zatite od poara sprovodi se i pri urbanistikomplaniranju, izgradnji
i rekonstrukciji objekata, kontroli projekata i tehnikom pregledu objekata, odnosno izdavanju
upotrebne dozvole, kao i prilikomlokacijskog odreivanja za objekte u kojima se skladite, proizvode i
distribuiraju eksplozivne materije, zapaljive tenosti i gasovi. Utomsmislu, osnov za primenu propisanih
preventivnih mera ini Zakon o planiranju i izgradnji ("Slubeni glasnik RS", br. 72/09, 81/09, 64/10 i
24/11) i Zakon.
Sa aspekta zatite od poara i eksplozija veliku potekou kod izgradnje objekata i dalje kroz vrenje
periodinog nadzora predstavljalo je to to nisu na najjasniji nain bili propisani uslovi po kojima se
objekti grade, obaveza ugradnje pojedinih instalacija, odnosno sigurnosnih sistema u sloenijim
objektima, kao i to da elaborat zatite od poara nije bio ravnopravan sa ostalom projektnom
dokumentacijom. Zakonomi propisima donetim na osnovu Zakona, stvoren je okvir za koncizniju
primenu mera zatite kako prilikomplaniranja, odnosno projektovanja i izvoenja objekata, tako i kroz
periodini nadzor. Na jasan nain definisani su sadraji projekata zatite od poara i ovlaenja i licence
za njihovu izradu, kao i ovlaenja za projektovanje i izvoenje posebnih sistema zatite od poara
(sistema za dojavu poara, sistema za gaenje poara, sistema za detekciju eksplozivnih gasova i para,
sistema za odvoenje dima i toplote nastalih u poarima, kao i analize zona opasnosti kada su u pitanju
prostori ugroeni zapaljivimgasovima, parama zapaljivih tenosti i eksplozivnimprainama).
Zakon obavezuje organe jedinice lokalne samouprave i dravne organe, kao i pravna lica prve i druge
kategorije ugroenosti od poara, da obezbede sprovoenje mera zatite od poara i nadzor nad
njihovimsprovoenjem, donoenjemplanova zatite od poara na koje Ministarstvo unutranjih poslova
daje saglasnost. Objekti, zemljita i delatnosti se prema ugroenosti od poara razvrstavaju u tri
kategorije - sa visokim, poveanimi izvesnimrizikomod izbijanja poara.
Za objekte prve i druge kategorije ugroenosti od poara, ministar unutranjih poslova propisuje
osnivanje i potrebnu tehniku opremljenost industrijske vatrogasne jedinice i broj lica struno
osposobljenih za sprovoenje zatite od poara, dok poslove zatite od poara u objektima posebne
namene koje koristi Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije, obavljaju nadleni vojni organi, pod uslovom
koje propisuje ministar odbrane.
U Ministarstvu odbrane u toku je izrada normativa sredstava i instalacije za gaenje poara, kao i
vatrogasne opreme. Planira se uspostavljanje jedinstvenog sistema integrisane zatite ljudskih i
materijalnih resursa odbrane koji bi obuhvatio sve delatnosti. Ovaj sistembi obuhvatio pravnu regulativu,
tehnike propise i normative sredstava i opreme, specifine za delatnost Ministarstva odbrane i Vojske
Srbije, potpuno novu i na zahtevima zakonskih odredbi izraenu organizacionu strukturu strunih lica,
slubi i vatrogasnih sastava u Vojsci Srbije, osposobljavanje strunih lica i neposrednih rukovodilaca u
Ministarstvu odbrane i komandnog kadra u Vojsci Srbije, potrebna finansijska sredstva, saradnju sa
svimsubjektima zatite u zemlji i saradnju na meunarodnomplanu.
S obzirom na misiju Vojske Srbije koja se odnosi na zatitu graana, materijalnih dobara i ivotne
sredine u sluaju prirodnih i drugih nesrea veih razmera u kojima su na odreenoj teritoriji ugroeni
ivoti ljudi i njihova materijalna dobra, jedinice Vojske Srbije na zahtev organa nadlenih za zatitu i
spasavanje ljudi i materijalnih dobara, mogu se angaovati na pruanju pomoi stanovnitvu, u skladu sa
posebnimzakonom. Kapaciteti koje je mogue angaovati u navedenimsluajevima su jedinice Vojske
Srbije za atomsko bioloku i hemijsku odbranu (ABHO) i sastavi Vojnomedicinske akademije (VMA)
nadleni za ekotoksikoloka istraivanja.
Kao i svi drugi drutveni subjekti i Vojska Srbije je suoena sa protokomvremena i usavravanja
sistema zatite od poara u skladu sa standardima u svetu. Nedostatak novca u budetu za opremanje
tokom dugog niza godina uticao je na starost voznog parka vatrogasnih vozila i kvalitet vatrogasne
opreme, kao i osposobljavanje strunih lica za obavljanje poslova organizovanja i planiranja zatite od
poara.
1. Nain izazivanja i uzrok nastajanja poara i eksplozija
Broj poara i eksplozija na graevinskim objektima u privatnoj svojini je najei u seoskim
domainstvima gde Ministarstvo unutranjih poslova nema nadlenost u nalaganju primene mera zatite
od poara. Najvei broj poara i eksplozija izazvan je usled nehata i nepanje graana to ukazuje na
nedovoljnu bezbednosnu kulturu graana, posebno kada je u pitanju preduzimanje preventivnih mera
zatite od poara. Pored nepravilnog korienja otvorenog plamena, najei uzrok poara i eksplozija
je neispravna elektrina instalacija, kratak spoj ili preoptereenost elektrinih provodnika.
Uperiodu 2005-2009. godine sa nameromje izazvano ukupno 2.656 poara i eksplozija. Poslednjih
godina dolo je do poveanja broja namerno izazvanih poara i eksplozija, koji zadiru i u sfere
kriminogene delatnosti, kao metod zastraivanja suprotstavljenih kriminogenih grupa i pojedinaca. Sa
bezbednosnog aspekta, vano je sagledati i to da poare sve ee izazivaju psihiki obolela lica, kao i
lica koja su sklona izvrenju samoubistva. U svim situacijama kada su u pitanju paljevine (namerno
izazvani poari), od strane inspekcijskih organa Ministarstva unutranjih poslova uz uvezivanje nadlenih
linija rada i sudskih organa preduzimaju se mere definisane Krivinimzakonom.
2. Poari i eksplozije na otvorenom prostoru
I pored preduzimanja niza preventivnih mera zatite od poara i eksplozija samo u 2009. godini
registrovano je 21.567 poara i 44 eksplozije, na graevinskim objektima - 10.724, na otvorenom
prostoru - 14.878 i u saobraajnim sredstvima - 2.764 poara (podaci dostupni iz evidencije
vatrogasno-spasilakih jedinica obrazac DOG1)/
1
. Uzrok velikombroju poara na otvorenomprostoru
lei u ljudskomfaktoru usled nemarnosti graana prilikomspaljivanja ostataka obranih itarica ili drugog
otpada.
________
/
1
Od januara 2010. godine, primenjuje se nov nain statistikog evidentiranja dogaaja i aktivnosti u oblasti zatite i
spasavanja u vanrednim situacijama, na osnovu aplikacije "DOG", u koji se unose sve aktivnosti Sektora vezane za
poare i eksplozije, nezavisno od toga da li je izvren uviaj, tako da se u ovoj analizi mogu porediti statistiki
pokazatelji samo za period od 2005. do 2009. godine, kada su se dogaaji iz ove oblasti evidentirali iskljuivo na
osnovu izvrenog uviaja.
2.1. a) umski poari
Preko 33.000 hektara pod umomi niskimrastinjembilo je zahvaeno velikimbrojempoara tokom
jula i avgusta 2007. godine. U gaenju poara ostvarena je efikasna zajednika aktivnost vatrogasno-
spasilakih jedinica iz veine gradova u Republici Srbiji. Na otvorenom prostoru uestvovali su
pripadnici Ministarstva unutranjih poslova, pripadnici Vojske Srbije, radnici JP "Srbijaume" i metani
poarima zahvaenih podruja, kao i specijalni ruski avion za gaenje umskih poara ustupljen od strane
Ministarstva za vanredne situacije Ruske Federacije.
Imajui u vidu iskustva sa velikim brojem poara na otvorenom prostoru Ministarstvo unutranjih
poslova preduzelo je brojne aktivnosti na preventivnoj pripremi u zatiti od poara u letnjoj sezoni.
Realizovana je obuka pripadnika andarmerije iz oblasti zatite od poara i pripadnika Helikopterske
jedinice Vojske Srbije za gaenje umskih poara, korienjemmobilnih bazena za vodu na aerodromu u
Niu, a ostvareni su i neposredni kontakti sa predstavnicima Ministarstva poljoprivrede, trgovine,
umarstva i vodoprivrede i direktorima nacionalnih parkova: "Fruka gora", "Tara", "erdap" i
"Kopaonik".
Od ukupne povrine teritorije Republike Srbije 29,1%nalazi se pod umom, to nau zemlju ini
srednje umovitom. Iako je na podruju zapadne Srbije izraeno prisustvo etinara, najvei broj poara
se deavao na podruju istone Srbije, gde su zastupljenije liarske vrste. umama u dravnom
vlasnitvu gazduju javna preduzea: "Srbijaume", "Vojvodinaume", nacionalni parkovi: "Fruka Gora",
"Tara", "erdap", "Kopaonik" i "ar planina", umarski fakultet, JKP Borjak, itd. Uprivatnimumama
struno-terenske poslove vre javna preduzea koja gazduju dravnimumama na tompodruju.
Korisnici uma - javna preduzea donose planove zatite uma od poara, za ume svih svojinskih
oblika u obuhvaenom podruju, koji sadre operativne karte dejstvovanja u sluaju poara, kao i
pasivna i aktivna deurstva na otkrivanju i blagovremenomjavljanju o nastanku umskih poara, na koje
saglasnost daje Ministarstvo unutranjih poslova i Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, umarstva i
vodoprivrede. Posebna ugroenost uma od poara definisana je u planskim dokumentima za
gazdovanje umama, te je timumama definisan i odgovarajui nain gazdovanja. Takoe, korisnici
uma imaju organizovanu uvarsku slubu, odnosno ekipe obuene i trenirane za gaenje umskih
poara, kao i redovno osmatranje, javljanje i uzbunjivanje, koje je u periodima kritinimza izbijanje
umskih poara ojaano 24-asovnimdeurstvima. Obaveza korisnika uma je brzo uoavanje poara,
brz dolazak na lokaciju i zapoinjanje gaenja u inicijalnoj fazi. Korisnik uma duan je da o nastanku
poara odmah obavesti najbliu vatrogasno-spasilaku jedinicu i Ministarstvo poljoprivrede, trgovine,
umarstva i vodoprivrede, odnosno nadleni organ autonomne pokrajine.
Sagledavajui trenutno stanje, moe se konstatovati da je:
- nedovoljna povezanost svih subjekata koji sprovode pravnu regulativu koja se odnosi na zatitu
uma od poara; slaba i neadekvatna materijalno-tehnika opremljenost svih subjekata u sprovoenju
mera zatite uma od poara; nedovoljna informisanost stanovnitva o problemu i znaaju umskih
poara; nemogu pristup u sluaju intervencije velikimkompleksima uma, usled neadekvatne putne
mree; nedostatak radne snage za sprovoenje preventivnih i posebno represivnih mera zatite uma od
poara (smanjen broj zaposlenih usled restrukturiranja javnih preduzea i drugih institucija, redukovano
stanovnitvo na znatnom prostranstvu brdskih i planinskih kompleksa uma usled depopulacije i
migracije); nedovoljna komunikacija, odnosno povezanost svih subjekata u sprovoenju preventivnih i
represivnih mera zatite uma od poara na terenu.
U privatnom vlasnitvu u Republici Srbiji nalazi se oko 50%uma. Problemi u sprovoenju mera
zatite ovih uma javljaju se i usled: usitnjenosti poseda i velikog broja vlasnika; nereenih imovinsko-
pravnih odnosa vlasnika uma i neaurnosti katastarskih podataka, pa se esto ne zna pravi vlasnik
uma; nemogunosti komunikacije sa vlasnicima uma, s obziromda su saglasno propisima sami duni da
tite svoju imovinu; velikog broja starakih domainstava koja nisu u mogunosti da sprovode mere
zatite, itd.
2.2. b) Zatita strnih useva od poara
Za vreme izvoenja etvenih radova na setvenimpovrinama samo u 2009. godini poarima na
otvorenombilo je zahvaeno 1.146,764.149,74 ari (1,146 km) i intervenisano je na 2.133 poara na
povrinama pod itaricama, uglavnomna podruju Autonomne pokrajine Vojvodine. Imajui u vidu
opasnost od nastajanja poara na poljoprivrednimusevima i mehanizaciji u toku izvoenja etvenih
radova, Ministarstvo unutranjih poslova svake godine, poev od 2002. godine, nalae sprovoenje
preventivnih mera u okviru akcije pod nazivom"etva", sa ciljemda se pre otpoinjanja i u toku etvenih
radova izbegnu nepravilnosti iz ranijih godina, odnosno obezbedi obavljanje ovih poslova bez rizika od
nastanka poara. Zakonomi Zakonomo poljoprivrednomzemljitu ("Slubeni glasnik RS", br. 62/06,
65/08 i 41/09) su na jasan nain definisane preventivne mere.
Pre izvoenja etvenih radova ostvaruje se saradnja sa poljoprivrednimgazdinstvima koja uestvuju u
etvi, kao i saradnja sa poljoprivrednimpreduzeima koja vre otkup i skladitenje itarica. Njima se
nalae obaveza sainjavanja plana zatite strnih useva od poara, pregled mehanizacije kojom e se
izvoditi etveni radovi, obuka svih radnika koji e uestvovati u etvi i organizovanje slubi za osmatranje
i obavetavanje tokom trajanja etve. Takoe, nalae se da poljoprivredne organizacije formiraju
tabove za etvu, sa kojima vatrogasno-spasilake jedinice sprovode koordinisanu aktivnost. U
naseljima u kojima ne postoje poljoprivredna gazdinstava, u cilju prevencije od poara u toku izvoenja
etvenih radova, aktivnost se odvija zajedno sa organima jedinica lokalne samouprave, Vatrogasnim
savezom i poljoprivrednim preduzeima. Graani se preko sredstava javnog informisanja redovno
upozoravaju na opasnost od nekontrolisanog spaljivanja slame posle etve i loenja vatre na otvorenom
prostoru u blizini umskih kompleksa i sa merama koje je neophodno preduzeti kako bi se ovi radovi
bezbedno izvodili.
Usmislu preventivnog delovanja, posebno treba istai nalaganje mera kroz inspekcijske nadzore na
mestima na kojima se sue i skladite itarice (suare i silosi). I pored sprovedenih preventivnih mera
broj poara na povrinama pod itaricama je naroito povean u 2007. i 2008. godini, to je posledica
nemarnosti graana pri spaljivanju ostataka od ponjevenih itarica na svojimnjivama, sa kojih se vatra
nekontrolisano irila i na parcele pod itaricama. Uovimpoarima najvie stradaju starija lica, koja ne
uspevaju da se zatite od vatre koja se nekontrolisano iri.
3. Zatita od poara u civilnom vazduhoplovstvu
Posebna briga o bezbednosti u vazdunom saobraaju ostvaruje se putem regulative koju u ovoj
oblasti donosi Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije. Donoenjem Pravilnika o
vatrogasno-spasilakoj slubi i obezbeenju na aerodromima ("Slubeni glasnik RS", broj 93/09) u
potpunosti su implementirani meunarodni propisi i preporuene prakse iz oblasti zatite od poara na
aerodromima. Civilno vazduhoplovstvo Republike Srbije ispunjava sve meunarodne propise u oblasti
zatite od poara, a inspekcijski nadzor zatite od poara na aerodromima, heliodromima i letilitima vri
Direktorat civilnog vazduhoplovstva, koji je u periodu 2005-2009. godina izvrio 193 inspekcije na
meunarodnimaerodromima u Republici Srbiji.
Vatrogasno-spasilake slube na aerodromima u Republici Srbiji ispunjavaju najstroije zahteve koje
propisuje meunarodna regulativa i preporuena praksa, namenjena civilnom vazduhoplovstvu.
Vatrogasno-spasilake slube na meunarodnimaerodromima u Republici Srbiji sainjavaju jedinice
koje se finansiraju iz sredstava preduzea u kojima rade. Kompletno opremanje opremom, sredstvima
za gaenje poara, opremanje osoblja linom zatitnom opremom i drugo, vri se iz sredstava tih
preduzea.
Edukacija osoblja vatrogasno-spasilake slube za rad na aerodromima u Republici Srbiji obavlja se
u specijalizovanim kolskim centrima lociranimna aerodromima u Beogradu i Niu. Ovi centri su
verifikovani za rad od strane Direktorata civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije i u pogledu tehnike
opremljenosti i nastavnog osoblja ispunjavaju sve propisane uslove.
Vatrogasno-spasilake slube na meunarodnim aerodromima u Republici Srbiji su delimino
osposobljene za intervencije i potencijalne rizike pri transportu opasnog tereta vazdunimsaobraajem,
tako da je neophodno u narednomperiodu posebnu panju posvetiti osposobljavanju osoblja i tehnikoj
opremljenosti. Jedan od prioriteta je izgradnja kvalitetnog poligona za praktinu obuku vatrogasno-
spasilakih slubi za rad na aerodromima u Republici Srbiji, prema evropskimkriterijumima.
Poari u zatvorenom prostoru
a) Zatita od poara u viespratnim stambenim i poslovno-stambenim objektima
Stanje mera zatite od poara na objektima u nadzoru nije u potpunosti zadovoljavajue. Proces
pribavljanja upotrebne dozvole objekata omoguava sagledavanje i primenu mera zatite od poara i
eksplozija pri izgradnji objekata i to kroz obavezu pribavljanja saglasnosti na tehniku dokumentaciju i
kontrolu sprovedenosti predvienih mera zatite od poara pre nego to se izda upotrebna dozvola za
objekat. Ovo predstavlja temelj za primenu mera zatite od poara pri izgradnji objekata. Meutim,
evidentan je i jedan veliki broj objekata koji je izgraen u periodu pre donoenja Zakona, odnosno
objekata u kojima nisu na adekvatan nain primenjene mere zatite definisane zakonomi tehnikim
propisima.
Zatita od poara u stambenim i poslovno-stambenimobjektima takoe je nezadovoljavajua, a
posebno u onima koji su starije gradnje. Elektrine i dimovodne instalacije nepropisno se odravaju,
oteuju i otuuje se oprema i sredstva za gaenje. Takoe, vri se nadgradnja bez saglasnosti na
tehniku dokumentaciju, ili je ona data, a tokom izgradnje objekat je prerastao u kategoriju visokih
objekata, pri emu se nije vodilo rauna o merama zatite od poara. Poseban problemse javlja i kod
bespravno izgraenih objekata.
Veini viespratnih stambenih zgrada nedostaju pristupni putevi za vatrogasno-spasilaka vozila u
sluaju poara. esto se kao problem javlja i nedovoljan kapacitet javne vodovodne mree ili
nedovoljan broj vatrogasnih vozila za rad na visini. Gaenje poara u podrumskim prostorijama ima
svoje specifinosti, u pogledu samog gaenja i u pogledu zatite ljudi. Poloaj podrumskih prostorija je
takav da se u njima zadrava dimi produkti sagorevanja, mogu biti u vie etaa, pregraeni na razne
naine i sa najrazliitijimmaterijama koje se skladite.
b) Zatita od poara i eksplozija u javnim objektima
Inspekcijskim nadzorom obuhvaeni su javni objekti gde se okuplja i zadrava vei broj ljudi
(ugostiteljski objekti, sportski centri, sajamske hale, pozorita, muzeji, ustanove obrazovanja i
vaspitanja, zdravstvene ustanove i dr.). Poseban problem su javni objekti u kojima je izvrena
prenamena delova prostora, pa se tako na primer u sportskimcentrima nalaze prodavnice, kancelarije,
magacini, a pojedini domovi kulture postali su trni centri sa velikimbrojemmalih prodavnica i veim
brojem vlasnika. Osnovni zahtev u ovakvim objektima je da se u sluaju opasnosti i pojave poara
obezbedi sigurna i brza evakuacija posetilaca i zaposlenih, kao i sprovoenje ostalih preventivnih mera,
kao to su obezbeenje pristupa vatrogasnim vozilima, odravanje u ispravnom stanju hidrantske
instalacije za gaenje poara kao i rasvete u sluaju evakuacije, uvebanost zaposlenih i dr. Oteavajuu
okolnost u ovim sluajevima predstavlja i inertnost u reavanju zahteva za pokretanje prekrajnog
postupka od strane sudskih organa.
v) Zatita od poara i eksplozija u objektima namenske proizvodnje
Proizvodni proces u objektima namenske proizvodnje odvija se stalno uz pojaan rizik od nastanka
eksplozije i poara. Shodno svojimzakonskimovlaenjima Ministarstvo unutranjih poslova redovno
vri inspekcijski nadzor sa aspekta kontrole sprovoenja i primene mera zatite od poara i eksplozija u
preduzeima namenske proizvodnje, preduzeima koja se bave proizvodnjom lovake municije i
magacinima eksplozivnih materija i inicijalnih sredstava. Eksplozije i poari do kojih je dolazilo u
preduzeima namenske industrije i pored permanentne kontrole primene mera zatite od poara i
primene savremenih sredstava dojave, posledica su nekompletnosti tehnolokih procesa koji se u njima
odvijaju, neadekvatnih smetajnih kapaciteta, nepravilnog skladitenja municije, eksploziva i eksplozivnih
materija u neadekvatnim objektima i magacinima i pre svega pada tehniko-tehnoloke discipline i
slabljenja panje radnika. U vidu treba imati i injenicu da je u NATO bombardovanju znatan broj
objekata u kojima se odvijala ova proizvodnja poruen, a da su potrebe i interesi zemlje zahtevali hitnu
obnovu procesa proizvodnje.
g) Zatita od poara i eksplozija u preduzeima i fabrikama
Zbog loeg materijalnog stanja u mnogimpreduzeima prisutno je odlaganje reavanja mnogih pa i
najosnovnijih zahteva preventivne zatite od poara. U manjem broju preduzea sprovodi se obuka
radnika za postupanje u sluaju poara i eksplozija prema usaglaenom programu obuke, meutimu
veini preduzea obuka se sprovodi formalno ili se uopte ne sprovodi. Zbog loeg poslovanja,
nedostatka finansijskih sredstava i postupka steaja, mnoga preduzea su delove prostora izdavala u
zakup, pri emu ugovoromo zakupu nije na najbolji nain definisana obaveza sprovoenja propisanih
mera zatite od poara. Mnogi objekti izgraeni su u blizini stambenih zona, bez zatitnih pojaseva u
odnosu na objekte u blizini, sa malimskladinimprostorima i neadekvatnimpristupomza vatrogasna
vozila. Poslednjih godina vei poari bili su posledica nepanje pri obavljanju poslova zavarivanja i
rezanja.
d) Stanje zatite od poara u rudnicima
Svi rudnici sa podzemnomi povrinskomeksploatacijommineralnih sirovina u Republici Srbiji su
svrstani u prvu ili drugu kategoriju ugroenosti od poara, na osnovu konstatovanog stanja, u skladu sa
Zakonomo zatiti od poara.
Jedan od glavnih problema neadekvatnog stanja protivpoarne zatite u rudarstvu je veoma loe
finansijsko stanje u rudnicima, pogotovo u rudnicima sa podzemnomeksploatacijomuglja.
Sluba zatite od poara u Rudarskom basenu "Kolubara" d.o.o. Lazarevac (u daljem tekstu
"Kolubara") je organizovana u skladu sa reenjemMinistarstva unutranjih poslova od avgusta 2006.
godine. Prema reenju "Kolubara" je svrstana u prvu kategoriju ugroenosti od poara. Preventivna
estomesena kontrola i servisiranje vatrogasnih aparata spada u redovne aktivnosti propisane zakonom.
Urudnicima RMU"Rembas" i RMU"Soko" redovno se svakih est meseci vri provera ispravnosti
protivpoarnih aparata od strane preduzea licenciranog za ove poslove. Raspolau sistemima i
opremom za izradu izolacionih objekata u jamama kojima se vri izolacija starih radova, odnosno
otkopanih prostora u cilju spreavanja nastanka jamskih poara. Cevovodima i drugomopremomza
gaenje poara pokriveno je oko 80%aktivnih rudarskih objekata i prostorija u rudnicima.
Mere zatite od poara kao i ostale preventivno-tehnike mere u svimrudnicima Javnog preduzea za
podzemnu eksploataciju uglja "Resavica" definisane su Planomzatite od poara koji je usklaen sa
vaeimpropisima. Svi rudnici poseduju opremu za intervenciju i gaenje poara.
Na est meseci vri se provera ispravnosti protivpoarnih aparata od strane preduzea licenciranog za
ove poslove. U jamskimobjektima instalirani su sistemi i ureaji za gaenje poara. U svim jamama
postoje cevovodi sa prateom opremomza gaenje poara u objektima, prostorijama i mainama
iskljuujui elektro-postrojenja za koja su predvieni protivpoarni aparati.
Reenjem Ministarstva unutranjih poslova rudnici bakra Bor i Majdanpek svrstani su u drugu
kategoriju ugroenosti od poara. Oba rudnika poseduju plan i pravilnik zatite od poara.
Poari izazvani tehniko-tehnolokim nesreama
Pored injenice da je postignut zavidan nivo tehnoloke obrazovanosti u rukovanju opasnim
materijama kroz procese industrijske proizvodnje, prerade, skladitenja, transporta i deponovanja
opasnog otpada, u praksi se vrlo esto dogaaju poari, odnosno nekontrolisano oslobaanje
produkata opasnih materija, koji svojimefektima ugroavaju ivote ljudi i ivotnu sredinu.
Oblast zatite od hemijskih udesa ureena je Zakonomo zatiti ivotne sredine ("Slubeni glasnik RS",
br. 135/04, 36/09, 72/09 i 43/11) i to za operatore SEVESO postrojenja (hemijska postrojenja sa
veimkoliinama prisutnih opasnih materija). Timzakonomdefinisane su obaveze operatora, izrada
odgovarae dokumentacije (politika prevencije udesa, izvetaj o bezbednosti, plan zatite od udesa,
voenje evidencije i registra o postrojenjima), obavetavanje o udesu, dokazivanje i davanje saglasnosti
navedenih dokumenata i informisanje javnosti.
Zatita od tehniko-tehnolokih nesrea ureena je Zakonom o vanrednim situacijama i to za
transport opasnog tereta u drumskom, eleznikom, vodnomi vazdunomsaobraaju, ukljuujui utovar
i istovar, odnosno transport od i do drugih prevoznih sredstava na dokovima, pristanitima ili ranirnim
stanicama, transport opasnih materija cevovodima ukljuujui i pumpne stanice. Zakonomsu definisane
opte obaveze privrednog drutva koje obavlja aktivnosti u kojima su prisutne opasne materije u
propisanim koliinama, kao i nadlenosti dravnih organa, organa autonomne pokrajine i lokalne
samouprave.
Ucilju adekvatnog reagovanja na hemijski udes Ministarstvo ivotne sredine, rudarstva i prostornog
planiranja je napravilo ugovore sa pet zavoda za javno zdravlje na teritoriji Republike Srbije sa osnovnim
ciljempripravnosti i angaovanja mobilnih ekotoksikolokih ekipa da u sluaju hemijskog udesa izau na
teren i izvre neophodna merenja zagaenja matriksa ivotne sredine. Obaveza mobilne ekotoksikoloke
jedinice je da po pozivu ovlaenog inspektora za zatitu ivotne sredine izau na mesto gde je dolo do
hemijskog akcidenta u toku transporta ili na opasniminstalacijama, sa moguimtetnimposledicama po
zdravlje ljudi i ivotnu sredinu i da izvre ispitivanje, identifikaciju i kvantifikaciju zagaujuih materija u
osnovnimmatriksima ivotne sredine, i da odmah nakon dobijanja rezultata ispitivanja, Ministarstvu
ivotne sredine, rudarstva i prostornog planiranja dostavi pojedinani izvetaj koji sadri procenu rizika
sa predlogommera sanacije.
Trenutno u Republici Srbiji postoje dve mobilne ekotoksikoloke jedinice koje su opremljene
mobilnomopremomza merenje zagaenja medijuma ivotne sredine u sluaju akcidenta. To su Gradski
zavod za javno zdravlje Beograd i Zavod za javno zdravlje Panevo. Ministarstvo ivotne sredine,
rudarstva i prostornog planiranja je u pregovorima da putemrazliitih projekata i inodonacija nabavi jo
tri mobilne ekotoksikoloke jedinice za zavode u Republici Srbiji, koje predstavljaju samo deo
operativnih snaga za reagovanje u sluaju hemijskog udesa na teritoriji Republike Srbije.
Drugi deo se odnosi na interventne jedinice formirane iz sastava profesionalnih vatrogasnih jedinica
Ministarstva unutranjih poslova koje se nalaze u centrima gradova: Beograd, Novi Sad, Ni, Panevo,
Kragujevac i Subotica. Zadatak ovih jedinica je da reaguju na udes mobilnim ekotoksikolokim
jedinicama pri transportu opasnog tereta (izlivanje, poar i eksplozija), kao i u sluaju industrijskih udesa.
Stanje organizovanosti i opremljenosti ustanova i operativnih snaga za reagovanje u sluaju tehniko-
tehnolokih udesa manjih i veih razmera na teritoriji Republike Srbije delimino zadovoljava, s timto
su u dosadanjem radu uoeni sledei nedostaci: nedovoljno poznavanje i razumevanje metodologije
upravljanja rizikom; nedovoljna strunost u izradi procene opasnosti od udesa, kao i izrade planova
zatite od udesa; neadekvatno osposobljavanje kadrova za upravljanje odgovoromna udes; nedovoljna
opremljenost interventnih-profesionalnih vatrogasnih jedinica sa odgovarajuomopremomza reagovanje
u sluaju hemijskih udesa manjih i veih razmera - posebno onih pri transportu opasnog tereta
eleznikom, drumskom i vodnom saobraaju; neadekvatna i nedovoljna organizaciona struktura
mobilnih ekotoksikolokih ekipa; sadanje stanje neorganizovanosti struktura civilne zatite za
reagovanje u sluaju hemijskih udesa veih razmera na teritoriji Republike Srbije; nedovoljna saradnja i
usklaenost planova delovanja nadlenih organa i ustanova od preduzea, optina, gradova do
Republike u sluaju tehniko-tehnolokih udesa.
Transport opasnog tereta
Usled geografskog poloaja koji Republika Srbija zauzima u ovom delu Evrope odvija se
najfrekventniji saobraaj. Oekuje se i poveanje renog saobraaja i prevoz raznih materijala kao
najjeftinijeg naina transporta meu kojima su i opasni tereti. Poveanje stepena bezbednosti na tim
koridorima postaje prioritet pa je neophodno dodatno tehniko opremanje kljunih vatrogasno-
spasilakih jedinica tehnikom opremom i opremom za hemijske udese na vodi, kao i dopunska
specijalistika obuka pripadnika tih jedinica. Sa aspekta efikasnosti funkcionisanja drumskog transporta,
zatite okruenja i bezbednosti, stanje voznog parka ima izuzetan znaaj. Neophodno je obezbediti
vozila koja u pogledu tehnikih uslova ispunjavaju zahteve evropskog zakonodavstva.
Potencijalni rizici se mogu preduprediti vrenjem efikasnog nadzora i kontrole svih uesnika u
transportu opasnog tereta.
Zatita od neeksplodiranih ubojnih sredstava i humanitarno razminiranje
Konvencijomo zabrani ili ograniavanju upotrebe pojedinih vrsta klasinog oruja za koje se moe
smatrati da ima prekomerne traumatske efekte ili da deluje bez razlike u pogledu ciljeva - Konvencija
CCW, normativno su ureeni zatita od neeksplodiranih ubojnih sredstava (u daljem tekstu: NUS) i
humanitarno razminiranje. Zatita od NUS obuhvata procenu opasnosti, izvianje, obeleavanje,
pronalaenje, iskopavanje, obezbeenje, identifikaciju, uklanjanje, transport, privremeno skladitenje i
unitavanje NUS. Takoe, obuhvata poslove pretraivanja i ienja povrina od kasetnih bombi i
drugih NUS, iskopavanje i unitavanje neeksplodiranih avio-bombi, uklanjanje i unitavanje pronaenihi
prijavljenih NUS, kao i poslove izrade projektnih zadataka, sprovoenja kontrole i nadzora i verifikacije
izvedenih radova.
Kao posledica ratova koji su voeni na teritoriji i akvatoriji Republike Srbije imamo za posledicu
prisustvo velike koliine NUS. Problem obeleavanja i ienja, uklanjanja ili unitavanja NUS na
teritoriji i akvatoriji Republike Srbije utoliko je sloeniji to su NUS razliite konstrukcije, veliine,
porekla i to potiu iz razliitih vremenskih perioda poev od balkanskih ratova, Prvog i Drugog
svetskog rata do NATO intervencije. Problem sa zagaenou teritorije Republike Srbije sa NUS
znatno je uvean NATObombardovanjem, a posledica toga je prisustvo neeksplodiranih avio-bombi i
raketnih projektila velike mase, kao i zagaenost teritorije kasetnimavio-bombama.
Veliki broj NUS, sa tendencijom porasta novootkrivenih lokacija, predstavlja stalnu opasnost za
stanovnitvo i ivotnu okolinu. Dosadanja iskustva ukazuju na to da e problempostojati i narednih
nekoliko decenija. On e vremenom biti jo aktuelniji, zahtevi okruenja urgentniji i odluniji, a
kriterijumi i standardi za njegovo reavanje otriji. Velike koliine NUS na teritoriji Republike Srbije,
pored neposrednog ugroavanja stanovnitva, za posledicu imaju i usporavanje ili onemoguavanje
graevinskih radova i nemogunost eksploatacije zemljita i mogu uzrokovati odreene pravne i politike
probleme.
Humanitarno razminiranje po meunarodnimstandardima u Republici Srbiji, kao i u drugimzemljama
u regionu, obavljaju specijalizovana preduzea i druge organizacije koje su za te poslove registrovane,
tehniki opremljene i kadrovski osposobljene. Centar za razminiranje doprinosi zatiti od poara
organizovanjemi sprovoenjemoperacija humanitarnog razminiranja kako bi se to pre uklonile mine,
kasetna municija, avionske bombe - rakete i ostale vrste NUS kao izvor opasnosti za izazivanje poara i
prepreku za bezbedno gaenje poara, ukoliko on zahvati povrine na kojima se nalaze NUS.
Kasetna municija (bombe) - Tokom bombardovanja Republike Srbije 1999. godine NATO je
delovao kasetnim bombama po 16 optina u Republici Srbiji, bez teritorije Autonomne pokrajine
Kosovo i Metohija. Do sada je utvreno da se na podruju navedenih optina nalazi 290 rizinih
mikrolokacija ukupne povrine od 14.920.000 m. Evidentirane su jo 110 sumnjive mikrolokacije
ukupne povrine od 6.151.000 m na kojima je planirano dodatno izvianje. Procenjuje se da e nakon
dodatnih izvianja rizina povrina koju treba razminirati, oistiti od kasetne municije u skladu sa
meunarodnim standardima za humanitarno razminiranje, iznositi oko 16.000.000 m. Do sada je
oieno oko 5.400.000 m.
Avionske bombe - rakete - Od 1999. godine 64 avionske bombe - rakete nalaze se na 44 lokacije u
zemlji na dubini i do 20 metara, kao i u reci Savi i reci Dunav. Poseban problempredstavlja njihovo
lociranje, otkopavanje, deaktiviranje i vaenje. Pretraena je povrina od 3.900.000 m na Dunavu kod
Novog Sada i Beke, kao i na reci Savi kod Beograda u mestu Ostrunica, u zoni sruenih i oteenih
mostova. Na Dunavu kod Novog Sada uklonjeno je est avionskih bombi - raketa, kao i jedna iz bive
zgrade Ambasade Narodne Republike Kine na NovomBeogradu.
Minska polja - Nakon prikupljanja relevantnih informacija i zapisnika o miniranju u pograninom
podruju sa RepublikomHrvatskom, Centar za razminiranje je u optini id organizovao izvianje na
prostoru od oko 10.000.000m za koji se sumnjalo da je miniran. Utvreno je da su protivpeadijske i
protivtenkovske mine bile postavljene na povrini od 6.197.791m. Uraeni su projekti za razminiranje
nakon ega su uz pomo donatora obezbeene donacije. Razminiranje na ovomprostoru je obavljeno u
novembru 2009. godine. Uz administrativnu liniju sa Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija nalaze se
razne vrste mina. Uz pomo Norveke narodne pomoi i ITF-a na tomprostoru se vri izvianje i do
sada je utvreno postojanje mina u Bujanovcu i Preevu na povrini od 1.389.900m. Izvianja na ovom
prostoru obavie se do kraja 2011. godine, kada e se znati podaci o ukupno miniranimpovrinama uz
administrativnu liniju sa AutonomnompokrajinomKosovo i Metohija.
Ostala NUS - Nakon poara i eksplozije u vojnom magacinu u Parainu u junu 2006. godine, van
vojnih objekata na povrini od oko 6.000.000 m jo uvek nalaze razne vrste NUS. Pretraivanje terena
i uklanjanje NUS i sa ovog prostora mora se obaviti u skladu sa Meunarodnim standardima za
humanitarno razminiranje. Uerdapskoj klisuri na Dunavu, u blizini Prahova, 1944. godine potopljeni su
nemaki ratni brodovi sa velikom koliinom protivbrodskih mina i drugih ubojitih sredstava, koje
predstavljaju opasnost za ljude, brodove i ivotnu sredinu. Na ovoj lokaciji je 2006. godine obavljeno
izvianje i utvreno je da su tu potopljena 22 ratna broda, a da se na etiri broda nalaze protivbrodske
mine i druga neeksplodirana ubojita sredstva.
Na osnovu tehniko-tehnolokih kriterijuma i perioda nastanka, na teritoriji i akvatoriji Republike
Srbije, postoje sledee kategorije NUS i mina: neeksplodirana ubojna sredstva koja su sluajno
pronaena i prijavljena; povrine zagaene kasetnommunicijomiz perioda NATO bombardovanja;
neeksplodirane avio - bombe i raketni projektili velikog kalibra zaostali iz NATO bombardovanja i iz
perioda Drugog svetskog rata; povrine zagaene sa NUS kao posledica detonacije magacina i
razbacivanja ubojnih sredstava iz perioda Drugog svetskog rata, NATObombardovanja 1999. godine i
u kasnijemperiodu; povrine masovno zagaene sa NUS kao posledica intenzivnih borbenih dejstava u
Prvom i Drugom svetskom ratu; povrine zagaene protivpeadijskimi protivtenkovskimminama iz
perioda pre i za vreme NATObombardovanja.
Problemi u vezi sa zatitomod NUS i humanitarnimrazminiranjemu Republici Srbiji su brojni i
uslovljeni su specifinostima situacije i nedostatkomnovca za uklanjanje NUS i razminiranje.
NUS i mine na zagaenimpovrinama predstavljaju izvor opasnosti za izazivanje eksplozija i poara i
prepreka su za bezbedno gaenje poara na timpovrinama. Iz ovih razloga, povrine zagaene sa NUS
i minama moraju biti identifikovane i adekvatno obeleene, a lokalna samouprava i stanovnitvo moraju
biti upoznati sa postojanjemovih povrina i lokacija.
Usluaju pojave poara na povrinama i lokacijama zagaenimsa NUS i minama, isti se ne gasi ili se
gasi u strogo ogranienim i kontrolisanim uslovima, sve u cilju spreavanja irenja poara van tih
povrina.
Seizmoloki faktori koji utiu na pojavu poara
Struni poslovi koje obavlja Republiki seizmoloki zavod koji su od znaaja za sistem zatite od
poara odnose se na: sistematsko registrovanje, prikupljanje, analiziranje i prouavanje seizmikih i
seizmotektonskih pojava (prirodni i indukovani zemljotresi, eksplozije i gorski udari), izrada seizmolokih
karata (epicentara, seizmikog hazarda, rizika, maksimalno dogoenih intenziteta); uee u izradi
propisa za izgradnju u seizmikimpodrujima, kao i za seizmiko osmatranje kapitalnih objekata kod
kojih zemljotresi mogu izazvati katastrofalne posledice; izradi predloga za prostorno i urbanistiko
planiranje, kao i uee u izradi i usavravanju propisa za seizmiko projektovanje; izradu predloga za
planiranje i organizaciju sistema civilne zatite, kod izrade planova za zatitu od zemljotresa i mera za
otklanjanje posledica.
Teritorija Republike Srbije ima umerenu seizmiku aktivnost. O seizmikim pojavama koje su se
dogodile Republiki seizmoloki zavod u najkraem roku obavetava Republiki centar za
obavetavanje. Potrebno vreme za preliminarnu analizu jakih zemljotresa, koji su znaajni sa aspekta
zatite od poara, iznosi priblino pet minuta. Kao posledica jakih zemljotresa, izmeu ostalog, mogu se
javiti poari uzrokovani oteenjima na naftovodima, gasovodima, dalekovodima, rezervoarima zapaljivih
materija, tako da je potrebno posebnu panju obratiti na te objekte. esto su pri dogaanju jakih
zemljotresa rtve i tete od poara viestruko vee nego direktne posledice ruenja objekata.
Nakon jaih zemljotresa potrebno je obezbediti kontrolu objekata za skladitenje i transport zapaljivih
materija. Takoe, potrebno je kontrolisati transport elektrine energije, imajui u vidu da usled jakih
zemljotresa moe doi do kidanja elektrinih vodova koji su uzrok izazivanja poara.
Uticaj vremenskih uslova na poare
Republiki hidrometeoroloki zavod Srbije, u cilju doprinosa organizovanoj zatiti uma od poara u
Republici Srbiji, od prolea 2008. godine izraunava procenu opasnosti od pojave umskih poara na
teritoriji Republike Srbije, koristei kanadski metod odreivanja indeksa opasnosti od pojave umskih
poara Fire Weather Index, FWI. Ovaj metod zasniva se na proceni zapaljivosti umskog goriva u
zavisnosti od prolih i trenutnih vremenskih uslova i predstavlja orijentacionu mogunost opasnosti
pojave umskog poara. Veoj vrednosti indeksa odgovara manji sadraj vlage u umskomgorivu, a
time i vea mogunost nastanka umskog poara. FWI se sastoji od pet komponenata. Prva tri indeksa
su pokazatelji prosenog stepena vlanosti tri klase umskog goriva, a preostala dva pokazuju stepen
irenja poara i koliinu raspoloivog umskog goriva. Za unapreenje prognoze meteorolokog stepena
opasnosti od pojave umskih poara neophodno je unaprediti sistem meteorolokih osmatranja u
umskimpodrujima, kako bi se dobilo realnije stanje. Osimtoga, potrebno je unaprediti metodologiju
za prognozu indeksa opasnosti od pojave umskih poara. Informacije o stvarnom i prognoziranom
stanju alju se redovno nadlenimdravnimorganima i na internet www.meteoalarm.rs, u tabelarnoj i
grafikoj formi.
Izgradnja novih kapaciteta, uvoenje novih metodologija u sistemprevencije i modernizacija sistema
ine osnovu za jaanje ukupnih kapaciteta Republike Srbije u oblasti vanrednih situacija.
Zdravstvena zatita
Postoji utvren sistemzdravstvene zatite i organizacije zdravstvene slube, ukljuujui i drutvenu
brigu za zdravlje stanovnitva. Zdravstvena ustanova duna je da organizuje i sprovodi mere u sluaju
elementarnih i drugih veih nepogoda i vanrednih prilika. Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan
Jovanovi Batut" utvruje i posebne mere u elementarnimi drugimveimnepogodama i nesreama i vri
njihovo sprovoenje u saradnji sa drugimustanovama.
U veini zdravstvenih ustanova postoje glavni projekti zatite od poara na koje saglasnost daje
Ministarstvo unutranjih poslova. Ti projekti esto se ne auriraju redovno i ne odgovaraju uvek situaciji
na terenu. Najvei broj zdravstvenih ustanova poseduje pravilnike o obuci radnika za zatitu od poara,
a u skladu sa njima vri se obuka i provera znanja. Servisiranje i atestiranje mobilne protivpoarne
opreme uglavnomse redovno obavlja. Mali broj ustanova poseduje procedure za uvanje i korienje
zapaljivih i eksplozivnih materija. Strune nalaze o redovnom ispitivanju pritiska i protoka vode u
stabilnimprotivpoarnimsistemima ne poseduju sve zdravstvene ustanove.
Zdravstvene ustanove su organizovane i rade na primarnom, sekundarnom i tercijarnom nivou. U
zavisnosti od mesta dogaaja, teine oboljenja, povrede i stepena opeenosti, odnosno stepena
ugroenosti vitalnih funkcija, hitna medicinska pomo se prua na tri nivoa:
Prvi nivo (prehospitalna hitna medicinska pomo) obezbeuje se u okviru etiri organizaciona oblika,
i to u okviru redovnog rada hitne medicinske pomoi doma zdravlja preko deurnih ekipa, preko
organizacione jedinice hitne medicinske pomoi u okviru slube opte medicine doma zdravlja, radom
posebne slube hitne medicinske pomoi doma zdravlja ili zdravstvenog centra, radom posebnih
zdravstvenih ustanova - zavoda.
Drugi nivo (zbrinjavanje u optoj bolnici - hitna medicinska pomo) su bolnike ustanove koje su
zavisno od veliine, kadrovske obezbeenosti i drugih uslova, dune da zbrinjavaju urgentna stanja za
stanovnitvo gravitirajueg podruja. Vei zdravstveni centri i vee bolnice, a posebno u seditu okruga,
obezbeuju hitnu medicinsku pomo opeenih preko svojih centara za opekotine (gde postoje
supbspecijalisti plastine hirurgije). Za efikasno zbrinjavanje opeenih bolnice obezbeuju odgovarajui
prostor, stalno prisustvo neophodnog broja medicinskih radnika i mogunost korienja optimalne
dijagnostike.
Trei nivo (usko specijalizovana pomo u zdravstvenim centrima u kojima postoje centri za
opekotine, klinikama i institutima - visoko specijalizovane ustanove) predstavljaju urgentna stanja koja
nije mogue zbrinuti na nivou primarne i opte bolnike zdravstvene zatite i zbrinjavaju se u
zdravstvenim ustanovama tercijarnog nivoa (klinike, instituti). U gradu Beogradu postoji Centar za
opekotine, plastinu i rekonstruktivnu hirurgiju koji deura neprekidno 24 asa.
Posebno je definisan rad zdravstvenih slubi u sluaju hemijskih udesa koji podrazumeva rad na
identifikaciji i kvantifikaciji polutanata u hemijskim akcidentima, proceni rizika i predlaganju mera
sanacije i organizovan je od strane Ministarstva zatite ivotne sredine i prostornog planiranja u skladu sa
posebnimugovorima. Na ovimposlovima je angaovano pet zavoda za javno zdravlje u gradovima:
Beogradu, Panevu, Zajearu, upriji i apcu.
Postojei zdravstveni sistem raspolae dovoljnimbrojem kadrova i drugim resursima, znaajnim
iskustvom u oblasti poara, kao i postojanjem zdravstvenih tehnologija. Dostupnost zdravstvenog
sistema je relativno dobra, a sposobnost improvizacije i snalaenja u situacijama kada nedostaju
odgovarajua sredstva i sistemska reenja je velika. Meutim, neophodno je doneti odgovarajue
strateke dokumente i propise kako bi se u sistemupravljanja poarima integrisali svi potencijalni
uesnici. Takoe, organizovanost zdravstvenog sistema je nedovoljna kada je u pitanju jedinstven
odgovor na vanredne situacije, posebno poare, a mogunosti i kapaciteti zdravstvenih ustanova na svim
delovima teritorije Republike Srbije nisu proporcionalni.
Mehanizmi nadzora i kontrole
a) Inspekcijski nadzor
Vrenjem inspekcijskog nadzora i kontrole primene mera zatite od poara u objektima razliitih
kategorija ugroenosti, od strane inspektora za preventivu Ministarstva unutranjih poslova, u periodu
2005-2009. godina izvrena su ukupno 45.162 inspekcijska pregleda pravnih lica i pregledano 201.245
objekata. Doneto je 44.976 reenja kojima je naloena primena 195.995 mera zatite od poara. Zbog
nesprovoenja propisanih i naloenih mera, podneta su ukupno 6.802 zahteva za pokretanje
prekrajnog postupka, a zbog odgovornosti za nastale poare podneto je 1.048 krivinih i 139
prekrajnih prijava. Sprovedena je i permanentna kontrola uskladitenja i prometa eksplozivnih materija,
oruja i municije.
Imajui u vidu nastale poare i eksplozije u industrijskimi javnimobjektima u razvijenimzemljama,
kao i injenicu da se u naoj zemlji procesi proizvodnje odvijaju u pogonima sa zastarelimtehnologijama
i dotrajalom opremom, jasno su uoljivi efekti rada inspekcijskih organa kada je u pitanju zatita od
poara i eksplozija. Evidentan je podatak da je do takvih poara irih razmera u naoj zemlji dolazilo
jedino prilikomNATOdejstava.
b) Trina inspekcija
U oblasti trinog nadzora sprovodi se niz aktivnosti, naroito za uspostavljanje meusektorske
saradnje sa drugimnadlenimorganima za trini nadzor i infrastrukturu kvaliteta u celini, ukljuujui
standardizaciju, akreditaciju i metrologiju. Izmeu ostalog, priprema se razrada projekta IPA 2010 za
nadzor trita, koji e se realizovati zajedno sa kljunimpartnerima ovog projekta, Ministarstvom
ekonomije i regionalnog razvoja i Ministarstvompoljoprivrede, trgovine, umarstva i vodoprivrede.
Uredbom o nainu uspostavljanja i rada sistema brze razmene informacija o opasnimproizvodima
("Slubeni glasnik RS", broj 89/09) povean je nivo saradnje izmeu razliitih organa trinog nadzora.
Tomuredbomuspostavljen je sistembrze razmene informacija o opasnimproizvodima sa ciljemda se
stvori objedinjen, sistemski pristup svih nadlenih nacionalnih organa trinog nadzora u prikupljanju i
prosleivanju informacija o opasnim proizvodima i dalje razvija regionalna, odnosno meunarodna
saradnja u toj oblasti, ukljuujui pristupanje Republike Srbije RAPEX sistemu i obavetavanje
Komisije Evropske unije.
v) Aktivnosti Ministarstva unutranjih poslova u kontroli prometa pirotehnikih sredstava
Povodomnovogodinjih i boinih praznika, kao i doeka Nove godine, Ministarstvo unutranjih
poslova usled bezbednosnih rizika koji proizilaze iz masovnog okupljanja graana na javnim
manifestacijama kako na javnim mestima otvorenog tipa - gradskim trgovima i ulicama, tako i u
ugostiteljskim objektima, i uz tradicionalnu upotrebu pirotehnikih sredstava, nalae intenziviranje
odreenih preventivnih mera iz svoje nadlenosti. Takoe, realizuje se akcija kontrole prometa
pirotehnikih sredstava, naroito na pijacama, otvorenimtrnimcentrima, buvljimpijacama i drugim
mestima gde se najee vri nelegalan promet ovih sredstava. Rezultat dugogodinjeg preventivnog rada
Ministarstva unutranjih poslova u kontroli prometa pirotehnikih sredstava ogleda se u postepenom
suzbijanju nelegalnog prometa, o emu svedoi znaajno smanjenje broja oduzetih pirotehnikih
sredstava, kao i broj povreenih lica.
Materijalno-tehnika opremljenost i kadrovska popunjenost vatrogasno-spasilakih
jedinica
Profesionalnu vatrogasnu slubu u Republici Srbiji sainjavaju vatrogasno-spasilake jedinice
rasporeene u jedinicama (brigada, bataljon, eta, vod, pojaano odeljenje, odeljenje) na 165 lokacija
koje su u sastavu Ministarstva unutranjih poslova i 64 industrijsko vatrogasnih jedinica.
Ministarstvo unutranjih poslova oformilo je pet regionalnih timova za rad i spasavanje na vodi i pet
timova za spasavanje iz ruevina. Timovi su sastavljeni od pripadnika Ministarstva unutranjih poslova -
Sektora za vanredne situacije i pripadnika andarmerije i rasporeeni su u gradove: Beogradu, Novom
Sadu, Niu, Kraljevu, Kragujevcu, Valjevu i Zajearu. Specijalistiki timovi za spasavanje iz ruevina do
kraja 2008. godine nisu postojali, kada je zapoeto sa formiranjemtimova u saradnji sa Ambasadom
Francuske. Obuka je zapoeta u martu 2009. godine kada je obueno 22 pripadnika vatrogasno-
spasilakih jedinica, a za pet godina planirano je da se obui 200 pripadnika. Obukom rukovode i
nadzor vre instruktori iz Ministarstva unutranjih poslova Republike Francuske. Istovremeno je
zapoeto i sa opremanjem timova opremom za spasavanje iz ruevina. Do sada su kompletni timovi
formirani u gradovima: Beogradu, NovomSadu, Valjevu, Kragujevcu i Niu, sa formiranjemtimova je
zapoeto u gradovima: Boru i Uicu, a planirana je obuka pripadnika u gradovima: Panevu, aku,
Zajearu, Subotici, Prokuplju i Novom Pazaru. Zapoeta je i saradnja sa Republikimseizmolokim
zavodomkoja je rezultirala izradomkarte rizika od zemljotresa na teritoriji Republike Srbije.
Od trenutka formiranja specijalistikih timova 2008. godine izvrena je obuka i nabavljena oprema za
timove za rad i spasavanje na vodi. Timovi se nalaze u sklopu vatrogasno-spasilakih jedinica u
gradovima: Beogradu, NovomSadu, Niu, Kraljevu i Zajearu, a predvia se formiranje tima u Uicu.
Osnovna obuka voa timova sprovedena je u Ruskoj Federaciji i Republici Francuskoj.
Postojea specifina oprema i vozila, posebno ona koja su neophodna za rad na tehnikim
intervencijama sa opasnimmaterijama nedovoljna su za adekvatno reagovanje na teritoriji Republike
Srbije. Najvei broj vatrogasnih i drugih specijalnih vozila, kao i vatrogasne opreme, nalazi se u
Ministarstvu unutranjih poslova - Upravi za vanredne situacije u Beogradu.
Specijalizovane jedinice civilne zatite obrazuju se, opremaju i osposobljavaju kao operativne snage
za izvravanje zadataka civilne zatite. Specijalizovane jedinice civilne zatite za zatitu od poara
obrazuju se za podruja upravnih okruga, radi preduzimanja aktivnosti na spasavanju ivota i zdravlja
ljudi i ivotinja, materijalnih i kulturnih dobara i ivotne sredine koji su ugroeni poarom.
Dobrovoljna vatrogasna drutva po podacima iz 2007. godine nalaze se rasporeena na celokupnoj
teritoriji Republike Srbije i organizovana su na 306 lokacija na kojima u okviru svojih ovlaenja izvode
edukaciju stanovnitva o potrebama zatite od poara.
Neophodno je napomenuti da je broj vatrogasca - spasilaca ispod evropskih standarda, kojima se
predvia da na hiljadu stanovnika dolazi jedan vatrogasac. Broj izvrilaca trebalo bi da bude srazmeran
broju intervencija i teritoriji koju tite, kao i broju stanovnitva. Aktivnosti vatrogasno-spasilaih jedinica
usmerene su u 77% sluajeva na aktivnosti gaenja poara i saniranja posledica nastalih nakon
eksplozija, a u 20,5%sluajeva aktivnosti su usmerene na spasavanju graana i njihovih dobara i ostalim
intervencijama. Popunjenost sistematizovanih radnih mesta u Ministarstvu unutranjih poslova - Upravi za
vatrogasno-spasilake jedinice iznosi 74%. Jedna etvrtina ukupnog broja izvrilaca nalazi se u starosnoj
dobi od 38 godina, a 170 pripadnika stareinskog kadra ima prosenu starost od 48 godina. S obzirom
na to da je po pravilu slube vatrogasac - spasilac operativan do 45 godina starosti, kao i da su
Zakonomo penzijskomi invalidskomosiguranju propisani posebni uslovi za sticanje prava na penziju za
pripadnike Ministarstva unutranjih poslova, neophodno je pristupiti popunjavanju svih operativnih linija
rada.
U 2008. godini vatrogasna sluba je po prvi put posle dugog niza godina ozbiljnije opremljena za
izvravanje svojih zadataka, tako to je sredstvima iz Nacionalnog investicionog plana obnovljen zastareli
vozni park, iji je proseni vek vozila preao 25 godina. Usled starosti i nepouzdanosti vatrogasnih vozila
i opreme, nedovoljnog broja vatrogasno-spasilakih jedinica, neadekvatnog smetaja i pored dobrog
vremena izlaska (1,6 min.), dolazak na mesto dogaaja od trenutka poziva u proseku iznosi 11 minuta,
to je daleko ispod evropskih standarda (5-7 minuta), to produava vreme lokalizacije i likvidacije
poara, tako da je proseno vreme trajanja intervencije iznad 30 minuta, to poveava rizik ugroenosti
graana i veu materijalnu tetu. Tokom2009. godine u intervencijama vatrogasno-spasilakih jedinica
bilo je 368 smrtnih sluajeva, od toga u poarima 58 lica, a spaeno je ukupno 1.292 lica.
U oktobru 2008. godine, sredstvima Skuptine grada Beograda, Uprava za vanredne situacije u
Beogradu dodatno je opremljena, zapoeti su graevinski radovi na adaptaciji objekata vatrogasno-
spasilakih jedinica na optinama Zvezdari, Vodovcu i Zemunu, uraen je projekat za opremanje
vatrogasno-spasilakih jedinica vozilima za delovanje u hemijskimakcidentima, vozilima za detekciju i
vozilima za nepristupane terene i tunele za poslove obavljanja zatite i spasavanja na Koridoru 10.
U 2009. godini, u cilju unapreenja rada i odgovora u sluaju nastanka vanrednih situacija,
Ministarstvo unutranjih poslova - Sektor za vanredne situacije je sainio tri projekta i to: predlog
projekta uvoenja jedinstvenog operativnog sistema 112 za hitne sluajeve, projekat koji podrava
optimizaciju rada vatrogasno-spasilakih jedinica u uslovima umskih poara i projekat Regionalnog
trening centra u Rumi za reagovanje u tehnikim intervencijama, koji treba da osposobi pripadnike
vatrogasno-spasilakih jedinica u operativnimradnjama pri nastanku tehniko-tehnolokih nesrea du
meunarodnog putnog i eleznikog koridora E10, E7 i E5, sa 750 kmmeunarodnog puta na kojima je
tokom 2009. godine evidentirana 61.982 saobraajna nesrea u kojima je povreeno 20.917. lica, a
poginulo 769 lica. Takoe, predviena je i zatita plovnih puteva sa 16 vatrogasno-spasilakih amaca
rasporeenih du meunarodnog plovnog puta reke Dunav i meudravnog plovnog puta reke Sava.
Zapoeta je realizacija projekta optimizacije rada vatrogasno-spasilakih jedinica, tako to je sredstvima
iz Nacionalnog investicionog plana, Ministarstvo unutranjih poslova - Sektor za vanredne situacije
opremljen sa 10 novih specijalnih vatrogasnih vozila. U Beogradu je izraen plan detaljne regulacije
postavljanja vatrogasno-spasilakih stanica, a sprovode se i aktivnosti za izgradnju Specijalistikog
centra za vanredne situacije na Novom Beogradu u kojem je pored vatrogasno-spasilake jedinice
predvieno i sedite Sektora, smetaj Slube 112 i Republikog taba za vanredne situacije.
Aktivnosti na edukaciji i obuci za reagovanje u vanrednim situacijama
Vlada je u 2003. godini sprovela akciju "Mesec dana zatite od poara" u nastojanju da vatrogasnu
slubu unapredi po evropskimstandardima. U predkolskimustanovama i ustanovama obrazovanja i
vaspitanja na teritoriji Republike Srbije u 2008. godini je sprovedena akcija edukacije dece iz oblasti
zatite od poara. Ovom akcijom obuhvaeno je ukupno 228 predkolskih ustanova i 341 ustanova
obrazovanja i vaspitanja. Uz podrku Amerike agencije za meunarodni razvoj (USAID) Ministarstvo
unutranjih poslova 2010. godine sprovelo je obrazovnu kampanju posveenu bezbednosti dece u
sluaju poara. Nosilac kampanje je Ministarstvo unutranjih poslova koje e raditi na upoznavanju
uenika beogradskih ustanova obrazovanja i vaspitanja kako treba postupati u sluaju poara. Takoe,
od strane pripadnika vatrogasno-spasilakih jedinica, izvedene su 63 javne vebe na visokimobjektima.
Ministarstvo unutranjih poslova ima primarnu ulogu u podizanju kapaciteta subjekata sistema zatite i
spasavanja u vanrednimsituacijama, za sluaj poara, elementarnih nepogoda, tehnikih i tehnolokih
nesrea, dejstva opasnih materija i drugih stanja opasnosti.
Obuka u Nacionalnomtrening centru Ministarstva unutranjih poslova i regionalnimcentrima ima za
cilj podizanje nivoa znanja i vetina pojedinaca, jedinica i tabova za vanredne situacije za izvravanje
zadataka zatite i spasavanja, samostalno ili u sastavu nacionalnih i meunarodno zdruenih snaga za
zatitu od elementarnih nepogoda i drugih nesrea. Obuka je usmerena i obuhvata organizacione
aktivnosti i lica definisana zakonom i drugim pravnim aktima, za poslove planiranja, pripreme i
reagovanja u sluaju nastanka vanrednih situacija, odnosno sprovoenja operativnih aktivnosti na
smanjenju posledica nastalog dogaaja. U okviru Nacionalnog trening centra za vanredne situacije
planirana je obuka zaposlenih Sektora za vanredne situacije kroz osnovnu i specijalistike obuku, obuku
rukovodioca, kao i permanentno usavravanje kroz realizaciju seminara, radionica, simulacija i vebi.
Imajui u vidu da Ministarstvo unutranjih poslova ne raspolae adekvatnimsmetajnimkapacitetima
za potpuno ispunjavanje svih postavljenih zadataka na nivou evropskih standarda, prioritet u razvoju je
iznalaenje stalnog smetajnog prostora u neposrednoj brzini grada Beograda, uz magistralne
saobraajnice. Takav prostor neophodno je opremiti adekvatnimnastavnimi smetajnimprostoromza
profesionalno izvoenje svih vidova predviene obuke.
Posebna panja pridaje se raznimvidovima obuke za reagovanje u vanrednimsituacijama. Tako je u
junu 2009. godine, u Omladinskom kampu u Kovaici, Ministarstvo unutranjih poslova organizovalo
obuku pod nazivom "Dobrovoljci u zatiti od poara - Kovaica 2009", i to u okviru Programa za
planiranje i reagovanje u vanrednimsituacijama Amerike agencije za meunarodni razvoj USAID. Cilj
ove obuke je edukacija dece uzrasta od 14 do 18 godina za zatitu od poara i reagovanje u sluaju
prirodnih i izazvanih katastrofa.
Pod pokroviteljstvom Ministarstva unutranjih poslova i Ministarstva za rad i socijalnu politiku u
Beogradu se tradicionalno odrava Meunarodni sajampod nazivom"Zatita i bezbednost", u cilju da se
na jednommestu nau vodei ljudi slubi za zatitu i spasavanje u Evropi, strunjaci u ovoj oblasti rada i
proizvoai opreme, kako bi razmenili iskustva, upoznali se sa novimtehnologijama i postigli dogovor o
buduoj saradnji na polju zatite i bezbednosti ljudi i materijalnih dobara. Utomsmislu organizovan je ne
samo izlagaki, ve i struni program, koji obuhvata savetovanja, radionice i praktine demonstracije.
MEUNARODNA SARADNjA
Sa svim susednim dravama postoji bliska saradnja. Sa Crnom Gorom 4. oktobra 2010. godine
potpisan je Sporazumo saradnji u oblasti vanrednih situacija, a sa FederacijomBosne i Hercegovine 13.
decembra 2010. godine. Upripremi je i potpisivanje sporazuma o razumevanju i saradnji u toj oblasti sa
dravama u regionu: Bugarskom, Grkom, Maarskom, Makedonijom, Rumunijom, Italijom,
Francuskomi Hrvatskom.
Ministarstvo unutranjih poslova uestvuje u aktivnostima meunarodnih institucija i organizacija kao
to su Meunarodna strategija Ujedinjenih nacija za smanjenje rizika od katastrofa UNISDR, Parcijalni
sporazumEUR-OPASaveta Evrope, Inicijativa za prevenciju i spremnost na katastrofe DPPI za region
jugoistone Evrope, Programrazvoja pri Ujedinjenimnacijama UNDP, Ekonomska komisija za Evropu
- UNECE, UN kancelarija za humanitarna pitanja UN-OCHA, Civilno-vojno planiranje u vanrednim
situacijama SMER, Partnerstvo za mir PfP u okviru NATO, USAID, OSCE (OEBS) BSEC -
Organizacija za crnomorsku ekonomsku saradnju, Balkanska vatrogasna sportska federacija BFSF i dr.
Dobra saradnja postoji sa Ministarstvom Ruske Federacije za civilnu zatitu, vanredne situacije i
otklanjanje posledica elementarnih nepogoda EMERCOMna osnovu Memoranduma o namerama za
saradnju u oblasti preventive, elementarnih nepogoda i tehnogenih havarija i uklanjanja njihovih posledica
potpisanog 25. juna 1996. godine. Memorandumje potpisan izmeu EMERCOMi dravne zajednice
Srbija i Crna Gora, a 21. oktobra 2009. godine potpisan je Sporazum o saradnji izmeu Ministarstva
Ruske Federacije za vanredne situacije EMERCOM i Ministarstva unutranjih poslova Republike
Srbije.
Centar za razminiranje i ruska dravna agencija EMERCOM su 2. jula 2009. godine potpisali
Memorandumo uzajamnomrazumevanju za period 2009-2012. godina, kojimsu stvorene pretpostavke
za realizaciju Programa humanitarnog razminiranja u Srbiji do kraja 2012. godine. Sredstva za realizaciju
Programa obezbedila je Vlada Ruske Federacije. Centar je sa Meunarodnom fondacijom za
razminiranje i pomo rtvama mina (ITF), 24. februara 2011. godine, potpisao Memorandum o
razumevanju kojimsu precizirane obaveze ITF pri obezbeenju donacija za razminiranje i sprovoenje
tenderskih procedura za izbor izvoaa radova za realizaciju projekata Centra koji se finansiraju preko
ITF-a. Takoe, Centar je 5. aprila 2011. godine potpisao Memorandumo uzajamnomrazumevanju sa
Norvekomnarodnompomoi radi pruanja pomoi pri realizaciji Programa humanitarnog razminiranja
kasetne municije i mina u optinama Preevo, Bujanovac i Kurumlija u narednomtrogodinjemperiodu.
Za realizaciju ovog programa sredstva je obezbedilo Ministarstvo spoljnih poslova Norveke. Centar
uestvuje na meunarodnimsastancima u enevi u vezi sa realizacijomKonvencije o zabrani upotrebe,
skladitenja, proizvodnje i prometa antipersonalnih mina i o njihovomunitavanju (Otavska konvencija).
Takoe, uestvuje u radu Regionalnog centra za bezbednosnu saradnju (RACVIAC) u Zagrebu.
Potpisivanje Protokola o saradnji sa Hrvatskimcentromza razminiranje je u zavrnoj fazi.
Sa Danskomagencijomza vanredne situacije DEMA2007. godine Ministarstvo unutranjih poslova
potpisalo je Memorandumo razumevanju i saradnji. Uskladu sa tim, finansijska donacija je usmerena na
kupovinu opreme, treninge, seminare, regionalnu i meunarodnu saradnju u periodu od pet godina,
odnosno do kraja 2012. godine.