Pitanja i pojanjenja

1. Kada smatrate da bi tema ekoloke odgovornosti u logistici i menadmentu lanaca snabdevanja

mogla da postane deo silabusa predmeta ove i drugih, srodnih tematika na tehnikim
fakultetima u Srbiji?
ak i za svetske univerzitete ne postoji veliki broj podataka o obaveznim predmetima koji se
bave iskljuivo ekolokim pitanjima u logistici. Meutim, veliki broj radova na ovu temu
poslednjih decenija ipak govori o tome da se radi na razvoju ove oblasti. Pored toga, u Srbiji se u
poslednje vreme daje na znaaju ovoj temi, to se moglo videti i na konferenciji SPIN 13.

2. Do kada u Srbiji smatrate da bi se mogla razviti hub-and-spoke mrea u transportu robe i ljudi.

Hub-and-spoke mrea predstavlja spajanje vedeg broja manjih terminala na jedan vedi, posebno
aerodrom ili luku. Ova pojava negativno utie na ekoloku odgovornost, s obzirom na to da se
ovim putem povedava koncentracija ljudi i roba na jednom mestu, ime se utie i na povedanje
zagaenja. Pored toga, prema popisu iz 2011. godine, u Beogradu (sa prigradskim naseljima) ivi
skoro stanovnika Srbije.

3. Kada oekujete da de kompanije u Srbiji poeti da uvode programe na ekoloke odgovornosti u
lancima snabdevanja?

Kompanija DHL Srbija ved je uvela GoGreen program, ali na svetskom nivou, DHL se bavi i drugim
programima korporativne odgovornosti. GoGreen program zapoeo je sa radom pre pet godina,
na svetskom nivou. U okviru ovog programa, kompanijama koje koriste njihove usluge, DHL nudi
izvetaje o ugljen-dioksidu, na osnovu kojih za sebe formira ekoloku optimizaciju potronje
goriva za svoja vozila. Takoe, oni nude i uslugu postanite karbon-neutralni. Za vie
informacija moete pogledati njihov sajt, na slededem linku
http://www.dhl.rs/sr/about_us/green_solutions/gogreen_products_services.html.

4. Kada smatrate da bi se mogli usvojiti zakoni u Republici Srbiji, koji reguliu odreena prava i
obaveze, u pogledu ekolokih logistikih operacija.

U Srbiji postoje odreeni ekoloki zakoni, kao to su Zakon o zatiti prirode, Zakon o zatiti
ivotne sredine, ali konkretni zakoni kojima se regulie razvoj intermodalnog transporta,
ogranienja E-trgovine i sl. i dalje se ne pojavljuju na dnevnom redu Skuptine.

5. Kada oekujete da de E-trgovina u Srbiji poeti da doivljava eksponencijalni razvoj?

Iako je E-trgovina doivela poetak svog razvoja u Srbiji tokom 2011. i 2012. godine, mnogi
smatraju da nikada nede zaiveti u svom pravom obliku. E-trgovina kao pojava negativno utie
na ekoloku odgovornost logistike, iz razloga to povedava broj isporuka, a samim tim i upotrebu
goriva.

6. Kada smatrate da bi kompanije u Srbiji mogle poeti sa primenom intermodalnog transporta?

Intermodalni transport predstavlja koridenje vie vidova transporta za istu robu, tako da se
celokupan efekat ne odnosi samo na povedanje efektivnosti, ved i ekoloke svesti. Na primer,
prevoz odreene robe kamionom do eleznike stanice, nakon ega se eleznicom prevozi do
stanice najblie konanom odreditu, dokle se ponovo prevozi kamionom, ekoloki je
odgovornije od prevoza kamionom celim putem. Neke kompanije na svetskom nivou, poput
DHL-a ili COSCO-a koriste sopstvene intermodalne lance snabdevanja.

7. Kada pretpostavljate da bi prva kompanija u Srbiji mogla da ima sopstveni intermodalni lanac
snabdevanja?

Imajte na umu poslovanje kompanija poput COSCO i DHL na svetskom nivou. Na ovom linku
http://www.coscologam.com/page/view/intermodal moete videti kako funkcionie
intermodalni lanac kompanije COSCO, koji se zapravo zasniva na gupaciji vedeg broja usluga.

8. Kada oekujete da de u Srbiji biti prihvadeni meunarodni i drugi standardi za razvoj
informacionih tehnologija u sektoru transporta (posebno intermodalnog)?

Strategija razvoja eleznikog, drumskog, vodnog i vazdunog i intermodalnog transporta u
Republici Srbiji postoji za period od 2008. do 2015. godine. Vie informacija moete pronadi na
slededem linku http://www.putevi-srbije.rs/strategijapdf/Strategijatransport_lat.pdf.
Usklaivanje u razvoju intermodalnog transporta jedna je od kljunih stavki koje bi mogle
obezbediti neprekidnost ovoj vrsti transporta. ak i na svetskom nivou, jo uvek postoje samo
ideje o reavanju ovog problema.

9. Kada smatrate da bi u Srbiji mogla nastati konkurencija u eleznikom sektoru?

Intermodalni transport se ne moe adekvatno razviti dokle god je elezniki saobradaj sveden na
monopol, te su svi korisnici istog osueni na njegovu cenu, ali i pouzdanost. Tokom 2013.
godine bilo je prie od strane drave o otvaranju ovog trita.

10. Koje godine oekujete da de se kompanije u Srbiji baviti eko-inovacijama, posebno u okviru
transportnih sistema?

Pitanje se odnosi pre svega na domade kompanije, koje nemaju ogranke po svetu, od kojih mogu
preuzimati ove ideje. S druge strane, kada govorimo o eko-inovacijama velikih kompanija, DHL je
razvio svoje programe smanjenja otpada, posebno u vidu papira i pakovanja, potronje vode, ali
i razvoja biodiverziteta. Vie informacija moete nadi na slededem linku
http://www.dpdhl.com/en/responsibility/environmental-
protection/improving_efficiency/other_environmental_impacts.html.