Ponovno Ujedinjenje Srpskih Zemalja-Radovan Radević

Ponovno ujedinjenje srpskih zemalja
e je zrno klicu zametnulo,

onde neka i plodom poine;
je li instikt al duhovni voa,
ovde ljudsko zapire poznanje!
Vuk na ovcu svoje pravo ima
ka tirjanin na slaba ovjeka;
al tirjanstvu stati nogom za vrat,
dovesti ga k poznaniju prava,
to je ljudska dunost najsvetija!
Ako sablju poljubi krvavu
i zaplovi u none valove
sljeduje ti prahu svetkovanje.
Petar II Petrovi Njego
Vladika, knjievnik, filozof
1813-1851
iz Gorskog Vijenca,
Vladika Danilo
Iz grmena velikoga lafu iza

trudno nije, u velikim narodima
geniju se gnj'jezdo vije: ovde mu
je pogotovu materijal k slavnom
djelu i trijumfa dini v'jenac, da
mu krasi glavu smjelu.
Al' heroju topolskome,
Karaoru besmrtnome, sve
prepone na put bjehu, k cilju
dospje velikome: die narod,
krsti zemlju, a varvarske lance
srui, iz mrtvijeh Srba dozva,
dunu ivot srpskoj dui.
Karaore Petrovi
Vod I srpskog ustanka 1804. god
1762-1817
Radovan Radevi
RADOVAN RADEVI
PONOVNO UJEDINJENJE SRBIJE I CRNE GORE I REPUBLIKE
SRPSKE KAO NEKAD BEZ GRANICA I CARINA
MI HOEMO, MI MORAMO!
Ureivaki odbor:
Glavni i odgovorni urednik:
Radovan Radevi, dipl. ecc
Prof. dr Rade uevi, glavni recenzent
Vii struni saradnici:
Prof. dr Novak Nedi
Gojko Burzanovi, prvak crnogorskog Narodnog pozorita
dr Pavle Gali
Milorad-Milan Smolovi, dipl. ing. pravnih nauka
Rade Rakonjac, dipl. ing. pravnih nauka
Radujko-Rajo Petrii, dipl. ing. arh. + dipl. ing. prava
dipl. ing. prof. Slavkovi Dragan
mr Slavoljub Lukovi Lukac
Duan Zelenovi, dipl. ecc
Prijatelj projekta:
Prof. dr Milovan ivkovi, naelnik infektivne klinike u Beranama
Stanka Toti
Milan (Mio) Vrani
Struni saradnici:
Jovan Bulatovi, Pokret za Zajedniku Dravu
Miroslav-Mika Toti, dipl. ecc
Vladica Rakoevi, dipl. ing. elektrotehnike
Vladica Jovanovi, prijatelj - konsultant
Lektura i korektura:
Ilija Vuksanovi, novinar
Kompjuterska obrada i lektura:
Marko Radevi, dipl. ing. informatike
2
Radovan Radevi
RADOVAN RADEVI
PONOVNO UJEDINJENJE
SRPSKIH ZEMALJA
U NATO NE, NI PO KOJU CENU
K R AL J E V O
2014. god.
4
I MATERHORN POD NOGAMA
Alpinista Milo Radevi iz Kraljeva (dipl. ing. el.) osvojio

najvie vrhove Alpa, Nojevu Barku (Ararat), Kavkaz.
Na najvii vrh Alpa uspeli su teom putanjom, sa
italijanske strane. Inae, Milo se prethodno uspeno bavio
odbojkom i bio je takoe, srednji bloker u Ribnici iz Kraljeva,
gde je i ponikao.
Radovan Radevi
SRPSKI JUNAK NOVAK OKOVI KOJEM SE CEO SVET KLANJA
Knjiga je posveena Novaku okoviu, a ova slika je iz 2011. godine

u Londonu, kada je osvojio Vimbldon i postao neprikosnoveni prvak sveta,
sa najvie osvojenih titula u 2011. godini.
Herojska pobeda okovia!
PREDGOVOR
Potovani graani Srbije i Crne Gore, potovani birai, opte je
poznato, a istorijski smo svedoci, da su kreatori novog svetskog poretka, uz
pomo domaih plaenika, koje finansira iptarski lobi, uspeli da razbiju
bivu Jugoslaviju, a sada uporno pokuavaju da dokraje njenu poslednju
kariku, Srbiju i Crnu Goru i njeno jedinstveno tkivo - srpski narod i Srpsku
pravoslavnu crkvu.
Separatisti i razbijai teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije i
Crne Gore nazirali su se jasno od devedesetih godina pa nadalje, a sada su
se javno deklarisali i etiketirali i zalau se za toboe ouvanje dravnosti i
nezavisnosti minijaturnih teritorija onakvih i onolikih koje se uklapaju u
dugoroni plan zapadnih sila gde te teritorije ne smeju biti vee od etrdeset
dve hiljade kvadratnih kilometara.
Separatisti i u Crnoj Gori i u Srbiji sakupljaju potpise za otcepljenje i
nimalo se ne stide svoje prljave uloge to seju mrnju i razdor unutar istog
srpskog naroda, izmeu brae i uz pomo tradicionalnih neprijatelja srpskog
naroda. Sebe predstavljaju nosiocima proevropskih standarda, to je najgore
oni su sami sebe proglasili predstavnicima celokupnog srpskog naroda i to
rade bez ovlaenja birakog tela koje je za zajedniku dravu i obmanjuju
javnost da je celokupno birako telo u Crnoj Gori za ocepljenje, to je
potpuno netano, a dobro se zna i evidentno je da su separatisti u Crnoj Gori
manjina, a takoe je poznato da su i separatisti u Srbiji manjina.
Takoe je evidentno da ti isti predvodnici i razbijai dravne zajednice
koriste sva mogua i nemogua, dozvoljena i nedozvoljena sredstva, da, dok
im traje mandat, obave svoj zadatak (kao to je to svojevremeno uinio
Stjepan Mesi), da urue, raskomadaju i rasparaju ukupnu zajedniku
dravu i njene savezne institucije, vojsku, teritoriju, jedinstven platni
promet, Saveznu carinu, itd.
Separatisti, kao opravdanje pred svojim graanima i pred
meunarodnom javnou za svoje neprijateljsko delovanje, izmeu ostalog,
navode npr. injenicu da Crna Gora, navodno ne moe da ue u EU samo
zato to Srbija ne ispunjava obaveze prema Hakom tribunalu i da zbog toga
Crna Gora treba da se odvoji od Srbije jer je navodno matica Srbija smetnja
i prepreka breg ukljuenja Crne Gore u EU.
Njeno prvobitno izdanje je bilo 2006. godine, odnosno pre ocepljenja
Crne Gore i sastava tadanje okrnjene Jugoslavije. Knjiga se tada zvala
Odbrana teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije i Crne Gore i ouvanje njene celovitosti. Prvobitni naslov ove knjige koja tada nije bila kata7
Radovan Radevi
logizovana u Narodnoj biblioteci Srbije i koja nije bila zatiena, je iskoriavana od strane svih politiara u Srbiji u politike svrhe.
Razvoj narodno-politikih dogaaja je uzrokovao da ja kao autor
promenim naslov knjige u ime Opet ujedinjeni i zajedno kao nekad bez
granica, mi hoemo, mi moramo, i da ne odustanemo od prvobitne ideje da
se do kraja borimo za ouvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta i ponovnog ujedinjenja srpskih zemalja.
Takoe moramo da istaknemo, da sam ja kao autor i pre 2006. godine do dananjeg dana, eleo da sprovedem u delo ideju o zajednitvu, koja
kao crvena nit proima svakog oveka koji nije prodat i kupljen, odnosno
svakog biraa, koji je bilo iz neznanja ili neobrazovanosti ili zbog korumpiranosti i ucena od strane tadanjeg vladajueg reima da se birako telo i
tkivo bori za svoja prava i da svrgne s vlasti marionetske i plaene reime
od strane novog svetkog poretka i da ne gleda kratkotrajno i kratkovido nego da se bori za budunost i svoja pokolenja.
Na Sretenje, u Kraljevu 2014.
Nezainteresovanost nadlenih dravnih institucija u Srbiji za

ouvanje dravne zajednice; Separatistika ideologija i
demagogija
Potovani graani i birai ukupne savezne drave i potovane
relevantne i savezne institucije i lideri politikih stranaka, u predgovoru
ovog skromnog ali vrlo ozbiljnog memoranduma, koji ima za cilj ruenje
nakaradnog i diktatorskog reima g. Mila ukanovia, a za krajnji cilj ima
ouvanje dravne zajednice i ujedinjenje srpskih zemalja, na samom
poetku moramo pojasniti i rasvetliti neke nedoumice i zlonamerne
tendencije i demagogije.
Naime, u Srbiji, pojedini elnici politikih partija i nadlena i
odgovorna lica, kao i pojedini ministri, na medijima daju neodmerene i
tetne izjave po opstanak zajednike drave, ime istovremeno ohrabruju
separatiste. Takve izjave su, npr.: Mi se neemo meati oko referenduma u
Crnoj Gori, neka oni to sami ree i odlue, ili npr.: Vojska se nee meati
i tome slino. Prvo, moram da naglasim da, moramo svi da se umeamo i da
se svi zaloimo da sauvamo zajedniku dravu kao najveu tekovinu
prethodnih generacija.
Dravljani Crne Gore koji ive u Srbiji moraju najpre oni da se
umeaju i da se izbore za svoje neotuivo pravo glasa, jer nikakav reim ak
ni taj Milov ne moe ih izbaciti i obespraviti sa sopstvenih ognjita.
Srbija mora da pomogne finansijski oko formalnopravnih regulisanja
legitimisanja boravka dravljana Crne Gore koji ive u Srbiji da se prijave i
uzmu line karte tamo gde su roeni, u Crnoj Gori sve dok se reim Mila
ukanovia ne srui i dok se on ne razvlasti.
Drugo, u odbrani dravne zajednice moraju se ukljuiti sve strukture
vlasti, i savezne i republike. Ne moe se vie tolerisati da Svetozar
Marovi pokriva mesto predsednika savezne drave, da je zastupa pred
meunarodnom javnou, a da istovremeno vodi kampanju za nezavisnu
Crnu Goru, moli Havijara Solanu, istog onog koji nas je bombardovao, da
mu pomogne oko razbijanja dravne zajednice i da mu pomogne za
ocepljenje Crne Gore iz sastava dravne zajednice.
Tree, od pojedinih starosedeoca u Srbiji esto se moe uti u
svakodnevnim kuloarima: Pa neka ih, neka idu, ne trebaju nam, ne treba
nam more, ii emo na letovanje u Grku itd., a nisu ni sami svesni da
veina njih vodi poreklo iz Crne Gore, da su isti srpski narod, da imaju iste
obiaje, istu Srpsku pravoslavnu crkvu, da govore istim jezikom i da imaju
iste relikvije i svece.
9
Radovan Radevi
To je kratkovido i neupueno vienje i tumaenje ukupnih politikih

prilika.
Naime, ne daj Boe, ako bi se ostvarile tenje separatista i jednih i
drugih i svih ostalih pobornika razdvajanja jednog istog naroda, to bi imalo
dalekosene, nesagledive i nepopravljive tetne posledice po ukupan srpski
narod (naalost, to se desilo 2006. god.) a to su:
Prvo, iskomadala bi se zemlja i njena ukupna teritorija.
Drugo, gubi se kontinuitet teritorijalnog integriteta i suvereniteta, i
ukupna infrastruktura, suava se prostor i mora i itarica i rudnih bogastava
i prirodnih lepota.
Tree, slabe se i umanjuju ukupne oruane snage i odbrambena mo
zemlje (kako je uopte vojska dozvolila Milovom reimu da postavlja
karaule i carine unutar drave, a dobro se zna da drava jo nije podeljena i
nadamo se da nee). Pokrali su glasove.
etvrto, razbija se jedinstveno jugoslovensko trite, razbija se
jedinstven platni i monetarni sistem.
Peto, razbija se jedinstvena Srpska pravoslavna crkva i jedinstven
srpski jezik.
Jednom reju, razbija se jedinstveno srpsko tkivo i ukupno drutveno
bie koje se zove Savezna Republika Srbija i Crna Gora.
U Crnoj Gori, kada je re o referendumu, u kuloarima, od veine
Muslimana esto se uje njihova krilatica: Da l` e bolje da ive dva brata
ako se podele, a ive u istom dvoritu. To nije dobronamerna poruka, to je
demagoka poruka Srbima koja je takoe, lansirana iz reima Mila
ukanovia.
Potovani graani Srbije i Crne Gore, potovani birai, sada moramo
da budemo sloniji nego ikada do sada, moramo da prevaziemo i
zaboravimo stranake razlike i politike obojenosti da shvatimo opasnost
da: separatisti ele i trude se na sve mogue naine, zarad linih interesa, da
nas stave pred svren in, da nas rasparaju i da nam raskomadaju teritoriju i
njen teritorijalni integritet i suverenitet, da Srbiju i Crnu Goru bace na
kolena, a njen jedinstven srpski narod, koji uiva tradicionalni ponos u svetu
i ima slavnu junaku istoriju, da ga osramoti i ponizi.
Potovani graani Srbije i Crne Gore, niko nema moralno pravo da
razmilja i da radi na razbijanju dravne zajednice, na tako neto nemaju i
ne mogu imati pravo separatisti zato to su oni manjine birakog tela i oni
ne mogu biti predstavnici celokupnog srpskog naroda.
U ovom odlunom trenutku kada se radi o biti ili nebiti, kada Milo
ukanovi kupuje glasove od sirotinje, nama ne trebaju niije besede, niti
govornike vetine niti romantizam, larpurlartizam je umetniki pravac koji
u prevodu znai umetnost radi umetnosti ili pria radi prie. Nama ne
10
trebaju prazne prie radi prie ve knjievno delo koje ima drutvenokorisnu i konkretnu poruku:
Sto puta je bilo pametnije i svrsishodnije da je Vlada Srbije, kada je
Kotunica bio na vlasti isfinansirala privremenu promenu boravka
dravljana Crne Gore koji ive u Srbiji iz Srbije u Crnu Goru (dovoljno je
bilo samo 10% biraa od ukupno 400 hiljada koliko bi imalo pravo da su na
vreme promenili mesto boravka). Bolje je bilo da smo se svi na takav nain
umeali u svojoj kui, dravnoj zajednici, nego to se sada svi meaju u nau
bratsku stvar, ak i oni koji su nas bombardovali (Havijar Solana i
Venecijanska komisija, Miroslav Laiak itd).
Takoe bi bilo sasvim logino i normalno i pozitivno u interesovanju
zajednikog suivota i tolerancije da su se i Muslimani jednako kao i Srbi
ukljuili u kampanju ouvanja dravne zajednice jer savezna drava je
jednako i njihova drava kao i naa i nikom ne ide u prilog, ni njima ni
nama, cepanje i suavanje teritorijalnog prostora i suoavanje sa karaulama i
carinama unutar drave.
Naime, sadrina i sutina ovog politikog rada nije uperena prema
nikakvoj naciji ili nacionalnosti, ona samo ima za cilj ouvanje dravne
zajednice i ruenje svakog nakaradnog reima kao to je trenutno ovaj na
vlasti gospodina ukanovia koji ima iskljuivo i privatni karakter, a to je:
dranje u svojim rukama sve poluge vlasti i dalje enormno bogaenje putem
verca cigareta i stavljanja u promet drugih nedozvoljenih roba, odnosno
zadravanje i sticanje novog domaeg i stranog imuniteta kako ne bi
odgovarao za nerasvetljena ubistva, za razne mahinacije i kriminalne radnje.
Mi, predstavnici POKRETA ZA OUVANJE DRAVNE
ZAJEDNICE, ni po koju cenu ne smemo dozvoliti separatistima da
sprovedu u delo njihovu nakaradnu ideologiju. To ne smemo dozvoliti iz tri
glavna razloga.
Prvo, mi ne smemo dozvoliti da ono to su drugi, nai preci, stvorili i
ostavili nam za bolji ivot, da to rasprodamo, raskrmimo i olako predamo
naim tradicionalnim neprijateljima.
Drugo, mi ne smemo dozvoliti rasparavanje drave zbog naih
potomaka koji nam nikada ne bi oprostili da za ta su se njihovi dedovi i
pradedovi borili i na bojnom polju ostvarili, da se zato ponovo bore i krvare
i da pred meunarodnom zajednicom ponovo dokazuju istinu i da im neko
ponovo prekraja i suava granice.
Tree, ako bi se, ne daj Boe, ostvarile separatistike tenje, da Crna
Gora postane nezavisna drava, ona bi, za vrlo kratko vreme, postala,
veinski iptarska, islamska zemlja, kao to se to desilo sa Kosovom.
Potovani graani Srbije i Crne Gore, i potovani birai, u kontekstu
ovog predgovora i ukupnog sadraja ovog skromnog rada, moramo da
11
Radovan Radevi
razobliimo i jasno oznaimo vrhuku separatista i razbijaa dravne

zajednice SCG.
Kolovoa separatista u Crnoj Gori je Milo ukanovi, zatim Svetozar
Marovi, Filip Vujanovi i njihov teoretiar, Miodrag Vukovi, njihovi
koalicioni partneri iz SDP-a na elu sa Rankom Krivokapiem, koji su
uglavnom Muslimani i iptari iz Roaja, Berana, Plava, Gusinja, Bijelog
Polja, Mojkovca, Podgorice i Tuzija (izvinjavamo se onim Muslimanima i
Albancima, ako takvi postoje, koji su za ouvanje dravne zajednice).
Dalje, drugo uporite Milovih separatista po snazi su njegovi plaenici
koji su ucenjeni radnim mestima i privilegijama iz struktura vlasti,
ministarskih mesta, sudstva, policije kao to su npr. Branko Lukovac, bivi
ministar prosvete Kujovi i svi ostali koji su na elu policije i sudstva,
prosvete i zdravstva.
Separatisti u Srbiji su jo bolje prepoznatljivi jer se oni bore iskljuivo
zbog sitnosopsvenikih interesa i u savezu su sa separatistima iz Crne Gore i
sinhrono i zajedniki deluju na razbijanje dravne zajednice. Jo iz
inievog i DOS-ovskog doba poznata je saradnja DS-a iz Srbije i DPS-a
iz Crne Gore.
U najnovije vreme poznato je zajedniko deklarisanje i izjanjavanje o
razbijanju dravne zajednice u hotelu Hajat, u Beogradu, Mila ukanovia,
ede Jovanovia, Natae Mii, glumca Branislava Leia i svih onih koji
su zloupotrebili svoj slubeni poloaj za vreme vladavine DOS-a i koji su na
ovom skupu u Hajatu usaglasili zajedniki stav: Ako bi ostala zajednika
drava to bi znaio opstanak totalitarnog reima.
Dalje, u Srbiji glavne kolovoe separatne politike su bivi DOS-ovci,
otpadnici u novoj vladi Srbije, a to su:
Vladan Bati (kasnije preminuo), bivi ministar pravosua u Srbiji,
koji je u akciji Sablja posle ubistva inia zloupotrebio slubeni poloaj,
prekoraio ovlatenje, bezrazlono uhapsio ak oko dvadeset hiljada ljudi, a
dan danas i dalje radi na skupljanju potpisa za nezavisnu Srbiju.
Sledei separatista na nivou SCG je bivi ministar spoljnih poslova,
Goran Svilanovi, koji je pred meunarodnom javnou izjavio i priznao
nezavisnost i samostalnost Kosova.
Sledei separatisti su edomir Jovanovi, Nataa Mii, arko Kora,
bivi gradonaelnik Beograda Proti, bivi ministar policije u Srbiji Duan
Mihajlovi (crna ovca), bivi premijer Srbije Zoran ivkovi.
Posebnom tenjom i separatizmom se istakao bivi i sadanji
autonoma iz Vojvodine Nenad anak koji pljuje na sve ono to je savezno i
na sve savezne institucije.
Ista garnitura separatista u Srbiji, ponovo se oglasila po ko zna koji
put prilikom afere Mobtel, a to su: bivi predsednik graanskog saveza
12
Srbije Vesna Pei, potpredsednik Demohrianske stranke Vladan Bati i

gradonaelnik Beograda Vladan Proti, arko Kora, Vlahovi
Neodlazak Svetozara Marovia na zasedanje generalne

skuptine UN u Njujorku
Neodlazak aktuelnog predsednika SCG Svetozara Marovia na
zasedanje generalne skuptine UN ima posebnu teinu u najteem momentu
po srpski narod kada je tamo imao priliku i trebao da brani i zastupa interese
obespravljenog i nezatienog srpskog naroda na Kosovu i u srpskim
enklavama na Kosovu.
Aktuelni predsednik Svetozar Marovi iako je sebi produio mandat,
ime je napravio presedan u politikoj praksi, uiva sve privilegije
predsednika saveza drave koji zemlju zastupa u meunarodnim odnosima,
istovremeno vodi kampanju za nezavisnu Crnu Goru, odnosno kao drugi
ovek potpredsednik DPS-a u Crnoj Gori.
Potovani graani SCG, potovani birai, moramo po svaku cenu da
sauvamo dravnu zajednicu, da spreimo separatiste i sve neprijatelje da
nam razbiju zemlju u svakom smislu, da uspostavimo jedinstvenu teritoriju,
kao to je do skoro bila, bez unutranjih carina i karaula, da bude jedinstven
platni promet, jedinstvena carina, jedinstvena valuta, jedinstveno
jugoslovensko trite, jedinstvene savezne i oruane snage, jedinstvena
savezna policija, jedinstvena Srpska pravoslavna crkva, jedinstven
obrazovni sistem i isti jezik, i isti sport.
Separatiste i neprijatelje moramo pobediti i sruiti na izborima i na
eventualnom referendumu, parlamentarnim i mirnim putem i, ako zatreba,
revolucijom. Na isti nain kako je doao na politiku scenu tako mora i da
ode.
Misija aktulenog predsednika Crne Gore Filipa Vujanovia i

aktuelnog predsednika Skuptine Crne Gore Ranka
Krivokapia i nuenje Svetoj stolici tri svetinje, relikvije
(ruka Jovana Krstitelja, ikona Filermosa Plavi aneo i
asni krst Isusa Hrista)
Potovani graani i potovani birai Crne Gore, da vas niko ne bi
obmanjivao prikupili smo autentine podatke iz Srpske akademije nauka i
umetnosti kako je naa savezna drava dola u posed tri najvee svetinje:
ruka Jovana Krstitelja koja je krstila Isusa Hrista u reci Jordan, ikona
Bogorodice Filermose koju je lino uradio sam apostol Luka (Luindan) i
13
Radovan Radevi
deli asnog krsta. Ove tri svetinje su od neprocenjive umetnike vrednosti

i stare su 2000 godina koliko je staro i hrianstvo.
Naime, Isus Hrist je roen na samom poetku nove ere (ne zna se tano
godina) u Vitlejemu u Svetoj zemlji u Palestini koja je bila irok pojam,
odnosno deo tadanje Palestine je sadanji Izrael (zna se da je iveo samo 33
godine i da je takoe u Svetoj zemlji sahranjen u Jerusalimu).
Hrianstvo je dozvoljeno kao najstarija i jedina vera tada od strane
cara Konstantina 313. godine u Milanu, a za jedinu tada veru u Rimskom
carstvu proglasio ga je car Teodosije 394. godine nove ere.
Zbog sukoba u tada jedinstvenoj hrianskoj crkvi, jo nepodeljenoj,
pre svega izmeu rimskog pape i carigradskog patrijarha oko prevlasti u
crkvi 1054. godine, hrianstvo, do tada jedinstveno i nepodeljeno, deli se
na zapadno (rimo-katoliko) i istono (vizantijsko pravoslavno) hrianstvo.
Sveta zemlja (dananji Izrael) gde se rodio Isus Hrist (pada pod vlast)
Arabljana (muhamedanaca) u VIII veku. Inae, muhamedanstvo je nastalo
poetkom VII veka (622. godine). Sa padom svete zemlje Palestine pod
Arabijskom kontrolom pada i Jerusalim, odnosno grob Isusa Hrista.
Krstai sa Zapada u XI, XII i XIII veku vre pohod na svetu zemlju
ak osam puta da oslobode grob Isusa Hrista. Ne zna se tano u kojem od
ovih pohoda su Malteki vitezovi (Jovanovci po Jovanu Krstitelju) oteli i
oslobodili najvee relikvije i unikate hrianstva a to je ruka Jovana
Krsitelja, ikona bogorodice Filermose i deo asnog krsta.
Naime, Malteki vitezovi iz krstakih ratova iz Svete zemlje donose tri
svetinje, Bogorodicu Filermosu, deli asnog krsta i ruku Jovana Krstitelja
(jedinog Jovana koji je krstio Isusa Hrista) na ostrvu Rodos. Ove tri svetinje
su se nalazile na Rodosu sve do 1522. godine kada Turci osvajaju Rodos.
Iste godine Malteki vitezovi premetaju tri svetinje na Maltu sve do 1798.
godine kada Napoleon osvaja ovo ostrvo, a stareina Maltekih vitezova
Pablo Gomez ove tri svetinje seli u Rusiju i predaje ih Pavlu I na uvanje.
Svetinje u Rusiji ostaju sve do 1917. godine, odnosno, do Oktobarske
revolucije kada ih ruski mitropolit Antonije Hrapovitski donosi u Beograd i
poklanja kralju Aleksandru Karaoreviu (ubijen 1934. godine u
Marselju). Aleksandrov naslednik Petar II 1941. godine nakon izbijanja II
svetskog rata emigrira u London, a pre nego to je napustio zemlju, ove tri
svetinje zavetava manastiru Ostrog i iste ostaju sve do 1952. godine kada ih
konfiskuje UDBA (tadanja dravna bezbednost).
Od 27. aprila 2002. godine ikona Bogorodice Filermose nalazi se u
Plavoj kapeli dravnog muzeja na Cetinju, a ruka Jovana Krstitelja i krst
vraene su mitropoliji, odnosno, Cetinjskom manastiru (fali centralni
dragulj na ikoni Filarmosi o kojem se ne zna traga).
14
Dragi graani i birai, sada zamislite, da su Filip Vujanovi i Ranko

Krivokapi nudili Svetoj stolici u Vatikanu ove tri svetinje koje su stare
koliko i hrianstvo i koje su od neprocenjive vrednosti, koje niko na
zemljinoj kugli ne poseduje sem nas, a to nam je dar Boiji i to se igrom
sluaja nalo u naem posedu zahvaljujui Maltekim vitezovima. Ove
svetinje su nudili za protiv uslugu da katoliki svet prizna otcepljenje Crne
Gore iz sastava dravne zajednice, odnosno, za tzv. nezavisnu Crnu Goru.
Takoe je evidentno da ove svetinje nisu vlasnitvo i niti mogu biti
vlasnitvo nikakve prolazne i privremene politike garniture ve je to
normalno zavetano crkveno vlasnitvo ukupnog hrianstva.
Gospodine ukanoviu, u ije ime i za iji raun...

Kao to je opte poznato, Vi i gospodin Momir Bulatovi, pojavili ste
se na politikoj sceni 1989. godine nasilnim putem, mitinzima i
demonstracijama na utoj gredi i u centru Podgorice. Istini za volju, tada
ste, kao napredni student, dobili poverenje i podrku naroda jer ste u to
vreme bili opredeljeni za platformu zajednike drave i zalagali ste se za
ouvanje celovitosti zemlje.
Meutim, kada je dolo do razlaza izmeu Vas i gospodina
Bulatovia, Vi ste kao premijer Crne Gore, sa veim polugama vlasti od
predsednika republike, oteli sve ingerencije i prinadlenosti gospodinu
Bulatoviu, isto onako kao to je to kasnije uradio pokojni premijer Z.
ini prema V. Kotunici. Krenuli ste stranputicom u koju niko nije mogao
da poveruje, a to je separatizam, razbijanje drave, odnosno, razbijanje
njenog istog srpskog naroda.
Naime, uz podrku tradicionalnih neprijatelja srpskog naroda i uz
ideologiju Dukljanske akademije, kao prvi ovek Crne Gore, preuzeli ste
prljavu ulogu, prihvatili ste da budete:
Razbija teritorijalnog integriteta i suveriniteta dravne

zajednice i potkopavanje njene celovitosti
Ovakav nakaradni politiki angaman, sa stanovnitva dravne
bezbednosti, okvalifikovana je kao najtei oblik krivinog dela koja se
kanjava ak i doivotnom robijom.
Va prvi potez, od kada ste preuzeli sve poluge vlasti, prvo kao
premijer, a kasnije kao predsednik Crne Gore, bio je nepriznavanje saveznih
institucija Jugoslavije. Prvo ste ignorisali Saveznu upravu carina i formirali
Republiku upravu (samovoljno i jednostrano uvoz i carinjenja automobila),
15
Radovan Radevi
a zatim ste krenuli u kampanju protiv Vojske Jugoslavije na taj nain to ste
regrutovali vojne obaveznike da ne slue vojni rok ve ste ih prebacili na
drugi kolosek na taj nain to ste ih privremeno zaposlili u Republiku
policiju Crne Gore. Privremenim zapoljavanjem vojnih obaveznika u
policiji (kasnije ste mnoge od njih otpustili sa radnih mesta), svesno i
namerno ste vodili takvu politiku da bi jednim metkom postigli dva cilja:
prvo, da bi sebi poveali birako telo, jer bi budui policajci morali da
glasaju za separatnu Crnu Goru, a drugo stvorio se negativan politiki
marketing prema jugoslovenskoj vojsci kao stranom i nepotrebnom telu, a
kampanja prema Jugoslaviji je bila estoka i pojaana, na svim politikim
tribinama i pojavljivanjima govorili ste da je to ex Jugoslavija i da takva
tvorevina vie ne treba da postoji i da je treba to pre ukinuti.
Na abljaku ste govorili da za odvajanje Crne Gore od Srbije treba
primeniti eko-slovaki model.
ije ovce, toga i planina - bela srpska kuga

Narod koji nema svoju zemlju ne moe se nazvati narodom. Narod
ini zemlja, edo moje milo. Narod nije jato ptica ni stado koje se seli s juga
na sever i sa severa na jug, pa sleti na zemlju da se nazoblje zrnja ili se
zaustavi samo da se napase i napije vode.
Ljudske horde koje se jo uvek tako kreu kroz prostranstva nisu
narod. One postaju narod tek onda kada se zaustave i zaposednu polja i
ume, reke i jezera, more i obale.
Polja i ume, reke i planine, sela i gradovi pripadali su onima koji su
na njima iveli i pre njihovog dolaska i onima koji su preiveli posle
njihovog odlaska.
Zemlja, kao i ena pripada onome ko nju seme ostavi, oplodi je i kome
raa. Zemlja se ne moe, kao ena oteti i poneti sa sobom na put. Ako hoe da
zemlja ostane tvoja morae na njoj biti i ostati. Stefan Nemanja
Zavadi pa vladaj
(Divide et timipere)
Dalje, pala Vam je na pamet suluda ideja, gde ste povueni iskustvom
scenarija koji je vien, najpre u Sloveniji, zatim u Hrvatskoj, BIH-i i na
Kosovu, primenili strategiju da zametnete kavgu izmeu Srbije i Crne
Gore, ako bi se eventualno umeala vojska u odbrani integriteta drave, u
tom sluaju, da zatraite pomo od stranih sila i od NATO-a i tako na svoju
zemlju navukli stranu intervenciju, kako bi uz pomo stranog faktora
16
nasilno ocepili Crnu Goru iz sastava ondanje Jugoslavije. Na taj nain na

nau zemlju jo jedan protektorat u Crnoj Gori, eventualno i u Sandaku.
Proizvoenje eventualnog sukoba, odnosno, graanskog rata u Crnoj
Gori bi ilo na ruku kretorima i tvorcima novog svetskog poretka da
realizuju svoje planove razbijanja, ako ne milom onda silom.
Ko Vam je u ime Crnogoraca, dravljana Crne Gore i u ime
celokupnog Srpstva dao to ovlaenje?!
Dalje, dok je Srbija krvarila i trpela razaranja i bombardovanja od
NATO alijanse i tvoraca novog svetskog poretka, s jedne strane, i
istovremeno se borila protiv iptarskih terorista, s druge strane Vi, prvo niste
eleli da stavite kapacitete teritorijalne odbrane u ukupan sastav oruanih
snaga drave, nego ste ak iptarske teroriste skrivali i davali im utoite u
Roajama, Plavu i Gusinju, Baru i Ulcinju, i u ostalim muslimanskim
sredinama.
Razbijanje jedinstvenog jugoslovenskog trita

Preuzimanjem svih poluga vlasti, Vi ste jednostrano prekrili sve
institucije i nadlenosti Savezne vlade, svesno i namerno ste prevideli
kraljicu Jugoslaviju i veoma drsko ukinuli jedinstven platni promet na taj
nain to ste prvo u Crnoj Gori iskljuili dinar kao platno sredstvo, a
kasnije, opet jednostrano umesto marke uveli euro. Time ste naneli
neprocenjivu tetu i Crnoj Gori i Srbiji.
Rasprodaja kanadera, pomorske flote, kvalitetnih i zdravih

preduzea i rudnih bogatstava
Opte je poznato da ste na svoju ruku prodali deo civilne flote, a
posebnu teinu ima prodaja kanadera, aviona za gaenje poara.
Istovremeno ste kupili civilne avione za usluge Vae birokratske vrhuke.
Zatim su poznate prodaje zdravih preduzea, elezare u Nikiu, pivare u
Nikiu, aluminijskog kombinata u Podgorici, a u pripremi su tenderi za
rasprodaju rudnih bogatstava i sirovina. Oko privatizacije aluminijskog
kombinata u Podgorici i eljezare u Nikiu, reim Mila ukanovia
napravio je krupne malverzacije na tetu drave i druge tetne privatizacije.
17
Radovan Radevi
Razbijanje Srpske pravoslavne crkve

Sada ste postali pokrovitelj razbijanja Srpske pravoslavne crkve
dovoenjem raspopa Miraa Dedeia i uspostavljanjem autokefalne
Crnogorske crkve koja bi se suprotstavila SPC. Poznato je gladovanje
svetenika Radomira Nikevia da bi odbranio Cetinjsku mitropoliju od
bogumila M. Dedeia kojeg su regrutovali srpski neprijatelji.
Vi ste gospodine ukanoviu ustoliili Jevrema Brkovia kao
eminentnog akademika Dukljanske akademije koji zagovara tezu da su
Crnogorci katolici, a ne Srbi.
Prvo, Duklja je samo jedna od srpskih kneevina na tlu tadanje Crne
Gore, a drugo i Vi i gospodin Brkovi, tu tezu moete da propagirate samo u
Vae ime ako se tako oseate.
Huli boga s` svetog oltara (misli se na nepriznavanje jedinstvene
Srpske pravoslavne crkve, a uspostavljanje paralelne navodno crnogorske na
elu sa Raspopom Dedajiem). ta e turska vera meu nama?
U sinonom programu dravnog SBS-a na srpskom jeziku u Australiji
(urednik Ljiljana Novkovi) otro je napadnut mitropolit Amfilohije
Radovi.
U programu izveta iz Podgorice kae da mitroplit crnogorski eli
povratak idologije krvi i zla i predsvaljva mrano lice Srbije i
Crne Gore. Da li e se ovim povodom javiti i SPC za Australiju ili e kao i
obino ostati bez reakcije mnogo vie zainteresovana za materijalna nego za
duhovna pitanja.
Redovni izveta SBS programa na srpskom jeziku iz studija u
Sidneju iji je urednik Ljiljana Novkovi, je u svom izvetaju iz Podgorice u
programu u sredu vee otro napao mitropolita Amfilohija. Govorei o sahrani premijera inia on je rekao: Pored kovega ule su se stare nacionalistike ideje, elja za povratkom ideologije krvi i zla. Nije udo da je to
drugo mrano lice Srbije i Crne Gore reprezentovao niko drugi do mitropolit
Srpske pravoslavne crkve Crne Gore Amfilohije Radovi."
Pitanje je ta je urednika Ljiljanu Novkovi navelo da objavi ovaj komentar, da li antipravoslavni i antisrpski stavovi, koje deli sa
reporterom iz Podgorice ili je moda samo ulagivanje malobrojnim sledbenicina crnogorske crkve i crnogorskog jezika u Australiji. Da li ce SPC u
Australiji kao mnogo puta do sada da ostane bez komentara i bez protesta
kod SBS-a. To se oekuje jer je SPC u Australiji do sada uvek bila mnogo
zainteresovanija kako da organizuje zabave uz vrue peenje i dobro
snabdeven bar nego da reaguje u situacijama kada se napada SPC, patrijarh
ili episkopi.
18
Amfilohije Radovi je poznat po tome to je poslao ruku Jovana

Krstitelja avionom u Moskvu i tako je spasio da je separatisti ne bi isporuili
Vatikanu, a takoe je poznat i po tome to je montirao limenu crkvu da
planini Rumija kod Ulcinja.
Inae Amfilohije Radovi se uspeno borio i nosio i suprotstavljao se
reimu Mila ukanovia koji ga i dan danas ikanira i progoni, ne samo
njega nego i Srpsku pravoslavnu crkvu.
Ponosie se to su pleme Nemanjiko

Kad ovek zida kuu ne zida je za sebe ve za svoju decu i unuad.
Tako nastaje porodica i domainstvo. Kad vladar zida crkvu, ne zida je za
sebe niti za svoje sinove i unuad nego je zida za narod koji e je kroz
vekove pohoditi. Tako se stvara drava.
A mi smo uzidani u svoje crkve tvre grae kada odole stranim
udarima vremena. Sve sam kamen i mramor, najtvre to postoji na svetu.
Uzidali smo sebe u svoje crkve, ispisali svoju veru i ivopisali svoje likove u
njima.
Nai daleki potomci prepoznae nas u Studenici, ii, Visokim
Deanima, Graanici, Staroj Pazarskoj Crkvi, Visokim Stupovima,
Sopoanima, Pekoj patrijariji i u ostalim naim kulturnim batinama
znae ko smo i kakvi smo. I edo moje bie ponosni to nas imaju, pouzdano
znam da hoe. Ponosie se to su pleme Nemanjiko." (Nemanjine poruke
naumoru, sinu Rastka Nemanjia (Svetom Savi).
19
Radovan Radevi
Kakvo vam je pravosue

Odraz vladajue klase podignut na stepen kriminaliteta. Vae sudije
su reimske i lino rade za Vas kao da je to privatna drava. Nijedna izvrna
odluka nije izvrena u zadnjih deset godina. Po Vama je izvrno samo ono
to je u interesu Vae vlasti, a svi oni koji ne misle tako, to ne moe da se
izvri. Pogledajte kakve Vam odluke donosi Vrhovni sud. To je, najblae
reeno, kriminal i kraa. Imamo mnogo primera gde Vae pravosudne
institucije potvruju nakaradne odluke prvostepenih i drugostepenih organa.
Znai radi se o sprezi kriminala i korupcije. Crna Gora, prvenstveno ne
moe da ue u Evropsku uniju, upravo zbog toga to ne ispunjava evropske
standarde u vezi sa korupcijom i kriminalom i zbog nakaradne vlasti i
njihovog nakaradnog suda koji sprovodi nakaradne odluke.
Mediji i ureivaka politika

Puni su mrnje prema Srbiji. U svim udarnim emisijama i u svakom
dnevniku, neprijateljski odnos prema Srbiji i prema srpskom rukovodstvu,
prema vojsci i prema svemu to je srpsko, da su se u Srbiji pojavili novi
ultranacionalisti poput S. Miloevia, (misli se na Kotunicu) da treba traiti
pomo od stranih sila kako bi se navodno Crna Gora zatitila od reima iz
Beograda i Srbije.
Trebalo bi pod hitno osnovati nezavisnu televiziju u Crnoj Gori
kako ne bi vladajui reim imao monopol nad medijima i kako ne bi guio
slobodu misli i izraavanja. Naroito bi se trbalo angaovati i zatraiti od
posrednika Evropske unije jednako i ravnopravno predstavljanje bloka za
zajedniku dravu i reima Mila ukanovia oko predstojeeg referenduma
i oko novih izbora na svim nivoima.
Kasnije, Neboja Medojevi se alio ambasadorima SAD, Velike
Britanije i Nemake u Podgorici da reim Mila ukanovia preti ak i
likvidacijom opozicionim liderima, ime se gui sloboda misli i govora
ukida.
Spoljna politika
Ne samo u spoljnoj politici nego i svim drugim institucijama formirali
sm inostranih poslova, gospodina Lukovca? Koga on moe da zastupa i ko
njega slua? Kada ste zatraili dve stolice u Ujedinjenim nacijama i kada ste
zatraili savez dveju nezavisnih drava tada su Vas mnogi koalicioni
20
partneri napustili, i Narodna stranka Crne Gore, i lino ja. Pozdravljam

gospodina Dragana oa, predsednika Narodne stranke u Crnoj Gori, koji se
odrekao fukcije aktuelnog ministra pravosua Crne Gore i ukljuio se u
odbranu integriteta Savezne drave. Od kada ste postali drugi put premijer
Crne Gore nisam uo da ste nigde kroili van teritorije Crne Gore, da li je to
zbog toga to Vas trai italijansko pravosue, a sada i nemako zbog verca
cigareta ili zbog nekih drugih Vaih zasluga? Poznata je afera verca
cigareta, prostitucije i trafikinga u Crnoj Gori u koju je umean sam vrh
crnogorskog rukovodstva.
Vi ste svesrdno pomagali vercere cigaretama koji su u dubokoj sprezi
sa vrhom crnogorskog rukovodstva.
Za verc cigareta i njihovu bezbednu isporuku koriena su slubena
vozila Ministarstva unutranjih poslova Crne Gore.
to se tie unutranje politike opte poznato je i to da se Vaa policija,
koja bi trebala da bude neutralna institucija i policija svih graana, aktivno
bavi politikom i za sve dosadanje izbore vri agitaciju, to milom, sto silom
i skuplja Vama glasove na prljav i nedozvoljen nain i pod pritiscima i
ucenama, kako za ouvanje radnih mesta tako i za neke druge protivusluge.
to se tie Vae spoljnje diplomatije, poznato je i to da, kada ste se
povredili u saobraaju niste imali poverenja u VMA, kao najeminentniju
instituciju od svetskog znaaja, nego ste se leili u Zagrebu isto kao to se
Tito svojevremeno leio u Ljubljani.
Ranije ste gradili politiku karijeru na ruenju srpskog rukovodstva i
Miloevia. To ste veto iskoristili. Ima li sada neto novo? Ima, sada ste se
pridruili Havijaru Solani koji je komandovao bombardovanjem
Jugoslavije, koji nam je naneo tetu neverovatnih razmera, ubio 3000 ljudi,
poruio sva naftna postrojenja, sve fabrike, svu infrastrukturu, sve mostove i
komunikacije. Smeta Vam volja graana u Srbiji, odnosno, plaite se od
radikalizacije u Srbiji i hteli bi na silu da promenite volju graana na svim
dosadanjim parlamentarnim izborima u Srbiji.
Sada biste i Vi i Havijar Solana da postavite marionetsku i poslunu
vlast u Srbiji, koja bi kao ona prethodna na elu sa iniem, dalje
rasparavala i rastakala Srbiju, a srpski narod omalovaila i bacila na
kolena.
Kakav Vam je program DPS-a na ijem ste elu Vi? Kaete da je Crna
Gora graanska drava. Normalno je da je svaka drava graanska, a ne
majmunska. U Ustavu svake drave pie, i trebalo bi da pie, da je drava
graana Turske, ili drava graana Albanije ili drava graana Srbije ili
drava bilo kojeg naroda.
21
Radovan Radevi
Zavetanje krvi
I doe vreme kad se ne pita ko si i kakav si, nego ije si krvi; ili srpske
ili ugarske, ili grke ili avarske ili turske ili iptarske u isto vreme kada
zamuknu svi jezici krv progovori jezikom svih predaka. I ne pita se ko si i
kakav si nego ijom si krvi sobom zaitio. Krv novoroenog deteta stara je
hiljade godina, ona je proticala u ilama njegovih predaka. Ona se pretie
iz jednoga u drugoga oveka. Ta ista krv tee u tvojim ilama.
edo moje milo, kao to velika reka tee kroz klisure i polja, tako kroz
vreme tee krv i pretae se iz narataja u narataj i iz veka u vek i ona je
vena i narod ini." (poruke Stefana Nemanje naumoru Rastku Nemanjiu.)
Nije meni od stranoga kota ve je meni od zla domaega

Da zaokruimo, Vae tetno delovanje prema Srbiji i srpskom narodu,
kojem i Vi pripadate, ogleda se i u pokuaju da izbriete svaki simbol i
svaku oznaku Srpstva i Nemanjike drave. Pokuali ste da razbijete
jedinstvenu pravoslavnu crkvu koja je samo jedna u svetu, i na Svetoj Gori
u Hilandaru, i na Cetinju, i u Pekoj patrijariji, u Graanici, u Prizrenu, u
Studenici i u ii i uopte u Srpskoj dijaspori. Vi ste pokuali da uklonite
svaku oznaku Srpstva u Crnoj Gori, ak Vam je smetala Nemanjina obala u
Podgorici koja se nalazi na uu Ribnice i Morae. Upravo tu gde je roen
praotac svih nas, i moj i tvoj, Stefan Nemanja, daleke 1111. godine.
Gospodine ukanoviu, zbog Vaeg neznanja, to se tie samog Petra
I Petrovia (Petra Cetinjskog), citiraemo njegove rei na zasedanju
poslanice uoi boja na Krusima 1796. godine: Vi i sami znate da su se
neprijatelji uvek bojali, a i sada se boje Crnogoraca, boje se srpskih
vitezova, koji nijesu vini svoju postojbinu ostaviti, a jo manje crnim
obrazom na svoj se dom povraati. Ako ste traili Dukljanina koji bi
predstavljao ulicu Petra Cetinjskog nijeste ga nali u njemu, traite nekog
drugog, moda Dinou ili nekog drugog.
Ne bojim se od vrajega kota, neka ga je ka na gori lista no se bojim
od zla domaega. Bijesna se bratstva isturila, razlui se zemlja na plemena,
krvava se isklati plemena".
Divlju pamet a ud otrovanu divlji vepar ima a ne ovjek. Kome
zakon lei u topuzu tragovi mu smrde neovjetvom". (rijei Vladike Danila
iz Gorskog Vijenca)
22
Obnavljanje dravnosti Crne Gore

Potovani graani i dravljani SCG, moramo u ovom odlunom
trenutku jo jedanput razobliiti, rasvetliti i pribliiti obinom itaocu
nakaradnu zamisao i stranputicu kreatora obnavljanja dravnosti Crne
Gore gospodina Mila ukanovia.
Naime, dravnik kakav je bio Aleksandar Karaorevi imao je ideju
da napravi iri prostor svoje drave, da ujedini i proiri i da napravi
Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca, to je i uinio 1918. godine. On je
imao ire vizije, ali naalost kad je ve imao meunarodno priznate i
zaokruene srpske granice sve do Karlobaga, Virovitice i Ogulina, on se nije
zadovoljavao tim i nije teio separatnoj i ogranienoj politici kakvu sada
vodi Milo ukanovi ve je ujedinio sve June Slovene - Srbe, Hrvate i
Slovence. On je u svakom sluaju krupna istorijska figura. Druga je stvar
to je njegova ideja o ujedinjenju Juinih Slovena postala fatalna i pogubna
po srpski narod i to je istorijski nepopravljiva greka. Meutim, to mu niko
nesme zameriti. "to doputeno Jupiteru, nije dozvoljeno volu".
Drugi sluaj Jupitera se nalazi u liku Josipa Broza Tita koji je posle
Drugog svetskog rata napravio multietniku dravu, najdemokratskiju
dravu na planeti bivu SFRJ, dalje to je u to vreme, zajedno sa Nehruom,
Naserom napravio trei blok, tzv. Blok nesvrstanih i tako uspostavio
blokovsku ravnoteu izmeu Istoka i Zapada. I Tito i kralj Aleksandar
Karaorevi su krupne istorijske linosti sa kojima ne moe da se poredi
niti da se u istom kontekstu razgovara o marginalnim linostima poput Mila
ukanovia i njegove vrhuke koja eli da napravi privatnu unitarnu dravu
kako bi u njoj i dalje mogli da se rade ta hoe, sve iz koristoljublja i da bi te
radnje zatitili njihovim aktima koji su skrojeni u takozvanoj njihovoj
parlamentarnoj veini koja je sastavljena uglavnom od Muslimana i iptara,
odnosno protivnika Srbije i Jugoslavije.
Vojislav eelj
Vojislav eelj (Sarajevo, 11. oktobar 1954.) je srpski politiar, doktor
pravnih nauka i predsednik Srpske radikalne stranke. Prof. dr Vojislav eelj
je jedan od osnivaa i predsednik Srpske radikalne stranke od njenog
osnivanja, 1991. godine. Vie od deset godina biran je za narodnog
poslanika u Narodnoj skuptini Srbije i Skuptini Savezne Republike
Jugoslavije. Obavljao je dunost potpredsednika Vlade Srbije (1998
2000), a u periodu 19961998. bio je predsednik optine Zemun.
23
Radovan Radevi
eelj se od 24. februara 2003. godine nalazi u pritvoru

Meunarodnog krivinog tribunala za bivu Jugoslaviju u Hagu, gde mu se
sudi po optubama za ubistva, nehumana dela, progone na politikoj, rasnoj
i verskoj osnovi, istrebljenje i napade na civile na teritorijama Hrvatske i
Bosne i Hercegovine.
Biografija
Porodica eelj potie iz Donje Hercegovine, iz sela Mareva Ljut u
Popovom Polju, nadomak sela Zavala. Otac mu se zvao Nikola, a majka
Danica, dok sam Vojislav nosi ime po dedi. Krten je 25. novembra 1955. u
manastiru Zavala. Krsne knjige porodice eelj su tokom rata prebaene u
manastir Tvrdo.
Vojislav eelj je roen 1955. godine, u siromanoj porodici, u
Sarajevu. Porodicaje ivela u sklopu stare eleznike stanice jer je Nikola
eelj bio kondukter u TP-u Sarajevo, a majka je brinula o Vojislavu i
njegovoj sestri Dragici. Osnovnu kolu je zavrio u eksperimentalnom
odeljenju, posle ega upisuje gimnaziju. Diplomirao je na Pravnom
fakultetu Univerziteta u Sarajevu za dve godine i osam meseci 1976, a zatim
i magistrirao 1977. godine (''Marksistiki koncept naoruanog naroda'').
Doktorirao je u Beogradu 26. novembra 1979. godine, disertacijom na temu
''Politika sutina militarizma i faizma''
Najmlai je doktor nauka u tadanjoj SFRJ. Od 1981. do 1984. radio
je kao asistent profesora, predmet Teorija o ratu, na Politikim naukama na
Sarajevskom univerzitetu.
24
Porodica
Prva ena mu je bila Vesna Tuni (devojako Mudrea) sa kojom je
dobio sina Nikolu (1984), dok je bio u zatvoru. Ubrzo posle razvoda se
oenio sadanjom suprugom Jadrankom, sa kojom ima tri sina: Aleksandra
(1993), Mihaila (1996) i Vladimira (1998). Od sina Nikole ima unuke
Vojislava (2002) i Ljubomira (2004). Nikoli je kum na krtenju bio Vuk
Drakovi dok je Nikolinim sinovima kumovao Tomislav Nikoli.
Najstariji sin Nikola se prvobitno pojavio u medijima 2010. godine,
kada ga je pet policajaca pretuklo, zbog organizovanog turnira u pokeru
(engl. Texas hold 'em). Lekari su konstatovali teke telesne povrede a
policajci su privremeno udaljeni iz slube. Nikola eelj u stranci postaje
aktivan krajem 2010. godine, kada stupa na dunost glavnog i odgovornog
urednika sajta Srpske radikalne stranke " i sajta o Vojislavu eelju".
Tribunal za ratne zloine u bivoj Jugoslaviji uputio je tri pisma Nikoli
eelju u kojima mu je zapreeno kaznom od sedam godina zatvora i do
100.000 evra ukoliko ne skine knjige "Afera Hrtkovci i ustaka kurva
Nataa Kandi" i "Glupson iz Manitobe Brus Mek Farlen" sa sajta o
Vojislavu eelju.
Politika karijera
U Savez komunista Jugoslavije primljen je sa 17 godina, kao
priznanje za izuzetno zalaganje na radnoj akciji posle zemljotresa u
Banjaluci. Kasnije je odbacio komunistiku ideologiju, postao disident i
kritiar komunistikog reima.
Odlukom Vrhovnog Suda SFRJ, kazna mu je smanjena na 6, potom na
4, pa na 2 godine. U zatvoru u Zenici proveo je 22 meseca, od ega vie od
6 meseci u samici. Na ranije putanje iz zatvora 1986. uticali su brojni
protesti i peticije intelektualaca iz svih krajeva Jugoslavije (meu kojima i
puno njegovih kasnijih otrih politikih protivnika), njegov trajk glau, a
verovatno i interesovanje strane tampe za njegov sluaj. Potpisivale su se
peticije, protestna pisma. Izbaen je iz Hrvatskog filozofskog drutva.
Tokom 1989. godine, Vojislav eelj je odrao ukupno 97 predavanja
Srbima u dijaspori, od kojihje veina_rdrana u Americi i Kanadi, a manji
deo u zemljama zapadne Evrope i Australiji. Te iste godine, za Vidovdan, ga
je Momilo uji zbog naroitih zasluga u borbi za srpski nacionalni
interes proizveo u in srpskog etnikog vojvode. uji je ovu odluku
povukao 1998, kada je eelj ponovo formirao vladu sa Socijalistikom
partijom Srbije.
Na kaznu zatvora po drugi put je osuen 2. oktobra 1990. godine,
zbog pokuaja ruenja Kue cvea" i prikupljanja dobrovoljaca za odlazak
25
Radovan Radevi
u odbranu Republike Srpske Krajine. Po izdranoj kazni ponovo je uhapen

23. oktobra iste godine i osuen na 45 dana zatvora. Puten je neto ranije,
15. novembra, a tom prilikom odbio je da potpie reenje o uslovnom
putanju Praktino iz zatvora, 14. novembra 1990. godine, prvi put se
kandiduje za predsednika Srbije, ispred grupe graana.
Sve vreme devedesetih, eelj je nastupao sa izrazito nacionalnih
pozicija. Zagovara stvaranje Velike Srbije, sa zapadnom granicom na liniji
Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica. Prikupljao je dobrovoljce i slao ih na
ratite pod komandu Jugoslovenske narodne armije. Obilazio je razna
arita sukoba: Plitvice, Vukovar, Hercegovinu i Semberiju.
Tadanju politiku javnu scenu obeleio je kao izuzetan govornik,
veoma brz i jakih ivaca, gotovo nepobediv u javnim politikim sukobima.
Posmatrai su opisivali kako vispreno prilagoava svoju poziciju kontekstu,
galami, vie, upada u re, pritiska protivnika tako da i ovaj ne moe da
doe do daha" i ne preza od uvreda i obino matira protivnika. eelj je
uestvovao u tuama sa skuptinskim obezbeenjem , a u raspravi u
Saveznoj Skuptini povodom njegovog proterivanja iz Crne Gore od strane
tadanjeg reima Momira Bulatovia (posle mitinga u Herceg-Novom) je
pljunuo predsedavajueg Skuptine dr. Radomana Boovia. Kasnije je
proteran i iz Bosne i Hercegovine. Posle otrog televizijskog duela na BK
televiziji eeljev telohranitelj nanosi teke povrede advokatu Nikoli
Baroviu to se kasnije objanjava time da se ovaj okliznuo na bananu.
eelj je optuio Dragoljuba Miunovia da je ''jahao popa", a akt
Prestolonaslednika Aleksandra II kada se ovaj sagao i poljubio zemlju pri
povratku u Srbiju posle pedesetogodinjeg izgnanstva svoje porodice opisao
je kao pau trave".
Politiki angaman
Agresija je zaustavljena potpisivanjem Kumanovskog sporazuma koji
je uspostavio protektorat Ujedinjenih nacija i de fakto suspendovao svaki
suverenitet Srbije u toj pokrajini; eelj i ostali lanovi Vlade iz redova
Srpske radikalne stranke su se usprotivili potpisivanju ovog sporazuma i
podneli ostavke na lanstvo u vladi ali su potom nastavili da obavljaju svoje
dunosti, obrazlaui to nacionalnim interesima.
Haki tribunal
Meunarodni krivini sud za bivu Jugoslaviju (Haki Tribunal)
optuio je u januaru 2003. Vojislava eelja da je podsticao zloine protiv
ovenosti i za krenje zakona i obiaja ratovanja na podruju Hrvatske,
Bosne i Hercegovine i Vojvodine. Optuen je da je govorima i izjavama
doprineo da se kod izvrioca inicira odluka da poine navedene zloine".
26
eelj se dobrovoljno prijavio 24. februara 2003, gde je upritvoru etiri i po

godine ekao poetak suenja, do novembra 2007. U meuvremenu je, u
jesen 2005. godine, svedoio na suenju Slobodanu Miloeviu!
Pokuaj uvoenja navodnog maternjeg crnogorskog jezika

Gospodine ukanoviu, Vi ste svojim nasilnikim i diktatorskim
ponaanjem proizveli kontra efekat kod srpskog ivlja koji ivi na teritoriji
Crne Gore, odnosno bive Nemanjike drave, da se odreknu epiteta
Crnogorca i da se piu kao Srbi? I tako e zauvek ostati i mi Vas
upozoravamo da to ustavno pravo graana tamo gde su roeni ne moe
niija diktatura, pa ni ta Vaa, ma koliko na prvi pogled ima podrku od
strane tradicionalnih neprijatelja, da oduzme, niti okrnji, niti uskrati.
trajkovi prosvete u Nikiu, Podgorici i u drugim rodnim mestima nas
dravljana Crne Gore, srpske nacije, samo su poetak opomene.
Samo da Vas podsetim, slavni Njego je izmeu ostalog, Gorski
vijenac posvetio Prahu Oca Srbije, srpskom vodu Karaoru.
Na crnogorskoj kapi, koja se ne nosi u Srbiji ve u Crnoj Gori, vei su
simboli Srpstva nego u Srbiji. Crna koreta na crnogorskoj kapi oznaava al
za izgubljenim Nemanjikim carstvom, pet koncentrinih krugova oznaava
pet vekova pod Turcima, crvena boja oznaava prolivenu krv kosovkih
junaka.
Gospodine ukanoviu, ko Vas je ovlastio da radite to to radite? Za
iji raun i u ije ime? Svaka istorija je prolazna, i uesnici u njoj, i Vi i mi,
ali e ostati zapisano naim pokoljenjima i ostae sramota koja nikad nee
moi da se izbrie, a to je IZDAJA, SEPARATIZAM I ZELENAENJE.
NIJE MENI OD STRANOGA KOTA VE JE MENI OD ZLA
DOMAEGA..."
No, separatizma ima i u Srbiji, nita manje nego u Crnoj Gori. Izgleda
da su oni u savezu i da su od istog mentora plaeni i rade sihronizovano na
razbijanju zajednice Srbije i Crne Gore. Kako su proli videlo se i na
poslednjim popisima u Crnoj Gori, videlo se ko je veinski narod u Crnoj
Gori, da li Srbi ili Dukljani (mada su i oni Srbi ali toga nisu svesni) ili
Nemanjii.
Posle izgubljenog jezika nema rata

Ne uzimajte tuu re u svoja usta. Uzme li tuu re, znaj da je nisi
osvojio nego si sebe potuio. Bolje ti je izgubiti najvei grad svoje zemlje
nego najmanju i najneznatniju re svoga jezika. Zemlje i drave ne osvajaju
27
Radovan Radevi
se samo maevima nego i jezicima. Znaj da te je neprijatelj onoliko osvojio

i pokorio koliko ti je rei pokro i svojih poturio.
Znaj edo moje, da bitka izmeu jezikane traje dan dva, kao bitka
meu vojskama, niti godinu dvije, kao rat meu narodima, nego vijek ili
dva, a to je za jezik isto kao mala vjera kao za oveka tren ili dva. Zato je
edo moje bolje izgubiti sve bitke ili ratove nego izgubiti jezik. Posle
izgubljenog jezika nema rata. (poruke Stefana Nemanje naumoru Rastku
Nemanjiu.)
Janiari i zamena teza

Gospodine ukanoviu, na Vaem zavrnom mitingu u Podgorici,
kada ste zaokruili Vau despotsku vlast, lino ste Vi nazvali sve Crnogorce
koji ive u Srbiji politikim protivnicima, janiarima. Da vidimo ko je
janiar - da li Vi ili mi?! Koliko ja znam janiari su najdarovitija deca koja
su Turci za vreme turske okupacije na silu odvodili u Tursku i tamo ih
prevaspitavali i regrutovali za nove bitke upravo protiv svojih roditelja i
protiv svoje brae, kao to je bio Mehmed-paa Sokolovi. Sad Vi,
gospodine ukanoviu, odgovorite ko je janiar, da li oni koji su se svrstali
u blok za opstanak zajednike drave ili oni koji rade na njenom razbijanju
uz pomo iptara, jednog dela indokriniranih Muslimana (ne svih) i uz
pomo Zapada.
Gospodine ukanoviu, Vi i Vaa klika uporno pokuavate da i Vaim
separatistima - suverenistima i naem birakom telu koje je za zajedniku
dravu nametnete tezu da mi dravljani Crne Gore koji ivimo u Srbiji ne
volimo Crnu Goru i da ne volimo njene simbole, grb i njenu zastavu. To je
nekorektno i to je klasina zamena teza. Ne znai ako smo mi za ouvanje
dravne zajednice da smo istovremeno protiv jedne njene Republike
odnosno nae rodne Crne Gore.
Vi znate, svi skupa znamo, da ste sa tesnim rezultatom pobeivali na
svim dosadanjim parlamentarnim i predsednikim izborima zahvaljujui
upravo Muslimanima, socijaldemokratama iz Roaja, Plava, Gusinja,
Ulcinja, Bara i iptarske koalicije. Kad je pripreman napad Amerike na Irak,
bez ikakvog povoda i razloga, Vi ste dali podrku Buu i odobrili agresiju na
Irak.
Gospodine ukanoviu, ja se ne pridruujem onom bloku koji
proglaava celokupan islamski svet jezgrom terorizma ili popularnije kao
islamski fundamentalizam. Kao to se videlo, Vi ste se oigledno
pridruili Americi i Toniju Bleru kao eksponentima nove profaistike
ideologije (Francuska, Nemaka, Kina i Rusija su protiv takvog stava).
to kae Marko Miljanov: initi zlo branei se od zla to nije zlo.
28
Prema tome terorizam u svetu kakvog ga kvalifikuju Amerikanci da bi

opravdali svoj terorizam nije terorizam. Jedini nain odbrane od amerikog
imperijalizma i terorizma u svetu je upravo gerilski i partizanski oblik rata.
Va kadrovik gospodin Marovi je isterao diplomatski kor Iraka iz
Beograda, da bi se udvorili Americi, a savezni ministar odbrane B. Tadi u
svojoj reformi vojske trai pomo od NATO alijanse i zalae se da alje
nae vojnike u Irak da suludo i nepotrebno ginu i da se zameramo
prijateljskoj nesvrstanoj zemlji Iraku, ime bi navukli na nau civilnu
bezbednost paravojnu formaciju Al-Kaida (to je iniev kadar). Dobro se
zna koja je cena angamana panskih vojnika u sastavu amerikih snaga u
okupaciji Iraka. Miniranje eleznice u Madridu od strane Al-Kaide gde je
mnogo ljudi poginulo.
Gospodine ukanoviu, svima nama, a i Vama, dobro je poznato da
preostali srpski ivalj na Kosovu nema osnovna elementarna ljudska prava
na ivot, da praktino ljudi ive u geto-u, da tamo, iptari koje predvodi
Haim Tai, Ramu Haradinaj, Agim eku i drugi zloinci, im uju
razgovor na srpskom jeziku, oni bezobzirno pucaju i ne plae se posledica
jer imaju podrku KFOR-a i UNMIK-a. Poznato je ubistvo srpske dece u
Goradevcu, zatim iptarsko nasilje nad preostalim Srbima od marta meseca
2004. godine kao i iptarski vandalizam ruenja i paljenja srpskih manastira
iz XII veka, skrnavljenje srpskih grobova i drugih svetinja, otmica i pokolj
srpske nejai koja je na Kosovu nakon povlaenja srpske vojske i policije
ostala nezatiena i ostavljena na milost i nemilost jer KFOR i UNMIK, sve
to ravnoduno posmatraju i najverovatnije to rade smiljeno i isplanirano.
Istovremeno, Vi gospodine ukanoviu ste dozvolili i favorizujete da
kroz Crnu Goru traftaju iptari. Naredili ste vaoj policiji da ih ne
zaustavlja niti kontrolie. Stie se utisak da su Vas iptari kupili, da Vam
kupuju birae kao sto je uoi napada NATO alijanse na Srbiju i Crnu Goru
od strane iptara prvo kupljena Marlin Olbrajt, a preko nje i Boris Jeljcin
koji je odobrio ameriku agresiju na Srbiju i Crnu Goru.
Ubistvo Duka Jovanovia i druga nerasvetljena ubistva u

Crnoj Gori
U Crnoj Gori znamo za tri nerasvetljena krupna ubistva, a verovatno ih
ima mnogo vie. Ubistvo glavnog predsednika odbora DPS-a, Gorana ugia,
zatim ubistvo visokog funkcionera policije Crne Gore Raspopovia, i pre njih
ubistvo ministra odbrane Pavla Bulatovia. Poznata su i ostala ubistva o kojima
je list Svedok detaljno pisao.
29
Radovan Radevi
Posebnu teinu ima ubistvo Duka Jovanovia, glavnog i odgovornog

urednika lista Dan u Podgorici. Ovo je potpuno identian sluaj kao
ubistvo Slavka uruvije, vlasnika lista Telegraf u Srbiji.
Gospodine ukanoviu, sva ova ubistva su se desila i deavaju se i
dalje dok ste vi na elu nadlenih dravnih institucija, a ubistva su ostala i
dalje nerasvetljena.
Sve je ovo gruba skica dogaaja koji karakteriu Vau vladavinu u
tamnom crnogorskom vilajetu, ono to se vidi iz aviona, iz istog Vaeg
helikoptera koji je sleteo u Roaje na jednu privatnu pumpu iji je vlasnik
rastura droge za kojim je raspisana poternica.
A sada dolazimo do glavne teme.
30
Nakaradna povelja izmeu Srbije i Crne Gore

Gospodine ukanoviu, Vi, odnosno Vaa klika, zajedno sa iniem
napravili ste nakaradnu povelju izmeu Srbije i Crne Gore. Naime, uspeli
ste da, u trenutku kada nije uestvovala opozicija srpskog naroda u Crnoj
Gori koju ine 2/3 birakog tela, zajedno sa separatistima iz Srbije sa
Demokratskom strankom, na elu sa iniem, i Demohrianskom
strankom, na elu sa Batiem, kao i sa nekima iz G17 plus i Graanskim
savezom protiv volje graana, ugradite u toj Vaoj nakaradnoj Ustavnoj
povelji dva platna prometa, dve valute, prvo marku, a kasnije evro, dve
carine. Na taj nain ste napravili najveu tetu dravnoj zajednici, a to je
razbijanje jedinstvenog jugoslovenskog trita. Takoe ste na svoju ruku,
jednostrano, uspostavili paralelnu diplomatiju u svetu na elu sa Lukovcem.
Gospodine ukanoviu, Vi i Vaa klika, uz mentore i naruioce
tradicionalnog neprijatelja Srbije i Crne Gore, sve to radite u najteem
trenutku po jedan isti srpski narod, kada iptarski teroristi koji imaju jak lobi
u Americi da otrgnu i ocepe srpsku zemlju, srpske svetinje stare 1000
godina i pobiju sve to je srpsko na Kosovu i Metohiji, Vas to ne interesuje,
Vi se ogluujete o sve to. Ako svemu tome dodamo separatiste i autonomae
Nenada anka, Ibrahima Rugovu, odnosno, bive autonomae koje je
svojevremeno ukinuo Miloevi, sada Vi dajete njima punu podrku i toboe
priate o evropskim standardima i o ulasku Crne Gore u Evropsku uniju i o
studiji izvodljivosti. Ovom prilikom pozdravljamo gospodina Sulejmana
Ugljanina koji je doao k spoznaji da mora da brani svoju zemlju jer to je i
njegova drava kao i mi svi ostali dravljani Srbije i Crne Gore bez obzira
koje su vere i nacionalnosti.
Dravljani Crne Gore

Gospodine ukanoviu, obeali ste celokupnoj svetskoj javnosti da e
Crna Gora biti samostalna i nezavisna drava. U ije ime to govorite i kako
mislite da to ostvarite? Vi to moete da govorite samo u svoje lino ime i u
ime svih tradicionalnih neprijatelja Srpstva, zelenaa i policajaca koji Vam
vode kampanju za izbore. Nego da se SABEREMO I RAZRAUNAMO
(D.o).
Naime, poslednji put, na silu ste izveli Vae birako telo prilikom
izbora predsednika Crne Gore, Filipa Vujanovia. Kao to je poznato,
celokupno Vae birako telo prilikom izbora Filipa Vujanovia, gde ste
promenili izborne zakone, i birali ga prostom veinom, konstantovano je da,
31
Radovan Radevi
vas separatista, zajedno sa socijaldemokratama, liberalima, policajcima i

svim ostalim neprijateljima, koji ne misle dobro dravnoj zajednici, da vas
ukupno ima oko 150 hiljada, odnosno, jedna treina od ukupnog birakog
tela (ukupno birako telo u Crnoj Gori iznosi oko 460 hiljada).
Gospodine ukanoviu, prevideli ste jo jednu vrlo vanu injenicu, a
to je, da, pored birakog tela u Crnoj Gori koje je projugoslovenski i
prosrpski opredeljeno, takoe, postoji, jo najmanje toliko birakog tela u
Srbiji, nas dravljana Crne Gore, kojima niko ne moe da zabrani da se
opredelimo za kakvu i u kojoj tvorevini emo da ivimo.
Nama, dravljnima Crne Gore, koji ivimo u Srbiji i u dijaspori, niko
ne moe da oduzme pravo glasa da se izjasnimo da li emo da ivimo u
tvorevini bratske zajednice Srbije i Crne Gore. Nama niko drugi ne moe da
da dravljanstvo i drugu domovinu jer mi tu dravu imamo. O tome e biti
obaveteni svi svetski mediji. Zna se dobro da ste prilikom svih izbora
angaovali svoje menadere-satelite koji su vam dovodili glasae iz
inostranstva sve o troku drave. Utoliko mi, dravljani Crne Gore, ma gde
se nalazili trenutno, imamo najpree pravo glasa. Ako nam uskratite pravo
glasa za izjanjavanje za kakvu emo tvorevinu da se opredelimo to neemo
dozvoliti i ne daj Boe da doe do eskalacije sukoba, lino ete Vi biti
odgovorni. Prethodno emo obavestiti kancelariju OEBS-a i druge svetske
institucije, srpsku dijasporu i Srpsku pravoslavnu crkvu.
Vi, gospodine ukanoviu, to kae guslar Vujai moete da prodate
samo ono to ste Vi lino stekli i Vau babovinu, ali ne moete prodati
grobove naih pradedova, ne moete prodati slavnu srpsku istoriju, ni
Mojkovaku bitku, ni bitke na Vujem Dolu, bitke na Krusima 1796.
godine, ni Kolubarsku bitku, ni mnoge druge ratne pobede iz Balkanskih
ratova, Prvog i Drugog svetskog rata.
Pre zakljuenja ovog poglavlja ukazao bi na jo jednu vanu
injenicu, a to je:
Namee se utisak da u Crnoj Gori, iz redova opozicije, neko prodaje
volju biraa (SNP Predrag Bulatovi) separatistikoj Milovoj vrhuki, jer je
nelogino da Milo uvek pobeuje ako se tano zna da njegovo birako telo
iznosi samo jednu treinu od ukupnog birakog tela u Crnoj Gori.
Apelujemo na Vladu Srbije da pomogne napore Pokreta za ouvanje
zajednice Srbije i Crne Gore, ne samo na ovaj nain, publikacijom i
novinarstvom, nego i finansijski.
Ouvanje dravne zajednice je najsvetliji zadatak i za njegovu
realizaciju treba da se svi angaujemo. Vlada Srbije treba iz budeta
redovno da izdvaja sredstva kojim bi se finansirali aktivnosti odbora Pokreta
za ouvanje zajednice, za odlazak glasaa na izbore u Crnu Goru, za
sastanke i kontakte, za odlazak na mitinge, za tampanje materijala i
32
kulturno-umetnike programe, za angaovanje autoritativnih linosti od

politikog znaaja.
Svaki dravljanin Crne Gore, koji ivi na teritoriji Srbije i u srpskoj
dijaspori, treba pod hitno da uzme line karte tamo gde je roen, kako bi
poveao birako telo bloka za Jugoslaviju.
Milo je doao na vlast mitinzima i ruenjem bive vlasti. On mora na
isti nain da sie sa politike scene. Njemu se, nipoto, ne sme dozvoliti da
se osamostaljuje, naoruava i da stvara paravojne formacije, jer e to
sigurno zloupotrebiti i izazvati eskalaciju sukoba, bratoubilaki rat i haos u
Crnoj Gori.
Zavetavanje grobova i kostiju

Oni koji ne znaju svoje grobe i kosti nikada nee postati narod. Oni
su slini i vukovima i lisicama koji ne znaju za svoja groblja. A groblja su
tiha seoca u kojima jo uvek borave pod zemljom nai pokojnici. Grobovi su
tihe postelje u kojima zauvek spavaju u miru neprobudnim snom tela naih
predaka.
Narod ne ine samo oni ivi na zemlji, to po njoj hode i tvore nego i
svi mrtvi, svaki na broju koji u njoj poiva. Jer bez onoga pod zemljom ne bi
bilo ovoga na zemlji sada znatnog i imenitog.
Zapamtite, naa groblja su najsvetliji belezi naeg naroda i najsvetliji
graninici nae domovine.
Ako ti niko iv ne moe kazati dokle dopire tvoja zemlja i tvoja
batina, potrai kosti i grobove i mrtvi e ti kazati istinu." (poruke Stefana
Nemanje naumoru Rastku Nemanjiu.)
Poto su u Srbiji poraene separatistike i antisrpske snage, dolo je
vreme da se razraunamo sa antisrpskim snagama u Crnoj Gori. Ne mogu
Crnu Goru u Saveznom parlamentu zastupati i predstavljati oni koji
zagovaraju tezu da e Crna Gora za tri godine biti nezavisna i samostalna
drava, pogotovu zbog toga to ste vi manjina u Crnoj Gori. Prema tome,
hitno moraju da se odre savezni izbori, u izbornoj jedinici Crna Gora, treba
hitno da poniti nakaradnu povelju koju ste Vi i pok. ini zajedno pravili
uz pomo kuma Havijara Solane, bez uea veinskog projugoslovenskog
birakog tela iz Crne Gore.
33
Radovan Radevi
Grubo krenje beogradskog sporazuma i ustavne povelje

Crne Gore i Srbije neraspisivanjem saveznih izbora u
zakonskom roku
Kao to je poznato celokupnoj javnosti Crne Gore, Svetozar Marovi,
aktuelni predsednik SCG, inae potpredsednik Milove separatistike partije
DPS-a, grubo je prekrio Ustavnu povelju beogradskog sporazuma time to
namerno nije raspisao redovne savezne izbore u zakonskom roku, to se moe
tretirati kao dravni udar, odnosno, pokuaj nasilnog i jednostranog
otcepljenja Crne Gore iz sastava SCG-a.
Gospodin Marovi je to obrazloio, navodno tim to Srbija ne
ispunjava obaveze prema Hagu i da navodno na taj nain Srbija usporava
Crnu Goru za njen ulazak u EU. Kao to se da primetiti, prvi ovek SCG-a
koji je poloio zakletvu da e zastupati interese svoje zemlje, vie brine da
se isporue nai graani Hagu nego da se ouva celovitost zemlje.
Ovakve pokuaje separatista ne sme niti da podri ni da prihvati, niti
da potpie, jer to direktno zadire u interese svakog graanina u Srbiji i Crnoj
Gori, svakog Srbina sa Kosova i u srpskoj dijaspori. Drugim reima, to je
pokuaj daljeg rasparavanja Nemanjikog i Duanovog carstva.
Ovakva smiljena i isplanirana strategija gospodina ukanovia
najverovatnije ima za cilj da izazove eskalaciju sukoba u Crnoj Gori,
odnosno, bratoubilaki rat, jer bi se tada, najverovatnije umeao strani
faktor, gde bi dalje usledilo uvoenje protektorata u preostalim slobodnim
delovima u Srbiji i Crnoj Gori.
Eventualno odvajanje Crne Gore iz sastava SCG-a omoguilo bi Milu
ukanoviu, da u novoj tvorevini koja bi se zvala Nezavisna i meunarodno
priznata Crna Gora, da se, po prvi put, kandiduje za mesto premijera ili
predsednika i najverovatnije rauna da bez dravljana Crne Gore, kojima bi
uskratio pravo izjanjavanja, a uz pomo svih onih koji ele da naprave tetu
Srbiji, opet na silu, pobedi i sve institucije stavi pod svoju kontrolu.
34
Ne otkidajte se od zemlje i ne otkidajte zemlju ni sebi ni

drugome
Jedan narod, jedna drava to je moj naum bio i ostaje. Ja vam ga
predajem u zavet, svima, od sada pa do veka. Srbi jo nemaju svoju dravu
nego su se rasuli po drugim tuim dravama.
Veliki slovenski narod rasitnio se u male narode i jo manje dravice.
A mala drava na svetu je isto to i mala riba u moru i slui da je velika
proguta.
ta su velike drave, nego velike ribe koje su se nagutale malih. Srbija
je bila premala drava u ustima velike Vizantije. Uvek je virila iz utrobe
velikih drava. im nas je koja od tih grabljivica ispustila ili smo se sami
iskoprcali odmah nas je druga zgrabila. A najvea nam je nevolja to bi
svako na svom bregu i svako u svojoj dolini od svoga vlastelinstva hotio
praviti svoje carstvo.
Ima nas Srba dovoljno i za kraljevstvo i za carstvo.
Ja sam stvorio veliku upaniju pred kojom su se zaustavljala i
izmicala velika i mala carstva i kraljevstva. U mojoj dravi ne moe svako
svoje selo sanjati da postane carevina. Sada imamo svoju dravicu
potvrenu vlastitom silom zlatopeatnim carskim i kraljevskim poveljama.
uvajte je, irite i jaajte. Imate gde da je irite i imate s kim da je
jaate. Svuda oko nas u tuim dravama ive nai istokrvni i istojezini
saplemenici.
Nas Srba vie je izvan drave nego to nas je u naoj dravi.
Jo nas ne dri zemlja niti mi znamo drati nju. Bojim se ponekada,
rasuemo se u druge vrste i stojee narode, razliemo se kao voda niz
planinu u tue reke i nestati u njima kao da nas nikada nije bilo.
Nikada se ne odvajajte od zemlje i nikad ne odvajajte zemlju, okupite
sve nae zemlje i okupite se svi u zemlju. Ne otkidajte se od zemlje i ne
otkidajte zemlju ni sebi ni drugome. Zemlja je vena rodilja naroda uvajte
je i ljubite, ljubite joj ne samo polja i planine, reke i more njeno, nego svaku
njenu stopu i svaku grudu. Otcepljenje nije toliko opasno za narod koliko je
tetno za narataj. To moe tetiti samo jednom narataju, a ne narodu.
Kad-tad narod e se spojiti kao voda im puknu brane koje ga razdvajaju.
(poruke Stefana Nemanje naumoru Rastku Nemanjiu.)
Drugi krupan razlog koji bi iao u prilog gospodinu M. ukanoviu,
eventualno odvajanje Crne Gore i preuzimanje svih poluga vlasti, znailo bi,
istovremeno, dalje uivanje sopstvenog imuniteta, tako da bi gospodin
35
Radovan Radevi
ukanovi bio zatien da ne odgovara italijanskom pravosuu zbog verca

cigareta, a takoe bio bi nedodirljiv i neuhvatljiv zbog podrivanja celovitosti
zemlje i zbog odgovornosti za nerasvetljena ubistva u Crnoj Gori.
Za realizaciju plana razbijanja drave, gospodin ukanovi je, u
najnovije vreme, pronaao istomiljenike i saveznike u Srbiji, od ranije
poznate separatiste iz Demokratske stranke, sada njene frakcije liberalnodemokratske, iji su predstavnici bivi potpredsednik vlade Srbije iz
inievog vremena, gospodin eda Jovanovi, bivi predsednik skuptine
Srbije Nataa Mii, bivi ministar kulture Branislav Lei i drugi, koji su
na skupu u Interkontinentalu bili sloni i jednoglasni i podrali
predsedavajueg Mila ukanovia - da bi opstanak zajednike drave
znailo dalje uspostavljanje i postojanje totalitarnog reima. Za bivu
predsednicu skuptine Natau Mii, takoe je veoma poznato da je Nataa
zloupotrebila poloaj, da je uestvovala u krai glasova u skuptini Srbije u
sluaju Nede Arneri i drugih, a poznate su, od ranije, izjave na medijima
nekih elnika DS-a iz Valjeva, i drugih mesta, da Crnogorci ne mogu i ne
smeju biti rukovodioci ni na jednoj funkciji u Srbiji.
Posebna je pria zloupotreba vlasti DOS-a kao i razbojniko
ponaanje njenih elnika za vreme njihove trogodinje vladavine.
Pokojni ini, Bati, Kora, Vlahovi, eda Jovanovi, ivkovic
(crna ovca), ukinuli su sve dravne i tradicionalne banke: Jugobanku,
Invesbanku, Jikbanku, Kari banku i njihove najkvalitetnije delove su
prepakovali i preformulisali u druga imena i iste ustupili prijateljima po
simbolinim cenama.
Likvidacijom ovih banaka likvidirano je na stotine hiljada radnih
mesta i povealo ionako malu nezaposlenost, nemilosrdno su bacilli na ulicu
na milost i nemilost, bez osnovne egzistencije ogroman broj ljudi.
Najpre, na poetku vladavine, DOS i njihov lider, pokojni premijer
ini su prekrili republiki i savezni zakon, ne ekajui zakonsku
proceduru, i isporuili biveg predsednika SCG g. Miloevia, isto kao to
je svojevremeno Milo Obrenovi, uz pomo Turaka, zaklao voda Prvog
srpskog ustanka, Karaora.
Pokojni ini, im je preuzeo dunost premijera DOS-ovske vlasti,
poeo je da se obraunava sa bivim politikim protivnicima. Sam je
sastavljao spiskove za isporuku Hagu naih najboljih sinova odbrane, koji
vole svoju zemlju. Nezaobilazna je injenica da se pokojni ini, za vreme
bombardovanja nae zemlje od strane NATO alijanse nalazio u Nemakoj i
da je tada sugerisao elnicima NATO-a: Nastavite jo malo, popustie
(mislio je na Miloevia). Takoe je poznato i to da nije sluio vojni rok.
36
DOS, odnosno, njegovi elnici: Bati, eda Jovanovi, Mihajlovi

(crna ovca), Kora, Vlahovi su u akciji Sablja uhapsili oko 20 hiljada
ljudi, uglavnom nevinih, izlagali ih torturama, maltretiranjima i muenju.
Nezvanino se saznaje da su Duana Spasojevia i Mila Lukia ubili
na brutalan nain, uhapenih i vezanih ruku. Istovremeno, DOS je na
vandalski nain poruio njihov objekat u ilerovoj. Zar taj objekat nije
mogao da se iskoristi mnogo pametnije, da se ne rui, da se da sirotinji ili u
druge humanitarne svrhe?
Ruenje odbrambene snage zemlje

Kao to je opte poznato, nakon razbijanja SFRJ-a, Amerika i deo
Zapada, uveli su nam desetogodinje sankcije. Ni najjae ekonomske zemlje
ne bi izdrale ovako hermetiki izolovanu zemlju, kao sto je to izdrala naa
zemlja. To je dokaz da je Srbija izuzetno bogata i ilava zemlja.
Zapad je uz pomo domaih izdajnika i plaenika primenio sve oblike
rata:
rasprodaja kvalitetnih preduzea u bescenje pod platom
privatizacije;
ukidanje banaka i ukidanje radnih mesta sto je imalo za posledicu
socijalnu bedu, oaj i bespomonost;
razoruanje vojske i svoenje na neke evropske standarde;
ispunjenje obaveza prema Hagu i isporuka naih asnih, patriotskih
snaga, pod platom studije izvodljivosti ulaska nae zemlje u EU zajednicu.
Sve ovo ima za cilj da se razbije naa vojska i da se demoraliu njeni
pripadnici, stareine i vojnici (ubijanje vojnika na Topideru imalo je za cilj
da se izgubi poverenje u vojsku kao instituciju, da se zaplae roditelji
vojnika, da ne bi sluili vojni rok, jednostavno, da se srui mit o vojsci kao
jedinoj preostaloj svetloj taki).
S druge strane, istovremeno, naoruavanje iptara od strane Amerike i
formiranje tzv. Zatitnog korpusa Kosova. Samo jo da napomenemo, da je
komandant ovog korpusa poznati zloinac -Agim eku, koji biva dva puta
uhapen, jednom u Sloveniji, drugi put na aerodromu u Maarskoj, oba
puta, na intervenciju elnika UMNIK-a na Kosovu, biva puten na slobodu.
Povlaenje nae vojske sa administrativnih spoljih granica nae zemlje
i ustupanje njihove nadlenosti i njihove uloge u odbrani zemlje spolja
civilnim snagama je neobjanjivo, i to zdrav razum ne moe da prihvati.
Po toj logici stvari, vojska i policija treba da zamene uloge i
nadlenosti.
37
Radovan Radevi
Pokuaj i veita tenja separatista za uspostavljajem i oivljavanjem

njihove tzv. Zelene transverzale u Sandaku, i povratak autonomije Maara
u Vojvodini na nain i u stepenu iz vremena Josipa Broza veita je tenja
iptara otcepljenje srpske zemlje i srpskih svetinja iz XII vijeka i pripajanje
Albaniji.
Znai, u razbijanju nae zemlje primenjeni su i isprobani svi oblici
rata, i sankcije, i bombardovanje, i kupovina zemljita i preduzea, i
slabljenje odbrambene moi, i psiholoki oblik rata i zastraivanja, i
demoralisanja, i stavljanje pred svren in, instaliranje stranih vojnih baza
na naoj teritoriji, prisustvo stranih medija i propagande.
Budite sloniji sad vie no igda protiv naeg opteg

neprijatelja
Potovani graani, potovani birai, nalazimo se u istorijskom
trenutku kada se reava sudbina drave da li e ostati celovitost zemlje ili e
se ona i dalje rastakati, odnosno sada pojedinano svi polaemo najvaniji
ispit u svojoj ivotnoj karijeri. Drugim reima ponavlja se istorija, odnosno
sve ono to je rekao Petar I Petrovi (Petar Cetinjski) uoi bitke na
Martiniima i na Krusima 1796. godine.
Blagorodna Gospodo i NARODE CRNOGORSKI,
Evo, opet doe vreme, da pokaemo osvedoenu slavu i hrabrost i
dostojnu odbranu nae slobode koju sam nai blaenopoivi preci vjerno
dohranili (primedba: mi ne smemo prodati ono zata su nai pradedovi
prolili krv i poloili svoje ivote). Mene vaa osvjedoena hrabrost uvjerava
da ete jo silniji i muestveniji u ovom dragom sraeniju biti. Vas su
neprijatelji kao ljute risove razjarili i u vama silni duh hrabrosti, duh
vitetva die.
Ustremite se na neprijatelja nae vere, naeg predragog imena
srpskog i nae draaie voljnosti, uinite slavni vitezi da dananjim danom
pokaemo to to e vi vjeni spomen meu rodom i potomstvom ostaviti.
Budite sada sloniji vie no igda protiv naeg opeg neprijatelja i uinite
ono to vi dostojno vaem imenu odgovara (evo jo jednog dokaza za g.
ukanovia da je naao pogrenu istorijsku linost za predstavljanje
Dukljana).
Ja sam, mili sinovi i predraga brao moja, uvjeren da i vi sami
straljivice i kukavice te trpite, jer vi straljivice za poslednje ljude drite,
jer ove gore i planine ne reaju straljivice ve dine vitezove, koji znadu
cijenu junatva, koji znadu cijenu narodnog ponosa i slave, koja je va i s`
vama roeni vijenac.
38
Za to su se, mili sinovi i ljubazna brao moja, nai pradedovi borili,

za to se i mi borimo, za to e se i nae potomstvo boriti.
Pomolimo se milostivom Bogu, da nam bude u pomoi, koji sve vidi i
pravedno rukovodi, pa e isti veliki pravedni Bog opet svoju milost nad
svojim ljubaznim sinovima ponovo pokazati.
(Izvod iz monodrame Poslanice u izvoenju prvaka Crnogorskog
narodnog pozorita Gojka Burzanovia).
Dejstva NATO pakta po Srbima u Republici Srpskoj Krajini

Beei od bombi NATO, Srbiju je od poetka agresije napustilo blizu
800.000 ljudi, uglavnom Albanaca, a jo 200.000 spas je potrailo u
umadiji, Vojvodini i drugim krajevima republike.
Od poetka agresije bombardovano je oko 200 gradova i naselja.
Tovari po meunarodnom pravu zabranjenih kasetnih bombi baeni su 60
puta. Oteeno je 20 bolnica i 40 drugih zdravstvenih ustanova.
Ubijeno je na hiljade civila, a mnogo vie nedunih graana postali su
invalidi. Razoreno je na stotine kola, obdanita, fabrika, privrednih i drugih
civilnih objekata, kao i na desetine mostova, puteva, eleznikih pruga i
aerodroma.
Dejstva severnoatlantskog saveza protiv Republike Srpske Krajine
(RSK) otpoela su neto kasnije nego ona protiv bosanskih Srba. Prva meta
je bio aerodrom Udbina, verovatno zato to se sumnjalo da su sa njega
poletali avioni koji su bombardovali poloaje muslimanskih snaga u Bosni i
Hercegovini (ABiH).
NATO je uzeo uea i u daljim napadima na RSK sve do njenog
unitenja u leto 1995. godine.
Protivvazduna odbrana (PVO) Srpske Vojske Krajine (SVK) nije
imala velikog uspeha u dejstvima. Po zvaninim podacima nijedan avion
NATO pakta nije oboren, mada je oboreno nekoliko hrvatskih aviona.
Meutim, po nezvaninim podacima do kojih smo doli od bivih
pripadnika PVO SVK, nekoliko aviona NATO pakta je teko oteeno. Re
je o jednom oteenom A-10 i o jednom teko oteenom F-15 (pogoenom
prilikom bombardovanja aerodroma Udbine). Mogue je da je bilo jo lake
ili tee oteenih letelica NATO.
I akcija - Bombardovanje aerodroma Udbina
Dana 21. novembra 1994. godine NATO je izveo ogranieni vazduni
udar na aerodrom Udbina u kome je uestvovalo 39 amerikih,
holandskih, francuskih i britanskih aviona iz etiri vazduhoplovne baze
NATO u Italiji. Nepojavljivanje turskih aviona objanjeno je gustom
39
Radovan Radevi
maglom na aerodromu Gedi, odakle poleu na zadatke iznad bive

Jugoslavije.
Prva na udaru bila je PVO aerodroma naoruana protivavionskim
topovima Bofors L-70 kalibra 40mm i raketama Kub-M. Ameriki
avioni za elektronsko ratovanje EF-111, praeni sa dva holandska F16A privukli su panju radara PVO SVK na koje su F/A-18D korpusa
mornarike peadije ispalili protivradarske rakete HARM. Na raketne
lansere i protiv-avionske topove francuski i britanski Jaguari su izbacili
kasetne bombe BL-755 Beluga i CBU-87/B. Napad na pistu, rulne staze
i spojnice izvrili su F-15E sa laserski vodenim bombama i dva holandska
F-16A sa etiri klasine avio-bombe MK-84 mase 907 kilograma.
Rezultate napada su snimili francuski izviai Mirage F-1CR i holandski
F/R-16A. Lovaku zatitu akcije pruali su deset amerikih F-16C i dva
francuska Mirage 2000C.
Svoj doprinos dala je i flota avio-tankera, AWACS-a i letei komandni
centar EC-130E!. Interesantno je da su sutradan, 22. novembra, na dva
Siheri-era iz 800 skvadrona britanske ratne mornarice ispaljene dve rakete
Volhov u blizini Otoke. Rakete nisu pogodile svoje ciljeve i unitene su
samolikvidatorom. Ova akcija PVO Srpske Vojske Krajine verovatno je bila
isprovocirana bombardovanjem aerodroma Udbine.
II akcija - Bombardovanje poloaja PVO SVK
Dana 23. novembra 1994. godine 24 aviona NATO pakta su u 10.30
asova za odmazdu (verovatno zbog gadanja Herijera) napali poloaje PVO
SVK u okolini Krupe, Otoke i Dvora. Trideset i dva aviona su uestvovala u
ponovljenom napadu u poslepodnevnim asovima.
Interesantno je da su ove akcije izvedene gotovo sinhronizovano sa
akcijama regularne Hrvatske Vojske (HV), Hrvatskog Vea Obrane (HVO) i
Armije Bosne i Hercegovine (ABiH), tanije njenog 5-korpusa iz Bihaa.
Naime, pripadnici 5-korupusa ABiH su tada pokrenuli veliku ofanzivu koju
su srpske snage (VRS zajedno sa jedinicma SVK) ipak uspele da slome.
Tokom borbi u podruju Bihaa i Cazinske krajine Srbi su koristili i
avijaciju (avione "Orao"), mada to nikada nije zvanino potvreno.
Predstavnici NATO pakta su izjavili da su ovi napadi odmazda medutim,
teko je u to poverovati jer se u isto vreme odvijala hrvatsko-Muslimanska
ofanziva na gotovo svim frontovima. A u akcijama oko Bihaa uestvovale
su i jedinice SVK, tako da su ova bombardovanja verovatno bila upozorenja
Srbima iz Krajine sta ih eka. Severnoatlantski savez je i ovaj put kao i
mnogo puta pre, i jo vise puta posle, bio samo vazduna podrka srpskim
neprijateljima, samo to i nita drugo.
40
III akcija - Bombardovanje poloaja SVK

Novi udari NATO-a na Srpsku Krajinu izvedeni su 23. novembra
1994. godine, u tri navrata, u 19.05, 20.20 i 21.45 asova u podruju Ripa,
Krupe, Drvara i Petrovca (gaan je i deo teriorije Republike Srpske). Na
napadake avione su ispaljene rakete sa PVO sistema "Kub", ali nisu
poznati rezultati dejstva PVO.
Milorad Dodik
Milorad Dodik se zalae za prisjedinjenje sa srpskim zemljama,
suprostavio se edi Jovanoviu na TV Srbiji da su Srbi u Bosni genocidan
narod.
IV akcija - Asistencija NATO pakta pri operaciji "Oluja"
U operacijama Hrvatske Vojske (HV) protiv SVK u Zapadnoj
Slavoniji (akcija "Bljesak") nije bilo asistencije avijacije NATO. Medutim
pri otpoinjanju operacije "Oluja" (u avgustu 1995. godine) NATO pakt je
pruio indirektnu podrku jedinicama HV. To je i bila poslednja akcija
protiv Srba u Krajini jer je ubrzo prestala da postoji RSK.
Nije saopten taan spisak ciljeva, ali je poznato da je NATO gadao
centre veze, radare, PVO sisteme, komandna mesta, kao i repetitore srpske
televizije.
41
Radovan Radevi
Ne napadaju oni Srbiju zbog Miloevia, nego napadaju

Miloevia zbog Srbije
Slobodan Miloevi
Potovani graani, pred drugi krug izbora elim da vas na ovaj nain
upoznam sa svojim vienjem izbornih i politikih prilika u naoj zemlji,
posebno u Srbiji. Kao to i sami znate, punu deceniju traju napori da se
Balkansko poluostrvo stavi pod kontrolu nekih zapadnih sila. Veliki deo tog
posla je obavljen uspostavljanjem marionetskih vlada u nekim zemljama,
pretvaranjem tih zemalja u zemlje ogranienog suvereniteta, ili zemlje
liene svakog suvereniteta. Zbog naeg otpora takvoj sudbini za nau
zemlju, mi smo bili izloeni svim pritiscima kojima u savremenom svetu
ljudi mogu biti izloeni. Broj i intenzitet tih pritisaka umnoavao se kako
je vreme prolazilo.
Svoje iskustvo u drugoj polovini XX veka koje velike sile imaju u
ruenju vlada, izazivanju nemira, podsticanju graanskih ratova,
kompromitovanju i likvidiranju boraca za nacionalnu slobodu, dovoenja
drava i naroda na rub siromatva sve je to primenjeno na nau zemlju i
narod. Dogaaji koji su organizovani za nae izbore su, takoe, deo
organizovane hajke na zemlju i narod, zato to su naa zemlja i narod
barijera uspostavljanju potpune zapadne dominacije na Balkanskom
poluostrvu.
42
Okupacija i rasparavanje Srbije

U naoj javnosti je ve dugo prisutna grupacija koja, pod imenom
opozicione politike partije demokratske orijentacije, zastupa interese vlada
koje su nosioci pritiska na Jugoslaviju, a posebno na Srbiju. Ta grupacija se
na ovim izborima pojavila kao Demokratska opozicija Srbije. Njen stvarni
ef nije njihov kandidat za predsednika drave. Njihov dugogodinji ef je
predsednik Demokratske stranke i saradnik vojne alijanse koja je ratovala
protiv nae zemlje. On svoju saradnju sa tom alijansom nije mogao ni da
sakrije. Uostalom, itavoj naoj javnosti je poznat njegov apel NATO-u, da
se Srbija bombarduje onoliko nedelja koliko je neophodno da bi se njen
otpor slomio. Na elu tako organizovane grupacije na ovim izborima nalazi
se, dakle, zastupnik vojske i vlada koje su nedavno ratovale protiv
Jugoslavije. Zastupajui te interese, iz ove grupacije su naoj javnosti
poslate poruke da e sa njima na elu Jugoslavija biti izvan svake
opasnosti od rata i nasilja, da e doi do ekonomskog prosperiteta, vidno i
brzo ostvarenog vieg standarda, takozvanog povratka Jugoslavije u
meunarodne institucije, i tako dalje.
Potovani graani, moja je dunost da vas javno i na vreme upozorim
da su ta obeanja lana. I da stvari stoje obrnuto, jer upravo naa politika
garantuje mir, a njihova samo trajne sukobe i nasilje. A evo zato.
Uspostavljanjem vlasti koju podrava, odnosno koju instalira zajednica
zemalja okupljenih u NATO alijansi, Jugoslavija bi neizbeno postala
zemlja ija bi se teritorija brzo rasparala. To nisu samo namere NATO-a, to
su i predizborna obeanja Demokratske opozicije Srbije. Od njihovih
predstavnika smo uli da e Sandak dobiti autonomiju za koju se lan
njihove koalicije Sulejman Ugljanin, voa separatistike muslimanske
organizacije, zalae ve deset godina i koja faktiki definitivno izdvaja
Sandak iz Srbije. Njihova su obeanja takoe vezana za davanje
autonomije Vojvodini koja je takva da je ne samo izdvaja iz Srbije i
Jugoslavije, ve je po svemu ini sastavnim delom Maarske. Na slian
nain bi se odvojila od Srbije i druga podruja, naroito neka njena rubna
podruja. Njihovo pripajanje susednim dravama odavno je vrua tema tih
drava, koje stalno podstiu pripadnike manjina tih drava u Jugoslaviji da
daju svoj doprinos prisjedinjenju delova nae zemlje susednim dravama.
U sklopu te politike rasparavanja Jugoslavije, Kosovo bi bila prva
rtva. Njegov sadanji status bi se proglasio za legalan i definitivan. To je
prvi deo Srbije sa kojim bi ona morala da se oprosti, ne izraavajui, pri
tom, ak ni nadu da e joj taj deo njene zemlje jednom moi da bude vraen.
Teritorija koja bi prestala da nosi ime Srbija bila bi okupirana od strane
meunarodnih, amerikih ili nekih treih vojnih snaga, koju bi tu teritoriju
43
Radovan Radevi
tretirale kao vojni poligon i kao vlasnitvo, kojim se raspolae u skladu sa

interesima sile, ija se vojska na njoj nalazi. Sliku tog raspolaganja i
posledice tog raspolaganja, gledali smo ve decenijama, a naroito, u ovoj
deceniji u mnogim zemljama irom sveta, naalost poslednjih godina i u
Evropi, na primer na Kosovu, Republici Srpskoj, Makedoniji, u naem
neposrednom okruenju.
Srpski narod bi snala sudbina Kurda, sa perspektivom da budu
istrebljeni bre jer ih je manje od Kurda i jer bi im kretanje bilo ogranieno
na manji prostor nego to je onaj na kome se Kurdi ve decenijama nalaze.
to se tie Crne Gore, njena sudbina bi bila preputena mafiji, ija bi
pravila igre graani trebalo dobro da znaju. Svaka nedisciplina, a pogotovo
svako protivljenje interesima mafije, stavlja vas na listu za odstrel koja
iskljuuje pravo na svako pomilovanje.
Siromatvo i ekonomska zavisnost

Dao sam svoj prikaz o sudbini Jugoslavije u sluaju da se prihvati
izbor NATO-a za nau zemlju, sa ciljem da upozorim i na to da bi u tom
sluaju, osim gubitka zemlje i poniavanja njenih graana, svi iveli pod
neprekidnim nasiljem. Novi vlasnici dravne teritorije nekadanje
Jugoslavije, kao i okupatori preostale srpske teritorije vrili bi, po prirodi
stvari, teror nad stanovnitvom iju su teritoriju okupirali. Sam srpski narod
bi istovremeno vodio neprekidnu borbu za ponovno uspostavljanje srpske
drave i za svoje okupljanje u njoj. Oni ne ele mir i blagostanje na
Balkanu, oni ele da ovo bude zona sukoba i ratova, koji bi im pruili alibi
za trajno prisustvo.
Marionetska vlast dakle, garantuje nasilje, mogui dugogodinji rat
sve samo ne mir. A samo naa sopstvena vlast garantuje mir. Zatim, sve
zemlje koje su se nale u statusu ogranienog suvereniteta, sa vladama pod
uticajem stranih sila, vrtoglavom brzinom su postojale siromane. I to na
nain koji iskljuuje nadu u pravednije i humanije socijalne odnose. Velika
podela na veinu siromanih i manjinu bogatih to je slika istone Evrope
ve nekoliko godina, i nju svi moemo da vidimo. Ta slika ne bi mimoila ni
nas. I mi bismo, pod komandom i kontrolom vlasnika nae zemlje, brzo
stekli ogromnu veinu veoma siromanih, ija je perspektiva da iz tog
siromatva izau veoma neizvesna i daleka. Manjina bogatih bila bi
sastavljena od vercerske manjine, kojoj bi bilo doputeno da bude bogata
samo pod uslovom da bude u svakom pogledu lojalna komandi koja
odluuje o sudbini njihove zemlje. Javna i drutvena svojina brzo bi se
transformisale u privatnu, ali vlasnici te svojine, iz dosadanjeg iskustva
naih suseda, po pravilu bili bi stranci. Mali izuzeci bili bi iskljuivo oni,
44
koji bi pravo na vlasnitvo kupovali lojalnou i pokornou izmetenu iz

sfere elementarnog, i nacionalnog i ljudskog dostojanstva. Najvea
nacionalna dobra u tim prilikama postaju vlasnitvo stranaca, a oni koji su
do sada njima upravljali, inili bi to, u ovim izmenjenim prilikama, kao
slubenici stranih firmi u sopstvenoj dravi.
Kriminal i ropstvo
Uz nacionalno ponienje, rasturanje drave i socijalnu bedu, nuno bi
moralo da doe do mnogih oblika socijalne patologije, meu kojima bi
kriminal bio prvi. To nije puka pretpostavka ve iskustvo svih zemalja koje
su prole taj put, koji mi izbegavamo po svaku cenu. Prestonice evropskog
kriminala ve skoro decenijama nisu na Zapadu, kao to je nekada bilo, ve
na istoku Evrope. Naem narodu i ovaj sadanji kriminal teko pada jer smo
dugo, od Drugog svetskog rata do devedesetih godina iveli u drutvu koje
za kriminal tako rei nije znalo. A neki vei kriminal, koji se ne moe izbei
u drutvu koje bismo postali, gubljenjem suvereniteta i velikog dela
teritorije, taj vei kriminal bi bio za na mali i na kriminal nenaviknuti
narod, opasan kao to je za drutvo i njegove graane opasan rat.
Neslobodne zemlje ukidaju pravo graana koji u njima ive da
slobodno izraze svoje miljenje, jer bi se to miljenje, pre svega sukobilo sa
neslobodom. A o ispoljavanju volje, razume se, tek o tome nema ni govora.
Manifestovanje volje doputeno je samo u vidu farse, ispoljavaju ga samo
skutonoe stranih gazda. A njihova simulacija slobode volje, slui kao
pokrie okupatoru da je uspostavio demokratiju, u ije ime je zaposeo i
teritoriju tue zemlje.
Naroito elim da naglasim, zbog mladih ljudi, intelektualaca, naunih
radnika, da su zemlje liene suvereniteta po pravilu liene i prava na
stvaralatvo, a naroito na stvaralatvo u oblasti nauke. Veliki centri, velike
moi, finansiraju nauno stvaralatvo, kontroliu domaaje i odluuju o
primeni njegovih rezultata.
Zavisne drave, ukoliko imaju naune laboratorije i naune institute,
nemaju ih kao samostalne subjekte, ve kao ispostave centrala koja im
kontrolie sve, a naroito domaaje u stvaralakom miljenju i radu. Ti
domaaji se moraju kretati u granicama, koje u okupiranu zemlju i okupirani
narod nee uneti seme pobune ili emancipacije.
45
Radovan Radevi
Istorijska odgovornost naroda

U ovom trenutku, pred drugi krug izbora, zbog sumnje Demokratske
opozicije Srbije da moe da ostvari rezultat koji im je potreban, pripadnici
vrha DOS-a, novcem unesenim u zemlju, potkupljuju, ucenjuju i zastrauju
graane i organizuju trajkove, nemire i nasilje, ne bi li zaustavili
proizvodnju, svaki rad i svaku aktivnost. Sve, razume se, sa ciljem da u
Srbiji stane ivot i sa obrazloenjem da taj ivot moe ponovo da pone, i da
se odvija uspeno i dobro, kada ponu da ga organizuju oni koji ovde
zastupaju okupatorske namere, planove i interese.
Naa je zemlja suverena drava, ima svoj zakon, svoj Ustav, svoje
institucije. Srbija je duna, a i zasluila je da se odbrani od invazije koja joj
je pripremljena kroz razne oblike subverzije. A graani su duni da znaju da
ueem u subverziji, kojoj je cilj spoljna dominacija nad njihovom
zemljom, odnosno okupacija njihove zemlje, snose istorijsku odgovornost
za ukidanje prava svojoj zemlji da postoji ali snose odgovornost i za
gubljenje kontrole nad sopstvenim ivotom i ivotom svoje dece i mnogih
drugih ljudi.
Smatrao sam kao svoju dunost da upozorim graane nae zemlje, na
posledice aktivnosti koje finansiraju i podravaju vlade NATO alijanse.
Graani mogu da mi veruju, a i ne moraju da mi veruju. Moja je elja da se
u moja upozorenja ne uvere kasno, da se ne uvere tek onda kada bude teko
da se isprave greke koje su graani u svojoj naivnosti, povrnosti ili zabludi
sami uinili. Pa e se te greke teko otklanjati, a neke moda nee moi
nikada da se otklone.
Moj motiv da izrazim svoje miljenje, na ovaj nain, nije uopte line
prirode. Valjda bi svakom posle ovih deset godina trebalo da bude jasno da
oni ne napadaju Srbiju zbog Miloevia, nego napadaju Miloevia zbog
Srbije. Moja savest u tom pogledu je savreno mirna. Moja savest,
meutim, ne bi bila ni najmanje mirna ako svom narodu ne bih, posle svih
ovih godina na njegovom elu, rekao ta mislim o njegovoj sudbini, ako bi
mu tu sudbinu nametnuo neko drugi, makar i tako to bi narodu objanjavao
kako je takvu sudbinu izabrao sam. Ta zabluda da bira sam ono to za njega
bira neko drugi, najopasnija je zabluda i glavni je razlog moje odluke da se
obratim graanima Jugoslavije.
46
Uvod u NATO bombardovanje SRJ

NATO bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije (ili Operation
Allied Force - Operacija Saveznikih Sila) esto pod nazivom Milosrdni
aneo NATO agresija trajalo je od 24. marta do juna 1999. Godine i deo je
Kosovskog rata 1996-1999. To je bilo drugo vanije vojno uplitanje NATO
nakon bombardovanja bosanskih Srba u operaciji ''Namerna sila'' 1995 i
najvei vojni sukob na prostoru Srbije i Crne Gore od vremena Drugog
Svetskog rata.
NATO je 24. marta 1999. Godine u 20 asova poeo vazdune napade
na vojne ciljeve u SRJ da bi se kasnije udari proirili i na privredne i civilne
objekte. U napadima koji su bez prekida trajali 78 dana teko su oteeni
infrastruktura, privredni objekti, kole, zdravstvene ustanove, medijske
kue, spomenici kulture, crkve, manastiri...
Ekonomski ekperti iz Grupe-17 procenili su tetu od oko 30 milijardi
dolara. Konaan broj rtava zvanino nije saopten, a procene se kreu
izmeu 1500 i 2500 poginulih i oko 5.000 ranjenih.
Suverenitet SR Jugoslavije zahtevan je ulazak NATO trupa na Kosovo
i Metohiju i njihovo slobodno kretanje celokupnom teritorijom SRJ i
predvian referendum o samoopredeljenju na Kosoviu Metohiji kroz 3
godine iji bi rezultati bili znaajan faktor" u odluci o konanom statusu.
Mnogi posmatrai su ovaj sporazum ocenili kao ultimatum za koji se
unapred znalo da ga delegacija Jugoslavije ne moe potpisati.
Kao razlog za rat 1999. godine predstavljena je zatita Albanaca na
Kosovu i Metohiji od etnikog ienja, kako navodnog dugoronog tako i
akutnog esto opisivanog terminom humanitarna katastrofa". Masovno
bekstvo albanskog stanovnitva iz te pokrajine zapoelo tek nekoliko dana
nakon to je bombardovanje bilo u punom jeku.
Tadanji predsednik SRJ Slobodan Miloevi izjavio je krajem
februara da Jugoslavija nee dati Kosovo i Metohiju ni po cenu
bombardovanja. Pretnje naoj zemlji da e biti bombardovana ako ne
dozvoli stranu okupaciju dela svoje teritorije predstavljaju upozorenje za
ceo svet i sve narode i ljude kojima je stalo do slobode i mira. Neemo dati
Kosovo ni po cenu bombardovanja, rekao je Miloevi na sastanku sa
delegacijom kiparskog parlamenta.
47
Radovan Radevi
Uloga Ujedinjenih nacija; Incident u Raku

Glavni uzrok na NATO da donese odluku o bombardovanju Savezne
Republike Jugoslavije je taj to Slobo Miloevi nije hteo da potpie ugovor
u Rambujeu u kojem je bilo napisano da SRJ dozvoli da NATO trupe i snage
kontroliu, ne samo teritoriju Kosova nego ukupnu teritoriju SRJ, a
neposredan povod za napad NATO posluio je sukob policije i pripadnika
Oslobodilake vojske Kosova" u selu Raak, 15. januara 1999. godine,
kada je ef posmatrake misije OEBS na Kosovu Vilijem Voker, pre
zvanine istrage, pogibiju 45 Albanaca proglasio masakrom nedunih civila.
Zvanini predstavnici Srbije su tvrdili, meutim, da je u Raku dolo do
sukoba policije i albanskih terorista. Ta verzija dogaaja nije opovrgnuta
protokolima komisije Evropske unije i Konferencije o evropskoj
bezbednosti i saradnji pod vostvom finskog patologa Helene Rante, nakon
izvrene autopsije 40 tela pronaenih u Raku. Interesantno je da u
skraenom izvetaju (objavljenom 17. marta) ista komisija dolazi do
zakljuka da se kod rtava radilo o civilima, dok potpuni izvetaj ne dolazi
do tog zakljuka i eksplicitno ne navodi da li se radi o civilnim rtvama
poto potrebni testovi, da li su rtve pucale iz vatrenog oruja pre smrti, nisu
raeni. Simptomatino su i izjave gospode Rante o uticaju politike na rad
dotine komisije kao i njene kontradiktome izjave kao svedoka na suenju
protiv Slobodana Miloevia.
Civilne rtve
U bombardovanju je pogunulo oko 2.000 civila. Najvie poginulih
bilo je u napadima na putniki voz kod Grdelice 12. aprila (11), na kolonu
albanskih izbeglica na Kosovu 14. aprila (75), na zgradu RTS-a u Beogradu
23. aprila (16), na Surdulicu 28. aprila (16), na putniki autobus kod mesta
Luani 1. maja (23), na Ni kasetnim bombama 7. maja (20), i na kraju
najtei napad na civile, 14. maja, na drugu kolonu albanskih izbeglica kraj
Prizrena, sa 87 mrtvih.
Napad koji je dobio najveu medijsku panju bio je napad 8. maja na
ambasadu Narodne Republike Kine u Beogradu, koji je izazvao veliku
diplomatsku napetost izmeu vlada te drave i SAD-a. U tom su napadu
ubijena tri kineska slubenika ambasade. NATO savez je ovu navodnu
greku opravdao "zastarelim mapama".
48
U Srbiji se do 1999. registrovalo izmedu 15.000 i 20.000 novih

sluajeva kancera, da bi taj broj ve 2004. dostigao cifru od 30.000 novih
bolesnika (municija sa osiromaenim uranijumom).
Vojni gubici
Prema zvaninim informacijama, gubici u redovima NATO bili su
relativno niski, najvie zbog neispunjavanja pretnje kopnenom operacijom.
Osim nekih prisilnih sletanja nekoliko oteenih aviona F-15, britanskog
aviona i jednog A-10 sa ranjenim pilotom u Sarajevu i Skoplju, gubici su
sledei:
- 27. marta Jugoslovenska PVO sruila ameriki nevidljivi"
bombarder F-l17-Noni soko, to je prvo obaranje takvog aviona
stelt tehnologije. Pilot spaen 6 sati nakon obaranja.
- 26. aprila u Albaniji pao ameriki helikopter AH-64-Apa, tokom
trenane misije. Dvojica pilota povreena.
- 1. maja pao ameriki AV-8B Harijer usled mehanikog kvara pri
sletanju na nosa aviona. Pilot spasen.
- 2. maja ameriki F-16 sruen zapadno od Beograda. Pilot spasen.
- 5. maja u Albaniji pao ameriki helikopter AH-64 Apa. Dvojica
pilota poginula.
Osim ovih gubitaka, treba dodati obaranja nekoliko desetina bespilotnih letelica (UAV) i krstareih projektila.
Tadanje vlasti u Beogradu su govorile o obaranju vie desetina
aviona,to nikada nije potvreno od strane NATO pakta, iako su ruski izvori
neke od tih obaranja potvrdili nezvanino.
Tokom agresije su uhapena tri marinca amerikih snaga. Kao i mnogi
drugi uspesi Vojske Jugoslavije i PVO (protivvazdune odbrane), ovaj uspeh
nikada nije priznat.
Ostaci sruenih aviona F-l17, F-16, bespilotnih letelica i krstareih projektila izloeni su u Muzeju vazduhoplovstva u Beogradu.
- 26. aprila dva avionatipa G-4 Super Galeb, poletela sa aerodroma
Golubovci, preleteli granicu sa Albanijom i bombardovali ire podruje
aerodroma Rinas pored Tirane. Tom prilikom uniteno i oteeno 12
helikoptera tipa AH-64 Apa.
49
Radovan Radevi
Materijalna teta
Procenjena materijalna teta tokom NATO bombardovanja iznosi (po
procenama ekonomskih eksperata iz Grupe-17) oko 30 milijardi dolara.
Tokom bombardovanja je uniteno mnogo mostova, industrijskih
postrojenja, mnogo civilnih objekata, javnih objekata i preduzea, kasarni i
vojnih instalacija. Treba posebno napomenuti ruenje Avalskog tornja,
zgrade Radio Televizije Srbije, Petrohemije u Panevu, gaanje eeljevog mosta, fabrike automobila Zastava iz Kragujevca, zgrade
Generaltaba, u samom centru Beograda, ambasade Republike Kine i mnoge
druge civilne ciljeve.
Do prolea '99. godine, u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini bilo je 10
mostova na Dunavu.
Tako je bilo do 77 dana dugog rata, koji je trajao od 24. marta do 10.
juna, kada su mone vazdune snage NATO alijanse, u seriji okrutnih i
smrtonosnih vazdunih udara, potpuno unitile tri mosta u Novom Sadu,
glavnom gradu pokrajine. Situacija je sada promenjena i ljudi, kao i sama
reka, ostali su bez najvanijih i najpotrebnijih objekata za grad koji se
prostire na obe obale reke.
Napadnuti su bili i svi preostali mostovi na Dunavu tehnoloki
usavrenim velikim brojem raketa, kasetnih bombi i krstareih raketa. To je,
bez sumnje, bio pokuaj da se svi ti mostovi porue ili bar onesposobe za
upotrebu. Pet mostova na ovoj velikoj evropskoj reci pretrpelo je tete
direktnih ili indirektnih napada, koji su usledili ak i vie puta uzastopno.
Pored toga, bombardovani su i lokalni mostovi: jedan na Kanalu
Dunav-Tisa-Dunav (DTD) i drugi na reci Stari Begej kod itita.
tete i gubici, govorei u brojkama, suvie su veliki, cena ovog rata je
za privredu SR Jugoslavije ogromna. Uz izuzetno veliki napor, obnova e u
narednom periodu biti glavni zadatak. Izgradnja poruenog i obnova
oteenog u NATO bombardovanju glavni cilj je unutranje politike i to se
mora izvesti sopstvenim sredstvima i radom svih nas.
Jugosloveni su se godinama trudili, radili, odricali se i ulagali svoja
sredstva za izgradnju strateki najvanijih objekata, sa ciljem da priblie
standard svoje zemlje onom u razvijenom svetu. Sada su na novom poetku
obnove.
Naalost, nije samo izgradnja jedina briga celog drutva. Takoe,
neophodno je da se i ljudi, posebno stari ljudi i deca, oporave, jer svako od
nas osea gorinu pri pomisli na 78 dana bombardovanja, pri pomisli na
razaranja i strahote prolog rata, uinjenih u toku nehumane vojne agresije
NATO-a, odnosno zapadnih zemalja koje su u njoj uestvovale.
50
Pregovori u Rambujeu kod Pariza o predloenom mirovnom

sporazumu izmeu Jugoslavije i kosovskih Albanaca su poeli 6. februara
1999. godine i trajali sve do 19. marta 1999. godine.
Marlin Olbrajt je dva dana ubeivala Albance u Pritini
da prihvate principe iz Rambujea da bi albanski potpis bio
glavni dokument da se "kazni" Beograd.
NATO bombardovanje SRJ

BEOGRAD, 5. juna (TANJUG) - Nemona da slomi herojski otpor
Vojske Jugoslavije zloinaka NATO alijansa se u proteklih 78 dana
kukaviki obruila na civilne objekte, infrastrukturu, privredna preduzea,
fabrike, vaspitno-obrazovne, informativne i zdravstvene ustanove, kulturnoistorijske spomenike, ubijajui masovno i na najbezobzirniji nain neduno
civilno stanovnitvo, bolesnike, starce, ene, porodilje, decu i bebe.
Agresija NATO poela je 24. marta neto posle 20.00 asova, kada je
na udaru bio aerodrom u Batajnici, Vojno vazduhoplovni institut u arkovu i
Vojno tehnika akademija u Beogradu, kao i ciljevi na Kosovu i Metohiji.
Vie od 500 kua i brojna zdanja zdravstvenog centra oteeni su na
podruju optine Leskovac u bombardovanjima 25. i 29. marta. Stradala je i
fabrika lekova "Zdravlje".
Kulturno-istorijska zdanja na podruju Cetinja i jedan od
najznaajnijih spomenika Graanica bili su na udaru 25. marta. Napad na taj
manastir zlikovci e ponoviti 31. marta, koristei po meunarodnom pravu
zabranjene kasetne bombe.
Prilikom vazdunih napada na Rakovicu 28. marta oteen je
istoimeni manastir. Kasetne bombe padale su u Crnoj Gori na vojni
aerodrom u Golubovcima i poligon Radovie, ali i na Glavu Zete, gde nema
vojnih objekata.
Na meti NATO-a 27. marta bile su stambene kue i obdanita posebno
u Rakovici. Smrtonosni projektili padali su te paklene noi u Batajnici,
Lipovakoj umi, Sremici, Jakovu, Leu, Runju, Bubanj Potoku,
Zucama, Belom Potoku, Majdanu, arkovu i elezniku.
NATO je 29. marta bombardovao centar Pritine, kao i mnoge civilne
objekte u Pei, Gnjilanama, Kosovskoj Mitrovici, akovici, Leskovcu,
Kraljevu i Somboru. Na meti je bilo i vodovodno postrojenje Brezna kod
Gornjeg Milanovca koje taj deo republike snabdeva vodom.
Zlikovci su 30. marta bombardovali izbeglike kampove kod Nia i u
Pritini, ubivi pri tom 15 izbeglica, a na meti zloinaca naao se ak i
spomen park umarice kod Kragujevca.
51
Radovan Radevi
Pritina je 31. marta zasuta kasetnim bombama, a sa dva projektila

gaana je opet i Graanica.
Zlikovci NATO sruili su 1. aprila varadinski most u Novom Sadu, a
znatna oteenja pretrpeo je i univerzitet u Novom Sadu. Savezno
ministarstvo za unutranje poslove i nova zgrada Republikog ministarstva
za unutranje poslove varvarski su bombardovani 3. aprila.
Oteene su civilne zgrade i bolnice u sklopu Klinikog centra Srbije,
na meti su bili Komeserijat za izbeglice i Arhiv Jugoslavije, srueni su
mostovi u Novom Sadu i kod Bake Palanke.
Novobeogradska toplana razorena je 4. aprila, a ivot je izgubilo jedno
lice. Oteena je VMA u Beogradu, kao i brojni civilni objekti na Banjici.
Sutradan, u Aleksincu gaani su iskljuivo civilni ciljevi. Poginulo je
12 lica, a povreeno oko 50 osoba. Do temelja je uniteno 16 kua, vie od
400 je onesposobljeno za stanovanje, oteeno je desetak industrijskih
objekata.
Pogoena je osnovna kola Svetozar Markovi u Zemunu, stambeno
naselje u ulici Veselina Maslee, kola Marija Bursa, oteeni delovi
Gradske i bolnice Sveti Sava u kojoj se zatekli na leenju mnogi teki
bolesnici.
Zavod Crvena zastava u Kragujevcu pogoen je 8. aprila, povreena
su 124 zaposlena, a na hiljade radnika ostalo je bez posla.
Prilikom bombardovanja meunarodnog putnikog voza Beograd Solun, na Bistrikom mostu u Grdelikoj klisuri poginulo je oko 50 civila.
Sa osam bombi 9. aprila razoren je centar uprije, a srueno je mnogo
stambenih zgrada i privatnih kua.
Na podruje sela Prievi kod Valjeva NATO je ispalio projektil
vazduh - zemlja. Oteen je ikonostas u crkvi posveenoj Svetom Nikoli u
manastiru Hopovo. Pogoen je repetitor na planini Gole, 20 kilometara
severno od Pritine, ime je onemoguen prijem programa RTS.
Agresor nije potedeo SR Jugoslaviju ni na Uskrs. U raketiranju
Merdara, nedaleko od Podujeva, ubijeno je pet metana, meu kojima i
jedna beba. Na meti su bili kragujevaka Zastava, rafinerija u Panevu,
ire podruje Beograda, novosadsko naselje Detelinara i "14. oktobar" iz
Kruevca bili su na meti agresora.
Gaan je Bistriki most na ulazu na ulazu u Grdeliku klisuru, a sa
dva projektila pogoen je meunarodni voz 393 na liniji Beograd - Solun.
Tom prilikom povreeno je 16 putnika.
Na putu Pritina - Kosovo Polje, u neposrednoj blizini poljoprivredne
kole, dva civila su poginula, a jedan teko povreen. Bombardovane su
panevaka rafinerija nafte i kragujevaka Zastava.
52
Projektili NATO eksplodirali su 13. aprila na samo 30 metara od VMA

u Beogradu, a oko 20 bolesnika je povreeno.
NATO je 14. aprila izvrio masovni zloin nad civilnim
stanovnitvom, gaajui kolonu od 400 albanskih izbeglica, koji su se
vraali svojim kuama sa graninih prelaza sa Albanijom. Na putu akovica
- Prizren, ubijena su 72, a ranjeno 35 Albanaca, akovakih i prizrenskih
izbeglica, meu kojima je bilo mnogo ena i dece.
Projektili su pali na Rakovicu, gde su oteene mnoge fabrike i
stambene zgrade, kao i na Pritinu, Kurumliju, centar Kragujevca,
predajnik RTS-a na Ovaru i Kruik u Valjevu. Sruen je most preko
Zapadne Morave u selu Jasika, kod Kruevca.
Novosadska rafinerija stradala je 15. aprila, a teko je oteen most
izmeu Kovina i Smedereva. Na udaru su bili i Valjevo, Rudnik,
Aranelovac, Guevo i Subotica.
Azotara i Petrohemija u Panevu pogoeni su 16. aprila. Pored
ciljeva irom Srbije, projektili su padali i na mete po Crnoj Gori u
Podgorici, Danilovgradu i Tuzima.
Sutradan na meti su bili vojno-civilni aerodrom Ponikve kod Uica,
manastir Fruka Gora, valjevski "Kruik", Sremska Mitrovica i Beograd.
Zgrada Izvrnog vea Vojvodine u Novom Sadu pogoena je i teko
oteena 18. aprila.
Kukavice NATO ubile su 19. aprila trogodinju Milicu Raki iz
Batajnice. Aleksinac je sutradan ponovo bio na meti, kada je razoren i centar
Kurumlije, oteena metalna industrija Metalac, Elektrodistribucija,
Dom zdravlja i okolni stambeni objekti. Oteena je bolnica u
Novopazarskoj Banji, a vie kua sravnjeno je sa zemljom.
U bombardovanju Paneva do temelja je unitena su mnoga preduzea
i postrojenja.. Ni je pretrpeo velika razaranja u kojima je jedno lice
poginulo. Razorena su stambena naselja, Duvanska industrija, fabrike i
eleznike stanice. Oteen je drumski most u Donjoj Bistrici kod Nove
Varoi, a pet radnika je povreeno.
Izbegliko Majino naselje kod akovice bombardovano je 21. aprila,
kada je poginulo pet osoba. Poelo je razaranje poslovnog centra Ue na
Novom Beogradu, odakle su emitovale program radio i televizijske stanice.
NATO je pokuao 22. aprila da bombardovanjem zvanine rezidencije
izvri atentat na predsednika SRJ, to je teroristiki in bez presedana u
civilizovanom svetu.
Monstruozni zloin NATO je izvrio 23. aprila, kada je u podmuklom
nonom bombardovanju zgrade RTS u Aberdarevoj ulici u Beogradu
poginulo petnaestak radnika na njihovim radnim mestima.
53
Radovan Radevi
Ni je ponovo bio na meti 24. aprila kada je centar grada pogoen sa

16 projektila, dok je bombardovanjem na podruju Leskovca oteeno oko
500 kua. U Jadru su ispaljena 24 projektila na planinu Guevo i oteen
planinarski dom, gde su bile smetene mnogobrojne izbeglice, a uniteni i
televizijski releji i veliki antenski stub.
Rafinerija nafte u Novom Sadu je 25. aprila jo jednom
bombardovana. eeljev most u Novom Sadu sruen je 26. aprila.
Kurumlija je opet gaana, pa se broj poginulih civila popeo na 17, stradala
je metalna industrija Metalac i drugi pogoni, a oko 2.000 radnika ostalo je
bez posla.
Masakr u reiji NATO dogodio se 27. aprila, kada je u bombardovanju
Surdulice poginulo vie od 20 civila, od kojih 12 dece, dok je vie od 150
metana povreeno. Gaani su mostovi na Labu kod Mileeva, na Ibarskoj
magistrali, na Kosanici kod Kurumlije i most 25. maj koji povezuje
Baku Palanku i Ilok.
Put i pruga u Ibarskoj klisuri u delu od Kraljeva do Rake oteena je
na vie mesta, do temelja je porueno 50 kua, razoreno je oko 500 domova
u upriji, Hala sportova, zgrada Elektrodistribucije, robne kue, dve
srednje i jedna osnovna kola, vrtii i lokali.
Tomahavk demokratija nastavljena je bombardovanjem romskog
naselja u Prizrenu 28. aprila, kada su poginula etiri lica, od kojih su tri
rtve bila deca. Oteena je deija bolnica i porodilite Kliniko bolnikog
centra (KBC) Dragia Miovi.
Uniten je novi most na Savi kod Ostrunice i repetitor u Krnjai,
rezervoari Jugopetrola u Poegi. Na udaru su bili novosadska rafinerija i
Novi Pazar, Smederevo, Poarevac, Podgorica, Ruma i Bar.
NATO je unitio 29. aprila Sarajevski most u Grdelikoj klisuri.
Zlikovci su za saobraaj onesposobili mostove na Ibru i na Dunavu kod
Beke. Gaan je toranj na Avali, antenski stub u Bori i releji irom Srbije na Frukoj Gori, Ovar Gobelji i Crnom Vrhu.
Stara zgrada Republikog MUP u centru Beograda bombardovana
je 30. aprila, a na udaru su se nali i Ministarstvo odbrane i Generaltab.
Gaana je varo Murino izmeu Andrijevice i Plava u Crnoj Gori, kada je
pet lica poginulo, a osam osoba povreeno.
Kod Luana 1. maja, pogoen je na mostu autobus Ni ekspresa.
Poginulo je 47 putnika, a 16 lica tee povreeno. Sruen je Trsteniki most
na Zapadnoj Moravi, a poginulo jedno lice. Gaani su Trstenik i tehniko
remontni zavod u aku.
Prilikom bombardovanja Valjeva 2. maja povreene su 34 osobe, a
razaranjem Kruika bez posla je ostalo oko 7.000 radnika.
Most na Moravi sruen za vreme Nato bombardovanja.
54
Bombardovanje Murina
U NATO bombardovanju Murina poginuli su uenici osnovne kole
Petar Dedovi - Miroslav Kneevi (ll), Olivera Maksimovi (ll) i Julijana
Brudar (9), radnik iste kole Vuki Vuleti (47), penzioner Manojlo
Komatina (67) i domaica Milka Koanovi. Ukupno estoro od kojih troje
dece.
NATO je, bez pravnog osnova, odnosno protivno Povelji UN, bez
odgovarajueg odobrenja Saveta bezbednosti, bombardovao SRJ, koja kao
suverena i meunarodno priznata drava nije bila u sukobu ni sa jednom
lanicom NATO saveza. NATO savez nije bio ovlaen da oruanom
upotrebom sile reava krizu na jednom delu suverene drave lanice UN,
smatra Ministarstvo odbrane u aktu koji je potpisao pukovnik Miroslav
Samardi, naelnik Odseka za upravne i imovinsko-pravne poslove i
zastupanje.
NATO savez je 78 dana bombardovanja neselektivno unitavao i
razarao, pored vojnih, i civilne objekte. Kao posledica bombardovanja
poginulo je oko 2.000 civila, od ega oko 300 dece, odgovaraju iz
Ministarstva odbrane, naglaavajui da sistem protivvazdune odbrane kao i
sistem javljanja i uzbunjivanja nije mogao u potpunosti da funkcionie, jer
je bio ometan od satelita NATO, a radarski sistem vojske je ukljuivan
povremeno i kratko zbog opasnosti od otkrivanja i unitavanja.
U vreme NATO bomardovanja u Murinu se nije nalazila ni jedna
jedinica vojske niti vojni objekti koji bi mogli predstavljati NATO cilj.
Takoe, Murino svojim geografskim poloajem nije predstavljalo ni
strateku, a ni taktiku taku od znaaja za VJ niti je imalo bilo kakve veze
sa teritorijom Kosova i Metohije.
Sirene su 30. aprila 1999. godine u gradu na Moravi, po ko zna koji
put, oglasile vazdunu opasnost. Kao i mnogi drugi hitali su za poslovima,
koje je ivot nametao, i Trsteniani Nadeda Petrikovi i Dejan orevi. I
ba kad su se nali na starom gvozdenom mostu trstenikom, iznad
Trstenika su se obruili NATO avioni. Raketnim projektilima razorili su
most i u trenu odneli ivote Nadede i Dejana. Toga dana grad na Moravi
ostao je bez mnogih krovova, prozora i izloga. Od snane eksplozije
oteeni su hram Svete Trojice i crkveni zvonik, a rastresena je i zgrada
Skuptine optine. Na mestu starog mosta izgraen je novi, ali ne onako lep
kao to je bio pre bombardovanja. Hram Svete Trojice ponovo blista starim
sjajem, popravljen je i zvonik, samo to u susedstvu i dalje u pukotinama
stoji zgrada Skuptine optine.
55
Radovan Radevi
Najznaajniji datum u novijoj istoriji Varvarina je 30. maj 1999.

godine kada je u nedelju na dan verskog praznika Svete Trojice i velike
nedeljne pijace, oko 13h i nekoliko minuta, sa etiri projektila bombardovan
most na Velikoj Moravi od vazdunih snaga NATO pakta. Prilikom
bombardovanja poginulo je 10 ljudi, 17 teko, a vie desetina lake ranjeno.
Raketiranje elektropostrojenja u Obrenovcu, Kostolcu i u okolini

Bajine Bate i hidroelektrane Peruac uzrokovalo je raspad elektromree.
Porueni su mostovi na Rasini i Junoj Moravi, izazvan poar u rafineriji
nafte u Novom Sadu. Napadnut je autobus kraljevakog Autotransporta, a
dvoje dece ostalo je bez noge.
Krvavi pir nastavljen je 3. maja bombardovanjem autobusa akovica
prevoza kod Savine Vode, na putu Pe - Kula - Roaje, kada je 20 graana
poginulo, dok su 43 lica povreena. Ponovo je na udaru bila Televizija Novi
Sad.
56
Sramni napad NATO je izvrio 5. maja, namerno bombardujui kod

Uroevca grki humanitarni konvoj, ije je kretanje bilo unapred najavljeno
i koji je bio vidljivo obeleen.
elezniki most kod Vatina na pruzi Beograd - Bukuret sruen je 6.
maja. Pogoena su skladita Jugopetrola i Energogasa. Napadnut je niki
aerodrom, gaane instalacije "Jugopetrola" kod Negotina.
Ni je ponovo bio na udaru 7. maja, kada je 14 osoba poginulo, dok je
oko 70 povreeno. Stradao je i grki konzulat. NATO je ponovo sa grafitnim
bombama nasrnuo na Elektroprivredu Srbije, ostavljajui vei deo Srbije u
mraku.
U bombardovanju kineske ambasade u Beogradu 8. maja tri lica su
poginula. Na udaru su bile zgrade Generaltaba, Ministarstva odbrane,
Vlade Srbije, saveznog MUP i hotela "Jugoslavija". Na meti su bili radio i
televizijski repetitori na Kosmaju i Rudniku.
Humanitarni konvoj iz Rumunije gaan je 9. maja. Razorena je pota
u Uicu, oteen Dom zdravlja, a ponovo je na meti bio valjevski "Kruik".
Dve ulice potpuno su izbrisane sa mape Medoevca kod Nia, posle
bombardovanja tog sela 10. maja. Do temelja je porueno 20 kua, a vie od
100 je onesposobljeno za stanovanje. Prilikom bombardovanja industrijske
zone aka brojne kue poruene su do temelja. Na meti su bili "Prva iskra"
u Bariu i televizijski i radio predajnik na Crvenom selu kod Subotice.
NATO se obruio na Ni 11. maja, kada su povreeni potpredsednik
Socijalitike partije Srbije Duan Matkovi i potpredsednik Vea republika
Savezne skuptine Gorica Gajevi. Oteen je elezniki most kod itorae,
bombardovani mostovi u Grdelikoj klisuri. Sruen je most na Limu u
Murinu. Bombardovan je Vladiin Han i most na Junoj Moravi, a ivot su
izgubila dva lica.
NATO je Ni gaao i 12. maja, kada je 14 civila je povreeno, a
sutradan je ponovo bombardovana zgrada Televizije Novi Sad.
Kolone civila bombardovane su 14. maja u Korii kod Prizrena, kada
je od kasetnih bombi ivot izgubilo vie od 100 albanskih civila, uglavnom
ena, dece i staraca. NATO je koristio termovizuelne bombe koje posle
udara razvijaju visoku temperaturu i do 2.000 stepeni Celzijusa, tako da
mogu i kamen da spre.
Rudarsko-topioniarski basen Bor, jedan od najveih rudnika bakra u
Evropi, bombardovan je 15. maja.
Trafostanica Rudarsko-topioniarskog basena "Bor" bombardovana
je 16. maja.
57
Radovan Radevi
Srueni most u Novom Sadu
Pogoena kineska ambasada

Ambasada, smetena u Novom Beogradu, pogoena je sa tri projektila
- juni deo zgrade pogodile su dve rakete, jedna posljednji sprat, a druga
prizemlje. Trei projektil sruio je prizemlje i podrum zapadnog dela
ambasade, koja je bila vidno obeleena kao objekat od diplomatskog
znaaja. Unitene su i pomone zgrade u dvoritu ambasade, kao i
automobili koji su tu bili parkirani, a velika oteenja pretrpeli su objekti u
blizini, posebno zgrada "Energoprojekta" i stambeno-poslovni centar
"YBC" (JU biznis centar). Tadanja Savezna vlada je sutradan saoptila da
je "zgrada diplomatskog predstavnitva NR Kine u Novom Beogradu bila
vidno obeleena i izdvojena od ostalih najbliih objekata, to ukazuje na
jasnu nameru agresora". "Napad na diplomatsko predstavnitvo NR Kine u
Beogradu predstavlja i napad na principijelnu politiku NR Kine privrenu
zatiti Povelje UN i meunarodnog prava, odlunu u suprotstavljanju
agresiji NATO-a na SRJ i zalaganju za njeno hitno i bezuslovno
zaustavljanje", navedeno je u tadanjem saoptenju. NATO je grubo naruio
suverenitet Kine, istaknuto je u izjavi kineske vlade 8. maja 1999, u kojoj je
izraen najotriji protest povodom bombardovanja kineske ambasade,
prethodne noi, u Beogradu. NATO akcija je "grubo krenje suvereniteta
Kine i nerazumno krenje Beke konvencije o diplomatskim odnosima i
normama meunarodnih odnosa", navedeno je u tom saoptenju, u kome je
bombardovanje kineske ambasade u Beogradu okarakterisano kao "presedan
u diplomatskoj istoriji".
58
Razorena Kineska Ambasada u Beogradu

Pogoena su postrojenja "Jugopetrola", trafostanica u krugu
smederevskog "Sartida 1913", rezervoar benzinske pumpe na
Zrenjaninskom putu. U Gori na Kosmetu raketirani su televizijski repetitor,
fabrika lekovitog bilja, farma ovaca i magacin hrane.
U napadu na Bor 17. maja poginulo jedno lice. Sruen nadvonjak na
auto putu Beograd - Ni. Na Preevo ispaljeno 12, a na Leskovac tri
projektila. Novi napadi na Batajnicu, Fruku Goru, Smederevo, Veliku
Planu, Prahovo, Ponikve i Gnjilane. Bombardovane su kragujevake
"umarice" i unitene kupole koje su simbol stradanja 7.300 nedunih
rtava Drugog svetskog rata.
NATO je sa dva projektila gaao skladite "Jugopetrola" na ukarici, a
na meti je bio i Surin. U napadu na valjevski "Kruik" jedno lice poginulo, a
13
povreeno.
U
bombardovanju
borskog
"Jugopetrola" jedno lice poginulo.
Neprijateljske rakete otetile su Duvansku
industriju, tampariju "Nova Jugoslavija" i autobusku
stanicu u Vranju. Raketiran most na Junoj Moravi u
Vladiinom Hanu, gde su oteene kue, kole, vrti,
a pogoen je i most kod Velikog Oraja.
Prilikom
bombardovanja
Gnjilana 19.
maja poginula su etiri civila, a 16 je lake
povreeno. Kliniko bolniki centar "Dragia
Miovi" u Beogradu NATO je bombardovao 20.
maja i ubio trojicu bolesnika i jednog radnika, a ranio
59
Radovan Radevi
vie pacijenata. Razorena je Neuroloka klinika, a od eksplozije demolirane

i zgrade Centra za deje plune bolesti i tuberkulozu i Ginekolokoakuerska klinika.
Zlikovci su kazneno-popravni dom u Istoku poeli da bombarduju 21.
maja, usmrtivi desetine zatvorenika i radnika te ustanove. Termoelektrane
"Drmno" kod Kostolca i "Kolubara" u Velikim Crljenima, kao i rejon oko
hidroelektrane Bajine Bate takoe su bile na meti zloinaca. Neprijatelj je
koristio specijalna visokoprovodna vlakna za izazivanje kratkih spojeva.
Bombardovani su ciljevi u okolini Beograda, Lipovica, Rakovica,
Resnik, Batajnica i ire podruje Avale, a sa dva projektila pogoeno je
skladite "Jugopetrola" u Radnikoj ulici.
Bombardovani su Sombor, Sremska Mitrovica, a ispaljeno je najmanje
30 projektila na civilne objekte irom Kosmeta, kao i na civilni aerodrom
Ponikve.
irom Kosmeta 22. maja ispaljeno je oko 100 projektila. Oteene su
mnoge kue u Somboru, uniten most na Starom Begeju kod Starog Dvora,
na abac je baeno 10 bombi, granatirani Maki i Bora.
Termoelektrana Obrenovac ponovo je bombardovana 23. maja. U
akovici ivot je izgubilo jedno, a ranjeno 29 ljudi.
Elektroenergetska postrojenja kod Kostolca, Novog Sada i Nia 24.
maja ponovo su pogoena, ime je graanima uskraena mogunost da
zadovolje najelementarnije ivotne potrebe za vodom, hlebom i leenjem.
Nova zgrada republikog MUP-a u Beogradu pogoena
je 25. maja. Na meti NATO bili su dalekovodi obrenovake
termoelektrane. Raketiran je emisioni centar Radio Beograda
u Zveki kod Obrenovca, Maki i Batajnica. U okolini Kraljeva
oteeno vie kua. Izvreni su estoki udari po Novom Pazaru, kao i po celom Kosmetu. Na meti su bili Obrenovac, Maki, Batajnica, Rakovica, MUP u ulici Kneza Miloa u Beogradu. Gaan je predajnik RTS i Radio Jugoslavija u Zvekoj kod
Obrenovca.
Razaranje elektrana
Specijalni rat protiv stanovnitva ovde je nastavljen na kraju drugog
meseca rata u mraku, a opet, na specifian nain, potpuno transparentno.
Beograani su no izmeu nedelje i ponedeljka (22-23. maj) proveli bez
struje i vode, poto je NATO bombardovao praktino tri dana uzastopno razornim projektilima gaao elektroenergetska postrojenja u Novom Sadu,
Niu i Drmnu kod Kostolca. Dopisnik Bete iz Poarevca javio je da se oko
2.30 iznad podruja kostolake termoelektrane "Drvno" video jak bljesak,
60
nakon ega je nestala struja u Poarevcu, Kostolcu i okolnim mestima. U

Niu su neposredno nakon nestanka struje prekinute telefonske veze.
Elekroprivreda Srbije (EPS) saoptila je u ponedeljak da je uspostavljanje
funkcionisanja elektroenergetskog sistema veoma oteano, jer je "avijacija
NATO-a unitila pet najznaajnijih prenosnih kapaciteta". Unitenje tih
prenosnih kapaciteta izbacilo je iz pogona i najvee proizvodne objekte
hidroelektranu "erdap", HE "Bajina Bata", termoelektrane u Obrenovcu,
Kostolcu i "Kolubaru A". Graani su pozvani da racionalno koriste struju
zbog opasnosti od novih tehnikih poremeaja. To je bio etvrti put od
poetka agresije na Jugoslaviju da NATO onesposobi elektroenergetski
sistem Srbije, ali ovog puta su pored grafitnih koristili i razarujue
projektile. U Radio Lazarevcu agenciji Beta je reeno da je prilikom napada
na "Kolubaru" povreeno 13 radnika termoelektrane. Isti izvor potvrdio je
da su u napadu, korieni i razarujui projektili. Gradsko saobraajno
preduzee saoptilo je da je jedan projektil pao i na tramvajsku prugu koja
prolazi neposredno pored skladita i da zbog toga ujutru nee biti saobraaja
na linijama. Bez struje su bili Ni, Kraljevo, abac, Panevo, Subotica,
Poarevac, Kostolac, aak, Uice, Smederevo, Poega, Poarevac,
Leskovac, Kurumlija, Blace i Parain. Delimino napajanje elektrinom
energijom imaju Sremska Mitrovica, Valjevo, Ruma, Batoina i Jagodina.
Snabdevanje vodom u Beogradu bilo je oteano poto su postrojenja
vodovoda ostala bez struje, a grad se snabdevao vodom iz postojeih
rezervi. Dolo je do kratke nestaice hleba. Srpska ministarka zdravstva
izjavila je da je taj totalni nestanak struje bio ugrozio 1000 bolesnika
podvrgnutih operacijama, 4000 bolesnika kojima je potrebna dijaliza, decu u
inkubatorima.
Tri lica su poginula, a dva ranjena u bombardovanju Kosovske
Vitine 26. maja. Gaan je i civilni aerodorm "Slatina". Ponovljen je napad
na zgradu televizije Novi Sad.
Najmanje dva civila su poginula, a 10 lica povreeno u napadu na
Aleksinac 27. maja. Ispaljeno je sedam projektila na privatne kue i
industrijsku zonu grada. Pogoene su trafostanice u Letanima i u
Beanijskoj Kosi. Prilikom bombardovanja enovakog mosta na Jablanici
kod Lebana tri osobe su poginule.
Sa vie od 10 projektila gaan je centar uprije 29. maja. Na
Kosovsku Vitinu baene su 22 bombe. Oteene su eleznika i autobuska
stanica, dve robne kue i pogon "Froteksa" u Uicu, televizijski predajnik i
Ponikve, Vrac, Kurumlija i centar Novog Sada.
NATO je 30. maja sruio most na Velikoj Moravi kod Varvarina.
ivote je izgubilo najmanje 11 civila, a tee povreeno 40 ljudi. Pogoena
je specijalna bolnica za tuberkulozne bolesnike, Staraki dom, dva paviljona
61
Radovan Radevi
u centru za izbeglice u Surdulici, a ivote je izgubilo najmanje 17 dece i

nemonih staraca. Kod Prizrena je bombardovan novinarski konvoj, a tom
prilikom ranjeno je nekoliko lica, meu kojima i filozof Danijel ifer.
Oteen je i most kod Vladiinog Hana, bombardovan Aleksinac,
Sombor, Sremska Kamenica, okolina Uroevca, Pritina, obrenovaka
termoelektrana, Rakovica, Bubanj Potok, Avala, Jakovo, Zveka i
Stubline.
Zlikovci su 31. maja raketirali privatne kue u Ripnju i Volginoj ulici
na Zvezdari. Poginula je jedna osoba, dok je devet lica povreeno. Na meti
je bio i predajnik Radio Beograda u Zvekoj kod Obrenovca, po ko zna koji
put su na udaru bila elektroenergetska postrojenja, a projektili su padali i po
rejonu sela Velika Motanica.
Uniteno je i teko oteeno vie od 100 grobova i nadgrobnih
spomenika na pravoslavnom groblju u Pritini.
NATO je ponovo bombardovao Novi Pazar 1. juna, a od bombe koja
je pala na jednu stambenu zgradu poginulo je 13. ljudi.
Zlikovci su 2. juna raketirali glavnu gasnu stanicu u Srbobranu,
posle ega su bez osnovnog energenta ostali svi vitalni gradski sistemi.
Pogoen je predajnik RTS izmeu Srbobrana i Siriga, sruen je repetitor
Televizije Kraljevo na planini Kotlenik, a u selu Lipe kod Smedereva
NATO je pogodio privatnu kuu i ranio dvoje dece. Pogoeni su objekti
puta Beograd - Ni, most na Jesenici i nadvonjak pruge Velika Plana Mala Krsna. Na udaru NATO bili su i Kurumlija i Meroin kod Nia.
Mesna zajednica "Ravna reka" u optini Despotovac raketirana je sa
etiri projektila 3. juna. Sruen je most na Belom Drimu koji povezuje
akoviku optinu sa orahovakom i prizrenskom.
Vandali i ubice NATO obruile su se i na mnoge druge civilne ciljeve
u Kragujevcu, Uicama, Vranju, Kraljevu, Kruevcu, Pritini... Manja ili
vea oteenja pretpreli su Peka patrijarija, manastiri Rakovica, Vojlovica
kod Paneva, Novo Hopovo i iatovac na Frukoj Gori, Svetog Nikole i
Svete Petke kod Kurumlije, crkve u Vranju, Leskovcu, Vladiinom Hanu,
kao i hramovi Svetog Marka i Svete Trojice u Beogradu.
Beei od bombi NATO, Srbiju je od poetka agresije napustilo blizu
800.000 ljudi, uglavnom Albanaca, a jo 200.000 spas je potrailo u
umadiji, Vojvodini i drugim krajevima republike.
Od poetka agresije bombardovano je oko 200 gradova i naselja.
Tovari po meunarodnom pravu zabranjenih kasetnih bombi baeni su 60
puta. Oteeno je 20 bolnica i 40 drugih zdravstvenih ustanova.
Ubijeno je na hiljade civila, a mnogo vie nedunih graana postali su
invalidi. Razoreno je na stotine kola, obdanita, fabrika, privrednih i drugih
62
civilnih objekata, kao i na desetine mostova, puteva, eleznikih pruga i

aerodroma.
Okonanje bombardovanja i povlaenje VJ i MUP-a

Nakon angaovanja finskog predsednika Martija Ahtisarija kao
posrednika, Rusija je angaovala svog diplomatu, Viktora ernomirdina,
a SAD Stroba Talbota. Novi predlog, njih trojica su lino odneli u Beograd
Miloeviu. Miloevi je na nagovor ernomirdina pristao na taj
kompromis, koji je predviao prekid rata, pod uslovom da se srpske jedinici
i civilna administracija povuku sa Kosova i Metohije i ustupe mesto KFORu, jedinicama OUN pod komandom NATO-a i UNMIK-a, meunarodne
policije.
Savezna skuptina, Kontakt grupa, G8 i konano, vojne delegacije
Jugoslavije i NATO-a, koje su pregovarale u Kumanovu su usvojili predlog,
pa su operacije prekinute. Bombardovanje je trajalo ukupno 78 dana.
Poslednji gaani cilj na Kosovu je bila kasarna u Uroevcu, na koju je
u sredu, 10. juna oko 19.35 sati ispaljeno pet projektila. Nakon toga nije
bilo napada, ve samo preletanje aviona NATO nad Kosovom, rekao je
deurni u pokrajinskom centru za obavetavanje.
Kumanovski sporazum
Kumanovski sporazum je vojno-tehniki sporazum izmeu
Meunarodnih bezbednosnih snaga (KFOR) i vlada Jugoslavije i Srbije.
Strane ovog Sporazuma potvruju dokument koji je finski
predsednik Ahtisari podneo predsedniku Miloeviu, a koji su odobrili
Narodna skuptina Srbije i Savezna vlada SRJ dana 3. juna 1999, koji
ukljuuje razmetanje na Kosovu i Metohiji oko 45.000 vojnika, mahom iz
zemalja NATO-a pod pokroviteljstvom Organizacije ujedinjenih nacija,
efikasnog meunarodnog civilnog i bezbednosnog prisustva. Strane dalje
konstatuju da je Savet bezbednosti spreman da usvoji rezoluciju koja je u
postupku, u vezi sa ovim prisustvima. Poslanici Srpske radikalne stranke su
glasali protiv ponuenih reenja. Sporazum je u Narodnoj skuptini
Republike Srbije usvojen pre svega glasovima koalicije SPS-JUL i Srpskog
pokreta obnove.
Dravni
organi
vlada
Savezne
Republike Jugoslavije i
Republike Srbije shvataju i saglasni su da meunarodne bezbednosne snage
(KFOR)
budu
rasporeene
po
usvajanju
rezolucije
Saveta
bezbednosti UN iz take 1., da neometano funkcioniu u okviru Kosova i
63
Radovan Radevi
Metohije i da budu ovlaene da preduzimaju sve neophodne akcije u cilju

uspostavljanja i odravanja bezbednog okruenja za sve graane Kosova i
Metohije kao i da na drugi nain obavljaju svoju misiju. Oni su dalje
saglasni da potuju sve obaveze iz ovog sporazuma i da olakaju
rasporeivanje i funkcionisanje ovih snaga.
Kasetne bombe
NATO je Srbiji dostavio podatke o lokacijama u Srbiji gaanim
kasetnim bombama 1999.
Predstavnik NATO-a predao je danas ambasadoru Srbije u NATO-u
podatke o lokacijama na teritoriji Srbije na kojima su kasetne bombe
zaostale iz NATO bombardovanja 1999. Podaci vae za itavu teritoriju
Srbije, ukljuujui Kosovo i Metohiju, a dokument sadri koordinate
lokacija na koje je baeno vie od 1.000 kasetnih bombi.
Kasetne bombe su 1999. ubile na desetine civila, tokom napada na
Ni, ali i na brojne druge lokacije u Srbiji, naroito na Kosovu i Metohiji.
U Ministarstvu inostranih poslova, kom je prosleen dokument, kau
da je dostavljanje tih podataka rezultat njihove diplomatske aktivnosti,
poete poetkom godine. Bratislav orevi, ambasador u MIP-u, izjavio je
za B92 da e dostavljanje podataka doprineti reavanju veoma ozbiljnog
problema koji Srbija ima s tim bombama.
"Podaci su primljeni uz pismo iz sedita NATO-a, koje je potpisao
jedan od pomonika generalnog sekretara NATO-a. Podaci su dati u obliku
koordinata, geografske irine i duine, s brojem baenih bombi. Iz toga se
moe videti da je ukupno oko 1.080 kasetnih bombi baeno na teritoriju
Jugoslavije, na 219 lokacija", kae orevi.
orevi istie da su pri dostavljanje podataka Srbiji mnogo pomogle
i kampanje za objavljivanje podataka o kasetnim bombama. "Ono to je
verovatno pomoglo, pored te nae akcije, je da su se mnoge lanice NATO-a
i meunarodne i nevladine organizacije javno zainteresovale i vodile
kampanje protiv upotrebe kasetne municije. Nai strunjaci treba da
analiziraju te podatke, da ih stave na mapu i da se izvri izvianje tih
lokacija da bi se ustanovilo gde se tano nalaze", kae on.
Najvea opasnost od kasetnih bombi je u tome to jedan broj ne
eksplodira pri prvom kontaktu, ve moe da eksplodira godinama kasnije.
Tokom NATO bombardovanja su od kasetnih bombi poginule 22, a ranjeno
je vie od 55 osoba, civila.
Srbiji je za potpuno ienje terena od posledica NATO
bombardovanja potrebno vie od 35 miliona amerikih dolara i pomo
64
meunarodne zajednice, izjavio je jue direktor Centra za razminiranje Petar

Mihajlovi.
Mihajlovi je Meunarodnom radiju Srbija rekao da je problem
neeksploridarnih ubojitih sredstava kojima je NATO avijacija gaala
poloaje u Srbiji veliki i specifian i da ne moe biti reen bez finansijske
pomoi meunarodne zajednice, prenela je Beta.
Minska polja se jo nalaze na povrini od oko jedan i po kvadratni
kilometar, a sumnja se da se neeksplodirane kasetne bombe jo uvek nalaze
na povrini od oko 23 kvadratna kilometra, rekao je Mihajlovi.
On je dodao da se sumnja da se na 43 lokacije u Srbiji nalaze 63
avionske bombe u zemlji, na dubini veoj od pet metara.
Mihajlovi je naveo da je u toku pretraivanje obala reka Dunava i
Save na povrini od est miliona i 618.000 kvadratnih metara, kako bi se na
12 poznatih lokacija precizno utvrdile pozicije na kojima se nalaze
neeksplodirane avionske bombe.
Taj projekt finansira Evropska agencija za rekonstrukciju sa oko 2,6
miliona evra. U toku su i radovi na ienju kasetnih bombi sa civilnog dela
aerodroma u Niu sa povrine od oko 704.000 kvadratnih metara, rekao je
Mihajlovi.
Dodao je da je sredstva za taj projekt obezbedila Vlada Rusije, koja je
za ovu godinu za akcije na uklanjanju mina u Srbiji ukupno izdvojila est
miliona dolara.
Mihajlovi je naveo da predstoji i dubinska kontrola povrine vojnog
magazina u Parainu u kojem se 2006. godine dogodila eksplozija, i
podsetio da je Vojska Srbije sa povrine uklonila sva neeksplodirana
sredstva i time spreila stradanje civila.
U Parainu, meutim, tek predstoji temeljita dubinska provera
terena, rekao je Mihajlovi.
Srbija je meu malobrojnim zemljama, poput SAD, Kine, Rusije ili
Pakistana, koja nee potpisati konvenciju o zabrani kasetnih bombi,
najznaaniji sporazum o razoruanju u ovoj deceniji. Razlog za to propust
u radu Ministarstva spoljnih poslova.
Meutim, najveu manu tog procesa predstavlja injenica da zemlje
koje su u prolosti najee koristile kasetne bombe i u skladitima uvaju
najvee koliine ovog oruja nee staviti svoj potpis na konvenciju. Meu
njima su SAD, Rusija, Kina, Pakistan, Indija, Izrael, ali i Srbija.
Na Srbiju je tokom bombardovanja NATO 1999. baeno, kako se
veruje, gotovo 350.000 komada kasetne podmunicije od koje je poginulo ili
ranjeno najmanje 100 ljudi. I pored toga, na konvenciji iz Osla, koju e
potpisati sve bive jugoslovenske republike i Albanija, izostae potpis
zvaninog Beograda.
65
Radovan Radevi
Kasetne bombe na selo Koria na Kosovu - preko 100

poginulih
NATO avioni su u etvrtak navee pogodili selo Koriu na kosovskom
podruju, bacivi 8 kasetnih bombi koje su pobile najmanje 100 kosovskih
albanskih izbjeglica, veinom ena i dece. To je jedan od najgorih zloina
od kako je poeo SAD NATO rat protiv Jugoslavije prije sedam nedelja.
Ovo selo, blizu grada Prizrena, oko 65 km jugozapadno od Pritine, je
bilo preplavljeno stotinama albanskih izbeglica koji su pobegli u ume i
brda pre 10 dana, kada je poelo sve jae NATO bombardovanje ovog
podruja. Izbeglice su ostale u Korii preko noi na putu natrag prema
svojim kuama.
Svaka kasetna bomba isputa do 200 bombica koje se rasprskavaju po
irem podruju sa eksplozivnim dejstvom. Upotrebljavaju se protiv oklopnih
ili peadijskih jedinica i jedna takva bomba moe pobiti stotine ljudi. Udar
sa osam takvih bombi na tako malo selo je napravilo uarenu pusto od
kua.
Jedan albanski izbeglica je rekao da je sedam lanova njegove
porodice poginulo u tom napadu. Novinarski izvetai koji su dovedeni u
Koriu iz Pritine opisali su uasan prizor izgorelih i raskomadanih tela po
irem krugu, i mnoga od njih jo i dalje plamsaju od niza eksplozija.
Predstavnici NATO-a su u poetku demantovali ikakvo znanje o
zloinu u Korii, ali su priznali daje ta okolina bila pod tekim zranim
udarima te noi, i koritenje kasetnih bombi da bi navodno razbili srpske
peadijske jedinice. To je bilo najjae nono bombardovanje od kako je
poeo rat, sa 679 napada, veinom na Kosovu. Drugi napadi su prekinuli
elektrino napajanje u tri najvea srpska gradaBeogradu, Niu i Novom
Sadu.
Neodazivanje vojnih obaveznika i regruta na odsluenje

vojnog roka, prodor sekti u vojsci i montiranje ubistava
kao vid slabljenja odbrambene moi
Opte je poznato domaoj javnosti iz vojnih izvora da se nije odazvao
velikih broj regruta na odsluenje vojnog roka u 2005. god., ak njih oko 23
000. Neodazivanjem vojnih regruta obrazloeno je injenicom, izmeu
ostalog, zbog osiromaenja vojske, nedostatkom materijalnih sredstava koji
su odraz i posledica ukupnog drutvenog raskola, pada drutvene
proizvodnje, devalvacije morala zbog dobijanja ratova a gubljenja teritorija
za zelenim stolom, zbog loe spoljne diplomatije itd.
66
Meutim, razlozi su mnogo dublji i sloeniji.

Naime, u razbijanju nae drave primenjeni su svi oblici rata. U nau
vojsku je ubaena svojevrsna peta kolona u ruhu Jehovinih svedoka
koje su odavno proizvele i lansirale strane obavetajne slube, CIA i druge, i
vatikanska kuhinja. Naveemo samo neke fragmente statuta i propagande
Jehovinih svedoka:
hvataju se razoarane, razvedene i osobe sa labilnim karakterom i
deca razvedenih roditelja.
takve osobe se ubeuju i besplatno im se daju asovi oko est
meseci sa svim propagandnim materijalom da njihova vera ne valja, da treba
promeniti krv i veru, da postoji samo jedan njihov Bog tzv. svetski
univerzum, da ne treba nositi oruje, da ne treba sluiti vojsku i da se ne
treba braniti makar ti neprijatelji okupirali i oduzeli teritoriju i na istoj
uspostavili svoju vlast. Sutina ideologije Jehovinih svedoka je
prepoznatljiva: u sudnjem asu, kad je najpotrebnije, izbaciti iz borbenog
stroja najjai i najmlai deo oruanih snaga.
Narkomani su problem, ne samo nae vojske i naeg drutva, nego
celokupne svetske zdravstvene organizacije.
Izbegavanje sluenja vojnog roka od strane zagovornika sluenja
civilnog vojnog roka i od strane sabotera, dezertera, neradnika i spavaa koji
zamenjuju dan za no, koji provode vreme u kafiima gde se sipa droga,
treba u korenu sasei, na vreme, od malena, strunim predavanjima i
ispravnom ideologijom i, na kraju, sankcionisati i kanalisati zakonskom
procedurom.
Indokrimirani, zavedeni i pogreno vaspitani vojni regruti veliaju
demokratiju stranih zemalja, a opte je poznato da je to tzv.
kvazidemokratija, da Amerika, Velika Britanija i druge alju svoje vojnike
da okupiraju tue teritorije zbog njihovih imperijalistikih ciljeva i da
njihovi vojnici suludo ginu zarad navodno, velikih ideala da se sloboda
brani daleko od svojih domova (izjava predsednika Bua prilikom
okupacije Iraka).
Drastina je razlika izmeu morala naih oruanih snaga i njenih
pripadnika koje vode odbrambeni rat i onih stranih oruanih snaga koje
vode osvajake i agresivne ratove. Na kraju, svi moramo biti jednaki pred
zakonom i niko ne sme imati privilegiju, da neko slui redovno vojni rok, a
neko civilno, a svi oni koji sabotiraju, izbegavaju sluenje vojnog roka i koji
sarauju sa neprijateljem moraju odgovarati i prema njima, i prema svakom
drugom, primenie se zakonodavna, sudska i izvrna vlast.
67
Radovan Radevi
Potpisivanje sporazuma prolaska stranih oruanih snaga

kroz nau teritoriju i njihovo korienje naeg ukupnog
teritorijalnog prostora
Svedoci smo da je gospodin Vuk Drakovi, ministar spoljnih poslova
SCG, potpisao i odobrio stranim oruanim snagama da mogu bez ikakve
naknade i odgovornosti da prolaze, traftaju kroz na ukupan teritorijalni
prostor i da koriste nae kapacitete u neogranienom vremenu.
Bilo ko da je to potpisao, i uz bilo ije odobrenje, to je retko vien
presedan.
Naime, ako je to uraeno i odobreno da NATO snage prolaze i koriste
nau teritoriju zbog nekih kompenzacija i ustupaka da se nae oruane snage
vrate i instaliraju na nae teritorije na Kosovu i dr. gde su sada prisutni strani
protektorati koji kontroliu nau teritoriju, u tom sluaju to ima logike i
opravdanja.
Meutim, prolazak NATO snaga kroz nau zemlju i korienje nae
teritorije to nije samo prolazak ve to je svojevrsna vojna i svakojaka
okupacija:
ko zna koliko e snaga Amerikanci i njihova alijansa da dovuku i
stacioniraju na nau teritoriju
ko zna koliko e dugo te snage da se zadre na naoj teritoriji, kako
e da se rasporede i ta e sve da kotroliu, najverovatnije e nam odreivati
kakva i kolika nam sme biti vojska i policija, kome e biti naklonjen
predsednik drave, da li istoku ili zapadu, ta smemo a ta ne smemo da
proizvodimo itd.
ko zna kad e i da li e ikad, da napuste nau teritoriju.
Najverovatnije to je ona njihova tzv. zavrna faza okupacije nae
zemlje, odnosno ulaska njihovih kopnenih trupa na nau teritoriju bez
ispaljenog zrna baruta nakon njihove prve faze vazdune agresije iz 1999.
god.
Drugi, vrlo bitan aspekt posmatranja ovog problema je injenica da je
eventualni prolazak NATO snaga kroz nau i u naoj teritoriji vrlo tetno i
opasno po nau bezbednost i po nau spoljnu diplomatiju.
Naime, NATO snage e biti objekat napada od strane teroristikih
organizacija svuda tamo gde budu stacionirane, i u objektima gde se budu
nalazili i u infrastrukturama koje budu koristili, a to sve na naoj teritoriji.
Da vas samo podsetimo, ta su teroristi uradili u Madridu sve dok novi
premijer panije nije povukao svoje oruane formacije iz Iraka, zatim
teroristiki napadi u Londonu, Beu, Rimu, Njujorku itd.
68
Na kraju, podjednako vaan argument je injenica da,

ako bi se odobrilo korienje naih prostora NATO snagama,
pokvarili bismo odnose sa tradicionalnim istonim
prijateljima, Rusijom, Kinom i Indijom jer bi posredno
pomogli njihovim protivnicima da zauzmu bolje i povoljnije
teritorijalne pozicije i na taj nain bi mi, svesno i nesvesno,
naruili blokovsku vojnu ravnoteu. U eventualnom sukobu
izmeu Istoka i Zapada opet bi projektili padali na nau
teritoriju i na nae graane.
Vuk Drakovi i Medlin Olbrajt

Vuk Drakovi, voa
Srpskog pokreta obnove, je
Olbrajtovoj poljubio ruku kao
znak dentlmenske utivosti
koji ga je lako izloio gnevu
Miloevieve propagande. Iza
otvoreno prozapadne strategije opozicije stajalo je uverenje
da se srpsko javno mnjenje
nee moi obmanuti paranojom koju su podsticali i proreimski mediji i da e verbalni
napadi na opoziciju izazvati
javno nezadovoljstvo koje e
kulminirati u masovnim protestima protiv reima (Dragoljub Miunovi u
Da li su mogui fer izbori, Vreme, 21. avgust 1999.god.). Meutim,
izostao je oekivani revolt u odbranu opozicije. Umesto toga javno
pokazivanje prozapadnih oseanja samo je dalo snagu lovu na vetice u vidu
NATO plaenika.
Prizori Drakovieve intimnosti sa gospoom Olbrajt stalno su se
ponavljali na srpskoj dravnoj televiziji, esto usporeni i praeni vulgarnim
insinuacijama. Januara 2000., Ivan Markovi, jedan od lidera JUL, rekao je
da: Graani Srbije, a i moni voajeri iz sveta, ovih dana uivo gledaju basnu o tunjavom vuku i zlom prasetu (Drakovi eli sebe da promovie u
plaenog izdajnika, Politika, 10. januar 2000. god.). Istoga dana, u uvodniku Borbe (odmah pretampanom u Politici) pisalo je:
Tako su se sreli Vuk Drakovi i Medlin Olbrajt. On, sa nadom da
mu ona i njena vlada mogu omoguiti da doe na vlast politikim ili
nasilnim putem, u zavisnosti ve od toga koji bude ocenjen kao bri i
69
Radovan Radevi
efikasniji. A Medlin Olbrajt s nadom da je nala igraa koji e pristati da

amnestira NATO u ime srpskog naroda, dakle interes je obostran. Drakovi
oekuje vlast i nudi amnestiju. Olbrajt oekuje amnestiju i nudi vlast. Dva
ista ravnopravna i prljava interesa." (Odabran da amnestira NATO od zloina, Politika, 10. januar 2000).
Afera Pancir u vojsci, afera Mobtel, Kofer afera,

korupcija dravnih organa i organizovani kriminal
U najnovije vreme, u jeseni 2005. god. nau zemlju potresa afera
Pancir, odnosno, pokuaj pljake nae Savezne drave od strane saveznog
ministra odbrane Prvoslava Davinia u saradnji sa privatnim dobavljaem
vojne opreme Milom Dragiem i njihovim lancem.
Naime, gospodin Davini i njihov lanac oficira potpisali su i odobrili
nabavku vojne opreme u vrednosti od 300 miliona evra od privatnika i
preduzetnika Mila Dragia. To su uradili u momentu kada su ratovi zavreni,
kada se vojska redukuje i smanjuje i kada je naa drava u tekoj
ekonomskoj situaciji, kada je u obnovi poruene infrastrukture nakon
bombardovanja od 1999. god. i nakon desetogodinjih sankcija. Cifra od
300 miliona evra je iz nauno-fanstastinih filmova i ovom prilikom
pohvaljujemo i odajemo priznanje Mlaanu Dinkiu koji je rasvetlio i
spreio realizaciju tzv. tetnog ugovora po dravu, u iznosu od najmanje 100
miliona evra.
U celom sluaju afere Pancir, postavlja se pitanje, i vrlo je
simptomatino, zato su crnogorski predstavnici Filip Vujanovi, Svetozar
Marovi i Milo ukanovi stali u odbranu smene ministra Davinia i ostalih
koji su uestvovali u ovoj aferi. Najverovatnije, neko je od pojedinaca i iz
Crne Gore i iz Srbije trebao da se debelo obogati, i obezbedi za ceo ivot i
za narednu generaciju. Moda uzroke pogibje Pavla Bulatovia, treba traiti
i istragu usmeriti u slinom pravcu. Naime, moda pokojni Pavle Bulatovi
jo tada nije hteo i nije eleo da potpie neto tako slino i tako tetno po
dravu, kao to je to uradio Davini, i kotalo ga je ivota.
U aferi Pancir spreena je pljaka drave, a u aferi Mobtel drava
je oteena za nekoliko stotina miliona eura. Vlasnici i rukovodioci Karii
su pobegli iz zemlje i za njima je raspisana meunarodna poternica.
U aferi Kofer poznata je sprega predstavnika dravnih organa i
organizovanog kriminala. To e dalja istraga pokazati i rasvetliti.
70
Mlaan Dinki
Mlaan Dinki (Beograd. 20.
decembar 1964) je srpski politiar i
predsednik stranke Ujedinjeni regioni
Srbije. Bio je ministar ekonomije i
regionalnog
razvoja
u
vladama
Republike Srbije od 2007. do 2011., i
ministar finansija od 2004. do 2006. Na
mesto predsednika G17 Plus je doao
septembra 2006. kao jedini kandidat za
to mesto, posle nesuglasica sa
dotadanjim predsednikom Miroljubom
Labusom.
Dinki je roen 20. decembra
1964. godine u Beogradu. Zavrio je
Prvu ekonomsku kolu u Beogradu
1983. Diplomirao je na Ekonomskom
fakultetu u Beogradu 1988. gde je i
magistrirao 1993. sa ocenom 10. Od
1990. dr 1993. je radio na Ekonomskom fakultetu kao asistent-pripravnik, a
od 1993. do 2000. i kao asistent na predmetu Teorija i planiranje privrednog
razvoja. Pored toga je zavrio i muziku kolu, odsek za klavir. Kao
srednjokolac je svirao u rok grupi Monetarni udar.
Jedan je od osnivaa je i koordinator Grupe 17 od 1997. dr 1999. kada
je postao izvrni direktor organizacije. Kada je ova NVO prerasla u stranku,
Dinki je postar njen potpredsednik, a 2006. predsednik. Od 2000. do 2003.
je bio guverner Narodne banke Jugoslavije, odnosno Narodne banke Srbije.
Specijalizovao se u inostranstvu, gde je radio i kao predava - USIA
Programme (SAD), Bergakademie Freiberg - Fakultat fur WirtschaftsWissenschaften (Nemaka), Limburgs Universitair Centrum, Faculteit
Toegepaste Economische Wetenschappen (Belgija). Meunarodni centar za
ekonomska istraivanja (ICER) u Italiji i Univerzitet Kornel (SAD).
Glavne oblasti istraivanja Mlaana Dinkia su visoka inflacija i crna
finansijska trita, makroekonomske implikacije deficita javnih finansija i
merenje efikasnosti upotrebe resursa.
Za ministra finansija, u prvoj vladi Vojislava Kotunice. izabran je 3.
marta 2004. Nakon prekida pregovora o pridruivanju Srbije Evropskoj
uniji. Dinki i nekoliko ministara iz G17 su potpisali kovertirane ostavke
koje bi bile aktivirane ako se do oktobra 2006. ne nastave pregovori Kako
71
Radovan Radevi
pregovori nisu nastavljeni, Dinki je podneo ostavku. Na vanrednim

parlamentarnim izborima 21. januara 2007. G 17 plus je prela cenzus i
uestvovala je u pregovorima o formiranju nove vlade. Za ministra
ekonomije i regionalnog razvoja u drugoj vladi Vojislava Kotunice izabran
je 15. maja 2007.
Nakon vanrednih parlamentarnih izbora u 7. jula 2008. ponovo je
izabran za ministra ekonomije i regionalnog razvoja u vladi Mirka
Cvetkovia.
Maja 2010. formirao je stranku pod nazivom Ujedinjeni regioni
Srbije.
Februara 2011. nakon to je premijer Mirko Cvetkovi pokrenuo
postupak za njegovu smenu, Dinki je podneo ostavku na mesto
potpredsednika Vlade i ministra ekonomije i regionalnog razvoja,
Nedeljnik Vreme" ga je proglasio za linost godine 2002.
Oenjen je Tatjanom Dinki.
Dinki je zavrio muziku kolu (odsek za klavir), svira gitaru i
komponuje. U svojoj muzikoj karijeri bavi se razliitim anrovima. Najvie
sarauje sa Kikijem Lesendriem, ali je komponovao i za metal bend ora
Davida, saraivao sa Bobanom Rajoviem, Tijanom Dapevi, Denanom
Lonareviem, Draganom Kojiem Kebom, a posao i zadovoljstvo spojio u
bendu ''Monetarni udar'', u kom je krajem devedesetih svirao sa
ekonomistima Boidarom eliem i Goranom Pitiem. "Novac u rukama"
bio je najvei hit ovog benda. Autor je osam pesama na Kikijevom albumu
"Mesec na vratima", meu kojima su "Te noi smo se potukli zbog nje",
"Kako si lepa" i "Uvek te avo nae lake nego ja" koje su se uvrstile meu
najsluanije pesme u 2009. godini.
Karijera
Mlaanu Dinki je 2000. godine postao guverner Narodne banke
Jugoslavije, kao najmlai guverner u istoriji Narodne banke.
Pod Dinikievim upravljanjem, inflacija je smanjena sa 113% u 2000.
na oko 12% u 2003. godini a devizne rezerve su porasle sa manje od 300
miliona na vie od 3,3 milijarde dolara. Dinar, jedna od najnestabilnijih
valuta u svetu, konano se stabilizovao, a tednja koja je iznosila samo 30
miliona evra u momentu kada je Dinki preuzeo funkciju guvernera u
novembru 2000. godine, poveala se vie od trideset puta tokom njegovog
mandata.
Sledee, 2001. godine, odustaje od najavljenog postupka za povraaj
novca koji je za vreme Miloevia izneen na Kipar.
Za samo nekoliko godina, Dinki je povratio poverenje graana u
bankarski sistem Srbije. Dinkiev najhrabriji potez bila je odluka, doneta u
72
januaru 2002. godine, o zatvaranju propalih banaka, ukljuujui i 4 najvee

banke u Srbiji.
Od 2004. do novembra 2006. godine Mlaan Dinki je bio ministar
finansija i po prvi put u svojoj istoriji, Srbija je 2005. godine imala
budetski suficit. Prvi put u istoriji Srbije, 2006. godine ostvaren je viak u
budetu od dve milijardi evra. Srbija je u 2006. godini privukla rekordnih
4,5 milijardi dolara direktnih stranih invasticija, tri puta vie od prethodnog
rekorda postignutog u 2005. godini. Uvoenje poreza na dodatu vrednost i
smanjenje poreza na dobit preduzea na 10 odsto bili su deo Dinkievih
reformi kojima je postignuto znaajno poveanje poreskih prihoda drave,
kao i smanjenje sive ekonomije.
Ministar ekonomije i regionalnog razvoja postao je 2007. godine, a
nakon parlamentarnih izbora 2008. izabran je i za potpredsednika Vlade
Republike Srbije. Stvaranje uslova za odrivi ekonomski RAZVOJ je
zadatak koji je postavio kao ministar ekonomije, i na tom putu radi na
zavretku procesa privatizacije u Srbiji, - sveobuhvatnoj reformi i
pojednostavljenju privrednih propisa, smanjenju ekonomskih razlika izmeu
Beograda i ostatka zemlje, a kao najvei uspeh pripisuje mu se dovoenje
Fijata u kragujevaku Zastavu.
Mlaan Dinki je od 2007. do 2010. godine bio na elu Skijakog
saveza Srbije. Skijalita u Srbiji sada su rame uz rame ski centara irom
Evrope. Modernizacija skijalita i unapreenje turizma u Srbiji, za koji se
Dinki zalae dovelo je do priliva sve veeg broja turista zbog ega se
Srbija uvrstila u evropsku listu napoznatijih ski centara.
Drugaije je preformulisao tezu od autora Radovana Radevia koji se
svojevremeno kandidovao za republikog poslanika Srbije kada je rekao
"protiv takozvane beogradizacije". ta to znai. To znai svi porezi koji se
slivaju bilo gde u bilo kojoj optini treba da o njihovoj potronji odluuje
lokalna samouprava, a ne centralizovana vlast u Beogradu. Naime, Dinki je
to kasnije rekao, treba da se izvri decentralizacija vlasti, odnosno
ravnomerni razvoj Srbije,
15. decembra 2002. godine, G17 Plus se registruje se kao politika
stranka. Mlaan Dinki bio je jedan od osnivaa i potpredsednik stranke
dogodine, kada je, posle ostavke Miroljuba Labusa izabran za predsednika
16. maja 2010. godine, Dinki osniva politiki savez nacionalnih,
regionalnih i lokalnih stranaka, udruenja graana i pojedinaca, pod
nazivom Ujedinjeni regioni Srbije (URS). Ideja URS je da omogui irok
politiki prostor za one koji svojim iskustvom, predlozima i aktivnostima
ele da doprinesu uspostavljanju moderne i evropski ureene Srbije.
Od feburara 2011. godine, vie nije na mestu potpredsednika Vlade i
ministra ekonomije i regionalnog razvoja. Marta 2011. godine, Dinki
73
Radovan Radevi
postaje ef poslanike grupe Ujedinjenih regiona Srbije u Skuptini Srbije.

Sa Ujedinjenim regionima Srbije, maja 2011. godine, poeo je da prikuplja
potpise graana za decentralizaciju Srbije. Sa prikupljenih vie od pola
miliona potpisa, URS je izdejstvovao usvajanje dva veoma vana zakona, o
finansiranju lokalne samouprave i o javnoj svojini. Izmenama i dopunama
zakona o finansiranju lokalnih samouprava, optine i gradovi irom Srbije
dobile su duplo vei budet, a Zakonom o javnoj svojini vraena im je
imovina. URS se zalae i za direktan izbor gradonaelnika, a jedan je od
glavnih zagovornika ukidanja partokratije.
Miljenje autora je da je Dinki smenjen iz Vlade bez argumenata u
takozvanoj rekonstrukciji Vlade samo zato to je otkrio Kofer aferu,
Pancir aferu i aferu Kari.
Nagrade
Nedeljnik "Vreme" je Dinkia proglasio za linost godine 2002. zbog
zasluga na mestu guvernera NBJ. Dobitnik je priznanja "Najevropljanin
2006. u oblasti ekonomije koje dodeljuju Evropski pokret i Prva evropska
kua. Iste godine Mlaanu Dinkiu je dodeljena i Svetosavska nagrada. U
oktobru godine u Vaingtonu mu je uruena nagrada za najboljeg ministra
finansija u svetu za 2006. godinu u izboru asopisa Euromoney".
Glasovima posetilaca EM portala u izboru za ministra reformatora 2008.
godine proglaen je za linost koja je najvie doprinela reformama u Srbiji
od 2000 godine na ovamo. Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj
mu je dodelila nagradu Reformator godine 2009. zbog doprinosa stvaranju
povoljnijeg okvira za poslovanje u Srbiji.
Kontroverze
U politikoj karijeri je imao nekoliko neispunjenih obeanja i netanih
izjava. 29. marta 2004. godine Dinki je podrao zakon o pomoi hakim
optuenicima.
U decembru 2010. Dinki je priznao da su njegove garancije da e
svaki graanin dobiti najmanje hiljadu evra bile neistinite kako bi koalicija
dobila vie glasova. Rad na mestu ministra finansija u vladi Vojislava
Kotunice obeleila je i afera Nacionalne tedionice 2005. u kojoj je novac
Stare devizne tednje poveren novoosnovanoj privatnoj banci.
74
Sjaj i beda sportske mafije u dravnoj zajednici Srbije i Crne

Gore
Svetski priznati i poznati eksperti sport svrstavaju u jednu od
najprofitabilnijih aktivnosti, to potvruju i zvanini statistiki pokazatelji.
Znaaj sporta za stanje i zdravlje nacije razvijene zemlje sveta vide
kao prioritet i ovu oblast postavljaju u sam vrh dravnog interesovanja u
nacionalnim strategijama razvoja. Dobro je poznat i istraen pozitivan uticaj
sporta na rast i razvoj dece i omladine, kao i znaaj sportskih aktivnosti na
odravanje i unapreenje zdravlja. Na socijalnom planu sport predstavlja
faktor integracije na svim nivoima od porodice do drave. Zbog toga svet
prepoznaje pravo na sport kao jednu od elementarnih ljudskih prava, dok se
nai politiari prema ovoj oblasti ponaaju laiki, ignoriui sve te vrednosti
vrlo esto i tetoinski i zbog sitnosopstvenikih interesa.
Odbrana dravnih interesa upravo zavisi od zdrave sportske nacije da
se deca i omladina sklone od poroka kao to su drogiranje, puenje,
pijanstvo i minuarenje.
Dravna oligarfija je ili neobavetena, ili ostavlja utisak potpune
nezainteresovanosti ak i za takva pitanja kakvo je oigledan kriminal u
sportu. Do njihovih svesti jedino dopiru informacije o uspesima naih
sportista koji mogu da budu dobar povod i njih i politiara za zajedniko
slikanje i za linu medijsku afirmaciju politiara (primer kampanje Borisa
Tadia za predsednika i Vlada Divca, raniji primer pokojnog inia koji je
traio, da mu dou u goste, nacionalnu reprezentaciju Srbije i Crne Gore na
elu sa selektorom Peiem ali su ovi odbili to gostoprimstvo itd).
Dakle, sportski uspesi se ne doivljavaju od strane politiara kao cilj
od prvorazrednog nacionalnog i dravnog znaaja nego kao element
permanentne predizborne kampanje i kao sredstvo koje slui obezbeenju
to dueg opstanka na vlasti.
Za ovu priliku samo jo da obrazloimo kako je i na polju sporta
vrhuka separatne politike Mila ukanovia i Filipa Vujanovia prilikom
osvajanja titule svetskog prvaka u vaterpolu nae dravne reprezentacije
2005. godine u Tunisu, estitala samo delu vaterpolista iz Crne Gore, a
ostalima ne. Suvian je svaki komentar.
Poto ovaj politiki rad ima konkretan zadatak, a to je borba protiv
separatista svake vrste i ima za cilj ouvanje dravne zajednice, ovom
prilikom neemo se baviti visokim kriminalom u sportu, pljakanje sportista
od sportskih tajkuna gde je umean sam vrh dravnog rukovodstva, pljake i
bogaenje na raun naroda, mafijako organizovanje i funkcionisanje,
pustoenje, gde se enormne cifre koje su izdvojene za sport iz saveznog
75
Radovan Radevi
budeta prilivaju i razlivaju u depove raznih menadera i tajkuna, zatim

ubistvo predsednika Fudbalskog Saveza SCG Branka Bulatovia itd. O
svemu ovome moete pronai u knjizi koju je izdao Tabloid od januara
2006. godine Sjaj i beda sportske mafije.
Politika duplih standarda i svrenog ina

Amerika je do sada, svuda gde je izvrila agresiju i okupaciju tuih
teritorija, primenjivala duple standarde na taj nain sto je krila rezolucije
UN, njene odredbe o humanosti i ovenosti, kao i odredbe enevske
konvencije.
Naime, Amerika, prvo, bombarduje neku zemlju, zatim je okupira,
poubija i obogalji stanovnitvo, uspostavi na toj teritoriji svoju vlast i
protektorat, a onda se nametne kao spasilac humanitarnim aktivnostima, a
izginulo i obogaljeno civilno stanovnitvo pravda kao kolateralna i
nenamerna teta. U naem sluaju to je bombardovanje civilnog voza u
Grdelikoj klisuri, bombardovanje mosta u Varvarinu na pazarni dan,
bombardovanje civilnog autobusa na Stubici izmeu Pei i Roaja,
bombardovanje bolnica u Beogradu, bombardovanje civilne zgrade u
Novom Pazaru, bombardovanje zgrade RTS u Beogradu, bombardovanje
turistikih objekata na Kopaoniku, bombardovanje mosta u Murinu u Crnoj
Gori gde je poginulo estoro dece.
U svim ovim sluajevima, i uopte, prilikom agresije na Jugoslaviju,
samo civilnih rtava izbrojano je, nezvanino, oko dve hiljade.
Prema tome, meunarodni sud, ako postoji, a najverovatnije to je sud
jedne velesile, Amerike, on bi trebao jednako da sudi svim poiniocima
zloina, bez obzira odakle su i ko su.
Meutim, ameriki naredbodavci brutalne agresije na nau zemlju, ne
podleu Hakoj optunici i oni su nedodirljivi, dok nai oficiri i pripadnici
oruanih snaga, koji su asno branili svoju zemlju i svoje stanovnitvo, ne
alei svoje ivote, moraju u Hag. To je politika duplih standarda.
Na kraju, za tubu koju je podnela naa zemlja protiv desetak zemalja
NATO alijanse, radi naknade materijalne tete, koja se procenjuje na
nekoliko stotina milijardi dolara, kao i za naknadu tete za rtve od agresije,
meunarodni sud se obratio nenadlenim, navodno, zbog toga to ne postoji
tzv. aktivna legitimacija.
Naime, Haki tribunal ima zadatak da opravda ameriku
agresiju pred svetskom javnou i suenje naim oficirima
nije suenje samo njima, ve se namerava da se okrivi naa
zemlja, da smo mi, navodno, izazvali rat, a ne oni, tako da bi
Amerika, i ostale zemlje koje su uestvovale u
76
bombardovanju, skinule svoju odgovornost za agresiju i

poniavanja civilizacije.
Velikai, proklete im due, na komate razdrobie carstvo...

Gospodine ukanoviu, sada u najnovijim eskalacijama iptarskog
terorizma i iridentizma od sredine marta 2004. god. nad preostalim ivljem
srpskog naroda na Kosovu, Vi ste se opet latili teme u najteem trenutku i
pokreete pitanje razdruivanja Srbije i Crne Gore i pokuavate na preac da
sprovedete u delo unapred zacrtano razbijanje dravne zajednice, ak i
mimo tog Vaeg famoznog referenduma. Od koga biste se Vi, gospodine
ukanoviu, odvojili? Od samoga sebe. Kome bi Vi stavili carine i granice,
samom sebi? iji bi Vi postali predsednik, ako bi Vam, eventualno, uspelo
da otcepite Crnu Goru iz dravne zajednice?
Moda sanjate o uniji Albanije, Hrvatske i Duklje.
Neka Vam je na ast to to radite, ali nemojte se deklarisati u ime svih
Crnogoraca za otcepljenje, pogotovo nemojte zastupati interese dravljana
Crne Gore, ma gde oni iveli.
Velikai, proklete im due na komate razdrobie
carstvo, srpske sile grdno satrijee; velikai, trag im se utro,
raspre sjeme posijae grko, te s njim pleme srpsko otrovae;
velikai, grdne kukavice, (primedba: pokuavaju da izbace
dravljane Crne Gore kao kukaviije jaje), postadoe roda
izdajice. O prokleta kosovska veero. O Miloe, ko ti ne
zavidi? Velianstvo viteke ti due nadmauje besmrtne
podvige divne Sparte i velikog Rima. Nada nema pravo ni u
koga do u boga i u svoje ruke; nadanje se nae zakopalo na
Kosovo u jednu grobnicu. (iz Gorskog Vijenca, poglavlje
Skuptina o Malome Gospoinju na Cetinju.)
Zavetavanje vlasti
U Srbiji je, bolje biti prosjak nego car. Svuda je tako, umre car, doe
drugi, njega ubije trei, treega svrgne etvrti, dok petoga ne svrgne esti i
tako ide redom dok je careva i carstava.
Najgore je kada nema careva ni cara, ni kraljevstava ni kralja, ni
vlasti ni vladara, nego sam pust i rasputen narod, kakav je na spreman da
svakoga olako prihvati za cara i gospodara, i da ga jo lake zbaci i odree
ga se kao gubavca.
77
Radovan Radevi
Tui carevi i kraljevi ne dadoe nam da osnujemo svoje kraljevstvo i

carstvo. Najvea milost careva poinjala je i zavravala se time da meni,
velikom upanu daju da vladam ovim narodom, s kojim oni sami ne mogu
izai na kraj, jer nas nikada ne mogu pokoriti ni priznati nas za sebi ravne.
Treba im neko ko e umesto njih da se bake sa ovim pustim vrletnim
narodom, da im kupi vojsku za ratove, ubire poreze i da ih kao veliki
neprobojni ivi zid uva od drugih naroda na granicama carstva.
ta je drugo naa istorija nego istorija neprekidnog postavljanja i
svrgavanja vladara, bezbroj pokuaja da se uspostavi vlast i drava.
(poruke Stefana Nemanje naumoru Rastku Nemanjiu.)
Su im ete iza pred Miloa..."

Moje pleme snom mrtvijem spava, suza moja nema roditelja, ne
prima ni plaa ni molitve; u ad mi se svijet pretvorio. Crni dane, a crna
sudbino! O kukavno Srpstvo ugaeno.
Vjero prava, kukavna siroto! Strano pleme, doklen e spavati?
Vraja sila odsvud oklopila; da je ie brata u svetu da poali, ka da bi
pomoga (misli se na lou i izdajniku spoljnju diplomatiju Gorana
Svilanovia, izdaja Rusije i drugih prijateljskih zemalja).
Kugo ljudska, da te bog ubije! Ali ti je malo po svijeta te si svojom
zlou otrovala (primedba: i roenu brau zavadila) no si otrov adske svoje
due i na ovaj kamen izbljuvala?
Vii posla cara opakoga, koga avo o svemu ui:
Bog vas kleo, pogani izrodi, to e turska vjera meu nama?
Kuda ete s kletvom praedovskom? Su im ete iza pred Miloa i
pred druge srpske vitezove, koji ive doklen sunca grije. Isklati se braa
meu sobom, a krvinici jaki i opaki.
78
Na tron sjedi nepravo uzeti, ponosi se skiptrom krvavijem

Vaa ukupna petnaestogodinja vladavina moe se okarakterisati kao
separatna, razbijaka, referendumaska i antisrpska.
Gospodine ukanoviu, i svi ostali separatisti, niija nije gorela do
zore, pa nee ni Vaa!
Priznavanje nezavisnosti Kosova su podnele albanske partije u parlamentu DUI, DPA i Nova demokratija. Za rezoluciju je glasalo 85 od 102 prisutna poslanika, od kojih je 16 bilo uzdrano, a samo jedan protiv. Vladajua koalicija, predvoena VMRO-DPMNE podrala je predloenu rezoluciju
smatrajui da se na taj nain doprinosi dobrosusedstvu i regionalnoj stabil79
Radovan Radevi
nosti. Opozicione partije bile su protiv, tvrdei da nisu zatieni nacionalni i

dravni interesi, jer nije u potpunosti zavreno obeleavanje granice izmedu
Makedonije i Kosova.
Priznavanje nezavisnog Kosova od strane Crne Gore

Dana 09.10.2008. godine oko 19h Crna Gora je priznala nezavisnost
Kosova.
Crna Gora je priznala nezavisnost Kosova. Tu odluku donela je kasno
veeras vlada Crne Gore na sednici koja je zapoela oko 12:00 sati.
Nakon sednice Vlade, odluku o priznanju Kosova, novinarima je saoptio ministar inostranih poslova Crne Gore Milan Roen. Roen je kazao
da ova odluka nije iznenaenje ni za iru javnost jer je ranije ve saopteno
da je to u skladu sa zatitom i promovisanjem nacionalnih interesa i da je u
skladu sa evroatlanstkim putem Crne Gore."
Roen je istakao da je prizanje Kosova dio tih obaveza i izrazio nadu da
e graani razumeti da je to u njihovom interesu i od vitalne vanosti za
interes Crne Gore. Crnogorski ef diplomatije je izjavio i da se nada da e
javnost i politiari Srbije shvatiti da ova odluka nije upuena protiv interesa
Srbije jer Crna Gora takvo neto ne bi nikada uradila.
On je izrazio uverenje da e odluka Crne Gore i Makedonije, koja se
oekuje tokom noi, doprineti stabilnosti regiona.
Sednica crnogorske Vlade prekinuta je oko 16:00 asova jer su se
lideri prosrpskih opozicionih stranaka i Pokreta za promjene sastali sa
premijerom Milom ukanoviem traei da crnogorska vlada odustane od
priznanja nezavisnoti Kosova.
ukanovi je ostao pri ranije izreenim stavovima o neophodnosti donoenja ove odluke.
Lideri prosrpskih opozicionih stranaka nakon susreta sa ukanoviem
ocenili su da e priznanje nezavisnosti Kosova dovesti do destablizacije
politikih prilika u Crnoj Gori, kao i do naruavanja odnosa sa Srbijom.
Lider Pokreta za promjene Neboja Medojevi novinarima je
saoptio da je ambasador Crne Gore u Srbiji - Anka Vojovodi, ve
proglaenja personom non grata.
U toku zasedanja, zgradu crnogorske Vlade uvali su brojni pripadnici
specijalnih jednica policije.
Priznanje 48 zemalja: Od proglaenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo 48 zemalja -22 od 27 lanica EU, 22 od 26 lanica NATO, 31 od 47 lanica Vijea Evrope, 33 od 56 lanica OEBS i sve lanice G-7, kazao je Roen.
80
Organizacija i delovanje albanske mafije

Nikom nije jasno kako su SAD i NATO odobrili da se teroristima
poveri usluga Kosovskog zatitnog korpusa kome su date sve tvorevine
ozloglaenog zlikovca i kriminalca Sulejmana Selimija (zvani Sultan) i to
posle napada Al-Kaide na Ameriku 11. septembra 2001. godine.
iptarski terorizam odnosno albanska mafija povezana je sa AlKaidom i na Kosovu i Metohiji postoji ogranak Al-Kaide. Meunarodna
mrea islamskog terorizma je opasna, dobro organizovana, veliko-albanska,
separatistika, teroristika, kriminalno organizovana, generator nasilja,
etnikog ienja, terora i kriminala na Kosovu i tu teroristiku kriminalnu
organizaciju zvanino finansira meunarodna organizacija i iptarska
dijaspora.
Velikoalbanski separatisti, teror i kriminal i islamski estremisti
koriste KZK (Kosovsko zatitni korpus) kao izvanrednu masku za svoje
nedozvoljene teroristike i kriminalne aktivnosti i etniko ienje kao
izuzetnu i pouzdanu zatitu od krivine odgovornosti.
Kosovski zatitni korpus se moe okarakterisatu kao prva legalna
teroristika, mafijaka organizacija. Koliko je politika SAD-a dvolina,
prljava i destabilizujua na KiM i nedobronamerna prema Srbiji i Srbima
pokazuje injenica da je u 2006. godini, i pored kriminalnih teroristikih
dela, ova teroristika organizacija, odnosno njihov komadant Sulejman
Selimi (zvani Sultan) okoreli ubica, kriminalac, dobio ameriku pomo od
450 hiljada dolara, tim parama SAD nagrauje KSK za ubijanje Srba i
etniko ienje.
Meunarodna mrea islamskog terorizma na KiM i Albanije je leglo
terorizma, etnikog nasilja i kriminala. Agim eku je kriminalac svetskih
razmera. On deluje sa komadantom KSK Sulejmanom Selimijem (Sultan).
Sledi dugaak spisak terorista pripadnika KZK.
Brigadni general Rahman Rama, krijumar oruja, Kadrija Kastrati,
brigadni general, Taijev obavetajac, zatim tu je Naum Kadriju, Selim
Krsni, brigadni general aktivnosti Haima Taija, Musa Jaari, Skender
abani, direktor bolnice u Uroevcu, krijumar oruja u Makedoniji
(pokrie mu je medicinska oprema), Dabir arku, diler droge, jedan od
efova mafije na regionalnom nivou u KZK.
Posebnu panju zasluuju Taijevi obavetajci, Veselj Haliti, Ismet
Hoda koji deluju u zoni Kosovske Mitrovice. Bekim uti, voa teroristike
kriminalne grupe elat, Azis Keljmendi, Ismet Osmani, Zeka
Nedmendin (dri kafi Viva u junoj K. Mitrovici), Nuredin Ljutaku,
komadant garde za brzo reagovanje, jedan od najvanijih komadanata u
KZK, veoma uticajan u Dreninom regionu, Rahman Rama, komadant
81
Radovan Radevi
PTG-5, Taijev obavetajac. Sadat Pertuzi, pripadnik specijalnih snaga

OVK. Deladin Geci, poverljivi obavetajac Haima Taija. Gani Imeri,
komadant OVK u Vuitrnu, zamenik komandira KZK u Vuitrnu. Isak
Muslimi poznat kao komadant irkozi.
Pojedini visoki oficiri pripadnici KZK, sarauju sa islamskim
teroristima, vehabijama, mudahedinima i Al-Kaidom. Regrutni centri svih
terorista nalaze se u stotinama novopazarskih damija i nekima u
Makadoniji, Albaniji, Bosni, iju izgradnju finansiraju arapske zemlje, bivi
efovi obavetajnih tajnih slubi OEBS-a. Tomas Geml je izjavio da je
Kosovo najvei potencijalni rezervoar dihada. On smatra da e na Kosovu
buknuti arite ogromnih razmera.
Terorista broj jedan, Agim eku, bivi oficir JNA, sada vojni mozak
albanskog pokreta, kao bivi oficir u Hrvatskoj u akciji Oluja, poio
zverstva nad Srbima, postao vojni komadant UK, zatim prevoenjem u
zatitni komadantski korpus Kosova, njihov komadant, a zatim predsednik
vlade. Njegovim postavljenjem na mestu predsednika vlade Kosova,
Drenika grupa je zatitila svoje kriminalne teroristike aktivnosti.
Agim eku zavrava svoje poslove u Preevu, Bujanovcu, Medvei,
preko komadanta Sulejmana Selimija (zvani Sultan) povezan sa
kriminalnim strukturama iz Albanije sa Ismetom Osmanijem, zvani Curi,
diler droge za Zapad i Evropu, kao i sa Zonom auijem. Albancem za
kriminal za promet orujem, sarauje sa Kadrijem Veselijem, Davidom
Halitijem, Redepom Halitiem, Redepom Seljimijem. U vreme privremene
vlade Haima Taija 1999. godine bio je komadant nacionalne garde
Kosova. Redep Selimi sarauje sa Ekremom Avdijom, voom
mudahedinske jedinice, Abi Bekir Sidik, predvodnikom vehabija u junoj
Kosovkoj Mitrovici kao i sa Al-Kaidom Haim Tai, lider Drenike grupe
zajedno sa Ramuem Haradinajem, sretao se sa Bin Ladenom kod
predsednika Albanije Salije Berie.
Rusten Mustafa, zvani Remi, bio je komadant operativne zone LAB
u OVK-a, sprovodio je teror nad Srbima i iptarima koji nisu bili lojalni.
Oni su kidnapovani potom odvoeni u zatvore zatim im ivim uzimali
organe koje su prodavali u zapadne zemlje za debele pare (tzv. uta kua).
Nakon dolaska mirovnih snaga na Kosovo, Rusten Rama je formirao
teroristike grupe Skivteri, Bil i Crvena ruka, iji su pripadnici
kidnapovali, ubijali preostale Srbe na podruju Pritine i Podujeva. Agim
eku u septembru 1999. god. unapreuje Rustem Rama u in general
majora i postavlja ga za komadanta RTG-5 LAB. Takoe lan drenike
grupe je teak ratni zloinac Fatmir Ljimaj, koji je direktno odgovoran za
likvidaciju 100 Srba. Tu su Samir Ljutaku i Redep Selimi. Tu su jo iz
Drenike grupe Ljatif Gai i Idriz abani. Gai je bio komadant vojne
82
policije OVK u zoni LAB i izdavao nareenja za kidnapovanje i likvidaciju

Srba. Uhapen je od strane KFOR-a i UNMK-a. Meunarodni sud u Pritini
osudio ga je na kaznu zatvora od 10 godina.
Idriz abani, bivi penzionasani oficir JNA, komadant 152. brigade
OVK-a, uestvovao u mnogim akcijama i ubistvima Srba i MUP-a Srbije.
Sahid Jaadin, bavio se vercom oruja, heroina i prostitucijom.
Politiki voa i obavetajac Haima Taija, Gafur Adilji koji se
predstavlja kao Hekuran Aslani i lano kao Valjdet Vardari, deluje oko
Skoplja, Tetovara i Gostivara, orujem ga snabdeva Dafer Haljimi zvani
Kravata.
Londonski list Observer jo avgusta 1999. je pisao da Kosovo
ivi u strahu i anarhiji albanskih bandi i mafije jer Ujedinjene nacije i KFOR
ne ele da uspostave red. Na Kosovu je zavladao haos i teror. Kosmet je
postao evropska Kolumbija. Jedan od novih puteva droge ide od Pei prema
Kuitima, odatle umskim putem prema ipovicima i planini Mokra gora,
dalje prema ekularu, reci Marsenia, Trenjeviku, dalje prema Mateevu i
Lijevoj Rijeci, Smokovcu, sporednim i makadamskim putem prema Nikiu
i Foi i dalje na zapad.
Obavetajne slube pomagale terorizam

Ubacivanje na Kosovu i Metohiji islamskih terorista i oruja
pomagale su obavetajne slube SAD-a, Nemake, Engleske i sve institucije
Albanije. OVK je teroristia organizacija koja se finansira prisilnim reketom
na prihode svih Albanaca i njihovih prostitutki i onih iz njihovih dijaspora
kao i iz trgovine drogom i orujem, kao i iz trgovine ljudskim srpskim
organima pruaju usluge u obuci i oruju dobrovoljcima u Makedoniji.
Albanski predsednik Sali Beria, sveduno pomae Dihad (Sveti rat).
Saradnja dihada i vehabija ima za cilj izazivanje nemira u
Makedoniji, na jugu Srbije, u Rakoj oblasti (u Sandaku) i u Crnog Gori. Iz
vie razloga smatra se da je Al-Kaida iransko-ameriki proizvod.
Amerikanci su im davali svaku podrku protiv Rusa u ruskoavganistanskom ratu iako su avganistanci bili zakleti neprijatelji Amerike.
Davali su im oruje, obuavali ih, a ameriki veterani, engleske i nemake
obavetajne slube kao i KIK i ANA iniciraju nemire u Rakoj oblasti i na
jugu Srbije u kojima su uestvovali mudahedini. Iran je u jesen 1991.
stvorio islamistiku brigadu u Evropi koja je bila odgovorna za obuku
islamskih terorista na duu rok. Brigadom je komandovao brigadni general
Bakri Hasan Salah, ef obavetajne slube iz Sudana.
Postoji veza sandakih vehabija i Al-Kaide koja je otkrivena na
peteru u Sjenici. Na kraju, OVK je prva legalna teroristiko mafijaka
83
Radovan Radevi
vojska u svetu iji je cilj borba za stvaranje nezavisnog Kosova, to su

podrale: SAD, Engleska, Nemaka i premijer Crne Gore Milo ukanovi.
Sledei iptarski cilj je stvaranje Velike Albanije u iji sastav bi po
njihovom planu trebalo da uu delovi Crne Gore (Plav, Gusinje, Tuzi, deo
Bara, Ulcinj), juna Srbija (Preevo, Medvea, Bujanovac kao i kompletan
Sandak).
84
Dupli standardi Hakog tribunala; uta kua

Karla del Ponte je izjavila da je Hako tuilatvo dobilo vesti da su
1999. godine po ulasku meunarodnih snaga na KiM, pripadnici OVK
zarobili stotine Srba, Roma, Albanaca i pripadnike ostale etnikih grupa i
odvodili ih u logore u severnu Albaniju.
U tzv. utoj kui prema podacima novinara i podacima koje je
skupila Karla del Ponte, bila je improvizovana operaciona sala, gde su
hirurzi vadili organe zatvorenicima. Organi su slati na aerodrom u Linds kod
Tirane, zatim u hirurke klinike u inostranstvu koje su ugraivali i
transplatirali pacijentima, uglavnom, na Zapadu, koji su plaani po veoma
skupoj ceni.
Operacija verca organima vrena je uz znanje, uz umeanost visokih
i srednjih oficira OVK. Tribunal je nezavisno dobijao informacije o vaenju
organa zatvorenicima.
Vane linosti administracije UMNIK-a meale su se u sudske
istrage i presude. U UMNIK-u su ak donoene odluke o odustajanju od
istrage i gonjenja ratnih zloinaca.
Pri hapenju Haima Taija 2003. godine u Budimpeti, po
interpolovoj poternici, za njegovo oslobaanje lino je intervenisao
specijalni predstavnik generalnog sekretara UN Miel tajner koji ima
vrhovnu, zakonodavnu i upravnu vlast nad KiM-u. Isti sluaj se desio
prilikom hapenja Agima ekua kod slovenakih vlasti kada je intervenisao
specijalni predstavnik Hari Holkeri. A prilikom odlaska Ramua Haradinaja
u Hag specijani predstavnik Seren Jesen Peterson je alio njegovog linog
prijatelja i partnera.
Al-Kaida je bila ukljuena u graanski rat u bivoj Jugoslaviji gde su
mudahedini poili prava zverstva nad nedunim srpskim stanovnitvom.
Al-Kaida je ulagala napore za regrutaciju bosanskih Muslimana jer bi oni
bila manje uoljivi kod meunarodnih snaga.
Dozef Bodanski kae: Na Balkanu nameravaju do kraja da
sprovedu radikalizaciju lokalnog-Muslimanskog stanovnitva. Bodanski
takoe tvrdi da postoji put izmeu turske i jadranske obale tzv. zelena
transverzala. Ona vezuje Tursku sa muslimanskim delovima Bugarske,
Albanije, KiM i Sandaka. Ova transverzala sledi obalu kroz Hrvatsku,
Sloveniju, sve do Trsta i Italije. Ideja muslamskog dihada dolazi iz Egipta.
85
Radovan Radevi
Crna Gora u NATO ni po koju cenu, u evropske integracije

da
Vladujui krugovi u Crnoj Gori kao i neke stranke u Srbiji
(Demokratska stranka) uporno pominju na svim medijima za ulazak po
svaku cenu, i po cenu ponienja i predaju naih stratekih baza i kopneni,
pomorski, vazduni saobraaj i da budemo njihove sluge, da bi uli u
evropske integracije i u NATO (severno-atlantski pakt) da bi plaali visoku
cenu i da plaamo i ivotima i materijalno.
Ne moe, niti sme, nijedna usijana glava kao to je Milo ukanovi,
koji se trenutno nalazi na vlasti ili koji vlada iz senke da donese takvu
odluku protiv naroda da bi on lino kao pojedinac profitirao i da bi ga
eventualnim ulazkom u taj pakt NATO zatitio od onoga to je napravio
svojoj zemlji i svom narodu.
Takvu odluku moe da donese samo narod na referendumu u skladu
sa ustavom, pod uslovom da on opet ne pokrade glasove. Ulazak u NATO
alijansu bila bi nepopravljiva greka.
Prvo, zamerili bi se i pokvarili diplomatske odnose sa Rusijom,
Kinom i svima onima koji su protiv amerikog imperijalizma i
hegemonizma.
Drugo, navukli bi gnev svih onih zemalja koje su amerika i njenih
lanova NATO-a, bombardovali i uspostavljali im neosnovano sankcije kao
to su to i nama uradili pre bombarovanja 1999. Eventualni ulazak u NATO
znailo bi pretnja od Al-Kaide, drugo kotalo bi nas materijalnih ulaganja i
ive sile, ustupanja vazduhnog, kopnenog i pomorskog prostora, slanje
svojih vojnih kapaciteta itd.
Zato se uri Milu ukanoviu i njegovom reimu da uu to

pre u NATO pakt?
Milo ukanovi rauna, ako uspe da ue u NATO pakt, da e u tom
sluaju spreiti ponovno ujedinjenje srpskih zemalja da bi na taj nain
spreio ponovno uspostavljanje nove savezne tvorevine sa saveznim
zakonodavstvom i drugim institucijama, pre sve sa Srbijom i sa drugim
pravoslavnim zemljama. Milo i Milov reim izgubili bi vlast i morali bi da
odgovaraju i podnesu raune saveznim institucijama i saveznom pravosuu
gde bi "isplivale" sve kriminogene strukture i uesnici u njima, sva
nerasvetljena ubistva, enormno zaraeni kapital nezakonito steen "sivom
ekonomijom" protokom van dravnog platnog prometa itd.
86
Ulaskom Crne Gore u NATO alijansu napravilo bi se praktino

neokonijalistika tvorevina koju niko ne bi mogao da razvali, jer bi u tom
sluaju dolo do sukoba veih razmera ak i Trei svetski rat.
Instaliranje vojnih baza

Eventualni ulazak Crne Gre u NATO pakt, ne daj Boe da im to
uspe, imao bi dalekosene, nesagledive i nepopravljive posledice po srpski
narod i u Crnoj Gori i u Srbiji i u svim srpskim zemljama. To bi naruilo
vojnu i strateku ravnoteu izmeu Istoka i Zapada i to bi se naravno,
negativno odrazilo na rusku bezbednost i na odnose izmeu pravoslavnih
zemalja, pre svega nas i Rusije i odnosa sa prijateljskom najmnogoljudnijom
i ekonomski najjaom zemljom Kinom.
Naime, ako uspe reim Mila ukanovia da preda Crnu Goru
NATO-vim integracijama, bez volje naroda, NATO bi odmah instalirao
svoje vojne baze na najvanijim geostratekim takama, kao to su
Bokokotorski zaliv, zauzeo bi sve aerodrome (Podgoricu, Tivat i druge
vazdune luke), sve vrhove sa kojih imaju odlinu preglednost kao to su
Loven, Durmitor itd., NATO bi instalirao baze poput Bondstila u Uroevcu,
u Crnoj Gori bi se odlagao nuklearni otpad. U eventualnom sukobu sa
nekim od lanica istonog bloka sa nae teritorije (Crne Gore) NATO bi
lansirao rakete dugog dometa. Takoe bi sa nae teritorije poletali NATO
avioni koji bi bombardovali nae okruenje.
Dalje, mi kao kolonisti morali bi da izdvajamo znaajna sredstva u
budet vojne alijanse NATO. Izgubili bi slobodu u svakom smislu i
teritorijalno i ekonomsko i zakonodavno. Vie nai zakoni ne bi vaili ve bi
se primenjivali NATO institucije i NATO bi radio ta mu je elja.
Potpisivanjem ulaska u NATO, Crna Gora bi sama sebi potpisala
kapitulaciju i smrtnu kaznu. To bi se odrazilo i na Srbiju i imalo bi
nesagledive posledice na nae okruenje. Naruila bi se blokovska ravnotea
izmeu Istoka i Zapada, Crna Gora nikada vie, ak ni tada ne bi mogla da
istera Amerikance sa svoje teritorije. Praktino Crna Gora bi postala nova
kolonija, odnosno nova neokolonijalna drava. Amerikanci bi primenili
svoje pravosue, drali bi pod kontrolom sve kapacitete, teritoriju, rudna
bogatstva koja bi oni eksploatisali da bi naplatili svoje "usluge", kontrolisali
bi sve pomorske i vazdune luke, Bokokotorski zaliv i druge strateke
pozicije.
87
Radovan Radevi
Strukture iz NATO pakta vode i upravljaju medijima u

Crnoj Gori i ureivakom politikom
Kada je autor pokuao preko lista Dan, a istovremeno i preko lista
Vijesti da objavi ovo skromno izdanje knjige Ponovno ujedinjenje
srpskih zemalja i naroito podnaslov U NATO ne, ni po koju cenu
nezvanino smo saznali iz pouzdanih izvora, bliskim listu Vijesti u
Podgorici, da je veinski vlasnik sa najvie akcija u listu Vijesti upravo iz
strukture NATO pakta, i da oni vre cenzuru ta moe da ide, a ta ne
(primedba: Milan-Mio Vrani iz Mojstira kod Tutina).
Takoe smo saznali iz crnogorskih medija da bi eventualni ulazak
Crne Gore u NATO pakt, tu nau jadnu brau crnogorsku, koju naalost
predvodi reim Mila ukanovia, koji kontinuirano okuplja sve protivnike
Srbije i Srpstva i gde isti glasai ak iz Bosne i iz Albanije i dovoeni arter
letovima iz Zapadne Evrope, sastavljeni pre svega od Muslimana i iptara,
glasaju istovremeno po nekoliko puta na razliitim mestima. Naime, ako bi
mu uspeo taj eventualni ulazak u NATO pakt, ulaznicu za ulazak u tu
nakaradnu strukturu, Crna Gora bi morala da plati 850 miliona eura.
Papska podrka strukturama u Crnoj Gori koje ele

ulazak u NATO1
Ujedinjenje Evrope (evroatlantske integracije) pod okriljem
rimokatolike crkve, uvek je bio program Vatikana, koji je sa evroatlantskim
kolonijalnim osvajanjima, dobijao globalistike razmere i mogunosti.
Papizam je do danas sa prividnim slabljenjem moi prisutan u svetskoj
politici kao politiko ideoloka okosnica i pokrovitelj svih evro-atlantskih
projekata i paktova.
"Crna Gora moe da rauna na podrku Vatikana na putu ostvarenja
njenih stratekih ciljeva". Papa je ukazao da Crna Gora ima iskrenih
prijatelja u Vatikanu i istakao da Vatikan visoko vrednuje zalaganje
crnogorske vlasti na elu sa Milom ukanoviem, na planu unapreivanja
ekumenskog dijaloga i obnove duhovne tradicije svih verskih zajednica.
Duhovna deviza krstakih pohoda u srednjem veku je bila istovetna
dananjim "demokratskim" naelima "humanitarnih" vojnih intervencija
evroatlantske vojne alijanse.
Misija papstva u savremenom svetu nije promenila svoju sutinu.
Cilj rimokatolike misije je nametanje poglavarske pozicije rimskog pape u
1
preuzeto iz asopisa Srpske novine, autora Ognjena Vojvodia
88
svetu. Kao pokrovitelja svih "hriana" i nehriana, pastve ije se

religiozne razlike mogu tolerisati, ako potuju papski primat; to se izraava
priznavanjem Pape kao Hristovog namesnika na zemlji, vidljive glave
Vaseljenske crkve, a za nehriane kao sveprisutnog i tolerantnog Velikog
tate, koji oprata sve grehove svim potovaocima papskog primata.
U tom cilju papstvo je kroz vekove delovalo u razliim politikim
programima od kolonijalnih evropskih pohoda preko nacizma i faizma do
atlantizma.
Vatikan vri globalnu ekspanzistiku ofanzivu, nametanja pape kao
pomiritelja posvaanog oveanstva, poglavara svih religija i naroda sveta.
Takoe, papsko zalaganje za razvoj "svih verskih zajednica u Crnoj
Gori", kao i u svetu ima isti smisao: nema za cilj stvarno poboljanje
pravnog i verskog drutvenog poloaja tradicionalnih verskih zajednica ve
zavoenje tzv. "verskog pluralizma", slobodnog verskog trita.
Upravo, na takvom stanju papstvo izgrauje svoju lidersku poziciju,
sprovodei vatikansko-vavilonski projekat, opteg meanja na ijem elu e
stojati rimski pontifak, mir i sigurnost zabludelim i bezvoljim bezgreni
ovek - papa. U istom cilju je novoizabrani papa iz Argentine Franjo, setimo
se, nedavno dao izjavu o neosuivanju pedera, da homoseksualce ne treba
marginalizovati ve ih integrisati u drutvu.
Dakle, ovo je dozvoljeno, ako je pod papskim okriljem, ako se lobira
za jedan i pravi papski lobi, zemaljski i nebeski, papski primat i prejemstvo,
zavoenje straha, vladavine i irenje hrianstva silom, danas ima
humanitarnu misiju, disciplinovanja "nerazumnih naroda i pojedinaca".
Duhovna deviza krstakih pohoda u srednjem veku je bila istovetna
dananjim "demokratskim" naelima "humanitarnih" vojnih intervencija
evroantlantske vojne alijanse"; krstai su imali privilegije od rimskog pape
dobijeni blagoslov za irenje jevaneljske blage vesti, poput "Milosrdnog
andjela", varvarskim neprosvetljenim narodima.
Tragove misije papskog "pokrtavanja", istorijski pratimo od
poetaka evropskih, kolonijalistikih pohoda na Istok (ne samo osloboenje
groba Isusa Hrista u Jerusalimu ve i pljakanja imovine Konstantinopolja
1202. god, pljake stolea, kojom poinje evroatlantski pohod na drevne
civilizacije istoka, a ujedno i izgradnja zapadno evropske kulture.
U poslednjih sto godina, u sukobu sa papsko-protestantskom
Evropom Srbi su doiveli vea stradanja i rtve nego za pet stotina godina
Otomanskog ropstva. Samo u jednom dvadesetom veku, Srbi podnose
milionske rtve pod austro-maarskom i hrvatsko-faistikom okupacijom,
u dva svetska rata, rimokatolikim dravnim tvorevinama, koji kulminiraju
Jasenovcem - jasenovakim genocidom, kruniui se na kraju 20. veka
spektakularnim zloinom- NATO bombardovanjem Srbije i Crne Gore.
89
Radovan Radevi
U istoriji nije poznata taka na zemaljskoj kugli, na kojoj misionari i

sledbenici papizma nisu posejali zlo, razor i sukobe. Nema zemlje i naroda u
kojoj vatikanska politika svojim prisustom nije bila posredni ili neposredni
inspirator nemira i krvoprolia.
Zato je i danas, kao i pre deset vekova dozivanje Vatikana, dozivanje
nesree, sukoba i ratova. Retke su zemlje i narodi koje je mimoila poast
rimokatolike "prosvete", ali su oni uistinu mogu nazvati srenim i
blagoslovenim narodima.
Takoe, retki su primeri prizivanja nesree i prokletsva u svoj dom
zalaganje za vee rimokatoliko prisustvo u svojoj zemlji kao to to radi
crnogorska vlada na elu sa Milom ukanoviem.
Predsednie Putine spreite ulazak Crne Gore u NATO

Gospodine Putine, predsednie najvee zemlje sveta, slavne bratske
pravoslavne Rusije, sile koja je slomila kimu Vermahtu i zemlje koja je, uz
najvee gubitke u Drugom svetkom ratu, spasila ukupno oveanstvo od
faizma i od ropstva. Sada je hitan trenutak da reagujete i da zaustavite
irenje NATO pakta prema istoku i prema Rusiji, da spreite predsednika
vlade Crne Gore Mila ukanovia, u nameri da ugura Crnu Goru i njen
pravoslavni narod u nakaradni faistiki NATO pakt, da preda Crnu Goru
bez zrna baruta, ime bi i NATO pakt i rukovodstvo Crne Gore prekardaili
crvenu liniju interesnih sfera preko koje se ne sme prei.
NATO alijansa, kao to je
opte poznato, kontinuirano radi,
uz pomo marionetskih i plaenih
reima u svetu i uz pomo ovog
naeg u Crnoj Gori, vri ekspanziju
prema istoku sa ciljem da bi
zauzeo to bolje strateke pozicije,
da
skrati
domet
svojih
interkontinentalnih raketa pre
svega prema Rusiji itd.
Va ambasador u Srbiji, gospodin epurin, nedavno je izjavio da
trenutna crnogorska vlast sprovodi "majmunsku politiku". Sadanja
crnogorska plaena vlast, jednog dana e morati da ode sa politike scene
tada kad vie ne budu potrebni Zapadnim snagama, kad budu istroeni jer su
radili sve osim ovo sada to ele da urade, a to je prisjedinjenje Crne Gore
NATO paktu. Ali pravoslavnim narodima ostavie trajno ropstvo i
potinjenost, bie sluge neprijateljima. Na globalnom planu i vai globalni
interesi velike Rusije su ve ugroeni.
90
Gospodine predsednie Rusije, da Vas samo podsetimo da je Rusija

nedavno popustila prilikom NATO vojne agresije na June Slovene, najpre
na Republiku Srpsku, zatim lanano na BiH, pa na kraju na Srbiju koju su
faistike snage pod okriljem NATO pakta, u kojoj su uestvovale 52 zemlje
sveta, bombardovali punih 78 dana. Amerikanci su oteli Srbiji 15% teritorije
na Kosovu i predali je iptarima koju i dan danas uvaju, toboe da bi
sauvali mir, a u stvari po definiciji agresije i rata, okupirali su tuu zemlju,
uspostavili na istoj svojevrstan protektorat sa zakonodavnom izvrnom
vlau u formi KFOR-a i UMNIK-a, izgradili najveu vojnu bazu Bondstil u
Uroevcu, gde izmeu ostalog odlau nuklearni otpad i rade ta im je volja.
Gospodine predsednie Putine, mi znamo da je Rusija mogla da
sprei bombardovanje Srbije 1999. god. i da je mogla da sprei okupaciju
Kosova ali nije elela tadanja vlast Rusije na elu sa Jeljcinom. Setite se
kad su vae vojne snage koje su bile angaovane u Bosni prve ule na
Kosovo i zauzele aerodrom Slatina u Pritini. Ali su vae snage vrlo brzo
predale vrlo vanu strateku poziciju i predali teritoriju Kosova i Metohije
NATO snagama, a srpski narod ostavili na milost i nemilost iptarima i
iptarskim teroristima, navodno da e ih zatiti KFOR, a pokazalo se da
KFOR uopte nije bio zainteresovan da zatiti pravoslavni narod, naprotiv
KFOR i UMNIK su imali duple standarde.
Tadanji predsednik Jeljcin, trgovao je sa ivotima srpske populacije
i radi linih interesa (otvoreni iro raun u vajcarskoj neogranieno na
njegovo ime) prepustio na milost i nemilost srpski nezatieni ivalj i srpske
kulturne batine, hramove i crkve koje su zatiene UNESKO-m, iptarskim
teroristima na elu sa "Oslobodilakom vojskom Kosova" (UK-a), kojima
je kasnije od strane NATO alijanske poveren status "Kosovsko-zatitni
korpus". To nikome nije jasno kako moe ozloglaena teroristika
organizacija da bude zatitni korpus.
Ovo je bio samo osvrt i podseanje na ono to se desilo prilikom
agresije i okupacije Kosova i Metohije od strane NATO pakta.
Vi gospodine Putine imate vrlo slian problem sa eenijom,
mudahedinima i Al-Kaidom kao to i mi imamo problem sa iptarima na
Kosovu.
Rusija je kao najjaa vojno-ekonomska velesila, dozvolila i preutala
NATO paktu, da pree crvenu liniju u pohodu prema istoku i opkoljavanju
Rusije, da zauzme deo srpske teritorije. Ovim inom NATO pakt je ve
ugrozio vau bezbednost i vae strateke pozicije.
Mi smo svesni toga da je prilikom NATO agresije na Srbiju 1999.
god. na elu Rusije bio Jeljcin i mislimo da je tada bio Putin na vlasti,
Amerikanci ne bi smeli da nas bombarduju.
91
Radovan Radevi
Gospodine Putine, sada smo pred do sad najveim izazovom, i mi

Juni Sloveni i vi Ruska Federacija i ostale pravoslavne zemlje kao to je
Ukrajina i njihov sadanji predsednik Viktor Janukovi, koji je odbio
ekonomsku integraciju sa zapadnom Evropom, a ostao sa braom Rusima.
Gospodine Putine, Srbija i Crna Gora ne mogu same, bez Vae
pomoi, da se izbore za samostalnost da sauvaju teritorijalni integritet i
suverenitet.
Kao to je opte poznato, Milo i njegov reim koji su predugo na
vlasti, naalost uspeli da, kraom i kupovinom birakog tela, na
referendumu 2006. god ocepe Crnu Goru iz sastava ondanje tzv. okrnjene
Jugoslavije, Srbije i Crne Gore, a sad im je i to malo i hoe da predaju Crnu
Goru NATO snagama. Istim tim snagama mnogo se uri da uu u NATO
alijansu da bi imali zatitni kiobran od eventualnog ponovnog ujedinjenja
srpskih zemalja jer bi se tada primenili savezne institucije vlasti, savezno
pravosue, savezne vojne i policijske snage gde bi moralo na videlo da
isplivaju sve kriminogene strukture bive vlasti, sva nerasvetljena ubistva,
svo pljakanje drave od pojedinaca. Zato se bori sadanji crnogorski reim
da ulaskom u NATO pakt smatra da bi bio zatien i da nijedna zemlja ne bi
smela da se umea u rasturanju takve tvorevine koja bi opet kao i 2006.
godine bez volje naroda na nekom eventualnom referendumu bila opet
oteena i pokradena. Sve je to smiljeno, dugo studiozno proraunato, a
verovatno to Zapad finansira i Vatikan podrava.
Gospodine Putine, spreite i ne dajte, kao to NATO kri savet
bezbednosti UN i bombarduje neku zemlju kad joj padne na pamet, zato i vi
ne dajte svoje teritorije, ne dajte svoje interesne sfere, ne dajte Srbiju i Crnu
Goru jer to nije samo naa teritorija, moglo bi se rei da vi imate vie
interesa da sauvate i odbranite teritorijalni integritet i suverenitet
pravoslavnih zemalja i istonog bloka.
92
Kako povratiti izgubljene teritorije i kako ponovo ujediniti

srpske zemlje
Kao to je opte poznato, Kosovo i Metohiju, odnosno 15% teritorije
Srbije otela je Amerika za vreme Klintona na vlasti, a iptari su to
pokuavali i za vreme Aleksandra Karaorevia i u Balkanskim ratovima i
u Prvom i Drugom svetskom ratu.
Aleksandra Karaorevia je to kotalo glave, za ujedinjenje Srba,
Hrvata i Slovenaca 1919. godine, po nalogu ustaa on je ubijen u Marselju
20. oktobra 1934. godine.
Meutim, iptarima to nije uspelo sve do poslednjeg sukoba 1999.
godine jer su postojale drugaije okolnosti i drugaiji odnos i konstalacija
snaga na svetskom nivou. Naime, posle zavretka Drugog svetkog rata
stalne lanice bezbednosti Ujedinjenih nacija skrojili su konanu globalnu
mapu i tada su postavili granice svima pa i Kosovo je ostalo u sastavu Srbije
to je oduvek bilo srpska teritorija.
Drugo, u ovom trenutku najvanije i najkonkretnije pitanje jeste
rascep izmeu Srbije i Crne Gore koji je takoe pomogla Amerika i deo
zapadnih zemalja (nisu sve zapadne zemlje priznale Kosovo, kao npr.
panija i dr).
Kod ovog drugog pitanja oko rascepa izmeu Srbije i Crne Gore nije
bilo meusobnog sukoba, ali Amerika i Brisel su pronale marionetski reim
tadanji vladajui reim Mila ukanovia, koji tada jo nije bio dobro
uvren na vlasti.
Naime, pre ocepljenja i jo uvek vladajui reim je upao u nevolje,
verc cigareta velikih razmera (potraivanje italijanskog pravosua iz Barija
za predsednikom i premijerom ukanoviem) kao i takoe druga njegova
afera oko dilovanja droge i pruanja pomoi narkodilerima kao to su Darko
ari, koji nije bio dravljanin Crne Gore, za kojim je raspisana interpolova
crvena poternica a njegovom parlamentarnom veinom uz pomo iptara i
Muslimana ukinuo je dravljanima Crne Gore pravo glasa gde su roeni i
kojima je matino dravljanstvo, na silu drsko i beskrupulozno ponaa se
kao da je to njegova privatna drava.
to se tie Kosova i eventualno buduih nasrtaja na teritorijalni
integritet i suverenitet Srbije i Crne Gore i ostalih srpskih zemalja, mi
moramo pod hitno da se privolimo nekom prijateljskom i jakom carstvu kao
to su Rusija i Kina. U NATO ne za ivu glavu, pogotovu zato to su nas
bombardovali 78 dana neprekidno, njih 19 najmonijih sila sveta. Tada je u
Rusiji bio Jeljcin na vlasti koji je odobrio bombardovanje. Da su bili Putin i
93
Radovan Radevi
Medvedev na vlasti, Amerikanci ne bi smeli da nas bombarduju oni to ne bi

smeli da urade.
Zato je vladajuem reimu na elu sa Milom ukanoviem bilo stalo
po svaku cenu da uz pomo Amerike i plaenim glasovima ocepe Crnu
Goru iz sastava ondanje Jugoslavije koju on zove okrnjena Jugoslavija
to im je naalost uspelo.
to se tie odnosa izmeu Srbije i Crne Gore, razjedinjenje treba
narod sam da rei mirnim putem jer to je isti narod, sigurno se nee sukobiti.
Meutim, narod je obezpravljen i pokraden od strane reima Mila
ukanovia i od strane veinskog parlamenta i njegovih institucija vlade
koju ine Muslimani i iptari.
Naime, Milo ukanovi i njegov reim je ukinuo dravljanstvo
Crnogorcima kojima je matino dravljanstvo u Crnoj Gori jer bi ga ukoliko
bi se dravljani vratili u svoju domovinu preglasali veinom i on bi izgubio
vlast. ak je izglasao u tom njegovom nakaradnom parlamentu
sastavljenom od iptara i Muslimana, da Crnogorci koji ive van Crne Gore
treba da ekaju 10 godina da bi stekli dravljanstvo koje im prirodno
pripada. Drugim reima, treba da dokazujemo svoj identitet, mada sve pie
u matinim knjigama. To je apsurd, dosad nevien.
Nepojmljivo je da, pored toliko inteligentnih i pametnih ljudi,
profesora, studenata, radnike klase, da takva drskost i takva kaubojska
otimaina proe mirno bez publiciteta.
Gospodin ukanovi kupuje vreme da jo malo ostane u sedlu ili
zvanino ili nezvanino iz senke da pripremi odstupnicu za ivu glavu jer e
morati da odgovara pred buduom vlau za sve mahinacije, za krenje
ustavnog prava, za krenje meunarodne konvenzije o ljudskim pravima o
dravljanstvu. On je to uinio tako to je kraom i kupovinom glasova
parama od neprijateljskih donatora kupio i oformio veinski parlament i na
taj nain napravio tzv. zaarani krug iz kojeg ne moe lako da se izae.
Naime, ta ista monstruozna vlada od momenta od kad je napravljena,
radi ta joj je volja, donosi nakaradne odluke, kri ustavna prava graana,
titi kriminalce i zloince i nerasvetljena ubistva, podrava privredni
kriminal, osiromaio je radniku klasu u Crnoj Gori, doveo na ivici gladi
90% stanovnitva, a ostalih 10 % su njegovi saradnici koji ne znamo gde
uvaju novac.
Sad ili nikad treba iskoristiti bunt radnike klase i svih stanovnika,
izai u to veem broju na trgove, blokirati zgradu vlade, predsednitva,
televizije, a istovremeno obavestiti EU, meunarodni sud u Strazburu i
druge nadlene i relevantne institucije i ne poputati dok se ne razvlasti
nakaradni reim.
94
Separatistika demagogija je da bolje ive dva brata ako se podele, a

mala deca znaju da je bolje da se ceo svet trudi da bude ujedinjen bez
granica, bez carina, bez barijera. Ovu revoluciju treba pod hitno izvesti ne
ekajui redovne parlamentarne izbore, a glavno uee u toj revoluciji treba u
uzmu oni koji su najvie pokradeni i eksploatisani: radnika klasa, studenti i
profesori, lekari, penzioneri, omladina, kompletno graanstvo bez obzira na
nacionalnu i versku pripadnost, pol i uzrast.
Nakon uspeno izvedene revolucije crnogorsko rukovodstvo na elu
sa Milom ukanoviem da bude poteno suenje, da odgovara za sve
mahinacije i da dokae kako je za kratko vreme stekao enormni kapital (to
se ve zna na internetu). Taj kapital treba konfiskovati i podeliti svima
onima koje je on opljakao.
Naime, vladajuem reimu Crne Gore je bio preko potreban
ograen tor koji bi bio ograen jednim vrstim i jakim bedemom Amerike
i Zapadnih sila, koji bi ih zatitio od kriminalnih poinjenih radnji kao to su
verc duvana, vers droge i trgovina ljudskim robljem, jer taj isti reim ako
bi potpao pod ingerenciju i jurisdikciju prava i pravosua savezne drave
koju on naziva eks Jugoslavija morao bi da odgovara za sve te kriminalne
radnje. Zato Milo ukanovi otkad je ocepio Crnu Gori on ne sme da dodje
u Srbiju.
Naime, ta tadanja vrhuka na eku sa Milom ukanoviem,
Svetozarom Maroviem, Filipom Vujanoviem, Rankom Krivokapiem, da
bi se obezbedili i sauvali od eventualnog spoljnog uticaja od Srbije i
Rusije, oni to pre ele da se odvoje i zatite i trae ulazak u NATO to pre i
to bre.
Kada su uvede vanredne sankcije u Crnog Gori zbog ekstremnih
zima Milo ukanovi i njegova vrhuka su zatraili pomo od NATO-a, a
ne od Rusije i Srbije.
Pitamo se jesmo li mi imali kanadere za gaenje poara ali ih je taj
isti Milo prodao Grkoj.
Kada je imao povredu kime u saobranoj nesrei nije smeo da se
lei u Beogradu na VMA, ve se leio u Zagrebu u klinici Rebro.
Crnogorski narod ili spava ili ne vidi ili mu je zapreeno.
Dovoenjem Agima ekua, zloinca, biveg komadanta OVK i
kasnije komadanta ustakih Zengi iz Hrvatske protiv srpskog naroda u akciji
Oluja, priznavanje Kosova, razbijanje dravne zajednice, Milo ukanovi
da ima 9 ivota kao maka ne bi mogao da se razdui za sve ono to je
uradio protiv svoje drave i svog naroda.
95
Radovan Radevi
POSEBNO POGLAVLJE
Teritorijalni integritet i suverenitet jedne nesvrstane male zemlje
kao to je naa, koja ne moe da se suprotstavi i parira daleko jaim
vojnim i ekonomskim silama jer tu je neravnopravna borba, ona moe
da se prikloni samo nekoj sili koja je ravnopravna Americi kao to su
Rusija i Kina, a da nai naunici koji su najbolji u svetskim razmerama
da nam na taj nain brane ugled i poziciju.
Ilustracije radi, za skromno izdanje ove knjige, nadam se da nee biti na
odmet da se pomenu samo dva naunika, jedan iz oblasti elektrotehnike,
Nikola Tesla i drugi iz oblasti medicine, Boina Radevi.
Izvinjavamo se svim onim naunicima koje iz tehnikih razloga ne
moemo da ilustrujemo u knjizi jer bi se udaljili od politike teme i knjiga
bi izgubila smisao.
Potovani dravljani Srbije i Crne Gore, mi nemamo pravo da utimo
i da gledamo skrtenih ruku kako nam neprijatelji razbijaju i otimaju
teritoriju.
Istorija i naa pokolenja nam nee to oprostiti.
Mi moramo hitno da napravimo jedinstven front svih patriotskih
snaga, da ukljuimo sve raspoloive kapacitete u borbi protiv separatista
svake vrste, domaih i spoljnih neprijatelja. Mi moramo da ouvamo
prostornu teritoriju i njenu celovitost.
Za ispunjenje ovog kljunog cilja moramo, prvo, da biramo i
izglasamo najpametnije i najsposobnije voe, stratege, koji znaju da
iskoriste sve raspoloive resurse i kapacitete, i umne, i prirodne, i
finansijske, i geografske, i prirodne pogodnosti. Srbija i Crna Gora imaju
snage, i moraju je imati, za odbranu svoje zemlje. Tu prirodnu rasko i
potencijal mi treba da znamo samo pravilno da usmerimo.
U saveznim foteljama ne moe vie da sede separatisti koji ne misle
dobro svojoj zemlji, a primaju visoke funkcionerske plate i uivaju sve
privilegije.
Nama trebaju vizionari, hrabri ljudi od svetskog autoriteta,
autoritativni strunjaci iz svoje oblasti. Mi imamo slavnu tradiciju i
vrhunske strunjake iz nauke, genije kojeg niko nema je Nikola Tesla, zatim
imamo vrhunske strunjake iz oblasti medicine koji udahnjuju ivot i
presauju vitalne organe kao to je prof. dr Boina Radevi i drugi, iz
oblasti kulture i umetnosti, imamo dobitnika Nobelove nagrade.
Posebno imamo vrhunske sportiste, iz svih kolektivnih sportova koji
nas reprezentuju u svetu na najbolji mogui nain. Iako smo teritorijalno
meu najmanjim zemljama, mi smo velesila u sportu na planeti. Nau
zemlju su mnogi, koji nisu znali nita o njoj upoznali upravo kada se naa
96
zastava, na Olimpijadama i na Svetskim prvenstvima uz zvuke nae himne

neprikosnoveno i prkosno esto dizala kao prva uprkos timovima i
sastavima nepobeenih tzv. drimtimova ili u prevodu timova snova. Nama
su potrebni ljudi koji e, svojim autoritetom i preko poslovnih veza, stvoriti
u inostranstvu jak lobi, kod velikih i jakih zemalja, pre svega, stalnih lanica
UN-a, koje e zatititi srpske interese u svakom smislu, i u politikom, i u
privrednom.
97
Radovan Radevi
NAUKA
Nikola Tesla
Ja sam kao to vidite i ujete ostao Srbin i preko mora gde se,
ispitivanjem bavim, to isto treba da budete i Vi i da svojim znanjem i
radom podiete slavu Srpstva u svetu, Nikola Tesla.
Prvi razred osnovne kole pohaao je u rodnom Smiljanu. Otac Milutin
rukopoloen je za u Gospiu, te se porodica preselila u ovo mesto 1862. godine. Preostala tri razreda osnovne kole i
trogodinju Niu realnu gimnaziju zavrio je u Gospiu.
U Gospiu je Nikola prvi put
skrenuo panju na sebe kada je jedan
trgovac ogranizovao vatrogasnu slubu.
Na pokaznoj vebi kojoj je prisustvovalo mnotvo Gospiana, vatrogasci nisu
uspeli da ispumpaju vodu iz reke Like.
Strunjaci su pokuali da otkriju razlog
zato pumpa ne vue vodu, ali bezuspeno. Tesla, koji je tada imao sedam
ili osam godina, je instiktivno reio
problem uavi u reku i otepivi drugi kraj creva. Zbog toga je slavljen
kao heroj dana.
Teko se razboleo na kraju treeg razreda kole 1870. godine. S jeseni
je otiao u kraj da zavri jo tri razreda Velike realke.
Na studije kree 1875. godine, dve godine nakon mature. Upisuje se u
Politehniku kolu.
Spava veoma malo, svega etiri sata dnevno i sve slobodno vreme
provodi u uenju. Ispite polae sa najviim ocenama. Jo tada ga je zainteresovala mogunost primene. ita sve to mu doe pod ruku (100 tomova
Volterovih spisa). Nikola je o sebi pisao: Proitao sam mnogo knjiga, a sa
24 godine sam mnoge znao i napamet. Posebno Geteovog Fausta. Zabrinuti
za njegovo zdravlje, profesori alju pisma njegovom ocu u kojima ga savetuju da ispie sina ukoliko ne eli da se ubije prekomernim radom.
98
Nakon prve godine studija izostaje stipendija Carsko-kraljevske

general-komande (kojom su pomagani siromani uenici iz Vojne krajine).
Dva puta se za stipendiju obraa Univerzitetu u Novom Sadu. Prvi put 14.
oktobra 1876, a drugi put 1. septembra 1878. godine. Oba puta biva odbijen.
U decembru 1878. godine naputa Grac i prekida sve veze sa blinjima.
Drugovi su mislili da se utopio u Muri. Odlazi u (dananji Maribor) gde
dobija posao. Odaje se kockanju. Otac ga nakon viemesene bezuspene
potrage pronalazi i vraa kui. Otac, uzoran ovek, nije mogao da nae
opravdanje za takvo ponaanje.
Zlatne godine stvaralatva
Od 1893. do 1895. godine Tesla
istrauje naizmenine struje visokih
frekvencija. Uspeva da proizvede naizmeninu struju napona od milion
volti koristei Teslin kalem i prouavao je
visokih frekvencija u
provodnim materijalima, bavio se
sinhronizacijom elektrinih kola i
rezonatorima, lampom sa razreenim
gasom koja svetli bez ica, beinim
prenosom elektrine energije i prvim
prenosom radio-talasa. U Sent Luisu
je 1893. godine, pred 6000 gledalaca,
Tesla prikazao na atraktivan nain
mnoge eksperimente ukljuujui i prenos slian radio komunikaciji. Obraajui se Frenklinovom institutu u
Filadelfiji i Nacionalnoj asocijaciji za
elektrino osvetljenje on je opisao i
demonstrirao svoje principe detaljno.
Tesline
demonstracije
izazivaju
veliku panju i pomno se prate.
99
Radovan Radevi
Eksperimenti sa Iks-zracima
Aprila 1887. godine Tesla poinje istraivanje onoga to e kasnije biti
nazvano Iks-zracima koristei vakuumsku cev sa jednim kolenom (slinu
njegovom patentu 514170). Ovaj ureaj je drugaiji od drugih ranih cevi za
Iks-zrake jer nije imao elektrodu-metu. Savremen izraz za fenomen koji je
razlog ovakvog dejstva ureaja je. Do 1892. godine je Tesla ve bio upoznat
sa radom i njegovim pronalaskom efekata Iks-zraka.
Tesla nije priznavao postojanje opasnosti od rada sa Iks-zracima,
pripisujui oteenja na koi ozonu pre nego, do tada nepoznatom zraenju:
U vezi tetnih dejstava na kou... primeujem da su ona pogreno
tumaena... ona nisu od Rentgenovih zraka, ve jedino od ozona stvorenog u
kontaktu sa koom. Azotna kiselina bi takoe mogla biti odgovorna, ali u
manjoj meri. (Tesla, Electrical Review, 30. novembar 1895.) Ovo je pogrena ocena to se tie katodnih cevi sa Iks-zraenjem. Tesla je kasnije primetio opekotine kod asistenta koje potiu od Iks-zraka i stoga je vrio eksperimente. Fotografisao je svoju ruku i fotografiju je poslao Rentgenu, ali nije
javno objavio svoj rad i pronalaske. Ovaj deo istraivanja je propao u poaru u laboratoriji u ulici Hjuston 1895. godine.
Edison je kao dobar biznismen zaraivao novac korienjem svojih
jednosmernih generatora struje koji su bili veoma skupi za postavljanje i
odravanje. Bilo je potrebno i po nekoliko stanica jednosmerne struje da bi
se obezbedila jedna gradska etvrt, dok je Teslin generator naizmenine
struje bio dovoljan za snabdevanje kompletnog grada. Uvidevi efikasnost
Teslinih patenata, Edison je koristio razne naine da uveri javnost kako je ta
struja opasna, hodao je po gradskim vaarima i pred medijima naizmeninom strujom usmrivao ivotinje (pse, make, i u jednom sluaju, slona22).
Na njegovu ideju stvorena je i prva elektrina stolica. Kao odgovor tome
Tesla se prikljuio u kolo naizmenine struje to je prouzrokovalo uarenje
niti elektrine sijalice, i tim pobio predrasude tetnosti naizmenine struje.
100
Mihailo Pupin
Mihajlo Pupin je rodjen 9.

oktobra 1854. u selu Idvor, optina
Kovaica, u Banatu. Otac Konstantin
(Kosta)
i
majka
Olimpijada,
zemljoradnici, imali su desetoro dece, 5
sinova i 5 keri.
Nakon zavrene osnovne i,
delimino, srednje kole u jesen 1872.
poao je na kolovanje u Prag, u eku
gde
je nastavio esti razred i prvi semestar
sedmog razreda realke. Uio je vrlo
neuredno zbog uea u sukobima eke
i
nemake omladine i tugovanja za
zaviajem. U svojoj 20-toj godini odlazi u SAD.
Pupin je prvih pet godina po dolasku u SAD iveo veoma teko. Radio
je kao fiziki radnik, istovremeno pohadjajui Kuperovu veernju kolu. U
jesen 1879. godine poloio je prijemni ispit na Kolumbija-koledu u
Njujorku. Kao primeran uenik oslobodjen je plaanja kolarine, a ve na
kraju prve godine dobio je dve novane nagrade (iz grkog i matematike).
Uglavnom se izdravao prihodima od poduavanja slabijih uenika i
fizikog rada.
Po zavretku kolovanja 1883. godine dobio je diplomu prvog
akademskog stepena Bachelor of Arts, a dan pre toga primio je ameriko
dravljanstvo. Dobio je odmah stipendiju, kao odlian student, za studije
matematike i fizike u Kembridu u Velikoj Britaniji (1883-1885), a zatim u
Berlinu (1885-1889), gde je doktorirao iz oblasti fizike hemije, sa temom:
Osmotiki pritisak i njegov odnos prema slobodnoj energiji.
Svoju nastavniku karijeru i naunu delatnost zapoeo je 1889. godine
kao nastavnik fizike matematike u odeljenju za elektrotehniku na
Kolumbija univerzitetu u Njujorku, gde je punih etrdeset godina radio kao
nastavnik i profesor. Patentirao je 34 pronalaska.
Pupin je bio i uspean pisac. Za svoje autobiografsko delo Sa
panjaka do nauenjaka (naslov u originalu: From Immigrant to
Inventor), objavljeno 1923. godine, godinu dana kasnije 1924. godine
dobio je Pulicerovu nagradu.
101
Radovan Radevi
Nikada nije zaboravio i nije se odrekao starog zaviaja i pomagao je i

Idvor i Srbiju i Jugoslaviju na sve mogue naine.
Pupin je bio oenjen Amerikankom Sarom Katarinom Dekson iz
Njujorka. Imao je sa njom erku Varvaru, udatu Smit.
Umro je 12. marta 1935. u Njujorku i sahranjen na groblju Vudlaun u
Bronksu.
Izvinjavamo se svim ivim i pokojnim naunicima koje nismo mogli
da obuhvatimo ovom skromnom knjiicom jer bi knjiga izgubila smisao, a
Nikolu Teslu i Pupina smo stavili kao ilustratore za ukupnu srpsku pamet.
102
Prof. dr Boina Radevi

Boina Radevi je roen avgusta 1938.
godine u Beranama, Republika Crna Gora, gde
je zavrio osnovnu kolu i realnu gimnaziju.
Medicinski fakultet u Beogradu je upisao 1957,
a zavrio 1962. godine. Godine 1967. zaposlio
se na hirurkom odeljenju u Tuzli i zapoeo
specijalizaciju iz opte hirurgije, koju je
nastavio na Vojnomedicinskoj akademiji u
Beogradu. Specijalistiki ispit je poloio 1970.
godine. Tokom rada na Hirurkoj klinici u Tuzli
ispoljio je poseban interes za kardiovaskularnu
hirurgiju i eksperimentalnu medicinu. Na Medicinskom fakultetu u Tuzli je
radio ukupno 26 godina, od 1967. do 1993. godine. Poslednjih 13 godina je
bio upravnik Hirurke kinike, a 4 godine i dekan Medicinskog fakulteta u
Tuzli.
Aprila 1993, u vrcme ratnih sukoba u Bosni i Hercegovini, uspeo je da se
prebaci u Beograd i uskoro bio primljen na Institut za kardiovaskularne bolesti
Dedinje", gde se bavio vaskularnom i transplantacionom hirurgijom. Tu je
postao i glavni hirurg ove klinike, upravnik Hirurke klinike i rukovodilac
programa transplantacije organa.
U cilju usavravanja iz oblasti kardiovaskularne i eksperimentalne
hirurgije, od 1975. do 1977.godine bio je u Pragu, Republika ehoslovaka,
gde mu je mentor bio profesor Libor Heihal. Tokom tog usavravanja je
radio i na istraivakom projektu Znaaj veliine protoka krvi u
vaskularnim rekonstrukcijama", pri emu je istraivao protok krvi kroz bypass graftove malog, srednjeg i velikog protoka. Ubrzo po povatku u zemlju
odbranio je doktorsku disertaciju na Medicinskom fakultetu u Sarajevu pod
naslovom
Uticajprotoka
na
promene
i
dugoronuprognozu
autovenskoggrafta u arterijskom sistemu. Predsednik komisije za odbranu
bio je njegov praki mentor, profesor Heihal. Pored toga, profesor Boina
Radevi se usavravao 10 meseci iz oblasti vaskularne hirurgije i
transplantacije organa u Oksfordu, Velika Britanija, zatim 10 meseci na
Texas Heart Institutu u Hjustonu, SAD, 1990. godine i 3 meseca tokom
1995. godine na Univerzitetskoj klinici u Hanoveru, Nemaka, iz oblasti
transplantacije jetre.
Najvei doprinos profesora Radevia je bila uspena organizacija
programa eksperimentalne transplantacije jetre na institutu Dedinje" i
VMA, realizovanom tokom 1994. i 1995. godine. Nakon toga je na institutu
103
Radovan Radevi
Dedinje" organizovao i sa uspehom izveo i vie transplantacija jetre na

bolesnicima, prve u naoj zemlji. Godine 1997.uradio je i transplantaciju
pankreasa.
Objavio je i brojne priloge u knjigama Kardiotogija (III izdanje),
urednika S. Nedeljkovia, V.Kanjuha i M. Vukotia, Urgentna iratna
kirurgija, urednika M. Dragovia i M. Todoria, Hirurgija za studente i
lekare, urednika D. Stevovia(2000), kao i u knjizi LXXXVI, koju je izdala
Akademija nauka Bosne i Hercegovine.
U domaim i meunarodnim asopisima je objavio preko 200 radova.
lan je Srpskog lekarskog drutva, a naroito je aktivno radio u
njegovoj Hirukoj i Hepatolokoj sekciji, u kojima je odrao brojna
predavanja u vezi sa transplantacijama jetre. lan je i Udruenja hirurga
Srbije i Crne Gore, Udruenja za transplantaciju jetre, Udruenja angiologa
Srbije i Crne Gore, Udruenja flebologa Srbije i Crne Gore, Udruenja
vaskulamih hirurga Srbije. Pored domaih, profesor Radevi je lan i vie
meunarodnih udruenja: Evropskog venskog foruma, Internacionalnog
udruenja angiologa, Evropskog udruenja vaskulamih hirurga,
Internacionalnog i Evropskog udruenja za transplantaciju organa.
FILMSKA UMETNOST
Emir Kusturica
Emir Kusturica (roen 24.novembra 1954. godine u Sarajevu,
Jugoslavija) je srpski i jugoslovenski reditelj. Za svoje kratke filmove
nagraivan je jo u srednjoj koli. Filmsku reiju zavrio je na Filmskoj
akademiji u Pragu (FAMU). Dvostruki je dobitnik Zlatne palme filmskog
festivala u Kanu, za filmove Otac na slubenom putu i Podzemlje.
Nosilac je ordena Viteza reda umetnosti i knjievnosti. Nacionalni
ambasador UNICEF-a u Srbiji postao je 8. septembra 2007, zajedno sa
Anom Ivanovi, Aleksandrom oreviem i Jelenom Jankovi.
U grupi Zabranjeno puenje jedno vreme je svirao bas-gitaru, a sada
kao gitarista zajedno nastupa kao lan grupe Emir Kusturica & the No
Smoking Orchestra. Bavi se i pisanjem.
2010. godine izdata je njegova autobiografija pod nazivom Smrt je
neproverena glasina, a 2013. izala je njegova druga knjiga Sto jada.
104
Roen je u porodici Murata Kusturice (novinara zaposlenog u

sekretarijatu informisanja SR BiH) i Senke Numankadi (sekretar suda)
odrastao je kao jedino dete u porodici sekularnih Muslimana u blizini
Sarajeva, u naselju Gorica.
Njegov studentski film, Gernika snimljen prema noveli Antonija
Isakovia, pobedio je na Festivalu studentskog filma u Karlovim Varima.
Tokom studija reirao je i dva kratka filma: Jedan deo istine i Jesen.
Po zavretku studija 1978. godine Kusturica se vraa u Jugoslaviju
gde zapoinje profesionalnu karijeru na Televiziji Sarajevo. Njegov prvi
film Nevjeste dolaze, izazvao je dosta kontroverzi, a potom bio i
zabranjen zbog eksplicitnog bavljenja seksualnim tabuima. Sa narednim
televizijskim filmom Bife Titanik zasnovanom na prii nobelovca Ive
Andria, je osvojio nagradu za reiju na nacionalnom Televizijskom
festivalu u Portorou.
U dugometranoj igranoj produkciji debitovao je filmom Sjea li se
Doli Bel, nastalom po scenariju Abdulaha Sidrana, 1981. godine. Za ovaj
film nagraen je Srebrnim lavom na Filmskom festivalu u Veneciji za
najbolji debitantski film i nagradama FIPRESCI, AGIS i CIDLAC na
Festivalu jugoslovenskog igranog filma u Puli 1981. godine. Sledei film
Otac na slubenom putu (1985.), sa istim scenaristom, donosi mu Zlatnu
palmu na Filmskom festivalu u Kanu i nominaciju za nagradu Amerike
filmske akademije Oskar za najbolji film sa neengleskog govornog
podruja. Nagraivan je i na jugoslovenskim festivalima: na Festivalu
jugoslovenskog igranog filma u Puli, nagraen je Zlatnom arenom za reiju
105
Radovan Radevi
i nagradom Jelen (1985) a meunarodna kritika dodelila mu je Gran pri za

najbolji film 1985.
Film Dom za veanje je sniman u Makedoniji, a pred kraj snimanja
eki reditelj Milo Forman ga je pozvao da ga zameni na Univerzitetu
Kolumbija u SAD, gde je film zavren. Godine 1989. ponovo je na
Filmskom festivalu u Kanu, nagraen za reiju i specijalnom nagradom
Roberto Roselini.
Politika
Emir Kusturica je esto kritikovao biveg amerikog predsednika
Dorda V. Bua i biveg britanskog premijera Tonija Blera, govorei da je
Radovan Karadi za njih dvojicu poetnik. Na dodeli nagrade u Maroku,
nakon burnog aplauza obratio se publici:
Kada bih ja bio Toni Bler onda bih u svoju vojnu strategiju uveo da
je aplauz oruje za masovnu destrukciju i da je aplauz koji ste mi vi uputili
upravo suprotno od svega onoga to je Toni Bler traio u Iraku.
Takoe je kritikovan kako se nije usprotivio opsadi Sarajeva tokom
graanskog rata u Bosni i Hercegovini, na ta je on odgovorio tekstom 24.
aprila 1992. u francuskom asopisu Le Mond (fr. Le Monde) pod nazivom
Evropo moj grad gori.
Drvengrad
Za potrebe filma ivot je udo izgraen je Drvengrad, koji je po
ideji Kusturice, treba da predstavlja nain ivota borbe protiv globalizma i
kapitalizma. Pod imenom Kusterndorf (nem. Kstendorf) na predlog
knjievnika Petera Hankea, grad postaje poznat u svetu, kao sredite
umetnosti, planiranim filmskim festivalom, proizvodnjom vonih sokova i
drugih bio proizvoda.
Kusturica je dobitnik evropske nagrade za arhitekturu Filip Rotije
2005. godine zbog Drvengrada. Nagrada, koju tradicionalno svake tree
godine dodeljuje Fondacija za arhitekturu iz Brisela, jedno je od
najcenjenijih belgijskih i evropskih odlija u oblasti arhitektonske kulture. U
obrazloenju irija istie se da Kusturiin projekat:
... koristi izvornu arhitekturu svog podneblja kao faktor pacifikacije,
izvor zadovoljstva i podstrek za razvoj ekonomsko-turistikih potencijala
itavog regiona...
U jednom intervju za NIN na pitanje o svojoj pripadnosti i
Drvengradu reditelj kae:
Poto ja ne vjerujem u demokratiju, onda u ali volim da kaem u
sebi - ako ve imam svoj grad, onda mogu da biram graane... Nigdje se ja
vie ne osjeam kod kue. Ne znam na koliko mjesta ja ve i ivim....
106
Dana 14. januara 2008. reditelj je u Drvengradu osnovao je

Meunarodni filmski i muziki festival Kustendorf. Od tada do danas
festival je odran etiri puta, a osim redovnih uesnika kao specijalni gosti
su se pojavili reditelji Nikita Mihalkov (2008), Dim Darmu (2009) i
glumac Doni Dep (2010).
Emir Kusturica je poznat i po tome to je u Drvengradu jednoj ulici
dao naziv naeg proslavljenog tenisera Novaka okovia.
Emir Kusturica se osea kao pravoslavac i jeste pravoslavac i sebi je

dodao pravoslavno ime Stefan Nemanja i hvala mu za to.
Andrigrad
Andrigrad ili Kamengrad je grad, kulturni centar i vrsta etno-sela,
koji se nalazi na lokaciji Ue na samom uu reka Drina i Rzav u
Viegradu iji je idejni tvorac reiser Emir Kusturica. Za posetioce je
otvoren 5. jula 2012.
Grad je izgraen od kamena i u njemu se nalazi pedesetak objekata. U
gradu e postojati gradsko pozorite, moderni bioskop, gradska uprava,
akademija lepih umetnosti, zgrada Andrieve gimnazije, rena marina i
pristanite, hoteli, trgovi, crkva, stari han, duani i spomen kua Ive
Andria. U okviru akademije lepih umetnosti koja e postojati u
Kamengradu, radie Fakultet za reiju. Oekuje se i da Srbija, a moda i
neke druge zemlje, otvore svoje konzulate i poasne konzulate u
Andrievom gradu. 28. juna 2013. godine otvoren je Andriev institut.
107
Radovan Radevi
Emir Kusturica se setio prvi i od srpskih i od crnogorskih politiara

da proslavi 200 godina roenja slavnog Petra Petrovia Njegoa i Emir je
vie panje posvetio Njegou otvaranjem biste i spomenika pored Ive
Andria nego zvanina politika i Srbije i Crne Gore u ast Njegoeve
neponovljive pesme Paris i Helena ili u prevod No skuplja vijeka
odnosno dva veka od Njegoevog roenja. Mnogo mu hvala na tome.
Mehmed-paa Sokolovi i njegov roeni brat patrijarh srpski

Makarije Sokolovi
Mehmed-paa Sokolovi
Mehmed-paa Sokolovi je odveden
za vreme Osmanlijskog carstva kao dete
janiar. Iako je tada imao samo 10-ak
godina, a prvobitno ime mu je bilo Ilija (iz
romana Na Drini uprija od Ive
Andria), kada je napredovao u turskoj
strukturi i postao paa sultan nije
108
zaboravio svoje poreklo ve se oduio svom srpskom narodu izgradnjom

velianstvenog mosta kod Viegrada sa 12 lukova.
Mehmed Sokolovi(tur. Sokollu Mehmet Paa; oko 150511.
oktobar 1579), u narodu poznatiji kao Mehmed-paa Sokolovi, je bio veliki
vezir (predsednik vlade) u Osmanskom carstvu. Roen je kao Bajica - Bajo
Nenadi.
Poreklom Srbin iz Hercegovine roen u selu Sokolovii blizu gradia
Rudo. Otac mu se zvao Dimitrije, ime majke nije poznato - pominju se
imena Dobrina, Anelija ili Marija. Kao deak kolovao se u manastiru
Mileeva. U Danku u krvi" odveden u janjiare kada mu je bilo oko 15
godina. kolovan u Jedrenskom saraju gde ostaje 13 godina. Uestvovao je
u Mohakoj bici 1526. i opsadi Bea 1529. Izmeu 1533. i 1535. uestvuje
u ratu protiv Persije i opsadi Bagdada. 1545. godine postaje zapovednih
Osmanske flote a 1551. biva unapreen u rumelijskog beglerbega. Iste
godine kree u pohod na Habzburku monarhiju a ve sledee
osvaja Temivar. Pod njegovim uticajem 1557. izdat je berat kojim se
dozvoljava obnova Peke patrijarije, i na patrijarijski presto
postavljen Makarije Sokolovi, njegov blii srodnik. Sultan Sulejman
I Velianstveni ga proglaava za Velikog vezira Porte 28. juna 1565. Godine
1566. sa sultanom kree u novi pohod u Ugarsku. Opsedaju utvreni
grad Siget meutim u noi izmeu 5. i 6. septembra 1566, samo dan pre
osvajanja grada, sultan Sulejman I iznenada umire. Plaei se da e njegova
smrt negativno uticati na moral vojske Sokolovi je prikriva sve do 24.
septembra kada je u Beogradu proglaen naslednik, Selim II. Novi sultan se
pokazao kao prilino nesposoban vladar i doslovno je sve poslove u carstvu
preputao Sokoloviu, kao velikom veziru, tako da je ovaj imao praktino
neogranienu mo u carstvu. Selim II umire 12. decembra 1574. i na prestol
dolazi njegov sin Murat III koji se jo manje interesovao za voenje
dravnih poslova ali za razliku od oca nije imao velikog poverenja u
Sokolovia ija mo polako poinje da opada iako je ostao na svom
poloaju Velikog vezira. Uvee u Carigradu 11. oktobra 1579. Sokolovia
u atentatu ubija izvesni sumanuti dervi.
Mehmed paa Sokolovi je sahranjen u Istanbulu, u turbetu pored
Ejup damije. Turbe je projektovao arhitekta Sinan.
Makarije Sokolovi
Retko ko zna od istoriara i druge ostale srpske inteligencije da je
Makarije Sokolovi ba roeni brat Mehmed-pae Sokolovia. Makarije
Sokolovi je u isto vreme bio srpski patrijarh u Srpskoj pravoslavnoj crkvi,
kad mu je njegov brat Mehmed bio janiar i kada je poturen.
109
Radovan Radevi
Makarije Sokolovi je bio prvi patrijarh Srpske pravoslavne

crkve kada je ona obnovljena kao Peka patrijarija 1557. godine. Sa trona
se povukao 1571, a umro 1574. godine. Porodica Sokolovi je iz Pive.
Njegov brat ili blii srodnik bio je
turski veliki vezir Mehmed-paa Sokolovi
koji je imao zasluge za obnavljanje Peke
patrijarije. Pre toga ovaj prostor je bio pod
upravom
Ohridske
arhiepiskopije.
Meutim nisu svi prihvatili ovakvo stanje,
pogotovo mitropolit smederevski Pavle
koji je teio da samostalno upravlja
srpskom crkvom. Obnavljanje Peke
patrijarije 1557. imalo je za cilj da rei
stanje raskola i stabilizuje unutranje stanje
Osmanskog carstva.
Prostor patrijarije obuhvatao je
pored zemalja cara Duana i Uroa
Nemanjia, jo i podruja Bake,
Banata, Baranje,
Srema,
Slavonije,
Bosanske krajine, Bosne, Like, Krbave i
Dalmacije, i imao je vie od etrdeset
eparhija, meu njima i novoosnovane:
Trebinjsku, Poeku i dr. Peka patrijarija funkcionisala je do 1766. kada je
ponovo ukinuta i taj prostor potinjen Carigradskoj patrijariji.
Patrijarh Makarije je od sultana dobio sve povlastice koje je imao
carigradski patrijarh: upravljanje crkvenom imovinom, naplaivanje
crkvenih dabina, nasleivanje imovine onih koji su umrli bez naslednika,
potvrivanje pravila svih esnafskih organizacija, suenje u branim
sporovima i predmetima krivine prirode.
Za vreme patrijarha Makarija obnovljeni su manastiri Banja kod
Priboja, Graanica, Studenica, Peka patrijarija, Budisavci na Kosovu. U
manastirima je oivela ikonopisaka, zlatarska i prepisivaka detalnost.
Umetnosti, knjievnost i celokupna srpska kultura doivljavaju tada
svojevrsnu renesansu.
Zbog bolesti povukao se sa trona 1571. godine predajui patrijarijski
tron svom sinovcu Antoniju Sokoloviu. Umro je 1574. godine.
Srpska pravoslavna crkva ga proslavlja kao svetitelja 30. avgusta po
julijanskom tj. 12. septembra po gregorijanskom kalendaru.
110
Da se ne zaboravi seanje na pokojnog doktora Isa Kalaa i prof. dr

Miroslava urovia
Kao to je poznato prof. dr Iso Kala i prof. dr Miroslav urovi,
inae venani kumovi su bili poznati pobornici ouvanja zajednike drave i
ouvanje bratstva i jedinstva.
Nepravda prema dr Isu Kalau iz Roaja
Neshvaen, kanjen, zaboravljen.

Iso Kala (selo Kalae izmeu Ivangrada i Roaja, 9. avgust 1939),
pesnik, pripovjeda, romansijer, dramski pisac, kritiar i knjievni istoriar.
Osnovnu kolu uio u rodnom selu (1948-1952), osmogodinju u
Roajama (1932-1956), treu gimnaziju (1956-1960) i Filozofski fakultet istorije jugoslovenskih knjievnosti i filozofiju (1960-1965) zavrio u
Sarajevu.
Kala je na Filozofskom fakultetu u Sarajevu odbranio doktorsku
disertaciju pod naslovom Knjievno djelo Zije Dizdarevia u kontekstu
meuratne knjievnosti naroda Bosne i Hercegovine - dana 19. 6. 1985.
godine.
111
Radovan Radevi
U knjievnosti se javio jo kao ak, a saraivao u brojnim listovima i

asopisima: Bratstvo, Nai dani, Osloboenje, Sarajevske novine, Lica,
Odjek, ivot, Izraz, Opredjeljenja, Svijet, Prosvjetni list, Putevi, Glas, Delo,
Politika, Borba, Komunist, Letopis Matice srpske, Venac, Telegram, Forum,
Pobjeda, Ovdje, Stvaranje, Cetinjski list, Je, Stremljenja, Jedinstvo,
Rilindja, Mostovi, Most, Znaenja, Radio-Sarajevo i dr.
Dobitnik vie nagrada za kratku priu, a za zbirku pria
Vjetrometina dobio je jugoslovensku nagradu "Risto Ratkovi" za 1983.
godinu.
Do sada objavio sledee knjige:
Kandanske bugarije (pesme, Svjetlost, Sarajevo, 1970);

Smijalite (roman, Svjetlost, Sarajevo, 1974);
ejtansko groblje (prie, Veselin Maslea, Sarajevo,
1978);
Sveti i ukleti (pesme, Veselin Maslea, Sarajevo,
1982);
Vjetrometina (prie, Oslobdenje, Sarajevo, 1982).
Tragika pisanja
Smrt zavrat
Pria za vreme
Objavio i dve drame: Isae, zato to radi (Pljevija, 1970) i Habib
(Zagreb, 1974).
Iso Kala ivi u Sarajevu.
Ali ono to ne pie u Isovoj autobiografiji sada ja "spaavam" od
zaborava, naime, kao to pie u Isovoj autobiografiji, prof. dr Iso Kala je sa
svojom porodicom iveo u Sarajevu sve do 90. godine.
Meutim, kada je objavio vie knjievnih dela od kapitalnog
znaaja, izmeu ostalog roman "Vjetrometina", tada se zamerio reimu
tadanjeg, sada pokojnog Alije Izetbegovia kao i svojim sunarodnicima
Roajcima. Naime, Iso je u romanu Vjetrovetina razgolitio sve one
Roajce, koji su za vreme okupacije, stale na stranu Hitlerovih hordi, a oni
(Roajci) samog Hitlera su zvali dajo (ujak). Iso je, u istom delu objasnio,
da je prababa Eve Braun iz Roaja, iz Balotia, i zvala se Mirdita Iliraj.
"ivi bili pa videli": uveriete se da li va zet Adolf Hitler prosipa tafru hvalu po Roajama, Sandaku i Kosovu.
"ivela Velika Albanija!...iveo hazreti Hitler i naa odvina
Eva...iveo Oto Fleps, sestri Adolfa Hitlera... Maalah, maalah."
112
Rairilo se rugovsko kolo u slavu izvrioca Hitlerovog i Evinog

amaneta, mubareli ulaska u Roaje - svete i najvee Alahove elje da
Albanci i Muslimani imaju svoju dravu u sastavu mone nemake sile, koja
e da zbrie pravoslavni rod, potule ognjita, preore groblja , zapali krstove
i svrabave crkve.
"Dragi moji nesreni Roajci, Muslimani i Albanci, varoka i
seljaka ljuta sirotinjo, vekovno roblje - moja je vojska dola da vas
oslobodi od pravoslavnih afira - pogansuza i stvori veliku denetsku
Albaniju krasnu bau islamske vere, dina i imana - selameta i mina."
Ovo su samo mali fragmenti iz Isove Vjetrometine (treba proitati
ne samo ovu knjigu ve i sva ostala Isova dela).
Za Vjetrometinu Iso je dobio jugoslovensku nagradu Risto
Ratkovi, 1983. god.
Osim toga Iso Kala i Miroslav Djurovi su bili veliki borci za
ouvanje Jugoslavije i da se ouva bratstvo i jedinstvo. Naime, kao visoki
intelektualci oni su stalno tvrdili i propagirali da su Muslimani od brae
pravoslavaca, da su Kalai takoe od pravoslavaca Milaia. Inae, Iso je
venani kum M. Djurovia i zajedno su saraivali u svim prilikama u dobru
i zlu.
Zbog Vjetrometine Isu je zapreeno fizikom likvidacijom i on je
uspeo da pobegne iz Sarajeva u Crnu Goru. Tadanji reim u Crnoj Gori,
Momir i Miro izali su Isu u susret, dali su mu obezbeenje i smetaj u
hotelu u Herceg Novom. U Igalu Isu je narueno ubistvo i baena je bomba,
ali sreom Iso se tu trenutno nije nalazio. Inae, u Herceg Novom sam lino,
nekoliko puta poseivao dr Isa Kalaa.
Dr Iso Kala umro je vrlo brzo posle smrti svog kuma Miroslava. Isu
nisu dozvolili njegovi roaci, zbog njegovog opredeljenja, da se sahrani na
muslimanskom groblju ve su ga sahranili na vrh jedne planine slinoj onoj
gde je sahranjen Njego, u Kalaama.
Zahvalnost prema Isu Kalau
Ako se moe rei da je ita lepo kada ovek umre to je njegovo
znanje i iskrenost koju je preneo na svoje uenike, a to je da nikada nije
moglo da mu se primeti da je Musliman. Naprotiv, on je vie propagirao
pravoslavnost i sam za sebe je govorio da je pravoslavac, a ovog puta mu se
zahvaljujemo svi to je nas sve nauio, na asu stilskih figura (metafore)
najeu i neponovljivu Njegoevu pesmu "Paris i Helena" ili "No skuplja
vijeka".
Iso Kala je poslednji put vien na osmim knjienim susretima
povodom smrti Miroslava urovia 29. septembra 1997. god.
113
Radovan Radevi
Paris i Helena
ili
No skuplja vijeka
Plava luna vedrim zrakom u prelesti divno tee
ispod polja zvjezdanije u prolenu tihu vee,
siplje zrake magieske, uvstva tajna neka budi,
te smrtnika edni pogled u draesti slatkoj bludi.
Nad njom zv'jezde rojevima brilijantna kola vode,
pod njom kaplje rojevima zaiu se rojene vode;
na grm slavuj usamljeni armoniku pjesnu poje,
mupce se ognjevite ka komete male roje.
Ja zamiljen pred atorom na areni ilim sjedim
i s pogledom vnimatelnim svu divotu ovu gledim.
uvstva su mi sad trejazna, a misli se razletile;
krasota mi ova boa razvijala umne sile.
Nego opet k sebe doi, u nitavo ljudsko stanje,
al' lieno svoga trona boestvo sam neko manje;
pretuvstvijem nekim slatkim hod Dijanin veliavi
duu mi je napojio - sve njen v'jenac gledim plavi.
O nasljedstvo idejalno, ti nam goji besmrtije,
te sa nebom dua ljudska ima svoje snoenije!
Sluh i dua u nadedi plivajui tanko paze
na livadi dvienija - do njih hitro svi dolaze!
Rasprsne li pupulj cvjetni ali kane rosa
s struka sve to sluhu otrom grmi, kod mene je strana huka;
zatrepte li tice krila u busenju guste trave,
strecanja me rajska tresu, a vitlenja mue glave.
Trenu mi je svaki sahat - moje vreme sad ne ide;
sile su mi na opazu, oi bjee svud da vide.
Dok evo ti divne vile lakim krokom e mi leti
zavidte mi, svi besmrtni, na trenutak ovaj sveti!
Hod je vilin mlogo dini no Avrorin kada ee,
od srebrnog svoga praga nad proljeem kad se kree;
zrak je vile mladolike tako krasan ka Atine,
ogledalo i mazanje preziru joj erte fine.
Ustav', luno, b'jela kola, produi mi ase mile,
kad su sunce nad Inopom ustaviti mogle vile.
Prelesnicu kako vidim, zagrlim je ka bog veli,
uvedem je pod atorom k ispunjenju svetoj elji.
114
Pod zrakama krasne lune, pri svjeici zapaljenoj

plamena se spoji dua ka duici raskaljenoj
i cjelivi boestveni duu s duom dragom sliju.
Ah, cjelivi, boa mana, sve prelesti rajske liju!
Cjelitelni balsam sveti najmirisni aromati
to je nebo zemlji dalo na usne joj stah sisati.
Sovrenstvo tvorenija, tainstvene sile boe,
nita ljepe nit' je kada niti od nje stvorit moe!
Malena joj usta slatka, a angelski obraii
od tisue to uvstvujem jednu ne znam sada rei!
Snjeana joj prsa krugla, a strecaju svetim plamom,
dv'je slonove jabuice na nji dube slatkom mamom;
crna kosa na valove niz rajske se igra grudi . . .
O divoto! udo smrtni ere sada ne poludi!
B'jela prsa gordija su pod crnijem valovima
no planina gordeljiva pod vjenijem snjegovima
na izlazak kad je sunca sa ravnine cv'jetne gledim,
kroz mreicu tanke magle veliinu kad joj sljedim.
Igram joj se s jabukama dva svijeta srena vae,
k voshitenju besmrtnome lienika sree drae;
znoj lagani s njenom kosom s zaneene tarem glave . . .
Druge sree, malo vane, za nju bi da, i sve slave.
Ne miu se usta s ustah cjeliv jedan noi cjele!
Jot se sitan ne naljubih vladalice vile bjele;
svezala se dva pogleda magieskom slatkom silom,
kao sunce s svojim likom kada leti nad puinom.
Luna bjei s horizonta i ustuca Febu vladu,
tad iz vida ja izgubim divotnicu moju mladu!
115
Radovan Radevi
Miroslav urovi /1938. - 1989/
Miroslav /Miro/ urovi roen je 15. maja 1938. godine u Griici od

oca Radojka i majke Jovane. Osnovnu kolu izuio je u rodnom selu, niu
gimnaziju u Roajama, viu u Beranama i Novom Pazaru, a Filoloki
fakultet u Beogradu. Kao profesor srpskog jezika i knjievnosti slubovao je
u Roajama, Teposaviu i Andrijevici. Bio je i direktor gimnazije u
Roajama. Potom je vie godina radio u Republikom odboru SUBNOR-a
Crne Gore u Titogradu i dosta putovao po svetu (od Bajkala do Kube). Pisao
je pesme, eseje, knjievno-kritike tekstove, lirsku poeziju, studije,
ivotopise, putopise.... Sastavio je u koautorstvu sa dr Slobodanom
Kaleziem i jednu itanku za srednje kole. Preminuo je, iznenada, 8. jula
1989. godine u Moskvi u hotelu "Kijevskaja".
Glavna knjievna dela Miroslava urovia, objavljena za njegova
ivota, jesu: Leva leta - sa Momilom Parauiem, Novi Pazar, 1959/,
Beskraj zaviaja /pesme, Titograd, 1968/, Grko nebo /pesme, Cetinje,
1972/, Ovidije sa Ibra /pesme, Titograd 1972/, Medvjed u Berlinu
/pesme, Cetinje, 1976/, Sunce nije isto /putopisi, Titograd, 1976/, Ljudi i
ulice /na gruzijskom, pesme, Tbilisi, SSSR/, Nedajno /pesme, Niki,
1980/, Nigdje doma /putopisi, Beograd, 1981/, ivotom i stihom /eseji,
Titograd, 1983/, Trava kuita /pesme, Titograd, 1984/, Lirski apat
svetu /o poeziji Duana Kostia, Tito- grad, 1984/, Ubijati pjesnike
116
/pesme, Titograd, 1987/ i Ni sestrama ni brezama /pesme, Titograd, 1987/,

Negrad 1981.
Sainio je i antologiju Savremena crnogorska poezija /Bijelo
Polje, 1974/.
Posmrtno su mu objavljene knjige Modre kie /pesme, Titograd
1990. - priredio Ratko Deleti/, Poezija Radovana Zogovia /doktorska
disertacija, Niki, 1990/, Miroslav urovi - pjesnik naeg doba /tekstovi
o knjigama urovievim, Roaje, 1994. - priredili Ratko Deleti i Zaim
Azemovi/ i Grumen ivota /lirska i kraa putopisna proza, Andrijevica,
1996/.
Promocija knjige Modre kie odrana je u Domu omladine u
Titogradu i na njoj su tada o knjizi govorili Ratko Deleti, Ranko Jovovi,
Budimir Dubak, Kosta Radovi i Zaim Azemovi. Zaviajna promocija
obavljena je u Bogajama, kod Roaja, a promoteri su bili Milo Vulevi,
Ljubislav Milievi, Milo Ostoji i Blagoje Niavi.
Miroslav urovi bio je sekretar Udruenja knjievnika Crne Gore.
Stihovi su mu prevoeni na vie stranih jezika. Dobitnik je nekoliko nagrada za
poeziju, od kojih su najvrednije: Risto Ratkovi /1973/, Blao epanovi /
1976/ i Nagrada osloboenja Roaja /1977/.
Koliko je Miro volio svoju Griicu, Bau, Ibar vodu, itav zaviaj to je za priu!
Stihozbirka Ovidije sa Ibra poinje pjesmom Griica.
Ciklus lirske poezije Ognjite, objavljen najprije u asopisu
Stvaranje 1985. godine a potom i u knjizi Grumen ivota, sadri i
kratak zapis Griica, koji se doima kao pesma: Snjegovita i vodna
Griica. Kljua voda iz svakog damara zemlje. Govori zemlja otapanjem
snjegova, aptanjima uma, zavijanjima zveri, ciriktanjem ptica, mumlanjem
vode. ovekov govor samo je artikulisani oblik smenih glasova prirode
svekolike. Griica - kolijevki i grobova. Uzao mojih puteva.
Veno poivalite Mirovo je u Griici.
Bronzani Miro / delo velikog Mirovog prijatelja i potovaoca Zeira
Lubodera/, pod brezom treperavom, glave zabaene, gleda na istok, uza
stranu, ka obzorju visokome, kao da bi da se vine preko njega i vidi ta je
tamo dalje...
Pokojni dr Miroslav urovi je prvu knjigu napisao "Leva leta".
Naime, Miroslav urovi je doarao da sva mi deca smo roeni na selu u
primitivnim uslovima u tali jer on je, u toj leti napisao da ne zna da li mu je
majka krava ili ena. Jer tada nije bilo puteva, bolnice su bile daleko po 10
km od mesta i ene su se poraale bez babica i bez medicinskih sestara na
stari nain.
117
Radovan Radevi
Sledee Miroslavljevo delo, "Ovidije sa Ibra", to je remek delo

seanja na rodnu Griicu, rodnu Bau i uopte na Roaje.
Knjievni susreti
Svake godine se u Bai, u koli koja nosi njegovo ime dr Miroslav
urovi odravaju tradicionalni knjievni susreti krajem septembra.
Na moje pitanje zato se na tim pesnikim i knjievnim susretima ne
pominje prof. dr Iso Kala, dobio sam ovakav odgovor od Isovog blinjeg
roaka: "Radovane, Iso je u poslednje vreme pobudalio." Mi znamo zato ga
njegovi Muslimani mrze i zato mu nisu dali da se sahrani na njihovom
groblju, zbog "Vjetrometine" i zbog njegovog odnosa prema pravoslavlju i
uopte meusobnim odnosima.
Meutim, ne znamo kako je zapreeno naim poltronima
pravoslavcima, koji takoe ne smeju da pomenu ime Iso Kala. To je
najverovatnije zato to, ako bi promovisali ime prof. dr Iso Kala zamerili bi
se Muslimanima iz Roaja koji ne bi glasali na svim izborima Mila
ukanovia.
Primedba autora: Da bi bilo ko, ak i kokoari, bez dana kole, a to
se oni i usuuju davati kvalifikacije, moraju imati najmanje znanja ili vie
od toga od onoga s kim pokuavaju da razgovaraju. Neskromno je i drsko da
ljudi koji su ostali na najnioj lestvici daju kvalifikacije i da budu kritiari
prof. dr nauka Isu Kalau.
118
Fizika likvidacija novinara, knjievnika i politikih

protivnika
Potovano birako telo i uopte celokupna javnosti,
kao to je opte poznato istorija se ponavlja, vreme se opet vraa na staro,
ponovo se uspostavlja centralizam i diktatura vlasti i jednopartijski sistem.
Naime, da Vas podsetimo, u bivem komunistikom Titovom
reimu, nakon pobede nad faizmom, formiran je i instaliran "Goli otok",
kazamat u kojem su "oduavani" protivnici reima, i kojima je "ispiran"
mozak tako to su zatvorenici nosili i tucali kamenje bez ikakve koristi, kao
"sizifovci" samo da bi se to vie muili i iscrpljivali. Mnogi se odatle ivi
nisu vratili, a ne zna im se ni grob. To mi lii na Hitlerove gasne komore.
Taj kazamat je uglavnom sainjen od Crnogoraca i Srba, neistomiljenika
Titovog reima. Takoe, u to vreme, odmah posle Drugog svetskog rata,
poznata su i ostala nerasvetljena ubistva Slobodana Penezia Krcuna, zatim
ubistvo komadanta vazduhoplovnih snaga Jugoslavije, Jovanovia na
rumunskoj granici. Navodno on je pokuao da pobegne, a tih ubistava je
imalo jo mnogo za koje je unitena dokumentacija.
Takoe, Tito je veto koristio psihike torture: naime, ako mu preti
potencijalna opasnost po diktatorsku fotelju, a protivnika nije mogao da
fiziki likvidira zbog javnosti, onda bi njegova Udba uhapsila te ljude,
strpala ih iza reetaka i proglasila ih ludim i neuraunljivim. I sada, oni koji
se nalaze iza reetaka, koji su izolovani ne mogu da se brane niti da dokau
suprotno, niko ne sme da im pomogne ako bi neko rekao jednu re u njihovu
korist taj bi odmah preko noi bio uhapen i proglaen i okvalifikovan kao
"neprijateljski" elemenat. To je sluaj sa Rankoviem i ilasom. Sada je
slian sluaj, u modernom kazamatu, Hagu gde slinu sudbinu preivljaju
pokojni S. Miloevi i V. eelj i mnogi drugi.
Sada, to se tie ubistva novinara i drugih politikih
neistomiljenika, u Srbiji su poznata ubistva novinara Slavka uruvije
(rasvetljeno), novinara Pantia i drugih politikih protivnika, Slambolia itd.
U Crnog Gori, poznata a nerasvetljena ubistva Duka Jovanovia,
vlasnika lista "Dan" u Podgorici, ubistva bivih rukovodilaca u SUP-u Crne
Gore, Raspopovia, ekia i drugih o kojima je detaljno pisao list svedok.
119
Radovan Radevi
Mostovi koji spajaju2

Bogati Diogen iz Enoada, Epikurov sledbenik je za sobom
ostavio poruku:
elim da prenesem buduem narataju ovu misao.
Razliite podele na zemlji daju svakom narodu razliitu
domovinu, ali nastanjeni svet prua svim ljudima koji su
naklonjeni prijateljstvu jednu jedinu zajedniku kuu
Zemlju.
Re Zemlju, kad je u pitanju srpski narod, zamenio
bih sa dve rei Jedinstvenu Srbiju.
Srbin i evropeizacija
Okreui se ka zapadu Srbin neminovno ulazi u zamku uticaja
katolike Evrope koja ve ceo milenijum nastoji da ih artikulie na celo
hrianstvo.
Okreui se ka istoku on se susree sa Islamom, koji preko ovog
prostora nastoji da proiri svoje interese ka zapadu i da tako integrie i deo
muslimanskog sveta koji ve ivi zapadno od nas. Ujedno je to prilika da on
proiri svoj uticaj ka zapadu.
Okreui se ka severu, odnosno severoistoku, i orijentiui se prema
pravoslavnoj slovenskoj brai Rusima, Srbin se nalazi na pustom ostrvu
koje je udaljeno od svog kopna. Bez obzira na prirodne emocije, on nema
prirodnu vezu sa ovom svojom maticom.
U isto vreme, Srbin kao i svi civilizovani narodi na svetu, ima svest o
tome da mora ostati i opstati u svom okruenju, tu gde je i sa narodima koji
ga okruuju. U takvim okolnostima prirodno stanje stvari je da se sa svim
narodima na koje je neko prirodno upuen, moraju odravati dobrosusedski
odnosi, kako se to u politikom argonu naziva. Najtee je odrati dobre
odnose sa braom i susedima, poto se ba u njima najee i javljaju sukobi
interesa koji su uvek izvori jo veih sukoba. Sa njima se uvek vode borbe
oko ivotnog prostora, posebno ako su narodi geografski i etniki izmeani.3
2
Prof. dr Dragoslav Slovi, Anatomija srpske due, strana

439
120
Srpski idoli i ideali

U simbolici koju je koristio Srbin oduvek su se afirmisale neke trajne
vrednosti koje bi se mogle predstaviti venom tenjom za slobodom, slogom i ujedinjenjem. To su od vajkada bile vrhunske vrednosti kojima je
Srbin teio a koje izgleda, nikad nije ostvario, ili ih nije integralno
realizovao.
Pojam slobode se kod nas tumai u znaenju da nismo niija raja, to
znai da imamo svoj suverenitet. Razume se da ovakvo tumaenje moe biti
preduslov za slobodu, ali nije dokaz da ona zaista postoji. Ropstvo
tuincima je uvek bio siguran znak o nepostoianju slobode, ali ovek moe
biti rob i u svojoj zemlji ako u njoj funkcionie kakav diktatorski ili
korumpiran sistem vladavine.
Srbin uspeo da se oslobodi tuina, ali je posle toga upadao u zamke
svojih tirana, pa je u velikom delu svoje prolosti bio neslobodan od
unutranjeg zla. italac bi mogao da stavi primedbu da je ovo bila sudbina
svih naroda sveta. U tome ima mnogo istine. Pitanje je samo stepena te
neslobode koja se manifestovala u realnosti i nainu na koji se vladalo
ljudima. I drugi su se sretali sa ovim jadom, ali su drugi imali istorijsku
sudbinu da su iveli u zemljama prosveenog despotizma. I drugi su imali
zlikovce na elu drava, a mnogi nisu nikada doiveli da vide svetlo jednog
Duanovog zakonika, ali je uz sve to nesporna injenica da je Srbin u
najveem delu svoje prolosti bio lino neslobodan. ak i u Jugoslaviji i on
je bio neravnopravan sa drugima iako e se ova teza teko dokazati u
budunosti u vremenu kada nestanu sa scene generacije koje bi mogle da
budu svedoci tog vremena.
Postoji, meutim, i jedna grozna istina, a to je da je najvei deo zla
koje ovde navodimo napravio Srbin Srbinu, te nemamo pravo da za sve to
krivimo druge, ili bar ne tako drastino kako bi se moglo tumaiti ovo delo.
Ako ovako nedvosmisleno tvrdimo da je srpski narod bio neslobodan,
onda je izvesno da se glavni uzroci neslobode nalaze u neslozi.4
Srbin je u prolosti pokazao da teko uva svoje ostvarene ideale.
Ako su njegovi ideali bili sloga i sloboda on je slobodu uvek gubio
zbog i nesloge, pa je ostajao i bez jednog i bez drugog. Ni jednom narodu u
irem okruenju nije se dogodilo da je u 20-om veku izgubio toliko ivota u
borbama zbog ideala koji su na kraju izdati ba od onih koji su se borili za
3

384
4
433
121
Radovan Radevi
njih. rtva tih greaka u idealima je na kraju srpski narod koji je i tom
prilikom pokazao da nema mentalnu snagu da borbu za ideale rei na
razuman nain, dakle slogom.
Iz tih razloga oni koji su dizali socijalnu revoluciju, koju su nakon
pola veka pretvorili u borbu za sopstveno bogaenje bi pred istorijom i
svojom saveu morali da se upitaju: u ije ime su ubijali srpsku decu koja
je branila upravo one ideale koje su oni konstituisali posle pola veka, dakle
u istoj generaciji?5
Ogledalo srpske due6

U ovom delu pomenuta su mnoga znaajna imena
srpskoga naroda i srpskih prijatelja, a njihove sudbine su
nae ogledalo:
1.
2.
3.
4.
5.
Vojvoda ivojin Mii je sigurno ovek koji zasluuje nae

potovanje i divljenje. Njemu se Srbija oduila tako to ga je tri puta
penzionisala i na kraju odbacila kao iznoenu cipelu. Starije godine
ivota proveo je u siromatvu i bolesti.
Vuk Karadi, otac srpske pismenosti, je ovek koji
simbolizuje ovaj etnos i koji se kao ovek nenog zdravlja muki borio
da se ovaj narod prosveti. On je od strane srpskih nepismenih kneeva
tretiran u rangu dvorskih luda, vrean, ismevan i potcenjivan. Najvei
deo ivota proveo je u bedi i siromatvu dok su se neki duhovni bogalji
bogatili i slavili pa su im ak i spomenici podizani.
Vladika Nikolaj Velimirovi je svakako bio jedan od najveih
umova srpskog naroda. Njegovom umu i dobroti ne moe se dodati ni
jedna re, a ipak je kao "izdajnik" ovog naroda umro u tuoj zemlji
(SAD).
Profesor Slobodan Jovanovi
Branislav Nui (Akebijan Nua) je takoe jedan od najveih
i veno aktuelnih srpskih pisaca. Uestvovao je u Srpsko-bugarskom i
Prvom svetskom ratu. Bio je progonjen i odleao je robiju zbog jedne
pesme koju bismo po svim merilima i danas mogli tretirati kao
patriotsku u najlepem smislu te rei. Sin mu je poginuo u Prvom
svetskom ratu borei se za Srbiju.

435
6
436-437
122
6.
Svetozar Markovi je bio veliki srpski socijalista, ovek koji

je do svoje 30-te godine pokazao izvanrednu erudiciju i analitiku
naunu zrelost. Umro je u 30-toj godini od posledica robijanja u
Poarevcu. Da li je iko ikada razmiljao o tome koje je zlo ovaj mladi
ovek u tim godinama mogao da uini ovom narodu da ga tako surovo
kazni? Njegovo delo i danas odie patriotizmom i dostojno je potovanja
i od nas koji nismo njegovi ideoloki potovaoci.
7.
Karaore Petrovi je istorijski lik o kome ne treba troiti
rei. Skonao je na spavanju od zlikovake sekire u reiji svog kuma.
8.
Dr. Rodolf Aribald Rajs
Dr Rodolf Aribald Rajs

Dr Rodolf Aribald Rajs nije Srbin po krvi ali zasluuje nae
divljenje kao veliki srpski rodoljub. On je Srbiji dao sve i zavetao joj svoje
srce. Ova mu se nije asno oduila ak ni do dananjeg dana.
Ovde u ovojoj urni na vrhu Kajmakalana
Zlatno srce spava,
Prijatelj Srba iz najteih dana,
Junaka Pravde, Istina i Prava
vajcarca Rajsa, kom` nek je slava.
Biografija
Dr Rodolf Aribald Rajs
roen je 8. avgusta 1875. godine u
Badenu.
Bio
je
profesor
Univerziteta u Lozani, doktor prava
i hemije, kriminolog i publicista.
U Srbiju je doao avgusta
1914. godine, u toku Prvog
svetskog rata. Doao je na poziv
srpske
vlade
kao
neutralni
posmatra i ratni dopisnik i da
sprovede anketu o maarskim,
nemakim
i
austrougarskim
zverstvima u Srbiji tokom Prvog
svetskog rata. Zavoleo je Srbiju i
postao veliki prijatelj naeg naroda.
123
Radovan Radevi
1928. godine sastavio je politiki testament pod naslovom ujte

Srbi!, koji je na njegov zahtev objavljen tek nakon njegove smrti. Kao
veliki prijatelj srpskog naroda ukazuje na nae vrline i mane, govori o
srpskoj inteligenciji, srpskim politiarima i srpskoj omladini.
Umro je u Beogradu 1929. godine. Imao je elju da mu srce bude
sahranjeno na Kajmakalanu najopasnijem vrhu srpske zemlje, blizu
drugova koji su stradali za slobodu otadbine.
ujte Srbi!
U daljem tekstu dati su neki interesantni delovi iz knjige ujte
Srbi, autora Aribalda Rajsa.
Prijatelji i neprijatelji
Sam Bog zna koliko ste propatili u toku rata od Austro-Ugarovaba, koliko su vam jadnu zemlju oni opustoili, opljakali i na muke
udarili, koliko su vam najbolje brae i sestara, izmrcvarili i pobili, zato to
su bili rodoljubi. A danas vas te iste vabe, isti oni nekadanji Austro-Ugari,
preplavljuju proizvodima i ljudima, i vi ih doekujete rairenih ruku. Hiljade
i hiljade Nemaca, Belija, ak i Budimpetanaca mirno dolazi da kod vas
stie bogatstvo, a vi im to doputate. Predstavnike iste one Nemake, koja
vam je bila nemilosrdan neprijatelj i koja e to biti ponovo jednog dana,
slavi cvet vae prestonice koji se dii da je savremen. I dok vai
nekadanji delati nailaze kod vas na najlepi doek, pravite sve mogue
tekoe pripadnicima naroda koji su pokazali delotvorno prijateljstvo u
vaoj nesrei. Moji sunarodnici, vajcarci, koji su prema vama bili pravi
samariani za vreme velikog rata, teku muku mue da bi kod vas dobili
samo dozvolu za rad. A itava vajcarska kolonija u Kraljevini SHS ima
samo 160 lanova, dok je broj vaih sunarodnika koji slobodno zarauju
hleb u vajcarskoj dvadeset puta vei. Potpuno razumem da najpre elite da
ooezoedite hleb sunarodnicima, ali pre nego to naterate vrlo malobrojne
prijatelje da osete koliko je nuna i estoka borba za ivot, ponite da to
primenjujete na hiljadama bivih neprijatelja koje nikada neete uspeti da
preobratite u prijatelje.
Ksenofobija vladajue klase
Ljubomorni su na od sebe obrazovanije, otmenije i naprednije
strance. Nepodnoljivo im je kad moraju priznati da su ti ljudi iznad njih.
124
Onda ih mrze, preziru, pa ako im se ne isplati da ih oteraju, iznalaze sve

mogue naine da ih progone.
Politiki kadar - bezvredan
Ta ljubomora kaste zvane inteligencija srpskog naroda ne
iskazuje se samo prema strancima ve i prema sunarodnicima. Otmeno
drutvo tako ne dozvoljava nekom svom lanu da se izdigne iznad proseka.
Svim sredstvima nastoji da preprei put onome ko se osmeli i poeli da
istupi iz njegovih redova. Ako je, pak, nemono da ga u tome sprei,
progonie ga spletkama, ak i kletvama. Stoga pravi intelektualci ove
zemlje, a ima ih, i to mnogo, ne uspevaju u Srbiji, pa obeshrabreni naputaju
borbu. Zato i najznaajnija mesta u administraciji i drugde najee
zauzimaju mediokriteti ak i ljudi bez ikakve vrednosti. Zato vam je i
politiki kadar kukavan.
Deformisanost inteligencije
A sebi su davali onaj smeni zajedniki naziv inteligencija. Ti
ljudi siromanog duha ne uviaju da se istinska inteligencija ne stie samo
studijama, pa ak ni onim najviim. Istinska inteligencija je prirodni dar i
proistie i iz duha i iz srca. Obian seljak moe da bude sto puta
inteligentniji od univerzitetskog profesora sa pola tuceta diploma.
arite trulei i pokvarenosti
Nemojte da vas zasene ljudi koji u sutini nemaju nikakvu
vrednost, ali iji je lo primer neizmerno opasan po duhovno zdravlje vaeg
naroda. Ne klanjajte se vie novcu do zemlje. Novac ne donosi ni sreu ni
ugled. Moe se on poteno zaraditi i, ako ga vlasnik koristi da bi inio dobra
dela oko sebe, potujte takvog oveka zbog njegovog rada i zbog naina na
koji on koristi steeno bogatstvo. To je dobar primer mladima. Novac,
meutim, moe da bude i neasno steen i, na alost, to je danas veoma est
sluaj. Budite gordi pred tim neasno steenim bogatstvom. Nemojte praviti
nagodbe s njim tako to ete laskati njegovom vlasniku. Ne pruajte ruku
milioneru koji je stekao milione meanjem peska sa branom namenjenim
vaim vojnicima koji su se borili za otadbinu.
Istinska demokratija
125
Radovan Radevi
Istinska demokratija jeste da svaki graanin slobodno moe da

razvija svoju delatnost, pod uslovom da ona ne teti zajednici, i da tako
zarauje dovoljno za dostojanstven ivot. Kazao sam slobodno i molim
vas da ne brkate, kako se to danas obino ini, slobodu i rasputenost. I
sloboda ima granice, pa kad se one preu, zapada se u rasputenost, koja je
u bliskoj srodnosti sa anarhijom. Takvu istinsku demokratiju e sigurno
mnogo bolje obezbeivati savet od 25 najmudrijih ljudi nacije, nego
Skuptina koju je napunilo 300 nekih ludaka, skorojevia, mutivoda,
sebinjaka i podmiivaa, za koje je poetak i kraj demokratije u njihovoj
linosti.
R.A. Rajs, docent univerziteta u Lozani
O Nikoli Paiu
ovek koji je na poloaju politikog voe drave u ratu morao je
odrati sinu sledee slovo: Ti si mi sin jedinac. Mesto ti je meu onima koji
prsima brane zemlju koja mi je poverila svoje interese. Kae da si bolestan.
Nije vano, ak i da si na samrti, mora da bude meu braniteljima
otadbine. Idi i izvri svoju dunost. Ako to ne uini, odriem te se i nikada
te vie neu videti! Meutim, umesto da mu odri to slovo, Nikola Pai je
dopustio sinu da bani po Parizu i da na Krfu svojom raskonom limuzinom
126
pregazi srpske junake koji su se izbavili iz neprijateljskih planina Albanije.

Pai je bio realista i mislio je da su svi ljudi kao on. Tako, kada mu je jedan
zajedniki prijatelj prigovorio to je loe postupio prema meni, odgovorio
mu je: Pa, ta hoe taj ovek? Tri puta sam mu nudio novac, a on je
odbio! U tom odgovoru se sadri sav mentalitet tog dravnika koji mi je
1917. godine rekao: Ne moete da nas napustite, potrebni ste nam. Znam
da je to za vas ogromna rtva. rtvujete sve! Neete zaaliti. Posle rata nita
neemo moi da vam odbijemo. A kada su me intrige i prljavtine
zabuanata iz Ministarstva unutranjih dela i to mene koji sam sve svoje
poklonio vaoj zemlji - prinudile da podnesem ostavku i tako izgubim
skromnu platu, isti taj Pai je odbio da me primi. Istina je po onome to je
uinio za vau zemlju - iz rauna ili ne - Pai je bio, veliki ovek, ali je
imao vrlo malo srca.
Stari Pai je posluio kao primer vaim dananjim politiarimastranarima. Oni su se oblikovali prema njemu. Stvorio je te bezobzirne
politiare, profitere koji dravu esto smatraju kravom muzarom ijim se
mlekom hrane. Lino on je uspostavio taj sistem zasnovan na nezahvalnosti
koji je toliko zla naneo i nanosi vaoj zemlji. Vai dravnici vie zaista ne
znaju za zahvalnost, jednu od najveih vrlina svakog naroda. Evo, u ovo
vreme (1928.), vi tako rei vie nemate prijatelja u svetu. Imali ste ih
mnogo, i to najuticajnijih, tokom rata, posebno u poetku. Meutim, vae
Ministarstvo spoljnih poslova, vaa uta kua, ija je briga bila da neguje
prijateljstva, samo bi uilo te prijatelje nogom im bi pomislio da mu vie
nisu potrebni. To je dovelo do toga da ti ljudi prvo izgube zanimanje za
Kraljevinu SHS, a onda se, privueni njihovom predusretljivou, okrenu
vaim neprijateljima. Da ste u vreme nedavnih potekoa sa Italijom jo
imali njihovu naklonost, Italijani se nikada ne bi usudili da urade ono to su
uradili.
O omladini
Priali su mi, a u to vreme su me uverile injenice koje je istorija
potvrdila, da je vaa omladina pre velikog rata bila veoma rodoljubiva. I
tada se rado ukljuivala u borbe politikih stranaka, ali to je bilo mnogo
manje radi stvaranja neke materijalne koristi nego iz elje za borbom i
mladalake ratobornosti, kod nekih ak i iz iskrenog ubeenja. Ondanjoj
omladini je, ipak, otadbina bila iznad svega, pa, kada bi se nala u
opasnosti, prekinula bi sve rasprave i sjedinjena pridruila se braniocima
zemlje. Upravo su kod te omladine naile na najdublji odjek one plemenite,
ali u to vreme jo, izgleda, neostvarljive ideje. Zato se i ideja o ujedinjenju
sve brae u jednu slobodnu zemlju naroito negovala meu mladima. Ideja
127
Radovan Radevi
o oslobaanju June Srbije od turskog jarma toliko je oduevila omladinu da

su mladi seljaci, studenti, zanatlije itd. stupali u etnike redove da junaki
ginu od stostruko jaih turskih snaga. A kada je u jesen 1912. odjeknulo
zvono na uzbunu i pozvalo naciju u krstaki rat protiv starog ugnjetavaa,
nije bilo mladia sposobnog za puku koji se nije odazvao pozivu. Iako je
smrt strano kosila njene redove, omladina je bila presrena jer je nazirala
osloboenje Makedonije, te drevne srpske zemlje. Nije imala
vremena da se odmori posle te pobede. Poslednjih dana jula
1914. Austro-Ugarska je napala njenu zemlju, a iz toga je
proizaao svetski rat, najstraniji rat ikada vien na Zemlji,
koji je trajao etiri duge godine, tokom kojih je Srbija
doivela sve - i najveu slavu, i najvee patnje. Suvino je
navoditi pojedinosti, znate ih. Bio sam verni pratilac vae
vojske sve vreme srpskog stradanja i video sam kako vaa
tadanja omladina umire. Oh, kako je ona znala da mre!
Moda su me to njeno skoro mistino oduevljenje, njena
bezgranina odanost i skoro boansko umiranje najvie
vezali za vau zemlju. Mislio sam i jo i danas mislim, kad
vidim koliko je dananja nacija koja je mogla da stvori toliko
junaka nacija koja ne moe da propadne. Jedino me ta
pomisao i to seanje ohrabre kada sam na ivici da izgubim
nadu u vau otadbinu gledajui one politiare profitere i
vau savremenu omladinu.
Pripazite!
Dopustili ste tako da umre duh vae omladine!
Dozvolili ste da se ona ugleda na sve one vae skorojevie,
zabuante, zelenae, ratne bogatae, sumnjive politiare,
zatrovane udnjom za novcem. Vaa omladina je njihova
rtva. Obrazovana je po uzoru na njih. Dunost vam je bila
da je sauvate od tog uzora, a vi to niste uinili. Pripazite da
vas taj nemir jednog dana preskupo ne kota. Moe vas
kotati i zemlje jer ova omladina se nee rtvovati na oltaru
otadbine kad zazvoni na uzbunu, (a zazvonie jednog dana)
kao ona omladina koja je vodila oslobodilake ratove.
Dananja omladina e vam odluno rei da nipoto ne eli
da gine jer je to svojim oima, i kako oni koji su se rtvovali,
kod vas, u vaoj modernoj Srbiji, dobijaju samo nogom
pozadi.
128
Zakljuak
Otvoreno sam vam rekao ta sam video kod vas i ta je
opasno po budunost vae zemlje. Nisam sve rekao, samo
sam vam ukazao na ono najtetnije. Verujte mi da me je to
esto zabolelo i da sam tu opasnost moda vie osetio nego
vi. Zato? Naprosto zato to volim vau zemlju a od nje nita
ne oekujem - idealistikije od vas i to sam joj rtvovao sve
to ovek moe da rtvuje. A, znate dobro, to se ovek vie
rtvuje za nekoga ili neto, to mu je privreniji. S pravom ili
ne, mislim da sam i ja zasluan, makar i u najmanjoj
moguoj meri to je vaa nacija uspela da dosegne i ostvari
san predaka: da okupi i ujedini srpske ili, ako vie volite ovu
re, jugoslovenske zemlje. U presudnim trenucima sam
jemio za vas. Ne bih eleo da mi neko kae da sam to inio
za naciju koja to ne zasluuje.
Nemojte dozvoliti da vaa lepa dua propadne u tom
ubretu koje se, na njoj nataloilo naroito posle rata. Nacija
koja je, poput vae, odolela vekovnom ropstvu, koja se
povukla preko Albanije i koja je, izgnana iz svoje zemlje, ali
ne i poraena, uspela da se vrati na svoja ognjita kao
pobednik - ne doputa da je podjarmi aka sebinih i
podmitljivih politiara, gnusnih iardija, prezira dostojnih
zabuanata i zloinskih profitera i zelenaa.
Uprkos svemu, ja verujem u budunost vaeg naroda. Duh Kosova,
Karaora, Kumanova i Kajmakalana ponovo e se probuditi. Mora se,
meutim, brzo probuditi, jer bez njega ete moda ponovo doiveti vreme
robovanja koje ni u emu nee zaostajati za onim pretrpljenim koje su vai
stari pobedili rtvovanjem i junatvom. Sudbina vam je u vlastitim rukama:
blistava budunost ili ponovo ropstvo!
Srpska dijaspora
Srpska dijaspora uopte za vreme NATO bombardovanja na Srbiju i
Crnu Goru u svetu bila neorganizovana, nije se ula ak ni jedna petarda da
je pukla (primedba Slavoljub Lukovi). ikago koji se smatra najveim
srpskim gradom posle Beograda nije organizovao masovne manifestacije
protiv Beograda protiv NATO pakta koji je bombardovao Srbiju 1999.
godine.
Pozdravljamo gospodina Milomira Glavia iz Joanike Banje kod
Kraljeva koji je pomogao svom srpskom narodu vie nego to je potrebno i
129
Radovan Radevi
napravio je most prijateljstva kao to je pre njega uradio i Pavlovi prema

Republici Srpskoj.
Milomir Glavi
U Kanadu otiao pre vie od 60
godina, ali zaviaj u podnoju
Kopaonika nije zaboravio iako vie
nikad nije doao u Srbiju. Do sada je
zemljacima poklonio ak est miliona
evra.
Meu poslednjim donacijama su
Dom kulture sa vrtiem u Joanikoj
Banji vredan 500.000 evra i milion
evra za zavretak mosta u Kraljevu.
Iako nijednom nije doao u Srbiju poklanjao je novac za izgradnju
puteva, crkava, domova kulture, ali i pomogao brojne porodice koje su mu
se obratile za pomo. U rodnom selu Kovai, na obroncima Kopaonika,
zovu ga Boi Bata jer je znao da svim stanovnicima za Novu godinu ili
seosku slavu Svetog Iliju poalje koverte sa po 50 ili 100 evra.
Njegova sestriina Olga Glavi, koja ivi u Kraljevu, i koja mu je
najblii rod, kae za Blic da se bar jednom meseno uje sa Milomirom.
- Zna on kakav je ivot kada si siromaan. Stalno mi pominje kada se
ujemo, da e dok bude iv pomagati ljudima u Srbiji. Iako je napunio 90
godina, dobro je sa zdravljem, i to je najinteresantnije, prati ta se zbiva u
Srbiji - pria Olga.
Veliki srpski donator je roen 1924. godina u zaseoku Pope sela
Kovai.
Odrastao je kao seosko siroe. Da bi preiveo, kao deak je
dobrostojeim metanima sluio za sitno nadniarenje, podsmeh i batinanje.
Ponekad je morao da odlazi na ruevine seoske crkve gde su metani
ostavljali novane priloge. On ih je kradom uzimao i tako sebi i sestrama
obezbeivao hranu. Jo tada se zarekao da e jednog dana novac vratiti i
oduiti se dobrim ljudima.
- Volim svoju zemlju, volim Srbiju, volim svoj rodni kraj. Nikada ga
nisam zaboravio. Seam se svega, i staza i ljudi. Kao da sam sa njima - rei
su Milomira Glavia iz pisama koje alje roacima.
Svoj teak ivotni put Glavi je opisao u memoarima
Trn u nozi na dalekom putu. Kada je 1947. sluio vojsku na
karauli, ukradenim amcem je preao Prespansko jezero i
prebegao u Grku. Put ga je, preko emigrantskog logora u
Italiji, odveo u Kanadu. U Nijagari je radio u rudniku, ali je
130
sanjajui bolji ivot tedeo svaki dolar, postao ugostitelj i

jeftino kupovao kanadske livade i utrine na kojima su kasnije
nikle kanadske varoi. Stiui bogatstvo, poeo je da alje
novac u Srbiju.
131
Radovan Radevi
SPORTISTI NAJBOLJI AMBASADORI SRBIJE

Mnogi graani ove planete ne znaju da li postoji i gde se geografski
nalazi naa mala dravica. Biva SFRJ, a sada Srbija i Crna Gora. Da nije
naih sportista koji su nam osvetlali obraz i podigli nau zastavu i autoritet
mnogi ne bi znali za nas. Nai sportisti su najbolji ambasadori koji
propagiraju nau himnu iznad mnogo veih i jaih ekonomskih sila.
Novak okovi
Ispisuje istoriju srpskog tenisa zlatnim slovima. Postavio je temelje
nove, lepe budunosti, kada je u pitanju beli sport na ovim prostorima. Ve
sa 16 leta nanizao je vrhunske rezultate zbog kojih mu mogu zavideti znatno
stariji igrai od njega. etiri godine nakon toga, opasno se pribliio
ostvarenju ivotnog sna - ve je postao trei teniser sveta: Novak okovi!
Nikad mi se nee izbrisati iz seanja kada mi je etvorogodinji
deak doao u kamp sa teniskom torbom uredno spakovanom za pravi profi
trening. Pitala sam ga ko mu je spakovao torbu, on je odgovorio da je to sam
uinio. Na pitanje ta eli da postane kad poraste, bez razmiljanja je rekao:
"Prvi reket sveta", istu onu reenicu koju sam nekada davno ula i od
Monike Sele kada je bila devojica, kae legenda jugoslovenskog tenisa
Jelena Geni.
Bilo je to u teniskom kampu na Kopaoniku koji je vodila Jelena
Geni, a taj deko bio je niko drugi do Novak okovi.
132
Za okovie moe da se kae da je porodica sportista. Sran je jo

kao mali stao na skije u Zveanu gde je iveo, a onda se uspeno takmiio
dugi niz godina na belim stazama. Zivotna prekretnica nastala je 1984. kada
je zavrio kolu skijanja i zaposlio se kao instruktor u prestinoj
"Geneksovoj" koli na Kopaoniku. Tamo je, takoe kao instruktor skijanja,
jedne zime stigla i lepa vitka Dijana, diplomirani DIF-ovac. Srana i Dijanu
su sve ee viali zajedno na stazi. I ta zajednika ljubav prema planini i
belim stazama ih je spojila. Zauvek!
Od trojice sinova prvi je na svet stigao Novak. etiri godine mu je
bilo kada je na Kopaoniku gde su iveli uhvatio reket u ruke. Trkarao je sa
reketom za starijima u letnjem teniskom kampu pokuavajui da prebaci
lopticu preko mree. Bilo je tako neko vreme. Imao je osam godina kada ga
je "snimilo" otro oko iskusne Jelene Geni. Uvek uzdrana u izjavama,
ovom prilikom nije mogla a da ne prokomentarie: "Ovo je najvei talenat
koji sam videla posle Monike Sele."
Jelena je poela da prati rad i brine o malom Noletu. A njemu je tenis
ba iao od ruke. to bi se reklo, bio je roeni teniser.
Teko je bilo, a teko je i sada - priznaje mama Dijana. - Novak se
razvijao, trebalo ga je pratiti u svemu, a nije se imalo. Drutvo, po pravilu,
tek kasnije kada ponu da stiu priznanja i medalje seti se te dece. Moete
da zamislite kako nam je bilo kada je Novak sa dvanaest i po godina prvi
put otiao sam od kue. Tri meseca je bio u Nemakoj, u Minhenu u
Teniskoj akademiji Nikole Pilia. Vodio je o njemu rauna kao o svom
detetu. Dodue, imalo je to i svoje dobre strane. Novak je poeo da se
osamostaljuje rano, tako da mu kasnije duga odsustvovanja od kue i nisu
tako teko padala.
Neki hrvatski novinar je u izvetaju rekao da je okovi hrvatske
nacionalnosti, a Novak se na to nasmejao i rekao da nije Hrvat ve Srbin, a
da je to u stvari isto.
Jelena je na porodini trener - kroz smeh kae Sran. - Ona je stvorila
Novaka. Mnogo joj duguje. Jelena mu je usadila jedan poseban odnos i
prema sportu i prema ivotu. Tako radi i sa ovom dvojicom. Verujem da e i
oni uspeti. Jer, Jelena nikada nije omanula u proceni.
Zlatnim stazama Novak je krenuo 2001. u svojoj 14-toj godini koju
takmiarski zavravakao trostruki prvak Evrope (singl, dubl, ekipno). Okitio
se tada zlatom u San Remu sa selekcijom plavih, dok su na Svetskom
ampionatu postali viceampioni. Naredne sezone nastavio je da
oduevljava sjajnim partijama i uzima lidersku poziciju starog kontinenta u
konkurenciji do 16 godina, osvaja prestine turnire "La Boul" i "La Poet" u
Francuskoj koje su pre njega uzimale dananje velike svetske zvezde kao to
su Hjuit, Groan, Rodik. Slavio je i na prestinom Princes Kupu u
133
Radovan Radevi
Majamiju, kao i na ITF turniru u Panevu (do 18 godina) gde je sruio rivale
starije i po tri godine od njega. Posle pet odigranih ITF turnira zauzeo je 40.
mesto najboljih juniora sveta.
U sezoni 2003. nastavio je da impresionira velikim rezultatima i
titulama. Poeo je sa finalom ITF turnira u Nirnbergu koje je predao zbog
povrede. Usledila je nova zlatna medalja koju je za svoju zemlju izvojevao
okovi. U francuskom gradu Lataeu sa drugovima iz reprezentacije pod
vostvom selektora Jovana Lilia stigao je do naziva najboljeg u Evropi do
16. Odigrao je est meeva i imao stopostotan uinak.
Naao se i na irem spisku Dejvis Kup selekcije SCG u meevima
protiv Obale Slonovae i Bugarske. Leto 2003. pamtie po mnogo emu,
kako po zlatu iz Latnea, tako i po profi prvencu. Na fjuersu koji je
organizovao TK "Crvena Zvezda" u prvom kolu savladao je etvrtog
nosioca, uzeo prvi ATP poen i nastavio da rui prepreke sve do titule.
- Matao sam da proem prvo kolo i uzmem prvi profi poen, a desilo
se to nisam ni sanjao, titula. Pokazao sam u mojoj zemlji, gradu da
profesionalni igrai nisu jai od mene i dokazao da mogu da igram u toj
konkurenciji - kae lan tabora iz Humske.
Nije se tu zaustavio i ve naredne nedelje po osvajanju "fjuersa" na
sledeem koji je organizovao TK "Dril" dospeo do polufinala i imao osam
uzastopnih pobeda. Ulaskom u svet profesionalaca preskoio je odmah pola
liste najboljih tenisera sveta. Na poslednjem "fjuersu" broj 6 koji se igrao u
SCG 2003. godine igrao je polufinale, a na putu do njega nadigrao je i 16
godina starijeg Francuza Salvesa, oveka koji je devedesetih bio pet godina
u prvih 100 na svetu. Pokupio je lovorike i na dravnom prvenstvu u
konkurenciji do 18, a zatim je dola i titula seniorskog ekipnog prvaka
drave sa "crno-belima". Upravo je Novak doneo trijumfalni poen za tim
Partizana nad veitim rivalima sa Karaburme.
Nakon elindera u Beogradu, koji se igrao poetkom februara 2005.
godine donosi odluku da se u budunosti posveti profesionalnim turnirima i
putu ka vrhu liste profesionalnih tenisera.
Iste, 2005. godine u Melburnu, Parizu i Londonu na Grand Slemovima je proao po tri kola kvalifikacija. Posle toga, u Njujorku je direktno
dospeo u glavni turnir i igrao je tree kolo. Nakon toga bio je 80. na svetskoj
rang listi. Na svom poslednjem turniru u 2005. godini u Parizu (Masters)
dolazi do treeg kola prethodno "unovivi" prvu pobedu u karijeri nad Top
10 igraem ATP liste, Marijanom Puertom iz Argentine (9). To mu je
omoguilo da sezonu zavri na 78. mestu ATP liste.
Naredne, 2006. godine osvojio je svoj ATP prvenac u holandskom
gradu Amersfortu, a odmah potom uzimatitulu i u Mecu. To mu je
omoguilo da postane najmlai igra u Top 20. Iste godine okovi je
134
odigrao i svoje prvo Grand Slam etvrtfinale, i to na Rolan Garosu. Sezonu

je zavrio na sjajnom 16. mestu.
A, onda je dola sezona iz snova. Ve prve nedelje 2007. godine
Novak se popeo na ampionsko postolje na startu letnje australijske turneje
u Adelajdu. Bila je to samo uvertira za neverovatno uspenu sezonu koja je
usledila. Najpre je doao do polufinala u Roterdamu, a onda je poela
potpuna prekretnica i probijanje ka samom svetskom vrhu. Nakon poraza u
finalu Indijen Velsa, okovi je osvojio prvu titulu iz Masters serije na
"petom Grand Slam"-u u Majamiju. Nekoliko nedelja kasnije srpski teniser
stie do najsjajnijeg odlija na turniru u Etorilu. Usledeli su polufinale
Rolan Garosa i Vimbldona, da bi sredinom avgusta na turniru u Montrealu,
koji je osvojio, savladao prva tri tenisera sveta: Rodera Federera, Rafaela
Nadala i Endija Rodika. Na US Open-u stigao je do svog prvog Grand Slam
finala, gde je poraen od Rodera Federera. U nastavku sezone, Novak je
Srbiji obezbedio istorijski plasman u Svetsku grupu Devis kupa, a zatim je
osvojio i petu titulu u 2007. godini u Beu. Sredinom novembra sjajna
sezona krunisana je prvim ueem na Masters kupu u Sangaju, gde nije
uspeo da se plasira u polufinale. I pored toga, okovi je godinu zavrio na
sigurnom treem mestu! U 2008. Novak je osvojio prvi Grend Slem u
karijeri - Australijen Open, a nakon toga jo tri velikatrofeja, na Masters
turnirima u Indijen Velsu i Rimu, da bi krunu sezone stavio na Masters kupu
u angaju.
Novak je 2009. godinu otvorio u Brizbejnu, gde je na startu
takmienja poraen od Ernesta Gulbisa. Niko nije mogao ni da sluti da e
ovo biti najuspenija sezona u karijeri naseg tenisera do sada. Novak je
odigrao deset finala, a na pobedniko postolje popeo se u pet gradova:
Dubai, Peking, Bazel, Pariz. Meutim, Novaku je sigurno najdraa titula u
svom rodnom gradu, Beogradu, u kome je odran prvi srpski ATP turnir
ikada u mesecu maju. Sinsinati, Rim, Monte Karlo, Majami (svi iz
kategorije Masters 1000) i Hale izmakli su iz okovievih ruku, ali su
znaajno doprineli da Novak i ovu godinu zavri kao trei teniser na
svetskoj rang listi i bude za korak blii poziciji broj dva, koja je most do
ostvarenja sna.
2010. godinu pamtiemo po etiri ogromna dostignua. Prvog dana
februara Novak se popeo na drugu poziciju ATP liste po prvi put u svojoj
profesionalnoj karijeri. Potom je u poslednjoj nedelji istog meseca odbranio
titulu u Dubaiju. U martu, zajedno sa svojim kolegama iz reprezentaciji
Nole je doneo Srbiji etvrtfinale Dejvis kupa trijumfom nad SAD u
Beogradu. etiri meseca kasnije, ispisane su nove stranice zlatne ere
srpskog tenisa. Srbija je rezultatom 4:1 savladala Hrvatsku u sred Splita i
dovela polufinale Dejvis kupa u Beograd. Neposredno pred etvrtfinalni
135
Radovan Radevi
Dejvis kup okraj u Splitu, Novak je igrao u polufinalu Vimbldona, gde je

poraen od eha Tomaa Berdiha. U septembru je u Beogradu sa kolegama
iz reprezentacije odneo veliku pobedu nad ekom u okviru polufinala
Dejvis kupa, a potom je u decembru ispisana nova istorija. Nole, Viktor,
Janko i Nenad osvojili su Dejvis kup pobedom nad Francuskom u finalu u
Beogradskoj Areni rezultatom 3:2, ime je Srbija po prvi put postala osvaja
Svetskog Prvenstva u tenisu.
Svako ima svog idola, uzora ili je bar imao, pa tako i Novak okovi.
Njegov izbor je Amerikanac Pit Sampras ("Svia mi se kako servira i
ponaa na terenu!"), jedan od najboljih igraa svih vremena, a u poslednje
vreme i Andre Agasi. Govori srpski, engleski i nemaki jezik. Omiljena
podloga mu je tvrda. U slobodno vreme, koje je retko, Novak surfuje
Internetom, gleda filmove, slua muziku, kako kae koja oputa, a nade
vremena i za poneki izlazak sa drutvom i najboljim drugom Vukom. Voli
domau hranu, salate i negazirane sokove. Od sredine 2006. godine Noleta
trenira Slovak Marijan Vajda, sa kojim je saradnja, ispostavilo se - pun
pogodak!
136
Ana Ivanovi
Autoritet svoje zemlje i njen teritorijalni integritet i sverenitet u svetu,

brani se karakterom, snagom i njenom lepotom.
Ana Ivanovi (Beograd, 6. novembar 1987) je srpska teniserka. lan
je TK Partizan. Trenutno je 14. na VTA listi i druga najbolja srpska teniserka
iza Jelene Jankovi. U karijeri je osvojila dvanaest VTA turnira, ukljuujui
i jedan grend slem turnir, Rolan Garos 2008, pobedivi u finalu Dinaru
Safinu. Ve plasmanom u finale tog takmienja postala je prva teniserka na
VTA listi, na kojoj je provela 12 sedmica. Dospela je do jo dva grend slem
finala, na Rolan Garosu 2007. i na Otvorenom prvenstvu Australije 2008.
Osvojila je tri turnira prve kategorije: Berlin, Montreal i Indijan Vels. Sa
saigraicama iz reprezentacije je dola do finala Fed kupa 2012. godine. Ana
Ivanovi je nacionalni ambasador UNICEF-a za Srbiju.
Ana Ivanovi proslavila se pobedom nad prvom teniserkom sveta
Serenom Vilijams na Grem Slem turniru u Australiji.
Zato je zasluila ovo mesto slavnih sportista Srbije.
137
Radovan Radevi
Milorad avi
Milorad avi (Anahajm, Kalifornija, 31. maja 1984) je srpski

pliva i osvaja medalja na najznaajnijim takmienjima. Student je
Univerziteta Kalifornije u Berkliju, SAD.
avi se kao esnaestogodinjak plasirao na Olimpijske igre u
Sidneju, na kojima se takmiio u disciplini 50 m slobodno, ali nije ostavio
zapaeniji rezultat.
Na Evropskom prvenstvu u plivanju u malim bazenima u Dablinu
12. decembra 2003. godine oborio je svetski rekord (50,02) na 100 m. U
periodu od 12. decembra 2003. do 26. marta 2004. bio je nosilac svetskog
rekorda na 100 m delfin, kada ga je oborio Ijan Kroker. Ipak, aviev
rezultat se i danas vodi kao evropski rekord. Na istom takmienju osvojio je
srebrnu medalju u trci 50 m slobodnim stilom.
Na Olimpijskim igrama 2004. u Atini avi je lako proao
kvalifikacije na 100 metara delfin. U polufinalu mu je zbog greke na
opremi ula voda u kupai kostim, pa je ostao bez medalje.
Zbog bolova u leima u martu 2006. je ostavio plivanje ali se vratio
uz pomo svog cimera. Na Evropskom prvenstvu u Helsinkiju u decembru
2006. godine odbranio je titulu prvaka Evrope u trci 100 m delfin, a osvojio
je i drugo mesto u disciplini 50 m slobodno. Na sledeem Evropskom
prvenstvu u Debrecinu, 14. decembra 2007., odbranio je titulu prvaka
Evrope u istoj disciplini, sa isplivanim pobednikim vremenom 50,53 s, a
16. decembra osvojio je i titulu prvaka Evrope u discipilini 50 metara delfin
rezultatom 22,89 s.
Na Evropskom prvenstvu u Ajndhovenu u martu 2008, avi je
osvojio zlatnu medalju u disciplini 50 m delfin stilom, oborivi dva puta u
138
dva dana evropski rekord. Evropska plivaka federacija je avia

diskvalifikovala sa daljeg takmienja u Ajndhovenu, ukljuujui i trku na
100 m delfinom, zato to je prilikom primanja medalje nosio majicu sa
natpisom Kosovo je Srbija. Meutim, diskvalifikacija je suspendovana i
priznat mu je rekord.
Na Olimpijskim igrama 2008. u Pekingu, avi je uestvovao u
trkama 100 m slobodno i 100 m delfin. U etvrtfinalu u disciplini 100 m
slobodno zauzeo je drugo mesto u svojoj kvalifikacionoj grupi, oborivi
dravni rekord. Ipak, odustao je od polufinala da bi se sauvao za disciplinu
100 m delfin. 14. avgusta avi je oborio olimpijski rekord u disciplini 100
m delfin, zavrivi ispred Majkla Felpsa, a takoe je zabeleio i najbolje
vreme u polufinalu. Dana 16. avgusta 2008. avi je osvojio srebrnu
medalju u trci na 100 m delfin. avi je vei deo trke bio ubedljivo prvi, ali
je izgubio od Felpsa za jednu stotinku pod sumnjivim okolnostima. avi je,
u stvari, pobedio Felpsa, ali navodno nije dovoljno jako pritisnuo Omegin
taster na kraju.
Na kraju godine je dobio Zlatnu znaku Sporta, nagradu za
najboljeg sportistu u Srbiji.
Na Svetskom prvenstvu u Rimu je osvojio zlatnu medalju na 50 m
delfin sa vremenom 22,67 s i rekordom svetskih ampionata, kao i srebro na
100 m, otplivavi lini, dravni i evropski rekord 49,95 s, to je drugo
najbolje vreme na svetu i jedino, pored svetskog rekorda ispod 50 sekundi.
U polufinalnoj trci je psotavio svetski rekord, koji je drao samo jedan dan.
Tamienja u 2010. godini je propustio zbog operacije kime.
avi je 26. maja 2012. osvojio zlatnu medalju na Evropskom prvenstvu u
Debrecinu u Maarskoj na 100m leptir postavivi najbolje svetsko vreme u
2012. godini i rekord ampionata 51,45. Na Olimpijskim igrama u Londonu
je bio deo srpske tafete u disciplini 4h100 m slobodno, a na 100 m delfin je
u finalu zauzeo etvrto mesto. Nakon igara je zavrio plivaku karijeru.
Olimpijski komitet Srbije (i Crne Gore) ga je proglaavao za mukog
sportistu godine tri puta, 2003, 2008. i 2009, a 2008. godine je od Sportskog
saveza Srbije primio "majsku nagradu".
aviev mlai brat Danijel avi je koarka.
Zvanino je zavrio plivaku karijeru 24. avgusta 2012. godine.
139
Radovan Radevi
Naa Higl
Naa Higl (Panevo. 2. januar 1987.) je
reprezentativka Srbije u plivanju u disciplinama
100 i 200 metara prsnim stilom. lanica je
Plivakog kluba Tami iz Paneva, a trener
joj je Sebastijan Higl. Visoka je 173 cm, a teka
69 kg. Na Svetskom prvenstvu u plivanju v
Rimu 31. jula 2009. godine osvojila je zlato u
disciplini 200 m prsno, a svojim rezultatom
2:21,62 postavila novi evropski rekord u toj
disciplini. Ovim uspehom Higlova je ula u
istoriju srpskog plivanja, kao prva ena koja je
postala svetska prvakinja.
Krajem godine dobila je Zlatnu znaku
Sporta, nagradu za najboljeg sportistu u Srbiji,
Olimpijski komitet Srbije je proglaava za
sportiskinju godine.
Uestvovala je i na Evropskom prvenstvu na malim bazenima 2007. u
Debrecinu, Svetskom prvenstvu u malim bazenima 2008. u Manesteru,
Olimpijskim igrama 2008. u Pekingu, Evropskom prvenstvu u kratkim
bazenima 2008. u Rijeci, Mediteranskim igrama 2009. u Peskari i Letnjoj
univerzijadi 2009. u Beogradu.
Dri nacionalne rekorde u disciplinama 100 metara prsno (1:07,80) i
200 metara prsno (2:21,62)
KARATE
Dipl ing. Slobodan Vuini, braa prof. dr Ilija i prof. dr Vladimir
Jorga kao i dipl ing. Duan Marinkovi
Slobodan Vuini
Seanje na trenera Slobodana Vuinia i zahvalnost njemu kao
selektoru reprezentacije SFRJ. Naime, on je roen u Bileu u Hercegovini i
bio je dugo godina selektor kluba Studentski grad, a istovremeno jedan od
selektora dravne reprezentacije.
140
Slobodan Vuini
Ilija Jorga
Dr Ilija Jorga (Beograd, 15. novembar 1941) je univerzitetski profesor,
doktor sportske medicine, osniva karate stila Fudokan 1980. godine
zajedno sa prijateljem Taidi Kaseom i bratom Vladimirom. Pionir karatea
SFR Jugoslavije, na najbolji instruktor karatea (Soke 10. Dan).
Redovni profesor fiziologije Medicinskog fakulteta u Beogradu u
penziji.
Prof. dr Vladimir Jorga (levo) i prof. dr Ilija Jorga (desno)

141
Radovan Radevi
Vladimir Jorga
Vladimir Jorga (Beograd, 10. jul 1939) je univerzitetski profesor,
doktor sportske medicine, pionir karatea SFR Jugoslavije i osniva
Jugoslovenskog tradicionalnog karatea. Stariji je brat dr Ilije Jorge. Nosilac
je crnog pojasa (ihan 9. dan)
Redovni profesor higijene i medicinske ekologije na Medicinskom
fakultetu u Beogradu u penziji.
Bio je vrhunski sportista i viegodinji ampion Jugoslavije u karateu,
a prvi put je postao Univerzitetski ampion, kao student medicine 1963.
godine.
Vrhunski sportista ostaje sve do 1975. godine. Iz tog perioda je i
izuzetno razumevanje prof. dr Vladimira Jorge za vrhunske sportiste.
Kasnije, kao trener jugoslovenske karate reprezentacije, sudija i
profesor na Univerzitetu u Beogradu, dekan na Meunarodnom fakultetu za
sport pri Evropskom Centru za mir i razvoj, ef Katedre za sportsku
medicinu, dao je svoj veliki doprinos da se tradicionalne vrednosti karate-do
nauno istrauje i potvrdi, da se popularizuje u Jugoslaviji i irom sveta.
U ovoj oblasti uradio je i objavio u domaim i meunarodnim struno
medicinski i sportskim asopisima preko 170 naunih radova. Takoe je
objavio preko 12 prirunika i knjiga iz oblasti tradionalnog karatea.
Prof. dr Vladimir Jorga je biran za prvog predsednika Jugoslovenske
karate organizacije jo daleke 1968. godine i kroz meunarodnu karate
organizaciju davao je svoj doprinos razvoju tradionalnog karatea.
Ivan Strugar
Ivan strugar je kik-bokser iz Podgorice koji je prvak sveta. Uprkos
ocepljenja Crne Gore namerno je prkosio Milovom reimu i na leima je
nosio trenerku sa natpisom JUGOSLAVIJA.
Strugar poruuje daje on i dalje Jugosloven i da e to zauvek ostati.
Bivi petostruki prvak sveta u kik boksu Ivan Strugar, koji nastupa
za Crnu Goru, na takmienjima i dalje nosi majicu sa grbom nekadanje SR
Jugoslavije, koja ne postoji ve est godina.
142
Emir Bekri
Emir Bekri (Beograd, 14. mart 1991) je srpski atletiar koji je

specijalista za trke na 400 metara sa preponama, nacionalni rekorder,
osvaja medalja na svetskom i evropskom prvenstvu.
Bekri je i juniorski rekorder Srbije u disciplini 110 metara sa
preponama (rezultat 14.20 postignut 2008). Na Evropskom prvenstvu za
mlae seniore 2011. u Ostravi je osvojio bronzanu medalju. Na Letnjoj
univerzijadi u endenu iste godine je u polufinalnoj trci oborio dravni
rekord star 23 godine na 400 metara sa preponama vremenom od 49,55
sekundi. Kasnije je u finalu zauzeo esto mesto.
143
Radovan Radevi
Na Evropskom prvenstvu u Helsinkiju 2012. godine je osvojio

srebrnu medalju u trci na 400 metara sa preponama koju je istrao za 49,49
sekundi. Na ovaj nain Bekri je postao prvi srpski atletiar koji je osvojio
medalju na Evropskim prvenstvima na otvorenom. U polufinalnoj trci
Bekri je oborio nacionalni rekord sa 49,37 sekundi.
Uestvovao je na Mediteranskim igrama u Mersinu 2013. i pobedio
postigavi, rekord Mediteranskih igara i novi nacionalni rekord 48,83
sekunde. Nedugo zatim uestvovao je i na Evropskom prvenstvu za mlae
seniore u Tampereu, gde je sa vremenom od 48,76 osvojio zlato i postavio
novi dravni rekord.
Iste godine je na Svetskom prvenstvu u Moskvi, postavio dravne
rekorde u polufinalu i finalu, kao i najbolja vremena sezone za takmiare iz
Evrope, doavi do bronzane medalje. EAA mu je dodelila priznanje zvezda
u usponu, kao najboljem mladom atletiaru.
U decembru 2013. godine Atletski savez Beograda ga je
proglasio za najboljeg atletiara u 2013. godini, a od dnevnog lista Sport
je dobio Zlatnu znaku nagradu za najboljeg sportistu.
Trener mu je Mirjana Stojanovi.
Emir Bekri kojem je majka Srpkinja osea se projugoslovenski
prosrpski i nosi krst i zastupa srpsku zastavu.
Naa mala drava bila je prvak sveta i Evrope i Olimpijski ampion
gde smo nekoliko puta bili prvaci u koarci, vaterpolu, odbojci, rukometu,
boksu i kik-boksu.
KOLEKTIVNI SPORTOVI
Mi kao mala drava na zemljinoj kugli ravnopravno se nosimo i ak
prednjaimo ispred velesila u sportu, kao to su SAD, Rusija, Italija, panija
i druge brojano sa neuporedivo veom populacijom stanovnitva, tako da
smo nekoliko puta bili prvaci sveta, olimpijski ampioni i evropski prvaci.
Naa mala drava bila je prvak sveta i Evrope i olimpijski ampion
gde smo nekoliko puta bili prvaci u koarci, vaterpolu, odbojci, rukometu,
boksu i kik boksu.
Vlade Divac
Vlade Divac je proslavljeni srpski koarka, koji je najvei deo svoje
karijere proveo u Americi, NBA. Sa svojih 2,12 m, igrao je centra i bio
veoma poznat po izuzetnim dodavanjima.
Poeo je da igra koarku u svome rodnom gradu, Prijepolju, za KK
Elan. Profesionalna karijera poinje nastupima u KK Sloga Kraljevo gde
je bio odmah primeen jer je postigao 27 poena protiv Crvene Zvezde.
144
1986. postaje najvea zvezda prelaznog perioda. Potpisuje ugovor sa KK

Partizan.
Iste godine nastupa za nacionalni tim Jugoslavije na Svetskom

prvenstvu u Madridu. Sjajnu igru je zasenila greka u polufinalu protiv
SSSR-a kada je izgubio loptu i omoguio protivniku potpuni povratak. Iako
su dramatino izgubili ovu utakmicu uspeli su da osvoje bronzu u borbi za
3. mesto.
Divac je imao neuobiajenu tehniku za centre tog vremena. Uprkos
visini bio je pokretan, imao je dobru kontrolu lopte i izvrstan ut sa distance.
U nekim trenucima igrao je ak i plejmejkera. Divac je takoe voleo da izvodi ale na terenu. Na Evropskom prvenstvu 1989. podigao je suigraa, Zorana
Radovia, da zakuca. U samo 4 profesionalne sezone u Evropi postao je najtraeniji visoki igra nakon Sabonisa.
Kao 26. pik na draftu prikljuuje se ekipi LA Lejkersa 1989. godine.
Bio je jedan od prvih igraa iz Evrope koje je zaigrao u NBA-u. Uz pomo
Karim Abdul Dabara i Medik Donsona usvojio je ameriki stil igre i postao jedan od najboljih rukija. Iako nije znao engleski postao je omiljen meu
saigraima i medijima. U sezoni 1989/90. izabran je za NBA All Star Rookie
Team. 1996. prelazi u arlot Hornetse u zamenu za Kobi Brajanta, gde je
proveo dve sezone. Od 1999. do 2004. igra u Sakremento Kingsima sa sunarodnikom Peom Stojakovi.
2004. vraa se u LA Lejkerse da popuni prazninu koja je nastala odlaskom ejkil O Nila. Ipak problemi sa leima naterali su ga da se 12.7.2005.
povue iz koarkake karijere koja je trajala punih 16 godina.
Koarkaka karijera nije mu poremetila porodini ivot. Vlade i
njegova ena Ana imaju dva sina, Luku i Matiju i usvojenu kerku Petru.
Vlade se esto bavio humanitarnim radom i uvek pomagao svome narodu u
Srbiji.
145
Radovan Radevi
Predrag Pea Stojakovi

Predrag Pea Stojakovi (Slavonska Poega, 9. jun 1977) je bivi
srpski koarka. U svojoj karijeri igrao je za Crvenu zvezdu, KK PAOK,
Sakramento Kingse, Indijanu Pejserse, Nju Orleans Hornetsi, Toronto
reptorse i Dalas maverikse. Stojakovi je igrao na tri ol-star utakmice i dva
puta je pobedio u utiranju trojki. Jedan je od najboljih igraa i istoriji
srpske koarke, a takoe vai za jednog od najboljih utera u NBA istoriji.
Sa reprezentacijom Jugoslavije je osvojio zlata na Svetskom

prvenstvu 2002. i Evropsko prvenstvu 2001. i bronzanu medalju na
Evropskom prvenstvu 1999.
146
Braa Milo i Mirko Radevi
Miloev mlai brat, Mirko Radevi (dipl. DIF-ovac) kao kapiten

odbojkaa kraljevake Ribnice dogurao do reprezentativnog dresa. Igrao je
za kadetsku, juniorsku i univerzitetsku reprezentaciju Srbije. Jedan deo
priprema je odradio sa A timom. Igrao je godinu dana u Iranu, zatim jednu
sezonu u Radnikom Kragujevac, a sada se vratio u matini klub Ribnica
iz Kraljeva.
Milo Radevi (dipl. ing. el.), pokrenuo je pitanje kako ivotinje

preivljavaju u ekstremnim uslovima na -300C i 200 cm snenog pokrivaa,
pronaao je i locirao 38 divljih konja na planini Stolovi u Kraljevu koji su
skapavali od gladi. Milo je alarmirao tab za vanredne situacije u Kraljevu
i helikopterima im odneli hranu i nahranili ivotinje u kritinom momentu.
Dobio je priznanje grada Kraljeva za podgvig plemenitosti godine.
147
Radovan Radevi
Posebno poglavlje - Politika

Kao autor ovog skromnog projekta imam dobronamernu i kontinuiranu ideju odnosno istu poentu koja je osnovni cilj ove knjige, koja ima poruku da ponovo uspostavi zajedniku dravu srpskih naroda i svih drugih
nacija i narodnosti koji ele da ive u takvoj tvorevini i da njoj budu lojalni.
Naime, biva SFRJ koja je bila najdemokratskija zemlja u svetu, koju je prvobitno ujedinio kralj Aleksandar Karaorevi 1918. (ubili ga Ustae u
Marselju 20. oktobra 1918.), a kasnije je ovu saveznu tvorevinu oformio Josip Broz Tito, posle Drugog svetskog rata, po mom miljenju, nakaradnim i
nepravednim granicama. Po njegovoj kroaciji i njegovom projektu, Hrvati
su zauzeli celu Jadransku obalu sve do Debelog Brega na granici sa Crnom
Gorom. Zbog te injenice i zbog nakaradnih granica desio se sukob, odnosno graanski rat 90-ih godina unutar SFRJ.
Naalost, 90-ih godina separatisti i oni u Bosni i u Hrvatskoj i u Crnoj Gori i u Srbiji eleli su da budu drava u dravi i oni su izazvali krvoprolie, a ne Slobodan Miloevi, niti bosanski Srbi, niti Fikret Adi.
Naime, niko u BiH, ne bi poginuo, da nisu bosanski Muslimani, prvo, pucali na srpske svatove u Sarajevu, pa su kasnije pobili nau decu vojnike JNA u glavnoj ulici u Sarajevu, pa je kasnije Naser Ori, izvrio pokolj
srpskog civilnog stanovnitva u Bratuncu i u Kravici (pogledati norveku
neutralnu misiju na TV RTS, jula 2012.)
Fikret Adi je, u jeku borbi zaraenih strana u Bosni (a to im je nametnuo Franjo Tuman) pokuao sa S. Miloeviem da zaustavi krvoprolie, ali to su spreili naalost muslimanski fundamentalisti koji su za vreme
vladavine A. Izerbegovia dovodili Mudahedine iz Avganistana koje su regrutovali protiv bosanskih Srba i lino se sastajali sa pokojnim Bil Ladenom
iz Avganistana. Bin Laden je dovoen ne samo u Sarajevo nego i u Pritinu i
u Tiranu gde se sastajao sa Sali Beriom.
No, da se ne bi udaljavali od teme, moramo nastaviti kontinuitet,
zbog ega je i pisana ova knjiga, a to je kako ponovo ujediniti bivu SFRJ,
odnosno njen okrnjeni deo, i sve one koji ele i koji hoe takvu tvorevinu.
Prethodno smo rekli da su naunici i sportisti podigli na ugled u
svetu i da su nai najbolji ambasadori.
Najvanije je ko vlada i ko je doao na vlast, ne samo Srbi nego
uopte.
Naime, moje lino miljenje je da je bio Putin na vlasti 90-ih godina,
Amerikanci ne bi smeli da nas bombarduju i da nam otimaju teritorije, naalost u to vreme na vlasti je bio Boris Jeljcin koji je kupljen i korumpiran i
koji je odobrio agresiju na Jugoslaviju bez odluke saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.
148
Tiha revolucija
Na moje veliko zadovoljstvo na poslednjim parlamentarnim predsednikim izborima pobedio je gospodin Toma Nikoli, odnosno njegova Srpska napredna stranka osvojivi najvie glasova.
Toma Nikoli i Ivica Dai su uz pomo Vojislava Kotunice, Dragana Markovia Palme, Aleksandra Vuia i Krkobabia izveli praktino bezbolnu, tihu, nevidljivi revoluciju, na taj nain to su pobedili na izborima i
napravili postizbornu koaliciju zajedno sa Dinkiem na predlog Vojislava
Kotunice, a kasnije su ojaali i uveali vladajuu koaliciju sa Rasimom
Ljajiem koji je autoritativan i predstavlja muslimansku manjinu i napravili
zdravu vladu i odvukli od sise jedan nakaradni i nenarodni reim okupljen
oko DS na elu sa Tadiem (uti) iz svih njegovih pobornika i priraslina
protiv Srpstva.
Naime, prethodni vladajui reim na elu sa Borisom Tadiem, naneo je stranu tetu Srbiji i srpskom narodu. Oni su mnoga dravna preduzea i rudnike od stratekog interesa isprodavali po tetnim ugovorima, zaduili se kod MMF-a i napravili do sad najvei deficit, a paralelno isporuivali nae najvee generale i ugledne linosti koji su svoju glavu rtvovali.
Te iste linosti su isporuivali kao stoku na pijaci i na klanje Hakom tribunalu i uz to su se hvalili i ponosili. Bivi reim je ispunjavao i izvravao sve
ucene koje je traila EU i Haki tribunal, odnosno svim onim naim tradicionalnim neprijateljima, gubitnicima iz Prvog i Drugog svetskog rata. Bivi
reim je, upravo zbog takvih manevara raunao na podrku svih onih koji
mrze Srbiju da bi ti izglasali na predstojeim izborima, dobili poene i budu
izglasani.
Dalje, Dai je kada je SPS bio u rasulu kojeg je, unitio JUL, i poltroni, Dafina i Jugoskandik kao i paravojne formacije, koje su ubijale svakog bez obzira da li je Srbin ili je druge nacionalnosti, rekao: Ja bih opet
poeo ispoetka. Vaskrsnuo je SPS is pepela kao ptica Feniks.
Dalje, zabranio je gej paradu u Beogradu ime je spreio nerede i
sukobe na ulicama u Beogradu.
Na kraju, prilikom formiranja vlade, Daiu su pokuali da nametnu
da napravi vladu sa utim (DS) u kojoj bi uestvovali Vuk Drakovi i eda Jovanovi (isti onaj koji je isporuio S. Miloevia Hagu).
Normalno, da to Dai nije prihvatio i zato mu hvala, nego je formirao vladu sa Naprednjacima (Toma Nikoli), i sa Ujedinjenim regionima
Srbije (Mlaan Dinki) i kasnije je ojaao i pojaao vladu sa Rasimom Ljajicem, to je vrlo mudar i pametan potez.
149
Radovan Radevi
Aleksandar Vui
Roen je 5. marta 1970.
godine u Beogradu. Nakon
zavrene
Osnovne
kole
Branko Radievi i Zemunske
gimnazije u rekordnom roku je
diplomirao na Pravnom fakultetu
u Beogradu. Kao jedan od
najboljih studenata generacije
bio je i stipendista Fondacije za
razvoj naunog podmlatka.
Paralelno sa uenjem Vui je
obavljao i fizike poslove, od
rada na graevini do obavljanja ugostiteljskih poslova. Nakon zavrenih
studija, godinu dana je proveo u Brajtonu gde je usavravao engleski jezik.
Radio je kao novinar na Kanalu S na Palama, a 1992. i 1993. godine je
vodio vesti na engleskom jeziku, kao i intervjue i reportae. Uprkos
agresivnoj retorici, Vui nije uestvovao i borio se u ratovima na prostoru
bive SFRJ. 1993. godine Aleksandar Vui pristupa Srpskoj radikalnoj
stranci i ubrzo biva izabran za poslanika u skuptini Republike Srbije. 1995.
godine, sa 24. godine on postaje i njen generalni sekretar. Nakon pobede na
lokalnim izborima u Zemunu 1996. godine Aleksandar Vui postaje
direktor Sportsko-poslovnog centra Pinki, meutim dve godine kasnije,
24. marta 1998. godine Aleksandar Vui daje ostavku na mesto direktora
Pinkija i postaje ministar za informisanje u vladi koju ine SPS, SRS i Jul.
U ovom periodu Vui je bio na javnoj listi osoba kojima je bio zabranjen
ulazak u zemlje Evropske unije.
Vui je za poslanika u Saveznoj skuptini SRJ biran tri puta, u
februaru 1998., maju 2000. i na saveznim izborima 24. septembra 2000.
2004. godine Aleksandar Vui se kandiduje za gradonaelnika Beograda sa
motom kampanje Vui za metropolu.
15. septembra 2008. godine nakon sukoba elnih ljudi SRS,
Aleksandar Vui odluuje da se prikljui osnivanju Srpske napredne
stranke. 21. oktobra 2008. na izbornoj skuptini SNS, Aleksandar Vui je
izabran za zamenika predsednika Srpske napredne stranke.
Vui je oenjen, novinarkom Ksenijom ima dvoje dece, sina Danila i erku
Milicu.
Gospodine Aleksandru Vuiu, ako doe eventualnih
parlamentarnih izbora izaite sami na izbore, nemojte da
pravite nikakvu predizbornu koaliciju ak ni sa SPS-om, jer to
150
samo moe da Vam devalvira Vae ukupne postignute

rezultate za kratko vreme. Ako bude trebalo pravite
postizbornu koaliciju.
Vojislav Kotunica
Vojislav Kotunica, kao bivi predsednik SR Jugoslavije,
koji je pobedio S. Miloevia na predsednikim izborima
2000. godine, nastavio je i ostao dosledan i dalje politici
neulazka u EU, zato to po njegovim reima, EU kontinuirano
vodi politiku duplih standarda prema Srbiji ucenama,
isporukama srpskih junaka, da bi Srbija priznala
samoproglaeno Kosovo, koje je Klinton na silu oteo deo
teritorije Srbiji i predao iptarima, a oni su njemu zauzvrat
napravili spomenik u centru Pritine kod hotela Grand
veliine oko 5-6 m.
Naime, Kotunica kae, isto kao i sada ukrajinski predsednik, Viktor
Janukovi, da bi okretanje i eventualni ulazak u evroatlantske integracije bio
potpuno tetan, pre svega ekonomski, Srbija bi bila ucenjivana i dalje. Celoj
svetskoj javnosti je poznato da Rusija kao svetska i ekonomski i vojna sila
koja ima najvei potencijal prirodnih bogatstava nafte i gasa u
neogranienim koliinama, kojeg isporuuje celoj Evropi, a i nama su
projektovali Juni tok koji je u toku realizacije. O NATO-u i da ne
govorimo. Taj evropsko-ameriki podvampireni faizam saman i sainjen u
vojnom paktu NATO alijanse bio bi poguban i za Srbiju i za Crnu Goru.
Podsetimo se da je taj isti NATO pakt, Srbiju bombardovao i unitavao
punih 78 dana, ak su nas bombardovali sa kasetnim bombama, to je
zabranjeno enevskom konvencijom o humanitarnom pravu i zloupotrebi
tog prava, a kasnije taj isti NATO pakt predvoen SAD-om je Srbiji
dostavio precizne podatke gde su sve oni bacali i sijali kasetne bombe da bi
se iste demontirale, naravno, one koje nisu eksplodirale.
151
Radovan Radevi
U drugom krugu predsednikih izbora pomogao mu je dr Vojislav

Kotunica i na taj nain spreio da izbore osvoje Demokratska stranka i svi
okupljeni oko nje, odnosno Toma Nikoli je zahvaljujui podrci Vojislava
Kotunice osvojio i predsednike izbore, a kasnije i napravio Vladu Srbije.
Vojislav Kotunica je roen 24. marta 1944. godine u Beogradu, u
porodinoj kui svog oca sudije Jovana Damljanovia u Skadarskoj ulici.
Osim na Dorolu, u detinjstvu i mladosti, esto je boravio i u Miloevcu,
zaviaju majine porodice, gde je i krten 1944. godine, poto se porodica
sklonila iz Beograda zbog estih angloamerikih bombardovanja prestonice.
Porodina kua Kotunica je tokom rata dva puta ruena, prvo u aprilskom
nemakom bombardovanju, a zatim i saveznikom.
Kotuniin pradeda, Jovan Damljanovi, bio je uesnik
Svetoandrejske skuptine iz 1858. godine, kao narodni poslanik iz
Kotunia. Iz porodice Damljanovi je i Anelija, majka vojvode ivojina
Miia.
Kotunica se kolovao u Beogradu, gde je zavrio osnovnu kolu.
Drugu beogradsku gimnaziju pohaao je i maturirao u vreme kada je ona
ve bila preseljena, privremeno, u zgradu Pete beogradske gimnazije, kod
tamajdanskog parka. Nakon mature (1962) upisao je Pravni fakultet u
Beogradu, na kojem je diplomirao 27. juna 1966. godine. Magistrirao je
1970. sa temom Teorija i praksa jugoslovenskog ustavnog sudstva, a te
godine izabran je za asistenta na Pravnom fakultetu. Doktorirao je 11.
decembra 1974. godine na temu Institucionalizovana opozicija u
politikom sistemu kapitalizma. Meutim, te godine u vreme politikih
progona na Univerzitetu, morao je da napusti fakultet. Petnaest godina
kasnije, odbija ponudu da se kao profesor vrati na fakultet. Od 1974. godine
radio je u Institutu drutvenih nauka, a od 1981. godine u Institutu za
152
filozofiju i drutvenu teoriju kao vii nauni saradnik i jedno vreme direktor.
Objavio je radove iz oblasti ustavnog prava, politike teorije i filozofije.
Bio je lan redakcije i glavni i odgovorni urednik vie pravnih i
filozofskih asopisa, kao to su Arhiv za pravne i drutvene nauke,
Filozofske studije, Filozofija i drutvo i Teorija. lan je Srpskog PEN
centra.
153
Radovan Radevi
Ivica Dai
Ivica Dai (Prizren, 1. januar 1966) je srpski politiar, predsednik
Vlade Republike Srbije, ministar unutranjih poslova Srbije i predsednik
Socijalistike partije Srbije.
Osnovnu kolu zavrio u itorai, a
gimnaziju u Niu. Zavrio Fakultet politikih
nauka u Beogradu.
Bio je prvi predsednik mladih
socijalista Beograda 1990. godine i portparol
Socijalistike partije Srbije od 1992. do
2000. godine. Bio je predsednik Gradskog
odbora Socijalistike partije Srbije Beograda
i potpredsednik Socijalistike partije Srbije
od 2000. do 2003. godine.
Savezni poslanik u Veu graana
Savezne skuptine Savezne Republike
Jugoslavije i Skuptine Dravne zajednice
Srbije i Crne Gore od 1992. do 2004. godine.
Bio je ministar za informisanje u
takozvanoj Prelaznoj Vladi Republike Srbije od oktobra 2000. godine do
januara 2001. godine.
Decembra 2006. godine izabran je za predsednika Socijalistike
partije Srbije.
Nakon izglasavanja Vlade Mirka Cvetkovia u Narodnoj skuptini
Republike Srbije 7. jula 2008, stupio je na dunost zamenika predsednika
Vlade i ministra unutranjih poslova.
Posle Parlamentarnih izbora 2012., predsednik Srbije Tomislav
Nikoli, poverio je 28. juna Daiu mandat za sastav Vlade Republike
Srbije. Za predsednika vlade je izabran 27. jula 2012.
Autor postavlja pitanje premijeru Ivici Daiu kako je mogao pre
nego to je postao premijer u novoj Vladi, kao ministar unutranjih poslova
u bivoj Vladi da odnese paso na tanjir dvostrukom ubici arku Laueviu
za kojim je raspisana crvena poternica koji je ubio dva oveka, od toga sina
jedinca Dragora Pejovia. Sam premijer Ivica Dai je izjavio prilikom
oporavljanja SPS-a da je svako dobrodoao u SPS ako se nije ogreio.
Takoe je rekao da niko nee biti poteen bez obzira u kojoj je stranci, ak
i da je Marko Miloevi u pitanju.
154
Takoe, gospodin Premijer ne moe da dri dve kljune funkcije, i

premijer i ministar unutranjih poslova. To je centralizam vlasti, vraanje na
staro.
Dalje, setimo se haosa u andarmeriji, najeltinijoj jedinici, gde
pripadnici elitne jedinice ubijaju nedune graane, a ti isti andarmerci se
bave dilovanjem droge i hladnokrvno ubijaju ljude. Ministar i premijer
umesto da degradira njihovog stareinu Dikia iz Kraljeva, on ga unapreuje
na viu dunost pomonika komadanta policije Srbije Veljovia.
Dragan Markovi Palma

Dragan Markovi Palma (Konarevo, 2. maj 1960.) je srpski
politiar, bivi gradonaelnik Jagodine.
Privatni je preduzetnik, vlasnik kompanije koja zapoljava preko 100

radnika i u ijem sastavu, osim televizije Palma plus (koja pokriva 2/3
prostora Srbije) posluje i preduzee za transport i trgovinu. Proglaen je za
najboljeg menadera i preduzetnika Srbije u 1995. godini.
Dragan Markovi je stekao srednjokolsko obrazovanje. U politiki
ivot ukljuuje se 1993. godine kada sa eljkom Ranatoviem Arkanom
i Borislavom Peleviem osniva Stranku srpskog jedinstva. U toj stranci
ostaje do 2003. godine.
Godine 2004. osniva stranku Jedinstvena Srbija, koja osvaja najvie
glasova u Jagodini i Pomoravlju. Na parlamentarnim izborima 2007. godine,
ula je u koaliciju sa Demokratskom strankom Srbije i Novom Srbijom.
Stranka jedinstvene Srbije dobila je dva poslanika mesta.
155
Radovan Radevi
Dragan Markovi Palma trenutno obavlja dunost predsednika

Skuptine optine Jagodina, a od 2004. do 2012. bio je gradonaelnik. U
vreme njegovog mandata grad Jagodina doivljava velike ekonomske
promene. Po prvi put Jagodina dobija zooloki vrt i Aqua Park.
Oenjen je, ima dva sina i petoro unuadi.
Socijalni program Jedinstvene Srbije
Upravljanjem Jagodinom, kao i participiranjem u vlasti u drugim
gradovima i optinama u Srbiji, Jedinstvena Srbija insistirala je na
aktivnom, sistemskom socijalnom programu, po emu je postala i
prepoznatljiva. Zahvaljujui inicijativi predsednika Skuptine grada
Jagodine i predsednika Jedinstvene Srbije Dragana Markovia Palme u
sistem grada instalirani su sledei oblici socijalne pomoi i zatite:
besplatan gradski prevoz za penzionere i uenike
besplatan prevoz do Beograda, graanima koji za to imaju potrebe

usled zdravstvenih problema i to kolima Grada Jagodine
jednokratna pomo od 200 u dinarskoj protivvrednosti za svaku
novoroenu bebu
pomo od 200 u dinarskoj protivvrednosti meseno za svako etvrto
dete do njegovog punoletstva
zapoljavanje jednog branog druga, ukoliko je oboje nezaposleno i to
najkasnije 15 dana od sklapanja braka, kao podrka ouvanju porodice i
borbi protiv bele kuge
besplatni udbenici za uenike osnovnih kola
besplatno letovanje na Crnogorskom primorju za uenike koji
zavravaju etvrti i osmi razred osnovne kole, kao i za maturante
srednjih kola u Grkoj
podrka razvoju socijalnog ivota metana sela Pomoravskog okruga
izgradnjom ili rekonstrukcijom Domova kulture u cilju prevencije
migracija stanovnitva iz sela ka gradu
Dan sa graanima svakog prvog petka u mesecu predsednik
Jedinstvene Srbije i gradonaelnik Jagodine Dragan Markovi Palma
prima graane u cilju reavanja njihovih specifinih problema
Moglo bi se rei da bi gospodina Palmu mogli nazvati ministrom za

natalitet i poboljanje srpske populacije.
Na kraju, 2011. godine gradonaelnik Palma je stimulisao
poljoprivrednu proizvodnju, ne samo u Jagodini nego i ire, na taj nain to
156
je, poljoprivrednim proizvoaima podelio besplatno ogromni broj junica

itd.
Rasim Ljaji
Rasim Ljaji je roen 28.01.1964. godine u
Novom Pazaru. U Novom
Pazaru je zavrio osnovnu
kolu i gimnaziju, dok je
medicinski fakultet zavrio u
Sarajevu.
Politikom je poeo
da se bavi od 1990. godine
kada je izabran za generalnog sekretara Stranke demokratske akcije Sandaka.
Od 1992. godine dolazi u sukob sa predsednikom stranke
Sulejmanom Ugljaninom, a od 1994. godine predsednik je Koalicije
Sandak, koja je 2000. godine preimenovana u Sandaku demokratsku
partiju.
Za ministra u saveznoj vladi izabran je 2000. godine, a sledee nakon krize na jugu Srbije imenovan za potpredsednika Koordinacionog centra za optine Preevo, Bujanovac i Medvea.
Od jula 2004. godine predsednik je Nacionalnog saveta za saradnju
sa sudom u Hagu, a od jula 2006. godine kordinator za sprovoenje Akcionog plana za zavretak saradnje sa sudom u Hagu. Od 2007. godine je ministar rada i socijalne politike u Vladi Republike Srbije.
Dao je doprinos u formiranju i jaanju Vlade Srbije sa elu sa
premijerom Ivicom Daiem ime ujedno i zastupa nacionalnu manjinu u
Sandaku.
Oenjen je i ima dvoje dece.
157
Radovan Radevi
Miodrag Leki
Bivi ambasador Crne Gore u Italiji i profesor na njihovim

univerzitetima. Sada lider Demokratskog fronta protiv vladajueg reima
Mila ukanovia. Sam Milo ukanovi je rekao da je neasno da se
Miodrag Leki kandiduje za predsednika Crne Gore i da bude konkurent
Filipu Vujanoviu.
Leki je roen u Baru 1947. godine. Zavrio Fakultet politikih
nauka u Beogradu, radio je kao profesor barske Gimnazije i kao direktor
Informativnog i kulturnog centra Bar. Bio je lan Izvrnog vea SR Crne
Gore kao republiki sekretar za obrazovanje, kulturu i fiziku kulturu, a
potom ministar inostranih poslova u vladi Mila ukanovia (1992-1995).
Bio je ambasador SFR Jugoslavije u Mozambiku i Lesotou, i
dugogodinji ambasador SR Jugoslavije u Italiji. ivi u Rimu, gde aktivno
uestvuje u drutvenom ivotu Italije, i predaje meunarodnu politiku na
Univerzitetu La Sapienca i Univerzitetu Libera Universita Internacionale.
Autor knjige "Moj rat protiv rata", pie za "Dan", "NIN", "Politiku" i
italijanski asopis Limes".
2012. godine na poziv nekih crnogorskih opozicionih stranaka
postao je osniva i prvi predsednik koalicije Demokratski front.
Oenjen je i otac dve erke.
158
Mi hoemo, mi moramo.
Na Sretenje, 15. februara 2014. god,
u Kraljevu
Sreno!
159
Radovan Radevi
AUTOBIOGRAFIJA
Radovan Radevi roen je 13. aprila 1952.
godine u Roajama u Crnoj Gori, gde je i zavrio
gimnaziju. Potom zavrava ekonomski fakultet u
Beogradu.
Zavrio je kolu rezervnih vojnih oficira u
Saobraajno-nastavnom kolskom centru u
Kraljevu. Sportista je, majstor karatea, trostruki
prvak SFRJ-a u tekoj kategoriji (u Zagrebu 1977.
i u Ljubljani 1978. i u Splitu 1979.) i nekoliko
puta bio republiki prvak Srbije i Crne Gore.
Oenjen sa Verkom Karovi iz Baljevaca sa
kojom ima dva sina Miloa i Mirka.
Sada direktor Zem. zadruge Integral u Roajama.
Aktivno se bavi politikom od 1990. godine i nekoliko puta uestvovao
na republikim i parlamentarnim izborima kao osniva SPS-a, a kasnije
nastupao kao nezavisni kandidat.
Dao je veliki doprinos u izgradnji infrastrukture u rodnom mestu
Baa - Roaje (izgradnja puta u duini od 10 km, izgradnja crkve i
revitalizacija sela). Kao dravljanin Crne Gore i dravljanin SCG, pripada
bloku za ouvanje dravne zajednice i ouvanje njene celovitosti.
160
Literatura
[1]
[2]
[3]
[4]
[5]
[6]
[7]
[8]
[9]
Prof. dr Dragoslav Slovi, Anatomija srpske due, Beograd, 2007

Dr Rodolf Aribald Rajs, ujte Srbi
Srpske novine, asopis
Srpska Akademija nauka i umetnosti SANU
Njegoeva dela
Crnogorsko narodno pozorite
tampa i ostali mediji
Ureivaki odbor i saradnici
Wikipedia
Zabranjeno je svako pretampavanje i fotokopiranje i zloupotreba

autorskog prava pod krivinom odgovornou.
Glavni i odgovorni urednik Radovan Radevi.
161
Radovan Radevi
Sadraj
PREDGOVOR..........................................................................6
Nezainteresovanost nadlenih dravnih institucija u Srbiji za
ouvanje dravne zajednice; Separatistika ideologija i
demagogija............................................................................8
Neodlazak Svetozara Marovia na zasedanje generalne
skuptine UN u Njujorku......................................................12
Misija aktulenog predsednika Crne Gore Filipa Vujanovia i
aktuelnog predsednika Skuptine Crne Gore Ranka
Krivokapia i nuenje Svetoj stolici tri svetinje, relikvije (ruka
Jovana Krstitelja, ikona Filermosa Plavi aneo i asni krst
Isusa Hrista).........................................................................12
Gospodine ukanoviu, u ije ime i za iji raun.................14
Razbija teritorijalnog integriteta i suveriniteta dravne
zajednice i potkopavanje njene celovitosti..........................14
ije ovce, toga i planina - bela srpska kuga.....................15
Zavadi pa vladaj..................................................................15
(Divide et timipere).............................................................15
Razbijanje jedinstvenog jugoslovenskog trita.................16
Rasprodaja kanadera, pomorske flote, kvalitetnih i zdravih
preduzea i rudnih bogatstava............................................16
Razbijanje Srpske pravoslavne crkve..................................17
Ponosie se to su pleme Nemanjiko.................................18
Kakvo vam je pravosue.....................................................19
Mediji i ureivaka politika..................................................19
Spoljna politika....................................................................19
Zavetanje krvi....................................................................21
Nije meni od stranoga kota ve je meni od zla domaega
............................................................................................21
Obnavljanje dravnosti Crne Gore.......................................22
Vojislav eelj......................................................................22
Biografija..........................................................................23
Politika karijera...............................................................24
Politiki angaman............................................................25
Haki tribunal...................................................................25
Pokuaj uvoenja navodnog maternjeg crnogorskog jezika 26
Posle izgubljenog jezika nema rata......................................26
Janiari i zamena teza..........................................................27
162
Ubistvo Duka Jovanovia i druga nerasvetljena ubistva u

Crnoj Gori.............................................................................28
Nakaradna povelja izmeu Srbije i Crne Gore.....................30
Dravljani Crne Gore............................................................30
Zavetavanje grobova i kostiju............................................32
Grubo krenje beogradskog sporazuma i ustavne povelje
Crne Gore i Srbije neraspisivanjem saveznih izbora u
zakonskom roku...................................................................33
Ne otkidajte se od zemlje i ne otkidajte zemlju ni sebi ni
drugome............................................................................34
Ruenje odbrambene snage zemlje.....................................36
Budite sloniji sad vie no igda protiv naeg opteg
neprijatelja.........................................................................37
Dejstva NATO pakta po Srbima u Republici Srpskoj Krajini..38
Ne napadaju oni Srbiju zbog Miloevia, nego napadaju
Miloevia zbog Srbije.........................................................41
Okupacija i rasparavanje Srbije..........................................42
Siromatvo i ekonomska zavisnost......................................43
Kriminal i ropstvo.................................................................44
Istorijska odgovornost naroda.............................................45
Uvod u NATO bombardovanje SRJ........................................46
Uloga Ujedinjenih nacija; Incident u Raku..........................47
Civilne rtve.........................................................................47
Vojni gubici..........................................................................48
Materijalna teta..................................................................49
NATO bombardovanje SRJ....................................................50
Bombardovanje Murina........................................................54
Pogoena kineska ambasada..............................................57
Razaranje elektrana.............................................................59
Okonanje bombardovanja i povlaenje VJ i MUP-a.............62
Kumanovski sporazum.........................................................62
Kasetne bombe....................................................................63
Kasetne bombe na selo Koria na Kosovu - preko 100
poginulih..............................................................................65
Neodazivanje vojnih obaveznika i regruta na odsluenje
vojnog roka, prodor sekti u vojsci i montiranje ubistava kao
vid slabljenja odbrambene moi..........................................65
Potpisivanje sporazuma prolaska stranih oruanih snaga kroz
nau teritoriju i njihovo korienje naeg ukupnog
teritorijalnog prostora..........................................................67
Vuk Drakovi i Medlin Olbrajt.............................................68
163
Radovan Radevi
Afera Pancir u vojsci, afera Mobtel, Kofer afera,

korupcija dravnih organa i organizovani kriminal..............69
Mlaan Dinki......................................................................70
Karijera.............................................................................71
Nagrade............................................................................73
Kontroverze......................................................................73
Sjaj i beda sportske mafije u dravnoj zajednici Srbije i Crne
Gore.....................................................................................74
Politika duplih standarda i svrenog ina.............................75
Velikai, proklete im due, na komate razdrobie carstvo...
............................................................................................76
Zavetavanje vlasti..............................................................76
Su im ete iza pred Miloa...".........................................77
Priznavanje nezavisnog Kosova od strane Crne Gore..........78
Organizacija i delovanje albanske mafije.............................79
Obavetajne slube pomagale terorizam............................82
Dupli standardi Hakog tribunala; uta kua...................83
Crna Gora u NATO ni po koju cenu, u evropske integracije da
............................................................................................84
Zato se uri Milu ukanoviu i njegovom reimu da uu to
pre u NATO pakt?.................................................................84
Instaliranje vojnih baza........................................................85
Strukture iz NATO pakta vode i upravljaju medijima u Crnoj
Gori i ureivakom politikom...............................................86
Predsednie Putine spreite ulazak Crne Gore u NATO........88
Kako povratiti izgubljene teritorije i kako ponovo ujediniti
srpske zemlje.......................................................................91
POSEBNO POGLAVLJE..........................................................94
NAUKA.................................................................................96
Nikola Tesla..........................................................................96
Zlatne godine stvaralatva...............................................97
Eksperimenti sa Iks-zracima.............................................98
Mihailo Pupin.......................................................................99
Prof. dr Boina Radevi......................................................101
FILMSKA UMETNOST..........................................................102
Emir Kusturica...................................................................102
Politika............................................................................104
Drvengrad......................................................................104
Andrigrad......................................................................105
Mehmed-paa Sokolovi i njegov roeni brat patrijarh srpski
Makarije Sokolovi.............................................................106
164
Mehmed-paa Sokolovi.................................................106
Makarije Sokolovi..........................................................107
Nepravda prema dr Isu Kalau iz Roaja...........................109
Zahvalnost prema Isu Kalau.........................................111
Miroslav urovi /1938. - 1989/.........................................114
Knjievni susreti.................................................................116
Fizika likvidacija novinara, knjievnika i politikih protivnika
..........................................................................................117
Mostovi koji spajaju...........................................................118
Srbin i evropeizacija..........................................................118
Srpski idoli i ideali..............................................................119
Ogledalo srpske due........................................................120
Dr Rodolf Aribald Rajs......................................................121
Biografija........................................................................121
ujte Srbi!......................................................................122
Srpska dijaspora................................................................127
Milomir Glavi.........................................................127
SPORTISTI NAJBOLJI AMBASADORI SRBIJE.......................129
Novak okovi................................................................129
Ana Ivanovi...................................................................134
Milorad avi..................................................................135
Naa Higl........................................................................137
KARATE...........................................................................137
Slobodan Vuini.........................................................137
Ilija Jorga.....................................................................138
Vladimir Jorga..............................................................139
Ivan Strugar....................................................................139
Emir Bekri.....................................................................140
KOLEKTIVNI SPORTOVI.......................................................141
Vlade Divac....................................................................141
Predrag Pea Stojakovi.................................................143
Braa Milo i Mirko Radevi............................................144
Posebno poglavlje - Politika...............................................145
Tiha revolucija...................................................................146
Aleksandar Vui...............................................................147
Vojislav Kotunica..............................................................148
Ivica Dai.........................................................................150
Dragan Markovi Palma..................................................151
Rasim Ljaji........................................................................153
Miodrag Leki....................................................................154
AUTOBIOGRAFIJA...............................................................156
165
Radovan Radevi
Literatura...........................................................................157
166

Ponovno Ujedinjenje Srpskih Zemalja-Radovan Radević

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Ponovno Ujedinjenje Srpskih Zemalja-Radovan Radević

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Ponovno ujedinjenje srpskih zemalja

e je zrno klicu zametnulo,

Iz grmena velikoga lafu iza