1/39

ZAVOD ZA JAVNO ZDRAVLJE SUBOTICA

CENTAR ZA HIGIJENU I HUMANU EKOLOGIJU


MONITORING KVALITETA VODE JEZERA
PALI I LUDA I POTOKA KERE
U 2012. GODINI
- Godinji izvetaj -
































Subotica, februar 2013. godine



2/39
ISPITIVANJA SU OBAVLJENA NA OSNOVU PROGRAMA MONITORINGA
POVRINSKIH VODA ZA 2012. GODINU






Direktor Zavoda za javno zdravlje dr med. Morana Mikovi, spec. mikrobiol.


Naelnik Centra za higijenu i humanu
ekologiju
dr med. Zorica Mamui Kuki, spec. higijene


Rukovodilac Odeljenja za fiziko-hemijska
ispitivanja
Mr sc. Aleksandar Stani, spec. san. hem.


Odsek za vode
Olga Lompar, dipl.in.tehnolog
Vjekoslav Kezi, dipl.hem.
Boana urakovi, dipl. biolog
Zita Kolar, hem.tehn.
Joef Fileki, hem.tehn.
Dragana Pavlovi, hem.tehn.
Tanja Raki, hem.tehn.

Izvetaj pripremili
Olga Lompar, dipl.in.tehnolog
Boana urakovi, dipl. biolog
dr med. Zorica Mamui Kuki, spec. Higijene

Saradnici
Mr sc. Aleksandar Stani, spec. san. hem.
Mr sc. Saa Jovani, dipl. hem



3/39

1. PROGRAM ISPITIVANJA POVRINSKIH VODA U 2012. GODINI

ISPITIVANJE VODE JEZERA PALI, KANALA PALI-LUDA, JEZERA LUDA I
POTOKA KERE

Uzorkovanja, fizikohemijska i hidrobioloka ispitivanja kvaliteta vode obavljena su u
skladu sa Programom ispitivanja za 2012. godinu.

Lista lokaliteta uzorkovanja
Oznaka
lokaliteta
Naziv lokaliteta
1. Pali I nasip
2. Pali II nasip
3. Pali III nasip
4. Pali IV sektor- izliv iz jezera
5. Kanal Pali-Luda
6. Luda izliv iz jezera
7. Luda severni deo
8. Luda srednji deo
9. Luda juni deo
10. Kere uliv u Luda
11. Kere Male Pijace

Uzorkovanje i fiziko-hemijsko i hidrobioloko ispitivanje kvaliteta vode jezera
Pali i Luda vreno je na po etiri lokaliteta, mesenom dinamikom u periodu mart-
novembar 2012. godine.
U januaru, februaru i decembru, ispitivanja su obavljena po skraenom programu na
po dva lokaliteta na oba jezera.
Ispitivanja vode potoka Kere, obavljena su dva puta u toku godine, na dva
lokaliteta.
Fiziko-hemijska ispitivanja vode kanala Pali-Luda vrena su mesenom
dinamikom u periodu mart-novembar 2012. godine.
Sezonska ispitivanja - odreivanje koncentracija toksinih i tekih metala, hlorida,
sulfata, natrijuma, kalijuma, fenolnog indeksa, sadraja anjonskih tenzida, kao i
bioloka analiza obrataja, obavljena su na etiri lokaliteta, tri puta godinje.
Uzorkovanja, fizikohemijska i bioloka ispitivanja mulja, obavljena su jednom, na
tri lokaliteta.


IZVETAVANJE O REZULTATIMA ISPITIVANJA

Zavod za javno zdravlje Subotica je, na osnovu obavljenih ispitivanja, meseno
dostavljao izvetaje o rezultatima izvrenih analiza Naruiocu ispitivanja, J.P.Pali-Luda i
Parku Pali, d.o.o., u pisanoj i elektronskoj formi.



4/39
Slika 1. Jezero Pali

2. PRIKAZ REZULTATA ISPITIVANJA SA OCENOM STANJA

UZORKOVANJE

Uzorkovanje povrinskih voda obavlja se u skladu sa grupom propisa, smernicama za
uzimanje uzoraka voda SRPS ISO 5667, koje obuhvataju izradu programa, postupke za
uzimanje uzoraka, zatitu i rukovanje uzorcima vode, mulja i taloga, kao i smernice za
bioloka ispitivanja uzoraka.
Na svim lokalitetima pojedinani uzorci za fiziko-hemijska ispitivanja vode uzimaju
se sa dubine od 0,5 metara u balone zapremine 5 litara.

Slika 2. Uzorkovanje na Ludau


Uzorci za odreivanje koncentracije kiseonika, toksinih i tekih metala i sulfida
konzerviu se po metodi, odmah po zahvatanju.

Uzorci za kvalitativne hidrobioloke analize uzimaju se planktonskom mreom No 25,
a za kvantitativna odreivanja u balon zapremine 5 litara, sa dubine od oko pola metra.

Uzorci sedimenta za fiziko-hemijska ispitivanja, kao i za kvalitativnu i kvantitativnu
analizu faune dna, uzimaju se bagerom po Van Veen-u, zahvatne povrine 225 cm
2
.


5/39


KONTROLISANI PARAMETRI

Ispitivanja povrinskih voda u 2012. godini obavljena su u skladu sa programom
ispitivanja povrinskih voda, a specificirana su Ugovorom broj IV-02-III-404-74/2012 od
12.04.2012. godine.

Fiziko-hemijskim ispitivanjima na mesenom nivou, obuhvaeni su sledei
parametri: temperatura vode i vazduha, boja, miris, providnost, vidljive materije, pH vrednost,
elektrina provodnost, rastvoreni kiseonik, % zasienja kiseonikom, HPK bihromatni, BPK
5
,
utroak KMnO
4
, suspendovane materije, ukupne rastvorene materije, gubitak arenjem, areni
ostatak, amonijani azot, slobodan amonijak, nitritni i nitratni azot, azot po Kjeldahl-u,
mineralni i ukupan azot, ortofosfat, ukupan fosfor, kalcijum, magnezijum, sulfidi, vodonik
sulfid i hlorofil a.

Slika 3. Jezero Luda

Tri puta u toku godine, na etiri lokaliteta, ispitivanja su proirena odreivanjem:
natrijuma, kalijuma, hlorida, sulfata, anjonskih tenzida, fenolnog indeksa, toksinih i tekih
metala (olovo, kadmijum, bakar, cink, gvoe, mangan, hrom, nikal i arsen).

Hidrobiolokim ispitivanjima obuhvaeno je meseno odreivanje kvalitativnog i
kvantitativnog sastava i strukture planktonske zajednice i zajednica faune dna uz izdvajanje
bioindikatora i odreivanje indeksa saprobnosti po metodi Pantle-Buck-a.
Bioloka analiza obrataja, vrena je tri puta u toku godine, na etiri lokaliteta.

Mikrobioloke analize vode vrene su u letnjim mesecima, u sezoni kupanja, na tri lokaliteta.

Analizom mulja obuhvaena su jezera Pali i Luda, a hemijski parametri ispitivanja
su sledei: neorganski i organski deo mulja, karbonati, ukupan azot, ukupan fosfor, kalcijum,
magnezijum, hloridi, sulfati, sulfidi, natrijum, kalijum, olovo, kadmijum, bakar, cink, gvoe,
mangan, hrom, nikal i arsen.

Analiza bentosa obuhvatila je kvalitativno i kvantitativno odreivanje predstavnika
faune dna.

U periodu maj oktobar, na svim lokalitetima uoen je izuzetno nizak nivo vode,
naroito na junom delu jezera Luda.

6/39





METODE ISPITIVANJA I OCENA DOBIJENIH REZULTATA

Oblast zatite voda od zagaenja ureena je Zakonom o vodama i Zakonom o zatiti
ivotne sredine, koji reguliu zatitu voda, zatitu voda od toksinih materija i sprovoenje
upravljanja vodama. Upravljanje kvalitetom voda pretpostavlja monitoring povrinskih voda
kao recipijenta, ispitivanje fiziko-hemijskih, mikrobiolokih i biolokih parametara.

Ispitivanja voda obavljaju se u skladu sa vaeom metodologijom i zakonskom
regulativom iz ove oblasti, nacionalnim standardima kao i Direktivama EU koje se odnose na
kvalitet povrinske vode, vode namenjene uzgoju riba i vode za kupanje.

Ocena kvaliteta povrinskih voda obavlja se na osnovu vaeih propisa:

Pravilnika o parametrima ekolokog i hemijskog statusa povrinskih voda i
parametrima hemijskog i kvantitativnog statusa podzemnih voda, (Sl. glasnik RS
74/11),
Pravilnika o nacionalnoj listi indikatora zatite ivotne sredine (Sl. glasnik RS 37/11),
Uredbi o graninim vrednostima zagaujuih materija u povrinskim i podzemnim
vodama i sedimentu i rokovima za njihovo dostizanje (Sl. glasnik RS 50/12) i
Pravilnika o opasnim materijama u vodama (Sl. glasnik SR Srbije 31/82).

U cilju ocene ekolokog stanja prikazani su parametri od znaaja na ukupno stanje
ekosistema.



Slika 4. Jezero Pali

7/39



2.1. JEZERO PALI

Jezero Pali je zbog geoloko-ekolokog karaktera, zatieno prirodno dobro, Park
prirode. Na osnovu uredbe o kategorizaciji, jezero je svrstano u II III klasu voda (Sl. glasnik
RS 50/12).

Uzorkovanje i ispitivanje kvaliteta vode jezera Pali vreno je na lokalitetima I, II, III
nasip i IV sektor, mesenom dinamikom. Analizirani rezultati odnose se na period mart-
novembar 2012. godine.


Ocena stanja je raena na osnovu rezultata ispitivanja, imajui u vidu definisanu
namenu voda po pojedinim objektima i u skladu sa postojeom zakonskom regulativom iz te
oblasti.

Slika 5. Pali- I nasip


Vodu jezera karakteriu visoke pH vrednosti, zelena boja, mala providnost, velika
koliina suspendovanih, mineralnih i organskih materija, visoke koncentracije nutrijenata,
neujednaen i nepovoljan reim kiseonika tokom godine.



2.1.1. pH VREDNOST

U odnosu na prethodnu godinu, pH vrednosti su poviene u svim sektorima jezera.
Vodu etvrtog sektora karaktriu visoke pH vrednosti za povrinske vode, bez
sezonskih varijacija, sa maksimumom u oktobru. Vrednosti prevazilaze propisanu granicu za
klasu i namenu, na osnovu "Uredbe", Sl. glasnik RS 50/12.

8/39

Grafikon 1. JEZERO PALI, pH vrednost

U periodu mart novembar, elektrina provodnost, kao pokazatelj ukupne koliine
soli u vodi, veoma je visoka. Provodnost vode turistikog dela jezera je u porastu u drugom
delu godine, sa maksimumom od 1056 S/cm
20 C
u septembru
.




2.1.2. MINERALNE MATERIJE (ARENI OSTATAK)

Prosene vrednosti mineralnih materija u vodi I, II i III sektora jezera Pali, nie su u
odnosu na prethodnu godinu. Prisutne su oscilacije koncentracija, sadraja neorganskih
materija u vodi, kako po lokalitetima, tako i po periodu ispitivanja.

300
450
600
III. IV. V. VI. VII. VIII. IX. X. XI.
mesec
mg/L
I nasip II nasip III nasip IV sektor

Grafikon 2. JEZERO PALI, mineralne materije, mg/L


MINERALNE MATERIJE (mg/L)
srednja godinja vrednost
I nasip II nasip III nasip IV sektor
2011. 472 474 510 519
2012. 393 382 390 519

Koliine ukupnih rastvorenih materija nie su od prologodinjih, osim u vodi etvrtog
sektora, sa maksimumom od 786mg/L u oktobru

7,0
8,0
9,0
10,0
11,0
III. IV. V. VI. VII. VIII. IX. X. XI.
mesec
I. nasip II nasip III nasip IV sektor

9/39
Slika 6. Pali - II nasip


2.1.3. SUSPENDOVANE MATERIJE

Najvie, i u toku godine veoma neujednaene koncentracije suspendovanih materija,
zabeleene su u vodi IV sektora, sa maksimumom u aprilu od 100 mg/L.
Prosena vrednost suspendovanih materija u vodi, znaajno via u odnosu na prolu
godinu na svim lokalitetima i ne zadovoljava uslove za II klasu kvaliteta (Sl. glasnik RS
50/12).

SUSPENDOVANE MATERIJE (mg/L)
srednja godinja vrednost
I nasip II nasip III nasip IV sektor
2011. 16.93 16.57 20.18 21.59
2012. 37.74 29.22 30.61 47.73

0
50
100
III. IV. V. VI. VII. VIII. IX. X. XI.
mesec
mg/L
I nasip II nasip III nasip IV sektor

Grafikon 3. JEZERO PALI, suspendovane materije, mg/L


2.1.4. ZASIENOST KISEONIKOM

Reim kiseonika je tokom godine neujednaen na svim sektorima jezera. Prisutni su
periodi izraene supersaturacije (II nasip u martu, I u julu), a vodu IV sektora karakteriu
relativno ujednaene koncentracije kiseonika sa minimumom u oktobru, od 67% zasienja
kiseonikom.

10/39
0
100
200
300
III. IV. V. VI. VII. VIII. IX. X. XI.
mesec
%
I nasip II nasip III nasip IV sektor

Grafikon 4. JEZERO PALI, % zasienja kiseonikom



2.1.5. HEMIJSKA POTRONJA KISEONIKA (bihromatna)

Visoke vrednosti HPK rezultat su visoke koncentracije organskih materija. Prosena
vrednost HPK u vodi turistikog dela, znaajno je via od vrednosti HPK u vodi prvog sektora
jezera Pali, to ukazuje na znaaj unutranjeg optereenja i difuznog zagaenja jezerske
vode.
Koncentracije organskih materija u turistikom delu jezera, izraene preko hemijske
potronje kiseonka, veoma su visoke za povrinske vode.
Na osnovu klasifikacije (Sl. glasnik RS 50/12) i ovog parametra, voda jezera Pali
odgovara slabom ekolokom statusu i moe se koristiti za navodnjavanje i industrijsku
upotrebu, a nije namenjena za rekreaciju i kupanje.




Grafikon 5. JEZERO PALI, HPK (bihromatna), mg/L
.

2.1.6. HEMIJSKA POTRONJA KISEONIKA (KMnO
4
)

Vrednosti hemijske potronje kiseonika HPK-Kubel

su relativno ujednaene, vie u
odnosu na prologodinje, a najvia prosena vrednost je u vodi turistikog dela jezera.
Maksimum je izmeren u septembru u vodi IV sektora jezera.
0
50
100
150
200
III. IV. V. VI. VII. VIII. IX. X. XI.
mesec
mg/L
I nasip II nasip III nasip IV sektor

11/39

0
5
10
15
20
25
III. IV. V. VI. VII. VIII. IX. X. XI.
mesec
mg/L
I nasip II nasip III nasip IV sektor

Grafikon 6. JEZERO PALI, HPK (utroak KMnO
4
), mg/L

Slika 7. Pali - III nasip

Na osnovu hemijske potronje kiseonika KMnO
4
voda jezera zadovoljava uslove za
klasu III (Sl. glasnik RS 50/12), odgovara umerenom ekolokom statusu.


2.1.7. PETODNEVNA BIOLOKA POTRONJA KISEONIKA

Vrednosti optereenosti organskim materijama izraenim preko BPK
5,
nie su u
odnosu na prologodinje, ali

su

i dalje veoma

visoke za povrinske vode i ukazuju na visok
stepen optereenja organskim materijama.

0
20
40
60
80
III. IV. V. VI. VII. VIII. IX. X. XI.
mesec
mg/L
I nasip
II nasip
III nasip
IV sektor

Grafikon 7. JEZERO PALI, BPK
5
, mg/L


12/39


Prosena vrednost BPK
5
u vodi turistikog dela jezera je iznad granice propisane
Uredbom za IV klasu (pripada loem ekolokom statusu), bliska je koncentraciji organskih
materija u komunalnim otpadnim vodama.

Voda sa sadrajem orgaskih materija, BPK
5
veim od 25mgO
2
/L, nije namenjena za
kupanje i rekreaciju i ne moe se koristiti ni u jednu svrhu (Sl. glasnik RS 50/12).


0
50
100
150
2008. 2009. 2010. 2011. 2012
godina
mg/L
HPK BPK5

Grafikon 8. JEZERO PALI, IV sektor, HPK i BPK
5
, mg/L

2.1.8. OBLICI AZOTA

Prosena koncentracija amonijanog azota na svim lokalitetima jezera ne odstupa
bitno od prologodinjih. Najvie vrednosti su u vodi I sektora, sa maksimumom u maju.
Prosena vrednost amonijanog azota u etvrtom sektoru od 1.20 mg/L, znaajno je
via je od propisane, za klasu i namenu vode.

0
1
2
3
4
5
III. IV. V. VI. VII. VIII. IX. X. XI.
mesec
mg/L
I nasip II nasip III nasip IV sektor

Grafikon 9. JEZERO PALI, amonijani azot, mg/L

Koncentracije mineralnog azota najvie su u vodi I sektora, sa maksimumom u
novembru. Najvia vrednost neorganskog azota izmerena je u aprilu na treem nasipu.
Prosena koncentracija mineralnog azota u vodi turistikog dela jezera na nivou je
prologodinjih vrednosti.


13/39
0
2
4
6
8
10
III. IV. V. VI. VII. VIII. IX. X. XI.
mesec
mg/L
I nasip II nasip III nasip IV sektor

Grafikon 10. JEZERO PALI, mineralni azot, mg/L

Koncentracije ukupnog azota veoma su ujednaene po lokalitetima, sa blagim
porastom vrednosti u drugom delu godine. Najvia prosena vrednost je u vodi prvog sektora
jezera, sa maksimumom u oktobru.
0
20
40
III. IV. V. VI. VII. VIII. IX. X. XI.
mesec
mg/L
I nasip II nasip III nasip IV sektor

Grafikon 11. JEZERO PALI, ukupan azot, mg/L


Slika 8. Pali I sektor





14/39

0
10
20
30
40
2008. 2009. 2010. 2011. 2012
godina
mg/L
NH4- N
Kjeldal-N


Grafikon 12. JEZERO PALI, amonijani i azot po Kjeldalu, mg/L

Efekat preduzetih mera na rekonstrukciji PPOV, kao i na ienju sistema laguna,
uoava se na viegodinjem prikazu kvaliteta vode I sektora jezera, pre svega, niskim
koncentracijama amonijanog azota.
Analizom petogodinjih prosenih koncentracija nitratnog azota, moe se uoiti
znaajan porast vrednosti u vodi I sektora jezera nakon putanja u rad novog PPOV 2009. To
je posledica problema sa postupkom denitrifikacije u postupku preievanja otpadnih voda.
Od maksimuma 2010. godine, prisutan je trend pada prosene godinje koncentracije i
poboljanja u postupku preiavanja.

0
1
2
3
4
5
2008 2009 2010 2011 2012
godina
mg/L
NO3-N I sektor
NO3-N IV sektor

Grafikon 13. JEZERO PALI, petogodinje koncentracije nitratnog azota, mg/L

Koncentarcije svih oblika azota su relativno visoke za predvienu namenu vode jezera
i odgovaraju loem ekolokom statusu.




2.1.9. OBLICI FOSFORA

Tokom cele godine, na I, II i III nasipu, koncentracije PO
4
-P su neujednaene, ali
znaajno nie u odnosu na prologodinje. U turistikom delu jezera vrednosti su na nivou
prologodinjih, sa maksimumom u oktobru.

15/39
0
0.2
0.4
0.6
III. IV. V. VI. VII. VIII. IX. X. XI.
mesec
mg/L
I nasip II nasip III nasip IV sektor

Grafikon 14. JEZERO PALI, PO
4
- P, mg/L


Prosene koncentracije ukupnog fosfora nie su u odnosu na prologodinje, na svim
lokalitetima.
0.0
0.5
1.0
1.5
III. IV. V. VI. VII. VIII. IX. X. XI.
mesec
mg/L
I nasip II nasip III nasip IV sektor

Grafikon 15. JEZERO PALI, ukupan P, mg/L



Sadraj fosfora je veoma znaajan pokazatelj sa aspekta eutrofizacije jer se smatra da
su ve pri vrednostima ukupnog fosfora iznad 10g/L, ispunjeni uslovi za ubrzanu
eutrofizaciju. Visoke koncentracije fosfora pogoduju velikoj organskoj produkciji sa svim
negativnim posledicama po jezero.

Slika 9. Turistiki deo jezera


16/39


0
1
2
3
4
5
2008. 2009. 2010. 2011. 2012
godina
mg/L
Ortofosfat
Ukupan P

Grafikon 16. JEZERO PALI, I sektor, ortofosfat i ukupan P, mg/L


Na grafikonu 15. i 16. predstavljene su godinje prosene vrednosti ortofosfata i
ukupnog fosfora.Prisutan je trend smanjenja koncentracija, iako nisu preduzimane aktivnosti
vezane za smanjenje uticaja difuznog zagaenja, kao ni unutranjeg optereenja.


0
0.5
1
1.5
2008. 2009. 2010. 2011. 2012
godina
mg/L
Ortofosfat
Ukupan P

Grafikon 17. JEZERO PALI, IV sektor, ortofosfat i ukupan P, mg/L


2.1.10. HLOROFIL "a"

Prisutne su veoma visoke vrednosti hlorofila a u vodi prvog sektora, sa izraenim
maksimumom u septembru i koncentracijom veom od 1g/m
3
. U vodi etvrtog sektora, visoke
koncentracije izmerene su u drugom delu godine, sa maksimumom u septembru.






17/39

0
250
500
750
1000
1250
III. IV. V. VI. VII. VIII. IX. X. XI.
mesec
mg/m
3
I nasip II nasip III nasip IV sektor

Grafikon 18. JEZERO PALI, hlorofil a, mg/m
3

Na kvalitet vode turistikog dela jezera, znaajan uticaj ima difuzno zagaenje.
Koliina i karakter rasutih izvora zagaenja, ni dalje nisu poznati (nedostaje katastar
zagaivaa). Visok nivo podzemnih voda usled nereenog odvoenja i preiavanja otpadnih
voda naselja, u velikoj meri utie na lo kvalitet jezerske vode. Velika koliina sedimenta
predstavlja dodatno, unutranje optereenje, usled degradacionih procesa i umanjuje
mogunost samopreiavanja vode od I do IV sektora jezera.

Sezonskim ispitivanjem vode III i IV sektora jezera Pali, utvrene koncentracije
ispitivanih parametara (hlorida, sulfata, natrijuma, kalijuma, toksinih i tekih metala,
anjonskih tenzida i fenolnog indeksa) su u granicama propisanih vrednosti.



2.1.11. JEZERSKI SEDIMENT

Ispitivanje sedimenta obavljeno je jednom u toku godine, 13.09.2012. Rezultati
ispitivanja mulja sedimenta IV sektora, predstavljeni su u tabeli.

Slika 10. Uzorkovanje sedimenta



18/39

R.br. PARAMETRI Jed. mere IV sektor
1. pH (direktno) 7.50
2. Neorganski deo mulja % 88.7
3. Organski deo mulja % 11.3
4. Karbonati g/kg 206.7
5. Ukupan azot mg/kg 96.6
6. Ukupan rastvorljivi fosfor mg/kg 0.45
7. Ukupan fosfor g/kg 2.072
8. Kalcijum g/kg 35.7
9. Magnezijum g/kg 23.8
10. Natrijum mg/kg 848
11. Kalijum g/kg 4.28
12. Hloridi mg/kg 199
13. Sulfati mg/kg 591
14. Sulfidi mg/kg 172
15. Olovo mg/kg 17.69
16. Kadmijum mg/kg <0.02
17. Bakar mg/kg 20.36
18. Cink mg/kg 44.90
19. Gvoe g/kg 17.66
20. Mangan mg/kg 556.7
21. Ukupan hrom mg/kg 25.74
22. Nikal mg/kg 25.96
23. Arsen mg/kg 6.86

Dominiraju soli kalcijuma, magnezijuma, gvoa i kalijuma u obliku karbonata,
sulfata i hlorida. Posledica razgradnje prisutnog organskog optereenja vode je i velika
koliina mineralnih materija u sedimentu.
Koncentracije toksinih i tekih metala u mulju-sedimentu, nie su od graninih
vrednosti za ocenu kvaliteta sedimenta, propisanih Uredbom (Sl. glasnik RS 50/12).

Na osnovu Pravilnika o nacionalnoj listi indikatora zatite ivotne sredine, Sl. glasnik
R.S. 37/2011, poglavlja 2.15, stanje povrinskih voda u pogledu opteg kvaliteta, prikazuje se
indikatorom SWQI.
Serbian Water Quality Index (SWQI) kao kompozitni indikator, prati deset
parametara kvaliteta povrinskih voda. Korelacijom sa Uredbom o klasifikaciji voda, Sl.
glasnik SRS, 5/68), gde je izvrena podela na I, II, IIa, IIb, III i IV klasu na osnovu
pokazatelja i njihovih graninih vrednosti, metodom SWQI pet indikatora kvaliteta
povrinskih voda, razvrstani su prema njihovoj nameni i stepenu istoe:
a) Odlian - vode koje se u prirodnom stanju uz filtraciju i dezinfekciju, mogu upotrebljavati
za snabdevanje naselja vodom i u prehrambenoj industriji, a povrinske vode i za gajenje
plemenitih vrsta riba (salmonidae);
b) Veoma dobar i Dobar - vode koje se u prirodnom stanju mogu upotrebljavati za kupanje i
rekreaciju graana, za sportove na vodi, za gajenje drugih vrsta riba (cyprinidae), ili koje se uz
savremene metode preiavanja mogu upotrebljavati za snabdevanje naselja vodom za pie i
u prehrambenoj industriji;
c) Lo - vode koje se mogu upotrebljavati za navodnjavanje, a posle savremenih metoda
preiavanja i u industriji, osim prehrambenoj;
d) Veoma lo - vode koje svojim kvalitetom nepovoljno deluju na ivotnu sredinu, i mogu se
upotrebljavati samo posle primene posebnih metoda preiavanja.
Indikatori kvaliteta povrinskih voda (SWQI) su predstavljeni na sledei nain:

19/39



SERBIAN
WATER
QUALITY
INDEX
NUMERIKI
INDIKATOR
OPISNI
INDIKATOR
100 - 90 Odlian
84 - 89 Veoma dobar
72 - 83 Dobar
39 - 71 Lo
0 - 38 Veoma lo

U periodu mart novembar 2012. godine, na osnovu ovog indikatora, kvalitet vode
etvrtog sektora jezera Pali, opisno se moe predstaviti sa lo, u toku cele godine:

mesec 2012. godine III IV V VI VII VIII IX X XI
numeriki indicator SWQI 51 52 62 63 46 49 54 50 53

Na osnovu Pravilnika o parametrima ekolokog i hemijskog statusa povrinskih
voda i parametrima hemijskog i kvantitativnog statusa podzemnih voda, (Sl. glasnik
RS 74/11), nije postignut dobar status jezera. Vrednosti hemijskih i fiziko-hemijskih
parametara, kao i koncentracije nutrijenata prevazilaze vrednosti koje utiu na funkcionalnost
ekosistema.


Slika 11. Jezero Pali


2.1.12. FITOPLANKTON I FITOPERIFITON

U zajednici fitoplanktona i fitoperifitona jezera Pali u 2012. godini utvreno je
prisustvo 38 vrsta Chlorophyta, 21 vrsta Cyanophyta, 18 vrsta Bacillariophyta, 11 vrsta
Euglenophyta i 1 vrsta Pyrrophyta. Ukupan broj vrsta algi u jezeru je na prologodinjem
nivou.
Najsloenija zajednica fitoplanktona i fitoperifitona prisutna je u treem i etvrtom
sektoru jezera, gde je tokom godine determinisano najvie vrsta iz razdela Chlorophyta i
Cyanophyta. Na lokalitetu I nasip dolo je do poveanog prisustva vrsta razdela
Bacillariophyta i njihove kontinuirane dominacije u pogledu brojnosti.


20/39
Tokom perioda ispitivanja, na osnovu broja determinisanih vrsta u turistikom delu
jezera, kvalitativnu dominaciju imaju razdeo Chlorophyta (mart-juni) i Cyanophyta (juli-
oktobar), dok stalnu kvantitativnu dominaciju ostvaruje razdeo Cyanophyta. Dominantno
prisustvo u zajednici, iz razdela Chlorophyta, imaju rodovi: Ankistrodesmus, Scenedesmus,
Schroederia, Tetraedron i Pediastrum. U okviru razdela Cyanophyta, vrste rodova: Anabaena,
Lyngbia, Microcystis, Oscillatoria i Spirulina ostvaruju konstantnu dominaciju u
kvantitativnom sastavu zajednice. Vrsta koja je pokazala najveu uestalost i dala najvei
doprinos dominaciji modrozelenih algi u drugom delu perioda je Cylindrospermopsis
raciborskii.

Tokom godine nije uoeno formiranje vodenog cveta u turistikom delu jezera.

U pogledu brojnosti, tokom 2012. godine, u prolee i jesen, beleimo poveanu
produkciju fitoplanktona na svim lokalitetima. Najbrojnija zajednica uoena je na
lokalitetima etvrti sektor i - I nasip jezera. Maksimalan broj algi u turistikom delu
registrovan je u aprilu, kada je bilo prisutno 94.4 10
6
ind /L.

Jezero zadrava karakteristike destabilizovanog, eupolitrofinog do politrofinog
hidroekosistema, gde je izraen negativan uticaj Cyanophyta u vidu stalne kvantitativne
dominacije.

indx10
6
/L
0
30
60
90
120
150
III. IV. V. VI. VII. VIII. IX. X. XI.
mesec
I. nasip II nasip III nasip IV sektor

Grafikon 19. JEZERO PALI, broj individua fitoplanktona, x10
6
/L

Slika 12. Jezero Pali


21/39

2.1.13. ZOOPLANKTON I ZOOPERIFITON

U sastavu zooplanktona i zooperifitona jezera determinisane su grupe Rotatoria (24
predstavnika) i Copepoda (2 predstavnika). Tokom 2012. godine nije uoeno prisustvo grupe
Cladocera.
Na lokalitetu III nasip prisutan je najvei broj determinisanih vrsta.
Dominantno prisustvo predstavnika grupe Rotatoria karakterie sva etiri lokaliteta
jezera.
Maksimalna brojnost zajednice registrovana je u maju i oktobru u turistikom delu
jezera.
U pogledu sastava i strukture zajednice zooplanktona i zooperifitona, tokom 2012.
godine nisu uoene znaajne promene.

ind/L
0
3000
6000
9000
12000
III. IV. V. VI. VII. VIII. IX. X. XI.
mesec
I. nasip II nasip III nasip IV sektor

Grafikon 20. JEZERO PALI, broj individua zooplanktona, ind/L

Slika 13. Pali - IV sektor

2.1.14. SAPROBNI INDEKS S PO PANTLE - BUCK u

U pogledu biolokog kvaliteta vode, i tokom 2012. godine uoena je smanjena
saprobnost na prvom, drugom i treem sektoru jezera.
Vrednosti indeksa saprobnosti ukazuju da je voda na sva etiri lokaliteta konstantno II
klase kvaliteta, osim u martu mesecu kada je na I i II nasipu imala karakteristike II-III klase
kvaliteta.

22/39
Dominacija algi razdela Cyanophyta, koje karakteriu male indikatorske vrednosti, kao
i stalno prisustvo predstavnika Chlorophyta uslovljava da voda IV sektora i tokom 2012.
godine pripada II klasi kvaliteta.
Minimalna saprobnost u turistikom delu jezera prisutna je u periodu juni - oktobar,
to se poklapa sa periodom kvalitativne dominacije Cyanophyta na ovom lokalitetu.

1,9
2,0
2,1
2,2
2,3
2,4
III. IV. V. VI. VII. VIII. IX. X. XI.
mesec
I. nasip II nasip III nasip IV sektor


Grafikon 21. JEZERO PALI, saprobni indeks S po Pantle-Buck u

2.1.15. FAUNA DNA

Ispitivanje faune dna jezera Pali tokom 2012. realizovano je kvalitativnom i
kvantitativnom analizom zajednice Chironomidae i Oligochaeta.
U turistikom delu jezera nije utvreno prisustvo faune dna. Negativne promene
vezane za ovaj lokalitet, uslovljavaju potpunu eliminaciju makrozoobentosa.

2.1.16. MIKROBIOLOKA ISPITIVANJA

Praenje kvaliteta vode javnih kupalita predstavlja znaajan elemenat upravljanja
kvalitetom voda, sa osnovnim ciljem da se utvrde rizici poreklom iz vode, zatiti zdravlje ljudi
i unapredi kvalitet ivotne sredine uopte.

Ocena kvaliteta povrinskih voda obavlja se na osnovu Pravilnika o parametrima
ekolokog i hemijskog statusa povrinskih voda i parametrima hemijskog i kvantitativnog
statusa podzemnih voda Sl.glasnik RS br.74/2011. i Uredbe o graninim vrednostima
zagaujuih materija u povrinskim i podzemnim vodama i sedimentu i rokovima za njihovo
dostizanje, Sl.glasnik RS br.50/2012.. Serbian Water Quality Index (SWQI), kao kompozitni
indikator kvaliteta povrinskih voda prati devet parametara fiziko-hemijskog i jedan
parametar mikrobiolokog kvaliteta vode - najverovatniji broj koliformnih klica i obezbeuje
meru stanja povrinskih voda u pogledu opteg kvaliteta povrinskih voda.

U sezoni kupanja, 2012. godine, uzet je 21 uzorak jezerske vode iz IV sektora jezera
Pali, sa tri lokaliteta (Jedriliarski klub, Muki trand i Gradska plaa)m, na mikrobioloko
ispitivanje sledeih parametara: Verovatni broj koliformnih bakterija/100ml MPN,
Koliformne bakterije fekalnog porekla MPN I Enterococcus (Streptococcus) faecalis -
MPN. Tokom 2011. izvreno je 18 uzorkovanja na ista tri lokaliteta, to znai da je u 2012.
uzeto 33,3% uzoraka vie.



23/39

Na osnovu rezultata laboratorijskih ispitivanja, tokom 2012.godine je 8 (33,3%)
uzoraka odstupalo od zahteva za klasu povrinskih voda koje su podesne za kupanje,
rekreaciju i sportove na vodi, to je prikazano prema lokalitetima uzorkovanja u tabeli ispod.
Uzrok neodgovarajueg mikrobiolokog statusa kontrolisanih uzoraka povrinske vode u
odnosu na propisan status je nalaz veeg broja ukupnih koliforma i crevnih enterokoka.

Rezultati mikrobiolokog ispitivanja vode turistikog dela jezera Pali


Merno mesto
Uzorci koji ne odgovaraju
propisanom mikrobiolokom
statusu
Uzorci koji odgovaraju
propisanom mikrobiolokom
statusu
Broj % Broj %

Jedriliarski klub

2

8,33

6

25

Muki trand

5

20,83

3

12,5

Gradska plaa

1

4,16

7

29,16

Ukupno

8

33,3

16

66,6


Na osnovu praenja kvaliteta jezerske vode uzete na lokalitetima Jedriliarski klub,
Muki trand i Gradska plaa tokom sezone kupanja 2012.godine, moe se zakljuiti da stanje
nije znaajno promenjeno u odnosu prethodnu godinu to se tie pogodnosti vode za kupanje i
rekreaciju. Prisustvo pokazatelja fekalnog zagaenja je, zbog rizika po zdravlje ljudi,
predstavljalo osnovni razlog zbog koga se nije preporuivala voda za kupanja i rekreaciju.

U cilju prevencije i zatite zdravlja stanovnitva vreno je redovno obavetavanje o
potencijalnim rizicima prilikom kupanja i ostalih vidova rekreacije na vodi, preporuivale su
se mere opreza i obavezna primena higijenskih mera, naroito u periodu visokih spoljnih
temperatura, kada se i vei broj sugraana odluuje da osveenje potrai na dostupnim
plaama, odnosno kupalitima.
Preporuka je da se pre poetka naredne sezone obavi sanitarni nadzor kupalita, uz
periodinu proveru prilikom monitoringa kvaliteta jezerske vode.

Slika 14. Jezero Pali

24/39



2.2. JEZERO LUDA

Jezero Luda je 1997. godine Ramsarskom konvencijom o vlanim stanitima, kao
podruje od neprocenjive vrednosti zbog velike raznovrsnosti ivog sveta, svrstano u movare
od meunarodnog znaaja. Kvalitet vode jezera ima veliki ekoloki znaaj za ouvanje
bogatstva vegetacije, kao i ivotnih zajednica vezanih za vodu.
U severni deo jezera uliva se voda iz kanala Pali-Luda, koji je recipijent otpadnih
voda naselja Pali, ocednih voda i zagaivaa na slivu. Vodu kanala karakterie visok nivo
organskog zagaenja, velika koliina soli i veoma visoke koncentracije nutrijenata.

Nedostatak sistema za odvoenje i preiavanje otpadnih voda naselja Pali i
nekontrolisano i direktno ulivanje nepreienih voda u Luda, doprinosi daljem pogoranju
kvaliteta jezerske vode i poveanju koliine mulja.

Slika 15. Kanal Pali-Luda

Uzorkovanja i ispitivanja kvaliteta vode jezera Luda vrena su na etri lokaliteta:
Izliv iz jezera, Severni, Srednji i Juni deo, mesenom dinamikom. Analizirani rezultati
odnose se na period mart-novembar 2012. godine.

2.2.1. pH VREDNOST

Najvie pH vrednosti izmerene su na severnom i srednjem delu jezera Luda i ne
zadovoljavaju uslove kvaliteta propisane Uredbom za predvienu namenu.
7
8
9
10
11
III. IV. V. VI. VII. VIII. IX. X. XI.
mesec
izliv iz jezera severni deo srednji deo juni deo

Grafikon 22. JEZERO LUDA, pH vrednost

25/39




Vodu jezera Luda karakteriu veoma visoke pH vrednosti, znaajno vie nego
prethodne godine, na svim lokalitetima, to odgovara loem ekolokom statusu (Uredba, Sl.
glasnik RS 50/12).


Slika 16. Severni Luda


Elektrina provodnost, kao pokazatelj ukupne koliine soli u vodi jezera, veoma je
visoka. Provodnost vode najvia je na junom Ludau, sa porastom u drugom delu godine, i
maksimumom od 2910 S/cm
20 C
u septembru. Ovako visoka provodnost odgovara
koncentraciji soli od 1.8g/L, a voda prema klasifikaciji pripada klasi slabog ekolokog statusa,
to nije u skladu sa predvienom namenom.

Od jula 2012. nivo vode na junom delu jezera Luda je bio veoma nizak. Sredinom
oktobra kod kole u upljaku, pristupilo se ienju mulja i trske mehanikim bagerom.


2.2.2. UKUPNE RASTVORENE MATERIJE

Koliina rastvorenih materija relativno je ujednaena u prvom delu ispitivanog
perioda. Najvie vrednosti su na junom delu jezera, sa maksimumom u septembru. Prosene
godinje vrednosti, znaajno su vie od prologodinjih na svim lokalitetima.
500
1000
1500
2000
2500
III. IV. V. VI. VII. VIII. IX. X. XI.
mesec
mg/L
Izliv iz jezera Severni deo Srednji deo Juni deo

Grafikon 23. JEZERO LUDA, ukupne rastvorene materije, mg/L

26/39




2.2.3. MINERALNE MATERIJE (ARENI OSTATAK)

Nastavlja se trend porasta koliine mineralnih materija u jezeru, a prosena koliina je
znaajno via od prologodinje, na svim lokalitetima. Najvie vrednosti su na junom delu
jezera, sa maksimumom u septembru.
Na ovako visoke vrednosti rastvorenih i mineralnih materija, ima uticaja i veoma
nizak nivo vode u jezeru.
400
800
1200
1600
2000
III. IV. V. VI. VII. VIII. IX. X. XI.
mesec
mg/L
Izliv iz jezera Severni deo Srednji deo Juni deo

Grafikon 24. JEZERO LUDA, mineralne materije, mg/L


Slika 17. Izliv iz jezera Luda


MI NERALNE MATERI J E (mg/L)
srednja godinja vrednost
Izliv iz jezera Severni deo Srednji deo Juni deo
2010. 408 373 455 508
2011. 531 595 577 727
2012. 703 646 798 963


2.2.4. ZASIENOST KISEONIKOM

Najvie vrednosti rastvorenog kiseonika izmerene su na severnom delu jezera, a
najvia zasienost kiseonikom vode jezera Luda je u julu, sa maksimumom na severnom

27/39



delu jezera, u podruju supersaturacije.
Najnie koncentracije kiseonika u toku godine, su na junom delu jezera, sa
minimumom zasienosti kiseonikom od 34% u septembru (u toku postupka bagerisanja
mulja). Nizak sadraj rastvorenog kiseonika dovodi do anaerobne degradacije i razvijanja
H
2
S.
0
50
100
150
200
III. IV. V. VI. VII. VIII. IX. X. XI.
mesec
%
Izliv iz jezera Severni deo Srednji deo Juni deo

Grafikon 25. JEZERO LUDA, zasienost kiseonikom, % O
2


2.2.5. HEMIJSKA POTRONJA KISEONIKA (bihromatna)

Sadraj organskih materija izraen preko HPK znaajno je vii u odnosu na prethodnu
godinu, ime je nastavljen trend poveanja. Koncentracije HPK su izuzetno visoke, bliske
vrednostima za komunalne otpadne vode (pokazatelj potrebne koliine kiseonika za
oksidaciju organskih, do neorganskih komponenti).
Vrednosti su relativno ujednaene po lokalitetima, sa maksimumom u septembru na
junom delu jezera, od 404mgO
2
/L.

Srednja vrednost HPK (mg/L) Izliv iz jezera Severni deo Srednji deo Juni deo
2010. 76 101 101 92
2011. 96 164 195 136
2012. 157 206 223 229

0
100
200
300
400
III. IV. V. VI. VII. VIII. IX. X. XI.
mesec
mg/L
Izliv iz jezera Severni deo Srednji deo Juni deo

Grafikon 26. JEZERO LUDA, HPK (bihromatna), mg/L


28/39




Slika 18. Juni Luda

2.2.6. HEMIJSKA POTRONJA KISEONIKA (KMnO
4
)
Organsko optereenje izraeno preko hemijske potronje kiseonika iz utroka KMnO
4

relativno je ujednaeno po lokalitetima, a najvie vrednosti su u junom delu jezera.
Maksimalna vrednost izmerena je u aprilu od 51.35mg/L, to odgovara loem ekolokom
statusu, to su vode koje se ne mogu koristiti ni u jednu svrhu (Uredba, Sl.glasnik RS 50/12).

Na osnovu prosene vrednosti od 23.99mg/L voda jezera ne zadovoljava uslove
kvaliteta propisane za klasu i namenu.

0
15
30
45
60
III. IV. V. VI. VII. VIII. IX. X. XI.
mesec
mg/L
Izliv iz jezera Severni deo Srednji deo Juni deo


Grafikon 27. JEZERO LUDA, HPK (iz utroka KMnO
4
), mg/L


2.2.7. PETODNEVNA BIOLOKA POTRONJA KISEONIKA

Vrednosti optereenosti organskim materijama izraene preko BPK
5
vie su u odnosu
na prethodnu godinu na junom delu i na izlivu iz jezera Luda i ukazuju na prisustvo
permanentnog zagaenja.
Najvie vrednosti BPK
5
u toku godine, prisutne su na srednjem i junom delu jezera,
sa maksimumom u septembru na junom delu jezera, od 206mgO
2
/L (to je koliina kiseonika

29/39



koja se utroi za biohemijsku oksidaciju organskih materija u vodi u anaerobnim uslovima na
20C).


0
70
140
210
III. IV. V. VI. VII. VIII. IX. X. XI.
mesec
mg/L
Izliv iz jezera Severni deo Srednji deo Juni deo

Grafikon 28. JEZERO LUDA, BPK
5
, mg/L


Jezero Luda - BPK
5
0
20
40
60
80
100
2008. 2009. 2010. 2011. 2012 godina
mg/L
Izliv iz jezera
Severni deo
Srednji deo
Juni deo

Grafikon 29. JEZERO LUDA, BPK
5
, mg/L

Na osnovu prosene godinje vrednosti sadraja organskih materija izraenih preko
ovog parametra, voda jezera odgovara loem ekolokom statusu i svrstava u vode koje se ne
mogu koristiti ni u jednu svrhu (Uredba, Sl.glasnik RS 50/12).

Slika 19. Na uzorkovanju

30/39



2.2.8. OBLICI AZOTA

Prosene vrednosti amonijanog azota vie su u odnosu na prologodinje, na svim
lokalitetima, sa maksimumom na izlivu iz jezera, u oktobru. Na osnovu ovog parametra, voda
jezera odgovara slabom i loem ekolokom statusu. Na osnovu propisanih graninih vrednosti
za NH
4
-N, za jezera ovoga tipa, ne postoje uslovi za funkcionisanje ekosistema, ivot i
zatitu riba (Sl. glasnik RS 50/12).
Od jula do oktobra, koncentracije slobodnog amonijaka na izlivu iz jezera su veoma
visoke, u podruju toksinosti za ivi svet u vodi jezera.
.

0.0
2.0
4.0
6.0
8.0
III. IV. V. VI. VII. VIII. IX. X. XI.
mesec
mg/L
Izliv iz jezera Severni deo Srednji deo Juni deo

Grafikon 30. JEZERO LUDA, amonijani azot, mg/L


U uzorku od 06.11.2012. sa izliva iz jezera, prisutne su veoma visoke koncentracije
nitratnog azota, kao i svih oblika jedinjenja fosfora, to nedvosmisleno ukazuje na zagaenje
vode, verovatno uzrokovano dospeem vee koliine stajskog ili vetakih ubriva u jezero.

0.0
5.0
10.0
15.0
III. IV. V. VI. VII. VIII. IX. X. XI.
mesec
mg/L
Izliv iz jezera Severni deo Srednji deo Juni deo

Grafikon 31. JEZERO LUDA, mineralni azot, mg/L


Najvie vrednosti mineralnog azota su u oktobru i novembru na izlivu iz jezera, kao
posledica veoma visoke koncentracije amonijanog azota u oktobru i nitratnog u novembru.


31/39



0
10
20
30
III. IV. V. VI. VII. VIII. IX. X. XI.
mesec
mg/L
Izliv iz jezera Severni deo Srednji deo Juni deo

Grafikon 32. JEZERO LUDA, ukupan azot, mg/L


Voda jezera Luda je veoma bogata jedinjenjima azota, koja kao nutrijenti utiu na
poveanu bioloku produkciju. Na visoke koncentracije azota u vodi jezera, najvei uticaj, kao
i ranijih godina, ima organski vezan azot.
Prosena koncentracija ukupnog azota via je u odnosu na prethodnu godinu, sa
porastom koncentracija u drugom delu godine, na svim lokalitetima, sa najviim vrednostima
na izlivu iz jezera.

Na osnovu koncentracije ukupnog azota (Sl. glasnik RS 50/12), kvalitet vode jezera ne
zadovoljava predvienoj nameni, odgovara slabom i loem ekolokom statusu.


Slika 20. Izliv iz jezera Luda


2.2.9. OBLICI FOSFORA

Prosene koncentracije ortofosfata su na nivou prologodinjih, osim na izlivu iz
jezera, gde su u oktobru i novembru izuzetno visoke. Vrednosti u toku godine su relativno
ujednaene po lokalitetima, osim na izlivu iz jezera (prikazano na izdvojenom dijagramu zbog
veoma visokih koncentracija ortofosfata u oktobru, 0.38mg/L i novembru 1.12mg/L).



32/39



0,00
0,10
0,20
III. IV. V. VI. VII. VIII. IX. X. XI.
mesec
mg/L
Severni deo Srednji deo Juni deo

Grafikon 33. JEZERO LUDA, PO
4
- P, mg/L

Konstatovano zagaenje antropogenog porekla (nitratni azot u novembru) na izlivu iz
jezera Luda, uoava se i preko visoke koncentracije ortofosfata u oktobru i novembru, na
istom lokalitetu.
Prosene koncentracije ukupnog fosfora neto su nie u odnosu na prethodnu godinu, a
najvie vrednosti izmerene su na na izlivu i severnom delu jezera.
0.0
1.0
2.0
III. IV. V. VI. VII. VIII. IX. X. XI.
mesec
mg/L
Izliv iz jezera Severni deo Srednji deo Juni deo

Grafikon 34. JEZERO LUDA, ukupan P, mg/L


Juni deo jezera Luda
Koncentracije ortofosfata i ukupnog fosfora
0
0.25
0.5
0.75
2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012 godina
mg/L
PO4-P
Ukupan P


Grafikon 35. JEZERO LUDA, juni deo jezera, PO
4
-P i ukupan P, mg/L

0,00
0,60
1,20
III. IV. V. VI. VII. VIII. IX. X. XI.
mesec
mg/L
Izliv iz jezera

33/39



Na osnovu prosenih vrednosti ukupnog fosfora, voda jezera Luda, kvalitetom ne
odgovara propisanoj klasi i predvienoj nameni.
Viegodinji trend koncentracija ortofosfata i ukupnog fosfora, prikazan je na
grafikonu 34. Koncentracije jedinjenja fosfora, pokazatelja eutrofizacije, u blagom su porastu,
a vrednosti su veoma visoke za povrinske vode.

Visoke vrednosti nutrijenata ukazuju na znaajan uticaj razgradnje organskih materija
na kvalitet vode.

Slika 21. Vizitorski centar

2.2.10. HLOROFIL "a"

Sadraj hlorofila a u toku godine je najvei na severnom delu jezera, najvia
vrednost izmerena je u avgustu i iznosi 1.4g/m
3
.


0
600
1200
1800
III. IV. V. VI. VII. VIII. IX. X. XI.
mesec
mg/m
3
Izliv iz jezera Severni deo Srednji deo Juni deo


Grafikon 36. JEZERO LUDA, hlorofil "a", mg/m
3



2.2.11. JEZERSKI SEDIMENT

Ispitivanje sedimenta obavljeno je jednom u toku godine. uzorkovanje je obavljeno
19.09.2012. sa dubine od oko 1m. Rezultati ispitivanja mulja, predstavljeni su u tabeli:

34/39




R.br. PARAMETRI Jed. mere Severni deo jezera Juni deo jezera
24. pH (direktno) 6.84 7.216.
25. Neorganski deo mulja % 68.5 83.8
26. Organski deo mulja % 31.5 16.2
27. Karbonati g/kg 18.7 22.1
28. Ukupan azot mg/kg 194.6 144.3
29. Ukupan rastvorljivi fosfor mg/kg 13.9 6.8
30. Ukupan fosfor g/kg 20.02 1.82
31. Kalcijum g/kg 34.89 35.47
32. Magnezijum g/kg 11.53 31.11
33. Natrijum g/kg 3.93 1.56
34. Kalijum g/kg 3.30 2.50
35. Hloridi mg/kg 1128.1 545.0
36. Sulfati mg/kg 592.3 584.2
37. Sulfidi mg/kg 72 68
38. Olovo mg/kg 33.35 15.08
39. Kadmijum mg/kg 0.63 <0.02
40. Bakar mg/kg 105.2 14.01
41. Cink mg/kg 212.3 30.74
42. Gvoe g/kg 10.79 8.58
43. Mangan mg/kg 663.6 386.4
44. Ukupan hrom mg/kg 380.4 12.09
45. Nikal mg/kg 85.00 17.55
46. Arsen mg/kg 109.8 23.92

Rezultati fiziko-hemijskih ispitivanja sedimenta ukazuju na razliit kvalitet mulja na
severnom i junom delu jezera Luda. Dominiraju soli kalcijuma, magnezijuma i gvoa, u
obliku sulfata i hlorida.
U uzorku mulja (kompozitni, formiran od 5 pojedininih uzoraka) sa severnog dela
jezera, prisutne su koncentracije hroma i arsena, koje su vie od remedijacionih vrednosti
(Uredba, Sl. glasnik RS 50/12). Koncentracija nikla u istom uzorku, dvostruko je via od
maksimalno dozvoljene.
Znaajno vie koncentracije pojedinih parametara na severnom delu jezera, ukazuju na
permanentno zagaenje i znaajan uticaj kvaliteta vode kojom se jezero snabdeva, kao i na
prisustvo difuznog zagaenja.

Koncentracije toksinih i tekih metala u mulju-sedimentu, na junom delu jezera
Luda, nie su od graninih vrednosti propisanih Uredbom (Sl. glasnik RS 50/12), za ocenu
kvaliteta sedimenta,.

Promena fiziko-hemijskih faktora sredine, mogu poveati mobilnost metala, izazvati
njihovo oslobaanje iz sedimenta i poveanje koncentracije istih u vodi.

Sezonska ispitivanjima vode jezera Luda (odreivanje hlorida, sulfata, natrijuma,
kalijuma, toksinih i tekih metala, anjonskih tenzida i fenolnog indeksa), vrena su na
severnom i junom delu jezara Luda, tri puta u toku godine.
Koncentracije hlorida u vodi jezera su poviene, dok su koncentracije ostalih
parametara, na nivou vrednosti za propisanu klasu kvaliteta.



35/39




U periodu mart novembar 2012. godine, na osnovu kompozitnog indikatora
povrinskih voda koji prati deset parametara kvaliteta - Serbian Water Quality Index
(SWQI), kvalitet vode severnog dela jezera Luda, moe se predstaviti na sledei nain:

Severni Luda
mesec 2012. godine III IV V VI VII VIII IX X XI
numeriki indikator
SWQI
48 51 51 42 34 35 44 47 52

U istom periodu, kvalitet vode na junom delu jezera Luda, moe se predstaviti na
sledei nain:

Juni Luda
mesec 2012. godine III IV V VI VII VIII IX X XI
numeriki indikator
SWQI
55 42 47 58 48 45 30 27 43

Na osnovu Pravilnika o nacionalnoj listi indikatora zatite ivotne sredine, Sl. glasnik
R.S. 37/2011 i indikatora SWQI u pogledu opteg kvaliteta povrinskih voda, stanje vode
jezera Luda na severnom i junom delu, ocenjuje se opisnim indikatorom lo i veoma
lo.

Kvalitet vode kanala Pali-Luda u periodu mart-novembar, a na osnovu pokazatelja
kvaliteta indikatora SWQI, moe se oceniti sa lo i veoma lo.

Kanal Pali- Luda
mesec 2012. godine III IV V VI VII VIII IX X XI
numeriki indikator
SWQI
51 41 36 44 25 28 42 43 44


Na osnovu Pravilnika o parametrima ekolokog i hemijskog statusa povrinskih voda i
parametrima hemijskog i kvantitativnog statusa podzemnih voda, Sl. glasnik RS 74/11, nije
postignut dobar status jezera.

Ludako jezero kao specijalni rezervat prirode i zatieno prirodno dobro, zbog svog
znaaja za brojne reliktne i endemine vrste, kao stanite ptica movarica, ali i zbog svoje
lepote i znaaja za ovaj predeo, zasluuje bolji odnos i hitne mere sanacije.


2.2.12. FITOPLANKTON I FITOPERIFITON

U jezeru Luda tokom 2012 godine, u zajednici fitoplanktona i fitoperifitona
determinisano je ukupno 106 vrsta algi. Kvalitativno najzastupljeniji je razdeo Chlorophyta sa
33 vrste, slede razdeo Bacillariophyta sa 31 vrstom, Cyanophyta sa 27 vrsta, Euglenophyta sa
13 vrsta i razdeo Pyrrophyta sa dva predstavnika. Najvei broj vrsta determinisan je na
junom delu jezera Luda.

U kvalitativnom sastavu zajednice jezera, u odnosu na 2011. godinu uoen je

36/39



povean broj vrsta razdela Cyanophyta. Najveu uestalost tokom godine imale su vrste
rodova: Ankistrodesmus, Micractinum, Pediastrum, Scenedesmus, Anabaena, Anabaenaopsis,
Cylindrospermopsis, Lyngbya, Microcystis, Oscillatoria i Nitzschia.

Rezultati hidrobioloke analize zastupljenosti prisutnih razdela potvruju dominaciju
Cyanophyta u jezeru (naroito u drugom delu perioda), sa periodinom subdominacijom, kada
u kvantitativnom sastavu dominira razdeo Chlorophyta i Bacillariophyta.

Na junom delu jezera povremeno dolazi do potpune dominacije Bacillariophyta.
Broj algi je izuzetno visok na lokalitetima - izliv iz jezera, severni i srednji deo.
Maksimum brojnosti na svim lokalitetima registrovan je u letnjem periodu. Godinji
maksimum od 198.9 10
6
ind/L zabeleen je u oktobru, na srednjem delu jezera.
Tokom 2012. godine uoena je poveana brojnost algi u celom jezeru.

indx10
6
/L
0
40
80
120
160
200
III. IV. V. VI. VII. VIII. IX. X. XI.
mesec
izliv iz jezera severni deo srednji deo juni deo

Grafikon 37. JEZERO LUDA, broj individua fitoplanktona, x10
6
/L

Slika 22. Uzorkovanje


2.2.13. ZOOPLANKTON I ZOOPERIFITON

Kvalitativnu i kvantitativnu dominaciju u zajednici zooplanktona i zooperifitona
jezera Luda, kao i prethodnih godina, ima grupa Rotatoria sa 27 predstavnika. Na svim
lokalitetima determinisani su i predstavnici grupe Copepoda.


37/39




Analizom kvalitativnog sastava zajednice kao i prethodnih godina, najzastupljenije su
vrste rodova: Anuraeopsis, Asplanchna, Brachionus, Filinia, Keratella, Polyarthra i
Trichocerca. Determinisane vrste se javljaju u vodama bogatim nutrijentima i ukazuju na
politrofinost jezera.
Brojnost zooplanktona na sva etiri lokaliteta je ujednaena i manja u odnosu na 2011.
godinu.
Maksimum brojnosti registrovan je u maju mesecu na severnom delu jezera, kada je
dolo do poveanja brojnosti populacije vrste roda Trichocerca.
Promene u smislu diverziteta zajednice, tokom 2012. godine nisu uoene.
ind/L
0
5000
10000
15000
20000
III. IV. V. VI. VII. VIII. IX. X. XI.
mesec
Izliv iz jezera severni deo srednji deo juni deo

Grafikon 38. JEZERO LUDA, broj individua zooplanktona, ind/L

Slika 23. Pali zimi

2.2.14. SAPROBNI INDEKS S PO PANTLE - BUCK u

Saprobioloka analiza ukazuje na ujednaen i nepromenjen kvalitet vode na etiri
ispitivana lokaliteta jezera Luda.
Poveana saprobnost tokom 2012. godine uoena je u prolenom periodu.

Kvalitativna i kvantitativna dominacija modrozelenih algi u jezeru tokom leta i jeseni
uslovljava nii stepen saprobnosti na svim lokalitetima.

Na osnovu vrednosti indeksa saprobnosti, voda jezera pripada II klasi kvaliteta

38/39



1.8
1.9
2.0
2.1
2.2
2.3
2.4
III. IV. V. VI. VII. VIII. IX. X. XI.
mesec
izliv iz jezera severni deo srednji deo juzni deo


Grafikon 39. JEZERO LUDA, saprobni indeks S po Pantle-Buck-u

Slika 24. Srednji Luda

2.2.15. FAUNA DNA

Ispitivanje faune dna jezera Luda tokom 2012. godine ukazuje na potpuno odsustvo
predstavika zajednice Chironomidae i Oligochaeta.


Slika 25. Juni Luda

39/39



2.3. POTOK KERE

Glavni deo slivnog podruja potoka Kere nalazi se na teritoriji Maarske. Potok se
na oko 2.8 km nizvodno od granice uliva u jezero Luda, a nakon izliva iz jezera nizvodno
tee prema Tisi. Vodostaj potoka je promenljiv u toku godine i u velikoj meri zavisi od
koliine vode koja naputa teritoriju Maarske, kao i od meteorolokih uslova.
Uzorkovanja, fiziko-hemijska i hidrobioloka ispitivanja vode potoka Kere vrena su
kod uliva u jezero Luda i kod naselja Male Pijace, dva puta u toku godine.
Godinjim programom ispitivanja smanjena je uestalost uzorkovanja i analiza, tako
da uporedna analiza parametara ispitivanja sa dugogodinjim rezultatima nije data.
Kvalitet vode potoka razlikuje se po lokalitetima. Prosena, veoma niska snabdevenost
kiseonikom vode na Ulivu u Luda iznosi 45% u maju, a ak 14% u julu. Razlog ovako
niskog sadraja kiseonika u vodi je zagaenost potoka i zaputenost lokaliteta. U uzorcima na
lokalitetu u Malim Pijacama, snabdevenost kiseonikom je optimalna u oba perioda ispitivanja.
Sadraj organskih materija i nutrijenata, vii je na lokalitetu Male Pijace, u oba uzorka.
Na osnovu optereenosti organskim materijama, opis klase vode potoka odgovara slabom
ekolokom statusu, na oba lokaliteta.
Visok sadraj nutrijenata i optereenost organskim materijama, ukazuju na
permanentno zagaenje, a voda potoka ne zadovoljava kriterijume za propisanu klasu
kvaliteta.

Kvalitativnu i kvantitativnu dominaciju u zajednici fitoplanktona potoka Kere na
lokalitetu - uliv u Luda, kao i prethodnih godina ima razdeo Bacillariophyta. Na lokalitetu -
Male Pijace u kvalitativnom sastavu zajednice dominiraju alge razdela Chlorophyta, dok su
po brojnosti najzastupljenije Cyanophyta.
U kvalitativnom sastavu zooplanktona na oba lokaliteta determinisano je 14 vrsta grupe
Rotatoria i po jedan predstavnik Copepoda i Cladocera. Vrsta Bosmina longirostris uoena
je na lokalitetu Kere - uliv u Luda.
Kvalitativno sloeniju i brojniju zajednicu planktona uoavamo na lokalitetu Male
Pijace.

Slika 26. Potok Kere - Male Pijace

Na osnovu rezultata hidrobioloke analize tokom 2012. godine, voda potoka Kere na
oba lokaliteta pripada II klasi kvaliteta.